PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA ZAKONA O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Član
U Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01), u članu 16. st. (2) i (3) reči: „jugoslovenski državljani” zamenjuju se rečima: „državljani Republike Srbije”.
Član
U članu 21. stav (1) tačka 4) reči: „Saveznoj Republici Jugoslaviji” zamenjuju se rečima: „Republici Srbiji”.
Član
U članu 25. stav (1) reči: reči: „Saveznoj Republici Jugoslaviji” zamenjuju se rečima: „Republici Srbiji”.
U st. (2) i (3) reči: „savezni organ nadležan za inostrane poslove” zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za spoljne poslove”, u odgovarajućem padežu.
Član
U članu 26. stav (3) reči: „Vojska Jugoslavije” zamenjuju se rečima: „Vojska Srbije”.
U stavu (4) reči: „saveznog organa nadležnog za inostrane poslove” zamenjuju se rečima: „ministarstva nadležnog za spoljne poslove”.
Član
U članu 31. st. (4) i (6) reči: „savezni organ nadležan za inostrane poslove” zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za spoljne poslove”, u odgovarajućem padežu.
Član
U članu 32. tačka 2) reči: reči: „srodnik po krvi” zamenjuju se rečima: „krvni srodnik”, a reči: „srodnik po tazbini” zamenjuju se rečima: „tazbinski srodnik”.
U tački 3) reč: „hranioca” zamenjuje se rečju: „hranitelja”.
Član
Član 35. menja se i glasi:
„(1) O izuzeću službenog lica u organu odlučuje rukovodilac organa.
(2) O izuzeću rukovodioca organa odlučuje organ određen posebnim zakonom ili drugim opštim aktom, odnosno organ koji je nadležan za njegov izbor, postavljenje ili imenovanje.
(3) O izuzeću se odlučuje zaključkom.”
Član
U članu 42. stav (1) reči: „Državni, odnosno javni tužilac” zamenjuju se rečima: „Javni tužilac”.
Član
U članu 48. stav (2) reči: „državnog, odnosno” brišu se.
Član
U članu 51. stav (3) reč: „saveznog” briše se.
Član
U članu 63. stav (4) reči: „Vojske Jugoslavije” zamenjuju se rečima: „Vojske Srbije”.
Član
U članu 79. stav (4) reči: „Saveznoj Republici Jugoslaviji” zamenjuju se rečima: „Republici Srbiji”.
Član
U članu 82. stav (1) reči: „saveznog organa nadležnog za inostrane poslove” zamenjuju se rečima: „ministarstva nadležnog za spoljne poslove”.
U stavu (2) reči: „Jugoslovenskim državljanima” zamenjuju se rečima: „Državnima Republike Srbije”, a reči: „Savezne Republike Jugoslavije” zamenjuju se rečima: „Republike Srbije”.
U stavu (3) reči: „Vojske Jugoslavije” zamenjuju se rečima: „Vojske Srbije”.
Član
U članu 92. stav (3) reči: „Vojsci Jugoslavije” zamenjuju se rečima: „Vojsci Srbije”.
Član
U članu 110. stav (3) reči: „savezni organ nadležan za inostrane poslove” zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za spoljne poslove”.
Član
U članu 153. stav (1) reči: „saveznog organa nadležnog za inostrane poslove” zamenjuju se rečima: „ministarstva nadležnog za spoljne poslove”.
Član
U članu 166. stav (1) tačka 1) reči: „srodnika po krvi” zamenjuju se rečima: „krvnog srodnika”, a reči: „srodnika po tazbini” zamenjuju se rečima: „tazbinskog srodnika”.
Član
U članu 208. stav (2) reči: „pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi” brišu se.
Član
U članu 213. stav (2) reči: „Državni, odnosno javni tužilac” zamenjuju se rečima: „Javni tužilac”.
Član
U članu 214. stav (1) menja se i glasi:
„(1) Protiv prvostepenog rešenja ministarstva ili posebne organizacije, odnosno drugog državnog organa, može se izjaviti žalba samo kad je to zakonom predviđeno.”.
U stavu (2) reč: „vlade” zamenjuje se rečju: „Vlade”.
Član
U članu 240. stav (4) reči: „Državni, odnosno javni tužilac” zamenjuju se rečima: „Javni tužilac”.
