PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI
Član 1.
U Zakonu o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05 – ispravka) naslov iznad člana 2. menja se i glasi:
„Utvrđivanje i vođenje politike i izvršavanje zakona”.
U članu 2. stav 1. posle reči: „Vlada” dodaju se reči: „utvrđuje i”.
Član 2.
Naslov iznad člana 6. i član 6. menjaju se i glase:
„Staranje o ustavnosti i zakonitosti
Član 6.
Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.”
Član 3.
Član 11. menja se i glasi:
„Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa.
Član Vlade dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.”
Član 4.
U članu 16. stav 2. menja se i glasi:
„Zakletva glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.” ”
U stavu 3. posle reči: „nepoverenja,” dodaju se reči: „neizglasavanjem poverenja,”.
Stav 4. briše se.
Član 5.
U članu 17. stav 2. reč: „funkcionere” zamenjuje se rečima: „državne službenike na položaj”.
Član 6.
U članu 18. stav 1. broj: „20” zamenjuje se brojem: „60”.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Predlog narodnih poslanika počinje da se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.”
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
„Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade počinje da se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.”
Član 19. menja se i glasi:
„Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da glasa o poverenju Vladi.
Predlog Vlade počinje da se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.
Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici Narodne skupštine koja je u toku.
Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.”
Član 8.
U članu 20. stav 1. menja se i glasi:
„Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost.”
U stavu 2. posle reči: „sednici” brišu se zapeta i reči: „koja se održava u roku od sedam dana od prijema ostavke,”.
U članu 22. stav 1. broj: „20” zamenjuje se brojem: „60”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru počinje da se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.”
Član 10.
U članu 23. stav 1. menja se i glasi:
„Ministar može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Vlade, a koju predsednik Vlade prosleđuje predsedniku Narodne skupštine.”
Član 11.
U članu 27. stav 3. posle reči: „potpredsednik Vlade” dodaje se tačka, a ostatak rečenice briše.
Član 12.
Naslov iznad člana 40. briše se, a član 40. menja se i glasi:
„Odnosi predsednika Republike i Vlade zasnivaju se na saradnji i na pravima i dužnostima koji su određeni Ustavom, zakonom i drugim opštim aktima.”
Član 13.
Naslov iznad člana 41. i član 41. brišu se.
Član 14.
U članu 46. stav 1. reči: „kojima se poništavaju i ukidaju propisi organa državne uprave” brišu se.
Član 15.
Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćeni tekst Zakona o Vladi.
Član 16.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.”
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u odredbi Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tačka 16. Ustava) i u odredbi Ustava, prema kojoj se o Vladi donosi zakon (član 135. Ustava).
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Novi Ustav Republike Srbije precizno uređuje nadležnosti Vlade, kao nosioca operativnog dela izvršne vlasti u Republici Srbiji, ali i položaj članova Vlade. Praznine koje su postojale u Ustavu iz 1990. danas više ne postoje: uređeni su rokovi za izbor prve Vlade posle konstituisanja Narodne skupštine, rokovi za izbor nove Vlade posle prestanka mandata prave Vlade (ako mandat Narodne skupštine i dalje traje), izričito je predviđeno da Vladi prestaje mandat i ako joj ne bude izglasano poverenje, uređen je položaj predsednika Vlade, zakonodavcu je prepušteno da uredi položaj ministra koji je podneo ostavku ili čije je razrešenje predložio predsednik Vlade itd. Pored toga i neke druge odredbe Ustava (recimo, o nadzoru nad radom opština) značajne su za položaj Vlade.
Zakon o Vladi donesen je 2005. godine. Mnoga rešenja iz novog Ustava Zakon o Vladi je anticipirao (naravno, ostajući u domenu Ustava iz 1990). Uprkos tome, neophodno je da se izvesna rešenja iz Zakona o Vladi usklade s novim Ustavom, što je razlog za donošenje predloženog zakona.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Vlada „utvrđuje i vodi politiku” (član 123. tačka 1. Ustava) – formulacija je iz novog Ustava, koja je primerenija parlamentarnom modelu vlasti nego pravilo Ustava iz 1990. (član 90. tačka 1. Ustava iz 1990), prema kome je Vlada vodila politiku (nije bilo propisano ko utvrđuje politiku, što je moglo da znači da politiku utvrđuje Narodna skupština). Pošto je Zakon o Vladi zasnovan na Ustavu iz 1990, neophodno je da se usaglasi s novim Ustavom (član 1. Predloga zakona).
