PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Član 1.
U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05 i 61/05), u nazivu zakona posle reči: „kriminala” dodaju se zapeta i reči: „korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.”.
Član 2.
U članu 1. posle reči: „ovlašćenja” dodaju se reči: „državnih organa i”, posle reči: „otkrivanja” reč: „i” zamenjuje se zapetom, a reči: „učinilaca krivičnih dela određenih” zamenjuju se rečima: „i suđenja za krivična dela određena”.
Član 3.
Član 2. menja se i glasi:
„Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela organizovanog kriminala,
2) krivično delo teško ubistvo (član 114. Krivičnog zakonika),
3) krivično delo falsifikovanja novca (član 223. stav 3. Krivičnog zakonika), kada vrednost novca koji je predmet izvršenja krivičnog dela prelazi iznos od 30.000.000 dinara, odnosno odgovarajući iznos u stranom novcu,
4) krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 310. do 314. Krivičnog zakonika),
5) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca,
6) krivično delo zloupotreba službenog položaja (član 359. stav 3. Krivičnog zakonika), kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 30.000.000 dinara,
7) krivično delo međunarodni terorizam i krivično delo finansiranje terorizma ( čl. 391. i 393. Krivičnog zakonika),
8) krivično delo pranja novca (član 231. Krivičnog zakonika), ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1, 3, 5, 6. i 7. ovog člana,
9) krivična dela protiv državnih organa (član 322. stav 3. i član 323. stav 3. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1. do 8. ovog člana.”.
Član 4.
Član 3. menja se i glasi:
„Organizovani kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika.
Pod organizovanom kriminalnom grupom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi.”.
Član 5.
Naslov poglavlja 1. menja se i glasi:
„1. Tužilaštvo za organizovani kriminal”.
Član 6.
U članu 4. stav 1. reči: „Okružno javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „Tužilaštvo za organizovani kriminal”.
Stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: „Specijalno tužilaštvo” zamenjuju se rečima: „Tužilaštvo za organizovani kriminal”.
Član 7.
U članu 5. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
„Radom Tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Tužilac za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Tužilac).
Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca, odnosno izbora zamenika Tužioca, prednost imaju kandidati koji poseduju posebna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.”.
St. 3. do 7. brišu se.
Član 8.
Čl. 6. i 7. brišu se.
Član 9.
Član 8. menja se i glasi:
„Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca, da uputi u Tužilaštvo za organizovani kriminal, zamenika javnog tužioca, uz njegovu pismenu saglasnost.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže četiri godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog zamenika javnog tužioca.”.
Član 10.
U članu 9. stav 1. reči: „Specijalni tužilac” zamenjuju se rečju: „Tužilac”, a reči: „Specijalno tužilaštvo” zamenjuju se rečima: „Tužilaštvo za organizovani kriminal”.
U stavu 2. reči : „Specijalnog tužioca” zamenjuju se rečju: „Tužioca”.
Član 11.
U članu 10. stav 1. reči: „poslova organa unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečima: „policijskih poslova”.
U stavu 2. reči: ”Specijalnog tužioca” zamenjuju se rečju: ”Tužioca”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Ministar nadležan za unutrašnje poslove, uz pribavljeno mišljenje Tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i donosi akt kojim bliže uređuje rad Službe, u skladu sa zakonom.”.
Član 12.
U članu 11. reči: „Specijalnog tužioca”, zamenjuju se rečju: „Tužioca”, a u tački 3. posle reči: „Službi” dodaju se reči: „ili Tužiocu”.
Posle stava 1. dodaju se st. 2. do 4. koji glase:
„Ako policija u pretkrivičnom postupku dođe do saznanja da se priprema ili da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona ili u vezi sa sprečavanjem ili otkrivanjem tih krivičnih dela preduzme neku službenu radnju, dužna je da o tome odmah obavesti Službu i Tužioca.
Tužilac može zahtevati da policija preduzme određene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome odmah obavesti.
O nepostupanju ili neblagovremenom postupanju policije, Tužilac će obavestiti ministra nadležnog za unutrašnje poslove i Vladu.”.
Član 13.
U članu 12. stav 1. reč: „Okružni” zamenjuje se rečju: „Viši”.
U stavu 3. reči: „sud Srbije” zamenjuju se rečima: „kasacioni sud”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se i u slučaju sukoba nadležnosti između Posebnog odeljenja za postupanje u krivičnim delima iz člana 2. ovog zakona Višeg suda u Beogradu i drugih odeljenja i veća toga suda.”.
Član 14.
U članu 13. stav 1. reč: „Okružnom” zamenjuje se rečju: „Višem”, a reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
U stavu 2. reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
St. 3. i 4. menjaju se i glase:
„Predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Višeg suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Posebno odeljenje Višeg suda raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.”.
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glase:
„Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju posebna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.”.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 7. reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
Član 15.
U članu 14. na kraju stava 3. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „na vreme od četiri godine.”. Posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi: „Predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.”.