Član
U članu 252. stav (1) reči: „državni, odnosno” brišu se.
Stav (3) briše se.
Dosadašnji stav (4), koji postaje stav (3), menja se i glasi:
„(3) O zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv rešenja koje je u postupku doneo nadležni organ rešava organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi protiv pobijanog rešenja, a ako takvog organa nema organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo pobijano rešenje.”
Dosadašnji stav (5) postaje stav (4).
Član
U članu 253. stav (3) reči: „savezni ili republički” brišu se, a reči: „savezna ili republička vlada” zamenjuju se rečju: „Vlada”.
Član
U članu 254. stav (2) reči: „državnog, odnosno” brišu se.
Član
U članu 258. st. (1) i (3) reči: „državnog, odnosno” brišu se.
Član
U članu 260. reči: „državnog, odnosno” brišu se.
Član
U članu 273. stav (2) reč: „saveznog” briše se.
Član
U članu 280. stav (2) reč: „saveznog” briše se.
Član
U članu 284. stav (2) reči: „savezni ili republički budžet” zamenjuju se rečima: „budžet Republike Srbije”.
Član
U članu 286. stav (2) reči: „Savezni organ koji se stara o sprovođenju ovog zakona” zamenjuju se rečima: „Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave”.
Član
U članu 287. stav (1) reči: „nadležni savezni organ” zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za poslove državne uprave”.
U stavu (2) reč: „savezni” briše se.
Član
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 2. i 16. Ustava prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) donet je za vreme postojanja Savezne Republike Jugoslavije i njegova primena je nastavljena u vreme važenja Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ustav Republike Srbije iz 2006. godine reguliše ustavno uređenje Republike Srbije posle prestanka Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Tako je prema članu 1. Ustava, Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive.
Već iz napred navedenog proizlazi potreba usaglašavanja Zakona o opštem upravnom postupku sa Ustavom.
Takođe, članom 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije utvrđeno je da je opšti rok za usklađivanje svih ostalih zakona sa Ustavom 31. decembar 2008. godine.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH ODREDABA ZAKONA
Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 – u daljem tekstu: ZUP) donet je u vreme postojanja Savezne Republike Jugoslavije i nastavio da se primenjuje, saglasno Ustavnoj povelji državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao zakon države članice – Republike Srbije. Stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije iz 2006. godine postalo je neophodno da se izvrši usklađivanje ovog zakona, pa je u ovom momentu izvršeno uglavnom terminološko usklađivanje ZUP-a, i to:
– pojam „jugoslovenski državljanin” se zamenjuje pojmom: „državljanin Republike Srbije”, saglasno članu 1. Ustava prema kome je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive (čl. 1. i 13);
– „Savezna Republika Jugoslavija” zamenjuje se pojmom: „Republika Srbija” (čl. 2, 3, 12. i 13);
– „savezni zakon” zamenjuje se rečju: „zakon”;
– „savezni organ nadležan za inostrane poslove” zamenjuje se nazivom organa: „ministarstvo nadležno za spoljne poslove”, saglasno Zakonu o spoljnim poslovima („Službeni glasnik RS”, br. 116/07 i 126/07-ispr) – čl. 3, 26, 31, 82, 110. i 153;
– „Vojska Jugoslavije” zamenjuje se novim nazivom: „Vojska Srbije” saglasno čl. 139-141. Ustava Republike Srbije i odredbama Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 116/07) – čl. 4, 11, 13. i 14;
– „srodnik po krvi”, „srodnik po tazbini” i „hranioc” zamenjeni su rečima: „krvni srodnik”, „tazbinski srodnik” i „hranitelj”, saglasno odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) – čl. 6. i 17;
– „državni, odnosno javni tužilac” zamenjuje se rečima: „javni tužilac”, saglasno čl. 156-165. Ustava Republike Srbije – čl. 8, 19, 21, 22. i 24;
– „savezno ili republičko ministarstvo” zamenjuje se rečju: „ministarstvo” (član 20);
– „savezna ili republička vlada” zamenjuje se rečju: „Vlada” (član 20);
– „savezni ili republički budžet” zamenjuje se pojmom: „budžet Republike Srbije” (član 29);
– „nadležni savezni organ za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona” zamenjuje se nazivom organa: „ministarstvo nadležno za poslove državne uprave” (čl. 30. i 31), itd.
