PREDLOG ZAKONA
O PREDUZETNICIMA
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja delatnosti, poslovno ime, sedište, delatnosti preduzetnika, zastupanje i druga pitanja od značaja za obavljanje delatnosti preduzetnika.
Na uslove i način obavljanja delatnosti preduzetnika primenjuju se i odredbe posebnih zakona kojima se uređuje oblast u okviru koje je delatnost preduzetnika.
Pojam i registracija preduzetnika
Član 2.
Preduzetnik, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja neposredno obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.
Preduzetnik se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Fizičko lice upisano u posebni registar, koje u vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisima to uređeno.
Pojam i registracija ortaka
Član 3.
Dva ili više fizičkih lica mogu osnovati ortačku radnju u svojstvu ortaka (u daljem tekstu: ortaci), radi neposrednog obavljanja delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
Ortačka radnja se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Na ortačku radnju primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na preduzetnika, ako za pojedina pitanja nije drukčije propisano.
Način obavljanja delatnosti
Član 4.
Za obavljanje delatnosti, preduzetnik osniva radnju odnosno odgovarajući oblik poslovanja: radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, apoteku, ordinaciju i sl. (u daljem tekstu: radnja).
Preduzetnik može osnovati samo jednu radnju.
Preduzetnik može obavljati delatnost i izvan sedišta, u jednom ili više posebnih prostora.
Posebni slučajevi obavljanja delatnosti
Član 5.
Preduzetnik koji delatnost obavlja na tezgi ili sličnom objektu može obavljati delatnost samo u sedištu.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na prodaju robe na vašarima, sajmovima i sličnim tradicionalnim manifestacijama, u dane dok te manifestacije traju.
Odgovornost preduzetnika
Član 6.
Za obaveze koje proisteknu iz obavljanja delatnosti, preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom.
Ortaci su odgovorni solidarno za sve obaveze koje proisteknu iz obaljanja delatnosti ortačke radnje celokupnom svojom imovinom.
II. POSLOVNO IME I SEDIŠTE
Poslovno ime
Član 7.
Poslovno ime je naziv pod kojim preduzetnik obavlja delatnost.
Poslovno ime preduzetnika ne može da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog preduzetnika ili privrednog društva, niti da izaziva zabunu o preduzetniku ili o njegovoj delatnosti.
Odredbe zakona kojim se uređuje poslovno ime privrednog društva shodno se primenjuju na označavanje poslovnog imena preduzetnika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Poslovno ime sadrži lično ime preduzetnika, predmet poslovanja i sedište uz dodatak naziva „preduzetnik“ ili skraćenice „pr“.
Poslovno ime ortačke radnje sadrži i označenje da je ortačka, imena svih ortaka ili jednog ili više njih i oznaku „i ostali“ ili skraćenice „o.r.“ili“or“.
Preduzetnik je dužan da poslovno ime istakne na vidnom mestu u radnji odnosno u prostoru ili objektu u kojem se obavlja delatnost.
Ako preduzetnik obavlja delatnost izvan sedišta, dužan je da poslovno ime istakne i na mestu odnosno na objektu u kojem tu delatnost obavlja.
Preduzetnik je dužan da upotrebljava poslovno ime registrovano u Registar privrednih subjekata (u daljem tekstu: Registar).
Sedište
Član 8.
Sedište je mesto u kojem preduzetnik obavlja delatnost, odnosno iz koga upravlja poslovanjem radnje.
Ako za obavljanje delatnosti nije potreban poseban prostor, kao sedište smatra se prebivalište preduzetnika sa adresom stanovanja.
Preduzetnik može da promeni sedište o čemu podnosi registracionu prijavu radi upisa promene podataka u Registar, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
III. OBAVLjANjE DELATNOSTI
Vrste delatnosti
Član 9.
Preduzetnik može da obavlja svaku delatnost, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti, osim delatnosti za koju je posebnim zakonom propisano da je ne može obavljati preduzetnik.
Ministar nadležan za poslove privrede (u daljem tekstu: ministar) bliže određuje poslove koji se u smislu ovog zakona, smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, kao i način obeležavanja proizvoda umetničkih i starih zanata, odnosno proizvoda domaće radinosti.
Uslovi za obavljanje delatnosti
Član 10.
Preduzetnik može obavljati jednu ili više delatnosti ako su za obavljanje istih delatnosti ispunjeni uslovi propisani zakonom.
Član 11.
Uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti utvrđene propisima o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti moraju da ispunjavaju preduzetnik i zaposleni u radnji, koji obavljaju poslove koji se odnose na: proizvodnju, promet i usluživanje životnih namirnica; pružanje usluga higijenske nege i ulepšavanja lica i tela; pružanje nemedicinskih estetskih intervencija kojima se narušava integritet kože; proizvodnje lekova i kozmetičkih sredstava; pružanje usluga u oblasti zdravstvene delatnosti, kao i pružanje usluga u oblasti socijalne i dečije zaštite.
Član 12.
Preduzetnik može da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i druge propisane uslove.
Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana proverava nadležni organ u postupku inspekcijskog nadzora.
Preduzetnik može da otpočne obavljanje delatnosti koja obuhvata proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ako nadležni organ rešenjem utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana.
Poseban prostor izvan sedišta
Član 13.
Preduzetnik u obavljanju delatnosti izvan sedišta može da koristi jedan ili više posebnih prostora, u skladu sa članom 12. ovog zakona.
O korišćenju prostora iz stava 1. ovog člana preduzetnik je dužan da podnese registracionu prijavu radi upisa u Registar, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Članovi porodičnog domaćinstva i zaposleni
Član 14.
Članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa.
Članovima porodičnog domaćinstva, u smislu ovog zakona, smatraju se supružnik, deca i roditelji preduzetnika.
Član 15.
Zaposleni u radnji i članovi porodičnog domaćinstva iz člana 14. stav 2. ovog zakona, moraju ispunjavati uslove propisane članom 11. i članom 16. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, ako neposredno obavljaju poslove iz okvira delatnosti radnje.
Uslovi za osnivanje radnje
Član 16.
