Predlog zakona o putnim ispravama

PREDLOG ZAKONA

O PUTNIM ISPRAVAMA

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se putne isprave za putovanje državljana Republike Srbije u inostranstvo, određuju vrste putnih isprava i način njihovog izdavanja.

Pojam putne isprave i njena svrha

Član 2.

Putna isprava je javna isprava koja državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju.

Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije.

Član 3.

Državljanin Republike Srbije ima pravo na putnu ispravu pod uslovima koji su propisani ovim zakonom.

Državljanin Republike Srbije može imati samo jednu putnu ispravu iste vrste.

Putnu ispravu sme da koristi samo lice na čije ime je izdata.

Pravo državljanina da uđe u zemlju iako nema putnu ispravu

Član 4.

Organ nadležan za kontrolu prelaženja državne granice dužan je da licu za koje se proverom utvrdi da je državljanin Republike Srbije dozvoli ulazak u zemlju iako nema putnu ispravu.

Zamena za putnu ispravu

Član 5.

Kad je međunarodnim ugovorom određeno da za putovanje u pojedine države putna isprava nije potrebna, Vlada će odrediti ispravu koja će služiti kao zamena za putnu ispravu.

Shodna primena propisa

Član 6.

Na postupak izdavanja isprava predviđenih ovim zakonom primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Član 7.

Putne isprave u smislu ovog zakona su: pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, putni list, kao i putne isprave koje se izdaju na osnovu međunarodnog ugovora.

Putnom ispravom, u smislu ovog zakona, smatra se i brodarska knjižica člana posade plovila unutrašnje plovidbe, kao i pomorska knjižica člana posade pomorskog broda, ako je u nju uneta viza.

Član 8.

Pasoš je putna isprava koja se državljaninu Republike Srbije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju.

Pasoš se izdaje za neograničen broj putovanja.

Član 9.

Diplomatski pasoš i službeni pasoš su putne isprave koje se izdaju radi efikasnog obavljanja državnih poslova u inostranstvu, predviđenih međunarodnim pravom.

Putne isprave iz stava 1. ovog člana važe za neograničen broj putovanja.

Diplomatski pasoš i službeni pasoš može se izdati i članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš, koji s njim živi u zajedničkom domaćinstvu i s njim putuje u inostranstvo ili boravi u inostranstvu.

Članom uže porodice u smislu ovog zakona smatra se bračni drug i dete, odnosno lice koje je zakonom izjednačeno sa detetom.

Izdavanje diplomatskog pasoša i službenog pasoša bliže se uređuje propisom Vlade.

Član 10.

Diplomatski pasoš se izdaje državljanima Republike Srbije koji u skladu s međunarodnim pravom u inostranstvu imaju status diplomatskog agenta, konzularnog funkcionera, funkcionera međunarodnih organizacija, diplomatskim kuririma, kao i najvišim državnim funkcionerima, u skladu sa propisom iz člana 9. stav 5. ovog zakona.

Član 11.

Službeni pasoš se izdaje službenicima diplomatskih ili konzularnih predstavništava Republike Srbije, koji nisu obuhvaćeni članom 10. ovog zakona, kao i državnim službenicima, državnim službenicima na položajima i rukovodećim radnicima sa posebnim ovlašćenjima u drugim državnim organima, kada putuju u inostranstvo službenim poslom koji zahteva posedovanje službenog pasoša, u skladu sa propisom iz člana 9. stav 5. ovog zakona.

Član 12.

Putni list je putna isprava koja se izdaje državljaninu Republike Srbije koji je u inostranstvu bez putne isprave, radi povratka u Republiku Srbiju.

Član 13.

Brodarska knjižica ili pomorska knjižica, ako je u nju uneta viza, služi ukrcanom članu posade broda kao putna isprava za putovanje u inostranstvo ili za putovanje u inostranstvo radi ukrcavanja na brod ili za povratak u Republiku Srbiju po iskrcavanju sa broda.

Član 14.

Viza je odobrenje za putovanje u inostranstvo koje se u slučajevima utvrđenim ovim zakonom unosi u putnu ispravu.

Viza se izdaje za jedno ili više putovanja u države koje su u vizi označene.

Odredbe ovog zakona o nadležnosti za izdavanje putnih isprava, rokovima važenja, postupku izdavanja, odbijanju zahteva ili oduzimanju putne isprave, primenjuju se na odgovarajući način i na vize, ako ovim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno.

Član 15.

Pasoš izdaje, na propisan način, policijska uprava ili policijska stanica Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem području je prebivalište, odnosno boravište lica koje podnosi zahtev za izdavanje pasoša (u daljem tekstu: organ nadležan za izdavanje pasoša).

Licima koja zahtev za izdavanje pasoša podnesu preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije, pasoš izdaje Policijska uprava za grad Beograd Ministarstva unutrašnjih poslova.