U članu 22. predlaže se izmena člana 252. ZUP-a tako da po zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava organ višeg stepena u odnosu na donosioca rešenja koje se pobija, a ako takvog organa nema onda po ovom zahtevu rešava organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo pobijano rešenje. Ovaj institut se privremeno zadržava do usklađivanja sa Ustavom zakona kojima je izričito isključena mogućnost vođenja upravnog spora a da u odnosu na ta pojedinačna akta, koja su konačna u upravnom postupku, nije obezbeđena druga sudska zaštita. Ovo stoga što je članom 198. stav 2. Ustava Republike Srbije utvrđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju nije predviđena drugačija sudska zaštita, pa će ovaj institut izgubiti smisao i biti izostavljen iz ZUP-a.
Prema čl. 30. i 31, predlaže se izmena člana 287. ZUP-a u tom smislu da se umesto „nadležni savezni organ”, kao organ nadležan za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, predvidi: „ministarstvo nadležno za poslove državne uprave”, što proizlazi iz delokruga ovog ministarstva koji je utvrđen u članu 12. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 65/08).
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Imajući u vidu postojeću neusaglašenost Zakona o opštem upravnom postupku sa Ustavom Republike Srbije, potrebno je predloženi zakon doneti po hitnom postupku, jer bi u suprotnom mogle nastupiti štetne posledice po rad organa i organizacija.
PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU
Član 16.
(1) Organ vodi postupak na srpskom jeziku ekavskog ili jekavskog izgovora i u tom postupku koristi ćirilično pismo, a latiničko pismo – u skladu sa zakonom. Na područjima na kojima je, u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi i jezik određene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.
(2) Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u postupku, koji su jugoslovenski državljani DRŽAVLjANI REPUBLIKE SRBIJE, obezbediće im se preko tumača prevođenje toka postupka na njihov jezik, kao i dostavljanje poziva i drugih pismena na njihovom jeziku i pismu.
(3) Stranke i drugi učesnici u postupku koji nisu jugoslovenski državljani DRŽAVLjANI REPUBLIKE SRBIJE imaju pravo da tok postupka prate preko tumača i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.
Član 21.
(1) Mesna nadležnost se određuje:
1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnost – prema mestu u kome se ona nalazi;
2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz nadležnosti državnog organa, kao i u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzeća ili drugog pravnog lica – prema sedištu državnog organa, preduzeća ili drugog pravnog lica. U upravnim stvarima koje se odnose na delatnost dela preduzeća kada ono obavlja delatnost van sedišta tog preduzeća – prema mestu obavljanja delatnosti tog dela preduzeća;
3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzetnika ili drugog fizičkog lica koje profesionalno obavlja ili treba da obavlja delatnost, a nema svojstvo preduzetnika – prema sedištu, odnosno prema mestu u kom se delatnost obavlja ili treba da se obavlja;
4) u ostalim upravnim stvarima – prema prebivalištu stranke. Kad ima više stranaka, nadležnost se određuje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI, nadležnost se određuje prema njenom boravištu, a ako nema ni boravišta – prema njenom poslednjem prebivalištu, odnosno boravištu u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI;
5) ako se mesna nadležnost ne može odrediti po odredbama tač. 1. do 4. ovog stava, određuje se prema mestu u kome je nastao povod za vođenje postupka.
(2) U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za vođenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadležnost se određuje prema matičnoj luci broda, odnosno matičnom pristaništu vazduhoplova.
Član 25.
(1) U pogledu nadležnosti organa u stvarima u kojima je stranka stranac koji uživa diplomatski imunitet u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI, strana država ili međunarodna organizacija, važe pravila međunarodnog prava.
(2) U slučaju sumnje o postojanju i obimu diplomatskog imuniteta, objašnjenje daje savezni organ nadležan za inostrane poslove MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA SPOLjNE POSLOVE.
(3) Službene radnje koje se tiču lica koja uživaju diplomatski imunitet vrše se preko saveznog organa nadležnog za inostrane poslove MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SPOLjNE POSLOVE.
Član 26.
(1) Organ izvršava službene radnje u granicama svog područja.