Fizičko lice može osnovati radnju, ako ispunjava sledeće uslove:
1) da je poslovno sposobno;
2) da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje određene delatnosti, odnosno da mu pravnosnažnim rešenjem o prekršaju ili odlukom suda časti privredne komore nije izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, dok traju pravne posledice osude, odnosno mere;
3) da ima odgovarajuću opremu, odnosno odgovarajući prostor, kao i lica koja ispunjavaju propisane uslove za obavljanje delatnosti za koju se osniva radnja, ako je to kao uslov za obavljanje delatnosti propisano posebnim zakonom.
Ministar određuje delatnosti za čije obavljanje nije potreban poseban prostor, ako posebnim zakonom nije uređeno obavljanje delatnosti.
Član 17.
Ukoliko se osniva ortačka radnja, pored ispunjenosti uslova iz člana 16. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona za svakog ortaka, međusobni odnosi ortaka uređuju se posebnim ugovorom koji sadrži naročito: lično ime i prebivalište svih ortaka, vrstu i vrednost uloženih sredstva, delatnosti koje se obavljaju, poslovno ime i sedište, ime lica ovlašćenog za zastupanje i upravljanje, međusobna prava, obaveze i odgovornosti.
Ugovor iz stava 1. ovog člana sačinjava se u pisanoj formi i potpisuju ga svi ortaci.
Ugovor odnosno izmene i dopune ugovora imaju pravno dejstvo od dana kada ga potpišu svi ortaci, ako tim ugovorom nije drukčije uređeno.
Ukoliko ugovor ortaka sadrži odredbu suprotnu članu 6. stav 2. ovog zakona, odredba ugovora nema pravno dejstvo prema trećim licima.
Član 18.
Ukoliko u ortačkoj radnji ostane jedan ortak, isti može nastaviti da samostalno vodi radnju, o čemu podnosi registracionu prijavu radi upisa promene podataka u Registru, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Vreme trajanja radnje
Član 19
Radnja se osniva na neodređeno ili određeno vreme.
Ako u registracionoj prijavi nije određeno da je radnja osnovana na određeno vreme, smatra se da je radnja osnovana na neodređeno vreme.
Ograničenja u obavljanju delatnosti
Član 20.
Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, preduzetnik može obavljati po dobijanju dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa.
Dužnosti preduzetnika
Član 21.
Preduzetnik, odnosno ortaci dužni su da:
1) delatnost obavljaju kvalitetno, u skladu sa propisima i poslovnim običajima za tu delatnost, odnosno odgovarajućom profesionalnom etikom;
2) istaknu raspored radnog vremena koji je usaglašen sa propisanim i da se pridržavaju istaknutog rasporeda;
3) prijave svaku promenu sedišta iz člana 8. stav 3. ovog zakona i promenu obavljanja delatnosti izvan sedišta iz člana 13. stav 2. ovog zakona;
4) vode urednu evidenciju o obavljanju delatnosti, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
5) sprovode propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite i unapređenja životne sredine koje se odnose na obavljanje odgovarajuće delatnosti.
Ukoliko je kao sedište naznačeno prebivalište preduzetnika sa adresom stanovanja, kao mesto u kome se obavlja delatnost, odnosno iz koga se upravlja poslovanjem radnje (stan, porodična kuća i sl.), preduzetnik je dužan da omogući nadležnim inspekcijskim organima pregled tih prostorija, odnosno prostora.
Privremeni prekid rada
Član 22.
Ako privremeno prekida rad, preduzetnik je dužan da o privremenom prekidu rada odnosno o nastavku rada obavesti Registratora koji vodi Registar privrednih subjekata (u daljem tekstu: Registrator), najkasnije sa danom prekida rada, odnosno najkasnije u roku od tri dana od dana nastavljanja sa radom.
Privremeni prekid rada ne može se utvrđivati retroaktivno.
Poslovođa
Član 23.
Preduzetnik mo`e privremeno prestati da neposredno vodi radwu i da vođenje radnje nastavi preko poslovođe.
Poslovođa u smislu ovog zakona može biti zaposleni kod preduzetnika ili član porodičnog domaćinstva preduzetnika koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom za obavljanje delatnosti radnje, koga je preduzetnik pismeno ovlastio da nastavi vođenje radnje.
Ovla{}ewe iz stava 2. ovog člana registruje se u Registar.
U slu~aju iz stava 1. ovog člana, za poslovawe radwe odgovoran je poslovo|a.
Brisanje iz Registra
Član 24.
Brisanje preduzetnika iz Registra vrši se na osnovu registracione prijave podnete od strane preduzetnika (u daljem tekstu: odjava), u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
U odjavi se mora naznačiti datum prestanka rada.
Brisanje iz Registra na osnovu odjave ne može se vršiti ako je pokrenut postupak stečaja nad preduzetnikom.
Brisanje iz Registra na osnovu odjave ne može se vršiti retroaktivno.
Član 25.
Brisanje preduzetnika iz Registra vrši se po službenoj dužnosti u sledećim slučajevima:
1) ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost upisa preduzetnika u Registar;
2) smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti preduzetnika;
3) ako preduzetnik bude upućen na izdržavanje kazne zatvora duže od šest meseci na koju je osuđen pravnosnažnom presudom;
4) ako preduzetnik ne obavlja delatnost neprekidno duže od godinu dana, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom;
5) ako preduzetnik delatnost obavlja u vreme privremenog prekida rada;
6) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti, odnosno uslovi iz čl. 11, 12. ili 16. ovog zakona;
7) istekom vremena, ako je radnja osnovana na određeno vreme;
8) izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti preduzetniku zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost;
9) ako je odlukom suda časti pri privrednoj komori preduzetniku izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, zbog teže povrede dobrih poslovnih običaja ili kodeksa profesionalne etike;
10) ako je preduzetnik kažnjavan više od tri puta za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove;
11) ako preduzetnik promeni pravnu formu u pravnu formu privrednog društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje privrednih društava;
12) u slučaju stečaja, odnosno likvidacije preduzetnika;
13) u drugim slučajevima propisanim zakonom.
