PREDLOG ZAKONA O UPRAVLjANjU IMOVINOM ODUZETOM U SUDSKOM POSTUPKU
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se način upravljanja imovinom koja je oduzeta od strane suda, privremeno ili trajno, u krivičnom, prekršajnom, odnosno postupku za privredne prestupe, kao i obrazovanje i nadležnost Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom (u daljem tekstu: Direkcija).
Član 2.
U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:
– «imovina» označava novčana sredstva (dinari, devize i efektivni strani novac), imovinsku korist i imovinu bilo koje vrste, pokretnu ili nepokretnu, materijalnu ili nematerijalnu i isprave u bilo kojoj formi, kojima se dokazuje svojina ili interes na sredstvima, imovini i predmetima koji su pribavljeni, odnosno namenjeni ili korišćeni za izvršenje, odnosno nastali izvršenjem krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja;
– «oduzimanje» označava privremeno ili trajno lišavanje imovine okrivljenog, osuđenog, odnosno trećeg lica na koje je imovina prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti, a koju odredi sud u krivičnom, prekršajnom, odnosno postupku za privredne prestupe;
– «sudski postupak» označava krivični i prekršajni postupak, odnosno postupak za privredne prestupe, koji vode sudovi.
II. DIREKCIJA
Član 3.
Radi obavljanja poslova predviđenih ovim zakonom, obrazuje se Direkcija, kao posebna organizacija u smislu zakona koji uređuje državnu upravu.
Član 4.
Direkcija ima svojstvo pravnog lica.
Sedište Direkcije je u Beogradu.
Direkcija može obrazovati posebne organizacione jedinice izvan svog sedišta.
Član 5.
Direkcija:
– upravlja oduzetom imovinom;
– vrši procenu vrednosti oduzete imovine, u skladu sa zakonom;
– skladišti, čuva i prodaje oduzete imovinu;
– raspolaže novčanim sredstvima dobijenim od prodaje oduzete imovine, u skladu sa zakonom;
– na zahtev suda, javnog tužilaštva, odnosno policije, obavlja poslove utvrđivanja postojanja i provere porekla imovine;
– upravlja imovinom dobijenom po osnovu jemstva u sudskom postupku;
– vodi evidenciju o imovini kojom upravlja;
– vodi statistiku sudskih postupaka u kojima je oduzeta imovina;
– daje mišljenja u vezi sa primenom ovog zakona;
– pruža pomoć i daje uputstva nadležnim državnim organima u primeni ovog zakona;
– sprovodi programe obuke u vezi sa oduzimanjem imovine;
– pomaže nadležnim državnim organima u pružanju međunarodne pravne pomoći, u skladu sa ovim zakonom;
– obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Član 6.
Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada. Direktor ima položaj državnog službenika u skladu sa propisima o državnim službenicima.
Na rad, unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta Direkcije primenjuju se propisi koji uređuju opšti upravni postupak i državnu upravu.
Na prava i obaveze zaposlenih u Direkciji primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima.
Član 7.
Lica ovlašćenja za vođenje poslova u postupku utvrđivanja postojanja i provere porekla imovine zaposlena u Direkciji, imaju sledeća policijska ovlašćenja: provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta, pozivanje, traženje obaveštenja, privremeno oduzimanje predmeta, pregled prostora, objekata i dokumentacije i prikupljanje, obrada i korišćenje ličnih podataka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje policija.
Direktor Direkcije propisuje obrazac službene legitimacije lica iz stava 1. ovog člana koja imaju policijska ovlašćenja.
Član 8.
Sredstva za rad Direkcije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih prihoda u skladu sa zakonom.
Član 9.
Nadzor nad radom Direkcije vrši ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.
III. OBAVEZE DRŽAVNIH ORGANA I DRUGIH
PRAVNIH I FIZIČKIH LICA
Član 10.
Sud, bez odlaganja, obaveštava Direkciju o pravnosnažnim odlukama o privremenom i trajnom oduzimanju imovine.
Član 11.