Novi Ustav izričito ovlašćuje Vladu da se stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština ( član 192. stav 1. Ustava (time i gradova i grada Beograda). Novo ustavno rešenje daje Vladi pravo da obustavi od izvršenja opšte akte opština, gradova i grada Beograda kad smatra da nisu saglasni Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta opštine, grada i grada Beograda (član 192. stav 1. Ustava). Kao što se vidi, moguće je obustaviti od izvršenja samo opšte akate organa jedinice lokalne samouprave, a ne i opšte akte organa autonomne pokrajine (kao što je propisano Zakonom o Vladi). Potom, Ustav ne predviđa mogućnost da se obustave od izvršenja pojedinačni akti koji su zasnovani na opštim aktima čije je izvršenje obustavljeno (što je dopušteno po Zakonu o Vladi), dok je rok za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom od 15 dana (koliko je to po Zakonu o Vladi) skraćen na pet dana (koliko je to po novom Ustavu). Konačno, ovlašćenje Vlade da obustavi od izvršenja opšti akt imalaca javnih ovlašćenja, koje sadrži Zakon o Vladi, razrađeno je Zakonom o državnoj upravi (član 57), koji je donesen posle Zakona o Vladi. Stoga, Zakon o Vladi se menja tako što se ovlašćenja Vlade svode na nov ustavni režim, s jedne strane, ali i usklađuju sa Zakonom o državnoj upravi, s druge strane. Vlada može da obustavi od izvršenja samo opšte akte organa opština, grada i grada Beograda, a i to uz obavezu da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata; u suprotnom, obustava opšteg akta prestaje da važi (član 2. Predloga zakona).
Opsežnije nego Ustav iz 1990, novi Ustav uređuje nespojivost dužnosti člana Vlade s drugim poslovima i dužnostima. Podela vlasti implicira personalnu odvojenost nosilaca javnih funkcija u različitim granama vlasti. Ustav iz 1990. sadržavao je posebnost: „Ako su predsednik ili potpredsednici Vlade ili ministri izabrani iz reda narodnih poslanika, zadržavaju mandat narodnih poslanika” (član 91. stav 2. Ustava iz 1990). Novi Ustav insistira na personalnoj odvojenosti tri grane vlasti: zakonodavne, izvršne i sudske. Shodno tome, član Vlade više ne može istovremeno da bude i narodni poslanik. Pored toga, član Vlade ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, niti član izvršnog veća autonomne pokrajine i izvršnog organa jedinice lokalne samouprave (član 126. stav 1. Ustava). Predlog zakona preuzima Ustavno pravilo, ali ga i dopunjava time što predviđa da je član Vlade dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija (član 3. Predloga zakona).
Preambula novog Ustava izričito proklamuje da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, u kojoj ima položaj suštinske autonomije, i da iz takvog njenog položaja „slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”. Logično je da se fundamentalni princip preambule Ustava odrazi i na zakletvu članova Vlade, pošto je Vlada, prema Ustavu, nadležna da utvrđuje i vodi politiku (član 4. stav 1. Predloga zakona). Iz Zakona o Vladi izostavlja se odredba prema kojoj se svaka nova Vlada u skupštinskom mandatu bira u istom postupku kao prva Vlada, koja je izabrana posle konstituisanja Narodne skupštine budući da su rokovi za izbor nove Vlade kraći od rokova za izbor prve Vlade (član 4. stav 3. Predloga zakona). U odredbu u kojoj se navode razlozi zbog kojih Vladi prestaje mandat pre isteka mandata Narodne skupštine uneseno je i neizglasavanje poverenja Vladi (član 4. stav 2. Predloga zakona).