U slučaju brisanja iz Registra iz stava 1. tač. 6) i 8) ovog člana lice koje je bilo osnivač te radnje ne može osnovati novu radnju do otklanjanja nedostataka koji su doveli do brisanja iz Registra.
Ortačka radnja briše se iz registra ako ostane jedan ortak.
Izuzetno od stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, ortačka radnja ne briše se iz registra ako najmanje dva ortaka ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti.
Član 26.
Preduzetnik gubi to svojstvo brisanjem iz Registra
Preuzimanje radnje
Član 27.
U slučaju iz člana 25. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogu preuzeti radnju i nastaviti rad sami ili preko poslovođe pod uslovom da su ispunjeni uslovi iz ovog zakona, o čemu su dužni da podnesu registracionu prijavu radi registracije u Registar, u roku od 30 dana od dana nastupanja propisanih okolnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
U slučaju da više članova porodičnog domaćinstva želi da preuzme radnju, radnja nastavlja sa radom kao ortačka radnja.
Ukoliko članovi porodičnog domaćinstva nisu preuzeli radnju pod uslovima, na način i u roku iz stava 1. ovog člana, Registrator će doneti rešenje o brisanju preduzetnika iz Registra.
IV. ZASTUPANjE
Član 28.
Preduzetnik zastupa i upravlja radnjom.
Preduzetnika može zastupati i radnjom upravljati poslovođa, u skladu sa ovim zakonom.
V. OBAVEŠTAVANjE
Način obaveštavanja
o registrovanim podacima preduzetnika
Član 29.
Registrator o upisu u Registar, kao i o svim promenama u Registru, obaveštava organe uprave nadležne za poslove javnih prihoda i inspekcijske poslove kao i nadležnu organizaciju obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Organi lokalne samouprave nadležni za poslove privrede koji su vodili registre preduzetnika do prevođenja u Registar mogu po ovlašćenju Registratora, u ime i za račun Agencije, da obavljaju sledeće poslove: prikupljaju dokumentaciju potrebnu za registraciju preduzetnika i registraciju o promenama podataka; vrše dostavu rešenja Agencije i obezbeđuju kopije tih rešenja; na osnovu postojećih evidencija, a po zahtevu preduzetnika izdaju dokumenta u vezi sa obavljanjem delatnosti preduzetnika (potvrde, uverenja i sl.); kao i druge poslove.
VI. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 30.
Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) osnuje više od jedne radnje (član 4. stav 2);
2) ne ispunjava uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti, a neposredno obavlja delatnost (član 11);
3) otpočne sa obavljanjem delatnosti suprotno članu 12. stav 3. ovog zakona;
4) zaposleni u radnji i članovi porodičnog domaćinstva ne ispunjavaju propisane uslove (član 15);
5) obavlja delatnost koju ne može obavljati preduzetnik, odnosno obavlja delatnost bez dobijene dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa (čl. 9. i 20);
6) obavlja delatnost u prostoru koji ne ispunjava propisane uslove ili koristi prostor izvan sedišta koji ne ispunjava propisane uslove (član 12. stav 1 i član 13. stav 1);
Za prekršaj iz stava 1. tač. 1) i 5) ovog člana preduzetniku se može izreći zaštitna mera oduzimanja predmeta, odnosno proizvoda kojima je prekršaj izvršen.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći preduzetniku i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se na mestu izvršenja preduzetniku naplatiti novčana kazna u iznosu od 20.000 dinara.
Član 31.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
ne istakne poslovno ime, odnosno poslovno ime ne sadrži propisane podatke, odnosno u svom poslovanju ne upotrebljava poslovno ime registrovano u Registar (član 7);
obavlja delatnost preko poslovođe suprotno članu 23. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći preduzetniku zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se na mestu izvršenja naplatiti preduzetniku novčana kazna u iznosu od 10.000 dinara.
Član 32.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) obavlja delatnost suprotno odredbama člana 21. ovog zakona;
2) ne obavesti Registratora o privremenom prekidu rada, odnosno nastavljanju sa radom ( član 22. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći preduzetniku zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se na mestu izvršenja naplatiti preduzetniku novčana kazna u iznosu od 10.000 dinara.
Član 33.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako obavlja delatnost, a nije osnovalo radnju ( član 4. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičkom licu se može izreći zaštitna mera oduzimanja predmeta, odnosno proizvoda kojima je prekršaj izvršen.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se na mestu izvršenja fizičkom licu naplatiti novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara.
VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Prelazne odredbe
Član 34.
Preduzetnik je dužan da uskladi svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2006. godine.
Ako preduzetnik u roku iz stava 1. ovog člana ne uskladi svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona, prestaje sa radom i briše se iz Registra.
Započeti postupci
Član 35.
Postupak po registracionoj prijavi za registraciju u Registar koji je započet, a po kome nije doneta odluka do stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Prestanak važenja postojećeg zakona
Član 36.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS“, br. 54/89 i 9/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 19/91-dr. zakon, 46/91, 31/93-US, 39/93-dr.zakon, 53/93-dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94-dr. zakon, 53/95, 35/02 i 101/05-dr. zakon).
Stupanje na snagu
Član 37.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O b r a z l o ž e nj e
I – USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 1/90) kojim je utvrđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje zaštitu svih oblika svojine, pravni položaj preduzeća i drugih organizacija (privrednih društava i drugih privrednih subjekata) i njihovih udruženja.
U skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list Srbije i Crne Gore“, broj 1/03 i 26/05), Republika Srbija navedene nadležnosti iz Ustava Republike Srbije nije poverila Državnoj zajednici, već su iste, kao izvorne, ostale u njenoj nadležnosti.
Pored navedenog ustavnog osnova, članom 51. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/2004) koji je stupio na snagu 30. novembra 2004. godine, propisano je da se odredbe toga zakona o poslovnom imenu, sedištu, delatnosti, uslovima za obavljanje delatnosti, zastupanju, likvidaciji i zastarelosti privrednih društava, shodno primenjuju i na preduzetnika, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano.
II – RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Na teritoriji Republike Srbije trenutno je registrovano oko 240.000 radnji preduzetnika, sa preko 400.000 zaposlenih. S obzirom da u radnji članovi porodičnog domaćinstva osnivača radnje (supružnik, roditelji i deca) mogu da rade i bez zasnivanja radnog odnosa, broj angažovanih u ovoj oblasti svakako je veći.
Za neposredno obavljanje delatnosti preduzetnik osniva radnju, odnosno odgovarajući oblik poslovanja (radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, apoteka, ordinacija i sl.).
Radnja je, kao osnovi oblik preduzetničkog, porodičnog mikro biznisa, opstala u različitim sistemima i uslovima privređivanja i pokazala vitalnost i prilagodljivost, jer je poslovala po tržišnim principima, sa odgovornošću preduzetnika celokupnom njegovom imovinom. Zbog ovih specifičnosti, oblast osnivanja i rada preduzetničkih radnji, do sada, uređivana je posebnim zakonom, Zakonom o privatnim preduzetnicima.
U postupku usklađivanja zakona i drugih propisa sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i u postupku usaglašavanja domaćih propisa sa propisima Evropske unije, doneti su (između ostalih) i zakoni koji bitno drugačije uređuju oblast osnivanja i rada preduzetničkih radnji i to:
– Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS“, br. 55/04 i 61/05) propisano je da isti stupa na snagu 31. decembra 2004. godine, osim odredaba koje se odnose na registraciju preduzetnika, koje stupaju na snagu 31. decembra 2005. godine.
Članom 88. stav 2. pomenutog Zakona, propisano je da odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima koje se odnose na postupak upisa preduzetnika u Registar, prestaju da važe 31. decembra 2005. godine (što znači da se registracija preduzetnika obavljala po odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima, u registrima koje su vodile opštinske jedinice lokalne samouprave nadležne za poslove privrede, zaključno sa 30. decembrom 2005. godine, a od 31. decembra 2005. godine se obavlja u Centralnom registru koji vodi Agencija za privredne registre, po postupku koji je propisan Zakonom o registraciji privrednih subjekata).
Kako je članom 88. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano da 31. decembra 2005. godine prestaju da važe one odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima koje se odnose na upis preduzetnika u odgovarajući registar, to se materijalne odredbe istog zakona primenjuju do donošenja novog Zakona o preduzetnicima, koji će uređivati opšte i druge uslove za rad preduzetnika i isti zakon neće sadržavati procesne odredbe koje se odnose na postupak upisa preduzetnika u Registar, s obzirom da je isti postupak sada uređen Zakonom o registraciji privrednih subjekata.
– Zakon o Agenciji za privredne registre stupio je na snagu 29. maja 2004. godine i istim je osnovana Agencija za privredne registre, sa statusom pravnog lica. Agencija vodi zakonom utvrđene registre kao jedinstvene centralizovane baze podataka, a između ostalih i Registar privrednih subjekata.
Članom 4. stavom 3. pomenutog Zakona propisano je da poslove vođenja zakonom utvrđenih registara Agencija obavlja kao poverene poslove, što znači da Ministarstvo privrede, odnosno ministar privrede, u postupku upisa privrednih subjekata u Registar, kao drugostepeni organ, u odnosu na Agenciju (kao prvostepeni registracioni organ), ima ovlašćenja za postupanje po žalbama i za vršenje upravnog nadzora, a što je u skladu sa Zakonom o javnim agencijama („Sl. glasnik RS“, broj 18/05).
Agencija za privredne registre je konstituisana i od 01. januara 2005. godine otpočela je da vrši registraciju privrednih subjekata sa statusom pravnih lica (iste poslove su do 31.12.2004. godine obavljali nadležni trgovinski sudovi), a od 31.12.2005. godine i preduzetnika.
– Zakonom o privrednim društvima stvara se pravni osnov za normativno regulisanje specifičnog položaja preduzetnika, kao fizičkog lica u odnosu na privredna društva, kao privredne subjekte sa statusom pravnog lica.
Zakonom o privrednim društvima, kao sistemskim zakonom, uređena su pojedina pitanja vezana za registraciju i obavljanje delatnosti preduzetnika, ali je jedan broj bitnih pitanja ostao neregulisan, što bi moglo stvoriti pravnu prazninu i dovesti do problema u primeni, odnosno delovati kao ograničavajući i destimulativni faktor daljem razvoju preduzetništva, kao osnovnog vida „porodičnog“ mikro biznisa. Primera radi, Zakonom o privrednim društvima nije regulisano:
-pitanje mogućnosti rada članova porodičnog domaćinstva u radnji preduzetnika (supružnik, deca i roditelji), bez zasnivanja radnog odnosa;
-mogućnost preuzimanja radnje od strane članova porodičnog domaćinstva;
-mogućnost osnivanja ortačke radnje;
-mogućnost vođenja radnje preko poslovođe;
-mogućnost određivanja delatnosti za čije obavljanje nije potreban poseban prostor, ako posebnim zakonom nije uređeno obavljanje delatnosti, pri čemu se misli na uobičajene delatnosti i pružanje usluga na terenu (zidari, limari i sl.);
-mogućnost primene posebnih propisa u obavljanju delatnosti preduzetnika (na primer u oblasti zdravstva, veterine, farmacije i dr.).
Imajući u vidu navedene promene u pozitivnim propisima, kao i značaj preduzetništva za sveukupni razvoj privrednih aktivnosti, nametnula se potreba za donošenjem novog Zakona o preduzetnicima, koji će u svetlu novodonetih propisa regulisati one specifičnosti u obavljanju delatnosti od strane preduzetnika, koje nisu regulisane navedenim propisima.
Zakon o preduzetnicima usklađen je sa pozitivnom Studijom izvodljivosti za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, u delu koji se odnosi na osnivanje privrednih subjekata, tako što stranim državaljanima, uključujući i državljane EU, omogućava osnivanje istih u Srbiji pod jednakim uslovima kao domaćim licima (bez obzira na pol, versku, rasnu ili drugu pripadnost), čime se sprovodi liberalnim režim osnivanja privrednih subjekata, kojima se kao stranim ulagačima, u ovom slučaju osnivačima preduzetničkih radnji na teritorije Republike Srbije, daje nacionalni tretman.
