Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSIGURANjU DEPOZITA

Član 1.

U Zakonu o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 116/08), u članu 1. reči: „u slučaju stečaja banke” zamenjuju se rečima: „i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji”.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Agencija nadležna za osiguranje depozita osnovana posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija) je dužna da isplati depozite lica iz stava 1. ovog člana do visine osiguranog iznosa u slučaju stečaja ili likvidacije banke, u skladu sa ovim zakonom.”

Član 2.

U članu 2. tačka 2) reči: „agencija iz člana 3. stav 1. ovog zakona” zamenjuju se rečju: „Agencija”.

U podtački (3) reči: „što je utvrđeno na zakonom propisani način,” zamenjuju se rečima: „u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;”.

Podtačka (4) briše se.

Tačka 3) menja se i glasi:

„3) osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu, koji se utvrđuje nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke, i to:

(1) za dinarske depozite – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog, odnosno likvidacionog postupka,

(2) za devizne depozite koji nisu izraženi u evrima – u protivvrednosti valute u kojoj su ti depoziti izraženi, po kursu evra prema toj valuti izračunatom na osnovu srednjeg zvaničnog kursa dinara prema evru i srednjeg zvaničnog kursa dinara prema toj valuti, koji važi na dan donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog, odnosno likvidacionog postupka;”.

Tačka 5) briše se.

Član 3.

U članu 3. stav 1. reči: „agencije za osiguranje depozita osnovane posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija)” zamenjuju se rečju: „Agencije”.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 4.

U članu 4. stav 2. reči: „Republike Srbije” brišu se, a posle reči: „Narodne banke Srbije” dodaju se reči: „i Agencije”.

Dodaje se stav 4, koji glasi:

„Da bi osigurala stabilnost finansijskog sistema, Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno Narodne banke Srbije ili Agencije, a uz prethodno pribavljeno mišljenje ostale dve navedene institucije kada nisu predlagači, doneti odluku kojom će u određenom vremenskom periodu obezbediti veću zaštitu deponenata (povećanje osiguranog iznosa i/ili proširenje kruga deponenata čiji se depoziti smatraju osiguranim).”

Član 5.

U članu 6. stav 1. posle reči: „Narodna banka Srbije” dodaju se reči: „dužne su da”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Narodna banka Srbije dužna je da blagovremeno obavesti Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka.”

Član 6.

U članu 7. stav 2. menja se i glasi:

„Fond za osiguranje depozita obrazuje se od: premija za osiguranje depozita koje plaćaju banke, prihoda od ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita, sredstava ostvarenih naplatom potraživanja Agencije iz stečajne, odnosno likvidacione mase banke po osnovu osiguranih iznosa depozita, od prodaje banke za posebne namene, naplatom potraživanja na ime osnivačkog kapitala iz stečajne ili likvidacione mase banke za posebne namene, sredstava obezbeđenih zaduživanjem, donacija i sredstava iz budžeta Republike Srbije.”

U stavu 3. posle reči: „stečaja” dodaju se reči: „ili likvidacije”.

Stav 4. menja se i glasi:

„Izuzetno od stava 3. ovog člana, sredstva fonda za osiguranje depozita mogu se, na osnovu akta Vlade, koristiti za obezbeđivanje finansijske podrške banci u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija, kao i za osnivanje banke za posebne namene u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke”.

Stav 5. briše se.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, posle reči: „izvršenja” brišu se zapeta i reči: „izuzev po osnovu obaveze Agencije na isplatu osiguranih iznosa”.

Član 7.

U članu 8. stav 2. reč: „može” zamenjuje se rečju: „dinarska”, a reč: „ulagati” zamenjuje se rečju: „ulaže”.

U stavu 3. posle reči: „a za račun Agencije,” dodaje se reč: „devizna”.

Stav 4. menja se i glasi:

„Sredstva fonda za osiguranje depozita ulažu se na način kojim se umanjuje rizik, održava likvidnost ovog fonda i ostvaruju odgovarajući prihodi.”

Član 8.

U članu 9. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Agencija može utvrditi premiju osiguranja u skladu sa ukupnim stanjem rizika u banci.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Dosadašnji stav 3, koji postaje stav 4, menja se i glasi:

„Agencija ili lice koje postupa u ime i za račun Agencije može izvršiti neposredni uvid u dokumentaciju banke, radi provere tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz stava 3. ovog člana.”

Dodaje se stav 5, koji glasi:

„Banka je dužna da ovlašćenim licima iz stava 4. ovog člana omogući uvid u dokumentaciju i da sarađuje s njima.”

Član 9.

U članu 13. stav 2, posle reči: „najviše 0,1%” dodaju se reči: „u odnosu na ukupne osigurane depozite banaka”.

Član 10.

Član 15. menja se i glasi:

„Član 15.

Ako Agencija proceni da sredstva fonda neće biti dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva Agencija obezbeđuje:

1) iz budžeta Republike Srbije;

2) zaduživanjem Agencije u zemlji i inostranstvu uz garanciju Republike Srbije;

3) izdavanjem dužničkih hartija od vrednosti uz garanciju Republike Srbije;

4) iz drugih izvora sredstava koje je za ovu namenu obezbedila Republika Srbija.

Odluku o obezbeđenju sredstva iz stava 1. ovog člana donosi Vlada na zahtev Agencije.”

Član 11.

Posle naziva Poglavlja IV. ISPLATA OSIGURANIH IZNOSA dodaje se član 15a, koji glasi:

„Član 15a

Agencija je dužna da izvrši isplatu osiguranog iznosa u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke koji je regulisan zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.