Predmeti za koje je izrečena mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera oduzimanja predmeta u skladu sa zakonom, dostaviće se Direkciji, bez odlaganja, po pravnosnažnom okončanju sudskog postupka.
Sa ovim predmetima postupa se kao sa trajno oduzetom imovinom, u skladu sa ovim zakonom.
Član 12.
Državni organi, banke, druge finansijske organizacije, privredna društva i druga pravna i fizička lica, dostaviće Direkciji, na njen zahtev, po naredbi suda, javnog tužilaštva, odnosno policije, sve raspoložive podatke i dokumentaciju, u cilju obavljanja poslova iz člana 39. ovog zakona.
Podaci i dokumentacija iz stava 1. ovog člana, ne podležu propisima kojima se uređuju čuvanje poslovne, službene odnosno državne tajne.
Podatke dobijene od organa i lica iz stava 1. ovog člana, Direkcija čuva kao službenu ili državnu tajnu, u skladu sa zakonom.
IV. PROCENA VREDNOSTI ODUZETE IMOVINE
Član 13.
Sud može poslove procene vrednosti oduzete imovine, za potrebe sudskog postupka, poveriti Direkciji.
Član 14.
Direkcija procenjuje vrednost imovine, koja joj je poverena na upravljanje.
Procenjena vrednost oduzete imovine ne može biti manja od tržišne vrednosti.
Za procenu vrednosti oduzete imovine, Direkcija može koristiti mišljenje stručnog lica, odnosno institucije.
O visini procenje vrednosti oduzete imovine, Direkcija pribavlja mišljenje Poreska uprava.
Direkcija bez odlaganja obaveštava nadležni sud, o visini procenjene vrednosti oduzete imovine.
V. UPRAVLjANjE ODUZETOM IMOVINOM
Član 15.
Imovinom koja je oduzeta u sudskom postupku, Direkcija upravlja na način koji garantuje, uz najmanje troškove, najviši stepen očuvanja njene vrednosti.
Direkcija, po službenoj dužnosti, vodi računa o zaštiti interesa vlasnika imovine, savesnih držalaca i lica kojima je imovina privremeno oduzeta u sudskom postupku, kao i interesa Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Član 16.
U cilju očuvanja vrednosti oduzete imovine, Direkcija može da je proda, u skladu sa ovim zakonom.
Član 17.
Sud predaje oduzetu imovinu Direkciji, na njen zahtev, izuzev predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u sudskom postupku.
Prilikom preuzimanja imovine iz stava 1. ovog člana sastavlja se zapisnik, sa podacima i opisom stanja imovine, podacima o licu od koga je oduzeta i drugim relevantnim podacima.
Direktor Direkcije propisaće bližu sadržinu zapisnika iz stava 2. ovog člana, kao i sadržinu i način vođenja evidencije o oduzetoj imovini.
Član 18.
Oduzetom imovinom Direkcija upravlja sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog stručnjaka.
Upravljanje oduzetom imovinom Direkcija može poveriti trećem licu, koje se u okviru svoje delatnosti bavi upravljanjem tom vrstom imovine i za to ispunjava neohpodne uslove. O poveravanju upravljanja imovinom, Direkcija sa trećim licem zaključuje ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Lice iz stava 2. ovog člana dužno je da poverenom imovinom upravlja sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog stručnjaka.
Direkcija može raskinuti ugovor o poveravanju upravljanja imovinom na štetu lica iz stava 2. ovog člana, u slučaju da proceni da to lice ne postupa sa poverenom imovinom na ugovoreni način ili postupa protivno obavezi iz stava 3. ovog člana.
Član 19.
Direkcija predaje na čuvanje predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti ustanovama odgovornim za čuvanje zbirki naučnih i kulturnih dobara, do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka.
Trajno oduzeti predmeti iz stava 1. ovog člana postaju državna svojina. Odluku o mestu i načinu trajnog čuvanja ovih predmeta donosi ministarstvo nadležno za poslove nauke, odnosno kulture.
Član 20.
Privremeno oduzete devize i efektivni strani novac, kao i predmete od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja i bisera, Direkcija predaje na čuvanje Narodnoj banci Srbije, do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka.