Istovremeno, Zakonom o preduzetnicima vrši se i usaglašavanje zakonske regulative u ovoj oblasti sa propisima Evropske unije, a posebno sa direktivama Saveta o kompanijskom pravu (Tekovine Zajednice-Acquis communautaire).
III – OBJAŠNjENjA OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Osnovnim odredbama Zakona (čl.1-6) definiše se preduzetnik, kao fizičko lice koje je registrovano i koje, radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja neposredno obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.
Ovakvim definisanjem preduzetnika, isti se jasno razgraničava od drugih oblika obavljanja delatnosti u statusu pravnog lica (privredna društva i sl.), odnosno od drugih vidova ulaganja kapitala, a bez obaveze neposrednog obavljanja delatnosti (društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo i dr.).
Prema dosadašnjem definisanju preduzetnika, koje zadržava i ovaj Zakon, osnovno svojstvo preduzetnika jeste da on lično, neposredno, u vidu zanimanja (kao glavno i jedino zanimanje ili iz radnog odnosa), obavlja sve zakonom dozvoljenje delatnosti radi sticanja dobiti. U tom smislu, definisana je i odgovornost preduzetnika koji, kao osnivač radnje, za obaveze koje proisteknu iz obavljanja delatnosti, odgovara celokupnom svojom imovinom (član 6. stav 1).
Zakonom je propisano da preduzetnik stiče to svojstvo upisom u Registar u skladu sa zakonom o registraciji privrednih subjekata, tako da je Zakon u ovom delu usaglašen sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS“, br. 55/04 i 61/05).
Zakonom je predviđena i mogućnost osnivanja ortačke radnje, koju mogu osnovati dva ili više fizičkih lica, u svojstvu ortaka. Razlika između ortačke radnje i ortačkog društva (pored toga što ortačka radnja, za razliku od ortačkog društva, nema status pravnog, već fizičkog lica i što u ortačkoj radnji, za razliku od ortačkog društva, ortaci moraju da neposredno – lično obavljaju delatnost u istoj) je u tome što ortačku radnju mogu osnovati samo fizička lica, dok ortačko društvo mogu osnovati kako fizička, tako i pravna lica, s tim što osnivači mogu biti i jedni i drugi istovremeno.
Zakonom je predviđeno da preduzetnik može osnovati samo jednu radnju (član 4. stav 2), što je u skladu sa definisanom odgovornošću preduzetnika, ali je istovremeno stavom 3. istog člana data mogućnost da preduzetnik može delatnost obavljati i izvan sedišta, u jednom ili više posebnih-izdvojenih prostora što je u skladu sa slobodom privređivanja i poslovanjem u zavisnosti od ekonomske snage preduzetnika.
Zakonom je napravljena razlika između preduzetnika koji delatnost obavlja na tezgi, ili sličnom objektu, tako da isti delatnost može obavljati samo u sedištu, u odnosu na druge preduzetnike, koji mogu koristiti prostor/prostore izvan sedišta, (član 5. stav 1). Ova razlika, odnosno ograničenje, izraz je potrebe da se prevaziđe masovno osnivanje radnji sa sedištem na tezgama (što je jedno vreme bila nužna posledica ekonomske situacije u kojoj se nalazila naša zemlja), jer ukoliko preduzetnik uspešno obavlja delatnost i želi da proširi svoje poslovanje, za očekivati je da takva radnja „preraste“ u radnju koja ima svoje sedište u tačno određenom objektu sa stalnom adresom.
Članom 5. stav 2. Zakona propisano je da se ograničenje iz stava 1. istog člana ne odnosi na prodaju robe na vašarima, sajmovima i sličnim tradicionalnim manifestacijama u dane dok te manifestacije traju, pri čemu se pod pojmom sajma misli na organizacionu formu manifestacije, a ne na prostor.
Odredbama Zakona u odnosu na poslovno ime i sedište (čl. 7-8), ista pitanja uređena su u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, uz specifičnosti koje se odnose na preduzetnika.
U poglavlju koje se odnosi na obavljanje delatnosti (čl. 9-27) ista pitanja su uređena tako da omogućavaju preduzetniku slobodu u obavljanju delatnosti, uz regulisanje specifičnosti vezanih za preduzetnika.
U tom smislu, članom 9. stav 1. Zakona propisano je da preduzetnik može da obavlja svaku delatnost, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti, osim delatnosti za koju je posebnim zakonom propisano da je ne može obavljati preduzetnik, dok je stavom 2. istog člana dato ovlašćenje ministru nadležnom za poslove privrede da bliže određuje poslove koji se, u smislu ovog zakona, smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, kao i način obeležavanja proizvoda koji se, u smislu ovog zakona, smatraju proizvodima umetničkih i starih zanata, odnosno proizvodima domaće radinosti.
Kako je članom 48. stav 3. Zakona o privrednim društvima dat pravni osnov za donošenje Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti („Sl. glasnik RS“, broj 21/05), to je predloženim određivanjem i obeležavanjem proizvoda istih zanata i poslova upotpunjeno pravno regulisanje ove oblasti, stvoren pravni okvir (određivanjem i obeležavanjem) za razlikovanje tih proizvoda u odnosu na industrijske proizvode, a radi kreiranja povoljnijeg zakonskog ambijenta za podsticaj razvoja navedenih zanata i poslova.
Članom 10. Zakona o preduzetnicima propisano je da preduzetnik može obavljati jednu ili više delatnosti ako su za obavljanje istih delatnosti ispunjeni uslovi propisani zakonom.
Članom 12. Zakona o preduzetnicima, a u skladu sa članom 6. Zakona o privrednim društvima, propisuje se da preduzetnik može da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i druge propisane uslove, te da ispunjenost navedenih uslova proverava nadležni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
U skladu sa navedenim odredbama člana 12. Zakona o preduzetnicima, preduzetnik prilikom upisa u Registar ne dostavlja potvrdu nadležnih inspekcijskih službi o ispunjenosti uslova u pogledu prostora u kome se delatnost obavlja, osim kod proizvodnje, prometa, distribucije, prerade i uskladištenja materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Članom 13. Zakona o preduzetnicima propisano je da preduzetnik u obavljanju delatnosti izvan sedišta može da koristi jedan ili više posebnih prostora, pri čemu je precizirano da ti prostori moraju ispunjavati uslove iz člana 12. Zakona, odnosno uslove u pogledu tehničke opremljenosti, bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i druge propisane uslove.
