PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI
Član 1.
U Zakonu o privatizaciji («Službeni glasnik RS», br. 38/01 i 18/03 – u daljem tekstu: Zakon), u članu 5. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:
«Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) obavlja i poslove stečajnog upravnika, ako je stečajno veće imenuje da obavlja te poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.
U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima.»
Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.
Član 2.
U članu 10. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
«Agencija određuje metod privatizacije u zavisnosti od veličine i strateškog značaja subjekta privatizacije, kao i od drugih raspoloživih podataka o subjektu privatizacije.»
Član 3.
U članu 12. stav 3. menja se i glasi:
«Kupac kapitala ili imovine ne može biti:
1) domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom;
2) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnošenja ponude na tender, odnosno prijave za učešće na aukciji;
3) lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog
neizvršenja ugovorenih obaveza.»
Član 4.
Posle člana 12. dodaju se dva člana koji glase:
«Član 12a
Ako učesnik na javnoj aukciji koji je proglašen kupcem ili koji istakne drugu najvišu ponudu ne potpiše zapisnik ili ne izvrši plaćanje u predviđenom roku, gubi svojstvo kupca i pravo da učestvuje na budućim aukcijama koje se organizuju za taj subjekt privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita.
Lice iz stava 1. ovog člana uplaćuje na ime štete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju novčani iznos u visini od 30% prodajne cene na račun Agencije, od čega 15% pripada subjektu privatizacije.
Pravo da učestvuje na budućim aukcijama koje se organizuju za subjekt privatizacije iz stava 1. ovog člana nema ni član porodice lica koje je izgubilo svojstvo kupca, kao ni pravno lice čiji je on osnivač.
Članovima porodice u smislu stava 3. ovog člana smatraju se potomci, bračni ili vanbračni drug i roditelji kupca.
Član 12b
Lice koje je izgubilo svojstvo kupca i članovi njegove porodice, u skladu sa članom 12a Zakona, nemaju pravo da učestvuju u budućim aukcijama koje se organizuju za bilo koji subjekt privatizacije i to u periodu od šest meseci od dana održavanja aukcije na kojoj je izgubilo svojstvo kupca.
Ako po isteku roka iz stava 1. ovog člana lice ponovo izgubi svojstvo kupca, gubi pravo da učestvuje u budućim aukcijama koje se organizuju za bilo koji subjekt privatizacije.»
Član 5.
U članu 13. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
«Sredstva plaćanja ne mogu biti u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije i koje nisu dospele na dan prodaje kapitala, odnosno imovine, ako se ugovorena cena plaća u najviše šest godišnjih rata».
Član 6.
U članu 18. stav 1. posle reči: «privatizacije» dodaju se reči: «prema poslednjem finansijskom izveštaju».
Član 7.
U članu 19. stav 1. reči: «subjekt privatizacije dužan je da se restrukturira» zamenjuju se rečima: «Agencija donosi odluku o restrukturiranju».
Stav 2. menja se i glasi:
«Restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito:
statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene;
otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično;
otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije.»
Stav 3. menja se i glasi:
«U subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije.»
Član 8.
Posle člana 19. dodaje se član koji glasi:
«Član 19a
Odluka o restrukturiranju sadrži: poslovno ime i sedište subjekta privatizacije, način restrukturiranja, rok u kome su poverioci dužni da prijave svoja potraživanja, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja.
Odluka iz stava 1. ovog člana registruje se u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Odluka o restrukturiranju objavljuje se u sredstvima javnog informisanja (jednom dnevnom listu, internetu ili televiziji), u roku od 15 dana od dana donošenja.»
Član 9.
Član 20. menja se i glasi:
«U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije, javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije (u daljem tekstu: državni poverilac), dužni su da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije.
Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka kada vrši funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika nad bankama u stečaju, odnosno likvidaciji i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.
Ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije (u daljem tekstu: ostali poverioci).
Ako ostali poverioci ne otpuste dug prema subjektu privatizacije, uslove i način namirenja svog potraživanja određuju u sporazumu sa kupcem kapitala subjekta privatizacije.»
Član 10.
Posle člana 20. dodaje se šest članova koji glase:
«Član 20a
Državni poverilac dužan je da pismeno prijavi svoje potraživanje u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o restrukturiranju u dnevnom listu.
U prijavi se mora naročito naznačiti naziv državnog poverioca, pravni osnov potraživanja, kao i iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja, a posebno iznos obračunate kamate.
Ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca, prijavljeno potraživanje može da ospori podnošenjem prigovora arbitražnom veću u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave.
Ako državni poverilac odbije prigovor iz stava 3. ovog člana, o visini potraživanja državnog poverioca odlučuje arbitražno veće.
Član 20b
Arbitražno veće iz člana 20a Zakona ima tri člana.
Sastav arbitražog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže državni poverilac, drugog subjekt privatizacije, a predsednik veća je ministar nadležan za poslove finansija ili lice koje on ovlasti.
Odluku o visini potraživanja državnog poverioca arbitražno veće donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora na visinu potraživanja.
Na postupak pred arbitražnim većem shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Ako arbitražno veće ne donese odluku o visini potraživanja u roku iz stava 3. ovog člana, verodostojnim i konačnim smatraju se podaci o visini potraživanja sadržani u programu restrukturiranja.
Ako se subjekt privatizacije saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca, Agencija može da podnese zahtev nadležnom organu, odnosno organizaciji, za odlaganje mera zabrane isplate sa računa subjekta privatizacije za neizmirene obaveze sa stanjem na dan 31. decembra 2003. godine i za vreme koje ne može biti duže od 18 meseci od dana donošenja odluke o restrukturiranju.
Član 20g
Državni poverilac namiruje svoje dospelo a neizmireno potraživanje iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije, u visini srazmernoj njegovom potraživanju u ukupnim potraživanjima svih poverilaca koji se namiruju iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta.
Potraživanje državnog poverioca namiruje se najviše do visine nominalnog iznosa potraživanja uvećanog za pripadajuće kamate, pre raspodele sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u skladu sa članom 60. Zakona.
Dospelim potraživanjima iz stava 1. ovog člana smatraju se neizmirena potraživanja sa stanjem na dan 31. decembra 2003. godine.
Član 20d
Otpuštanje duga državnog poverioca u celini prema subjektu privatizacije punovažno je u slučaju da je kapital ili imovina subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije prodat metodom javnog tendera ili javne aukcije.
Potraživanje državnog poverioca smatra se izmirenim u potpunosti ako je izmireno na način propisan članom 20g Zakona
Član 20đ
Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restrukturiranja subjekta privatizacije.»
Član 11.
U članu 21. stav 3. menja se i glasi:
«Agencija izrađuje program restrukturiranja ili izradu programa poverava subjektu privatizacije, odnosno pravnom ili finansijskom savetniku, u skladu sa propisom iz člana 20đ Zakona, koji je obavezujući za subjekt.»
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
«Subjekt koji izrađuje program restrukturiranja dužan je da pre izrade programa sačini sveobuhvatnu analizu poslovanja subjekta privatizacije u roku koji odredi Agencija».
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: «programe iz st. 2. i 3.» zamenjuju se rečima: «program iz stava 2.»
Član 12.
U članu 22. stav 3. reči: «pokretanja inicijative za privatizaciju» zamenjuju se rečima: «dostavljanja odluke o metodu privatizacije».
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
«Uz program iz stava 3. ovog člana dostavlja se izjava odgovornog lica u subjektu privatizacije o tačnosti podataka sadržanih u programu privatizacije. Odgovorno lice odgovara za štetu koju svojom izjavom prouzrokuje subjektu privatizacije ili kupcu kapitala, ako je izjava data grubom nepažnjom ili sa namerom da se šteta prouzrokuje».
Dosadašnji st. 4, 5, 6. i 7. postaju st. 5, 6, 7. i 8.
U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 9. posle reči: «subjekt privatizacije» dodaju se reči: «ne dostavi program privatizacije ili».
Član 13.
Član 23. menja se i glasi:
«Program restrukturiranja sadrži, naročito: podatke o poslovanju, unutrašnjoj organizaciji i vrednosti kapitala i imovine; godišnji račun; konsolidovani godišnji račun; način otplate dugova; bilans otvaranja; položaj delova, odnosno organizacionih jedinica; socijalni program; program zaštite životne sredine, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja subjekta privatizacije.
Program restrukturiranja iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ subjekta privatizacije.
Subjekt privatizacije dužan je da program restrukturiranja dostavi Agenciji u roku od 90 dana od dana kad Agencija odobri sveobuhvatnu analizu poslovanja subjekta privatizacije.
Agencija može produžiti rok za dostavljanje programa restrukturiranja najduže za 90 dana, na zahtev subjekta privatizacije ili poverioca, kao pravnog, odnosno finansijskog savetnika, ako za to postoje opravdani razlozi.
Agencija je dužna da u roku od najduže 30 dana od dana prijema programa restrukturiranja donese odluku o prihvatanju, odbijanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa.
Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu programa restruktuiranja izvrši u roku koji odredi Agencija koji ne može da bude duži od 60 dana od dana dostavljanja odluke iz stava 5. ovog člana.
U slučaju da subjekt privatizacije ne postupi po odluci Agencije u roku iz stava 6. ovog člana, dalji postupak privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa Zakonom.
Program restrukturiranja smatra se donetim kada Agencija donese odluku o prihvatanju tog programa.»
Član 14.
Posle člana 23. dodaje se član koji glasi:
«Član 23a
Program restrukturiranja donet u skladu sa ovim zakonom ima snagu izvršne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvrđuje visina i način izmirivanja potraživanja poverilaca koja su u njemu utvrđena.
Ako se po donošenju programa restrukturiranja protiv subjekta privatizacije, odnosno kupca kapitala pokrene postupak pred nadležnim organom, nadležni organ je dužan da u slučaju kad je potraživanje osnovano, obaveže subjekt privatizacije, odnosno kupca kapitala, na isplatu potraživanja na način predviđen programom restrukturiranja.»
Član 15.
U članu 25a stav 1. menja se i glasi:
«Ako u toku sprovođenja postupka privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, Agencija može da odredi prekid postupka koji traje dok postoje razlozi za prekid, a najduže 90 dana od dana donošenja odluke o prekidu. Dok traje prekid postupka prestaju da teku propisani rokovi.»
Član 16.
U članu 29. stav 3. posle reči: «javnog tendera» dodaju se reči: «u roku od 15 dana od dana prijema predloga».
Član 17.
U članu 30. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
«Učesnik na tenderu čija je ponuda proglašena najpovoljnijom, odnosno prvi sledeći učesnik čija je ponuda najviše rangirana, koji ne zaključi ugovor ili ne plati ugovorenu cenu u predviđenom roku, gubi pravo na vraćanje depozita».
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 18.
U članu 38. stav 2. reči: «najkasnije 15 dana» zamenjuju se rečima: «najranije 30 dana».
Član 19.
U članu 41. stav 1. posle reči: «korišćenju zemljišta» stavlja se zapeta i dodaju reči: «načinu, oblicima i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, načinu rešavanju pitanja zaposlenih».
U stavu 2. posle reči: «Agencija» dodaju se reči: «i overava se u sudu».
Stav 3. menja se i glasi:
«Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine Agencija dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja.»
Član 20.
Član 41a menja se i glasi:
«Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje, kupac:
ne plati ugovorenu cenu, odnosno bilo koju od dospelih rata;
ne investira u subjekt privatizacije na način, u obliku i roku utvrđen ugovorom;
raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora;
ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan;
ne dostavi garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom;
ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih;
u drugim slučajevima predviđenim ugovorom.
Raskidom ugovora iz stava 1. ovog člana zaposleni u subjektu privatizacije zadržavaju vlasnička prava na kapitalu stečena u skladu sa odredbama čl. 42. do 44. Zakona, a kapital koji je bio predmet prodaje prenosi se Akcijskom fondu.
U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca kapitala, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, radi zaštite opšteg interesa.»
Član 21.
U članu 41b stav 2. posle reči: «u postupku privatizacije» dodaju se reči: «i posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (provizija), kao i prvenstvenog namirenja poverilaca subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje».
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
«Visinu provizije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove privatizacije».
Član 22.
Član 41g menja se i glasi:
«Sredstva za otklanjanje štete koju je subjekt privatizacije naneo životnoj sredini pre zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje način i uslove korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana».
Član 23.