(2) Ako postoji opasnost zbog odlaganja, a službenu radnju bi trebalo izvršiti van granica područja organa, organ može izvršiti radnju i van granica svog područja. On je dužan da o tome odmah obavesti organ na čijem je području tu radnju izvršio.
(3) Službene radnje u zgradama ili drugim objektima koje koristi Vojska Jugoslavije VOJSKA SRBIJE vrše se po prethodnoj prijavi nadležnom vojnom starešini i po njegovom odobrenju.
(4) Službene radnje koje se obavljaju na eksteritorijalnom području vrše se preko saveznog organa nadležnog za inostrane poslove MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SPOLjNE POSLOVE.
Član 31.
(1) Organi su dužni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć u upravnom postupku. Ta pomoć se traži službenom zamolnicom.
(2) Zamoljeni organ iz stava 1. ovog člana dužan je da postupi po zamolnici bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema službene zamolnice.
(3) Pravna pomoć za izvršenje pojedinih radnji u postupku može se tražiti od suda u skladu s posebnim propisima. Izuzetno, organ za rešavanje u upravnim stvarima može tražiti od suda da mu dostavi spise koji su potrebni za vođenje upravnog postupka. Sud je dužan da postupi po tom zahtevu ako se time ne ometa sudski postupak. Sud može odrediti rok u kome mu se spisi moraju vratiti.
(4) Za pravnu pomoć u odnosu sa inostranim organima važe odredbe međunarodnih ugovora, a ako tih ugovora nema, primenjuje se načelo uzajamnosti. U slučaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ nadležan za inostrane poslove MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA SPOLjNE POSLOVE.
(5) Organi ukazuju pravnu pomoć inostranim organima na način utvrđen zakonom. Organ će uskratiti pravnu pomoć ako se traži obavljanje radnje koja je protivna javnom poretku. Radnja koja je predmet molbe inostranog organa može se izvršiti i na način koji zahteva inostrani organ, ako takav postupak nije protivan javnom poretku.
(6) Ako međunarodnim ugovorima nije predviđena mogućnost neposrednog opštenja s inostranim organima, organi opšte s inostranim organima preko saveznog organa nadležnog za inostrane poslove MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SPOLjNE POSLOVE.
Član 32.
Službeno lice koje rešava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku izuzeće se ako je:
1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlašćenik, odnosno saobveznik, svedok, veštak, punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke;
2) sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke srodnik po krvi KRVNI SRODNIK u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, bračni drug ili srodnik po tazbini TAZBINSKI SRODNIK do drugog stepena zaključno, čak i onda kad je brak prestao;
3) sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca HRANITELjA;
4) u prvostepenom postupku učestvovalo u vođenju postupka ili u donošenju rešenja.
Član 35.
(1) O izuzeću službenog lica saveznog organa odlučuje funkcioner koji rukovodi tim organom.
(2) O izuzeću funkcionera koji rukovodi saveznim organom odlučuje Savezna vlada.
(3) O izuzeću funkcionera koji rukovodi organom u republici članici, odnosno o izuzeću službenog lica tog organa odlučuje organ određen propisom republike članice.
(4) O izuzeću se odlučuje zaključkom.
(1) O IZUZEćU SLUžBENOG LICA U ORGANU ODLUčUJE RUKOVODILAC ORGANA.
(2) O IZUZEćU RUKOVODIOCA ORGANA ODLUčUJE ORGAN ODREđEN POSEBNIM ZAKONOM ILI DRUGIM OPŠTIM AKTOM, ODNOSNO ORGAN KOJI JE NADLEžAN ZA NJEGOV IZBOR, POSTAVLJENJE ILI IMENOVANJE.
(3) O IZUZEćU SE ODLUčUJE ZAKLJUčKOM.
Član 42.
(1) Državni, odnosno javni tužilac JAVNI TUŽILAC, javni pravobranilac i drugi državni organi, kad su zakonom ovlašćeni da u postupku zastupaju javni interes, imaju, u granicama tih ovlašćenja, prava i dužnosti stranke.
(2) Organi iz stava 1. ovog člana ne mogu u postupku imati šira ovlašćenja nego što ih imaju stranke, osim ako su im takva ovlašćenja data zakonom.
Član 48.
(1) Punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.
(2) Ako se kao punomoćnik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, organ će takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome će odmah obavestiti stranku i nadležnog državnog, odnosno javnog tužioca.
(3) Protiv zaključka o uskraćivanju zastupanja može se izjaviti posebna žalba, koja ne odlaže izvršenje zaključka.
Član 51.
(1) Za obim punomoćja merodavna je sadržina punomoćja. Punomoćje se može dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a može se i vremenski ograničiti.
(2) Punomoćje ne prestaje smrću stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik može opozvati ranije punomoćje.
(3) Na pitanja u vezi s punomoćjem koja nisu uređena odredbama ovog zakona shodno se primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Član 63.
(1) Pozvano lice dužno je da se odazove pozivu.
(2) Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga sprečeno da dođe, dužno je odmah po prijemu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog sprečenosti nastao docnije – odmah po saznanju tog razloga.
(3) Ako se lice kome je poziv lično dostavljen (član 77) ne odazove pozivu, a izostanak ne opravda, može biti privedeno, a pored toga i kažnjeno novčanom kaznom do 1.500 dinara. Te mere će se primeniti samo ako je u pozivu bilo označeno da će se primeniti. Ako su usled neopravdanog izostanka pozvanog lica nastali troškovi u postupku, može se odrediti da te troškove snosi lice koje je izostalo. Zaključak o privođenju, o izricanju kazne, odnosno o plaćanju troškova donosi službeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa službenim licem ovlašćenim za rešavanje upravne stvari, a kod zamoljenog organa – u saglasnosti sa starešinom tog organa, odnosno sa službenim licem ovlašćenim za rešavanje u sličnim upravnim stvarima. Protiv tog zaključka dopuštena je posebna žalba.
(4) Ako se pozivu nije odazvao pripadnik Vojske Jugoslavije VOJSKE SRBIJE ili policije, organ će se obratiti nadležnoj komandi, odnosno nadležnom organu sa zahtevom da se on dovede, a može ga i kazniti po stavu 3. ovog člana odnosno odrediti da snosi troškove koje je svojim nedolaskom prouzrokovao.
Član 79.
(1) Stranka može ovlastiti određeno lice kome treba vršiti sva dostavljanja za nju. Kad stranka obavesti o tom ovlašćenju organ koji vodi postupak, taj organ će vršiti sva dostavljanja tom punomoćniku (punomoćnik za primanje pismena).
(2) Punomoćnik za primanje pismena dužan je da svaki akt, bez odlaganja, pošalje stranci.
(3) Ako bi neposredno dostavljanje stranci, zakonskom zastupniku ili punomoćniku znatno odugovlačilo postupak, službeno lice koje vodi postupak može naložiti stranci da po određenom predmetu i u određenom roku postavi u sedištu organa punomoćnika za primanje pismena. Ako stranka ne postupi po ovom nalogu, organ može postupiti shodno članu 45. ovog zakona.
(4) Kad se stranka ili njen zakonski zastupnik nalazi u inostranstvu, a nema punomoćnika u Saveznoj Republici Jugoslaviji REPUBLICI SRBIJI, pozvaće se prilikom dostavljanja prvog pismena da u određenom roku postave punomoćnika ili punomoćnika za primanje pismena i upozoriće se da će im se, ako u ostavljenom roku ne postave punomoćnika, postaviti po službenoj dužnosti punomoćnik za primanje pismena, odnosno privremeni zastupnik.
(5) Dostavljanjem pismena punomoćniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno stranci kojoj je pismeno trebalo dostaviti.
Član 82.
(1) Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uživaju diplomatski imunitet, dostavljanje se vrši preko saveznog organa nadležnog za inostrane poslove MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SPOLjNE POSLOVE, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
(2) Jugoslovenskim državljanima DRŽAVLjANIMA REPUBLIKE SRBIJE u inostranstvu, dostavljanje izvoda iz matičnih knjiga, uverenja, potvrda i drugih pismena izdatih na zahtev stranke može se vršiti neposredno. Dostavljanje ostalih pismena vrši se preko diplomatskih i konzularnih predstavništava Savezne Republike Jugoslavije REPUBLIKE SRBIJE u inostranstvu.