Trajno oduzeti predmeti iz stava 1. ovog člana postaju državna svojina. Odluku o načinu trajnog čuvanja ovih predmeta donosi guverner Narodne banke Srbije.
Član 21.
U slučaju privremenog oduzimanja nepokretne imovine, Direkcija preduzima mere za njeno čuvanje i održavanje.
Ukoliko je pravnosnažnom sudskom odlukom nepokretna imovina trajno oduzeta, ona prelazi u svojinu Republike Srbije.
Sa nepokretnom imovinom iz stava 1. ovog člana postupa se u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupanje sa sredstvima u svojini Republike Srbije.
Član 22.
Oduzeta imovina koja se ne može prodati zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga, uništava se pod nadzorom Direkcije, u skladu sa propisima.
VI. TROŠKOVI UPRAVLjANjA IMOVINOM
Član 23.
Nužni troškovi čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine padaju na teret Direkcije, do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju da je istom licu oduzeta i nepokretna i pokretna imovina, Direkcija može da namiri nužne troškove čuvanja i održavanja privremeno oduzete nepokretne imovine, iz sredstava dobijenih prodajom pokretne imovine.
Član 24.
U slučaju da se pravnosnažnom sudskom odlukom privremeno oduzeta nepokretna imovina vraća, Direkcija ima pravo na naknadu nužnih troškova čuvanja i održavanja, od vlasnika te imovine.
U slučaju da se pravnosnažnom sudskom odlukom privremeno oduzeta pokretna imovina vraća, troškove u vezi sa tom imovinom snosi Direkcija.
Član 25.
Troškove uništavanja snosi lice od koga je imovina oduzeta.
U slučaju da je lice iz stava 1. ovog člana nepoznato ili nedostupno, troškove uništavanja snosi Direkcija. Ako se utvrdi identitet lica, odnosno ono postane dostupno, Direkcija ima pravo naknade troškova od tog lica.
Troškove uništavanja imovine čija prodaja, odnosno poklanjanje nije uspelo, snosi Direkcija.
VII. POSTUPAK PRODAJE ODUZETE POKRETNE IMOVINE
Član 26.
Direkcija može prodati oduzetu pokretnu imovinu po tržišnoj vrednosti.
Prodaja se vrši usmenim javnim nadmetanjem.
Oduzeta imovina ne može se prodati ispod početne procenjene vrednosti, koju utvrdi sud, odnosno Direkcija, izuzev kada se ta imovina prodaje neposrednom pogodbom.
Član 27.
Ako se u dva usmena javna nadmetanja imovina ne proda, prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom.
Za prodaju oduzete pokretne imovine neposrednom pogodbom, Direkcija će o visini postignute vrednosti zatražiti saglasnost suda. Sud je dužan da po zahtevu Direkcije odluči u roku od osam dana.
Pokretne stvari čija je vrednost procenjena na manje od 100.000 dinara, Direkcija prodaje, po pravilu, na svakih šest meseci u odnosu na prethodnu prodaju.
Član 28.
Usmeno javno nadmetanje oglašava se u «Službenom glasniku Republike Srbije» i drugom sredstvu javnog informisanja koje pokriva čitavu teritoriju Republike Srbije.
Član 29.
Upravljanje i prodaja oduzete imovine koja se sastoji od hartija od vrednosti i drugih vrednosnih papira, vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje promet hartija od vrednosti.
Član 30.
Bez usmenog javnog nadmetanja, Direkcija može odmah prodati lako kvarljivu robu i žive životinje.
Član 31.
Direkcija može poveriti prodaju trećem licu, koje se u okviru svoje delatnosti bavi prodajom određene vrste imovine i za to ispunjava neophodne uslove. O poveravanju prodaje imovine, Direkcija sa trećim licem zaključuje ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Treće lice sprovodi postupak prodaje u skladu sa ovim zakonom i nalogom Direkcije.
Član 32.
U slučaju da prodaja nije uspela u roku dužem od godinu dana, oduzeta pokretna imovina se može pokloniti u humanitarne svrhe, odnosno uništiti.