U stavu 4. reči: „dve godine, iz reda sudija toga suda ili sudija drugih sudova upućenih na rad u taj sud” zamenjuju se rečima: „šest godina”, a posle reči: „njihovu” dodaje se reč: „pismenu”. Posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi: „Sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava. ”.
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glase:
„Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju posebna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.”.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 7.
Član 16.
Član 15a menja se i glasi:
„Za krivična dela iz člana 2. ovog zakona primenjuju se odredbe glave XXIXa Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
U postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona, u prvom stepenu sudi veće sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu veće sastavljeno od pet sudija.”.
Član 17.
U članu 15ž stav 1. reči: „Specijalni tužilac i ovlašćeni tužilac” zamenjuju se rečju: „Tužilac”.
U st. 2. i 3. reč: „Okružnog” zamenjuje rečju: „Višeg”.
Član 18.
U članu 15z st. 2. i 3. reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
Član 19.
U članu 15i stav 1. posle reči: „audio” dodaju se reči: „i video”.
U stavu 3. posle reči: „zapis” stavlja se zapeta i dodaju reči: „video zapis”.
Član 20.
U članu 15j reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
Član 21.
U članu 15k st. 1, 3, 4. i 5. reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
Član 22.
U članu 15lj posle reči: „svedoka” stavlja se zapeta i dodaje reč: „veštaka”.
Član 23.
Član 16. menja se i glasi:
„Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona, dužna su da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj do trećeg stepena krvnog srodstva i u tazbinskom srodstvu do drugog stepena.
Evidentiranje i proveru podataka iz stava 1. ovog člana vrši Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom.
Bezbednosne provere lica iz stava 1. ovog člana vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativna agencija i Vojno-bezbednosna agencija. Bezbednosne provere mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.
Način obavljanja bezbednosnih provera iz stava 3. ovog člana, kao i evidntiranje prikupljenih podataka, uređuje se aktom Vlade.
Podaci iz st. 1. i 3. ovog člana su službena tajna.”.
Član 24.
U članu 17. stav 1. reči: „organizovanog kriminala” zamenjuju se rečima: „krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona,”.
U stavu 2. reči: „Specijalni tužilac” zamenjuju se rečju: „Tužilac”, a reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
Član 25.
U članu 18. stav 1. posle reči: „zadatke u” dodaju se reči: „državnim organima”, a reči: „na poslovima sa kojih su stupila na rad u te organizacione jedinice” zamenjuju se rečima: „lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.”.
U stavu 2. reči: „Republike Srbije” brišu se.
Član 26.
Član 19. menja se i glasi:
„Sudije raspoređene u Posebno odeljenje Višeg suda i Posebno odeljenje Apelacionog suda, Tužilac i njegovi zamenici, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima sudova, odnosno Tužilaštvu za organizovani kriminal računa kao 16 meseci staža osiguranja.”.
Član 27.
U članu 20. reči: „Specijalnog tužilaštva” zamenjuju se rečima: „Tužilaštva za organizovani kriminal”, a reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
Član 28.
U članu 21. reči: „Specijalnog tužilaštva” zamenjuju se rečima: „Tužilaštva za organizovani kriminal”, a reč: „Okružnog” zamenjuje se rečju: „Višeg”.
Član 29.
U članu 23. st. 1. i 2. broj: „2007.” zamenjuje se brojem: „2010.”.
Član 30.
Prilikom prvog izbora zamenika Tužioca, odnosno predlaganja kandidata za Tužioca, prednost imaju kandidati koji poseduju posebna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Član 31.
Krivične postupke za krivična dela iz člana 3. ovog zakona, u kojima nije otpočeo glavni pretres do dana stupanja na snagu ovog zakona, preuzimaju javni tužilac odnosno sud, u skladu sa odredbama čl. 4. i 6, čl. 12-14. i člana 23. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05 i 61/05).
Član 32.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, izuzev odredaba čl. 5. do 15, čl. 17. i 18, čl. 20. i 21, člana 23, člana 24. stav 2, člana 25. stav 1. i čl. 26. do 28. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2010. godine.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala sadržan je u članu 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, kojim se predviđa da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Za postupanje u predmetima krivičnih dela izvršenih od strane kriminalne grupe, važećim Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala ustanovljena je nadležnost Okružnog javnog tužilaštva u kome je obrazovano Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala (Specijalno tužilaštvo). Međutim, Predlogom Zakona o javnom tužilaštvu osniva se Tužilaštvo za organizovani kriminal – kao javno tužilaštvo posebne nadležnosti, koje će postupati u predmetima organizovanog kriminala. Donošenje ovog zakona predlaže se radi usklađivanja sa zakonskim rešenjima koja sadrži Predlog zakona o javnom tužilaštvu.