Vlada kojoj je prestao mandat može do izbora nove Vlade da vrši samo poslove koji su određeni zakonom (član 128. Ustava). Ustav iz 1990. nije imao takvo pravilo, ali je Zakon o Vladi bio inventivniji od Ustava iz 1990. i propisao koje poslove vrši Vlada kojoj je prestao mandat (član 17. Zakona o Vladi). Pored ostalog, Vlada ne može da postavlja funkcionere u organima državne uprave (član 17. stav 2. Zakona o Vladi). Zakon o Vladi, međutim, donesen je pre Zakona o državnim službenicima, onda kad je pojam „funkcioner” obuhvatao sva lica koja Vlada postavlja u ministarstvima (državni sekretar, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva), posebnim organizacijama (direktor posebne organizacije, zamenik direktora posebne organizacije i pomoćnici direktora posebne organizacije), u organima uprave u sastavu ministarstva (direktor i pomoćnici direktora organa uprave), službama Vlade (direktor službe, zamenik i pomoćnici direktora službe), uključujući i načelnike okruga. Posle stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima (1. jula 2006), status funkcionera zadržali su samo državni sekretari u ministarstvima i Generalni sekretar Vlade. Svi ostali prevedeni su u službenički sistem i na položaj dolaze po sprovedenom internom ili javnom konkursu, a na položaju ostaju pet godina (dakle godinu duže od mandata Vlade). Stoga, Vladi kojoj je prestao mandat i koja time gubi legitimitet izričito se oduzima ovlašćenje da postavlja državne službenike na položaj (član 5. Predloga zakona). Nasuprot tome, Vlada i pošto joj prestane mandat, može da postavlja državne sekretare i Generalnog sekretara Vlade budući da je njihova dužnost vezana za dužnost ministra (državni sekretari), odnosno predsednika Vlade (Generalni sekretar Vlade). Jednostavno, državni sekretari i generalni sekretar Vlade ne mogu da „nadžive” Vladu u kojoj su postavljeni na funkciju (što službenici na položaju mogu, jer se postavljaju na pet godina).
Mogućnost da se Vladi izglasa nepoverenje i umesto nje izabere nova Vlada najefikasniji je oblik parlamentarne kontrole Vlade. Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi uvek potiče od narodnih poslanika. Novi Ustav donosi i nova pravila glasanja o nepoverenju Vladi i članu Vlade. Glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade može zatražiti najmanje 60 narodnih poslanika ( član 130. stav 1. Ustava (prema Ustavu iz 1990, zahtev za glasanje o nepoverenju moglo je podneti 20 narodnih poslanika). Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade (uključujući i predsednika Vlade), Narodna skupština razmatra na prvoj narednoj sednici od kada je primila predlog, a najranije pet dana po podnošenju predloga; posle okončanja rasprave glasa se o predlogu (član 130. stav 2. Ustava). Narodna skupština je izglasala nepoverenje Vladi ili članu Vlade (uključujući i predsednika Vlade) ako je za nepoverenje glasalo više od polovine svih narodnih poslanika (član 130. stav 3. Ustava). Ustavna pravila preuzima Predlog zakona (član 6. st. 1. i 2. Predloga zakona), s tim što se izričito naglašava da se rokovi u kojima počinje raspravljanje o nepoverenju Vladi odnose i na predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade (član 6. stav 3. Predloga zakona) i potpredsedniku Vlade ili ministru (član 9. stav 2. Predloga zakona).
Vlada može pred Narodnom skupštinom postaviti pitanje poverenja Vladi, tj. zatražiti da narodni poslanici glasaju o tome da li ona i dalje uživa njihovu podršku. Dok je glasanje o nepoverenju institut poslaničkog pritiska na Vladu, glasanje o poverenju Vladi je svojevrsni pritisak Vlade na Narodnu skupštinu da Vladi pruži podršku i sigurnost u daljem vođenju politike. Ustav iz 1990. nije uređivao posledice neizglasavanja poverenja Vladi. On je pitanje opstanka Vlade, barem formalno, prepuštao oceni Vlade. Nasuprot tome, novi Ustav sadrži izričito pravilo prema kome je neizglasavanje poverenja Vladi jedan od razloga da Vladi prestane mandat (član 131. stav 4. Ustava). Novi Ustav uređuje i postupak glasanja o poverenju Vladi. Predlog za glasanje o poverenju Vladi može se, na zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skupštine koja je u toku, a ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od podnošenja predloga (član 131. stav 2. Ustava). Ustav dalje predviđa da je Narodna skupština prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi ako je za predlog glasalo više od polovine od svih narodnih poslanika (član 131. stav 3. Ustava). Ustav ne određuje izričito kad Vladi nije izglasano poverenje. Zakonodavac to treba logički da zaključi iz pravila da je Vladi izglasano poverenje ako je za njega glasalo više od polovine svih narodnih poslanika. Znači, Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi (član 7. stav 4. Predloga zakona).
Po novom Ustavu, predsednik Vlade podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost (član 132. stav 2. Ustava). Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade (član 132. stav 3. Ustava). Tu Zakon o Vladi nije saglasan s novim Ustavom pošto on predviđa obavezu Narodne skupštine da narednu sednicu održi u roku od sedam dana od prijema ostavke predsednika Vlade (član 20. stav 2. Zakona o Vladi). Pošto ta obaveza nije uspostavljena novim Ustavom, ona se izostavlja iz Zakona o Vladi (član 8. stav 2. Predloga zakona). Prema novom Ustavu, član Vlade ostavku podnosi predsedniku Vlade, a predsednik Vlade prosleđuje ostavku člana Vlade predsedniku Narodne skupštine (133. Ustava). Ustavno rešenje našlo je svoje mesto i u Predlogu zakona (član 10. Predloga zakona).