Odluku o poklonu iz stava 1. ovog člana donosi direktor, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za zdravstvo, odnosno socijalnu zaštitu.
Član 33.
Novčana sredstva dobijena prodajom privremeno oduzete imovine čuvaju se na posebnom računu Direkcije, do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka.
Sredstva sa posebnog računa iz stava 1. ovog člana koriste se za povraćaj vrednosti oduzete imovine, naknadu troškova i štete iz čl. 23. do 25. i 37. stav 2. ovog zakona.
Ako sredstva na računu iz stava 1. ovog člana nisu dovoljna, razlika se isplaćuje iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Član 34.
Na postupak prodaje oduzete imovine shodno se primenjuju odredbe zakona kojim je uređen izvršni postupak i izvršenje krivičnih sankcija, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
VIII. POVRAĆAJ ODUZETE IMOVINE
Član 35.
U slučaju pravnosnažne odluke kojom se privremeno oduzeta imovina vraća, sud o tome, bez odlaganja, obaveštava Direkciju.
Član 36.
Lice kome se oduzeta imovina vraća, podnosi Direkciji zahtev za povraćaj imovine. Direkcija, odmah po prijemu zahteva, vraća oduzetu imovinu.
Član 37.
Ukoliko je oduzeta imovina prodata, Direkcija vraća novčani iznos dobijen prodajom te imovine, umanjen za nužne troškove iz člana 24. stav 1. ovog zakona i uvećan za prosečnu kamatu po viđenju za period u kome su se ta sredstva nalazila na računu Direkcije do momenta podnošenja zahteva.
Ukoliko je imovina poklonjena ili uništena, lice iz člana 36. ovog zakona ima pravo na naknadu štete.
Član 38.
Ako lice kome se imovina vraća smatra da je usled oduzimanja imovine pretrpeo štetu, može Direkciji podneti zahtev za njenu naknadu, u roku od 30 dana od dana povraćaja imovine, odnosno povraćaja novčanih sredstava dobijenih prodajom.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana, Direkcija odlučuje u postupku poravnanja.
IX. PROVERA POREKLA IMOVINE
Član 39.
Na zahtev suda, javnog tužilaštva, odnosno policije, Direkcija može vršiti poslove utvrđivanja postojanja i provere porekla imovine.
U postupku iz stava 1. ovog člana, ovlašćena službena lica Direkcije mogu ostvariti uvid u imovinske evidencije optuženog lica, odnosno lica za koje postoji sumnja da je imovina preneta.
O utvrđenim činjenicama iz stava 1. ovog člana Direkcija obaveštava nadležni državni organ.
X. RASPODELA SREDSTAVA DOBIJENIH
OD PRODAJE ODUZETE IMOVINE
Član 40.
Sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine, nakon namirenja imovinskopravnih zahteva i troškova, prihod su budžeta Republike Srbije.
Od prihoda budžeta iz stava 1. ovog člana, iznos od 25% prenosi se Direkciji za finansiranje poslova iz njene nadležnosti.
Od prihoda budžeta iz stava 1. ovog člana, iznos od 25% prenosi se pravosudnim organima, kao vanredni prihod. Odluku o raspodeli ovog prihoda donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
XI. MEĐUNARODNA PRAVNA POMOĆ
Član 41.
Po molbi strane države za utvrđivanje porekla, procenu vrednosti i oduzimanje imovine, postupa se u skladu sa propisima koji regulišu međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, utvrđivanje porekla, procenu vrednosti i upravljanje oduzetom imovinom, vrši Direkcija, u skladu sa ovim zakonom.
XII. KAZNENE ODREDBE
Član 42.
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj banka, druga finansijska organizacija, privredno društvo i drugo pravno lice ako Direkciji ne dostavi sve raspoložive podatke i dokumentaciju, u vezi sa imovinom (član 12).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik, novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara do 250.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u državnom organu, banci, drugoj finansijskoj organizaciji, privrednom društvu i drugom pravnom licu, novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara do 50.000 dinara.
XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 43.
Do 1. septembra 2007. godine biće oglašen javni konkurs za postavljenje direktora Direkcije.