Posle člana 41g dodaju se dva pododeljka sa četiri člana koji glase:
«1.4. Privremeni zastupnik kapitala
Član 41d
Danom raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine Agencija imenuje privremenog zastupnika kapitala (u daljem tekstu: zastupnik kapitala), radi upravljanja subjektom privatizacije do prodaje kapitala subjekta privatizacije.
Za zastupnika kapitala može biti imenovano lice iz reda akcionara u subjektu privatizacije, kao i iz reda lica izvan subjekta privatizacije.
Zastupnik kapitala upravlja subjektom privatizacije srazmerno učešću kapitala koji je bio predmet prodaje u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije u vreme raskida ugovora o prodaji.
Zastupnik kapitala ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada). Troškove za nagradu i naknadu zastupnika snosi subjekt privatizacije u visini koju određuje ministar nadležan za poslove privatizacije.
Registracija podatka o privremenom zastupniku kapitala i objavljivanje registracije vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Član 41đ
Zastupnik kapitala dužan je naročito, da:
1) preduzima neophodne mere za zaštitu imovine subjekta privatizacije;
2) se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova subjekta privatizacije, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima subjekta privatizacije;
3) obavlja, po potrebi, druge poslove.
Zastupnik kapitala obavlja poverene poslove samostalno i sa pažnjom dobrog privrednika, u skladu sa ovim zakonom.
Zastupnik kapitala podnosi Agenciji mesečne pismene izveštaje o stanju imovine i poslovanju subjekta privatizacije. Zastupnik podnosi i druge izveštaje, na zahtev Agencije, uključujući i finansijske izveštaje.
Član 41e
Zastupnik kapitala odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za štetu nanetu subjektu privatizacije, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.
Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.
Agencija će razrešiti zastupnika kapitala ako utvrdi da zastupnik ne ispunjava obaveze propisane ovim zakonom. Zastupnik može biti razrešen i na lični zahtev.
1.5.Ustupanje ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine
Član 41ž
Kupac kapitala (u daljem tekstu: ustupilac) može da ustupi ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine trećem licu (u daljem tekstu: prijemnik ), pod uslovima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije.
Prijemnik može biti lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala ili imovine.
Ustupilac jemči Agenciji da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine.
Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.»
Član 24.
U članu 44. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
«Odluku o izdavanju akcija bez naknade subjekt privatizacije dužan je da donese u roku koji odredi Agencija.»
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Posle dosadašnjeg stava 3. koji postaje stav 4. dodaje se stav 5. koji glasi:
«Rok za upis akcija bez naknade počinje da teče od dana objavljivanja javnog poziva u dnevnom listu.»
Član 25.
U članu 57. dodaje se stav 2. koji glasi:
«Agencija vodi evidenciju udela i izdaje potvrde subjektu privatizacije koji je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću.»
Član 26.
U poglavlju VI KAZNENE ODREDBE dodaje se novi odeljak sa članom, koji glase:
«1. Krivično delo
Član 63a
Odgovorno lice u subjektu privatizacije koje je dostavilo neistinite ili nepotpune podatke sadržane u programu privatizacije kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom do 800. 000 dinara.»
Član 27.
Naziv odeljka iznad člana 64. menja se i glasi: «2. Privredni prestup».
U članu 64.stav 1. reči: «od 100.000 do 3.000.000 dinara» zamenjuju se rečima: «od 200.000 do 3.000.000 dinara».
U stavu 2. reči: «od 50.000 do 200.000 dinara» zamenjuju se rečima: «od 20.000 do 200.000 dinara».
Član 28.
Naziv odeljka iznad člana 65. menja se i glasi: «3. Prekršaj».
U članu 65. stav 1. reči: «od 1.000 do 10.000 dinara» zamenjuju se rečima: «od 5.000 do 50. 000 dinara».
Član 29.
Sredstva ostvarena od prodaje obveznica pre roka njihovog dospeća, ako je sredstvo plaćanja u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije i koje nisu dospele na dan prodaje kapitala ili imovine, raspoređuju se u skladu sa članom 61. Zakona.
Član 30.
Preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove u kojima Savezna Republika Jugoslavija ili njeni organi imaju osnivačka prava, koji nastavljaju rad i za koja su sporazumom država članica uređena osnivačka prava, privatizuju se prema propisima o privatizaciji države članice na čijoj teritoriji to preduzeće, finansijska organizacija ili ustanova ima sedište.
Član 31.
Odredbe ovog zakona o otpuštanju duga primenjuju se i na ostale poverioce koji u okviru restrukturiranja subjekta privatizacije otpuste dug prema subjektu privatizacije radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta.
Član 32.
Protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona doneta odluka o restrukturiranju, ne može se odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Ako odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije nije doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, prinudno izvršenje ne može se odrediti ili sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju.
Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se.
Član 33.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekt privatizacije koji se restrukturira u postupku privatizacije za koji do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija nije donela odluku o prihvatanju programa restrukturiranja.
Član 34.
Prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera i koji ima obaveze prema državnom poveriocu sprovodi se po odredbama ovog zakona, ako do dana njegovog stupanja na snagu nije podneta ponuda na tender.
Član 35.
Prodaja kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije i koji ima obaveze prema državnom poveriocu za koji do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija nije donela odluku o prihvatanju programa privatizacije, sprovodi se po odredbama ovog zakona.
Član 36.
Na način iz člana 29. ovog zakona raspoređuju se i sredstva ostvarena od prodaje obveznica po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije i koje nisu dospele na dan prodaje kapitala ili imovine koja nisu raspoređena do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 37.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I Ustavni osnov
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje svojinske odnose.
II Razlozi za donošenje zakona
Zakon o privatizaciji, kao propis kojim se uređuju uslovi i postupak privatizacije društvenog, odnosno državnog kapitala u Republici Srbiji, na snazi je od jula meseca 2001. godine. U primeni navedenog zakona stečena su određena iskustva koja su ukazala na potrebu izmena i dopuna pojedinih odredaba, radi usavršavanja i dograđivanja postojećih zakonodavnih rešenja.
Prilikom inoviranja teksta imala se u vidu potreba da se prevaziđu, u međuvremenu, nastale okolnosti i da se otklone teškoće tehničke prirode na koje se nailazilo tokom primene Zakona o privatizaciji, s tim da je osnovni koncept nepromenjen.
Prednosti koje predložena zakonodavna rešenja imaju u odnosu na postojeća ogledaju se u sledećem: na nov način se rešavaju uočeni problemi u sprovođenju restrukturiranja u postupku privatizacije; predviđen je, u slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, privremeni zastupnik kapitala radi upravljanja subjektom privatizacije; uveden je nov institut ustupanja ugovora o prodaji koji bitno doprinosi efikasnosti u sprovođenju postupka privatizacije i proširuje mogućnost ostanka ugovora na snazi; poboljšan je položaj zaposlenih u subjektu privatizacije (način rešavanja pitanja zaposlenih kao jedan od bitnih elemenata ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, obaveza dostavljanja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zaposlenima u subjektima privatizacije, zadržavanje vlasničkih prava na kapitalu u slučaju raskida ugovora o prodaji i dr.).
Otuda proizilazi da su predložene izmene i dopune Zakona o privatizaciji različitog karaktera i da se mogu razvrstati u tri kategorije:
Prva grupa izmena suštinskog je karaktera, budući da se njima rešavaju uočeni problemi u sprovođenju restrukturiranja u postupku privatizacije i određene situacije koje nastaju u slučajevima raskida ugovora o prodaji kapitala i imovine (upravljanje u subjektu privatizacije, povraćaj akcija koje su na zaposlene u subjektu privatizacije prenete bez naknade i dr.), uvodi nov institut ustupanja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine i dr.
Drugom grupa izmena uređuju se pitanja koja se odnose na status kupca, prava i obaveze učesnika na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, prava i obaveze trećih lica, naknadu štete, kao i druga pitanja koja su do sada delom bila uređena i podzakonskim aktom. Na ovaj način, omogućava se veći stepen zaštite šireg društvenog interesa koji bi trebalo obezbediti u svakom slučaju prikupljanja ponuda i prodaje subjekta privatizacije, kao i poštovanje načela pravne sigurnosti u tom postupku.
Preostalim izmenama usavršavaju se, odnosno dograđuju postojeća zakonodavna rešenja naročito u delu koji se odnosi na prekid postupka privatizacije, sadržinu i raskid ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, promet akcija emitovanih u postupku privatizacije, i dr. Takođe, navedenim odredbama doprinosi se efikasnosti i ekonomičnosti u sprovođenju postupka privatizacije propisivanjem roka u kome komisija koja prati sprovođenje javnog tendera odobrava rezultate tendera, odnosno roka u kome je subjekt privatizacije dužan da donese odluku o izdavanju akcija bez naknade i dr.
III Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Uz član 1.
Predloženom dopunom vrši se usklađivanje sa zakonom kojim je uređen stečajni postupak. Naime, u postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini za stečajnog upravnika stečajno veće može imenovati Agenciju za privatizaciju. Celishodnost navedene odredbe sadržana je u specifičnosti subjekata koji posluju većinskim društvenim i državnim kapitalom koja zahtevaju strožiji nadzor i ujednačenu praksu što se lakše postiže angažovanjem Agencije, kao specijalizovane institucije, nego pojedinačnih stečajnih upravnika.
Takođe, pojašnjava se pojam kontrole postupka privatizacije, s obzirom da su se u dosadašnjoj primeni propisa o privatizaciji, pojavile nedoumice u vezi sa značenjem ovog pojma. Iz tog razloga, ne radi se o dopuni koja ima suštinski karakter, budući da je obavljanje poslova kontrole postupka privatizacije detaljno uređeno odgovarajućom odredbom zakona kojim je uređen pravni položaj Agencije za privatizaciju.
Uz član 2.
Iako su oba metoda prodaje kapitala (javni tender i javna aukcija) detaljno uređeni podzakonskim aktom, predloženom dopunom opredeljuju se kriterijumi na osnovu kojih Agencija za privatizaciju u svakom pojedinom slučaju vrši taj izbor. Naime, metod prodaje različit je u zavisnosti od veličine i strateškog značaja subjekta privatizacije. Pod drugim raspoloživim podacima o subjektu privatizacije podrazumevaju se, iako to u normi nije eksplicitno navedeno, npr. podaci koji se odnose na stanje sredstava i obaveza, razvojni i izvozni potencijal, organizaciona i proizvodna strukturu, kao zainteresovanost potencijalnih kupaca.
Uz član 3.
Predloženom izmenom proširen je krug lica koja ne mogu biti kupci kapitala ili imovine u postupku privatizacije, u tom smislu da, pored ostalih kategorija lica, kupac kapitala ne bi moglo da bude ni lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza.
Razlozi predloženog zakonodavnog rešenja sadržani su u sledećem: u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa, saglasno odredbama čl. 12. i 16. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorne strane dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja i uzdržavaju od postupaka kojima se može drugome prouzrokovati šteta. Iz ovog načela proističu određene dužnosti, odnosno ponašanje ugovornih strana, koje započinje u fazi pregovora za zaključenje ugovora o prodaji a okončava se izvršenjem ugovornih obaveza, odnosno prestankom ugovora. Dakle, ugovorne strane dužne su da jedna prema drugoj postupaju lojalno i da se uzajamno obaveštavaju o okolnostima, odnosno činjenicama od značaja za međusobni odnos i da se uzajamno štite, pomažu i sarađuju u izvršavanju ugovornih obaveza. Imajući u vidu da je kupac kapitala odustao od pravnog posla kupovine kapitala subjekta privatizacije, proizilazi da se nije pridržavao načela savesnosti i poštenja i da je svojom radnjom prouzrokovao štetu.
Nužnost da se lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza uvrsti u krug lica koje ne može da bude kupac kapitala ili imovine, ukazana je neophodnošću i celishodnošću, radi zaštite pravnog poretka i značaja kupoprodajnog posla, s obzirom da se radi o poslu koji ima opšti interesa. Naime, predloženom odredbom ne štiti se samo pojedinačan interes subjekta privatizacije i prodavca, odnosno Agencije za privatizaciju, već i opšti interes koji se ogleda u tome da se ovim pravnim poslom koji se odnosi na prodaju društvenog kapitala subjekta privatizacije može poremetiti privredni život i sigurnost zaposlenih u tom subjektu.
Uz član 4.