Članom 14. Zakona su bliže određeni članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika koji mogu pomagati u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa, što doprinosi specifičnom definisanju preduzetničke delatnosti kao porodičnog biznisa, odnosno obavljanja delatnosti koje se najčešće i obavljaju u krugu porodice i prenose „sa pokolenja na pokolenje“, odnosno kroz više generacija. U tom smislu treba ipak naglasiti da se ova mogućnost, kao izuzetak, odnosi isključivo na tačno opredeljen krug članova porodičnog domaćinstva, koji obuhvata samo supružnika, decu i roditelje preduzetnika (član 14. stav 2).
Članom 16. stav 1. Zakona o preduzetnicima propisani su uslovi koje mora da ispuni fizičko lice ukoliko želi da osnuje radnju i stekne svojstvo preduzetnika. Isti uslovi su maksimalno liberalizovani, pa se tako Zakonom kao uslov za sticanje statusa preduzetnika više ne propisuje opšta zdravstvena sposobnost, već samo poslovna sposobnost (koja konzumira opštu zdravstvenu sposobnost), čime je proširen krug mogućih preduzetnika (prvenstveno u odnosu na invalidna lica) i dodatno smanjen broj dokaza koje lice treba da pribavi u istom postupku, što se odnosi i na dokaze u odnosu na opremu i prostor, kako je već obrazloženo u odnosu na član 12. Zakona. Stavom 2. istog člana dato je ovlašćenje ministru nadležnom za poslove privrede da određuje delatnosti za čije obavljanje nije potreban poseban prostor, ukoliko posebnim zakonom nije uređeno obavljanje delatnosti. Ovim ovlašćenjem prevazilaze se moguće dileme u primeni Zakona, posebno u odnosu na obavljanje delatnosti koje se uobičajeno obavljaju na terenu (zidari, limari i sl.).
Čl. 17. i 18. Zakona o preduzetnicima propisani su uslovi za osnivanje ortačkih radnji.
Članom 19. Zakona propisana je mogućnost osnivanja radnje kako na neodređeno, tako i na određeno vreme (sezonski poslovi, osnivanje radnje radi obavljanja određenog posla i dr.).
Članom 20. Zakona propisano je da se ograničenja u obavljanju delatnosti preduzetnika odnose samo na zakonom propisane slučajeve (kada je posebnim zakonom propisano da se delatnosti mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, tada preduzetnik iste delatnosti može obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa).
Ovakvo uređivanje pitanja vezanih za delatnost preduzetnika proizilazi iz člana 5. stav 1. Zakona o privrednim društvima, kojim je propisano da privredno društvo, odnosno preduzetnik može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti, osim onih za koje je propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, koje se mogu obavljati tek po dobijanju navedenih akata (stav 2. člana 5. Zakona o privrednim društvima).
U skladu sa navedenom odredbom Zakona o privrednim društvima, preduzetnik prijavljuje za upis u Registar samo pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih preduzetnik može obavljati, osim onih za koje je potrebna prethodna saglasnost, dozvola ili drugi akt državnog organa.
Ukoliko preduzetnik želi da se u Registar upiše kao pretežna delatnost ona delatnost koja se može obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, dužan je da isti akt dostavi prilikom podnošenja zahteva za upis te delatnosti u Registar-prethodna saglasnost (na primer, proizvodnja, promet, distribucija, prerada i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu).
Iz navedenog jasno proizilazi da je preduzetnik obavezan da u Registar upiše samo pretežnu (jednu) delatnost, dok mu je na osnovu Zakona o preduzetnicima, kao i Zakona o privrednim društvima dozvoljeno da obavlja i druge delatnosti, s tim što sam preduzetnik mora voditi računa o ispunjenosti uslova za obavljanje tih delatnosti.
Članom 22. Zakona je regulisano pitanje privremenog prekida rada, uz izričitu zakonsku odredbu da se privremeni prekid rada ne može utvrđivati retroaktivno, zbog fikcije apsolutne tačnosti podataka upisanih u javne knjige, odnosno zbog zaštite pravnih interesa trećih, savesnih lica koja su se oslanjala na podatke iz javnih knjiga (a što je u ovom slučaju Registar).
Kako je jedno od osnovnih obeležja preduzetnika vezano za njegovo neposredno obavljanje delatnosti, to se istim zakonom uvodi institut poslovođe (član 23), koji zamenjuje preduzetnika u obavljanju delatnosti i upravljanju, u slučajevima kada preduzetnik privremeno bude sprečen da neposredno obavlja delatnost i upravlja radnjom. Kako se uloga poslovođe svodi da zamenjuje preduzetnika u neposrednom obavljanju delatnosti, to se zakonom propisuje da poslovođa može biti samo zaposleni kod preduzetnika, odnosno član porodičnog domaćinstva preduzetnika, kao i da mora ispunjavati sve uslove propisane ovim zakonom koje se odnose i na preduzetnika (odnosno koje je preduzetnik morao da ispuni). Ovlašćenje istog da zastupa preduzetnika i upravlja radnjom upisuje se u Registar i precizira se da je u tim slučajevima za poslovanje, umesto preduzetnika, odgovoran poslovođa.
Zakonom se uređuje brisanje preduzetnika iz Registra na osnovu registracione prijave preduzetnika (odjava), koje se takođe ne može vršiti retroaktivno, a propisani su i slučajevi brisanja preduzetnika iz Registra po službenoj dužnosti (čl. 24-25).
Kod brisanja preduzetnika iz Registra na osnovu odjave, članom 24. stav 3. Zakona precizirano je da se brisanje iz Registra na osnovu odjave ne može vršiti ni ako je pokrenut postupak stečaja nad preduzetnikom, a u smislu čl. 29. i 40. Zakona o stečajnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 84/04), čime se štite interesi poverilaca, odnosno drugih zainteresovanih lica.