Propis iz stava 1. ovog člana donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Član 16.

Diplomatski pasoš i službeni pasoš, na propisan način, izdaje Ministarstvo spoljnih poslova.

Propis iz stava 1. ovog člana donosi ministar nadležan za spoljne poslove.

Član 17.

Putni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije na čijem se području zatekao državljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu bez putne isprave.

Diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije iz stava 1. ovog člana dužno je da proveri državljanski status lica kome treba da izda putni list.

Nadležni organ za izdavanje vize na brodarsku knjižicu i pomorsku knjižicu i putnu ispravu osoblja u

međunarodnom saobraćaju

Član 18.

Vizu na brodarsku knjižicu i pomorsku knjižicu i vizu na putnu ispravu službenog osoblja u međunarodnom saobraćaju koja se izdaje na osnovu međunarodnog ugovora, izdaje policijska uprava, odnosno policijska stanica Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem se području nalazi sedište privrednog društva ili prebivalište lica koje traži izdavanje vize ili organ nadležan za kontrolu prelaženja državne granice, na način koji propiše ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Član 19.

Pasoš se izdaje sa rokom važenja od pet godina, a licima mlađim od 14 godina života sa rokom važenja od dve godine.

Član 20.

Diplomatski pasoš i službeni pasoš izdaju se sa rokom važenja od pet godina.

Prestankom uslova iz čl. 9. do 11. ovog zakona prestaje pravo na diplomatski i službeni pasoš i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Član 21.

Putni list se izdaje sa rokom važenja koji je potreban za povratak u Republiku Srbiju, a najduže do 60 dana.

Član 22.

Viza na brodarsku knjižicu i pomorsku knjižicu izdaje se sa rokom važenja od dve godine.

Viza na putnu ispravu službenog osoblja u međunarodnom saobraćaju izdata na osnovu međunarodnog ugovora izdaje se sa rokom važenja te isprave, ali ne dužim od pet godina.

Viza se ne može izdati sa rokom važenja dužim od roka važenja putne isprave.

Član 23.

Pasoš se može izdati i sa kraćim rokom važenja od rokova utvrđenih u članu 19. ovog zakona, ako nadležni sud, odnosno javni tužilac to dozvoli u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, pasoš se može izdati za jedno ili više putovanja u jednu ili više država.

Član 24.

Putne isprave izdaju se na propisanim obrascima.

Obrazac pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša, putnog lista i vize propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Obrazac putne isprave iz stava 2. ovog člana sadrži prostor za upis sledećih podataka imaoca te isprave:

1) prezime i ime;

2) dan, mesec i godina rođenja;

3) mesto i država rođenja;

4) pol;

5) državljanstvo;

6) jedinstveni matični broj građana;

7) strana država u kojoj živi, za lica bez prebivališta na teritoriji Republike Srbije.

Obrazac pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša i putnog lista ima i prostor za fotografiju i potpis imaoca isprave.

U diplomatski pasoš i službeni pasoš unosi se i podatak o funkciji imaoca tog pasoša.

U obrazac putne isprave unosi se i datum izdavanja putne isprave sa rokom njenog važenja.

Automatsko očitavanje podataka.

Zaštitni elementi.

Član 25.

Obrazac pasoša, diplomatskog pasoša i službenog pasoša sadrži prostor za potrebe automatskog očitavanja podataka u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitne elemente koje propiše ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Štampanje obrazaca. Upisivanje podataka.

Član 26.

Obrasci putnih isprava i viza štampaju se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, i na engleskom i francuskom jeziku, a popunjavaju se na srpskom jeziku, latiničnim pismom.

Obrasce putnih isprava i viza tehnički izrađuje i štampa Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.

Član 27.

Putne isprave izdaju se na zahtev.

Zahtev za izdavanje pasoša podnosi se organu nadležnom za izdavanje pasoša na čijem području podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište, a može se podneti i preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije koje će ga bez odlaganja proslediti Policijskoj upravi za grad Beograd Ministarstva unutrašnjih poslova, radi rešavanja.

Pasoš i putni list izdaju se na lični zahtev, a diplomatski pasoš i službeni pasoš na zahtev nadležnog državnog organa.

Putne isprave koje se izdaju prema međunarodnim ugovorima izdaju se na lični zahtev, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

U zahtevu za izdavanje putne isprave treba da se navedu tačni i istiniti podaci.

Radi utvrđivanja identiteta i drugih činjenica značajnih za rešavanje o zahtevu za izdavanje pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša i putnog lista, kao i fotografisanja i uzimanja otiska prsta i potpisa, prilikom podnošenja zahteva obavezno je prisustvo lica kome se izdaje putna isprava.

Fotografisanje i uzimanje podataka iz stava 6. ovog člana vrši se na način koji propiše ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Član 28.

