PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA
O OSIGURANJU DEPOZITA
Član 1.
U Zakonu o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10), u članu 1. stav 1. posle reči: „preduzetnika i” dodaje se reč: „mikro,”.
Član 2.
U članu 2. tačka 2) posle reči: „preduzetnika i” dodaje se reč: „mikro,”.
U članu 2. tačka 6) reči: „uređuju privredna društva” zamenjuju se rečima: „uređuje računovodstvo”.
U članu 2. tačka 7) ispred reči: „mala” dodaje se reč: „mikro,”, a reči: „uređuju računovodstvo i revizija” zamenjuju se rečima: „uređuje računovodstvo”.
Član 3.
U članu 3. st. 1. i 2. posle reči: „preduzetnika i” dodaje se reč: „mikro,”.
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje monetarni, bankarski i devizni sistem.
II. Razlozi za donošenje Zakona
Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10) osnovana je Agencija za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija) čija je osnovna delatnost osiguranje depozita u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita. Pored ovih poslova Agencija, u skladu sa zakonom, obavlja i druge poslove.
Zakonom o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10), ustanovljen je sistem obaveznog osiguranja depozita fizičkih lica, preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.
Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, br. 62/13), koji je stupio na snagu 24. jula 2013. godine, usvojene su sledeće izmene od značaja za odredbe Zakona o osiguranju depozita:
umesto jednim zakonom, računovodstvo i revizija se uređuju posebnim zakonima;
u članu 2. (tač. 1 – 3) date su definicije pojmova „pravnih lica”, „drugih pravnih lica” i „preduzetnika”;
u članu 6. se reguliše da se pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnih prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini i daju se kvantitativni kriterijumi za razvrstavanje.
III. Objašnjenje pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Članom 1. menja se član 1. stav 1. važećeg zakona kojim se uređuje osiguranje depozita tako što se postojećim kategorijama lica, čije depozite Agencija osigurava, dodaju i mikro pravna lica, s obzirom na to da je pomenuta kategorija pravnih lica uvedena odredbom člana 6. Zakona o računovodstvu i odnosi se na pravna lica koja zadovoljavaju dva od tri kriterijuma:
prosečan broj zaposlenih 10,
poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti,
prosečna vrednost poslovne imovine (izračunate kao artimetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
Prema aktuelnom Zakonu o osiguranju depozita, pomenuta kategorija pravnih lica uključena je u kategoriju malih pravnih lica.
Članom 2. menja se:
član 2. tačka 2. važećeg zakona u cilju usaglašavanja kategorija pravnih lica čiji se depoziti osiguravaju sa članom 6. Zakona o računovodstvu;
član 2. tačka 6) važećeg zakona iz razloga što se pojam preduzetnika definiše Zakonom o računovodstvu;
član 2. tačka 7) važećeg zakona iz razloga što se računovodstvo i revizija uređuju posebnim zakonima i što se razvrstavanje pravnih lica reguliše članom 6. Zakona o računovodstvu.
Članom 3. menja se član 3. st. 1. i 2. važećeg zakona tako što se postojećim kategorijama lica čije depozite osigurava Agencija dodaju i mikro pravna lica radi usaglašavanja sa odredbom člana 6. Zakona o računovodstvu.
Članom 4. predviđeno je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije pošto se radi o usaglašavanju odredbi Zakona o osiguranju depozita sa Zakonom o računovodstvu.
V. PREGLED ODREDABA ZAKONA O OSIGURANJU DEPOZITA KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika i MIKRO, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.
Agencija nadležna za osiguranje depozita osnovana posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija) je dužna da isplati depozite lica iz stava 1. ovog člana do visine osiguranog iznosa u slučaju stečaja ili likvidacije banke, u skladu sa ovim zakonom.
Član 2.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizlazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu kog nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava;
2) osigurani depozit je depozit fizičkog lica, preduzetnika i MIKRO, malog i srednjeg pravnog lica, koji osigurava Agencija, a koji ne obuhvata depozite:
(1) pravnih ili fizičkih lica povezanih s bankom, u smislu zakona kojim se uređuju banke,
(2) koji glase na šifru ili na donosioca,
(3) nastale kao posledica pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
3) osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu, koji se utvrđuje nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke, i to:
(1) za dinarske depozite – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog, odnosno likvidacionog postupka,
(2) za devizne depozite koji nisu izraženi u evrima – u protivvrednosti valute u kojoj su ti depoziti izraženi, po kursu evra prema toj valuti izračunatom na osnovu srednjeg zvaničnog kursa dinara prema evru i srednjeg zvaničnog kursa dinara prema toj valuti, koji važi na dan donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog, odnosno likvidacionog postupka;
4) banka ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju banke;
5) BRISANA JE
6) preduzetnik ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju privredna društva UREĐUJE RAČUNOVODSTVO;
7) MIKRO, mala i srednja pravna lica imaju značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju računovodstvo i revizija UREĐUJE RAČUNOVODSTVO.