Pored toga, donošenjem ovog zakona obezbedilo bi se efikasnije otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za pojedina teška krivična dela, koja nemaju obeležja organizovanog kriminala. Naime, proširenje primene ovog zakona na korupciju i druga posebno teška krivična dela, omogućilo bi primenu odredaba glave XXIXa Zakonika o krivičnom postupku i na postupak za ta krivična dela.
IIIOBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. zakona predlaže se dopuna naziva zakona, tako što se dodaju reči: „korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela”. Navedena dopuna vrši se radi usklađivanja sa izmenjenim predmetom zakona.
Članom 2. zakona usklađuje se predmet zakona sa novim zakonskim rešenjem sadržanim u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu. Pored toga, potpunije se određuje predmet zakona, budući da važeći zakon sadrži odredbe o nadležnosti državnih organa i za suđenje, a ne samo za otkrivanje i krivično gonjenje za krivična dela koja su predmet zakona .
Članom 3. zakona proširuje se primena ovog zakona i na druga posebno teška krivična dela, kao što su: krivična dela falsififikovanje novca i zloupotreba službenog položaja – ako vrednost novca odnosno imovine prelazi 30.000.000 dinara; krivično delo pranje novca, ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela koja su predmet ovog zakona; krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS; krivična dela protiv službene dužnosti – za određene kategorije službenih lica; krivična dela međunarodnog terorizma i finansiranja terorizma i, ako su izvršena u vezi sa ostalim krivičnim delima predviđenim ovim članom – krivična dela protiv državnih organa i protiv pravosuđa. Navedenom izmenom omogućava se efikasnije i brže otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za navedena teška krivična dela.
Članom 4. zakona objedinjena je sadržina članova 2. i 3. važećeg zakona i precizirani su pojmovi organizovanog kriminala i organizovane kriminalne grupe.
Članom 5. zakona izmenjen je naziv poglavlja 1, u skladu sa izmenom koja se predlaže u narednom članu.
Članu 6. zakona ustanovljava nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona. Navedena izmena predlaže se radi usklađivanja sa Predlogom zakona o javnom tužilaštvu kojim se osnivaju javna tužilaštva posebne nadležnosti.
Članom 7. zakona određuje se da radom Tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Tužilac za organizovani kriminal (dalje: Tužilac). Takođe, predviđa se da prilokom izbora zamenika Tužioca, odnosno predlaganja kandidata za Tužioca, prednost treba da imaju kandidati koji poseduju posebno znanje i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Članom 8. zakona predlaže se brisanje članova 6. i 7. važećeg zakona. S obzirom na ustanovljenu nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal, kao javnog tužilaštva posebne nadležnosti, postale su bespredmetne odredbe o pravima i obavezama Specijalnog tužioca i o ovlašćenju Okružnog javnog tužioca za donošenje akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Specijalnom tužilaštvu.
Članovima 9. i 10. zakona uređuje se upućivanje u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Prema članu 9. zakona Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca, da uputi zamenika javnog tužioca u Tužilaštvo za organizovani kriminal, uz njegovu saglasnost, najduže na četiri godine. Za produženje ovog perioda takođe je potrebna saglasnost zamenika javnog tužioca. Član 10. zakona predviđa da zaposleni može biti upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal, najduže na godinu dana, uz svoju saglasnost.
Članom 11. zakona vrši se usklađivanje sa Predlogom zakona o javnom tužilaštvu. Pored toga, ovlašćuje se ministar nadležan za unutrašnje poslove da, uz pribavljeno mišljenje Tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i donese akt kojim bliže uređuje rad Službe.
Članom 12. zakona predviđa se obaveza policije da odmah obavesti Službu i Tužioca, ako u pretkrivičnom postupku dođe do saznanja da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona. U slučaju da policija ne izvrši navedenu obavezu, Tužilac će obavestiti ministra nadležnog za unutrašnje poslove i Vladu.
Članom 13. zakona ustanovljava se nadležnost Višeg suda, za postupanje u prvom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona. Takođe, predlaže se da Vrhovni kasacioni sud rešava sukob nadležnosti između redovnih sudova, kao i između Posebnog odeljenja Višeg suda i ostalih odeljenja ili veća tog suda.
U članu 14. zakona, pored usklađivanja sa Predlogom zakona o uređenju sudova, propisuju se uslovi koje moraju ispuniti predsednik i sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Takođe, predviđa se izuzetak u odnosu na odredbe o upućivanju sadržane u Predlogu zakona o sudijama. Naime, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u posebno odeljenje Višeg suda na vreme od šest godina, uz njegovu saglasnost.
Članom 15. zakona precizira se vreme na koje se postavlja predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda i propisuje uslov u pogledu godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava. Izuzetak koji je predviđen u prethodnom članu odnosi se i na upućivanje sudija u Posebno odeljenje Apelacionog suda.
Članom 16. zakona vrši se preciziranje odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje se primenjuju na postupak koji se vodi za krivična dela iz člana 2. ovog zakona.
Članom 17. i 18. zakona usklađuju se članovi 15ž i 15z važećeg zakona sa Predlogom zakona o javnom tužilaštvu i Predlogom zakona o uređenju sudova.