Predloženom dopunom uređuju se prava i obaveze učesnika na javnoj aukciji, prava i obaveze trećih lica, kao i pitanja koja se odnose na naknadu štete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju za privatizaciju. Na ovaj način, takođe, uređuje se položaj, odnosno prava i obaveze kupca, budući da se radi o pitanjima koja spadaju u nadležnost zakonodavnog organa i koja, do sada, nisu bila uređena zakonom, već podzakonskim aktom. Razlozi predloženog zakonodavnog rešenja sadržani su u obrazloženju datom uz član 3. ovog zakona.
Uz član 5.
Predloženom dopunom uređuje se pitanje sredstava plaćanja u privatizaciji u slučaju kad se ugovorena cena plaća u ratama, budući da se radi o pitanju iz okvira zakonodavne nadležnosti koje je, do sada, bilo uređeno podzakonskim aktom.
Uz član 6.
Budući da se prospektom obezbeđuje informisanost potencijalnih kupaca o subjektu koji se privatizuje, odnosno prikupljanje informacija o zainteresovanim kupcima, predloženom dopunom obezbeđuje se da podaci sadržani u prospektu budu potpuni, istiniti i zakoniti. Na ovaj način, pored ostalog, operacionalizuje se i zakonsko načelo obezbeđenja javnosti na kojima se zasniva privatizacija. Naime, Zakon o privatizaciji pruža mogućnost javne kontrole celokupnog postupka privatizacije, od trenutka pokretanja inicijative, do proglašenja kupca. Tako, postupak privatizacije započinje upravo objavljivanjem prospekta u sredstvima javnog informisanja, čime se potencijalni kupci, domaći i strani, informišu o nameravanoj prodaji subjekta privatizacije.
Uz član 7.
Izmena predložena u stavu 1. ovog člana posledica je činjenice da Agencija za privatizaciju ocenjuje neophodnost sprovođenja restrukturiranja, u postupku privatizacije, kako bi se omogućila prodaja kapitala ili imovine subjekta privatizacije, odnosno donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije samo ako su ispunjeni zakonom propisani razlozi za restrukturiranje koji su određeni po objektivnim kriterijumima (nemogućnost sprovođenja postupka privatizacije u postojećem statusnom, odnosno organizacionom obliku ili sa postojećom strukturom kapitala, nepostojanje potencijalnih kupaca u razumnom roku i kad obaveze prevazilaze ukupnu vrednost aktive umanjenu za iznos gubitaka tekuće i ranijih godine). Imajući u vidu izneto, predložena izmena je normativno-tehničke prirode.
Izmenom predloženom u stavu 2. ovog člana precizirani su «oblici», odnosno «modeli» restrukturiranja, uključujući i otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Naime, uvođenjem pojma otpuštanja duga prema subjektu privatizacije precizira se, u pravno-tehničkom smislu, položaj poverilaca u postupku restrukturiranja. Otpuštanjem duga gase se sva potraživanja poverilaca prema subjektu privatizacije, kao dužniku, pod uslovom da poverioci namire svoja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta. Na ovoj vrsti noviranja, odnosno menjanja obligaciono-pravnog odnosa u materijalno-pravnom smislu, zasniva se celokupno rešavanje dužničko-poverilačkih odnosa u postupku restrukturiranja: pravo namirenja potraživanja imaju poverioci koji otpuste dug prema subjektu privatizacije, pri čemu oni noviraju obligaciono-pravni odnos na način da se odriču naplate svog potraživanja od subjekta, pod uslovom da se naplate iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta. Ako ne dođe do prodaje kapitala, odnosno imovine učinjeni pravni posao, odnosno otpuštanje duga ne proizvodi pravno dejstvo između dužnika i poverilaca koji su prihvatili uslovni otpust duga.
Izmena predložena u stavu 3. ovog člana ima normativno-tehnički karakter.
Uz član 8.
Odredbom kojom se uređuje pitanje načina na koji se pokreće postupak restrukturiranja ako su ispunjeni zakonom propisani razlozi, odnosno donošenje odluke o restrukturiranju, registrovanja u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekta i objavljivanje pokretanja postupka tog postupka, obezbeđuje se ravnopravan položaj poverilaca u postupku restrukturiranja (član 19a).
Uz član 9.
Budući da je uveden pojam otpuštanja duga prema subjektu privatizacije, izmenom predloženom u ovom članu precizira se, u pravno-tehničkom smislu, položaj poverilaca u postupku restrukturiranja. Naime, određene kategorije subjekata (javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije) koji su za potrebe ovog propisa označeni kao državni poverilac dužni su da otpuste dug prema subjektu u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta (stav 1.).
U odnosu na državnog poverioca subjekta privatizacije, ostali poverioci subjekta podstaknuti su da učestvuju u «poravnanju» pružanjem mogućnosti otpuštanja duga radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta (stav 3.), čime se obezbeđuje zaštita poverilaca u postupku restrukturiranja.
Naime, opšti interes društva ogleda se u potrebi da se društveni i državni kapital privatizuje, odnosno zaštiti subjekt privatizacije koji se restrukturira, uz istovremenu zaštitu poverilaca. Zaštita subjekta privatizacije koji se restrukturira ogleda se u mogućnosti da se subjekt koji je insolventan i ne ispunjava obaveze (iz kog razloga postoje svi uslovi za njegov prestanak) restrukturira. Zaštita poverilaca ogleda se u tome da su predloženim zakonodavnim rešenjem (stav 3.) svi poverioci dovedeni u isti položaj, čime se poštuje princip jednakosti poverilaca. Jednak položaj poverilaca ogleda se, u tom slučaju, kako u pogledu naplate potraživanja, tako i u pogledu procesnog položaja u postupku restrukturiranja. Obezbeđenje ravnopravnog položaja poverioca u postupku restrukturiranja operacionalizovano je odredbom prema kojoj se odredbe ovog zakona o otpuštanju duga primenjuju i na ostale poverioce koji u okviru restrukturiranja subjekta privatizacije otpuste dug prema subjektu radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta (član 31.).
Uz član 10.
Navedenim članom operacionalizovane su odredbe ovog zakona koje se odnose na otpuštanje duga državnog poverioca u postupku restrukturiranja subjekta privatizacije, odnosno uređuju se pitanja koja se odnose na: postupak prijavljivanja i osporavanja visine potraživanja (član 20a); sastav arbitražnog veća i donošenje odluke o visini potraživanja (član 20b); odlaganje mera zabrane isplate sa računa subjekta privatizacije (član 20v); način i uslove pod kojima se namiruju potraživanja državnog poverioca (član 20g); pravnu prirodu posla kojim državni poverilac otpušta dug u celini prema subjektu privatizacije (radi se, naime o poslu pod odložnim uslovom: pravni posao neće proizvoditi pravno dejstvo ako kapital ili imovina subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije ne bude prodat metodom javnog tendera ili javne aukcije – član 20d) i ovlašćenje za donošenja propisa kojim se bliže propisuje postupak i način restrukturiranja subjekta privatizacije (član 20đ).
Uz član 11.
Budući da uspeh restrukturiranja u velikoj meri zavisi od dobre procene isplativosti, odnosno očekivanih efekata predloženom izmenom je propisano da, po pravilu, program restrukturiranja izrađuje Agencija za privatizaciju (stav 1.), odnosno da se pre izrade programa restrukturiranja sačinjava sveobuhvatna analiza poslovanja subjekta privatizacije, radi ispitivanja celokupnog poslovanja subjekta (tzv. pripremna faza-stav 2.). Naime, u predlaganju navedenog rešenja imala se u vidu složenost postupka restrukturiranja, dužina i troškovi tog postupka, kao i obim potrebne dokumentacije. Izmena predložena u stavu 3. ovog člana ima normativno-tehnički karakter.
Uz član 12.
Izmena predložena u stavu 1. ovog člana posledica je činjenice da se u praksi pokazalo da veliki broj subjekata privatizacije ne može da dostavi Agenciji za privatizaciju program privatizacije u predviđenom roku od 90 dana od dana pokretanja inicijative za privatizaciju. Iz tog razloga, predviđeno je da propisani rok za izradu programa privatizacije počinje da teče od dana dostavljanja odluke o metodu privatizacije. Dopunom predloženom u stavu 2. ovog člana uređuje se pitanje pažnje koju odgovorno lice u subjektu privatizacije mora da poklanja u obavljanju propisanih poslova, uključujući i davanje izjave o tačnosti podataka sadržanih u programu privatizacije, odnosno pitanje posebnog slučaja njegove odgovornosti za štetu prouzrokovanu subjektu privatizacije ili kupcu kapitala, odnosno imovine. Preostale izmene su normativno-tehničkog karaktera, odnosno posledica su usklađivanja sa izmenama, odnosno dopunama predloženim u tom članu.
Uz član 13.
Budući da program restrukturiranja ne predstavlja samo akt koji donosi nadležni organ subjekta privatizacije, već da odluku o prihvatanju programa donosi Agencija za privatizaciju, predloženom izmenom poboljšavaju se postojeće zakonske odredbe u delu koji se odnosi na podatke koje program treba da sadrži (stav 1.). Predloženo zakonodavno rešenje imalo je za posledicu način na koji se donosi program restrukturiranja odnosno da program donosi nadležni organ subjekta privatizacije. Način na koji se donosi program restrukturiranja nalazi utemeljenje u činjenici da restrukturiranje u postupku privatizacije, u osnovi, predstavlja jednu vrstu poravnanja koje verifikuje Agencija za privatizaciju prihvatanjem programa restrukturiranja (stav 5.).
Uz član 14.
Institut restrukturiranja u postupku privatizacije, u osnovi, predstavlja jednu vrstu poravnanja koje ima za cilj zaštitu subjekta privatizacije i poverilaca. Po pravilu, dužničko-poverilački odnosi mogu se menjati samo voljom ugovornih strana (ugovorna teorija). Međutim, sloboda volje u ugovornom pravu nije bezgranična i autonomna: s jedne strane, pravni poredak dopušta slobodu ugovornog uređenja odnosa ali, s druge strane, predviđa granice do koje se volja, odnosno sloboda može prostirati. U tom smislu, pravni poredak je kao granicu uvek postavljao vodeći računa o opštim potrebama društva, odnosno o tome da individualno izražena volja ne naruši opšte interese i ostvarenje određenih društvenih interesa. Iz iznetog proizilazi da je, u svakom slučaju, sloboda ugovaranja uvek ograničena a ne apsolutno suverena. Polazeći od iznetog, dužničko-poverilački odnosi kod ove vrste poravnanja menjaju se saglasnošću volje većine poverilaca (mešovita teorija), s tim da konstitutivnost takvoj vrsti poravnanja daje odluka Agencije za privatizaciju koja, saglasno Zakonu o Agenciji za privatizaciju, promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije. U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, Agencija proverava usklađenost programa restrukturiranja sa propisima.
Način donošenja programa restrukturiranja, odnosno «pravno dejstvo» programa restrukturiranja koji je donet u skladu sa ovim zakonom zasnovano je na činjenici da restrukturiranje u postupku privatizacije, u osnovi, predstavlja jednu vrstu poravnanja. Ovu vrstu poravnanja verifikuje Agencija za privatizaciju, prihvatanjem programa restrukturiranja, vodeći računa o opštem interesu društva koji se ogleda u potrebi da se društveni i državni kapital privatizuje, odnosno zaštiti subjekt privatizacije koji se restrukturira, uz istovremenu zaštitu poverilaca.
Uz član 15.
S obzirom da nastupanje okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije za koje se nije znalo u trenutku pokretanja postupka, u suštini predstavljaju razloge za prekid postupka privatizacije, a ne za obustavu, kako je to do sada bilo uređeno, u tom smislu je i predložena odgovarajuća izmena. Takođe, na drugačiji način uređeno je pitanje koje se odnosi na nastavak postupka privatizacije (prekid postupka ne može da traje duže od 90 dana od dana donošenja odluke o prekidu) i propisane su pravne posledice prekida (dok traje prekid postupka prestaju da teku propisani rokovi za vršenje određenih radnji).
Uz član 16.
Predloženom dopunom propisuje se rok u kome je komisija koja prati sprovođenje javnog tendera, odnosno tenderska komisija dužna da, na predlog Agencije za privatizaciju, odobrava rezultate tendera. Na ovaj način doprinosi se efikasnosti u sprovođenju postupka prodaje kapitala metodom javnog tendera.
Uz član 17.