Iz Zakona o Vladi izostavlja se formulacija prema kojoj šefovi kabineta predsednika i potpredsednika Vlade imaju položaj direktora službe Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade; formulacija je izazivala nedoumice o tome da li su šefovi kabineta državni službenici na položaju ili funkcioneri (član 11. Predloga zakona).
Odnosi između predsednika Republike i Vlade u Predlogu zakona uređuju se drukčije nego u Zakonu o Vladi. Prema novom Ustavu, vanredno stanje više ne uvodi predsednik Republike na predlog Vlade (član 83. tačka 8. Ustava iz 1990), već Narodna skupština, odnosno zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane (član 200. stav 1. i član 200. stav 5. Ustava). Isto tako, predsednik Republike više ne donosi akte za vreme vanrednog stanja (član 83. tačka 8. Ustava iz 1990), već to čini Vlada uredbom uz supotpis predsednika Republike, naravno, opet ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane (član 200. stav 6. Ustava). Pred toga, novi Ustav ne ovlašćuje predsednika Republike da od Vlade traži da izloži stavove o pojedinim pitanjima iz nadležnosti vlade (član 85. Ustava iz 1990). Obe promene našle su svoje mesto u Predlogu zakona (član 12. i 13. Predloga zakona).
Konačno, Vlada stiče zakonsku obavezu da sva rešenja koja donese objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 14. Predloga zakona).
Zakon bi trebao da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 16. Predloga zakona).
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Više je nego očigledna potreba da se uređenje i rad Vlade i položaj članova Vlade uskladi s novim Ustavom. Normativno preuređenje Vlade i usaglašavanje Zakona o Vladi s novim Ustavom je neophodna pretpostavka za celovito i skladno ostvarivanje ustavnih funkcija Narodne skupštine i predsednika Republike.
PREGLED ODREDABA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 2.
Vlada UTVRĐUJE I vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona Narodne skupštine.
Vlada izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine tako što donosi opšte i pojedinačne pravne akte i preduzima druge mere.
Član 6.
Vlada nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, opština, gradova, grada Beograda, javnih preduzeća, ustanova i imalaca javnih ovlašćenja.
Vlada može obustaviti od izvršenja njihove opšte akte i na njima zasnovane pojedinačne akte, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije” i koje prestaje da važi ako Vlada u narednih 15 dana ne pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
STARANjE O USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI
ČLAN 6.
VLADA JE DUŽNA DA OBUSTAVI OD IZVRŠENjA OPŠTI AKT OPŠTINE, GRADA I GRADA BEOGRADA ZA KOJI SMATRA DA NIJE SAGLASAN USTAVU ILI ZAKONU, REŠENjEM KOJE STUPA NA SNAGU KAD SE OBJAVI U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
REŠENjE O OBUSTAVI OD IZVRŠENjA PRESTAJE DA VAŽI AKO VLADA U ROKU OD PET DANA OD OBJAVLjIVANjA REŠENjA NE POKRENE POSTUPAK ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI OPŠTEG AKTA.
Član 11.
Izuzev funkcije narodnog poslanika, članovi Vlade ne mogu biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, institucijama Srbije i Crne Gore, organu autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda, vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva sa dužnosti člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa.
ČLAN VLADE NE MOŽE BITI NA DRUGOJ JAVNOJ FUNKCIJI U DRŽAVNOM ORGANU, ORGANU AUTONOMNE POKRAJINE, OPŠTINE, GRADA, GRADA BEOGRADA, NITI VRŠITI DELATNOST KOJA JE PO ZAKONU NESPOJIVA S DUŽNOŠĆU ČLANA VLADE, NITI STVORITI MOGUĆNOST SUKOBA JAVNOG I PRIVATNOG INTERESA.
ČLAN VLADE DUŽAN JE DA SE U SVEMU POVINUJE PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE SUKOB INTERESA PRI VRŠENjU JAVNIH FUNKCIJA.
Početak i prestanak mandata Vlade
Član 16.
Mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.
Zakletva glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon i dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano”.
