Predlog zakona o izmenama zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIH POSEBNO TEŠKIH KRIVIČNIH DELA

Član 1.

U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon i 101/11 – dr. zakon), u članu 2. tačka 2) menja se i glasi:

„2) krivično delo ubistvo najviših državnih predstavnika (član 310. Krivičnog zakonika) i krivično delo oružane pobune (član 311. Krivičnog zakonika),”.

Tač. 4) i 5) menjaju se i glase:

„4) krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica (član 234. stav 3. Krivičnog zakonika), krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (član 234a stav 3. Krivičnog zakonika) i krivično delo zloupotreba službenog položaja (član 359. stav 3. Krivičnog zakonika), kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 200.000.000 dinara,

5) krivično delo terorizam (član 391. Krivičnog zakonika), krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela (član 391a Krivičnog zakonika), krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističih dela (član 391b Krivičnog zakonika), krivično delo upotreba smrtonosne naprave (član 391v Krivičnog zakonika), krivično delo uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g Krivičnog zakonika), krivično delo finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika) i krivično delo terorističko udruživanje (član 393a Krivičnog zakonika),”.

Član 2.

U članu 16. stav 5. reči: „službena tajna” zamenjuju se rečima: „tajni podaci određeni u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka”.

Član 3.

U nazivu IV dela iznad člana 17. reči: „SLUŽBENE TAJNE” zamenjuju se rečima: „TAJNIH PODATAKA”.

U članu 17. stav 1. reči: „službenu tajnu” zamenjuju se rečima: „tajne podatke, u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka”.

Stav 2. briše se.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, izuzev odredbe člana 1. koja stupa na snagu 15. aprila 2013. godine.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije koji propisuje da Narodna skupština, između ostalog, donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije. Ustavni osnov za donošenje navedenog zakona sadržan je i u članu 97. tač. 2. i 16. Ustava Republike Srbije, kojima je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje postupke pred sudovima, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon i 101/11 – dr. zakon) utvrđeni su nadležni specijalizovani državni organi za otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala, visoke korupcije i druga teška krivična dela.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, broj 121/12), izmenjen je, odnosno preciziran veći broj krivičnih dela, zbog čega je, u cilju usaglašavanja dva zakona, neophodno izvršiti izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, radi utvrđivanja nadležnosti specijalizovanih državnih organa koji postupaju po tom zakonu.

Isto tako, odredbe Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela koje se odnose na službenu tajnu neophodno je usaglasiti sa Zakonom o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS”, broj 104/09).

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Zakona menja se član 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, u tač. 2), 4) i 5) radi usklađivanja sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. U tački 2) je izbrisano krivično delo terorizma (raniji član 312. Krivičnog zakonika), dok su u tački 4) dodata nova krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica (član 234. stav 3. Krivičnog zakonika) i krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (član 234a stav 3. Krivičnog zakonika). S obzirom da je Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika značajno izmenjeno krivično delo terorizma, odgovarajuće izmene su izvršene i u tački 5).

U čl. 2. i 3. Zakona izvršene su izmene u članu 16. stav 5. i članu 17. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, u cilju usaglašavanja navedenih odredaba sa Zakonom o tajnosti podataka. Naime, navedeni zakon, kojim je jedinstveno uređena oblast tajnih podataka, ne poznaje oznaku stepena tajnosti: „službena tajna”, dok je za čuvanje tajnih podataka propisano da se tajni podaci čuvaju i koriste u skladu sa merama zaštite koje su propisane tim zakonom, propisom donesenim na osnovu ovog zakona i međunarodnim sporazumom. Kako su opšte mere zaštite tajnih podataka propisane tim zakonom, a posebne mere zaštite propisane odgovarajućim podzakonskim aktima Vlade, odnosno kako sada postoji odgovarajući normativni okvir koji uređuje to pitanje, brisan je stav 2. člana 17. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Članom 4. Zakona uređeno je stupanje zakona na snagu, odnosno predviđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Izuzetak je odredba člana 1. Zakona, koja stupa na snagu 15. aprila 2013. godine, kada je predviđeno stupanje na snagu određenih odredaba Krivičnog zakonika koje su izmenjene u decembru 2012. godine.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad javnog tužilaštva, sudova i drugih organa u Republici Srbiji, jer je neophodno da stupi na snagu 15. aprila 2013. godine, kada na snagu stupaju određene odredbe Krivičnog zakonika kojima se propisuju krivična dela za koja je neophodno propisati nadležnost posebnih državnih organa za njihovo otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIH POSEBNO TEŠKIH

KRIVIČNIH DELA KOJE SE MENJAJU

Član 2.

Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:

1) krivična dela organizovanog kriminala,

2) krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 310. do 312. Krivičnog zakonika),

2) KRIVIČNO DELO UBISTVO NAJVIŠIH DRŽAVNIH PREDSTAVNIKA (ČLAN 310. KRIVIČNOG ZAKONIKA) I KRIVIČNO DELO ORUŽANE POBUNE (ČLAN 311. KRIVIČNOG ZAKONIKA),

3) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca,

4) krivično delo zloupotreba službenog položaja (član 359. stav 3. Krivičnog zakonika), kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 200.000.000 dinara,

4) KRIVIČNO DELO ZLOUPOTREBA POLOŽAJA ODGOVORNOG LICA (ČLAN 234. STAV 3. KRIVIČNOG ZAKONIKA), KRIVIČNO DELO ZLOUPOTREBA U VEZI SA JAVNOM NABAVKOM (ČLAN 234A STAV 3. KRIVIČNOG ZAKONIKA) I KRIVIČNO DELO ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA (ČLAN 359. STAV 3. KRIVIČNOG ZAKONIKA), KADA VREDNOST PRIBAVLJENE IMOVINSKE KORISTI PRELAZI IZNOS OD 200.000.000 DINARA,

5) krivično delo međunarodni terorizam i krivično delo finansiranje terorizma (čl. 391. i 393. Krivičnog zakonika),

5) KRIVIČNO DELO TERORIZAM (ČLAN 391. KRIVIČNOG ZAKONIKA), KRIVIČNO DELO JAVNO PODSTICANJE NA IZVRŠENJE TERORISTIČKIH DELA (ČLAN 391A KRIVIČNOG ZAKONIKA), KRIVIČNO DELO VRBOVANJE I OBUČAVANJE ZA VRŠENJE TERORISTIČIH DELA (ČLAN 391B KRIVIČNOG ZAKONIKA), KRIVIČNO DELO UPOTREBA SMRTONOSNE NAPRAVE (ČLAN 391V KRIVIČNOG ZAKONIKA), KRIVIČNO DELO UNIŠTENJE I OŠTEĆENJE NUKLEARNOG OBJEKTA (ČLAN 391G KRIVIČNOG ZAKONIKA), KRIVIČNO DELO FINANSIRANJE TERORIZMA (ČLAN 393. KRIVIČNOG ZAKONIKA) I KRIVIČNO DELO TERORISTIČKO UDRUŽIVANJE (ČLAN 393A KRIVIČNOG ZAKONIKA),

6) krivično delo pranja novca (član 231. Krivičnog zakonika), ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1), 3), 4) i 5) ovog člana,

7) krivična dela protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 6) ovog člana.

Član 16.

Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona, dužna su da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj do trećeg stepena krvnog srodstva i u tazbinskom srodstvu do drugog stepena.

Evidentiranje i proveru podataka iz stava 1. ovog člana vrši Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom.

Bezbednosne provere lica iz stava 1. ovog člana vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativna agencija i Vojno-bezbednosna agencija. Bezbednosne provere mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.

Način obavljanja bezbednosnih provera iz stava 3. ovog člana, kao i evidentiranje prikupljenih podataka, uređuje se aktom Vlade.

Podaci iz st. 1. i 3. ovog člana su službena tajna TAJNI PODACI ODREĐENI U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE TAJNOST PODATAKA.

IV. ČUVANJE SLUŽBENE TAJNE TAJNIH PODATAKA

Član 17.

Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao službenu tajnu TAJNE PODATKE, U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU TAJNOST PODATAKA.

Tužilac, predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda, predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda i starešina Službe bliže uređuju čuvanje službene tajne u vezi sa radom organizacionih jedinica kojima rukovode.

ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Analiza efekata Zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela nije potrebna, s obzirom da njegova primena neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi, da se ne odnosi na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, kao i da nije potrebno preduzeti dodatne mere za njegovu primenu.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA

SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač zakona – Vlada

Obrađivač: Ministarstvo pravde i državne uprave

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela

Draft Law on Amendments to the Law on Organisation and Jurisdiction of Goverment Authorities in Supression of Organised Crime, Corruption and Other Particularly Severe Criminal Offences

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa   

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

Ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Ne.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Ne.

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Ne.

Ostavite komentar