Zahtev za izdavanje putne isprave sadrži lične podatke koji se upisuju u tu ispravu.

Zahtev za izdavanje pasoša za lica koja žive u inostranstvu sadrži i podatke o mestu i državi boravišta, odnosno prebivališta u inostranstvu.

Zahtev za izdavanje vize sadrži uz podatke koje sadrži zahtev za izdavanje putne isprave i podatak o državi i vremenu za koje se viza traži.

Podnošenje zahteva za maloletna ili

poslovno nesposobna lica

Član 29.

Za maloletna ili poslovno nesposobna lica, zahtev za izdavanje putne isprave podnosi jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugi zakonski zastupnik ili staratelj.

Izuzetno, putna isprava će se izdati i bez saglasnosti iz stava 1. ovog člana u sledećim slučajevima:

1) ako se jedan od roditelja vodi kao nestalo lice;

2) ako je jedan od roditelja nepoznatog prebivališta ili boravišta;

3) ako je jedan od roditelja umrlo lice;

4) ako je jednom od roditelja odlukom suda dodeljeno starateljstvo nad maloletnim licem ili je odlukom suda dozvoljeno izdavanje putne isprave, osim u slučaju da istom odlukom suda izdavanje putne isprave i putovanje maloletnog lica u inostranstvo, nije uslovljeno saglasnošću oba roditelja.

Prilozi uz zahtev

Član 30.

Uz zahtev za izdavanje putne isprave, stavlja se na uvid lična karta ili druga isprava iz koje se može utvrditi identitet, uverenje o državljanstvu – samo kod prvog izdavanja putne isprave po odredbama ovog zakona, kao i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva.

Uz zahtev se može priložiti i fotografija koja ispunjava uslove utvrđene propisom iz člana 27. stav 7. ovog zakona.

Uz zahtev se prilaže putna isprava čiji je rok važenja istekao ili koja ne može služiti svojoj nameni.

Putna isprava iz stava 3. ovog člana poništiće se.

Član 31.

Pri podnošenju zahteva za izdavanje putne isprave podnosiocu se izdaje potvrda, koja služi kao dokaz o podnetom zahtevu.

Preuzimanje putne isprave

Član 32.

Putnu ispravu preuzeće lično podnosilac zahteva, odnosno zakonski zastupnik ili lice koje on ovlasti.

Izdavanje nove putne isprave iako postojećoj

nije istekla važnost

Član 33.

Licu koje poseduje putnu ispravu čiji rok važenja nije istekao na zahtev izdaće se nova putna isprava u sledećim slučajevima:

1) ako je putna isprava popunjena;

2) ako je putna isprava oštećena ili dotrajala, tako da ne može da služi svojoj svrsi;

3) ako je došlo do promene ličnih podataka imaoca putne isprave upisanih u putnu ispravu;

4) ako fotografija ili slika na putnoj ispravi ne odgovara izgledu lica;

5) ako strana država odbije da izda vizu i reguliše boravak jer preostali rok važenja putne isprave iznosi manje od šest meseci.  

Uz zahtev za izdavanje putne isprave podnosilac zahteva dužan je da priloži i putnu ispravu čiji rok važenja nije istekao, radi poništenja.

Član 34.

O zahtevu za izdavanje putne isprave nadležni organ je dužan da reši u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

O zahtevu za izdavanje pasoša koji je podnet preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije organ nadležan za izdavanje pasoša dužan je da reši u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, u hitnim slučajevima (potreba za hitnim lečenjem u inostranstvu, obaveštenje o smrti ili teškoj bolesti člana uže porodice, neodložan službeni put) ili iz drugih opravdanih razloga, ako su uz zahtev priloženi dokazi koji potvrđuju razloge hitnosti, nadležni organ dužan je da putnu ispravu izda najkasnije u roku od 48 sati od trenutka podnošenja zahteva.

Član 35.

Organ kome je podnesen zahtev za izdavanje putne isprave rešenjem će odbiti zahtev, odnosno neće izdati putnu ispravu u sledećim slučajevima:

1)  ako je protiv lica koje traži izdavanje putne isprave doneto rešenje o sprovođenju istrage ili je podignuta optužnica – na zahtev nadležnog suda, odnosno javnog tužilaštva;

2)  ako je lice koje traži izdavanje putne isprave osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca, odnosno dok kaznu ne izdrži;

3) ako je licu koje traži izdavanje putne isprave u skladu sa priznatim međunarodnim aktima zabranjeno putovanje;

4)  u slučajevima da je, u skladu sa važećim propisima, licu koje traži izdavanje putne isprave zabranjeno kretanje radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti, odnosno epidemije;

5)  ako iz razloga odbrane zemlje propisano odobrenje za putovanje u inostranstvo nije izdato ili postoji druga smetnja predviđena zakonom kojim se uređuje vojna obaveza, u slučaju da je proglašeno ratno stanje ili vanredno stanje.