Članom 19. zakona menja se član 15i, tako što se predlaže da se o toku glavnog pretresa, pored audio zapisa vodi i video zapis.
Članovima 20. i 21. zakona usklađuju se odredbe članova 15j i 15k sa Predlogom zakona o uređenju sudova.
Članom 22. zakona uvodi se mogućnost da se i saslušanje veštaka obavi putem video konferencijske veze, što je važećim zakonom bilo moguće učiniti samo kad je reč o saslušanju svedoka.
Članom 23. zakona utvrđuje se obaveza lica koja vrše funkciju odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona, da pre stupanja na funkciju odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini lica sa njima povezanim. Takođe, utvrđuje se da bezbednosne provere tih lica vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativna agencija i Vojno-bezbednosna agencija. Navedene provere mogu se vršiti i bez znanja tih lica, pre, za vreme i godinu dana posle obavljanja funkcije odnosno poslova.
Članovima 24, 25, 26, 27. i 28. zakona vrši se usklađivanje sa zakonskim rešenjima sadržanim u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu i Predlogu zakona o uređenju sudova.
Članom 29. zakona odlaže se primena članova 12. stav 2. i člana 14. važećeg zakona za 1. januar 2010. godine.
Članom 30. zakona propisuje se obaveza Državnog veća tužilaca da, prilikom prvog izbora zamenika Tužioca, odnosno predlaganja kandidata za Tužioca, uzima u obzir posebno znanje i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Član 31. zakona sadrži prelazno rešenje kojim se uređuje postupanje sa predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona po stupanju na snagu ovog zakona.
U članu 32. zakona predlaže se da ovaj zakon stupi sa snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, izuzev odredaba čl. 5. do 15, čl. 17. i 18, čl. 2. i 21. člana 23, člana 24. stav 2, člana 25. stav 1. i čl. 26. do 28. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2010. godine.
IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA
ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se zbog toga što su izmene koje se predlažu ovim zakonom posledica novih zakonskih rešenja sadržanih u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu i Predlogu zakona o uređenju sudova, za čije je donošenje takođe predložen hitan postupak.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIH POSEBNO TEŠKIH KRIVIČNIH DELA
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja DRŽAVNIH ORGANA I posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja i , krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih I SUĐENjA ZA KRIVIČNA DELA ODREĐENA ovim zakonom.
Član 2.
Organizovani kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna.
OVAJ ZAKON SE PRIMENjUJE RADI OTKRIVANjA, KRIVIČNOG GONjENjA I SUĐENjA ZA:
1) KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA,
2) KRIVIČNO DELO FALSIFIKOVANjA NOVCA (ČLAN 223. STAV 3. KRIVIČNOG ZAKONIKA), KADA VREDNOST NOVCA KOJI JE PREDMET IZVRŠENjA KRIVIČNOG DELA PRELAZI IZNOS OD 30.000.000 DINARA, ODNOSNO ODGOVARAJUĆI IZNOS U STRANOM NOVCU,
3) KRIVIČNO DELO PRANjA NOVCA (ČLAN 231. STAV 2. KRIVIČNOG ZAKONIKA), AKO VREDNOST IMOVINE KOJA POTIČE IZ KRIVIČNOG DELA PRELAZI IZNOS OD 30.000.000 DINARA,
4) KRIVIČNA DELA PROTIV USTAVNOG UREĐENjA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE (ČL. 310. DO 314. KRIVIČNOG ZAKONIKA),
5) KRIVIČNA DELA PROTIV SLUŽBENE DUŽNOSTI (ČL. 359, 366, 367. I 368. KRIVIČNOG ZAKONIKA), KADA JE OKRIVLjENI, ODNOSNO LICE KOJEM SE DAJE MITO, SLUŽBENO ILI ODGOVORNO LICE KOJE VRŠI JAVNU FUNKCIJU NA OSNOVU IZBORA, IMENOVANjA ILI POSTAVLjENjA OD STRANE NARODNE SKUPŠTINE, VLADE, VISOKOG SAVETA SUDSTVA ILI DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA,
6) KRIVIČNO DELO ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA (ČLAN 359. STAV 3. KRIVIČNOG ZAKONIKA), KADA VREDNOST PRIBAVLjENE IMOVINSKE KORISTI PRELAZI IZNOS OD 30.000.000 DINARA,
7) KRIVIČNO DELO MEĐUNARODNI TERORIZAM I KRIVIČNO DELO FINANSIRANjE TERORIZMA ( ČL. 391. I 393. KRIVIČNOG ZAKONIKA),
8) KRIVIČNO DELO PRANjA NOVCA (ČLAN 231. KRIVIČNOG ZAKONIKA), AKO IMOVINA KOJA JE PREDMET PRANjA NOVCA POTIČE IZ KRIVIČNIH DELA IZ TAČ. 1, 3, 5, 6. I 7. OVOG ČLANA,
9) KRIVIČNA DELA PROTIV DRŽAVNIH ORGANA (ČLAN 322. STAV 3. I ČLAN 323. STAV 3. KRIVIČNOG ZAKONIKA) I KRIVIČNA DELA PROTIV PRAVOSUĐA (ČL. 333. I 335, ČLAN 336. ST. 1, 2. I 4. I ČL. 337. I 339. KRIVIČNOG ZAKONIKA), AKO SU IZVRŠENA U VEZI SA KRIVIČNIM DELIMA IZ TAČ. 1. DO 8. OVOG ČLANA.