Specifičnost pravnog položaja preduzetnika regulisana je i kroz institut „preuzimanja“ radnje (član 27), koji se primenjuje u slučajevima kada bi radnja prestala sa radom po službenoj dužnosti, zbog smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika ili ako preduzetnik bude upućen na izdržavanje kazne zatvora duže od šest meseci na koju je osuđen pravnosnažnom presudom. Da radnja ne bi prestala sa radom, članovima porodičnog domaćinstva preduzetnika (supružnik, deca i roditelji) se omogućava da preuzmu radnju i nastave rad sami ili preko poslovođe, ukoliko su ispunjeni uslovi iz ovog zakona, o čemu su dužni da podnesu registracionu prijavu radi registracije u Registar u roku od 30 dana od dana nastupanja propisanih okolnosti. Ovim se pravno uređuje i potvrđuje specifičnost preduzetničke delatnosti kao porodičnog biznisa.
Odredbom o zastupanju (član 28. a u vezi sa članom 23) uređena su pitanja zastupanja i upravljanja radnjom.
U odnosu na obaveštavanje, odnosno način obaveštavanja o registrovanim podacima preduzetnika, pored obaveze Registratora iz člana 29. stav 1. Zakona da obaveštava nadležne organe o upisu u Registar, kao i o svim promenama u Registru, stavom 2. istog člana 29. Zakona data je i mogućnost da u interesu preduzetnika, a po ovlašćenju Registratora, u skladu sa članom 10. stav 1. tač. 9. i 11. Zakona o registraciji privrednih subjekata, opštine kao dosadašnji registracioni organi mogu u ime i za račun Agencije, odnosno Registratora obavljati određene poslove u vezi sa registracijom preduzetnika, osim donošenja rešenja o registraciji (što bi se regulisalo posebnim sporazumima između Agencije i opština). Ovo bi naročito bilo značajno za preduzetnike iz manjih opština, udaljenih opština i opština koje još uvek nisu opremljenje za elektronsku komunikaciju.
Kaznenim odredbama (čl. 30-33) propisane su sankcije za prekršaje preduzetnika, kao i za prekršaj fizičkog lica ako obavlja delatnost, a nije osnovalo radnju.
Ove sankcije (novčane kazne, kazna zatvora, zaštitna mera oduzimanja predmeta kojima je prekršaj izvršen, kao i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti preduzetniku) usaglašene su sa Zakonom o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 101/05).
Ističemo da su kod iznosa i raspona novčanih kazni predloženi iznosi koji gravitiraju ka zakonskom maksimumu, a radi postizanja da kažnjavanje bude adekvatno težini učinjenog prekršaja, kao i da isto bude faktor za odvraćanje od vršenja budućih sličnih dela, posebno u oblasti „sive ekonomije“, odnosno neregistrovanog obaljanja delatnosti.
U tom smislu su i propisane kazna i zaštitna mera u članu 33. st. 1. i 2. Zakona, dok je stavom 3. istog člana data mogućnost organu tržišne ili druge inspekcije, da u svakom konkretnom slučaju, ceneći okolnosti (mala društvena opasnost, slabo imovinsko stanje učinioca i sl.) na mestu izvršenja prekršaja fizičkom licu naplati novčanu kaznu u propisanom, manjem iznosu od propisanih iznosa novčanih kazni u redovnom prekršajnom postupku.
Prelaznim i završnim odredbama (čl. 34-37) propisani su rokovi za usklađivanje poslovanja preduzetnika sa novim zakonom, kao i postupanje u započetim postupcima. Takođe, propisano je da isti zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Zakonom o preduzetnicima propisano je da ministar nadležan za poslove privrede bliže određuje poslove koji se, u smislu ovog zakona, smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, kao i način obeležavanja proizvoda istih zanata i poslova (član 9. stav 2), odnosno da određuje delatnosti za čije obavljanje nije potreban poseban prostor ako posebnim zakonom nije uređeno obavljanje delatnosti (član 16. stav 2).
Kako su navedeni akti već doneti na osnovu ovlašćenja iz važećih propisa (Pravilnik o određivanju poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti – „Sl. glasnik RS“, broj 21/05, koji je stupio na snagu 12. marta 2005. godine i Pravilnik o određivanju delatnosti za čije obavljanje nije potreban poseban prostor), to u prelaznim i završnim odredbama Zakona nije bilo potrebe za opredeljivanjem posebnih rokova za donošenje istih, u skladu sa članom 39. stav 4. Poslovnika Vlade (s obzirom da isti akti već postoje i da trenutno ne postoji opravdani razlog za njihovo ponovno donošenje).
IV – PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u Budžetu Republike Srbije.
V – ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Izmenama Zakona o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik RS“, broj 35/02) značajno su liberazlizovani uslovi za osnivanje i početak rada („start-up“) preduzetnika. Zbog stvaranja tako povoljnog zakonskog ambijenta, došlo je do značajnog povećanja novoosnovanih preduzetničkih radnji. Primera radi, pre stupanja na snagu pomenutih izmena Zakona o privatnim preduzetnicima, juna 2002. godine u Republici Srbiji bilo je registrovano 188.199* radnji privatnih preduzetnika, a na dan 03.10.2005. godine taj broj je iznosio 237.545*, što je za 49.346 radnji više u odnosu na 2002. godinu, odnosno povećanje je bilo za 26,22%.
Donošenje Zakona o preduzetnicima predstavlja nastavak aktivnosti na stvaranju još povoljnijeg zakonskog ambijenta za dalji razvoj preduzetništva.
U skladu sa konkretnim pitanjima vezanim za analizu efekata i kvalitet propisa, dajemo sledeće odgovore:
_________
*Podaci su preuzeti od Republičkog zavoda za statistiku
1. Koji problem se rešava Zakonom?
Rešava se specifičan položaj preduzetnika, kao fizičkog lica koje je registrovano i koje, radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja neposredno obavlja
sve zakonom dozvoljenje delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i sposlove domaće radinosti. Ovu oblasat treba urediti posebnim zakonom i time, na najpogodniji način, u pravnom i privrednom sistemu stvoriti institucionalni i pravni okvir za dalji razvoj preduzetništva.