Zahtev za izdavanje putnog lista ne može se odbiti.

Član 36.

Sudovi su dužni da obaveste Ministarstvo unutrašnjih poslova, preko policijskih uprava, odnosno policijskih stanica na čijem području lice ima prebivalište o razlozima iz člana 35. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Član 37.

1) ako je putna isprava izdata na osnovu netačnih podataka;

2) ako njen imalac drugom licu omogući da putnu ispravu koristi kao svoju;

3) ako je njenom imaocu prestalo državljanstvo Republike Srbije;

4) ako se naknadno utvrdi da su postojale smetnje iz člana 35. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona pre izdavanja putne isprave, a nadležni organ je za njih saznao kasnije ili su ti razlozi nastali posle izdavanja putne isprave.

O oduzimanju putne isprave zbog razloga iz stava 1. iz ovog člana, odlučuje nadležni organ za izdavanje putnih isprava.

Zbog razloga iz stava 1. ovog člana viza se poništava.

Član 38.

Organ nadležan za kontrolu prelaženja državne granice će privremeno oduzete putne isprave zbog razloga iz člana 37. ovog zakona dostaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije će putnu ispravu koju oduzme zbog razloga iz člana 37. stav 1. tačka 3) ovog zakona dostaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova, a na zahtev može je nakon poništenja vratiti njenom imaocu.

Obaveza obaveštavanja o prestanku razloga za odbijanje

zahteva i oduzimanje putne isprave

Član 39.

O svim činjenicama koje za posledicu imaju prestanak razloga za odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave i oduzimanje putne isprave nadležni sud ili drugi državni organ, dužan je da odmah o tome obavesti organ nadležan za izdavanje putne isprave.

Smatraće se da su prestali razlozi za odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave, odnosno razlozi za oduzimanje putne isprave, ako nadležni sud u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva, odnosno oduzimanja putne isprave ne obnovi zahtev iz stava 1. ovog člana.

O prestanku razloga iz stava 2. ovog člana, nadležni organ za izdavanje putnih isprava obavestiće o tome lice koje je tražilo izdavanje putne isprave, odnosno lice kome je oduzeta putna isprava.

Obaveze organa prilikom donošenja rešenja

Član 40.

U rešenju kojim se odbija zahtev za izdavanje putne isprave, odnosno kojim se oduzima putna isprava, nadležni organ je dužan da navede razloge kojima se rukovodio prilikom donošenja takvog rešenja.

Član 41.

Na molbu lica kome je odbijen zahtev za izdavanje putne isprave, odnosno kome je putna isprava oduzeta, osim razloga iz člana 37. stav 1. tačka 3) ovog zakona, organ koji je odlučio o tome može, u naročito opravdanim slučajevima (smrt člana porodice, lečenje u inostranstvu, neodložni službeni poslovi), odobriti izdavanje pasoša sa ograničenim rokom važenja.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, nadležni organ za izdavanje pasoša je dužan da pre izdavanja pasoša pribavi mišljenje nadležnog suda, odnosno javnog tužioca, koji su zahtevali zabranu izdavanja putne isprave.

VII. POSEBNE OBAVEZE U VEZI SA IZDATOM PUTNOM ISPRAVOM

Član 42.

Lice koje izgubi putnu ispravu ili nađe tuđu putnu ispravu dužno je da bez odlaganja prijavi nestanak ili pronalazak putne isprave najbližoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ako je putna isprava nestala u inostranstvu, lice koje izgubi putnu ispravu dužno je da njen nestanak prijavi najbližem diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Nevažeća putna isprava

Član 43.

Nestalu putnu ispravu nadležni organ za izdavanje putne isprave će rešenjem proglasiti nevažećom.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana žalba nije dopuštena.

Putna isprava proglašena nevažećom oglašava se u “Službenom glasniku Republike Srbije“, o trošku lica čija se putna isprava oglašava.

Nadležni organ za izdavanje putne isprave izdaće putnu ispravu tek po donošenju rešenja o proglašenju putne ispave nevažećom.

Troškovi izdavanja putne isprave

Član 44.

Za izdavanje putne isprave plaća se naknada, koja obuhvata cenu obrasca putne isprave i troškove tehničke izrade, kao i troškove dostavljanja, ako se dostavljanje putne isprave vrši preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije.

Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.

VIII. EVIDENCIJE I KORIŠĆENjE PODATAKA

Evidencije o putnim ispravama.

Nadležnost za vođenje evidencija

Član 45.

O izdatim putnim ispravama i vizama, o odbijenim zahtevima za izdavanje putnih isprava i viza, o oduzetim putnim ispravama, poništenim vizama i nevažećim putnim ispravama, i o podacima iz člana 35. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona vodi se evidencija na propisan način.

Evidencije iz stava 1. ovog člana vodi organ nadležan za izdavanje putnih isprava.