Član 44.
Direktor Direkcije u roku od 90 dana od dana postavljenja, donosi podzakonske akte u skladu sa ovim zakonom.
Član 45.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o upravljanju imovinom oduzetom u sudskom postupku sadržan je u članu 97. tačka 16. i 17. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Krivičnim zakonikom i zakonima koji uređuju krivični postupak, prekršajni postupak i postupak za privredne prestupe propisano je pravilo da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, prekršaja i privrednog prestupa. Sudovi koji vode ove postupke obavezni su da po službenoj dužnosti utvrde i oduzmu imovinsku korist pribavljenu izvršenjem navedenih dela. Budući da utvrđivanje imovinske koristi pribavljene izvršenjem navedenih dela, kao i upravljanje ovom imovinom nije primaran zadatak sudova u ovim postupcima, već je to svakako utvrđivanje krivične, odnosno prekršajne odgovornosti učinilaca ovakvih dela, ukazala se potreba za formiranjem posebnog specijalizovanog državnog organa koji će pomagati sudovima u uvrđivanju ove imovinske koristi i upravljati oduzetom imovinom. Ovakvi specijalizovani organi postoje u mnogim zemljama Evropske unije (Belgija, Holandija, Velika Britanija, Irska) i u dosadašnjem radu su pokazali vrlo dobre rezultate, čime su opravdani razlozi za njihovo ustanovljavanje. Donošenjem predloženog zakona, s jedne strane stimulisali bi se sudovi da izriču oduzimanje imovinske koristi, a sa druge strane bili bi oslobođeni komplikovanog postupka pronalaženja i utvrđivanja ovakve imovine, kao i upravljanja istom. Na ovaj način postiglo bi se zadovoljenje pravila da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem kažnjivog dela, a takođe bi se pribavila i značajna sredstva za budžet Republike Srbije, budući da bi oduzetom imovinom u cilju očuvanja njene vrednosti upravljao specijalizovani državni organ – Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, čije se obrazovanje predviđa Zakonom. Pored navedenog, Zakon je usklađen i sa zakonima koji uređuju izvršenje krivičnih sankcija, upravni i izvršni postupak, kao i Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Razlog za donošenje predloženog zakona je i što Evropsko partnerstvo za Srbiju koje je usvojila Evropska unija, u cilju pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji, kao kratkoročni prioritet predviđa unapređenje zakonodavstva i jačanje kapaciteta za oduzimanje imovinske koristi pribavljene kažnjivim delima.
Takođe, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koju je usvojila Narodna skupština, predviđa u jednoj od preporuka, u delu koji se odnosi na pravosudni sistem i policiju, formiranje posebne organizacione jedinice za staranje o privremeno oduzetoj, zamrznutoj ili oduzetoj imovinskoj koristi pribavljenoj krivičnim delom.
III OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA I OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Članom 1. Zakona određena je oblast koja se uređuje zakonom, a to je način upravljanja imovinom koja je oduzeta od suda u krivičnom prekršajnom postupku i postupku za privredne prestupe, kao i obrazovanje i nadležnost Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.
U članu 2. Zakona objašnjeni su pojedini izrazi koji se primenjuju u smislu ovog zakona. Pojam imovine pribavljene izvršenjem kažnjivog dela usklađen je sa Konvencijom o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom.
Glava II Zakona (čl. 3 – 9) odnosi se na Direkciju.
Članom 3. Zakona predviđeno je obrazovanje Direkcije radi obavljanja poslova određenih ovim zakonom. Direkcija ima status posebne organizacije u smislu zakona koji uređuje državnu upravu.
Članom 4. Zakona predviđeno je da je sedište Direkcije u Beogradu, sa mogućnošću da se mogu obrazovati posebne organizacione jedinice izvan sedišta.
Članom 5. Zakona propisane su nadležnosti Direkcije. Najznačajnije nadležnosti su: upravljanje oduzetom imovinom, utvrđivanje postojanja i provera porekla imovine, procena vrednosti oduzete imovine i pomoć nadležnim državnim organima u pružanju međunarodne pravne pomoći u vezi sa oduzimanjem imovine.