Nepostojanje posebnog zakona u ovoj oblasti dovelo bi do razgrađivanja preduzetništva, kao posebnog i najranijeg oblika poslovanja, a što bi u krajnjoj liniji rezultiralo zatvaranjem i gašenjem preduzetničkih radnji i ostajanjem preduzetnika i njihovih porodica bez posla, s obzirom da je preduzetništvo, u najvećem broju slučajeva, porodični biznis.
2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem Zakona?
Donošenjem Zakona se, na najbolji a svima dostupan način, omogućava bavljenje preduzetništvom pod jednakim opštim pravnim uslovima. Istovremeno, postupak osnivanja preduzetničkih radnji se dodatno pojednostavljuje i oslobađa administriranja, čime se postiže brži „start-up“, uz minimalne troškove, a što znači i stvaranje pravnih mogućnosti za ubrzano otvaranje novih radnji i novo zapošljavanje.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Druge mogućnosti su razmatrane, ali je procenjeno da iste ne bi doprinele celovitom rešavanju problema, pod jednakim uslovima za sve subjekte, kao što se to postiže Zakonom, posebno što za donošenje Zakona postoji pravni osnov u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 1/90), u Ustavnoj povelji državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list Srbije i Crne Gore“, br. 1/03 i 26/05) i u članu 51. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), a što je detaljno obrazloženo u poglavlju I Obrazloženja.
4. Zašto je donošenje Zakona najbolje rešenje datog problema?
Donošenje Zakona je najbolje rešenje za regulisanje specifičnog položaja preduzetnika, kao fizičkog lica koje neposredno (samostalno), u vidu zanimanja, obavlja delatnost radi sticanja dobiti, jer se tako stvaraju jednaki, a svima dostupni pravni uslovi za bavljenje preduzetništvom. Zakon je opšti pravni akt, koji se javno objaljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte na koje se odnosi, čime se postiže transparentnost u primeni istog.
5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u Zakonu?
Rešenja predložena u Zakonu uticaće kako na već registrovane preduzetnike, tako i na one koji to tek žele da postanu.
Preduzetnicima se dodatno olakšava i pojednostavnjuje komunikacija sa registracionim organom i ista se svodi na „partnerski“ odnos.
Građanima koji žele da postanu preduzetnici olakšava se početak rada, tako što se troškovi svode na minimum, jer se pre početka rada pribavljaju samo osnovni, Zakonom propisani dokazi, dok se ispunjenost drugih uslova za obavljanje delatnosti proverava u postupku redovnog inspekcijskog nadzora od strne nadležnih organa, čime se uz liberalizaciju uslova za početak rada, istovremeno pojačava i odgovornost preduzetnika za obavljanje delatnosti.
6. Koji su troškovi koje će primena Zakona izazvati građanima i privredi, posebno MSP?
Za sprovođenje ovog Zakona nisu potrebna dodatna sredstva u Budžetu Republike Srbije, niti se propisuju dodatni troškovi za preduzetnika, već se naprotiv, na osnovu člana 13. Zakona preduzetnik oslobađa obaveze naknade za troškove rada nadležnih inspekcijskih službi u postupku prethodnog utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za rad, s obzirom da se ispunjenost istih uslova za najveći broj delatnosti sada samo proverava u postupku redovne inspekcijske kontrole obavljanja delatnosti preduzetnika.
Napominjemo da je ispunjenost propisanih uslova za obavljanje delatnosti obaveza koja je propisana zakonom, i podleže odgovornosti preduzetnika, ali se pri ovakvom zakonskom rešenju dokaz o tome za najveći broj delatnosti ne zahteva kao uslov za početak rada (rešenje inspekcije) čime se, pored smanjenja troškova osnivanja radnje, isti postupak znatno skraćuje, oslobađa suvišnog administriranja i moguće korupcije na koju se često u ovoj fazi odlučivanja ukazivalo, a preduzetnik se dovodi u partnerski odnos sa državom.
Pored toga, više se ne traži dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti, čime se dodatno smanjuju troškovi za „start up“.
7. Da li pozitivni efekti Zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Naveli smo da primena Zakona neće izazvati dodatne troškove, naprotiv uticaće na smanjenje troškova potrebnih za početak rada preduzetnika, a dalji pozitivni efekti se očekuju kako u otvaranju novih preduzetničkih radnji, tako i u novom zapošljavanju.
8. Da li Zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Iz svega do sada izloženog evidentno je da će Zakon stimulativno delovati, kako na otvaranje novih preduzetničkih radnji, kao novih privrednih subjekata, tako i na tržišnu konkurenciju.
Broj novoosnovanih radnji u odnosu na broj ugašenih radnji u istom periodu, biće najbolji pokazatelj valjanosti Zakona.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Zakonu?
Zakon je pripremljen na osnovu predloga i sugestija onih na koje se prvenstveno odnosi, a to su preduzetnici i njihove asocijacije (udruženja, komore i sl.). Pored toga, Zakon je u postupku pripreme dostavljen i svim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je svim zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove. Napominjemo da je najveći broj predloga i sugestija ugrađen u tekst ovog Zakona.
10. Koje će mere tokom primene Zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja Zakona?
Ministarstvo privrede Republike Srbije nadležno je za sprovođenje Zakona, i za ujednačenu primenu istog na teritoriji cele Republike, kroz mehanizme utvrđene zakonom, a koji se odnose na Ministarstvo privrede, odnosno ministra privrede, kao drugostepeni organ.
Ministarstvo će, praćenjem stanja u primeni Zakona, po potrebi preduzimati Zakonom propisane mere kako bi obezbedilo postizanje postavljenih ciljeva: upravni nadzor nad pojedinačnim upravnim aktima registracionih organa u slučajevima kada Zakon nije pravilno primenjen u cilju harmonizacije i jednoobrazne primene zakona na teritoriji Republike; davanje instrukcija i objašnjenja registracionim organima u cilju otklanjanja dilema u primeni Zakona; koordinacija sa drugim nadležnim organima u cilju omogućavanja bržeg „start-up-a“ i sl.