Član 3.
Banka je dužna da depozite fizičkih lica, preduzetnika i MIKRO, malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije.
Filijala domaće banke u inostranstvu dužna je da, na osnovu odluke Narodne banke Srbije, depozite fizičkih lica, preduzetnika i MIKRO, malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije u slučaju:
1) kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozite;
2) kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurala depozite, a Narodna banka Srbije utvrdi da je taj sistem nepovoljniji za deponenta od sistema osiguranja depozita utvrđenog ovim zakonom.
Analiza efekata zakona
Ovaj predlog ima za cilj da ministarstvo nadležno za poslove finansija, u skladu sa članom 4. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 72/12 i 76/13), obavlja, u smislu propisane nadležnosti, poslove državne uprave koji se odnose na bankarski sistem i osiguranje, što će mu omogućiti ostvarivanje punog uvida u efekte primene ovog zakona, odnosno efikasnost u realizaciji osnovnog cilja Zakona o osiguranju depozita koji se ogleda u očuvanju stabilnosti finansijskog i bankarskog sistema uopšte kroz jednoobrazan tretman kategorija deponenata kod banaka, posebno sa aspekta međunarodnog baznog principa 1 koji predviđa da se ciljevi osiguranja depozita odrede konkretno.
Naime, predložene izmene predstavljaju usaglašavanje sa odredbama Zakona o računovodstvu, s obzirom na to da bi, u suprotnom, zahtevi za podacima iz poslovnih evidencija banaka bili nekonzistentni sa standardima koje nalaže pomenuti zakon.
Ne očekuje se da primena ovog akta dugoročno izazove dodatne troškove ni građanima, niti privredi, posebno iz razloga što su mikro pravna lica i do sada bila uključena u sistem osiguranja depozita u okviru kategorije malih pravnih lica, što se može videti iz tabele uporednog pregleda klasifikacije pravnih lica, date u nastavku, po kriterijumima prethodnog i aktuelnog Zakona o računovodstvu, sa presekom na dan 31. decembar 2012. godine.
klasifikacija broj pravnih lica – STARI zakon broj pravnih lica – NOVI zakon mikro – 118.496 mala 125.641 9.475 srednja 2.990 1.246 velika 1.124 538
Imajući u vidu navedeno, ocenjujemo da nije potrebno izraditi analizu efekata zakona, s obzirom na to da se usvajanjem ovog zakona ne stvaraju nove obaveze za privredne i druge subjekte.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSIGURANJU DEPOZITA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita
Draft Law on Amendments and Supplements to the Law on Deposit Insurance
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum) i odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Poglavlje III- Pružanje usluga i Naslov VIII-Politike saradnje, član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Naslov VI – Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije, član 72.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Delimično ispunjenje.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Liberalizacija usluga u oblasti bankarstva i osiguranja u vezi sa kretanjem kapitala sprovodiće se uporedo sa liberalizacijom kretanja kapitala.
U toku je postepena liberalizacija kretanja kapitala, koja će biti potpuno sprovedena u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Sporazuma.
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
Ne postoji.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unijei ocene usklađenosti sa njima:
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Deo treći, Naslov IV- Slobodno kretanje lica, usluga i kapitala.
Predmetni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita nije predmet uređenja primarnih izvora prava EU.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima:
Zakon o osiguranju depozita delimično je usklađen sa sledećim direktivama:
Direktiva 94/19/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o programima osiguranja depozita
Direktiva 2005/1/EZ Evropskog parlamenta i Saveta.
Predmetni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita nije predmet daljeg usklađivanja sa direktivama EU.
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima:
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost:
Predmetni Predlog zakona nije predmet daljeg usklađivanja sa direktivama EU, već usaglašavanja sa domaćim zakonodavstvom, odnosno Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj 62/13), a sve u cilju da se obezbedi pravilna primena Zakona o osiguranju depozita.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije:
Potpuna usklađenost biće postignuta po pristupanju RS EU
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita ne vrši se prenos odredbi sekundarnog izvora prava EU.
Predlogom zakona vrši se usklađivanje sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj 62/13),koji je stupio na snagu 24. jula 2013. godine, kojim se, između ostalog, uređuje razvrstavanje pravnih lica, shodno čemu se vrši usklađivanje sa Četvrtom Direktivom Saveta EU, od 25. jula 1978. godine, zasnovanom na članu 54. tačka 3. stav (g) Ugovora o godišnjim finansijskim izveštajima određenih pravnih formi privrednih društava (konsolidovana verzija iz 2012. godine), u meri u kojoj je to ostvareno Zakonom o računovodstvu.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
/