Predloženom dopunom uređuju se uslovi pod kojima učesnik na javnom tenderu gubi pravo na vraćanje depozita. Na ovaj način, uređuju se prava i obaveze učesnika na, budući da se radi o pitanjima koja su, do sada, bila uređena podzakonskim aktom. Takođe, propisivanje navedene odredbe opravdano je i sa aspekta zaštite šireg društvenog interesa, kao i načela pravne sigurnosti, s obzirom da depozit predstavlja garanciju ozbiljnosti ponude učesnika u postupku privatizacije.
Uz član 18.
Obaveštavanje javnosti, odnosno pozivanje svih zainteresovanih lica da uzmu učešća u javnoj aukciji vrši se javnim pozivom koji Agencija za privatizaciju objavljuje u sredstvima javnog informisanja. Predloženom izmenom menja se rok u kome je Agencija dužna da objavi poziv, budući da su u sprovođenju postupka privatizacije metodom javne aukcije stečena određena iskustva koja upućuju na potrebu da se taj rok produži.
Uz član 19.
Imajući u vidu da ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine treba da sadrži odredbe koje uređuju međusobne odnose prodavca i kupca kapitala i bez kojih ugovor o prodaji ne bi imao pravno dejstvo, kao i određene specifičnosti koje ovaj ugovor izuzimaju iz opšteg režima uređenog ugovornim pravom, procenjeno je da bitnim sastojcima ugovora o prodaji, pored odredaba o ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaćanja i korišćenju zemljišta, treba smatrati i odredbe o načinu, oblicima i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja delatnosti upisane u registar i odredbe o načinu rešavanju pitanja zaposlenih.
Takođe, predloženom izmenom propisano je da Agencija za privatizaciju dostavlja ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja, čime se operacionalizuje zakonsko načelo obezbeđenja javnosti na kojima se zasniva privatizacija, odnosno pruža mogućnost javne kontrole izvršenja ugovora.
Preostala izmena nema suštinski, već normativno-tehnički karakter.
Uz član 20.
Navedenim članom zakona dopunjene su postojeće odredbe koje se odnose na rakid ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine . Naime, zakonodavac je uveo opšte pravilo prema kome se ugovor o prodaji smatra raskinutim po samom zakonu, ako kupac kapitala ne ispuni ugovorenu obavezu koja predstavlja bitni sastojak ugovora ni u naknadno ostavljenom roku, s tim da se kapital koji je bio predmet prodaje prenosi Akcijskom fondu.
Takođe, uređeno je pitanje koje se odnosi na sprovedeni postupak podele akcija bez naknade zaposlenima u subjektu privatizacije. Budući da u slučaju raskida ugovora primena instituta restitutio in integrum ne bi bila moguća, s obzirom da je u međuvremenu nastupio niz pravnih posledica, predviđeno je da zaposleni u subjektu zadržavaju vlasnička prava na kapitalu stečena u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
Potreba da se, u slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog toga što kupac kapitala nije ispunio svoje obaveze, zadržava plaćeni iznos na ime ugovorene cene proizilazi iz značaja, odnosno pravne prirode kupoprodajnog posla, budući da se radi o pravnom poslu koji ima opšti interes. Naime, predloženom odredbom ne štiti se samo pojedinačan interes subjekta privatizacije i prodavca, odnosno Agencije za privatizaciju, već i opšti interes koji se ogleda u tome da se ovim pravnim poslom koji se odnosi na prodaju društvenog kapitala subjekta privatizacije može poremetiti privredni život i sigurnost zaposlenih u tom subjektu.
Uz član 21.
Predložena izmena posledica je zakonodavnog rešenja sadržanog u članu 7. ovog zakona kojim se poveriocima subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije omogućava da otpuste dug prema tom subjektu, pod uslovom da svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u postupku privatizacije. Naime, na ovoj vrsti noviranja, odnosno menjanja obligaciono-pravnog odnosa zasniva se celokupno rešavanje dužničko-poverilačkih odnosa u postupku restrukturiranja: pravo namirenja potraživanja imaju poverioci koji otpuste dug prema subjektu privatizacije, pri čemu oni noviraju obligaciono-pravni odnos na način da se odriču naplate svog potraživanja od subjekta, pod uslovom da se naplate iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta. Takođe, predloženo je da se iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u postupku privatizacije plati posebna naknada ostvarena zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (provizija). Iako se, po pravilu, provizija određuje u procentu od prodajne cene, dato je ovlašćenje ministru nadležnom za poslove privatizacije da visinu provizije propiše svojim aktom.
Uz član 22.
Iskustva pojedinih zemalja (npr. Češka, Poljska, Bugarska i dr.) koje su rešavale pitanje štete nanete životnoj sredini koja je nastala pre zaključenja ugovora o prodaji pokazala su opravdanost rešenja prema kome je država preuzela obavezu obezbeđivanja sredstava za otklanjanje štete. Otuda se predloženom izmenom precizira obaveza države da obezbedi sredstva za otklanjanje štete koju je subjekt privatizacije naneo životnoj sredini pre zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Takođe, zbog značaja predmeta uređivanja predloženo je da način i uslove korišćenja sredstava koja su obezbeđena u budžetu bliže propisuje Vlada Republike Srbije. Naime, integrisanje pitanja zaštite životne sredine u postupak privatizacije, istovremeno, zahteva da Vlada Republike Srbije npr. obezbedi podatke o stanju životne sredine, propiše način obezbeđivanja sredstava za štetu nanetu životnoj sredini, poboljša institucionalnu koordinaciju i dr.
Uz član 23.
Predloženom dopunom uvodi se, u slučajevima raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine institut privremenog zastupnika kapitala. Naime, u navedenom slučaju postavilo se pitanje načina na koji se koristi, odnosno ostvaruje pravo na upravljanje do prodaje kapitala subjekta privatizacije, budući da je subjekt suočen sa nizom problema kao što su npr. nezakonito raspolaganje imovinom, nemogućnost kontinuiranog obavljanja delatnosti, neostvarivanje prava zaposlenih iz radnog odnosa, i dr.
Uvođenje instituta ustupanja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine u pravni sistem posledica je nemogućnosti izvršenja ugovornih obaveza (npr. uplata druge rate ugovorene cene, ako se prodajna cena plaća na rate, obaveza investiranja u subjekt privatizacije i dr.) Predloženom dopunom, navedeni institut uređen je ne samo sa aspekta potrebe kupca kapitala i potrebe privrede, nego i sa stanovišta propisa kojima su uređeni obligacioni odnosi, odnosno privatizacija.
Korišćenjem mogućnosti ustupanja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine dolazi do «personalne subrogacije», odnosno do promene personalnog elementa obligacionog odnosa (ugovorne strane), pri čemu materijalni element odnosa (prava i obaveze) ostaje nepromenjen. Naime, identitet obligacionog odnosa ostaje nepromenjen čak i u slučaju kad nastupi promena subjekta tog odnosa tj. zamena kupca trećim licem u svojstvu kupca. Uprkos promeni personalnog elementa još uvek postoji identičan obligacioni odnos sa identičnom sadržinom, budući da treće lice stupa u već postojeći obligacioni odnos na mesto ranijeg lica, odnosno kod ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine u postupku privatizacije treće lice stupa na mesto ranijeg kupca.
Uz član 24.
Predloženom dopunom doprinosi se efikasnosti u postupku prenosa dela kapitala zaposlenima, bez naknade, u akcijama, budući da je odluku o izdavanju akcija bez naknade subjekt privatizacije dužan da donese u propisanom roku. Takođe, imajući u vidu da je vreme upisa akcija bez naknade bitan element javnog poziva, bliže je opredeljen momenat u odnosu na koji rok za upis akcija počinje da teče. Preostale izmene su normativno-tehničkog karaktera, odnosno posledica su usklađivanja sa izmenama, odnosno dopunama predloženim u tom članu.
Uz član 25.
Predložena dopuna posledica je činjenice da Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom kojim je uređeno tržište hartija od vrednosti isključivo vodi evidenciju hartija od vrednosti, a ne vodi evidenciju udela koji su, u odnosu na akcije, po svojoj pravnoj prirodi, potpuno drugačiji instituti.
Uz član 26.
Predloženom normom zaprećeno je kaznom za krivično delo odgovornom licu u subjektu privatizacije ako dostavi neistinite ili nepotpune podatke sadržane u programu privatizacije. Propisana kazna ima za svrhu obezbeđenje poštovanja cilja zakona kojim se uređuje privatizaciji i specijalnu prevenciju.
Uz čl. 27. i 28.
Predloženim normama usklađuje se visina novčane kazne koja se može propisati za privredni prestup sa zakonom kojim se uređuju privredni prestupi (član 27.), odnosno usklađuje se visina novčane kazne koja se može propisati za prekršaj sa zakonom kojim se uređuju prekršaji (član 28.). Preostale izmene u oba člana su normativno-tehničke prirode, odnosno posledica su rešenja sadržanog u članu 26. ovog zakona.
Uz član 29.
Predloženom normom uređuje se pitanje koje se odnosi na raspodelu sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije u slučaju kada je sredstvo plaćanja u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije koje nisu dospele na dan prodaje kapitala ili imovine. Naime, sredstva ostvarena od prodaje obveznica pre roka njihovog dospeća, ako je sredstvo plaćanja u obveznicama koje nisu dospele na dan prodaje kapitala ili imovine, raspoređuje se u skladu sa članom 61. Zakona o privatizaciji.
Uz član 30.
Predloženom normom predviđeno je da se preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove u kojima Savezna Republika Jugoslavija ili njeni organi imaju osnivačka prava, koji nastavljaju rad i za koja su sporazumom država članica uređena osnivačka prava, privatizuju prema propisima o privatizaciji države članice na čijoj teritoriji to preduzeće, finansijska organizacija ili ustanova ima sedište. U predlaganju navedenog zakonodavnog rešenja imalo se u vidu da je, iako navedeni subjekti posluju i društvnim, odnosno državnim kapitalom, stavljen van snage Zakon o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala i da odgovarajuće odredbe zakona kojim je uređena imovina Državne zajednice ne predviđaju bilo kakva pravila.
Uz član 31.
Predloženom normom predviđeno je da se odredbe ovog zakona koje se odnose na otpuštanje duga u okviru restrukturiranja subjekta privatizacije primenjuju na određene odnose, odnosno u slučaju kad poverioci subjekta koji nemaju karakter državnog poverioca otpuste dug prema subjektu radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta. Primena odredaba ovog zakona proizilazi iz jednakog položaja u koji su dovedeni svi poverioci subjekta, pod uslovom da poverioci koji nemaju karakter držanog poverioca iskoriste mogućnost primene instituta otpuštanja duga u okviru restrukturiranja.
Uz član 32.
Radi ostvarivanja određenih društvenih interesa vrši se determinisanje granice slobode ugovaranja na taj način što je propisano da u zakonom određenom slučaju (pokretanje postupka restrukturiranja donošenjem odluke o restrukturiranju, odnosno ako odluka o restrukturiranju nije doneta) i za vreme čije je trajanje unapred određeno protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom nije moguće odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, kao ni druge mere postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja. Predloženo rešenje, ni na koji način, ne sprečava strane u obligacionom odnosu da se ponašaju u skladu sa voljom izraženom u ugovoru, odnosno svaki dužnik može da ispuni svoju obavezu. Takođe, predloženo rešenje ne predviđa razlog za gašenje obligacije, suprotno volji ugovornih strana, već samo tu volju ograničava u pogledu mogućnosti prinudnog izvršenja, u cilju zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u slučaju kada dužnik zapadne u teškoće, radi umanjenja štetnih posledica koje su nastupile. Interes koji se štiti navedenom odredbom počiva na ideji zaštite subjekta privatizacije zapalog u teškoće, s jedne strane, i zaštite zajedničkog interesa poverilaca subjekta, s druge strane.
Drugim rečima, pružena je zaštita subjektu privatizacije koje je zapalo u teškoće jer je insolventno i ne može da ispunjava svoje obaveze, iz kog razloga je nastupila nemogućnost sprovođenja postupka privatizacije. U subjektu postoje svi razlozi za prestanak, pa se jedino restrukturiranjem može održati njegova delatnost i osposobiti da posluje i izvršava svoje obaveze. Institut restrukturiranja ustanovljen je, upravo, sa ciljem da se predupredi i izbegne sprovođenje stečajnog postupka subjekta sa svim posledicama i da se osposobi za krajnji cilj-sprovođenje privatizacije. Istovremeno, na ovaj način, pružena je zaštita i poveriocima subjekta privatizacije, time što su svi poverioci stavljeni u isti položaj, poštujući princip jednakosti.