(3) Pripadnicima Vojske Jugoslavije VOJSKE SRBIJE ili policije i licima zaposlenim u suvozemnom, rečnom, pomorskom i vazdušnom saobraćaju, dostavljanje se može vršiti i preko nadležne komande, odnosno organa ili preko preduzeća ili drugog pravnog lica u kojima su zaposleni.
Član 92.
(1) Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego što rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat.
(2) Kad je podnesak upućen poštom preporučeno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje pošti, odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upućen.
(3) Za lica koja se nalaze u Vojsci Jugoslavije VOJSCI SRBIJE dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi ili štabu smatra se kao dan predaje organu kome je upućen.
(4) Za lice lišeno slobode, dan predaje podneska upravi ustanove u kojoj se nalazi smatra se kao dan predaje organu kome je upućen.
(5) Ako je organ odredio dan kad će se raspravljati o podnesku koji je stranka dužna da podnese, pa je pozvao stranku da podnesak dostavi do određenog dana, organ je dužan da uzme u razmatranje podnesak koji je primljen pre početka raspravljanja.
Član 110.
(1) Organ koji vodi postupak može osloboditi stranku od plaćanja troškova u celini ili delimično, ako nađe da ih ne može podneti bez štete po svoje nužno izdržavanje, odnosno po nužno izdržavanje svoje porodice. Organ donosi zaključak o tome po predlogu stranke, na osnovu uverenja o njenom imovnom stanju koje izdaje nadležni organ.
(2) Oslobođenje od plaćanja troškova odnosi se na oslobođenje od taksa i izdataka organa koji vodi postupak, kao što su putni troškovi službenih lica, izdaci za svedoke, veštake i tumače, uviđaj, oglase i sl., kao i na oslobođenje od polaganja obezbeđenja za troškove.
(3) Strani državljani oslobodiće se od plaćanja troškova kad je to predviđeno međunarodnim ugovorom, a ako takvog ugovora nema, pod uslovom uzajamnosti. U slučaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ nadležan za inostrane poslove MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA SPOLjNE POSLOVE.
Član 153.
(1) Ako organu koji rešava o upravnoj stvari nije poznato pravo koje važi u stranoj državi, može se obavestiti o tome kod saveznog organa nadležnog za inostrane poslove MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SPOLjNE POSLOVE.
(2) Organ koji rešava o upravnoj stvari može od stranke zatražiti da podnese javnu ispravu izdatu od nadležnog inostranog organa kojom se potvrđuje koje pravo važi u državi čiji je organ izdao ispravu. Dopušteno je dokazivanje da je strano pravo drukčije nego što je to sadržano u javnoj ispravi, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Član 166.
(1) Svedok može uskratiti svedočenje:
1) ako bi odgovor na pojedina pitanja izložio teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili krivičnom gonjenju njega, njegovog srodnika po krvi KRVNOG SRODNIKA u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, njegovog bračnog druga ili srodnika po tazbini TAZBINSKOG SRODNIKA do drugog stepena zaključno, pa i onda kad je brak prestao, kao i njegovog staraoca ili štićenika, usvojioca ili usvojenika;
2) ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da čuva poslovnu, profesionalnu, umetničku ili naučnu tajnu;
3) o onome što je stranka poverila svedoku kao svom punomoćniku;
4) o onome o čemu se stranka ili drugo lice ispovedi svedoku kao verskom ispovedniku.
(2) Svedok se može osloboditi od dužnosti svedočenja i o drugim činjenicama i okolnostima kad iznese važne razloge za to. Ako je potrebno, on treba te razloge da učini verovatnim.
(3) Svedok ne može zbog opasnosti od imovinske štete uskratiti svedočenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao svedok, zapisničar ili posrednik, o radnjama koje je u vezi sa spornim odnosom preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao i o svakoj radnji o kojoj je na osnovu posebnih propisa dužan da podnese prijavu ili da izjavu.
Član 208.
(1) Kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. U ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.
(2) Ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen. Ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi.
Član 213.
(1) Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu.
(2) Državni, odnosno javni tužilac Javni tužilac, javni pravobranilac i drugi državni organi, kad su zakonom ovlašćeni, mogu izjaviti žalbu protiv rešenja kojim je povređen zakon u korist fizičkog ili pravnog lica, a na štetu javnog interesa.