Način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana i obrasce za vođenje evidencije propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Kod vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana na sredstvima za automatsku obradu podataka primenjuju se mere zaštite od neovlašćenog pristupa i čuvanja podataka u obliku u kome su formirani, odnosno primljeni.

Sadržina evidencije

Član 46.

Evidencije o putnim ispravama i vizama sadrže podatke: o podnosiocu zahteva iz člana 24. stav 3. ovog zakona i druge podatke o vrsti putne isprave, serijskom broju, roku važenja i datumu izdavanja putne isprave ili vize, o razlozima odbijanja zahteva za izdavanje putne isprave i vize, odnosno za oduzimanje putne isprave ili poništavanja vize i o nevažećim putnim ispravama.

Tačnost podataka. Zaštita podataka

Član 47.

Evidencije koje se vode po odredbama ovog zakona moraju da budu ažurne, tačne i bezbednim merama zaštićene od neovlašćenog pristupa i korišćenja.

Korišćenje podataka

Član 48.

Podaci iz evidencija o putnim ispravama mogu se davati isključivo državnim organima, i to pod sledećim uslovima:

1) da je organ koji traži podatke, zakonom ili drugim propisima ovlašćen da traži i prima te podatke;

2) da su organu koji traži podatke, ti podaci neophodni za izvršavanje poslova iz njegove nadležnosti;

3) da te podatke nije moguće pribaviti na drugi način ili ako bi njihovo pribavljanje zahtevalo nesrazmerno visoke troškove.

Član 49.

Podaci iz evidencija o putnim ispravama mogu se dostavljati organima stranih država, pod uslovom reciprociteta i ako su za to ispunjeni sledeći uslovi:

1) da je u pitanju dostavljanje preko organa strane države za diplomatske i konzularne poslove;

2) da se primalac podataka obaveže da će dobijene podatke koristiti namenski, u vezi sa regulisanjem ličnih stanja ili ako je to neophodno za sprečavanje i suzbijanje težih oblika kriminala, ili ako dostavljanje podataka bez sumnje koristi pojedincu na koga se podaci odnose;

3) da je u zemlji u kojoj je sedište organa kome se podaci dostavljaju, obezbeđena zaštita ličnih podataka i za strance.

IX. KAZNENE ODREDBE

Član 50.

Novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj:

1) ko poseduje više od jedne putne isprave iste vrste (član 3. stav 2. ovog zakona);

2) ko svoju putnu ispravu da drugome da se sa njom posluži ili se tuđom putnom ispravom posluži kao svojom (član 3. stav 3. ovog zakona);

3) ko davanjem neistinitih podataka, ishoduje od nadležnog organa izdavanje putne isprave i posluži se takvom putnom ispravom (član 27. stav 5. ovog zakona);

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći zaštitna mera oduzimanja izdate putne isprave.

Član 51.

Novčanom kaznom od 4.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj ko bez odlaganja ne prijavi nadležnom organu za izdavanje putne isprave nestanak putne isprave ili njeno pronalaženje (član 42. ovog zakona).

Član 52.

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu nadležnom za izdavanje putnih isprava ako zahtev za izdavanje putne isprave ne reši u propisanom roku iz člana 34. ovog zakona ili ako u propisanom roku ne preispita razloge za neizdavanje, odnosno za oduzimanje putne isprave zbog razloga iz člana 39. ovog zakona, i odgovorno lice u državnom organu ili pravnom licu, ako odmah ne obavesti organ nadležan za izdavanje putnih isprava o činjenicama koje za posledicu imaju prestanak razloga za odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave iz člana 39. ovog zakona.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 53.

Pasoš, diplomatski pasoš i službeni pasoš izdati pre dana početka primene ovog zakona važe do roka navedenog u toj ispravi, a najduže do 31. decembra 2008. godine.

Član 54.

Postupak za rešavanje zahteva za izdavanje putnih isprava započet pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona.

Donošenje podzakonskih propisa

Član 55.

Propisi na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do početka primene podzakonskih propisa iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 56.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o putnim ispravama jugoslovenskih državljana (“Službeni list SRJ“, br. 33/96, 49/96, 12/98, 16/99, 35/99, 44/99, 15/00, 7/01, 71/01, 23/02, 53/02, 68/02 i 5/83 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05-dr. zakon), osim odredbe člana 56. koji se primenjuje do donošenja zakona o Vojsci Srbije.