Član 6. Zakona propisuje da Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada. Takođe, predviđeno da se primenjuju propisi koji uređuju upravni postupak, državnu upravu i položaj državnih službenika u vezi sa radom i unutrašnjim uređenjem Direkcije i pravima i obavezama zaposlenih u Direkciji.
Članom 7. Zakona daju se ovlašćenja policije licima u Direkciji koja su ovlašćena za obavljanje poslova utvrđivanja postojanja i provere porekla imovine propisana članom 30. stav 2, tač. 2, 3, 6, 7, 8. i 19. Zakonom o policiji.
Članovima 8. i 9. uređuje se finansiranje Direkcije i vršenje nadzora nad njenim radom.
Glava III Zakona (čl. 10 – 12) uređuje obaveze državnih organa i drugih pravnih i fizičkih lica u vezi sa ovim zakonom.
Član 10. Zakona uvodi obavezu za sud da bez odlaganja obaveštava Direkciju o pravnosnažnim odlukama o privremenom i trajnom oduzimanju imovine.
Članom 11. Zakona predviđeno je obavezno dostavljanje Direkciji predmeta za koje izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta.
Član 12. Zakona propisuje obavezu za državne organe, banke i druga pravna lica da Direkciji na njen zahtev, odnosno po naredbi suda, javnog tužilaštva ili policije dostave sve raspoložive podatke radi obavljanja poslova utvrđivanja porekla imovine.
Glavom IV Zakona (čl. 13. i 14) uređuje procena vrednosti oduzete imovine. Sudu je data mogućnost da, za potrebe vođenja sudskog postupka, poveri Direkciji poslove procene vrednosti oduzete imovine. Direkcija procenjuje i vrednost imovine koja joj je poverena na upravljanje. Za procenu vrednosti imovine Direkcija može koristiti i mišljenja stručnih lica.
Glavom V Zakona (čl. 15 – 22) uređeno je upravljanje oduzetom imovinom.
Članom 15. Zakona propisana je obaveza za Direkciju da oduzetom imovinom upravlja na način koji garantuje najviši stepen očuvanja njene vrednosti, kao i da vodi računa o zaštiti interesa vlasnika imovine i drugih lica kojima je imovina oduzeta.
Članom 16. Zakona dato je ovlašćenje Direkciji da može promeniti oblik oduzete imovine u cilju očuvanja njene vrednosti.
Članom 17. Zakona uređen je način predaje oduzete imovine Direkciji od strane suda.
Članom 18. Zakona propisano je da Direkcija upravlja oduzetom imovinom sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog stručnjaka. Direkcija može poveriti upravljanje oduzetom imovinom trećem licu koje za to ispunjava neophodne uslove.
Članovima 19. i 20. Zakona uređuje se postupanje sa predmetima od istorijske, kulturne i naučne vrednosti, odnosno dragocenostima. Ove predmete Direkcija predaje na čuvanje ustanovama odgovornim za čuvanje zbirki naučnih i kulturnih dobara, odnosno Narodnoj banci Srbije, kada su u pitanju dragocenosti.
Član 21. Zakona uređuje postupanje Direkcije sa privremeno oduzetom nepokretnom imovinom.
Član 22. Zakona predviđa uništavanje, pod nadzorom Direkcije, oduzete imovine koja se ne može prodati iz zdravstvenih i drugih razloga.
Glava VI Zakona (čl. 23 – 25) uređuje pitanje troškova upravljanja imovinom. Kao pravilo je uvedeno da nužni troškovi čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine padaju na teret Direkcije. U slučaju povraćaja takve imovine Zakon pravi razliku između pokretne i nepokretne imovine, pri čemu Direkcija ima pravo na naknadu ovih troškova kada je u pitanju nepokretna imovina. U pogledu troškova uništavanja kao pravilo je utvrđeno da te troškove snosi lice od koga je imovina oduzeta.
Glavom VII Zakona (čl. 26 – 33) uređuje se postupak prodaje oduzete pokretne imovine.