Član 214.
(1) Protiv prvostepenog rešenja saveznog ili republičkog ministarstva ili drugog samostalnog saveznog ili republičkog organa uprave, odnosno upravne organizacije može se izjaviti žalba samo kad je to zakonom predviđeno, kao i u slučaju kad se radi o upravnoj stvari u kojoj je isključen upravni spor.
(1) PROTIV PRVOSTEPENOG REŠENjA MINISTARSTVA ILI POSEBNE ORGANIZACIJE, ODNOSNO DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA, MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA SAMO KAD JE TO ZAKONOM PREDVIĐENO.
(2) Protiv rešenja vlade VLADE ne može se izjaviti žalba.
Član 240.
(1) Ponavljanje postupka može tražiti stranka, a organ koji je doneo rešenje kojim je postupak završen može pokrenuti ponavljanje postupka po službenoj dužnosti.
(2) Zbog okolnosti navedenih u članu 239. tač. 1, 6, 7, 8. i 11. ovog zakona stranka može tražiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih traži ponavljanje.
(3) Iz razloga navedenih u članu 239. tač. 6. do 11. ovog zakona stranka ne može tražiti ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem postupku.
(4) Državni, odnosno javni tužilac Javni tužilac može tražiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka.
Član 252.
(1) Protiv rešenja donesenog u upravnoj stvari u kojoj nije dozvoljeno vođenje upravnog spora (pravnosnažno rešenje), a sudska zaštita nije obezbeđena ni van upravnog spora, državni, odnosno javni tužilac ima pravo da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti ako smatra da je rešenjem povređen zakon.
(2) Zahtev za zaštitu zakonitosti po odredbi stava 1. ovog člana može se podneti u roku od jednog meseca od dana kad je rešenje dostavljeno tužiocu, a ako mu nije dostavljeno – u roku od šest meseci od dana dostavljanja stranci.
(3) Zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi savezni državni tužilac – kad o zahtevu rešava savezni organ, a republički tužilac kad o zahtevu rešava republički organ.
(4) O zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv rešenja koje je u postupku doneo savezni organ ili preduzeće, odnosno druga organizacija kojima je saveznim zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja – rešava savezni organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi protiv pobijenog rešenja, a ako takvog organa uprave nema – Savezna vlada. U ostalim slučajevima, po zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava nadležni organ u republici članici.
(3) O ZAHTEVU ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI PROTIV REŠENjA KOJE JE U POSTUPKU DONEO NADLEŽNI ORGAN REŠAVA ORGAN KOJI JE NADLEŽAN ZA REŠAVANjE PO ŽALBI PROTIV POBIJANOG REŠENjA, A AKO TAKVOG ORGANA NEMA ORGAN KOJI JE OVLAŠĆEN DA VRŠI NADZOR NAD RADOM ORGANA KOJI JE DONEO POBIJANO REŠENjE.
(5) (4) Povodom zahteva za zaštitu zakonitosti organ može prihvatiti zahtev i ukinuti pobijano rešenje ili odbiti zahtev. Protiv rešenja donesenog po zahtevu za zaštitu zakonitosti žalba nije dopuštena.
Član 253.
(1) Konačno rešenje nadležni organ će poništiti po osnovu službenog nadzora:
1) ako ga je doneo stvarno nenadležni organ, a ne radi se o slučaju predviđenom u članu 257. tačka 1. ovog zakona;
2) ako je u istoj upravnoj stvari ranije doneseno pravnosnažno rešenje kojim je ta upravna stvar drukčije rešena;
3) ako ga je doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa, a to je potrebno po zakonu ili drugom propisu;
4) ako ga je doneo mesno nenadležni organ;
5) ako je rešenje doneseno kao posledica prinude, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozovoljene radnje.
(2) Konačno rešenje može se ukinuti po osnovu službenog nadzora ako je njime očigledno povređen materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima učestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima rešenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka.
(3) Ako je za donošenje rešenja nadležan savezni ili republički organ ili organizacija, a rešenje je donela savezna ili republička vlada VLADA, takvo rešenje se ne može poništiti na osnovu odredbe tačke 1. stava 1. ovog člana.
Član 254.