Član 3.
Pod organizovanom kriminalnom grupom iz člana 2. ovog zakona podrazumeva se grupa od tri i više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi.
Pod drugom organizovanom grupom iz člana 2. ovog zakona podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala.
ORGANIZOVANI KRIMINAL U SMISLU OVOG ZAKONA PREDSTAVLjA VRŠENjE KRIVIČNIH DELA OD STRANE ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE ILI NjENIH PRIPADNIKA.
POD ORGANIZOVANOM KRIMINALNOM GRUPOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PODRAZUMEVA SE GRUPA OD TRI ILI VIŠE LICA, KOJA POSTOJI ODREĐENO VREME I DELUJE SPORAZUMNO U CILjU VRŠENjA JEDNOG ILI VIŠE KRIVIČNIH DELA ZA KOJA JE PROPISANA KAZNA ZATVORA OD ČETIRI GODINE ILI TEŽA KAZNA, RADI STICANjA, POSREDNO ILI NEPOSREDNO, FINANSIJSKE ILI DRUGE MATERIJALNE KORISTI.
1. Tužilaštvo za organizovani kriminal
1. Tužilaštvo za organizovani kriminal
Član 4.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, nadležno je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL.
U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Specijalno tužilaštvo).
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Specijalno tužilaštvo TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL.primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.
Član 5.
Radom Specijalnog tužilaštva rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Specijalni tužilac).
Specijalnog tužioca postavlja Republički javni tužilac iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji ispunjavaju uslov za izbor za okružnog javnog tužioca, uz pismenu saglasnost lica koje se postavlja.
RADOM TUŽILAŠTVA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL RUKOVODI TUŽILAC ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL (U DALjEM TEKSTU: TUŽILAC).
PRILIKOM PREDLAGANjA KANDIDATA ZA TUŽIOCA, ODNOSNO IZBORA ZAMENIKA TUŽIOCA, PREDNOST IMAJU KANDIDATI KOJI POSEDUJU POSEBNA ZNANjA I ISKUSTVO IZ OBLASTI BORBE PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE.
Specijalni tužilac postavlja se na dve godine i može biti ponovo postavljen.
Republički javni tužilac pre postavljenja Specijalnog tužioca donosi rešenje o upućivanju tog lica u Specijalno tužilaštvo.
Upućivanje iz stava 4. ovog člana vrši se uz pismenu saglasnost lica koje se upućuje i traje najduže dve godine.
Specijalnog tužioca Republički javni tužilac može razrešiti i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Po prestanku funkcije Specijalni tužilac vraća se na dužnost koju je vršio pre postavljenja.
Član 6.
Specijalni tužilac ima prava i dužnosti kao javni tužilac.
Kada dođe do saznanja da se u jednom krivičnom predmetu radi o slučajevima predviđenim u članu 2. ovog zakona, Specijalni tužilac u pisanoj formi obraća Republičkom javnom tužiocu, zahtevajući od njega da mu poveri ili prenese nadležnost.
O zahtevu iz stava 2. 1. ovog člana Republički javni tužilac dužan je da odluči u roku od osam dana.
Član 7.
Okružni javni tužilac u Beogradu, na predlog Specijalnog tužioca, donosi poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Specijalnom tužilaštvu, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Član 8.
Republički javni tužilac može, na predlog Specijalnog tužioca, da uputi u Specijalno tužilaštvo javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže devet meseci, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog lica.
REPUBLIČKI JAVNI TUŽILAC MOŽE, NA PREDLOG TUŽIOCA, DA UPUTI U TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL, ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA, UZ NjEGOVU PISMENU SAGLASNOST.
UPUĆIVANjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA TRAJE NAJDUŽE ČETIRI GODINE, A MOŽE BITI PRODUŽENO ODLUKOM REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA, NA PREDLOG TUŽIOCA, UZ PISMENU SAGLASNOST UPUĆENOG ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA.
Član 9.
Ako je to potrebno radi vođenja krivičnog postupka, Specijalni tužilac TUŽILAC može od državnog organa ili organizacije da zatraži upućivanje zaposlenog na rad u Specijalno tužilaštvo TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL.
Rukovodilac organa ili organizacije dužan je da bez odlaganja odluči o zahtevu Specijalnog tužioca TUŽIOCA iz stava 1. ovog člana.