Članom 26. Zakona dato je ovlašćenje Direkciji da može prodati oduzetu pokretnu imovinu po tržišnoj vrednosti. Kao pravilo je propisano da se oduzeta imovina prodaje usmenim javnim nadmetanjem i da se ovim putem ne može prodati ispod procenjene vrednosti koju utvrdi sud, odnosno Direkcija.
Članom 27. Zakona je propisano da u slučaju da se u dva usmena javna nadmetanja imovina ne proda, prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom. Na ovaj način oduzeta imovina se može prodati i ispod procenjene vrednosti, ali za visinu postignute vrednosti, Direkcija mora dobiti saglasnost suda.
Članovi 29. i 30. Zakona uređuju upravljanje i prodaju oduzete imovine koja se sastoji od hartija od vrednosti, odnosno prodaju oduzete lako kvarljive robe.
Članom 31. Zakona propisano je da Direkcija može poveriti prodaju trećem licu, koje je dužno da sprovodi postupak prodaje u skladu sa ovim zakonom i nalozima Direkcije.
Član 32. Zakona propisuje postupanje sa oduzetom imovinom koja se nije mogla prodati u roku dužem od godinu dana. Takva imovina se može pokloniti u humanitarne svrhe ili uništiti.
Član 33. Zakona predviđa da se novčana sredstva dobijena prodajom privremeno oduzete pokretne imovine čuvaju na posebnom računu Direkcije do okončanja sudskog postupka, a koriste se za povraćaj imovine, naknadu troškova i štete.
Član 34. Zakona predviđa da se u postupku prodaje oduzete imovine shodno primenjuju zakoni kojima je uređen izvršni postupak i izvršenje krivičnih sankcija.
Glava VIII Zakona (čl. 35 – 38) uređuje povraćaj oduzete imovine. U slučaju pravnosnažne odluke kojom se privremeno oduzeta imovina vraća, sud bez odlaganja obaveštava Direkciju. Na zahtev lica kome se imovina ima vratiti, Direkcija odmah po prijemu zahteva vraća tu imovinu. Kada je privremeno oduzeta imovina prodata, Direkcija vraća novčani iznos, dobijen prodajom te imovine, sa posebnog računa. Zakon predviđa mogućnost da se lice kome se imovina vraća, a smatra da je usled oduzimanja imovine pretrpelo štetu, može zahtevom obratiti Direkciji za naknadu štete, o čemu se odlučuje u postupku poravnanja.
Glavom IX Zakona (član 39) uređena je mogućnost provere porekla imovine. Zakon propisuje da Direkcija može, na zahtev suda, javnog tužilištva, odnosno policije, vršiti poslove utvrđivanja postojanja i provere porekla imovine, pri čemu ovlašćena službena lica Direkcije imaju pravo uvida u imovinsku evidenciju optuženog, odnosno lica za koje postoji sumnja da je imovina preneta.
Glava X Zakona (član 40) uređuje raspodelu sredstava dobijenih od prodaje oduzete imovine. Sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine, nakon namirenja imovinskopravnih zahteva i troškova, prihod su budžeta Republike Srbije. Od ovih sredstava Direkciji pripada 25% za finansiranje poslova iz svoje nadležnosti, a 25% pripada pravosudnim organima kao vanredan prihod.
Glavom XI Zakona (član 41) uređena međunarodna pravna pomoć. Zakon propisuje da se po molbi strane države za utvrđivanje porekla, procenu vrednosti i oduzimanje imovine, postupa u skladu sa propisima koji regulišu međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima. Direkcija je ovlašćena da u ovim slučajevima obavlja poslove poslove utvrđivanja porekla, procene vrednosti i upravljanja oduzetom imovinom.
Glavom HII Zakona (član 42) propisani su prekršaji za povredu ovog zakona.
Glava HIII Zakona (čl. 43-45) su prelazne i završne odredbe, kojima se propisuju rokovi za raspisivanje konkursa za postavljenje direktora Direkcije i donošenje podzakonskih akata, kao i stupanje Zakona na snagu i početak njegove primene.
IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije u iznosu od oko 100.000.000 dinara. Navedena sredstva su neophodna za početak rada Direkcije i plate zaposlenih.