Član 57.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, osim odredbe člana 55. koji se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tačka 5. Ustava Republike Srbije kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija utvrđuje i obezbeđuje sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putničkog saobraćaja preko granice.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Važeći Zakon o putnim ispravama jugoslovenskih državljana donet je 1996. godine i objavljen u ”Službenom listu SRJ”, broj 33/96. Do sada je ovaj zakon u više navrata noveliran, ali njegove izmene i dopune nisu suštinski izmenile koncepciju zakona. Ove izmene uglavnom, su se odnosile na produžavanje uspostavljenog prelaznog režima, kao i na noveliranje novčanih kazni za utvrđene prekršaje, osim izmena izvršenih aprila 2002. godine koje su imale za cilj potpunije ostvarivanje ustavom zajamčenih sloboda i prava građana koja su na određeni način bila ograničena rešenjima sadržanim u ovom zakonu.

Razlozi za donošenje novog zakona o putnim ispravama postojali su odmah nakon što je prestala da postoji ranija Savezna Republika Jugoslavija, imajući u vidu da se važećim zakonom uređuju prava koja se izvode iz jugoslovenskog državljanstva, a to državljanstvo je prestalo da postoji formiranjem državne zajednice Srbije i Crne Gore. Kako je u međuvremenu prestala da postoji i državna zajednica Srbija i Crna Gora, nastala je potreba da Republika Srbija, kao samostalna država, u skladu sa novodonetim Ustavom Republike Srbije, uredi pitanje putnih isprava koje će se izdavati državljanima Republike Srbije.

Ovaj zakon pripremljen je na načelima koja obezbeđuju da pod propisanim uslovima pravo na putnu ispravu imaju svi državljani Republike Srbije, poštujući pri tom ustavne odredbe po kojima to pravo može biti ograničeno ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.

Osim iz ustavnih razloga, donošenje nove regulative u oblasti putnih isprava je i jedna od pretpostavki koju naša zemlja treba da ispuni radi uključivanja u evropske integracije. Stoga, u pripremi ovog zakona u punoj meri su ispoštovani evropski i svetski standardi u ovoj oblasti i najnovije tendencije i dostignut nivo uređenosti ove materije u zemljama Evropske unije i svim drugim razvijenim i demokratskim sistemima u svetu.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

U glavi I. Opšte odredbe (čl. 1. do 6) pošlo se, pre svega, od definisanja pojma putne isprave i svrhe njenog izdavanja.

U tom smislu u članu 2. utvrđeno je da je putna isprava javna isprava koja državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju. Utvrđeno je, takođe, da putna isprava, za vreme boravka u inostranstvu, njenom imaocu služi za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije.

Prema članu 3. svi državljani Republike Srbije imaju pravo da im se pod uslovima utvrđenim ovim zakonom izdaju putne isprave. Po ovom članu državljanin Republike Srbije može imati samo jednu putnu ispravu iste vrste.

Članom 4. utvrđuje se pravo državljanina da uđe u zemlju iako nema putnu ispravu. Prema članu 5. Vlada je ovlašćena da odredi ispravu koja će služiti kao zamena za putnu ispravu kad je međunarodnim ugovorom uređeno da za putovanje putna isprava nije potrebna.

Zakon čije se donošenje predlaže bavi se pravima koja su izvedena iz državljanstva. Premda se radi o zakonu od nesporne važnosti, on uređuje materiju pretežno tehničkog karaktera. Na pitanja postupka izdavanja putnih isprava koja nisu uređena ovim zakonom, prema članu 6. primenjuju se pravila opšteg upravnog postupka.

U glavi II. Vrste putnih isprava i vize (čl. 7. do 14) utvrđuje se da se putnom ispravom u smislu ovog zakona smatraju pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš i putni list, kao i putne isprave koje se izdaju na osnovu međunarodnog ugovora. Takođe, putnom ispravom se smatra i brodarska i pomorska knjižica člana posade plovila, ako je u nju uneta viza. Odredbama ove glave preciznije je uređen i svaki od navedenih dokumenata, koji se u smislu ovog zakona smatraju putnim ispravama.

Prema konceptu ovog zakona, za putovanje naših državljana u inostranstvo više se ne predviđa izlazna viza.

Naime, predviđeno je da je viza, kao odobrenje za putovanje u inostranstvo, potrebna samo radi unošenja u brodarsku ili pomorsku knjižicu (ovim ispravama, koje se izdaju po posebnim propisima, dokazuje se svojstvo člana posade broda, a ako su snabdevene vizom, ove isprave poprimaju karakter i mogu da služe i kao putne isprave). Osim toga, u nekim slučajevima viza je potrebna radi unošenja i u putnu ispravu službenog osoblja u međunarodnom saobraćaju koja se izdaje na osnovu međunarodnog ugovora (član 14).

Glava III. Nadležnost za izdavanje putnih isprava (čl. 15-18) predloženog zakona bavi se pitanjima organa koji su nadležni za izdavanje putnih isprava i viza. Najznačajnija promena u pogledu nadležnosti organa je u tome što će pasoše ubuduće izdavati samo nadležni organi u zemlji.