Ukoliko je u toku postupka administrativnog upravljanja nad bankom sprovedena kupovina celokupne ili dela imovine i preuzimanje obaveza banke od strane druge banke ili banke za posebne namene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, čime su svi osigurani depoziti preneti na banku preuzimaoca, Agencija nema obavezu da u postupku stečaja ili likvidacije banke koja je pod administrativnim upravljanjem, vrši isplatu depozita iznad prenetog iznosa osiguranih depozita.”

Član 12.

U članu 16. stav 2. reči: „Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka” zamenjuju se rečima: „nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Agencija bliže određuje način na koji se vrši utvrđivanje osiguranog iznosa depozita u smislu st. 2. i 3. ovog člana.”

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

Član 13.

U članu 17. stav 2. reč: „overenu” briše se.

U stavu 3. reči: „rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka” zamenjuju se rečima: „rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije”.

Stav 4. menja se i glasi:

„Agencija za dinarske depozite osigurani iznos isplaćuje u dinarima, a za devizne depozita u evrima – po kursu evra prema određenoj valuti izračunatom na osnovu srednjeg zvaničnog kursa dinara prema evru i srednjeg zvaničnog kursa dinara prema toj valuti koji važi na dan donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana.”

Posle stava 4, dodaje se novi stav 5, koji glasi:

„Ako deponent ima depozite i u dinarima i u devizama, Agencija isplaćuje osigurani iznos proporcionalno prema valutnoj strukturi ukupnih depozita deponenta u banci u dinarima i u evrima.”

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 14.

U članu 18. stav 2. posle reči: „stečajne mase,” dodaju se reči: „odnosno likvidacione mase,”, a posle reči: „stečaj” dodaju se zapeta i reči: „odnosno likvidacija”.

U stavu 3. posle reči: „stečajnom” dodaju se zapeta i reči: „odnosno likvidacionom”.

Član 15.

Posle člana 20. dodaje se član 20a, koji glasi:

„Član 20a

Ako banka blagovremeno ne ispuni obaveze koje su propisane ovim zakonom ili aktom Agencije donesenim na osnovu ovog zakona, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.”

Član 16.

Član 21. menja se i glasi:

„Član 21.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka:

1) ako ne plaća premiju na način i u rokovima koje propiše Agencija (član 9. stav 1);

2) ako ne dostavlja mesečne izveštaje o ukupnim i osiguranim depozitima ili druge podatke koji Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova, na način i u rokovima koje propiše Agencija (član 9. stav 3);

3) ako ovlašćenim licima Agencije ne omogući neposredan uvid u dokumentaciju banke, radi provere tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz člana 9. stav 3. ovog zakona ili ne sarađuje s tim licima (član 9. stav 5);

4) ako deponentima i zainteresovanim licima ne pruži informacije o osiguranju depozita utvrđene ovim zakonom, u skladu s propisom Agencije (član 19. stav 1);

5) ako informacije o osiguranju depozita utvrđene ovim zakonom upotrebljava u reklamne svrhe na način koji ugrožava stabilnost bankarskog sistema i poverenje deponenata (član 19. stav 3).

Za radnje iz stava 2. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u banci novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.”

Član 17.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava RS, kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, monetarni i bankarski sistem.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 116/08), ustanovljen je sistem obaveznog osiguranja depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke. Rešenja sadržana u ovom zakonu proizašla su iz potrebe uspostavljanja stabilnog, održivog i funkcionalnog sistema osiguranja depozita fizičkih lica radi jačanja poverenja u bankarski sektor Republike Srbije. Međutim, ozbiljni poremećaji na svetskom i nacionalnim finansijskim tržištima tokom 2008. godine učinili su neizbežnim izmene sistema osiguranja depozita u velikom broju zemalja, i to prvenstveno radi pružanja dodatnog državnog jemstva deponentima i sprečavanja masovnog i naglog povlačenja depozita koje bi moglo ugroziti stabilnost finansijskog sistema. U tom smislu, izmenama iz 2008. godine proširen je krug lica čiji se depoziti smatraju osiguranim i na preduzetnike, mala i srednja pravna lica. Pored toga, osigurani iznos je povećan sa 3.000 evra na 50.000 evra, dok su znatno skraćeni rokovi za isplatu osiguranih iznosa.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je dalje približivanje sistema osiguranja depozita propisima EU i evropskim standardima, kao i otklanjanje teškoća u praktičnoj primeni pojedinih odredaba zakona.

Aktuelna dešavanja na svetskom finansijskom tržištu nametnula su da se kao jedan od ciljeva sistema osiguranja depozita pojavljuje očuvanje finansijske stabilnosti. Cilj ovog zakona je očuvanje poverenja deponenata u bankarski sistem, koji je istovremeno jedan od osnovnih činilaca sveukupne finansijske stabilnosti. Razlozi za uvođenje sistema obaveznog osiguranja depozita ogledaju se i u tome što troškovi učešća banaka u sistemu ovog osiguranja ni približno ne mogu dovesti u vezu s troškovima koji bi usledili nakon masovnog povlačenja depozita kako iz „problematičnih” banaka, tako i iz banaka koje se u potpunosti pridržavaju standarda savesnog i sigurnog poslovanja, niti sa ogromnim gubicima koji bi nakon toga izvesno pogodili finansijski sistem i ekonomiju u celini.