Upućivanje na rad iz stava 1. ovog člana vrši se uz saglasnost zaposlenog i traje najduže godinu dana.
Član 10.
Radi obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova POLICIJSKIH POSLOVA u vezi sa krivičnim delima iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove Služba za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Specijalnog tužioca TUŽIOCA, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu Službe, po pribavljenom mišljenju Specijalnog tužioca i bliže uređuje njen rad, u skladu sa zakonom.
MINISTAR NADLEŽAN ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, UZ PRIBAVLjENO MIŠLjENjE TUŽIOCA, POSTAVLjA I RAZREŠAVA STAREŠINU SLUŽBE I DONOSI AKT KOJIM BLIŽE UREĐUJE RAD SLUŽBE, U SKLADU SA ZAKONOM.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove može odrediti da u sprečavanju i otkrivanju krivičnog dela terorizma učestvuje organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove – Žandarmerija.
Član 11.
Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Službe ili Specijalnog tužioca TUŽIOCA:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu;
2) obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacije, radi davanja obaveštenja i saslušanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka;
3) bez odlaganja predaju Službi ILI TUŽIOCU svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona.
AKO POLICIJA U PRETKRIVIČNOM POSTUPKU DOĐE DO SAZNANjA DA SE PRIPREMA ILI DA JE UČINjENO KRIVIČNO DELO IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA ILI U VEZI SA SPREČAVANjEM ILI OTKRIVANjEM TIH KRIVIČNIH DELA PREDUZME NEKU SLUŽBENU RADNjU, DUŽNA JE DA O TOME ODMAH OBAVESTI SLUŽBU I TUŽIOCA.
TUŽILAC MOŽE ZAHTEVATI DA POLICIJA PREDUZME ODREĐENE MERE ILI RADNjE U DATOM ROKU I DA GA O TOME ODMAH OBAVESTE.
O NEPOSTUPANjU ILI NEBLAGOVREMENOM POSTUPANjU POLICIJE, TUŽILAC ĆE OBAVESTITI MINISTRA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I VLADU.
Član 12.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Okružni VIŠI sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.
Za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.
Sukob nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona rešava Vrhovni sud Srbije KASACIONI SUD.
ODREDBA STAVA 3. OVOG ČLANA PRIMENjUJE SE I U SLUČAJU SUKOBA NADLEŽNOSTI IZMEĐU POSEBNOG ODELjENjA ZA POSTUPANjE U KRIVIČNIM DELIMA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA VIŠEG SUDA U BEOGRADU I DRUGIH ODELjENjA I VEĆA TOGA SUDA.
Član 13.
U Okružnom VIŠEM sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Okružnog VIŠEG suda).
Radom Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda.
Predsednika Posebnog odeljenja Okružnog suda postavlja predsednik Okružnog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Okružnog suda.
Sudije u Posebno odeljenje Okružnog suda raspoređuje predsednik Okružnog suda u Beogradu, na vreme od dve godine, iz reda sudija tog suda ili sudija drugih sudova upućenih na rad u taj sud, uz njihovu saglasnost.
PREDSEDNIKA POSEBNOG ODELjENjA VIŠEG SUDA POSTAVLjA PREDSEDNIK VIŠEG SUDA U BEOGRADU IZ REDA SUDIJA RASPOREĐENIH NA RAD U POSEBNO ODELjENjE VIŠEG SUDA, NA VREME OD ČETIRI GODINE. PREDSEDNIK POSEBNOG ODELjENjA VIŠEG SUDA MORA IMATI NAJMANjE 10 GODINA PROFESIONALNOG ISKUSTVA U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA.
SUDIJE U POSEBNO ODELjENjE VIŠEG SUDA RASPOREĐUJE PREDSEDNIK VIŠEG SUDA U BEOGRADU, NA VREME OD ŠEST GODINA, UZ NjIHOVU PISMENU SAGLASNOST. SUDIJA POSEBNOG ODELjENjA VIŠEG SUDA MORA IMATI NAJMANjE OSAM GODINA PROFESIONALNOG ISKUSTVA U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA.
IZUZETNO OD ODREDABA ZAKONA O SUDIJAMA, VISOKI SAVET SUDSTVA MOŽE UPUTITI SUDIJU IZ DRUGOG SUDA NA RAD U POSEBNO ODELjENjE VIŠEG SUDA, NA VREME OD ŠEST GODINA, UZ NjEGOVU PISMENU SAGLASNOST. SUDIJA KOJI SE UPUĆUJE MORA ISPUNjAVATI USLOVE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
PRILIKOM RASPOREĐIVANjA, ODNOSNO UPUĆIVANjA U POSEBNO ODELjENjE VIŠEG SUDA, PREDNOST IMAJU SUDIJE KOJE POSEDUJU POSEBNA ZNANjA I ISKUSTVO IZ OBLASTI BORBE PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE.
Predsednik Okružnog VIŠEG suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda.
Član 14.
U Apelacionom sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda).
Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda.
Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda. , NA VREME OD ČETIRI GODINE. PREDSEDNIK POSEBNOG ODELjENjA APELACIONOG SUDA MORA IMATI NAJMANjE 12 GODINA PROFESIONALNOG ISKUSTVA U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA.
Sudije u Posebno odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od dve godine, iz reda sudija tog suda ili sudija drugih sudova upućenih na rad u taj sud ŠEST GODINA, uz njihovu PISMENU saglasnost. SUDIJA POSEBNOG ODELjENjA APELACIONOG SUDA MORA IMATI NAJMANjE 10 GODINA PROFESIONALNOG ISKUSTVA U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA.
IZUZETNO OD ODREDABA ZAKONA O SUDIJAMA, VISOKI SAVET SUDSTVA MOŽE UPUTITI SUDIJU IZ DRUGOG SUDA NA RAD U POSEBNO ODELjENjE APELACIONOG SUDA, NA VREME OD ŠEST GODINA, UZ NjEGOVU PISMENU SAGLASNOST. SUDIJA KOJI SE UPUĆUJE MORA ISPUNjAVATI USLOVE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
PRILIKOM RASPOREĐIVANjA, ODNOSNO UPUĆIVANjA U POSEBNO ODELjENjE APELACIONOG SUDA, PREDNOST IMAJU SUDIJE KOJE POSEDUJU POSEBNA ZNANjA I ISKUSTVO IZ OBLASTI BORBE PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE.
Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda.
Član 15a
Za krivična dela organizovanog kriminala primenjuju se odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
ZA KRIVIČNA DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA PRIMENjUJU SE ODREDBE GLAVE XXIXa ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.
U POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA, U PRVOM STEPENU SUDI VEĆE SASTAVLjENO OD TROJICE SUDIJA, A U DRUGOM STEPENU VEĆE SASTAVLjENO OD PET SUDIJA.
Član 15ž
Specijalni tužilac i ovlašćeni tužilac TUŽILAC, okrivljeni i njegov branilac i oštećeni i njegov punomoćnik mogu predlagati nove dokaze najkasnije do isteka roka od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda na završnoj sednici za evidentiranje dokaza sačinjava zapisnik o dokazima koji će se izvesti tokom sprovođenja istrage. Na ovoj sednici moraju se istaći i u zapisniku evidentirati i svi procesni i drugi prigovori koji se odnose na tu fazu krivičnog postupka.
Izuzetno, ako dokazi ili razlozi za procesne ili druge prigovore do isteka roka iz stava 1. ovog člana, odnosno završne sednice za evidentiranje dokaza nisu postojali ili se za njih očigledno nije moglo znati, novi dokazi se mogu predlagati ili prigovori isticati najkasnije do zaključenja istrage, o čemu istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda odlučuje rešenjem.
Član 15z
Pravo na razgledanje spisa može se koristiti od momenta donošenja rešenja o sprovođenju istrage.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda može rešenjem odlučiti da se pravo iz stava 1. ovog člana koristi od momenta kad su saslušani svi osumnjičeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti prigovor predsedniku Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda, koji je dužan da rešenje po prigovoru donese u roku od 48 časova.
Član 15i
O toku glavnog pretresa vodi se audio I VIDEO zapis koji sadrži celokupan tok pretresa, kao i zapisnik u pisanoj formi u koji se unose podaci o početku i zaključenju pretresa, prisutnim učesnicima i izvedenim dokazima, kao i rešenja predsednika veća o upravljanju postupkom.
Audio zapis iz stava 1. ovog člana transkriptuje se u roku od 72 časa i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog u pisanoj formi.
Audio zapis, VIDEO ZAPIS i transkript čuvaju se kao i zapisnik sačinjen u pisanoj formi.
Član 15j
Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda može veštaku, odnosno sudskom tumaču odrediti nagradu do dvostrukog iznosa nagrade predviđene za veštačenje, odnosno tumačenje u drugim krivičnim stvarima.
Član 15k
Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda, dužan je da odredi rok u kome se mora sprovesti potrebno veštačenje i dostaviti nalaz i mišljenje.
Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od 90 dana.
U slučaju prekoračenja roka iz stava 2. ovog člana istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda kazniće novčano lice kome je veštačenje povereno, i to:
1) pravno lice – novčano do 500.000 dinara;
2) odgovorno lice u pravnom licu – novčano do 100.000 dinara;
3) fizičko lice (veštaka) – novčano do 100.000 dinara.
O izrečenim novčanim kaznama iz stava 3. ovog člana vodi se evidencija u Posebnom odeljenju Okružnog VIŠEG suda.
U slučaju ponovnog prekoračenja roka u toku iste kalendarske godine, pored izrečene novčane kazne, predsednik Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda može predložiti ministru nadležnom za pravosuđe upravnu meru brisanja sa spiska veštaka, sa privremenom zabranom bavljenja veštačenjem u trajanju od tri godine.
Član 15lj
Ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo saslušanje može se vršiti putem video konferencijske veze.