Tako se u članu 15. utvrđuje da pasoš izdaje, na način koji propiše ministar unutrašnjih poslova, policijska uprava ili policijska stanica Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem području je prebivalište, odnosno boravište lica koje podnosi zahtev za izdavanje pasoša. Licima koja zahtev podnesu u našem diplomatskom ili konzularnom predstavništvu u inostranstvu, pasoš izdaje Policijska uprava za grad Beograd Ministarstva unutrašnjih poslova

Kao i do sada, diplomatski pasoš i službeni pasoš izdaje Ministarstvo spoljnih poslova (član 16).

Budući da je putni list putna isprava koja državljaninu Republike Srbije služi za povratak u zemlju, nadležnost za izdavanje tog dokumenta utvrđuje se za diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije na čijem se području zatekao državljanin koji u inostranstvu ostane bez putne isprave (član 17)

Prema članu 18, vizu na brodarsku i pomorsku knjižicu i vizu na putnu ispravu službenog osoblja u međunarodnom saobraćaju takođe izdaje policijska uprava odnosno policijska stanica Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem se području nalazi sedište privrednog društva ili prebivalište lica koje traži izdavanje vize ili organ nadležan za kontrolu prelaska granic, i to na način koji propiše ministar unutrašnjih poslova.

U glavi IV. Rokovi važenja putnih isprava (čl. 19. do 23) uređuje se pitanje važenja putnih isprava i viza.

Prema članu 19, rok važenja pasoša iznosi pet godina, a licima mlađim od 14 godina života – dve godine.

Prema članu 20, diplomatski pasoš i službeni pasoš izdaju se, takođe, sa rokom važenja od pet godina.

Rok važenja putnog lista iznosi onoliko koliko je potrebno za povratak u Republiku Srbiju i ne može da bude duži od 60 dana (član 21).

Za isprave predviđene ovim zakonom za koje je potrebna viza, članom 22. preciziran je rok važenja vize, kao i druga pravila koja se moraju poštovati prilikom izdavanja vize.

Članom 23. data je mogućnost da se pasoš izda i sa kraćim rokom važenja od rokova koji su utvrđeni za izdavanje ovog dokumenta, ako nadležni sud, odnosno javni tužilac to dozvoli u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

U glavi V. Obrazac putne isprave (čl. 24. do 26) postavljaju se osnove za uvođenje novog obrasca putnih isprava. Prema odredbama ove glave, obrazac pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša, putnog lista i vize propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove. Takođe, uređuju se i sva druga pitanja vezana za lične podatke koji se unose u putne isprave, štampanje obrasca putne isprave i upisivanje podataka u te isprave, i to uz puno poštovanje dostignutog nivoa ljudskih prava i građanskih sloboda.

Prema članu 24, lični podaci koji će se unositi u putne isprave predviđeni su u skladu sa međunarodnim standardima, i to u obimu koliko je to neophodno za identifikaciju pojedinca i njegovu individualizaciju u odnosu na druga lica.

Glava VI. Postupak izdavanja putnih isprava (čl. 27. do 41) odnosi se na zahtev za izdavanje putnih isprava i podnošenje tog zahteva, kao i sva druga pitanja koja su suštinski vezana za izdavanje putnih isprava. Na pitanja postupka koja ovim odeljkom nisu uređena, saglasno članu 6 ovog zakona primenjuju se pravila iz zakona kojim je uređen opšti upravni postupak.

Predviđeno je da se pasoš i putni list izdaju na lični zahtev, a diplomatski pasoš i službeni pasoš na zahtev nadležnog državnog organa.

Ujedno se propisuje i način podnošenja zahteva za izdavanje putne isprave za maloletna lica ili poslovno nesposobna lica, kao i mehanizam koji obezbeđuje potpunu saglasnost oba roditelja deteta u postupku ostvarivanja prava na putnu ispravu (član 29).

Sa stanovišta uslova za ostvarivanje odgovarajuće kontrole, kao i stvaranja pretpostavni koje doprinose povećanju bezbednosti i same zaštite putne isprave, kao i autentičnosti i neporecivosti podataka sadržanih u tom dokumentu, predviđeno je, prilikom podnošenja zahteva, obavezno prisustvo lica kome se izdaje putna isprava. Ovim se organu nadležnom za izdavanje putne isprave pruža mogućnost da neposredno utvrdi identitet lica kome izdaje ispravu, od tog lica uzme biometrijske podatke za koje je propisano da se unose u putnu ispravu i utvrdi druge činjenice značajne za rešavanje o zahtevu.

U članu 28. utvrđuje se šta treba da sadrži zahtev, a u članu 30, koji su dokumenti relevantni za odlučivanje i koji se prilažu uz zahtev.

Odredbama ovog odeljka obuhvaćena su posebna pravila u vezi sa rešavanjem o podnetom zahtevu, kao i rokovi za rešavanje o podnetom zahtevu, koji su određeni prema tome da li je zahtev podnet u zemlji ili inostranstvu. Uređena su i posebna pravila vezano za odbijanje zahteva za izdavanje putnih isprava, oduzimanje putnih isprava, kao i posebne obaveze organa u vezi s tim. Ova pravila se shodno primenjuju i u postupku izdavanja vize.