U tom kontekstu uvedena je još jedna namena sredstava fonda za osiguranje depozita u cilju pružanja finansijske podrške u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita. U skladu sa izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita, a na osnovu akta Vlade, sredstva fonda se mogu koristiti za pružanje finansijske podrške banci koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem. Cilj je da se, u postupku administrativnog upravljanja bankom koja ima poteškoće u poslovanju, izvrši prenos imovine i obaveza na drugu banku ili banku za posebne namene. Nakon toga bi se, u skladu sa procedurom, obezbedila finansijska podrška za banku na koju se vrši prenos ili za banku za posebne namene, kao i za banku koja kupuje i preuzima obaveze banke za posebne namene i time sprečila obaveza isplate osiguranih depozita u slučaju stečaja problematične banke. Ovim izmenama zakona je predviđeno da se sredstva fonda mogu koristiti kao kapital za osnivanje banke za posebne namene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka.

Takođe, uočeno je da se važećim zakonskim odredbama ne osiguravaju depoziti zaposlenih u bankama koji ne obavljaju rukovodeće poslove u banci, što je ocenjeno kao necelishodno i nepravično i u suprotnosti s navedenom direktivom.

Pored toga, ovim zakonom precizirana je definicija osiguranog iznosa, i to propisivanjem načina na koji se iznos od 50.000 evra utvrđuje za dinarske depozite, odnosno za devizne depozite koji nisu izraženi u evrima.

Značajnija uloga Agencije sadržana u odredbama ovog zakona od neposrednog je uticaja na ostvarivanje načela zakonitosti i efikasnosti u sistemu osiguranja depozita. Obavezno pribavljanje mišljenja Agencije pri odlučivanju o uvećanju osiguranog iznosa, neposredan uvid u dokumentaciju banke radi provere tačnosti izveštaja i podataka koje banke dostavljaju Agenciji, kao i mogućnost da Narodna banka Srbije bude obaveštena o neblagovremenom ispunjenju obaveza banaka koje proističu iz ovog zakona i podzakonskih akata Agencije, trebalo bi da doprinesu većem poverenju deponenata u nesmetano funkcionisanje sistema osiguranja depozita.

III. SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. ovog zakona menja se i dopunjuje član 1. važećeg zakona time što se kao cilj obaveznog osiguranja depozita fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica kod banaka, određuje ne samo zaštita depozita ovih lica, već i očuvanje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji. Novim stavom u istom članu se definiše da je Agencija za osiguranje depozita institucija koja je dužna da isplati osigurane depozite do visine osiguranog iznosa kako u slučaju stečaja tako i u slučaju likvidacije banke, u skladu sa ovim zakonom.

Članom 2. ovog zakona menja se član 2. važećeg zakona u delu definisanja i preciziranja pojedinih pojmova. U ovom članu se precizira zakon na osnovu kojeg se utvrđuju depoziti nastali pranjem novca i finansiranjem terorizma, a koji su isključeni iz sistema osiguranja. Isto tako, u ovom članu definicija pojma osiguranog iznosa je precizirana zavisno od toga da li se radi o dinarskom ili deviznom depozitu, i to za dinarske depozite – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog odnosno likvidacionog postupka nad bankom, a za devizne depozite koji nisu izraženi u evrima – u protivvrednosti valute u kojoj su ti depoziti izraženi, po kursu evra prema toj valuti izračunatom na osnovu srednjeg zvaničnog kursa dinara prema evru i srednjeg zvaničnog kursa dinara prema toj valuti, koji važi na dan donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog odnosno likvidacionog postupka. Takođe briše se definisanje pojma filijale strane banke što predstavlja usklađivanje sa odredbama Zakona o bankama.

Članom 3. ovog zakona vrši se usaglašavanje u članu 3. važećeg zakona sa izmenom u članu 1. a u vezi naziva Agencije za osiguranje depozita.

Članom 4. ovog zakona izmenjen je član 4. stav 2. važećeg zakona tako da Vlada može odlučivati o povećanju osiguranog iznosa, kada prethodno mišljenje pribavi, pored Narodne banke Srbije, i od Agencije. U istom članu dodaje se stav 4. kojim se daje mogućnost Vladi da, u cilju osiguranja stabilnosti finansijskog sistema, na predlog jedne od tri institucije: ministarstva nadležnog za poslove finansija, Narodne banke Srbije ili Agencije, a uz prethodno pribavljeno mišljenje ostale dve institucije kada nisu predlagači, donese odluku kojom će obezbediti veću zaštitu deponenata u određenom periodu, odnosno povećati osigurani iznos i/ili proširiti krug deponenata čiji se depoziti smatraju osiguranim.

Članom 5. ovog zakona se u članu 6. važećeg zakona uvodi obaveza razmene informacija između Narodne banke Srbije i Agencije, kao i obaveza Narodne banke Srbije da blagovremeno obavesti Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka.