Uz član 33.
Predloženom normom koja ima karakter prelazne odredbe uređuje se status započetog postupka restrukturiranja subjekta privatizacije. Naime, radi obezbeđenja zakonitosti i pospešivanja efikasnosti u postupku restrukturiranja, predviđeno je da se postupak restrukturiranja subjekta nastavlja po odredbama ovog zakona, u slučaju da, do dana njegovog stupanja na snagu, Agencija za privatizaciju nije donela odluku o prihvatanju programa restrukturiranja.
Uz čl. 34. i 35.
Polazeći od nepovoljnog finansijskog stanja u kome se nalazi određeni broj preduzeća, predloženim normama koje imaju karakter prelaznih odredaba predviđena je primena odredaba ovog zakona na prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera (član 31.), odnosno metodom javne aukcije (član 32.), pod određenim uslovima, odnosno ako navedeni subjekti imaju obaveze prema državnom poveriocu i ako se nalaze u određenoj «fazi» u sprovođenju postupka privatizacije koja faza se vezuje za podnošenje ponude na tender, odnosno prihvatanje programa privatizacije. Predloženim zakonodavnim rešenjem omogućiće se efikasnije sprovođenje postupka privatizacije.
Uz član 36.
Predloženom normom koja ima karakter prelazne odredbe uređuje se postupanje sa neraspoređenim sredstvima ostvarenih od prodaje obveznica po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije koje nisu dospele na dan prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Naime, radi obezbeđenja zakonitosti u sprovođenju postupka privatizacije, predviđeno je da se odredbe ovog zakona primenjuju na raspodelu sredstava ostvarenih od prodaje «nedospelih obveznica» koja nisu raspoređena do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 37.
Navedenom normom propisuje se rok u kome ovaj zakon stupa na snagu.
IV Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
V Analiza efekata zakona
Donošenjem Zakona o privatizaciji omogućava se privatizacija društvene i državne svojine što je osnovni preduslov za stvaranje efikasnog privrednog ambijenta, priliv inostranog kapitala, restrukturiranje privrede i finansijskog tržišta i bržeg uključivanja u evropske i svetske integracione tokove. Otuda, ovaj zakon predstavlja ključnu etapu reformskog koncepta privrede.
Polazeći od navedenog cilja izmenama, odnosno dopunama koje imaju suštinski karakter na nov način se rešavaju uočeni problemi u sprovođenju restrukturiranja u postupku privatizacije i određene situacije koje nastaju u slučajevima raskida ugovora o prodaji kapitala i imovine (upravljanje kapitalom koji je bio predmet prodaje, povraćaj akcija koje su na zaposlene u subjektu privatizacije prenete bez naknade i dr.) i uvodi se institut ustupanja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine.
Zakon čije se donošenje predlaže uticaće na efikasnije sprovođenje postupka privatizacije, što je od ključnog uticaja na uspešnost u sprovođenju reformi u oblasti svojinskih odnosa. Od uspešnosti sprovođenja reformi u ovoj oblasti koja je od uticaja na korporativno upravljanje i na efikasnost ukupne privrede, u velikoj meri zavisi brzina ukupnih reformi, odnosno procesa tranzicije u društvu.
VI Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku
Ovaj zakon predviđa rešavanje dužničko-poverilačkih odnosa u postupku restrukturiranja na bitno drugačiji način i uvodi nov institut privremenog zastupnika kapitala, odnosno ustupanja ugovora o prodaji. U proteklom periodu sprovođenja postupka privatizacije uočeno je smanjenje broja prodatih preduzeća, odnosno smanjenje prosečne prodajne cene kapitala u odnosu na knjigovodstvenu vrednost u odnosu na prethodni period, kao posledica nepovoljnog finansijskog stanja u kome se nalazi određeni broj preduzeća. Imajući u vidu navedene rezultate privatizacije, predloženim rešenjima podstiče se sprovođenje postupka privatizacije, odnosno bitno se doprinosi efikasnosti u sprovođenju tog postupka.
VI Pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju
Član 5.
Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) jeste pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom.
PORED POSLOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU OBAVLjA I POSLOVE STEČAJNOG UPRAVNIKA AKO JE STEČAJNO VEĆE IMENUJE DA OBAVLjA TE POSLOVE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJNI POSTUPAK.
U OBAVLjANjU POSLOVA KONTROLE POSTUPKA PRIVATIZACIJE, U SMISLU PROPISA O PRIVATIZACIJI, AGENCIJA PROVERAVA: PROCENjENU VREDNOST KAPITALA ILI IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE; USKLAĐENOST PROGRAMA PRIVATIZACIJE ILI RESTRUKTURIRANjA SA PROPISIMA; USKLAĐENOST PRILIVA SREDSTAVA PO OSNOVU IZVRŠENE PRODAJE SA UGOVOROM O PRODAJI I IZVRŠENjE UGOVORA O PRODAJI U KOJEM JE AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU (U DALjEM TEKSTU: AGENCIJA) UGOVORNA STRANA, KAO I PRENOS AKCIJA BEZ NAKNADE ZAPOSLENIMA.
Položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije uređuju se posebnim zakonom.
Član 10.
Prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije sprovodi se putem sledećih metoda:
javnog tendera:
javne aukcije.
AGENCIJA ODREĐUJE METOD PRIVATIZACIJE U ZAVISNOSTI OD VELIČINE I STRATEŠKOG ZNAČAJA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE, KAO I OD DRUGIH RASPOLOŽIVIH PODATAKA O SUBJEKTU PRIVATIZACIJE.
Član 12.
Kupac kapitala ili imovine može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa Zakonom.
Domaća ili strana pravna ili fizička lica mogu da se udruže, radi kupovine kapitala ili imovine subjekta privatizacije i da ovlaste jedno lice za zastupanje.
Kupac kapitala ili imovine ne može biti domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom ili lice koje prema subjektu privatizacije ima neizmirene obaveze.
KUPAC KAPITALA ILI IMOVINE NE MOŽE BITI:
DOMAĆE PRAVNO LICE KOJE POSLUJE VEĆINSKIM DRUŠTVENIM KAPITALOM;
FIZIČKO LICE, PRAVNO LICE I OSNIVAČ PRAVNOG LICA, KOJE PREMA SUBJEKTU PRIVATIZACIJE IMA DOSPELE NEIZMIRENE OBAVEZE NASTALE DO DANA PODNOŠENjA PONUDE NA TENDER, ODNOSNO PRIJAVE ZA UČEŠĆE NA AUKCIJI;
LICE SA KOJIM JE RASKINUT UGOVOR O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE ZBOG NEIZVRŠENjA UGOVORENIH OBAVEZA.
Kupac kapitala ili imovine matičnog, odnosno zavisnog preduzeća u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo zavisno, odnosno matično preduzeće.
ČLAN 12A
AKO UČESNIK NA JAVNOJ AUKCIJI KOJI JE PROGLAŠEN KUPCEM ILI KOJI ISTAKNE DRUGU NAJVIŠU PONUDU NE POTPIŠE ZAPISNIK ILI NE IZVRŠI PLAĆANjE U PREDVIĐENOM ROKU, GUBI SVOJSTVO KUPCA I PRAVO DA UČESTVUJE NA BUDUĆIM AUKCIJAMA KOJE SE ORGANIZUJU ZA TAJ SUBJEKT PRIVATIZACIJE, KAO I PRAVO NA VRAĆANjE DEPOZITA.
LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UPLAĆUJE NA IME ŠTETE KOJA JE NASTALA ZA SUBJEKT PRIVATIZACIJE I ZA AGENCIJU NOVČANI IZNOS U VISINI OD 30% PRODAJNE CENE NA RAČUN AGENCIJE, OD ČEGA 15% PRIPADA SUBJEKTU PRIVATIZACIJE.
PRAVO DA UČESTVUJE NA BUDUĆIM AUKCIJAMA KOJE SE ORGANIZUJU ZA SUBJEKT PRIVATIZACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NEMA NI ČLAN PORODICE LICA KOJE JE IZGUBILO SVOJSTVO KUPCA, KAO NI PRAVNO LICE ČIJI JE ON OSNIVAČ.
ČLANOVIMA PORODICE, U SMISLU STAVA 3. OVOG ČLANA, SMATRAJU SE POTOMCI; RODITELjI I BRAČNI I VANBRAČNI DRUG KUPCA.
ČLAN 12B
LICE KOJE JE IZGUBILO SVOJSTVO KUPCA I ČLANOVI NjEGOVE PORODICE, U SKLADU SA ČLANOM 12A ZAKONA, NEMAJU PRAVO DA UČESTVUJU U BUDUĆIM AUKCIJAMA KOJE SE ORGANIZUJU ZA BILO KOJI SUBJEKT PRIVATIZACIJE U PERIODU OD ŠEST MESECI OD DANA ODRŽAVANjA AUKCIJE NA KOJOJ JE IZGUBILO SVOJSTVO KUPCA.
AKO PO ISTEKU ROKA OD ŠEST MESECI LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PONOVO IZGUBI SVOJSTVO KUPCA, GUBI PRAVO DA UČESTVUJE U BUDUĆIM AUKCIJAMA KOJE SE ORGANIZUJU ZA BILO KOJI SUBJEKT PRIVATIZACIJE.
Član 13.
Sredstva plaćanja u privatizaciji mogu biti u domaćoj i stranoj konvertibilnoj valuti.
Sredstva plaćanja mogu biti i u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana koje dospevaju zaključno sa danom prodaje kapitala ili imovine, izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije.
Sredstva plaćanja mogu biti i u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije, bez obzira na rok njihovog dospeća, u slučaju da u postupku prodaje metodom javne aukcije kapital ili imovina nisu prodati za sredstva plaćanja iz st. 1. i 2. ovog člana.
SREDSTVA PLAĆANjA NE MOGU BITI U OBVEZNICAMA PO OSNOVU NEISPLAĆENE DEVIZNE ŠTEDNjE GRAĐANA IZDATIM FIZIČKIM LICIMA KOJA SU DRŽAVLjANI REPUBLIKE SRBIJE I KOJE NISU DOSPELE NA DAN PRODAJE KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE, AKO SE PRODAJNA CENA PLAĆA U NAJVIŠE ŠEST GODIŠNjIH RATA.
Član 18.
Prospekt, u smislu ovog zakona, jeste prikaz osnovnih podataka o subjektu privatizacije PREMA POSLEDNjEM FINANSIJSKOM IZVEŠTAJU.
Obrazac prospekta propisaće ministar nadležan za poslove privatizacije.
Agencija oglašava prospekt u sredstvima javnog informisanja (štampa, internet ili televizija) najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja prospekta.
Član 19.
Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, subjekt privatizacije dužan je da se restrukturira AGENCIJA DONOSI ODLUKU O RESTRUKTURIRANjU u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom.
Restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, podrazumeva statusne, odnosno organizacione promene ili poravnanje iz dužničko-poverilačkog odnosa i druge promene koje se odnose na subjekt privatizacije koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine.
RESTRUKTURIRANjE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE (U DALjEM TEKSTU: RESTRUKTURIRANjE), U SMISLU OVOG ZAKONA, PODRAZUMEVA PROMENE KOJE SE ODNOSE NA SUBJEKT PRIVATIZACIJE I NjEGOVA ZAVISNA PREDUZEĆA KOJE OMOGUĆAVAJU PRODAJU NjEGOVOG KAPITALA ILI IMOVINE, A NAROČITO:
STATUSNE PROMENE, PROMENE PRAVNE FORME, PROMENE UNUTRAŠNjE ORGANIZACIJE I DRUGE ORGANIZACIONE PROMENE;
OTPIS GLAVNICE DUGA, PRIPADAJUĆE KAMATE ILI DRUGIH POTRAŽIVANjA, U CELINI ILI DELIMIČNO;
OTPUŠTANjE DUGA U CELINI ILI DELIMIČNO RADI NAMIRIVANjA POVERILACA IZ SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE KAPITALA ILI IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
Agencija može odlučiti da sprovede restrukturiranje subjekta privatizacije ili da uputi zahtev nadležnom organu subjekta privatizacije da dostavi program restrukturiranja u roku i na način utvrđenim ovim zakonom.
U SUBJEKTIMA PRIVATIZACIJE U KOJIMA JE SPROVEDENO RESTRUKTURIRANjE AGENCIJA PRODAJE KAPITAL, ODNOSNO IMOVINU, METODOM JAVNOG TENDERA ILI JAVNE AUKCIJE.