Saslušanje svedoka, VEŠTAKA ili oštećenog na način iz stava 1. ovog člana može se obaviti i putem međunarodne krivičnopravne pomoći.
Član 16.
Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona dužna su da pre stupanja na rad u pisanoj formi dostave potpune i tačne podatke o svom imovnom stanju i o imovnom stanju svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena krvnog srodstva i u tazbinskom srodstvu do drugog stepena, u skladu sa aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.
Podaci iz stava 1. ovog člana jesu službena tajna.
Bezbednosne provere i provere imovnog stanja lica iz stava 1. ovog člana mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, tokom rada i godinu dana po prestanku rada, u skladu sa aktom Vlade Republike Srbije iz stava 1. ovog člana.
LICA KOJA VRŠE FUNKCIJU, ODNOSNO OBAVLjAJU POSLOVE I ZADATKE U DRŽAVNIM ORGANIMA I POSEBNIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA IZ OVOG ZAKONA, DUŽNA SU DA PRE STUPANjA NA FUNKCIJU, ODNOSNO RAD, DOSTAVE AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE, U PISANOJ FORMI, POTPUNE I TAČNE PODATKE O SVOJOJ IMOVINI I IMOVINI SVOG BRAČNOG DRUGA, KRVNIH SRODNIKA U PRAVOJ LINIJI, A U POBOČNOJ DO TREĆEG STEPENA KRVNOG SRODSTVA I U TAZBINSKOM SRODSTVU DO DRUGOG STEPENA.
EVIDENTIRANjE I PROVERU PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VRŠI AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.
BEZBEDNOSNE PROVERE LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VRŠI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA I VOJNO-BEZBEDNOSNA AGENCIJA. BEZBEDNOSNE PROVERE MOGU SE OBAVITI BEZ ZNANjA TIH LICA PRE STUPANjA NA RAD, ODNOSNO FUNKCIJU, TOKOM VRŠENjA FUNKCIJE, ODNOSNO OBAVLjANjA POSLOVA, KAO I GODINU DANA PO PRESTANKU VRŠENjA FUNKCIJE, ODNOSNO OBAVLjANjA POSLOVA.
NAČIN OBAVLjANjA BEZBEDNOSNIH PROVERA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, KAO I EVIDNTIRANjE PRIKUPLjENIH PODATAKA, UREĐUJE SE AKTOM VLADE.
PODACI IZ ST. 1. I 3. OVOG ČLANA SU SLUŽBENA TAJNA.
Član 17.
Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala KRIVIČNIH DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao službenu tajnu.
Specijalni tužilac TUŽILAC, predsednik Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda, predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda i starešina Službe bliže uređuju čuvanje službene tajne u vezi sa radom organizacionih jedinica kojima rukovode.
Član 18.
Lica koja obavljaju poslove i zadatke u DRŽAVNIM ORGANIMA I posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila na poslovima sa kojih su stupila na rad u te organizacione jedinice LICA ZAPOSLENA NA ODGOVARAJUĆIM POSLOVIMA I ZADACIMA U TUŽILAŠTVU ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL, VIŠEM SUDU U BEOGRADU, APELACIONOM SUDU U BEOGRADU, MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I OKRUŽNOM ZATVORU U BEOGRADU.
Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada Republike Srbije.
Član 19.
Sudije raspoređene u Posebno odeljenje Okružnog suda i Posebno odeljenje Apelacionog suda, Specijalni tužilac, javni tužioci i njihovi zamenici raspoređeni, odnosno upućeni na rad u Specijalno tužilaštvo, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima, odnosno Specijalnom tužilaštvu računa kao 16 meseci staža osiguranja.
SUDIJE RASPOREĐENE U POSEBNO ODELjENjE VIŠEG SUDA I POSEBNO ODELjENjE APELACIONOG SUDA, TUŽILAC I NjEGOVI ZAMENICI, IMAJU PRAVO NA STAŽ OSIGURANjA KOJI SE RAČUNA SA UVEĆANIM TRAJANjEM, I TO TAKO ŠTO SE 12 MESECI PROVEDENIH NA RADU U POSEBNIM ODELjENjIMA, ODNOSNO TUŽILAŠTVU ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL RAČUNA KAO 16 MESECI STAŽA OSIGURANjA.
Član 20.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Specijalnog tužilaštva TUŽILAŠTVA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL, Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda, Posebnog odeljenja Apelacionog suda i Posebne pritvorske jedinice.
Član 21.
Sredstva za rad Specijalnog tužilaštva TUŽILAŠTVA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL, Posebnog odeljenja Okružnog VIŠEG suda, Posebnog odeljenja Apelacionog suda, Službe i Posebne pritvorske jedinice obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Član 23.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», a odredbe člana 12. stav 2. i člana 14. ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2007. 2010. godine.
Do 1. januara 2007. 2010. godine za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona primenjivaće se odredbe Zakona o uređenju sudova.