Članom 6. ovog zakona menja se stav 2. člana 7. važećeg zakona tako što se preciziraju izvori iz kojih se obrazuje fond za osiguranje depozita: premija za osiguranje depozita koje plaćaju banke, prihoda od ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita, sredstava ostvarenih naplatom potraživanja Agencije iz stečajne, odnosno likvidacione mase banke po osnovu osiguranih iznosa depozita, od prodaje banke za posebne namene, naplatom potraživanja na ime osnivačkog kapitala iz stečajne ili likvidacione mase banke za posebne namene, sredstava obezbeđenih zaduživanjem, donacija i sredstava iz budžeta Republike Srbije. Istim članom je predviđeno da se sredstva fonda koriste za isplatu osiguranih iznosa u slučaju stečaja i u slučaju likvidacije banke, a novim stavom 4. je predviđeno da se, izuzetno od toga, sredstva fonda za osiguranje depozita mogu, na osnovu akta Vlade, koristiti i za obezbeđivanje finansijske podrške u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija, kao i za osnivanje banke za posebne namene u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Članom 7. ovog zakona menja se član 8. važećeg zakona i određuje način ulaganja deviznih i dinarskih sredstava fonda. Pored toga, menja se logički redosled načela ulaganja sredstva fonda osiguranja depozita kako bi održavanje likvidnosti dobilo prednost u odnosu na postizanje odgovarajućih prihoda. Dakle, sredstva ovog fonda se ulažu prvenstveno vodeći računa o umanjenju rizika (sigurnosti), zatim o njihovoj likvidnosti, i tek na samom kraju o odgovarajućim prinosima (dobiti).

Članom 8. ovog zakona menja se član 9. važećeg zakona i daje ovlašćenje Agenciji da može utvrditi premiju osiguranja u skladu sa ukupnim stanjem rizika u banci. Takođe istim članom se utvrđuje ovlašćenje Agenciji da izvrši neposredni uvid u dokumentaciju banke, radi provere tačnosti izveštaja i podataka koje su banke dužne da dostavljaju Agenciji. Banka je, pri tom, dužna da ovlašćenim licima Agencije omogući ovaj uvid i da sarađuje s njima.

Članom 9. ovog zakona ovog zakona u članu 13. važećeg zakona precizira se osnovica na koju se obračunava propisana stopa tromesečne premije.

Članom 10. ovog zakona menja se član 15. Zakona tako što se Agenciji daje nadležnost da proceni da li su sredstva fonda osiguranja depozita nedovoljna za isplatu osiguranih depozita, te da u tom slučaju obezbedi dopunska sredstva. Dopunska sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, zaduživanjem Agencije u zemlji i inostranstvu uz garanciju Republike Srbije ili iz drugih izvora. Predviđeno je da odluku o obezbeđivanju dopunskih sredstava donosi Vlada na zahtev Agencije.

Članom 11. dodaje se član 15a kojim se definiše nastupanje osiguranog slučaja, odnosno isplata osiguranih iznosa. U tom smislu isplata osiguranog iznosa vrši se slučaju stečaja ili likvidacije banke. Postupak stečaja ili likvidacije se sprovodi nad bankom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, a nadležni sud, na predlog Agencije, doneo rešenje o otvaranju stečajnog odnosno likvidacionog postupka. Takođe je definisano da, ukoliko je u postupku administrativnog upravljanja sprovedena kupovina imovine i preuzimanje obaveza banke od strane druge banke ili banke za posebne namene, čime su svi osigurani depoziti preneti na banku preuzimaoca, Agencija nema obavezu da u postupku stečaja ili likvidacije banke koja je pod administrativnim upravljanjem, izvrši isplatu depozita iznad prenetog iznosa osiguranih depozita.

Članom 12. ovog zakona menja se i dopunjuje stav 2. u članu 16. Zakona kako bi se na nedvosmislen način ustanovio momenat kada nastupa obaveza za isplatu osiguranog iznosa, kao i da Agencija bliže određuje način na koji se vrši utvrđivanje osiguranog iznosa u smislu zakona.

Članom 13. ovog zakona dopunjuje se član 17. važećeg zakona kako bi se izvršilo usaglašavanje sa danom nastupanja obaveze Agencije na isplatu osiguranog iznosa. Pored toga, precizirano je da ukoliko deponent ima depozite i u dinarima i u devizama, Agencija isplaćuje osigurani iznos proporcionalno prema valutnoj strukturi neto potraživanja u dinarima i u evrima, kao i način isplate osiguranog deviznog depozita koji nije izražen u evrima.

Članom 14. ovog zakona u članu 18. važećeg zakona vrši se tehničko usaglašavanje u skladu sa izvršenim izmenama.

Članom 15. ovog zakona dodaje se član 20a kojim je propisano da ukoliko banka blagovremeno ne ispuni obaveze koje su propisane ovim zakonom ili aktom Agencije donesenim na osnovu ovog zakona, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.

Članom 16. ovog zakona menja se član 21. važećeg zakona kojim su propisane novčane kazne za prekršaj koji učini banka, u skladu sa izmenama i dopunama materijalnih odredaba ovog zakona.

Članom 17. ovog zakona predviđeno je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

– Određenje problema koje Predlog zakona treba da reši

Ovim zakonom se preciziraju i prilagođavaju odredbe ovog zakona sa predloženim izmenama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, tako što se obaveza isplate osiguranih depozita proširuje i na slučaj likvidacije banaka, precizira se momenat nastanka osiguranog slučaja i uvode se nove namene korišćenja sredstava fonda osiguranja depozita.

– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem

Osnovni cilj ovog zakona jeste dalje približivanje sistema osiguranja depozita propisima EU i evropskim standardima, kao i otklanjanje teškoća u praktičnoj primeni pojedinih odredaba zakona.

– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?

Obzirom da se radi o već ustanovljenom sistemu osiguranja depozita i funkcionisanju u isplati osiguranih iznosa, druge mogućnosti nisu razmatrane.

– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?

Predložene izmene se odnose na materiju koja je već regulisana zakonom.

– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Celokupan paket mera u predloženom setu zakona će imati pozitivan uticaj na banke, na očuvanje zaštite interesa deponenata i stabilnost bankarskog sektora.

– Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima?

Ne očekuje se da primena ovog akta dugoročno izazove dodatne troškove ni građanima ni privredi.

– Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predloženi Predlog zakona se odnosi na postojeće banke na tržištu i ne stimuliše pojavu novih privrednih subjekata.

– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Predlogu zakona?

Pri izradi Predloga zakona tražene su i uzete u obzir inicijative i predlozi svih relevantnih subjekata i to: Udruženja banaka Srbije (i svih zainteresovanih banaka), Narodne banke Srbije, Agencije za osiguranje depozita i Svetske banke.

– Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?

S obzirom da je primena zakona uslovljena donošenjem akata nadležnih institucija, pretpostavka za primenu jeste oduzimanje dozvole za rad banci od strane Narodne banke Srbije, kao i donošenje rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja odnosno likvidacije banke.

V. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku , saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine, proizlaze iz obaveza Republike Srbije koje je preuzela potpisivanjem PFDPL3 (PBG) odnosno Aide Memoir sa Svetskom bankom, a u vezi sa efikasnim i stabilnim finansijskim sektorom. Te obaveze konkretno podrazumevaju donošenje izmena zakona kojim se garantuje veća stabilnost i sigurnost u finansijskom sektoru.

Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku proizvelo bi značajne negativne posledice, koje bi se ogledale, pre svega, u nemogućnosti brze realizacije dobijanja garancije Svetske banke u iznosu od 300 miliona eura na zaduženje Republike Srbije, a u vezi sa realizacijom projekta PFDPL3 (PBG) po kome je ovo jedan od preduslova.

VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU ILI DOPUNjUJU

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke I OČUVANjA FINANSIJSKE STABILNOSTI U REPUBLICI SRBIJI.

AGENCIJA NADLEŽNA ZA OSIGURANjE DEPOZITA OSNOVANA POSEBNIM ZAKONOM (U DALjEM TEKSTU: AGENCIJA) JE DUŽNA DA ISPLATI DEPOZITE LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DO VISINE OSIGURANOG IZNOSA U SLUČAJU STEČAJA ILI LIKVIDACIJE BANKE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizlazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu kog nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava;

2) osigurani depozit je depozit fizičkog lica, preduzetnika i malog i srednjeg pravnog lica, koji osigurava agencija iz člana 3. stav 1. ovog zakona AGENCIJA, a koji ne obuhvata depozite:

(1) pravnih ili fizičkih lica povezanih s bankom, u smislu zakona kojim se uređuju banke,

(2) koji glase na šifru ili na donosioca,

(3) nastale kao posledica pranja novca ili finansiranja terorizma, što je utvrđeno na zakonom propisani način, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE SPREČAVANjE PRANjA NOVCA I FINANSIRANjE TERORIZMA;

(4) lica koja su u poslednje tri godine obavljala reviziju finansijskih izveštaja banke u stečaju, kao i reviziju finansijskih izveštaja lica koja su povezana s bankom u stečaju, u smislu zakona kojim se uređuju banke;

3) OSIGURANI IZNOS JE IZNOS OSIGURANOG DEPOZITA DO 50.000 EVRA PO DEPONENTU, KOJI SE UTVRĐUJE NAKON PREBIJANjA POTRAŽIVANjA IZMEĐU DEPONENTA I BANKE, I TO:

(1) ZA DINARSKE DEPOZITE – U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI PO ZVANIČNOM SREDNjEM KURSU KOJI VAŽI NA DAN DONOŠENjA REŠENjA NADLEŽNOG SUDA O POKRETANjU STEČAJNOG ODNOSNO LIKVIDACIONOG POSTUPKA,

(2) ZA DEVIZNE DEPOZITE KOJI NISU IZRAŽENI U EVRIMA – U PROTIVVREDNOSTI VALUTE U KOJOJ SU TI DEPOZITI IZRAŽENI, PO KURSU EVRA PREMA TOJ VALUTI IZRAČUNATOM NA OSNOVU SREDNjEG ZVANIČNOG KURSA DINARA PREMA EVRU I SREDNjEG ZVANIČNOG KURSA DINARA PREMA TOJ VALUTI, KOJI VAŽI NA DAN DONOŠENjA REŠENjA NADLEŽNOG SUDA O POKRETANjU STEČAJNOG ODNOSNO LIKVIDACIONOG POSTUPKA;

3) osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom, po deponentu, utvrđen nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke;

4) banka ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju banke;

5) filijala strane banke je pravno lice koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije (afilijacija) i koje delatnost obavlja na teritoriji Republike Srbije pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije.

6) preduzetnik ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju privredna društva;

7) mala i srednja pravna lica imaju značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju računovodstvo i revizija.

Član 3.

Banka je dužna da depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica osigura kod agencije za osiguranje depozita osnovane posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija) AGENCIJE.

Filijala strane banke na teritoriji Republike Srbije dužna je da depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije na osnovu odluke Narodne banke Srbije – ako u zemlji sedišta te banke ne postoji sistem osiguranja depozita ili ona nije uključena u taj sistem, kao i ako je taj sistem nepovoljniji za deponenta od sistema osiguranja depozita utvrđenog ovim zakonom ili nije primenljiv na filijalu izvan zemlje sedišta.