ČLAN 19A
ODLUKA O RESTRUKTURIRANjU SADRŽI: POSLOVNO IME I SEDIŠTE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE, NAČIN RESTRUKTURIRANjA, ROK U KOME SU POVERIOCI DUŽNI DA PRIJAVE SVOJA POTRAŽIVANjA, KAO I DRUGE PODATKE OD ZNAČAJA ZA SPROVOĐENjE RESTRUKTURIRANjA.
ODLUKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA REGISTRUJE SE U REGISTAR U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE REGISTRACIJA PRIVREDNIH SUBJEKATA.
ODLUKA O RESTRUKTURIRANjU OBJAVLjUJE SE U SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISANjA (JEDNOM DNEVNOM LISTU, INTERNETU ILI TELEVIZIJI), U ROKU OD 15 DANA OD DANA DONOŠENjA.
Član 20.
U okviru restrukturiranja subjekta privatizacije:
1) poverioci mogu, u celini ili delimično, otpisati glavnicu duga, pripadajuće kamate ili druga potraživanja;
2) poverioci sa većinskim državnim kapitalom mogu svoja novčana potraživanja u subjektu privatizacije konvertovati u kapital tog subjekta.
Pravni poslovi iz stava 1. ovog člana punovažni su samo u slučaju da se restrukturiranje ostvari u potpunosti u skladu sa programom restrukturiranja koji se okončava prodajom kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije.
Subjekti privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje dužni su da kapital, odnosno imovinu, uključujući i kapital konvertovan u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana, prodaju metodom javnog tendera ili javne aukcije.
U toku sprovođenja restrukturiranja poverioci ne mogu da preduzimaju radnje radi prinudne naplate svojih dospelih potraživanja.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restrukturiranja subjekta privatizacije.
ČLAN 20.
U POSTUPKU RESTRUKTURIRANjA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE JAVNO PREDUZEĆE, PORESKA UPRAVA, REPUBLIČKI FOND ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, REPUBLIČKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE, REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE, FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE I DRUGI REPUBLIČKI ORGANI I ORGANIZACIJE (U DALjEM TEKSTU: DRŽAVNI POVERILAC) DUŽNI SU DA OTPUSTE DUG PREMA SUBJEKTU PRIVATIZACIJE U CELINI I SVOJE POTRAŽIVANjE NAMIRE IZ SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE KAPITALA ILI IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
DRŽAVNIM POVERIOCEM SMATRA SE I AGENCIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA, SANACIJU, STEČAJ I LIKVIDACIJU BANAKA KADA VRŠI FUNKCIJU STEČAJNOG, ODNOSNO LIKVIDACIONOG UPRAVNIKA NAD BANKAMA U STEČAJU, ODNOSNO LIKVIDACIJI I KADA UPRAVLjA U IME I ZA RAČUN REPUBLIKE SRBIJE POTRAŽIVANjIMA REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU PREUZETIH INO OBAVEZA.
OSTALI POVERIOCI MOGU DA OTPUSTE DUG PREMA SUBJEKTU PRIVATIZACIJE RADI NAMIRIVANjA POTRAŽIVANjA IZ SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE KAPITALA ILI IMOVINE SUBJEKTA (U DALjEM TEKSTU: OSTALI POVERIOCI).
AKO OSTALI POVERIOCI NE OTPUSTE DUG PREMA SUBJEKTU PRIVATIZACIJE, USLOVE I NAČIN NAMIRENjA SVOG POTRAŽIVANjE ODREĐUJU U SPORAZUMU DOGOVORE SA KUPCEM KAPITALA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
ČLAN 20A
DRŽAVNI POVERILAC DUŽAN JE DA PISMENO PRIJAVI SVOJE POTRAŽIVANjE U ROKU OD 15 DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA ODLUKE O RESTRUKTURIRANjU U DNEVNOM LISTU.
U PRIJAVI SE MORA NAROČITO NAZNAČITI NAZIV DRŽAVNOG POVERIOCA, PRAVNI OSNOV POTRAŽIVANjA, KAO I IZNOS POTRAŽIVANjA, I TO POSEBNO IZNOS GLAVNOG POTRAŽIVANjA, A POSEBNO IZNOS OBRAČUNATE KAMATE.
AKO SE SUBJEKT PRIVATIZACIJE NE SAGLASI SA VISINOM PRIJAVLjENOG POTRAŽIVANjA DRŽAVNOG POVERIOCA PRIJAVLjENO POTRAŽIVANjE MOŽE DA OSPORI PODNOŠENjEM PRIGOVORA ARBITRAŽNOM VEĆU U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOSTAVLjANjA PRIJAVE.
AKO DRŽAVNI POVERILAC ODBIJE PRIGOVOR IZ STAVA 3. OVOG ČLANA O VISINI POTRAŽIVANjA DRŽAVNOG POVERIOCA ODLUČUJE ARBITRAŽNO VEĆE.
ČLAN 20B
ARBITRAŽNO VEĆE IZ ČLANA 20A ZAKONA IMA TRI ČLANA.
SASTAV ARBITRAŽNOG VEĆA ODLUČUJE STRANKE TAKO ŠTO JEDNOG ARBITRA PREDLAŽE DRŽAVNI POVERILAC, DRUGOG SUBJEKAT PRIVATIZACIJE, A PREDSEDNIK VEĆA JE MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA ILI LICE KOJE ON ODREDI.
ODLUKU O VISINI POTRAŽIVANjA DRŽAVNOG POVERIOCA ARBITRAŽNO VEĆE DONOSI U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA PRIGOVORA NA VISINU POTRAŽIVANjA.
NA POSTUPAK PRED ARBITRAŽNIM VEĆEM SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE PARNIČNI POSTUPAK.
AKO ARBITRAŽNO VEĆE NE DONESE ODLUKU O VISINI POTRAŽIVANjA U ROKU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, VERODOSTOJNIM I KONAČNIM SMATRAJU SE PODACI O VISINI POTRAŽIVANjA SADRŽANI U PROGRAMU RESTRUKTURIRANjA.
ČLAN 20V
AKO SE SUBJEKT PRIVATIZACIJE SAGLASI SA VISINOM PRIJAVLjENOG POTRAŽIVANjA DRŽAVNOG POVERIOCA, AGENCIJA MOŽE DA PODNESE ZAHTEV NADLEŽNOM ORGANU, ODNOSNO ORGANIZACIJI ZA ODLAGANjE MERA ZABRANE ISPLATE SA RAČUNA ZA NEIZMIRENE OBAVEZE SA STANjEM NA DAN 31. DECEMBRA 2003. GODINE I ZA VREME KOJE NE MOŽE BITI DUŽE OD 18 MESECI OD DANA DONOŠENjA ODLUKE O RESTRUKTURIRANjU.
ČLAN 20G
DRŽAVNI POVERILAC NAMIRUJE SVOJE DOSPELO A NEIZMIRENO POTRAŽIVANjE IZ SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE KAPITALA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE U VISINI SRAZMERNOJ NjEGOVOM POTRAŽIVANjU U UKUPNIM POTRAŽIVANjIMA SVIH POVERILACA KOJI SE NAMIRUJU IZ SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE KAPITALA SUBJEKTA.
POTRAŽIVANjE DRŽAVNOG POVERIOCA NAMIRUJE SE NAJVIŠE DO VISINE NOMINALNOG IZNOSA POTRAŽIVANjA UVEĆANOG ZA PRIPADAJUĆE KAMATE, PRE RASPODELE SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE KAPITALA, U SKLADU SA ČLANOM 60. ZAKONA.
DOSPELIM POTRAŽIVANjIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRAJU SE NEIZMIRENA POTRAŽIVANjA SA STANjEM NA DAN 31. DECEMBRA 2003. GODINE.
ČLAN 20D
OTPUŠTANjE DUGA DRŽAVNOG POVERIOCA U CELINI PREMA SUBJEKTU PRIVATIZACIJE PUNOVAŽNO JE U SLUČAJU DA JE KAPITAL ILI IMOVINA SUBJEKTA KOJI SE RESTRUKTURIRA U POSTUPKU PRIVATIZACIJE PRODAT METODOM JAVNOG TENDERA ILI JAVNE AUKCIJE.
POTRAŽIVANjE DRŽAVNOG POVERIOCA SMATRA SE IZMIRENIM U POTPUNOSTI AKO JE IZMIRENO NA NAČIN PROPISAN ČLANOM 20G ZAKONA.
ČLAN 20Đ
VLADA REPUBLIKE SRBIJE BLIŽE PROPISUJE POSTUPAK I NAČIN RESTRUKTURIRANjA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
Član 21.
Subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera priprema dokumentaciju u skladu sa propisom iz člana 33. ovog zakona.
Subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije izrađuje program privatizacije u skladu sa propisom iz člana 40. ovog zakona.
Subjekt privatizacije koji se restrukturira i zainteresovani poverioci izrađuju program restrukturiranja u skladu sa propisom iz člana 20. stav 5. ovog zakona.
AGENCIJA IZRAĐUJE PROGRAM RESTRUKTURIRANjA ILI IZRADU PROGRAMA POVERAVA SUBJEKTU PRIVATIZACIJE, ODNOSNO PRAVNOM ILI FINANSIJSKOM SAVETNIKU, U SKLADU SA PROPISOM IZ ČLANA 20Đ ZAKONA, KOJI JE OBAVEZUJUĆI ZA SUBJEKT.
SUBJEKAT KOJI IZRAĐUJE PROGRAM RESTRUKTURIRANjA DUŽAN JE DA PRE IZRADE PROGRAMA SAČINI SVEOBUHVATNU ANALIZU POSLOVANjA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE U ROKU KOJI ODREDI AGENCIJA.
Agencija može pripremiti dokumentaciju iz stava 1. ovog člana ili programe iz st. 2. i 3. PROGRAM IZ STAVA 2. ovog člana, koji su obavezujući za subjekt privatizacije.
Član 22.
Program privatizacije sadrži naročito podatke o: poslovanju, vrednosti kapitala ili imovine i obliku organizovanja subjekta privatizacije.
Program privatizacije donosi nadležni organ subjekta privatizacije.
Program privatizacije dostavlja se Agenciji u roku koji ne može biti duži od 90 dana od dana pokretanja inicijative za privatizaciju DOSTAVLjANjA ODLUKE O METODU PRIVATIZACIJE.
UZ PROGRAM IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DOSTAVLjA SE IZJAVA ODGOVORNOG LICA U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE O TAČNOSTI PODATAKA SADRŽANIH U PROGRAMU PRIVATIZACIJE. ODGOVORNO LICE ODGOVARA ZA ŠTETU KOJU SVOJOM IZJAVOM PROUZROKUJE SUBJEKTU PRIVATIZACIJE ILI KUPCU KAPITALA, AKO JE IZJAVA DATA GRUBOM NEPAŽNjOM ILI SA NAMEROM DA SE ŠTETA PROUZROKUJE.
Agencija je dužna da u roku od 30 dana od dana dostavljanja programa privatizacije donese odluku o prihvatanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa privatizacije, u skladu sa propisom kojim se uređuje sadržaj i način izrade programa privatizacije.
Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu programa privatizacije izvrši u roku koji odredi Agencija, koji ne može biti duži od 60 dana od dana donošenja odluke iz stava 4. 5. ovog člana.
Ako Agencija ne donese odluku u roku iz stava 4. 5. ovog člana, smatra se da je program privatizacije prihvaćen.
Subjekt privatizacije dužan je da postupi po odluci Agencije.
U slučaju da subjekt privatizacije NE DOSTAVI PROGRAM PRIVATIZACIJE ILI ne postupi po odluci Agencije, dalji postupak privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa zakonom.
Član 23.
Program restrukturiranja sadrži naročito podatke o: poslovanju, vrednosti kapitala i imovine, iznosu dugova, načinu otplate dugova, mogućnostima uspešnog restrukturiranja i socijalnom programu subjekta privatizacije.
Program restrukturiranja donosi nadležni organ subjekta privatizacije uz saglasnost većinskog poverioca.
Većinski poverilac, u smislu stava 2. ovog člana, jeste jedan ili više poverilaca čija je ukupna vrednost potraživanja veća od 50% ukupnog duga subjekta privatizacije.
Subjekt privatizacije dužan je da u roku od 90 dana od dana pokretanja inicijative za privatizaciju program restrukturiranja dostavi Agenciji.