ZAKLETVA GLASI: „ZAKLINjEM SE NA ODANOST REPUBLICI SRBIJI I SVOJOM ČAŠĆU OBAVEZUJEM DA ĆU POŠTOVATI USTAV I ZAKON, DA ĆU DUŽNOST ČLANA VLADE VRŠITI SAVESNO, ODGOVORNO I PREDANO I BITI POSVEĆEN OČUVANjU KOSOVA I METOHIJE UNUTAR REPUBLIKE SRBIJE.
Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, NEIZGLASAVANjEM POVERENjA, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade.
Član 17.
Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Ona ne može postavljati funkcionere DRŽAVNE SLUŽBENIKE NA POLOŽAJ u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine.
Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku.
Član 18.
Najmanje 20 60 narodnih poslanika može predložiti Narodnoj skupštini da se Vladi izglasa nepoverenje.
PREDLOG NARODNIH POSLANIKA POČINjE DA SE RAZMATRA NA PRVOJ NAREDNOJ SEDNICI NARODNE SKUPŠTINE, A NAJRANIJE PO ISTEKU PET DANA OD PODNOŠENjA PREDLOGA.
Vladi je izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje.
Vladi je izglasano poverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
VLADA MOŽE PREDLOŽITI NARODNOJ SKUPŠTINI DA GLASA O POVERENjU VLADI.
PREDLOG VLADE POČINjE DA SE RAZMATRA NA PRVOJ NAREDNOJ SEDNICI NARODNE SKUPŠTINE, A NAJRANIJE PO ISTEKU PET DANA OD PODNOŠENjA PREDLOGA.
VLADA MOŽE ZAHTEVATI DA SE GLASA O POVERENjU VLADI I NA SEDNICI NARODNE SKUPŠTINE KOJA JE U TOKU.
Član 20.
Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike.
PREDSEDNIK VLADE MOŽE PODNETI OSTAVKU, KOJU UPUĆUJE PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE I O KOJOJ OBAVEŠTAVA PREDSEDNIKA REPUBLIKE I JAVNOST.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, koja se održava u roku od sedam dana od prijema ostavke, bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat.
Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.
Na podnošenje ostavke cele Vlade shodno se primenjuju odredbe o podnošenju ostavke predsednika Vlade.
Član 22.
Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru podnosi Narodnoj skupštini najmanje 20 60 narodnih poslanika.
Predlog za razrešenje ministra podnosi Narodnoj skupštini predsednik Vlade.
Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
PREDLOG ZA IZGLASAVANjE NEPOVERENjA MINISTRU POČINjE DA SE RAZMATRA U ISTOM ROKU KAO I PREDLOG ZA IZGLASAVANjE NEPOVERENjA VLADI.
Član 23.
Ministar može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Vladei potom predsedniku Narodne skupštine. MINISTAR MOŽE PODNETI OSTAVKU, KOJU UPUĆUJE PREDSEDNIKU VLADE, A KOJU PREDSEDNIK VLADE PROSLEĐUJE PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat.
Ministar može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.
Član 27.
Predsednik Vlade i potpredsednici Vlade imaju kabinete, koji po njihovom nalogu vrše stručne i druge poslove za njihove potrebe. Predsednik i potpredsednik Vlade mogu unutar kabineta imenovati savetnike.
Radni odnos u kabinetu zasniva se na određeno vreme, dok traje dužnost predsednika Vlade odnosno potpredsednika Vlade. Prava i obaveze savetnika koji ne budu zasnovali radni odnos uređuju se ugovorom, prema opštim pravilima građanskog prava, a naknada za rad ( prema merilima koja odredi Vlada.
Kabinete vode šefovi kabineta, koje postavljaju i razrešavaju predsednik Vlade, odnosno potpredsednik Vlade. i koji imaju položaj direktora službe Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade.
Vanredno i ratno stanje
Član 40.
Vlada predlaže predsedniku Republike uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije i akte kojima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.
Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine.
ODNOSI PREDSEDNIKA REPUBLIKE I VLADE ZASNIVAJU SE NA SARADNjI I NA PRAVIMA I DUŽNOSTIMA KOJI SU ODREĐENI USTAVOM, ZAKONOM I DRUGIM OPŠTIM AKTIMA.
Zauzimanje stava na traženje predsednika Republike
Član 41.
Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti.
Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike.
Član 46.
Uredbe, odluke, poslovnik, memorandum o budžetu i rešenja kojima se poništavaju i ukidaju propisi organa državne uprave objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ostali akti Vlade i predsednika Vlade mogu se objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije” ako je to ovim zakonom ili drugim propisom određeno ili ako tako pri njihovom donošenju odluči Vlada.