(1) Rešenje može poništiti ili ukinuti po osnovu službenog nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.
(2) Nadležni organ donosi rešenje o poništenju rešenja po službenoj dužnosti, po zahtevu stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca, a rešenje o ukidanju – po službenoj dužnosti ili po zahtevu državnog, odnosno javnog tužioca.
(3) Rešenje o poništenju na osnovu člana 253. stav 1. tač. 1. do 3. ovog zakona može se doneti u roku od pet godina, a na osnovu tačke 4. stava 1. tog člana – u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno. Rešenje o ukidanju na osnovu člana 253. stav 2. ovog zakona može se doneti u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno.
(4) Rešenje o poništenju rešenja na osnovu člana 253. stav 1. tačka 5. ovog zakona može se doneti bez obzira na rokove utvrđene u stavu 3. ovog člana.
(5) Protiv rešenja donesenog na osnovu člana 253. ovog zakona nije dopuštena žalba, već se protiv njega može neposredno pokrenuti upravni spor.
Član 258.
(1) Rešenje se može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca.
(2) Rešenje se može oglasiti ništavim u celini ili delimično.
(3) Protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena je žalba. Ako nema organa koji rešava po žalbi, protiv tog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor.
Član 260.
Organ koji sazna za rešenje kojim je povređen zakon, a povreda može biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rešenja, odnosno državnog, odnosno javnog tužioca.
Član 273.
(1) Kad treba da se sprovede sudsko izvršenje rešenja donesenog u postupku, organ čije rešenje treba izvršiti stavlja na rešenje potvrdu izvršnosti (član 268. stav 3) i dostavlja ga radi izvršenja sudu nadležnom za izvršenje.
(2) Rešenje doneseno u postupku koje sadrži potvrdu izvršnosti jeste osnov za sudsko izvršenje. To izvršenje sprovodi se po odredbama saveznog zakona kojim se uređuje izvršni postupak i odredbama drugih zakona koji važe za sudsko izvršenje.
Član 280.
(1) Izvršenje radi obezbeđenja može se sprovesti administrativnim ili sudskim putem.
(2) Kad se izvršenje radi obezbeđenja sprovodi sudskim putem, sud postupa po odredbama saveznog zakona kojim se uređuje izvršni postupak i odredbama drugih zakona koji važe za sudsko izvršenje.
Član 284.
(1) Preduzeće, odnosno druga organizacija kojoj je zakonom povereno vršenje javnog ovlašćenja može u postupku koji vodi za povrede procesne discipline sama izricati kazne i primenjivati druge mere predviđene u odredbama člana 63. st. 3. i 4, člana 101, člana 159. stav 3, člana 171. st. 1. i 2, člana 182. stav 1. i člana 187. st. 2. i 3. ovog zakona.
(2) Iznosi naplaćeni od izrečenih novčanih kazni iz stava 1. ovog člana, uplaćuju se u savezni ili republički budžet BUDžET REPUBLIKE SRBIJE.
Član 286.
(1) Službeno lice u organu koji vodi postupak odgovorno je ako njegovom krivicom dođe do neizvršenja određenih procesnih radnji.
(2) Savezni organ ORGAN koji se stara o sprovođenju ovog zakona može da zahteva pokretanje disciplinskog postupka protiv službenog, odnosno odgovornog lica koje propusti vršenje dužnosti iz stava 1. ovog člana, kao i odgovornog lica koje, protivno članu 285. ovog zakona, odredi nestručno lice za preduzimanje radnji u postupku ili za rešavanje u upravnoj stvari.
Član 287.
(1) Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši nadležni savezni organ MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE UPRAVE.
(2) Nadležni savezni organ dužan je da ostvaruje uvid u rešavanje u upravnim stvarima naročito u pogledu rešavanja u propisanim rokovima i u pogledu stručne spreme zaposlenih koji rade na upravnim stvarima kod organa, kao i da daje objašnjenja i pruža stručnu pomoć u stvarima koje se odnose na primenjivanje odredaba ovog zakona. Organi su dužni da nadležnom organu omoguće ostvarivanje uvida u rad koji se odnosi na rešavanje upravnih stvari, a naročito da mu daju, odnosno dostavljaju određene podatke, odnosno obaveštenja.