Agencija je dužna da u roku od 30 dana od dana dostavljanja programa restrukturiranja donese odluku o prihvatanju, odbijanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa restrukturiranja.
Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu programa restrukturiranja izvrši u roku koji odredi Agencija koji ne može biti duži od 60 dana od dana donošenja odluke iz stava 5. ovog člana.
Agencija može produžiti rok iz stava 4. ovog člana najduže do 90 dana, na zahtev subjekta privatizacije ili većinskog poverioca, ako za to postoje opravdani razlozi.
U slučaju da subjekt privatizacije ne postupi po odluci Agencije, dalji postupak privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa zakonom.
ČLAN 23.
PROGRAM RESTRUKTURIRANjA SADRŽI, NAROČITO: PODATKE O POSLOVANjU, UNUTRAŠNjOJ ORGANIZACIJI I VREDNOSTI KAPITALA I IMOVINE; GODIŠNjI RAČUN; KONSOLIDOVANI GODIŠNjI RAČUN; NAČIN OTPLATE DUGOVA; BILANS OTVARANjA; POLOŽAJ DELOVA, ODNOSNO ORGANIZACIONIH JEDINICA; SOCIJALNI PROGRAM; PROGRAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, KAO I DRUGE PODATKE OD ZNAČAJA ZA SPROVOĐENjE RESTRUKTURIRANjA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
PROGRAM RESTRUKTURIRANjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DONOSI NADLEŽNI ORGAN SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
SUBJEKAT PRIVATIZACIJE DUŽAN JE DA PROGRAM RESTRUKTURIRANjA DOSTAVI AGENCIJI U ROKU OD 90 DANA OD DANA KADA AGENCIJA ODOBRI SVEOBUHVATNU ANALIZU POSLOVANjA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
AGENCIJA MOŽE PRODUŽITI ROK ZA DOSTAVLjANjE PROGRAMA RESTRUKTURIRANjA NAJDUŽE ZA 90 DANA, NA ZAHTEV SUBJEKTA PRIVATIZACIJE ILI POVERIOCA, KAO I PRAVNOG, ODNOSNO FINANSIJSKOG SAVETNIKA, AKO ZA TO POSTOJE OPRAVDANI RAZLOZI.
AGENCIJA JE DUŽNA DA U ROKU OD NAJDUŽE 30 DANA OD DANA PRIJEMA PROGRAMA RESTRUKTURIRANjA DONESE ODLUKU O PRIHVATANjU, ODBIJANjU, VRAĆANjU NA ISPRAVKU ILI O IZMENI PROGRAMA.
SUBJEKT PRIVATIZACIJE DUŽAN JE DA ISPRAVKU ILI IZMENU PROGRAMA RESTRUKTURIRANjA IZVRŠI U ROKU KOJI ODREDI AGENCIJA KOJI NE MOŽE DA BUDE DUŽI OD 60 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA ODLUKE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA.
U SLUČAJU DA SUBJEKT PRIVATIZACIJE NE POSTUPI PO ODLUCI AGENCIJE U ROKU IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, DALjI POSTUPAK PRIVATIZACIJE SPROVODI AGENCIJA, U SKLADU SA ZAKONOM.
PROGRAM RESTRUKTURIRANjA SMATRA SE DONETIM KADA AGENCIJA DONESE ODLUKU O PRIHVATANjU TOG PROGRAMA.
ČLAN 23A
PROGRAM RESTRUKTURIRANjA DONET U SKLADU SA OVIM ZAKONOM IMA SNAGU IZVRŠNE ISPRAVE I SMATRA SE UGOVOROM KOJIM JE UTVRĐENA VISINA I NAČIN IZMIRIVANjA POTRAŽIVANjA POVERILACA KOJA SU U NjEMU UTVRĐENA.
AKO SE PO DONOŠENjU PROGRAMA RESTRUKTURIRANjA PROTIV SUBJEKTA PRIVATIZACIJE, ODNOSNO KUPCA KAPITALA POKRENE POSTUPAK PRED NADLEŽNIM ORGANOM, NADLEŽNI ORGAN JE DUŽAN DA U SLUČAJU KADA JE POTRAŽIVANjE OSNOVANO, OBAVEŽE SUBJEKT PRIVATIZACIJE, ODNOSNO KUPCA KAPITALA NA ISPLATU POTRAŽIVANjA, NA NAČIN PREDVIĐEN PROGRAMOM RESTRUKTURIRANjA.
Član 25a
Ako u toku sprovođenja postupka privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije za koje se nije znalo ili moglo znati u trenutku pokretanja postupka, Agencija može da obustavi sprovođenje postupka, do obezbeđivanja uslova za njegov nesmetan nastavak.
AKO U TOKU SPROVOĐENjA POSTUPKA PRIVATIZACIJE NASTUPE OKOLNOSTI KOJE ONEMOGUĆAVAJU PRODAJU KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE ZA KOJE SE NIJE ZNALO U VREME POKRETANjA POSTUPKA, AGENCIJA MOŽE DA ODREDI PREKID POSTUPKA KOJI TRAJE DOK TRAJU RAZLOZI ZA PREKID, A NAJDUŽE 90 DANA OD DANA DONOŠENjAODLUKE O PREKIDU. DOK TRAJE PREKID POSTUPKA PRESTAJU DA TEKU PROPISANI ROKOVI.
Preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarada zaposlenih, samo uz prethodnu saglasnost Agencije, ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo, odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom.
Član 29.
Ministar nadležan za poslove privatizacije obrazuje komisiju koja prati sprovođenje javnog tendera (u daljem tekstu: tenderska komisija).
Tenderska komisija ima predsednika i četiri člana.
Tenderska komisija na predlog Agencije odobrava rezultate javnog tendera U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA PREDLOGA.
Tenderska komisija sastavlja izveštaj o svom radu, koji dostavlja Agenciji u roku od 15 dana od dana završetka prodaje javnim tenderom.
Izveštaj iz stava 4. ovog člana dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije, koje je dužno da u roku od 15 dana od dana njegovog dostavljanja, izvesti Vladu Republike Srbije.
Član 30.
Podnosilac ponude uplaćuje depozit za učešće na javnom tenderu.
UČESNIK NA TENDERU ČIJA JE PONUDA PROGLAŠENA NAJPOVOLjNIJOM ILI SLEDEĆI UČESNIK ČIJA JE PONUDA NAJVIŠE RANGIRANA, KOJI NE ZAKLjUČI UGOVOR ILI NE PLATI UGOVORENU CENU U PREDVIĐENOM ROKU, GUBI PRAVO NA VRAĆANjE DEPOZITA.
Ministar nadležan za poslove privatizacije utvrđuje visinu i način uplate depozita iz stava 1. ovog člana.
Član 38.
Za učešće na javnoj aukciji objavljuje se javni poziv.
Javni poziv objavljuje Agencija najkasnije 15 dana NAJRANIJE 30 DANA pre dana održavanja javne aukcije.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži: naziv subjekta privatizacije, mesto, adresu, datum i vreme održavanja javne aukcije, iznos i način uplate depozita za učešće na javnoj aukciji i druge podatke od značaja za sprovođenje javne aukcije.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana može da sadrži i obavezu za ulaganje sredstava u subjekt privatizacije, rešavanje pitanja zaposlenih, obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i zaštite životne sredine.
Javni poziv se objavljuje putem interneta na posebnom veb sajtu Vlade Republike Srbije, u domaćim i inostranim sredstvima informisanja, čiju listu utvrđuje ministar nadležan za poslove privatizacije.
Član 41.
Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaćanja, korišćenju zemljišta, NAČINU, OBLICIMA I ROKU INVESTIRANjA KUPCA U SUBJEKT PRIVATIZACIJE RADI OBAVALjANjA REGISTROVANE DELATNOSTI, NAČINU REŠAVANjA PITANjA ZAPOSLENIH i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane.
Ugovor iz stava 1. ovog člana smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija I OVERAVA SE U SUDU.
Ugovor iz stava 1. ovog člana overava se u sudu i dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja.
UGOVOR O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE AGENCIJA DOSTAVLjA MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA, RADI EVIDENTIRANjA, A ZAPOSLENIMA I MANjINSKIM AKCIONARIMA U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE, RADI UPOZNAVANjA.
Član 41a
Ako se ugovorena cena plaća u više rata, a kupac ne plati ratu u ugovorenom roku, ugovor se raskida, a kapital koji je predmet prodaje prenosi se Akcijskom fondu.
ČLAN 41A
UGOVOR O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE SMATRA SE RASKINUTIM ZBOG NEISPUNjENjA AKO, NI U NAKNADNO OSTAVLjENOM ROKU ZA ISPUNjENjE, KUPAC:
NE PLATI UGOVORENU CENU, ODNOSNO BILO KOJU OD DOSPELIH RATA;
NE INVESTIRA U SUBJEKT PRIVATIZACIJE NA NAČIN, U OBLIKU I ROKU UTVRĐEN UGOVOROM;
RASPOLAŽE IMOVINOM PREDUZEĆA SUPROTNO ODREDBAMA UGOVORA;
NE OBEZBEDI KONTINUITET U OBAVLjANjU REGISTROVANE DELATNOSTI RADI ČIJEG JE OBAVLjANjA SUBJEKT PRIVATIZACIJE OSNOVAN;
NE DOSTAVI GARANCIJU ZA INVESTICIONO ULAGANjE NA NAČIN UTVRĐEN UGOVOROM;
NE IZVRŠAVA ODREDBE O NAČINU REŠAVANjA PITANjA ZAPOSLENIH;
U DRUGIM SLUČAJEVIMA PREDVIĐENIM UGOVOROM.
RASKIDOM UGOVORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAPOSLENI U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE ZADRŽAVAJU VLASNIČKA PRAVA NA KAPITALU STEČENA U SKLADU SA ODREDBAMA ČL. 42. DO 44. ZAKONA A KAPITAL KOJI JE BIO PREDMET PRODAJE PRENOSI SE AKCIJSKOM FONDU.
U SLUČAJU RASKIDA UGOVORA O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE ZBOG NEISPUNjENjA UGOVORENIH OBAVEZA OD STRANE KUPCA KAPITALA, KUPAC KAPITALA KAO NESAVESNA STRANA, NEMA PRAVO NA POVRĆAJ PLAĆENOG IZNOSA NA IME UGOVORENE CENE, RADI ZAŠTITE OPŠTEG INTERESA.
Član 41b
Sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije.
Sredstva iz stava 1. ovog člana, posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije I POSEBNE NAKNADE OSTVARENE ZAKLjUČENjEM UGOVORA O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE (PROVIZIJA), KAO I PRVENSTVENOG NAMIRENjA POVERILACA SUBJEKATA PRIVATIZACIJE U KOJIMA JE SPROVEDENO RESTRUKTURIRANjE, uplaćuju se na uplatni račun budžeta Republike Srbije.
Troškovima prodaje, u smislu stava 2. ovog člana, smatraju se izdaci za angažovanje finansijskih i pravnih savetnika u postupku privatizacije, naknade za oglašavanje javnih poziva i drugih informacija koje su od značaja za sprovođenje postupka privatizacije koje ne snosi subjekt privatizacije u skladu sa ovim zakonom, kao i drugi troškovi.
VISINU PROVIZIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PROPISUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE PRIVATIZACIJE.
Član 41g
Sredstva za ispunjenje punovažne i dospele obaveze koja nastane za kupca kapitala, odnosno imovine po osnovu zagađivanja životne sredine i štete nanete životnoj sredini, ako je uzrok obaveze nastao pre zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Način i uslove pod kojima se mogu izmiriti obaveze iz stava 1. ovog člana bliže propisuje ministar nadležan za poslove zaštite prirodnih bogatstava i životne sredine.
ČLAN 41G
SREDSTVA ZA OTKLANjANjE ŠTETE KOJU JE SUBJEKAT PRIVATIZACIJE NANEO ŽIVOTNOJ SREDINI PRE ZAKLjUČENjA UGOVORA O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE OBEZBEĐUJU SE U BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE.
VLADA REPUBLIKE SRBIJE BLIŽE PROPISUJE NAČIN I USLOVE KORIŠĆENjA SREDSTAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA .
1.4. PRIVREMENI ZASTUPNIK KAPITALA
ČLAN 41D
DANOM RASKIDA UGOVORA O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE AGENCIJA IMENUJE PRIVREMENOG ZASTUPNIKA KAPITALA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE (U DALjEM TEKSTU: ZASTUPNIK KAPITALA), RADI UPRAVLjANjA SUBJEKTOM PRIVATIZACIJE DO PRODAJE KAPITALA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE..