Filijala domaće banke u inostranstvu dužna je da, na osnovu odluke Narodne banke Srbije, depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije u slučaju:

1) kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozite;

2) kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurala depozite, a Narodna banka Srbije utvrdi da je taj sistem nepovoljniji za deponenta od sistema osiguranja depozita utvrđenog ovim zakonom.

Član 4.

Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa.

Osigurani iznos utvrđen ovim zakonom, Vlada Republike Srbije može povećati po prethodno pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije I AGENCIJE o tome da je to povećanje neophodno radi očuvanja finansijske stabilnosti.

Za obaveze iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija.

DA BI OSIGURALA STABILNOST FINANSIJSKOG SISTEMA, VLADA MOŽE, NA PREDLOG MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, ODNOSNO NARODNE BANKE SRBIJE ILI AGENCIJE, A UZ PRETHODNO PRIBAVLjENO MIŠLjENjE OSTALE DVE NAVEDENE INSTITUCIJE KADA NISU PREDLAGAČI, DONETI ODLUKU KOJOM ĆE U ODREĐENOM VREMENSKOM PERIODU OBEZBEDITI VEĆU ZAŠTITU DEPONENATA (POVEĆANjE OSIGURANOG IZNOSA I/ILI PROŠIRENjE KRUGA DEPONENATA ČIJI SE DEPOZITI SMATRAJU OSIGURANIM).

Član 6.

Agencija i Narodna banka Srbije DUŽNE SU DA razmenjuju informacije u vezi sa osiguranjem depozita.

NARODNA BANKA SRBIJE DUŽNA JE DA BLAGOVREMENO OBAVESTI AGENCIJU O PREDUZETIM MERAMA U POSTUPKU KONTROLE BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANjA BANAKA.

Narodna banka Srbije blagovremeno obaveštava Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka.

Član 7.

Radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija obrazuje poseban fond sredstava (u daljem tekstu: fond za osiguranja depozita).

FOND ZA OSIGURANjE DEPOZITA OBRAZUJE SE OD: PREMIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA KOJE PLAĆAJU BANKE, PRIHODA OD ULAGANjA SREDSTAVA FONDA ZA OSIGURANjE DEPOZITA, SREDSTAVA OSTVARENIH NAPLATOM POTRAŽIVANjA AGENCIJE IZ STEČAJNE, ODNOSNO LIKVIDACIONE MASE BANKE PO OSNOVU OSIGURANIH IZNOSA DEPOZITA, OD PRODAJE BANKE ZA POSEBNE NAMENE, NAPLATOM POTRAŽIVANjA NA IME OSNIVAČKOG KAPITALA IZ STEČAJNE ILI LIKVIDACIONE MASE BANKE ZA POSEBNE NAMENE, SREDSTAVA OBEZBEĐENIH ZADUŽIVANjEM, DONACIJA I SREDSTAVA IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE.

Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za isplatu osiguranih iznosa u slučaju stečaja ILI LIKVIDACIJE banke, za plaćanje administrativnih troškova u vezi sa isplatom tih iznosa i upravljanjem sredstvima fonda za osiguranje depozita, kao i za povraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, sredstva fonda za osiguranje depozita se mogu upotrebiti za odobravanje kredita banci, ako u toku postupka likvidacije dođe do kratkoročne nelikvidnosti te banke, uz odgovarajuće sredstvo obezbeđenja. Ovaj kredit se može koristiti isključivo za isplatu depozita koji se smatraju osiguranim u smislu ovog zakona, i to do visine osiguranog iznosa utvrđenog ovim zakonom.

IZUZETNO OD STAVA 3. OVOG ČLANA, SREDSTVA FONDA ZA OSIGURANjE DEPOZITA MOGU SE, NA OSNOVU AKTA VLADE, KORISTITI ZA OBEZBEĐIVANjE FINANSIJSKE PODRŠKE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE AGENCIJA, KAO I ZA OSNIVANjE BANKE ZA POSEBNE NAMENE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU BANKE.

Krediti iz stava 4. ovog člana odobravaju se pod uslovima utvrđenim opštim aktom koji donosi Upravni odbor Agencije.

Sredstva fonda za osiguranje depozita ne mogu biti predmet izvršenja, izuzev po osnovu obaveze Agencije na isplatu osiguranih iznosa.

Član 8.

Agencija je dužna da novčana sredstva fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije.

Agencija može DINARSKA sredstva fonda za osiguranje depozita, na osnovu odluke Upravnog odbora, ULAŽE ulagati u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.

Na osnovu odluke Upravnog odbora Agencije i ugovora zaključenog sa Agencijom i po nalogu Agencije, Narodna banka Srbije, u svoje ime a za račun Agencije, DEVIZNA sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka, u skladu s politikom upravljanja deviznim rezervama.

Sredstava fonda za osiguranje depozita ulažu se na način kojim se umanjuje rizik, ostvaruju odgovarajući prihodi i održava likvidnost fonda za osiguranje depozita.

SREDSTVA FONDA ZA OSIGURANjE DEPOZITA ULAŽU SE NA NAČIN KOJIM SE UMANjUJE RIZIK, ODRŽAVA LIKVIDNOST OVOG FONDA I OSTVARUJU ODGOVARAJUĆI PRIHODI.

Član 9.

Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita (u daljem tekstu: premija), na način i u rokovima koje propiše Agencija.

AGENCIJA MOŽE UTVRDITI PREMIJU OSIGURANjA U SKLADU SA UKUPNIM STANjEM RIZIKA U BANCI.

Banka je dužna da Agenciji dostavlja mesečne izveštaje o ukupnim i osiguranim depozitima, kao i druge podatke koji Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova, na način i u rokovima koje propiše Agencija.

Ako banka ne plati premiju u propisanom roku, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.

AGENCIJA ILI LICE KOJE POSTUPA U IME I ZA RAČUN AGENCIJE MOŽE IZVRŠITI NEPOSREDNI UVID U DOKUMENTACIJU BANKE, RADI PROVERE TAČNOSTI DOSTAVLjENIH IZVEŠTAJA I PODATAKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.

BANKA JE DUŽNA DA OVLAŠĆENIM LICIMA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA OMOGUĆI UVID U DOKUMENTACIJU I DA SARAĐUJE S NjIMA.

Član 13.

Agencija utvrđuje stopu tromesečne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra tekuće godine, na osnovu stanja u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije, stepena rizika kome je izložena i visine sredstava fonda za osiguranje depozita.

Stopa tromesečne premije iznosi najviše 0,1% U ODNOSU NA UKUPNE OSIGURANE DEPOZITE BANAKA.

Tromesečnu premiju Agencija obračunava i naplaćuje na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita u banci u prethodnom tromesečju.

Agencija za dinarske depozite tromesečnu premiju obračunava i naplaćuje u dinarima, a za devizne depozite u evrima – po kursu evra prema određenoj valuti koji važi na dan obračunavanja ove premije.

Agencija može obustaviti obračun i naplatu tromesečne premije ako sredstva u fondu za osiguranje depozita dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita.

Član 15.

Ako i posle naplate vanredne premije sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva Agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke Upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.

AKO AGENCIJA PROCENI DA SREDSTVA FONDA NEĆE BITI DOVOLjNA ZA ISPLATU OSIGURANIH IZNOSA, DOPUNSKA SREDSTVA AGENCIJA OBEZBEĐUJE:

1) IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE;

2) ZADUŽIVANjEM AGENCIJE U ZEMLjI I INOSTRANSTVU UZ GARANCIJU REPUBLIKE SRBIJE;

3) IZDAVANjEM DUŽNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI UZ GARANCIJU REPUBLIKE SRBIJE;

4) IZ DRUGIH IZVORA SREDSTAVA KOJE JE ZA OVU NAMENU OBEZBEDILA REPUBLIKA SRBIJA.

ODLUKU O OBEZBEĐENjU SREDSTVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DONOSI VLADA NA ZAHTEV AGENCIJE.

ČLAN 15A

AGENCIJA JE DUŽNA DA IZVRŠI ISPLATU OSIGURANOG IZNOSA U SLUČAJU POKRETANjA POSTUPKA STEČAJA ILI LIKVIDACIJE BANKE KOJI JE REGULISAN ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJ I LIKVIDACIJA BANAKA.

UKOLIKO JE U TOKU POSTUPKA ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA NAD BANKOM SPROVEDENA KUPOVINA CELOKUPNE ILI DELA IMOVINE I PREUZIMANjE OBAVEZA BANKE OD STRANE DRUGE BANKE ILI BANKE ZA POSEBNE NAMENE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJ I LIKVIDACIJA BANAKA, ČIME SU SVI OSIGURANI DEPOZITI PRENETI NA BANKU PREUZIMAOCA, AGENCIJA NEMA OBAVEZU DA U POSTUPKU STEČAJA ILI LIKVIDACIJE BANKE KOJA JE POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM, VRŠI ISPLATU DEPOZITA IZNAD PRENETOG IZNOSA OSIGURANIH DEPOZITA.

Član 16.

Banka je dužna da u svakom trenutku Agenciji učini dostupnim podatke o deponentima i njihovim depozitima.

Na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana, Agencija utvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu, i to na osnovu salda (stanja) svih depozita tog deponenta u banci na dan donošenja rešenja NADLEŽNOG SUDA O POKRETANjU POSTUPKA STEČAJA ILI LIKVIDACIJE Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu obračunatu do tog dana.

Potraživanje deponenta po osnovu osiguranja depozita prema banci prebija se njegovim ukupnim dospelim novčanim obavezama prema toj banci, zaključno s danom donošenja rešenja iz stava 2. ovog člana, a osigurani iznos tog deponenta čini neto potraživanje nastalo takvim prebijanjem.

AGENCIJA BLIŽE ODREĐUJE NAČIN NA KOJI SE VRŠI UTVRĐIVANjE OSIGURANOG IZNOSA DEPOZITA U SMISLU ST. 2. I 3. OVOG ČLANA.

Agencija u najkraćem roku, na osnovu sprovedenog javnog tendera donosi odluku o tome koja će banka u ime i za račun Agencije isplaćivati osigurane iznose i s tom bankom zaključuje ugovor.

Agencija je dužna da preko sredstava javnog informisanja obavesti deponente o njihovim pravima i obavezama, datumu započinjanja i mestu isplate osiguranih iznosa i da isplatu osiguranih iznosa počne u roku od tri dana od dana donošenja rešenja iz stava 2. ovog člana.

Član 17.

Deponent ima pravo da od Agencije zahteva isplatu osiguranog iznosa, a Agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 30 dana od dana podnošenja tog zahteva.

Deponent je dužan da uz zahtev iz stava 1. ovog člana priloži overenu ispravu kojom dokazuje osnovanost potraživanja (ugovor o novčanom depozitu, o štednom ulogu, o bankarskom tekućem računu, štedna knjižica, rešenje o nasleđivanju i dr.).

Zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se podneti posle isteka tri godine od dana donošenja rešenja NADLEŽNOG SUDA O POKRETANjU POSTUPKA STEČAJA ILI LIKVIDACIJE Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom.

Agencija za dinarske depozite osigurani iznos isplaćuje u dinarima, a za devizne depozite u evrima – po kursu evra prema određenoj valuti koji važi na dan donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana.

AGENCIJA ZA DINARSKE DEPOZITE OSIGURANI IZNOS ISPLAĆUJE U DINARIMA, A ZA DEVIZNE DEPOZITA U EVRIMA – PO KURSU EVRA PREMA ODREĐENOJ VALUTI IZRAČUNATOM NA OSNOVU SREDNjEG ZVANIČNOG KURSA DINARA PREMA EVRU I SREDNjEG ZVANIČNOG KURSA DINARA PREMA TOJ VALUTI KOJI VAŽI NA DAN DONOŠENjA REŠENjA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.

AKO DEPONENT IMA DEPOZITE I U DINARIMA I U DEVIZAMA, AGENCIJA ISPLAĆUJE OSIGURANI IZNOS PROPORCIONALNO PREMA VALUTNOJ STRUKTURI UKUPNIH DEPOZITA DEPONENTA U BANCI U DINARIMA I U EVRIMA.

Deponent nema pravo da zahteva isplatu osiguranog iznosa ako mu je u toku postupka likvidacije banke isplaćen osigurani iznos i ako je posle te isplate nad tom bankom otvoren postupak stečaja.

Član 18.

Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita prenose se na Agenciju.

Potraživanja iz stava 1. ovog člana Agencija namiruje iz stečajne mase, ODNOSNO LIKVIDACIONE MASE, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, ODNOSNO LIKVIDACIJA banaka.

Deponenti čija potraživanja prema banci premašuju osigurani iznos, razliku između potraživanja i tog iznosa namiruju u stečajnom, ODNOSNO LIKVIDACIONOM postupku.

ČLAN 20A

AKO BANKA BLAGOVREMENO NE ISPUNI OBAVEZE KOJE SU PROPISANE OVIM ZAKONOM ILI AKTOM AGENCIJE DONESENIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA, AGENCIJA O TOME OBAVEŠTAVA NARODNU BANKU SRBIJE, KOJA PREDUZIMA ODGOVARAJUĆE MERE, U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 21.

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ BANKA:

1) AKO NE PLAĆA PREMIJU NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE PROPIŠE AGENCIJA (ČLAN 9. STAV 1);

2) AKO NE DOSTAVLjA MESEČNE IZVEŠTAJE O UKUPNIM I OSIGURANIM DEPOZITIMA ILI DRUGE PODATKE KOJI AGENCIJI MOGU BITI POTREBNI ZA OBAVLjANjE NjENIH ZAKONOM UTVRĐENIH POSLOVA, NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE PROPIŠE AGENCIJA (ČLAN 9. STAV 3);

3) AKO OVLAŠĆENIM LICIMA AGENCIJE NE OMOGUĆI NEPOSREDAN UVID U DOKUMENTACIJU BANKE, RADI PROVERE TAČNOSTI DOSTAVLjENIH IZVEŠTAJA I PODATAKA IZ ČLANA 9. STAV 3. OVOG ZAKONA ILI NE SARAĐUJE S TIM LICIMA (ČLAN 9. STAV 5);

4) AKO DEPONENTIMA I ZAINTERESOVANIM LICIMA NE PRUŽI INFORMACIJE O OSIGURANjU DEPOZITA UTVRĐENE OVIM ZAKONOM, U SKLADU S PROPISOM AGENCIJE (ČLAN 19. STAV 1);

5) AKO INFORMACIJE O OSIGURANjU DEPOZITA UTVRĐENE OVIM ZAKONOM UPOTREBLjAVA U REKLAMNE SVRHE NA NAČIN KOJI UGROŽAVA STABILNOST BANKARSKOG SISTEMA I POVERENjE DEPONENATA (ČLAN 19. STAV 3).

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PRIVREDNI PRESTUP I ODGOVORNO LICE U BANCI NOVČANOM KAZNOM OD 20.000 DO 150.000 DINARA.

Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup banka:

1) ako premiju ne plaća na način i u roku koje Agencija propiše (član 9. stav 1);

2) ako ne dostavlja mesečne izveštaje o ukupnim osiguranim depozitima (član 9. stav 2);

3) ako u reklamne svrhe upotrebljava informacije o osiguranju depozita utvrđenom ovim zakonom na način koji ugrožava stabilnost bankarskog sistema i poverenje deponenata (član 19. stav 3).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u banci novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač: Ministarstvo finansija

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

Sporazum: Poglavlje III Pružanje usluga i Naslov VI član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

Ne postoji

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, treći deo, Naslov IV- Slobodna cirkulacija lica, usluga i kapitala

Predmetni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita

nije predmet uređenja primarnih izvora prava EU

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Zakon o osiguranju depozita delimično je usklađen sa sledećim direktivama:

Direktiva 94/19/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o programima osiguranja depozita

Direktiva 2005/1/EZ Evropskog parlamenta i Saveta

Predmetni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita

nije predmet daljeg usklađivanja sa direktivama EU

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Zbog mogućih posledica svetske finansijske krize predložene su izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita, te ovom prilikom nije vršeno dalje usklađivanje sa direktivama EU.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

ne

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

ne

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

ne

Ostavite komentar