Kod uređivanja pitanja vezanih za postupak izdavanja putnih isprava u potpunosti su ispoštovane odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije, a posebno one sadržane u članu 39. koje se tiču prava čoveka i građanina da napusti Republiku Srbiju i da se u nju vrati i ograničenja ovog prava koje je moguće utvrditi zakonom.

Glavom VII. Posebne obaveze u vezi sa izdatom putnom ispravom (čl. 42. do 44) uspostavljeni su određeni mehanizmi koji treba da spreče prevare i eventualne zloupotrebe sa izdatom putnom ispravom i ojačaju bezbednost identiteta i same putne isprave, radi očuvanja njene osnovne svrhe: da dokaže identitet imaoca tog dokumenta i posluži kao dokaz o drugim činjenicama koje su u dokumentu sadržane.

U tom cilju propisana su pravila vezano za nestanak i pronalazak putne isprave i postupak proglašavanja putne isprave nevažećom, i s tim u vezi, posebne obaveze fizičkih lica.

Ove odredbe pripremljene su prema preporuci da država treba da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi garantovala da će se gubitak ili krađa identifikacionog dokumenta što je pre moguće prijaviti nadležnim organima i da će se država uzdržati od izdavanja, odnosno zamene dokumenta, sem u slučaju da se ova procedura sledila.

Prema rešenjima iz člana 44. predloženog zakona, za izdavanje putne isprave plaća se naknada, koja obuhvata cenu obrasca tog dokumenta i troškove tehničke izrade, kao i troškove dostavljanja, ako se uručenje putne isprave vrši preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije.

Visinu ove naknade utvrđuje Vlada.

Radi ostvarivanja uvida u podatak o izdatim putnim ispravama, u glavi VIII. Evidencije i korišćenje podataka (čl. 45. do 49) detaljno se i precizno uređuje pitanje vođenja evidencije o putnim ispravama, nadležnost za vođenje te evidencije i korišćenje podataka sadržanih u tim evidencijama.

Prema članu 45. predloženog zakona, evidencije o putnim ispravama vodi organ nadležan za izdavanje putnih isprava, i to na način i na obrascima koje propiše ministar unutrašnjih poslova.

Evidencije o putnim ispravama predstavljaju svojevrsnu zbirku ličnih podataka. Po Ustavu, prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje se samo zakonom. U skladu sa tim, u članu 46. predloženog zakona utvrđuju se lični podaci koji se vode u evidencijama o putnim ispravama, propisuju uslovi pod kojima se ovi podaci koriste i daju drugim organima na korišćenje (član 48), kao i uslovi pod kojima se lični podaci sadržani u evidencijama mogu dostavljati inostranim organima (član 49).

Kaznenim odredbama (čl. 50. do 52) predviđaju se prekršaji za postupanja suprotno odredbama ovog zakona. Novčani iznosi kazni, odnosno predviđena kazna zatvora u skladu su sa važećim Zakonom o prekršajima. Predloženim rešenjima postignuta je odgovarajuća ravnoteža između zaštite slobode i prava građana i odgovarajuće zaštite države i društva kao celine, od mogućih zloupotreba.

Prelaznim i završnim odredbama (čl. 53 do 57) utvrđuju se svi potrebni elementi značajni za sprovođenje ovog zakona, njegovo stupanje na snagu i početak primene.

Predlaže se da pasoš, diplomatski pasoš i službeni pasoš izdati pre dana početka primene ovog zakona važe do roka navedenog u tim ispravama, a najduže do 31. decembra 2008. godine (član 53). To znači da će u navedenom periodu u pravnom saobraćaju istovremeno biti i važeće stare i nove putne isprave. Kod predlaganja ovakvog rešenja imao se u vidu interes građana da što pre dobiju putne isprave na novom obrascu, što im je neophodna pretpostavka za korišćenje pogodnosti kod putovanja u inostranstvo prema kriterijumima za liberalizaciju viznog režima Evropske unije ka Republici Srbiji.

Prema rešenju iz člana 57. predloženog zakona, zakon bi počeo da se primenjuje po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Naime, procenjuje se da će do isteka predviđenog roka, do kada treba da se donesu i podzakonski propisi, nadležni organi imati dovoljno vremena da izvrše potrebne pripreme i obezbede odgovarajuće uslove neophodne za primenu zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA

SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u republičkom budžetu, s obzirom da je deo opreme potrebne za izradu obrazaca putnih isprava već nabavljen, a da će se ostatak finansirati iz troškova naknade koji padaju na teret lica kojima se putne isprave izdaju, kao i iz naplaćenih taksi.

Ostavite komentar