ZA ZASTUPNIKA KAPITALA MOŽE BITI IMENOVANO LICE IZ REDA AKCIONARA U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE, KAO I IZ REDA LICA IZVAN SUBJEKTA PRIVATIZACIJE.
ZASTUPNIK KAPITALA UPRAVLjA SUBJEKTOM PRIVATIZACIJE SRAZMERNO UČEŠĆU KAPITALA KOJI JE BIO PREDMET PRODAJE U UKUPNOM KAPITALU SUBJEKTA PRIVATIZACIJE U VREME RASKIDA UGOVORA O PRODAJI.
ZASTUPNIK KAPITALA IMA PRAVO NA NAGRADU ZA RAD I NAKNADU STVARNIH TROŠKOVA (U DALjEM TEKSTU: NAGRADA I NAKNADA). TROŠKOVE ZA NAGRADU I NAKNADU ZASTUPNIKA SNOSI SUBJEKT PRIVATIZACIJE U VISINI KOJU ODREĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE PRIVATIZACIJE.
REGISTRACIJA PODATAKA O PRIVREMENOM ZASTUPNIKU KAPITALA I OBJAVLjIVANjE REGISTRACIJE VRŠI SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE REGISTRACIJA PRIVREDNIH SUBJEKATA.
ČLAN 41Đ
ZASTUPNIK KAPITALA DUŽAN JE, NAROČITO, DA:
PREDUZIMA NEOPHODNE MERE ZA ZAŠTITU IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE;
SE KAO DOBAR PRIVREDNIK STARA O ZAVRŠETKU ZAPOČETIH A NEZAVRŠENIH POSLOVA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE, KAO I POSLOVA KOJI SU POTREBNI DA BI SE SPREČILO NASTUPANjE ŠTETE NAD SREDSTVIMA SUBJEKTA;
OBAVLjA, PO POTREBI, DRUGE POSLOVE.
ZASTUPNIK KAPITALA OBAVLjA POVERENE POSLOVE SAMOSTALNO I SA PAŽNjOM DOBROG PRIVREDNIKA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
ZASTUPNIK KAPITALA PODNOSI AGENCIJI MESEČNE PISMENE IZVEŠTAJE O STANjU IMOVINE I POSLOVANjU SUBJEKTU PRIVATIZACIJE. ZASTUPNIK PODNOSI I DRUGE IZVEŠTAJE, NA ZAHTEV AGENCIJE, UKLjUČUJUĆI I FINANSIJSKE IZVEŠTAJE.
ČLAN 41E
ZASTUPNIK KAPITALA ODGOVARA NEPOSREDNO SVOJOM LIČNOM IMOVINOM ZA ŠTETU NANETU SUBJEKTU PRIVATIZACIJE, AKO JE DO ŠTETE DOŠLO NAMERNO ILI KRAJNjOM NEPAŽNjOM.
POTRAŽIVANjE NAKNADE PROUZROKOVANE ŠTETE ZASTAREVA ZA PET GODINA OD KAD JE ŠTETA NASTALA.
AGENCIJA ĆE RAZREŠITI ZASTUPNIKA KAPITALA AKO UTVRDI DA ZASTUPNIK NE ISPUNjAVA OBAVEZE PROPISANE OVIM ZAKONOM. ZASTUPNIK MOŽE BITI RAZREŠEN I NA LIČNI ZAHTEV.
1.5. USTUPANjE UGOVORA O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE
ČLAN 41Ž
KUPAC KAPITALA (U DALjEM TEKSTU: USTUPILAC) MOŽE DA USTUPI UGOVOR O PRODAJI KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE TREĆEM LICU (U DALjEM TEKSTU: PRIJEMNIK), POD USLOVIMA PROPISANIM OVIM ZAKONOM I ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU OBLIGACIONI ODNOSI, PO PRETHODNO PRIBAVLjENOJ SAGLASNOSTI AGENCIJE.
PRIJEMNIK MOŽE BITI LICE KOJE ISPUNjAVA PROPISANE USLOVE ZA KUPCA KAPITALA ILI IMOVINE.
USTUPILAC JEMČI AGENCIJI DA ĆE PRIJEMNIK ISPUNITI SVOJE OBAVEZE IZ USTUPLjENOG UGOVORA O PRODAJI.
USTUPANjEM UGOVORA O PRODAJI PRIJEMNIK POSTAJE NOSILAC SVIH PRAVA I OBAVEZA IZ UGOVORA.
Član 44.
Subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštava zaposlene o tome.
ODLUKU O IZDAVANjU AKCIJA BEZ NAKNADE SUBJEKT PRIVATIZACIJE DUŽAN JE DA DONESE U ROKU KOJI ODREDI AGENCIJA.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o: datumu, vremenu i mestu upisa akcija, broju akcija, nominalnoj vrednosti akcija, kao i druge podatke u skladu sa odlukom o izdavanju akcija bez naknade.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli subjekta privatizacije, u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i jednom dnevnom listu.
ROK ZA UPIS AKCIJA POČINjE DA TEČE OD DANA OBJAVLjIVANjA JAVNOG POZIVA U DNEVNOM LISTU.
Član 57.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na akcije shodno se primenjuju i na udele.
AGENCIJA VODI EVIDENCIJU UDELA I IZDAJE POTVRDE SUBJEKTU PRIVATIZACIJE KOJI JE ORGANIZOVAN KAO DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU.
1. KRIVIČNO DELO
ČLAN 63A
ODGOVORNO LICE U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE KOJE JE DOSTAVILO NEISTINITE ILI NEPOTPUNE PODATKE SADRŽANE U PROGRAMU PRIVATIZACIJE, KAZNIĆE SE ZATVOROM OD TRI MESECA DO PET GODINA I NOVČANOM KAZNOM DO 800.000 DINARA.
1. Privredni prestup2. PRIVREDNI PRESTUP
Član 64.
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara OD 200.000 DO 3.000.000 DINARA kazniće se subjekt privatizacije ako:
1) započne postupak privatizacije bez inicijative zaprivatizaciju nadležnog organa (član 16. stav 1.);
2) inicijativu za privatizaciju i prospekt ne dostavi Agenciji u propisanom roku (član 16. stav 4.);
3) ne dostavi prospekt Agenciji u propisanom roku (član 16. stav 6.);
4) program privatizacije, odnosno program restrukturiranja ne dostavi Agenciji u propisanom roku (član 22. stav 3. i član 23. stav 4.);
5) ispravku, odnosno izmenu programa privatizacije ne izvrši u roku koji odredi Agencija (član 22. stav 5.);
6) ispravku, odnosno izmenu programa restrukturiranja ne izvrši u roku koji odredi Agencija (član 23. stav 6.);
7) posle pokretanja postupka privatizacije postupi suprotno odredbi člana 25a stav 2;
8) prenese akcije zaposlenima bez naknade suprotno odredbama čl. 42. i 43. ovog zakona;
9) postupi suprotno članu 44. ovog zakona;
10) postupi suprotno odredbama čl. 45. i 46. ovog zakona;
11) prenese akcije zaposlenima bez naknade suprotno članu 49. ovog zakona;
12) ne evidentira akcije u Privatizacionom registru u propisanom iznosu i roku (član 52. st. 1. i 2.).
Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara OD 20.000 DO 200.000 DINARA kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u subjektu privatizacije.
2. Prekršaj3. PREKRŠAJ
Član 65.
Novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara OD 5.000 DO 50.000 DINARA kazniće se za prekršaj fizičko lice koje na osnovu lažnih podataka stekne akcije bez naknade iz čl. 42. i 54. ovog zakona.
Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana oduzeće se i imovinska korist ostvarena izvršenjem prekršaja.
ČLAN 29.
SREDSTVA OSTVARENA OD PRODAJE OBVEZNICA PRE ROKA NjIHOVOG DOSPEĆA, AKO JE SREDSTVO PLAĆANjA U OBVEZNICAMA PO OSNOVU NEISPLAĆENE DEVIZNE ŠTEDNjE GRAĐANA, IZDATIM FIZIČKIM LICAMA KOJA SU DRŽAVLjANI REPUBLIKE SRBIJE I KOJE NISU DOSPELE NA DAN PRODAJE KAPITALA ILI IMOVINE, RASPOREĐUJU SE U SKLADU SA ČLANOM 61. ZAKONA.
ČLAN 30.
PREDUZEĆA, FINANSIJSKE ORGANIZACIJE ILI USTANOVE U KOJIMA SAVEZNA REPUBLIKA ORGANIZACIJA ILI NjENI ORGANI IMAJU OSNIVAČKA PRAVA, KOJI NASTAVLjAJU RAD I ZA KOJA SU SPORAZUMOM DRŽAVA ČLANICA UREĐENA OSNIVAČKA PRAVA, PRIVATIZUJU SE PREMA PROPISIMA O PRIVATIZACIJI DRŽAVE ČLANICE NA ČIJOJ TERITORIJI TO PREDUZEĆE, FINANSIJSKA ORGANIZACIJA ILI USTANOVA IMA SEDIŠTE.
ČLAN 31.
ODREDBE OVOG ZAKONA O OTPUŠTANjU DUGA PRIMENjUJU SE I NA OSTALE POVERIOCE KOJI U OKVIRU RESTRUKTURIRANjA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE OTPUSTE DUG PREMA SUBJEKTU PRIVATIZACIJE RADI NAMIRIVANjA POTRAŽIVANjA IZ SREDSTAVA OSTVARENIH OD PRODAJE KAPITALA ILI IMOVINE SUBJEKTA.
ČLAN 32.
PROTIV SUBJEKTA PRIVATIZACIJE, ODNOSNO NAD NjEGOVOM IMOVINOM, ZA KOJI JE DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA DONETA ODLUKA O RESTRUKTURIRANjU, NE MOŽE SE ODREDITI ILI SPROVESTI PRINUDNO IZVRŠENjE NITI BILO KOJA MERA POSTUPKA IZVRŠENjA, RADI NAMIRENjA POTRAŽIVANjA U ROKU OD GODINU DANA OD DANA NjEGOVOG STUPANjA NA SNAGU.
AKO ODLUKA O RESTRUKTURIRANjU SUBJEKTA PRIVATIZACIJE NIJE DONETA DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, PROTIV SUBJEKTA, ODNOSNO NAD NjEGOVOM IMOVINOM PRINUDNO IZVRŠENjE NE MOŽE SE ODREDITI ILI SPROVESTI U ROKU OD DVE GODINE OD DANA DONOŠENjA ODLUKE.
POSTUPAK PRINUDNOG IZVRŠENjA KOJI JE U TOKU PREKIDA SE.
ČLAN 33.
ODREDBE OVOG ZAKONA PRIMENjUJU SE NA SUBJEKT PRIVATIZACIJE KOJI SE RESTRUKTURIRA U POSTUPKU PRIVATIZACIJE ZA KOJI DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA AGENCIJA NIJE DONELA ODLUKU O PRIHVATANjU PROGRAMA RESTRUKTURIRANjA.
ČLAN 34.
PRODAJA KAPITALA, ODNOSNO IMOVINE, SUBJEKTA PRIVATIZACIJE KOJI SE PRIVATIZUJE METODOM JAVNOG TENDERA I KOJI IMA OBAVEZE PREMA DRŽAVNOM POVERIOCU, SPROVODI SE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA, AKO DO DANA NjEGOVOG STUPANjA NA SNAGU NIJE PODNETA PONUDA NA TENDER.
ČLAN 35.
PRODAJA KAPITALA ODNOSNO IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE KOJI SE PRIVATIZUJE METODOM JAVNE AUKCIJE I KOJI IMA OBAVEZE PREMA DRŽAVNOM POVERIOCU ZA KOJI DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA AGENCIJA NIJE DONELA ODLUKU O PRIHVATANjU PROGRAMA PRIVATIZACIJE, SPROVODI SE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA.
ČLAN 36.
NA NAČIN IZ ČLANA 29. OVOG ZAKONA RASPOREĐUJU SE I SREDSTVA OSTVARENA OD PRODAJE OBVEZNICA PO OSNOVU NEISPLAĆENE DEVIZNE ŠTEDNjE GRAĐANA IZDATIM FIZIČKIM LICAMA KOJA SU DRŽAVLjANI REPUBLIKE SRBIJE I KOJE NISU DOSPELE NA DAN PRODAJE KAPITALA ILI IMOVINE KOJA NISU RASPOREĐENA DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN 37.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U «SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE».