I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se: podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada; procena radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom; uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom; druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Član 2.
Ovaj zakon zasniva se na načelima:
poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom;
uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi – u skladu sa profesionalnim sposobnostima;
podsticanja zaposlenosti osoba sa invaliditetom na odgovarajućim radnim mestima i u odgovarajućim uslovima rada;
zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, u skladu sa zakonom;
jednakih prava i obaveza;
rodne ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.
Član 3.
Osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, koje ima socijalna i druga ograničenja koja su od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja i koje nema mogućnosti ili ima smanjene mogućnosti da se, pod ravnopravnim uslovima, uključi na tržište rada i da konkuriše za zapošljavanje sa drugim licima.
Nezaposlena osoba sa invaliditetom jeste osoba iz stava 1. ovog člana, od 15 do 65 godina života, koja nije u radnom odnosu niti je na drugi način ostvarila pravo na rad, spremna da radi ili prihvati profesionalnu rehabilitaciju radi zapošljavanja i aktivno traži zaposlenje i vodi se na evidenciji nezaposlenih lica kod organizacije nadležne za poslove zapošljavanja.
Član 4.
Prava utvrđena ovim zakonom ostvaruje osoba sa invaliditetom koja ima utvrđen status osobe sa invaliditetom.
Status osobe sa invaliditetom ima:
1) ratni vojni invalid;
mirnodopski vojni invalid;
civilni invalid rata;
lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom;
lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost;
lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja.
Član 5.
Ako pojedina pitanja ovim zakonom nisu drugačije uređena, na prava i obaveze osoba sa invaliditetom primenjuju se propisi iz oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja, sprečavanja diskriminacije, bezbednosti i zdravlja na radu, zapošljavanja i drugih oblasti.
II. PRAVA I OBAVEZE OSOBA SA INVALIDITETOM
Član 6.
Osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim zakonom, može da ostvari pravo:
na utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti;
na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada;
na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije;
na zapošljavanje pod opštim uslovima;
na zapošljavanje pod posebnim uslovima;
na mere aktivne politike zapošljavanja;
na zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom;
na druga prava u skladu sa zakonom.
Član 7.
Osoba sa invaliditetom ima obavezu:
da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti i utvrđivanje statusa;
da se uključuje u obrazovanje, školovanje, usavršavanje, stručno osposobljavanje i obuku;
da aktivno traži zaposlenje;
da prihvati profesionalnu rehabilitaciju;
da sarađuje sa stručnim radnicima u toku profesionalne rehabilitacije, zapošljavanja i rada i poštuje radnu i tehnološku disciplinu;
da prihvati mere aktivne politike zapošljavanja;
da prihvati zaposlenje, u skladu sa profesionalnim sposobnostima.
III. PROCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Član 8.
Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili pod posebnim uslovima.
Osobi sa invaliditetom kojoj nije procenjena radna sposobnost ista se, u cilju utvrđivanja mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, procenjuje u skladu sa ovim zakonom.
Član 9.
Zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja.
Izuzetno, zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja – uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju.
Nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja daje organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja iz stava 3. ovog člana.
Po žalbi na rešenje iz stava 4. ovog člana rešava ministar nadležan za poslove zapošljavanja.
Bliži način, troškove i kriterijume za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
IV. PODSTICANjE ZAPOŠLjAVANjA OSOBA SA INVALIDITETOM
Član 11.
Poslovi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom jesu:
1) afirmacija jednakih mogućnosti osoba sa invaliditetom na tržištu rada;
2) organizovanje i sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije;
3) ostvarivanje prava na mere aktivne politike zapošljavanja, odnosno mere za podsticanje samozapošljavanja i zapošljavanja osoba sa invaliditetom;
4) obezbeđivanje tehničke, stručne i finansijske podrške za prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta, uključujući i tehnička i tehnološka pomagala u cilju povećanja mogućnosti zapošljavanja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom;
5) praćenje efekata radne i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom;
6) saradnja sa organizacijama i udruženjima osoba sa invaliditetom, poslodavcima i drugim organima i organizacijama u cilju podsticanja zapošljavanja i uključenosti osoba sa invaliditetom;
7) drugi poslovi koji se obavljaju s ciljem povećanja zaposlenosti i uključivanja osoba sa invaliditetom na tržište rada.
V. PROFESIONALNA REHABILITACIJA
Član 12.
Pod profesionalnom rehabilitacijom osoba sa invaliditetom podrazumeva se organizovanje i sprovođenje programa mera i aktivnosti u cilju osposobljavanja za odgovarajući posao, zapošljavanja, održanja zaposlenja, napredovanja ili promene profesionalne karijere.
Član 13.
Profesionalna rehabilitacija osoba sa invaliditetom sprovodi se primenom mera i aktivnosti koje obuhvataju:
karijerno vođenje, profesionalno informisanje, savetovanje i individualni plan zapošljavanja;
radno osposobljavanje, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i programe za sticanje, održavanje i unapređivanje radnih i radno-socijalnih veština i sposobnosti;
pojedinačne i grupne, opšte i prilagođene programe za unapređenje radno-socijalne integracije;
razvoj motivacije, tehničku pomoć, stručnu podršku, praćenje i procenu rezultata profesionalne rehabilitacije;
individualni savetodavni rad, koji uključuje pomoć u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovišta mogućnosti uključivanja u rad i pojedine mere profesionalne rehabilitacije;
edukaciju i trening seminare za poslodavce, stručna lica za radno osposobljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom i druga lica;
predloge i obuku za primenu adekvatnih tehničkih i tehnoloških rešenja u cilju podizanja efikasnosti osobe sa invaliditetom u učenju i radu, kao i službe podrške;
druge aktivnosti.
Bliže uslove, kriterijume i standarde za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Član 14.
Nosioci poslova profesionalne rehabilitacije, pored organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, mogu biti i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, obrazovne ustanove i drugi oblici organizovanja koji ispunjavaju uslove, kriterijume i standarde za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije.
Član 15.
Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije sprovode nosioci poslova profesionalne rehabilitacije na osnovu programa koji sadrži:
opis mere i aktivnosti, odnosno opis posla i pojedinih operacija;
način praktičnog i teorijskog izvođenja mere i aktivnosti;
tehničke, prostorne, programske, kadrovske i organizacione uslove;
trajanje programa;
potrebna sredstva;
druge uslove za sprovođenje pojedinih mera i aktivnosti.
Za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije iz člana 13. stav 1. tač. 2), 3), 6) i 7) ovog zakona nosioci poslova profesionalne rehabilitacije pribavljaju odobrenje ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja koje se izdaje po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, organizacije nadležne za stručno obrazovanje odraslih i udruženja ili organizacija osoba sa invaliditetom.
Član 16.
Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja može zaključiti ugovor o sprovođenju mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije sa drugim nosiocem poslova profesionalne rehabilitacije – u zavisnosti od potreba osoba sa invaliditetom i tržišta rada.
Član 17.
U okviru profesionalne rehabilitacije, sagledavanjem svih faktora koji mogu uticati na unapređenje uslova rada i podizanje efikasnosti osobe sa invaliditetom na radnom mestu, vrši se procena profesionalnih mogućnosti i vrste mera i aktivnosti koje će se sprovoditi kao deo celokupne rehabilitacije, odnosno socijalne i radne uključenosti pojedinca radi zapošljavanja ili održanja zaposlenja.
Član 18.
O sprovedenoj profesionalnoj rehabilitaciji iz člana 13. tač. 2) i 6) ovog zakona nosilac poslova profesionalne rehabilitacije koji je sproveo mere i aktivnosti izdaje uverenje.
Član 19.
Troškove profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, čija je radna sposobnost smanjena zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, nastalih nakon stupanja na snagu ovog zakona, snosi poslodavac kod koga je osoba sa invaliditetom u radnom odnosu u vreme nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Troškove profesionalne rehabilitacije ostalih osoba sa invaliditetom snosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja.
Član 20.
Zaposlena osoba sa invaliditetom, za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, ima pravo na odsustvo sa rada kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu.
Zaposlenoj osobi sa invaliditetom ne može da prestane radni odnos zbog odsustva sa rada do koga je došlo u vreme trajanja profesionalne rehabilitacije.
Za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije zaposlena osoba sa invaliditetom ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade ostvarene u prethodna tri meseca pre uključivanja u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, s tim da naknada zarade ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
Član 21.
Nezaposlena osoba sa invaliditetom za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije ne zasniva radni odnos.
Nezaposlena osoba sa invaliditetom koja je uključena u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije iz člana 13. tač. 2), 3) i 7) ovog zakona, ima pravo na novčanu pomoć za vreme trajanja programa, i to:
za troškove prevoza za sebe i pratioca, ukoliko je potreban, u visini neoporezovanog iznosa, u skladu sa zakonom;
u visini od 20% od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu mesečno, za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, ako se profesionalna rehabilitacija izvodi u trajanju od najmanje 100 časova i ako osoba sa invaliditetom nije korisnik novčane naknade na osnovu nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.
O pravima iz stava 1. ovog člana odlučuje organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju poslovi zapošljavanja.
VI. ZAPOŠLjAVANjE OSOBA SA INVALIDITETOM
Član 22.
Osobe sa invaliditetom zapošljavaju se pod opštim ili pod posebnim uslovima.
Član 23.
Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.
Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.
Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.
Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom.
Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.
Član 24.
Obaveza zapošljavanja, u smislu ovog zakona, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom.
Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom.
Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.
Član 25.
Novoosnovani poslodavac nema obavezu zapošljavanja iz člana 24. ovog zakona, u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.
Član 26.
Poslodavac koji učestvuje u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili socijalnom preduzeću i organizaciji oslobađa se obaveze zapošljavanja onog broja osoba sa invaliditetom čije zarade finansira.
Učešće u finansiranju zarade osobe sa invaliditetom iz stava 1. ovog člana ne može biti manje od 50% prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Član 27.
Poslodavac koji izvrši finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ili vršenju usluga u postupcima javne ili druge nabavke sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u vrednosti od 10 prosečnih zarada u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u momentu zaključenja ugovora, oslobađa se obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom iz člana 24. ovog zakona, za narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze.
Član 28.
Osniva se budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: Budžetski fond).
Budžetski fond iz stava 1. ovog člana osniva se na neodređeno vreme i njime upravlja ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja.
Član 29.
Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom u skladu sa članom 24. ovog zakona plaća penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.
Penale iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije prilikom isplate zarada i naknada zarade, a najkasnije do 30. u mesecu za prethodni mesec.
Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj osoba sa invaliditetom.
Sredstva iz stava 2. ovog člana predstavljaju prihod Budžetskog fonda i koriste se za podsticanje zapošljavanja, profesionalnu rehabilitaciju i posebne oblike zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom.
VII. MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLjAVANjA OSOBA SA INVALIDITETOM
Član 30.
Aktivna politika zapošljavanja osoba sa invaliditetom podrazumeva mere i podsticaje usmerene na podizanje motivacije, zapošljavanje i samozapošljavanje osoba sa invaliditetom, u skladu sa zakonom.
Član 31.
Poslodavac koji zaposli osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima može da ostvari pravo na refundaciju troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje tih lica.
Član 32.
Poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci.
Subvencija zarade iz stava 1. ovog člana ostvaruje se u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
Član 33.
O podsticajima za zapošljavanje iz čl. 31. i 32. ovog zakona odlučuje organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, na osnovu zahteva poslodavca.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se u roku od 30 dana od dana zasnivanja radnog odnosa sa osobom sa invaliditetom.
Opštim aktom organizacije nadležne za poslove zapošljavanja utvrđuju se bliži uslovi i merila za ostvarivanje prava iz čl. 31. i 32. ovog zakona.
VIII. POSEBNI OBLICI ZAPOŠLjAVANjA I RADNOG ANGAŽOVANjA OSOBA SA INVALIDITETOM
Član 34.
Posebni oblici zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, koji imaju za cilj zapošljavanje, odnosno radno angažovanje i poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, mogu biti organizovani kao:
preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
radni centri;
socijalno preduzeće i organizacija.
1. Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Član 35.
Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom jeste pravno lice koje zapošljava i vrši profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim zakonom.
Član 36.
Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredno društvo, udruženje osoba sa invaliditetom ili drugo pravno ili fizičko lice, u cilju otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom može obavljati delatnost pod uslovom:
da ima u radnom odnosu na neodređeno vreme najmanje pet osoba sa invaliditetom;
da, u odnosu na ukupan broj zaposlenih, ima u radnom odnosu na neodređeno vreme najmanje 40% osoba sa invaliditetom, od čega najmanje 10% osoba sa invaliditetom koje mogu da se zaposle samo pod posebnim uslovima;
da ima odgovarajući prostor i odgovarajuću tehničku i drugu opremu za radno osposobljavanje i rad osoba sa invaliditetom;
da ima zaposlena stručna lica za radno osposobljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, ukoliko preduzeće zapošljava više od 20 osoba sa invaliditetom, odnosno angažovana stručna lica ukoliko preduzeće zapošljava manje od 20 osoba sa invaliditetom, i to:
jedno lice za izvođenje praktične nastave i obuke za poslove za koje se osposobljavaju osobe sa invaliditetom,
jedno lice za poslove pružanja profesionalne asistencije zaposlenim osobama sa invaliditetom,
jedno lice – savetnika za integraciju na radnom mestu;
5) da ima dozvolu za obavljanje delatnosti.
Član 37.
Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom upisuje se u odgovarajući registar uz prethodno pribavljenu dozvolu ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja.
Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, ministarstva nadležnog za poslove socijalne politike i ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja.
Preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje u toku obavljanja delatnosti prestane da ispunjava uslove utvrđene članom 36. ovog zakona ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja oduzima dozvolu.
Član 38.
Na osnivanje, upravljanje, povezivanje, organizaciju, rad, kao i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom primenjuju se propisi koji se odnose na privredna društva, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Član 39.
Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u okviru svoje delatnosti, sprovodi programe mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije iz člana 13. tač. 2), 3) i 7) ovog zakona:
za osobe sa invaliditetom zaposlene u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
za učenike srednjih škola koji stiču obrazovanje po programima za učenike sa smetnjama u razvoju;
za osobe sa invaliditetom koje su uključene u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije.
Član 40.
Preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom se iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz Budžetskog fonda, mesečno refundiraju sredstva na ime učešća u zaradama u visini od 50% prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike – po zaposlenoj osobi sa invaliditetom.
Član 41.
Preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mogu se obezbediti i sredstva za poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta ili u druge svrhe.
Sredstva iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz Budžetskog fonda.
Član 42.
Zahtev za dodelu sredstava iz člana 41. ovog zakona podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja i sadrži izveštaj o realizaciji poslovanja, bilans stanja i uspeha u prethodnoj godini, plan poslovanja za naredni period, broj i strukturu zaposlenih osoba sa invaliditetom i druge činjenice bitne za dodelu i korišćenje sredstava.
Izveštaj o namenskom korišćenju sredstava preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja šestomesečno i nakon završetka ulaganja.
U slučaju nenamenskog korišćenja sredstava preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom dužno je da dodeljena sredstva vrati sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
2. Radni centar
Član 43.
Radni centar jeste poseban oblik ustanove koja obezbeđuje radno angažovanje kao radno terapijsku aktivnost osoba sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu.
Radni centar može da obavlja delatnost pod uslovom da angažuje na radno terapijskim aktivnostima najmanje pet osoba sa invaliditetom, odnosno da angažuje na radno terapijskim aktivnostima najmanje 80% osoba sa invaliditetom u odnosu na ukupan broj radno angažovanih i zaposlenih.
Radno angažovanje osoba sa invaliditetom u radnom centru jeste dugotrajan oblik profesionalne rehabilitacije, u skladu sa psihičkim i fizičkim sposobnostima i željama osobe sa invaliditetom i mogućnostima radnog centra.
U radnom centru može se, na osnovu ugovora sa ustanovom socijalne zaštite za smeštaj korisnika i uz saglasnost staratelja, obezbediti radno angažovanje korisnika smeštaja koji ispunjavaju uslove iz st. 1. i 3. ovog člana.
Za vreme radnog angažovanja u radnom centru osoba sa invaliditetom ostvaruje pravo na novčanu pomoć iz člana 21. ovog zakona.
Radno angažovanje kao radno terapijska aktivnost korisnika može se obezbediti i u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika pod uslovima i na način koji propisuje ministar nadležan za poslove socijalne politike.
Član 44.
Radni centar mogu da osnuju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Prostorno tehničke uslove, stručnu osposobljenost zaposlenih i druge uslove za rad radnog centra sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja i ministar nadležan za poslove socijalne politike.
3. Socijalno preduzeće i organizacija
Član 45.
Socijalno preduzeće, u smislu ovog zakona, jeste privredno društvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom, i koje, nezavisno od ukupnog broja zaposlenih, zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.
Socijalno preduzeće posluje u skladu sa propisima o privrednim društvima.
Socijalna organizacija, u smislu ovog zakona, jeste drugi oblik organizovanja koji se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljenje potreba osoba sa invaliditetom i koji zapošljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.
Socijalno preduzeće i organizacija dužni su da deo prihoda koji ostvaruju obavljanjem delatnosti ulažu u unapređenje uslova rada, radnih veština, socijalne integracije, životnog standarda i zadovoljenja potreba osoba sa invaliditetom.
Član 46.
Evidenciju o posebnim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom vodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o delatnosti, ukupnom broju zaposlenih, broju zaposlenih, odnosno radno angažovanih osoba sa invaliditetom i ostale podatke od značaja za poslovanje.
Ministar nadležan za poslove zapošljavanja propisuje bliži sadržaj, obrasce i način vođenja evidencije.
X. NADZOR
Član 47.
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja vrši nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poslova državne uprave poverenih ovim zakonom.
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, preko inspektora.
Način izdavanja, sadržinu i izgled legitimacije inspektora propisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja.
Član 48.
Izuzetno od člana 47. ovog zakona, inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u pogledu ostvarivanja prava, položaja i zaštite osoba sa invaliditetom koje su u radnom odnosu vrši Inspektorat za rad, u skladu sa propisima iz oblasti rada i bezbednosti i zdravlja na radu, a kontrolu ispunjavanja obaveze zapošljavanja i naplatu penala vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Član 49.
Dokaz o izvršenju obaveze zapošljavanja, odnosno uplati penala u Budžetski fond poslodavac podnosi Poreskoj upravi mesečno, na obrascu koji sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja i ministar nadležan za poslove finansija.
XI. KAZNENE ODREDBE
Član 50.
Novčanom kaznom od 200.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, ako:
ne obavlja poslove podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom (član 11);
ne sprovodi ili sprovodi suprotno odredbama ovog zakona mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije (član 13);
ne izda uverenje o stručnoj osposobljenosti (član 18).
Novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja.
Član 51.
Novčanom kaznom od 200.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj nosilac poslova profesionalne rehabilitacije, ako:
sprovodi mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije suprotno odredbama ovog zakona (član 13);
mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije sprovodi bez pribavljenog odobrenja (član 15. stav 2);
ne izda uverenje o stručnoj osposobljenosti (član 18).
Novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice kod nosioca poslova koji sprovodi profesionalnu rehabilitaciju.
Član 52.
Novčanom kaznom od 200.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ako:
ne pribavi odobrenje za sprovođenje programa mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije (član 15. stav 2);
obavlja delatnost, a ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom (član 36. stav 2);
ne sprovodi ili sprovodi suprotno odredbama ovog zakona mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije (član 39);
ne koristi namenski sredstva za poboljšanje uslova rada unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta ili u druge svrhe (član 41. stav 1).
Novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Član 53.
Novčanom kaznom od 200.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac, ako:
ne snosi troškove profesionalne rehabilitacije (član 19. stav 1);
ne omogući zaposlenoj osobi sa invaliditetom odsustvo sa rada za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije (član 20. stav 2);
ne ispuni obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, odnosno prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra osobom sa invaliditetom u skladu sa ovim zakonom (član 24).
Novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice kod poslodavca.
XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 54.
U preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje je osnovano u skladu sa zakonima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, udeo državne svojine u svojini preduzeća utvrdiće se u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97, 64/99, 44/99 i 101/05), u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postupci privatizacije preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom pokrenuti pre dana stupanja na snagu ovog zakona prekinuće se do utvrđivanja udela državne svojine u svojini preduzeća, na način utvrđen u stavu 1. ovog člana.
Član 55.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, postojeća preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida nastavljaju da rade na način i pod uslovima pod kojima su upisani u registar.
Preduzeće za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida osnovano pre stupanja na snagu ovog zakona uskladiće status, organizaciju i opšta akta sa odredbama ovog zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno u roku od 60 dana od dana okončanja postupka utvrđivanja udela državne svojine u svojini preduzeća.
Član 56.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida („Službeni glasnik RS”, br. 25/96 i 101/05).
Član 57.
Nadležni ministri doneće bliže propise na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja dužna je da donese opšta akta i uskladi organizaciju na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 58.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Odredbe čl. 24. i 29. ovog zakona počinju da se primenjuju protekom roka od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom sadržan je u članu 97. tač. 8. i 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zapošljavanja i boračke i invalidske zaštite.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Tehnološke i organizacione promene koje tranziciona ekonomija donosi, imaju za posledicu svakodnevno intenzivno menjanje celokupnih društveno ekonomskih odnosa. Protekli period dinamičnih promena u našem društvu, doveo je do izmena propisa iz oblasti rada i radnih odnosa, socijalne zaštite, zaštite na radu, penzijskog i invalidskog osiguranja i zapošljavanja. U praksi je uočen nedostatak zakonske regulative kojom bi se regulisala oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, odnosno omogućavanja uključivanja u svet rada a time i druge društvene tokove, u skladu sa pozitivnim evropskim zakonodavstvom.
Pitanje socijalnog uključivanja osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života, uključujući i stimulisanje njihovog uključivanja na tržište rada ima veliki značaj i ne postavlja se kao problem socijalne politike, već kao pitanje poštovanja ljudskih prava. Dakle, nije u pitanju samo obezbeđivanje egzistencije osoba sa invaliditetom, nego pitanje inkluzije u sve sfere društvenog života.
Imajući u vidu da je u Republici Srbiji doneta odluka o pristupanju Evropskoj Uniji (EU), kao i da je u toku proces harmonizacije naših propisa sa propisima EU, potrebno je naglasiti da su tokom izrade ovog zakona korišćena osnovna rešenja iz direktiva, rezolucija i preporuka EU i Saveta Evrope, kao i akcionih planova za osobe sa invaliditetom, a koji se odnose na: promociju zapošljavanja osoba sa invaliditetom, potrebu promocije pune integracije osoba sa invaliditetom u društvo, potrebu pune uključenosti osoba sa invaliditetom u rad sa novim tehnologijama, predstavljanje principa «univerzalnog dizajna» na svim radnim mestima, procenu radne sposobnosti osoba sa invaliditetom, jednake mogućnosti zapošljavanja za osobe sa invaliditetom, različite politike za rehabilitaciju i drugo.
Obaveza donošenja zakona kojim se uređuje oblast zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom uslovljena je i Konvencijom MOR-a broj 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida, koju je naša zemlja ratifikovala 2000. godine.
Zapošljavanje i profesionalna rehabilitacija osoba sa invaliditetom je oblast koja ima primarni značaj za poboljšanje uslova života ove kategorije stanovništva. Pravo na rad zagarantovano je svakom građaninu Republike Srbije, jer je to pravo koje omogućava svakom pojedincu da unapređuje svoje sposobnosti i da se razvije u kreativnu osobu.
Takođe, Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05-ispravka) predpostavlja određene ciljeve i zadatke radi unapređenja položaja osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih građana koji uživaju sva prava i odgovornosti, od kojih je jedan zadatak razvijanje politika mera i programa u oblastima obrazovanja, zapošljavanja i rada koji osobama sa invaliditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču samostalnost, lični razvoj i aktivan život u ovim oblastima. Osobe sa invaliditetom imaju ista prava kao i ostali građani i zato moraju imati jednake mogućnosti da ta prava i ostvare. Strategijom je naglašeno da ni jedna institucija u Republici Srbiji ne raspolaže bazama podataka o osobama sa invaliditetom. Na osnovu izvršenih istraživanja (Studija izvodljivosti za unapređenje zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Reppublici Srbiji, Evropska agencija za rekonstrukciju-2006. godina) smatra se da u Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invaliditetom od kojih je oko 300.000 radnog uzrasta (15-65 godina). Stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom je izuzetno niska i iznosi oko 13%, što znači da je u radnom odnosu samo oko 21.000 lica. Jedan od posebnih ciljeva Strategije jeste obezbeđivanje jednakih mogućnosti za rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom uz razvoj i primenu sistemskih rešenja baziranih na potrebama i sposobnostima.
Sa druge strane, Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, broj 33/06) predviđeno je da se diskriminacijom zbog invalidnosti u zapošljavanju ne smatra preduzimanje podsticajnih mera za brže zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i da su svi organi državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave dužni da preduzimaju aktivnosti s ciljem stvaranja jednakih mogućnosti za osobe sa invaliditetom.
Razlog za donošenje ovog zakona jeste i činjenica da postojeća regulativa u ovoj oblasti, odnosno Zakon o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida („Službeni glasnik RS”, broj 25/96 i 101/05), uređuje samo zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima rada – u tzv. „zaštitnim radionicama”. Ovaj zakon ne prati već ustanovljene promene odnosa u društvu, jer ne podržava inkluzivno zapošljavanje i novu regulativu koja je u posrednoj ili neposrednoj vezi sa oblašću zapošljavanja i radnog osposobljavanja osoba sa invaliditetom, kao na primer: Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o radu, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o privrednim društvima, Zakon o privatizaciji i niz drugih zakona i podzakonskih akata koji na direktan ili indirektan način dotiču i oblast zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom.
Ovim zakonom bi se obezbedilo potpuno redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog okruženja, odnosno poslodavaca. Iskustvo u primeni zakona kojima se promoviše zapošljavanje osoba sa invaliditetom u drugim zemljama, zajedno sa pratećim finansijskim merama podrške, govori nam da su samo finansijska sredstva podrške poslodavcima, kombinovana sa insistiranjem na altruisitičkom pristupu u rešavanju problema nezaposlenosti osoba sa invaliditetom, nedovoljna za značajnije povećanje stope zaposlenosti ove kategorije. Potrebno je da buduće zapošljavanje osoba sa invaliditetom bude zasnovano na ekonomskim motivima, odnosno da se nezaposlene osobe sa invaliditetom tretiraju ravnopravno sa svim ostalim kandidatima u okviru grupe lica koja traže zaposlenje.
Sistem utvrđene obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom od strane poslodavaca predviđen je u nizu evropskih zemalja: Nemačka, Francuska, Austrija, Poljska, Španija, Italija, Švajcarska, Slovenija, Bugarska, Moldavija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Holandija i drugim zemljama, i to u visini od 2-15% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Iskustva iz ovih zemalja su pozitivna i pokazuju da se na ovaj način zaista postiže uključenost osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života, imajući u vidu da se, uključivanjem u svet rada lica uključuju i u druge tokove društvenog života, a prepreke i različite barijere se smanjuju u velikoj meri.
Predloženim Zakonom obezbediće se legislativni osnov za navedene ciljeve, koji će pokrenuti niz kontinuiranih aktivnosti/mera kako bi osobe sa invaliditetom iskazale svoje radne sposobnosti u otvorenoj privredi i kojim bi se, kroz rešavanje problema zaposlenja, obezbedila njihova puna participacija u društvu.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH ODREDABA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Osnovne odredbe
(čl. 1.-5.)
Osnovnim odredbama Zakona utvđena su pitanja koja se regulišu ovim zakonom, načela na kojima se Zakon zasniva, pojam osobe sa invaliditetom i pojam nezaposlene osobe sa invaliditetom.
Načelnim odredbama Zakona zabranjuje se svaka vrsta diskriminacije osoba sa invaliditetom, uz poštovanje ljudskih prava i dostojanstva, podstičući uključenost u sve sfere i procese društvenog života, ravnopravnost u ostvarivanju prava i obaveza, i povećanje zaposlenosti stvaranjem odgovarajućih radnih mesta i uslova za rad.
Osobe sa invaliditetom koje ostvaruju prava u skladu sa ovim Zakonom su sva lica koja su stekla status osobe sa invaliditetom u skladu sa drugim propisima (penzijsko i invalidsko osiguranje, boračko invalidska zaštita, propisi iz oblasti obrazovanja za kategorisanu omladinu), kao i lica kojima se proceni radna sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, u skladu sa ovim Zakonom.
Definicija osoba sa invaliditetom obuhvata i medicinski i socijalni pristup sagledavajući invalidnost kao individualni problem prouzrokovan bolešću, povredom ili nekim drugim oštećenjem zdravlja i sa druge strane kao socijalno definisan problem koji, kao proizvod socijalne organizacije, prouzrokuje različite barijere u svakodnevnom životu.
Nezaposlena osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim zakonom, jeste lice od 15 do 65 godina života, imajući u vidu da se radi o ostvarivanju prava na rad i prava po osnovu profesionalne rehabilitacije radi zapošljavanja ili održanja zaposlenja. Nezaposlena osoba sa invaliditetom se vodi na evidenciji nezaposlenih lica kod organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, spremna je da radi ili prihvati profesionalnu rehabilitaciju i aktivno traži zaposlenje. Aktivnim odnosom prema profesionalnoj rehabilitaciji i zaposlenju podstiče se socijalna i radna uključenost osoba sa invaliditetom i ističu obaveze u periodu nezaposlenosti.
Prava i obaveze osoba sa invaliditetom
(čl. 6. i 7.)
U poglavlju II. Zakona utvrđena su prava i obaveze koja osoba sa invaliditetom ima u skladu sa ovim zakonom, radi uključivanja u proces profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja.
U skladu sa ovim zakonom osoba sa invaliditetom može da ostvari sledeća prava: utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti; podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada; pravo na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije; zapošljavanje pod opštim uslovima; zapošljavanje pod posebnim uslovima; mere aktivne politike zapošljavanja; zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom; druga prava kojima se podstiče radna i socijalna uključenost osoba sa invaliditetom.
Prilikom davanja rešenja u oblasti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom uopšte, a i podsticanja zapošljavanja, mora se voditi računa o tome da postoje brojni rizici marginalizacije i socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom. Radi podsticanja ravnopravnosti i pune uključenosti potrebno je naglasiti i doprinos samih osoba sa invaliditetom koji imaju u procesu profesionalne rehabilitacije, te se Zakonom naročito ističe kao obaveza: odazivanje na poziv za procenu radne sposobnosti i utvrđivanje statusa; uključivanje u obrazovanje, školovanje, usavršavanje, stručno osposobljavanje i obuku; aktivno traženje zaposlenja; prihvatanje profesionalne rehabilitacije; saradnja sa stručnim radnicima u toku profesionalne rehabilitacije, zapošljavanja i rada i poštovanje radne i tehnološke discipline; prihvatanje mera aktivne politike zapošljavanja; i prihvatanje zaposlenja, u skladu sa profesionalnim sposobnostima same osobe sa invaliditetom.
Procena radne sposobnosti
(čl. 8. i 9.)
Procena radne sposobnosti vrši se u Fondu PIO, dok rešenje donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja.
Uslovi, kriterijumi, način i postupak za procenu radne sposobnosti regulisaće se opštim aktom koji propisuju ministri nadležni za poslove zapošljavanja, zdravlja i penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom da se radi o materiji koja je vezana za zdravstvene i socijalne probleme, a utvrđuje se radi procene mogućnosti za obavljanje odgovarajućeg posla, zapošljavanje, napredovanje u zaposlenju ili promenu profesionalne karijere.
Procenom radne sposobnosti, omogućiće se da se licima koja po dosadašnjim propisima nisu imala utvrđen status, kao i obolelim od sistemskih bolesti, kao što su: multiple skleroza, različiti oblici mišićne distrofije, paraplegija, kvadriplegija itd., utvrdi status, te da budu titulari podrške pri zapošljavanju kao i ostale osobe sa invaliditetom.
Dakle, uvodi se sveobuhvatna tipologija osoba sa invaliditetom, u smislu mogućnosti i podsticanja zapošljavanja svih kategorija osoba sa invaliditetom, što je u skladu sa ciljevima utvrđenim brojnim strateškim dokumentima Vlade, a posebno ciljevima aktivne politike zapošljavanja.
Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom
(čl. 10. i 11.)
Ostvarivanje prava i obavljanje poslova podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom obavlja organizacja nadležna za poslove zapošljavanja, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje. Poslovi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom podrazumevaju procenu radnih i profesionalnih sposobnosti pojedinca uključivanje u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, razvoj i očuvanje radnih mesta za osobe sa invaliditetom, saradnja sa različitim organizacijama i udruženjima radi podsticanja zapošljavanja i uključenosti osoba sa invaliditetom, mere podrške i ocene efekata sprovedenih aktivnosti/mera na unapređenju socijalnog i ekonomskog statusa osoba sa invaliditetom, na jačanju njihove motivacije, radno-socijalne integracije i socijalizacije.
Osobe sa invaliditetom, koje su radno sposobne, imaće mogućnost da se (shodno procenjenoj radnoj sposobnosti, poslovima koje mogu da obavljaju i ličnim afinitetima) dodatno edukuju kroz procese profesionalne orijentacije i rehabilitacije, obuka, doobuka, treninga, i drugih aktivnosti. Naime, adekvatnom obukom, osobe sa invaliditetom će steći veštine i znanja, neophodne u većini oblasti u XXI veku, koja će im pomoći da prevaziđu obrazovne, zakonske, arhitektonske i druge barijere pri uključivanju u društvo u celini… Uspešno zapošljavanje ove kategorije lica, rezultiraće iskorenjenjem predrasuda o njihovoj radnoj sposobnosti (pristupaće im se kao saradnicima sa jednakim i vrednim potencijalima), dostupnije zapošljavanje na otvorenom tržištu rada, ličnom razvoju pojedinca koji vodi uspešnijoj socijalnoj i radnoj adaptaciji, uvođenju sistema kvaliteta u oblasti ljudskih resursa i dr. Obuke su namenjene osobama sa invaliditetom koje se, obzirom na vrstu, stepen ili specifičnost invaliditeta, ne mogu uključiti u redovne programe obuka.
U nameri da se u potpunosti približimo opštem cilju, aktivnosti podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom biće usmerene i na ciljne grupe koje direktno ili indirektno doprinose inkluziji osoba sa invaliditetom (poslodavci, eksperti, stručnjaci iz oblasti kojima se reguliše položaj osoba sa invaliditetom …).
Zapošljavanjem obučenih polaznika poslodavci će imati korist, budući da će osoba sa invaliditetom biti osposobljena da odgovori na zahteve određenih poslova.
Profesionalna rehabilitacija
(čl. 12.-21.)
Pod pojmom profesionalna rehabilitacija podrazumevaju se programi mera i aktivnosti koje se sprovode sa ciljem da se osoba sa invaliditetom osposobi za odgovarajući posao, da se zaposli, zadrži posao ili u njemu napreduje, odnosno da se prekvalifikuje za drugi odgovarajući posao. Ona pruža uvid u psihofizičke i radne sposobnosti osoba sa invaliditetom, interesovanja, mogućnosti u zapošljavanju, spretnost, izdržljivost, umešnost i ukazuje nam na očuvane radne sposobnosti/potencijale koji su od značaja za buduću profesionalnu aktivnost ovih lica.
Proces profesionalne rehabilitacije obuhvata i socijalno-psihološku procenu i praktičnu proveru radnih sposobnosti osoba sa invaliditetom.
Ostvarivanje prava na profesionalnu rehabilitaciju vrši se nakon sagledavanja profesionalnih mogućnosti i kriterijuma na osnovu kojih se određuje vrsta, trajanje, način izvođenja i ostali uslovi za organizovanje profesionalne rehabilitacije. Iskustvo će pokazati da li će se, uz navedene kriterijume za uključivanje u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, javiti potreba da se u obzir uzmu i drugi kriterijumi, koji će se formirati po pravilima struke. Predlagač Zakona utvrdio je pojedine mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, ali dopušta mogućnost da tih usluga bude i više, ukoliko struka utvrdi da takva potreba postoji.
Obzirom da područje profesionalne rehabilitacije kod nas još uvek zaostaje u stručnosti i raznovrsnosti za vodećim državama na tom području, predlagač Zakona je ovlastio organizaciju nadležnu za poslove zapošljavanja da prati razvoj, organizaciju i sprovođenje profesionalne rehabilitacije kroz mrežu nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije koja podrazumeva i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, obrazovne ustanove i druga pravna i fizička lica koja ispunjavaju uslove propisane zakonom za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije.
Učešće osoba sa invaliditetom u procesu profesionalne rehabilitacije je deo pripreme osoba sa invaliditetom za ulazak ili ponovni povratak u svet rada. Otuda je predlagač Zakona, shodno programima aktivne politike zapošljavanja, predvideo da osobe sa invaliditetom imaju pravo na određena novčana primanja koja su u vezi sa priznavanjem prava na profesionalnu rehabilitaciju, ukoliko se radi o radnom osposobljavanju, dokvalifikaciji, prekvalifikaciji ili drugim programima za unapređenje radnih sposobnosti i socijalne uključenosti. Novčana pomoć se odnosi na troškove javnog prevoza za sebe i pratioca, ukoliko je pratilac potreban i mesečnu naknadu za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, u iznosu od 20% od minimalne zarade, utvrđene u skladu sa propisima o radu, u slučaju da se pojedine mere i aktivnosti izvode u trajanju od najmanje 100 časova.
Za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, zaposlenim osobama sa invaliditetom poslodavac omogućava odsustvo sa rada i naknadu zarade. Takođe, radni odnos zaposlenim osobama sa invaliditetom ne može prestati iz razloga što se nalaze na profesionalnoj rehabilitaciji.
Profesionalna rehabilitacija dakle, obuhvata paket usluga kojim će se doprineti izjednačavanju mogućnosti osoba sa invaliditetom sa drugim licima u oblasti zapošljavanja. Dugoročno posmatrano, to znači manju zavisnost od socijalnih transfera, u smislu osiguranja i budžetskih izdataka.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom
(čl. 22.-29.)
Postojanje predrasuda o sposobnostima osoba sa invaliditetom da rade, neiskorišćenost njihovih intelektualnih i fizičkih potencijala, znanja i veština, velikim je delom posledica predrasuda i stereotipa koji vladaju u drštvu. Dijagnostifikovanjem neke vrste invaliditeta, okruženje, još uvek, automatski isključuje takve osobe iz većine društvenih tokova – smatrajući ih nesposobnim da se uključe i iskažu u oblastima obrazovanja, rada, zapošljavanja, porodice… Tek sa ulaskom osoba sa invaliditetom u radnu sredinu, okruženje uočava ekonomsku opravdanost profesionalne rehabilitacije i njihovu radnu i socijalnu pokretljivost.
U cilju otklanjanja navedenih predrasuda, smanjenja broja nezaposlenih osoba sa invaliditetom i predupređenja otpuštanja trenutno zaposlenih osoba sa invaliditetom, a u skladu sa praksom većine evropskih zemalja, i u Republiku Srbiju je potrebno uvesti obavezu zapošljavanja ovih lica. Uvođenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom u pravni sistem Republike Srbije je prva mera ovakve vrste u novijoj istoriji našeg društva i prvi pokušaj zakonski utvrđenog integrisanja osoba sa invaliditetom u otvorenu privredu. Takav vid integrisanja odgovara društvu u celini jer se uknjučivanjem osoba sa invaliditetom u proces proizvodnje i drugih oblika društvenog rada smanjuje potreba za obezbeđivanjem posebnih materijalnih sredstava za zbrinjavanje ovih lica, a osim toga, ekonomska nezavisnost bitno doprinosi većoj ukupnoj nezavisnosti što je od posebnog značaja za osobe sa invaliditetom.
Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom važi za sve poslodavce koji zapošljavaju najmanje 20 radnika. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da zasnuje radni odnos sa jednom osobom sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da zasnuje radni odnos sa najmanje dve osobe sa invaliditetom i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.
Zakonom su propisane i različite mogućnosti za oslobođenje od obaveze zapošljavanja, odnosno:
novoosnovani poslodavac nema ovu obavezu u trajanju od 24 meseca od dana otpočinjanja delatnosti;
poslodavac koji učestvuje u finansiranju zarade za osobe sa invaliditetom zaposlene u preduzeću za šrofesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili socijalnom preduzeću i organitzaciji u iznosu koji ne može biti manji od 50% od prosečne zarade u privredi Republike, oslobađa se obaveze zapošljavanja onolikog broja osoba sa invaliditetom koliko zarada finansira;
poslodavac koji izvrši finansijske obaveze iz ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ili vršenju usluga u postupcima javne ili druge nabavke sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u vrednosti od 10 prosečnih zarada u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u momentu zaključenja ugovora, oslobađa se obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom, za narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze.
Ova oslobađanja od obaveze zapošljavanja su predviđena kako bi poslodavci imali veći dijapazon mogućnosti i pronašli najbolji način za ispunjenje obaveze, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.
U praksi, kada je stopa nezaposlenosti u društvu niska (oko 7% i manja) može se očekivati da se usled povećane potražnje za radnom snagom tržište rada počne okretati rizičnim grupama koja traže zaposlenje. Takav je slučaj i u većini zapadnih zemalja. U našoj situaciji, ako bi se čekalo da se po toj osnovi poveća potreba za radnom snagom, do značajnijeg zapošljavanja osoba sa invaliditetom ne bi još došlo.
Pozitivna iskustva kroz zapošljavanje osoba sa invaliditetom uticaće povoljno na njihovu prihvaćenost u društvu. Veliki broj ljudi koji imaju predrasude prema zapošljavanju osoba sa invaliditetom imaće priliku da, kroz lično iskustvo u radu sa njima, promene svoje mišljenje. Mera društva zasnovana na pasivnim merama zaštite osoba sa invaliditetom biće zamenjena aktivnim merama i ličnim doprinosima zaposlenih osoba sa invaliditetom u podizanju sopstvene ekonomske i socijalne samostalnosti.
Ukoliko poslodavac iz bilo kog razloga ne ispuni ovavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužan je da uplati penale u budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u visini od trostrukog iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Ovakva obaveza poslodavca postoji za svaki mesec u kome nema uopšte zaposlene ili nema dovoljan broj zaposlenih osoba sa invaliditetom. Sredstva ostvarena na ovaj način koristiće se za mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili obavljanje poslova profesionalne rehabilitacije – dakle služe podsticanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom ne može se tumačiti kao kršenje prava poslodavca da slobodno bira lice sa kojim će zasnovati radni odnos. U skladu sa dokumentima Saveta Evrope i EU kojima je regulisana ova oblast, obaveza zapošljavanja se utvrđuje u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Ova obaveza se ne može tumačiti tako da je poslodavac obavezan da zasnuje radni odnos sa osobom sa invaliditetom ukoliko smatra da stručne sposobnosti ovog lica ne odgovaraju zahtevima radnog mesta. Zbog toga je propisana mogućnost uplate odgovarajućih sredstava za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, ne kao kazna, nego kao alternativna obaveza. Naprotiv, obaveza zapošljavanja upravo utiče na poslodavca da apriori ne odbacuje mogućnost zapošljavanja osoba sa invaliditetom i time podstiče njihovu diskriminaciju i isključivanje iz sveta rada. Obaveza zapošljavanja nikako ne predstavlja kršenje ustavnih principa nijedne zemlje. Prema analizama Saveta Evrope, propisivanje obaveze zapošljavanja se pokazalo kao izuzetno dobar način za podsticanje zapošljavanja ove kategorije lica, naročito u zemljama u tranziciji.
Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom
(čl. 30.-33.)
Aktivna politika zapošljavanja osoba sa invaliditetom podrazumeva mere i podsticaje usmerene ka podizanju motivacije, zapošljavanju samozapošljavanju osoba sa nvaliditetom. Mnoge ovakve mere predviđene su drugim propisima, kao Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o doprinosima za obaezno socijalno osiguranje, Zakon o porezu na dohodak građana i sl. U cilju proširenja vrste mera, zakonodavac predviđa da poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom pod posebnim uslovima, mogu ostvariti pravo na refundaciju troškova prilagođavanja tog radnog mesta.
Poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva ostvaruju pravo na subvenciju zarade za ta lica u trajanju od 12 meseci, u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
Ovi podsticaji se ostvaruju u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktom organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, a cilj im je da podstaknu uključenost osoba sa invaliditetom na tržište rada.
Posebni oblici zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom
(čl. 34.-45.)
Pod posebnim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja podrazumeva se zapošljavanje u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, radnim centrima i socijalnim preduzećima i organizacijama.
Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom su bitne institucije na području zapošljavanja ove grupacije lica. Zakon određuje uslove za osnivanje i obavljanje delatnosti ovih privrednih subjekata. Obavezno je i zapošljavanje najmanje tri stručna lica za oblast zapošljavanja, radnog osposobljavanja i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, ukoliko preduzeće zapošljava više od 20 osoba sa invaliditetom, ili angažovanje ovih stručnih lica ukoliko preduzeće zapošljava manje od 20 osoba sa invaliditetom. Zakon zadržava postojanje ovih preduzeća kao vid socijalne ekonomije na području zapošljavanja osoba sa invaliditetom, s tim da detaljnije određuje grupu lica koja se u njima mogu zaposliti. Ovi privredni subjekti moraju da zapošljavaju i ona lica koja se, usled invaliditeta, ne mogu zaposliti ili zadržati zaposlenje kod poslodavaca u uobičajnoj radnoj sredini, odnosno gde ne mogu da im se obezbede odgovarajuća radna mesta. Predlagač Zakona predviđa da ova preduzeća osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredno društvo, udruženje osoba sa invaliditetom ili drugo pravno ili fizičko lice, u cilju otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Predlagač Zakona predviđa postupak za sticanje statusa preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i to kroz dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti od strane ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja. Dozvola se izdaje uz pribavljena mišljenja ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, socijalne politike i obrazovanja, u skladu sa uslovima i po postupku utvrđen Zakonom.
Imajući u vidu da Zakon o privrednim društvima ne uređuje posebne uslove za osnivanje i rad ovog tipa privrednih društava, predlagač Zakona je preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom detaljnije definisao, odredio uslove i postupak za sticanje statusa i predvideo nadzor države nad poslovanjem ovih privrednih subjekata, kao privrednih subjekata od posebnog zanačaja.
Takođe, uzimajući u obzir da pravo na profesionalnu rehabilitaciju imaju sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na njihovo mesto prebivališta, propisana je obaveza sprovođenja procesa profesionalne rehabilitacije svim preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, čime je obezbeđena teritorijalna pokrivenost, dostupnost i kontinuitet uključivanja ovih lica u proces profesionalne rehabilitacije. Preduzeće obavezno sprovodi poslove profesionalne rehabilitacije za osobe sa invaliditetom zaposlene u preduzeću, za učenike specijalnih škola ili učenike specijalnih odeljenja redovnih škola i osobe sa invaliditetom koje su uključene u programe mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije.
Obzirom da poslovanje ovih privrednih subjekata mora biti konkurentsko i pozitivno, ova preduzeća imaju pravo na određene olakšice od strane države kao vid finansijske podrške koji doprinosi većoj sveukupnoj oceni dostizanja radnih i poslovnih rezultata u privrednom okruženju. Ove olakšice prvenstveno podrazumevaju mesečno refundiranje sredstava za zarade osoba sa invaliditetom u visini od 50% od prosečne zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, kao i mogućnost za obezbeđenje sredstava za poboljšanje uslova rada i unapređenje proizvodnih programa.
Pored ovih preduzeća, osobe sa invaliditetom se mogu zaposliti ili biti radno angažovane i u radnom centru i drugim vrstama socijalnog preduzeća i organizacije. Osnovna razlika između ovih oblika zapošljavanja je u vrsti radnog angažovanja i unapređenja socijalnog položaja samih osoba sa invaliditetom, prvenstveno imajući u vidu da pojedine osobe sa invaliditetom ne mogu da ostvare radni učinak veći od trećine učinka zaposlenog na uobičajnom radnom mestu.
9. Evidencije
(član 46.)
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja vodi evidencije o preduzećima, socijalnim preduzećima i organizacijama i radnim centrima.
Evidencije se vode u cilju sagledavanja broja zaposlenih i nezaposlenih osoba sa invaliditetom, njihove stručne osposobljenosti za obavljanje određenih poslova, sagledavanja stanja i kretanja na tržištu rada, kao i praćenja rada i razvoja pojedinih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom.
Nadzor
(čl. 47. – 49.)
Obzirom na veliki broj novih pravnih instituta, koji se po prvi put uvode u pravni sistem Republike Srbije, nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, Poreska uprava i Inspektorat za rad.
Inspektorat za rad vrši nadzor nad sprovođenjem obaveze zapošljavanja i položajem osoba sa invaliditetom kod poslodavca, u skladu sa ovlašćenjima koja ima u skladu sa propisima o radu.
Poreska uprava vrši kontrolu obaveze zapošljavanja i naplatu penala, u skladu sa propisima o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Zakonom su utvrđen prekršaji i novčane kazne kojima će se kazniti za prekršaj organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i sva pravna lica koja sprovode profesionalnu rehabilitaciju suprotno odredbama ovog zakona, poslodavci, odnosno odgovorna lica u ovim institucijama. U skladu sa Zakonom sankcionišu se:
obavljanje poslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom suprotno odredbama Zakona;
ne vršenje procene profesionalnih mogućnosti;
ne donošenje programa profesionalne rehabilitacije;
ne izdavanje uverenja o završenoj profesionalnoj rehabilitaciji;
ne pribavljanje odobrenja za vršenje profesionalne rehabilitacije;
obavljanje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije bez odobrenja ili suprotno odobrenom programu i Zakonu;
nenamensko korišćenje sredstava koja su namenjena profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom;
sprovođenje profesionalne rehabilitacije suprotno utvrđenim kriterijumima;
ne snošenje troškova profesionalne rehabilitacije i sl.
12. Prelazne i završne odredbe
(čl. 54.-58.)
U preduzećima za profesionalnu rehbilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, utvrdiće se udeo državne svojine u svojini preduzeća, u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije. Postupak privatizacije kod preduzeća za profesionalnu rehbilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji nije okončan, prekinuće se do utvrđivanja udela državne svojine u svojini preduzeća. Cilj ove odredbe je donošenje odluke o statusu preduzeća u postupku privatizacije, u skladu sa titularom imovine.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida („Službeni glasnik RS” br. 25/96 i 101/05).
Radi utvrđivanja specifičnih poslova kojima se detaljno uređuju pojedina organizaciona pitanja u smislu funkcionisanja celokupnog sistema zapošljaljvanja i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, Zakonom se ovlašćuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja da donese određena podzakonska akta u roku od šest meseci od dana stupanja Zakona na snagu.
Za pojedine oblasti uređene ovim zakonom, zbog specifičnosti materije koja se uređuje, ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata, zajedno sa ministrom nadležnim za poslove zapošljavanja, imaju i ministri nadležni za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, rada, zdravlja, obrazovanja i finansja.
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, dok odredbe koje se odnose na obavezu zapošljavanja određenog broja osoba sa invaliditetom ili plaćanja penala u budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, stupaju na snagu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona. Razlog za odlaganje stupanja na snagu ovih odredaba leži u činjenici da je, kroz proces profesionalne rehabilitacije, neophodno pripremiti određen broj osoba sa invaliditetom za tržište rada pre zasnivanja radnog odnosa. Takođe, ovaj vremenski period je potreban i poslodavcima u cilju sagledavanja potreba za obavljanjem određene vrste poslova, kao i obezbeđivanje finansijskih sredstava potrebnih za prilagođavanje poslova ili poslova i radnih mesta.
IV PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje Zakona u 2008. godini nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta imajući u vidu da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 123/07) obezbeđeno 1.000.000.000,00 dinara za refundaciju zarada invalidnim licima kao i za poboljšanje uslova rada invalidnih lica. Takođe, Zakonom o budžetu su obezbeđena sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja u ukupnom iznosu od 3.014.000.000,00 dinara, a deo tih sredstava se koristi za podsticanje zapošljavanja rizičnih grupa nezaposlenih lica – dakle i osoba sa invaliditetom. Raspored i korišćenje ovih sredstava vrši se po posebnom programu Vlade. Sa druge strane, sredstva potrebna za rad organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, odnosno sredstva za opremu, evidenciju i nadzor, zarade zaposlenih i druge troškove, obezbeđuju se kroz redovne materijalne troškove Nacionalne službe za zapošljavanje.
U 2009. godini stupa na snagu odredba Zakona koja se odnosi na obavezu plaćanja penala od strane poslodavaca koji ne ispoštuju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Penali se uplaćuju u budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kojim raspolaže ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. Namena ovih sredstava je upravo profesionalna rehabilitacija i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, te će se sredstva iz ovog fonda usmeravati Nacionalnoj službi za zapošljavanje i drugim nosiocima poslova profesionalne rehabilitacije. Imajući u vidu navedeno, u 2009. godini neće biti potrebno obezbeđivati posebna sredstva u budžetu Republike Srbije za namene zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
U Tabeli 1 – EFEKTI PRIMENE ZAKONA NA BUDžETSKA SREDSTVA dat je pregled obezbeđenih sredstava za 2008. godinu, razvrstan po vrstama troškova i broju osoba sa invaliditetom uključenih u pojedine mere aktivne politike zapošljavanja i programe profesionalne rehabilitacije, kao i predviđen broj korisnika po vrstama mera i način obezbeđenja sredstava za 2009. godinu.
TABELA 1 – EFEKTI PRIMENE ZAKONA NA BUDžETSKA SREDSTVA 1,309,057,440 2,907,382,400 OBAVEZE # jedinica-2008.godina ukupno-2008.godina # jedinica-2009. godina ukupno-2009. godina 1. troškovi organ.za poslove zapošljavanja 1.1 IT sistem za evidenciju i nadzor 80,000,000 0 1.2 zarade zaposlenih 45 21,211,200 45 21,211,200 1.3 drugi troškovi 10,000,000 10,000,000 2. mere aktivne politike zapošljavanja 2.1 profesionalna rehabilitacija 1,000 64,000,000 3,000 192,000,000 2.2 druge aktivne mere 4,000 4,800,000 6,000 7,200,000 2.3 prevoz (uključujući pratioce) 1,330 5,320,000 4,500 18,000,000 2.4 naknade za vreme rehabilitacije 1,000 6,000,000 3,000 18,000,000 2.5 samozapošljavanje 100 20,000,000 150 30,000,000 2.6 prilagođavanje poslova i radnog mesta 350 52,500,000 1,200 360,000,000 2.7 zapošljavanje OSI bez radnog iskustva 500 90,000,000 1,000 180,000,000 3. subvencije Preduzeću 3.1 zarade zaposlenih OSI u Preduzeću 1,900 447,792,000 2,090 492,571,200 3.2 poboljšanje uslova rada u Preduzeću 350,000,000 400,000,000 UKUPNO 1,151,623,200 1,728,982,400 RASPOLOŽIVA SREDSTVA # jedinica-2008. godina ukupno-2008. godina # jedinica-2009. godina ukupno-2009. godina 1. sredstva budžeta RS 1,111,623,200 0 2. uplate poslodavaca-PENALI 0 0 3,010 1,650,000,000 3. donacije 40,000,000 80,000,000 UKUPNO 1,151,623,200 1,730,000,000
Zaključak
Na osnovu izloženog, u 2008. godini (prvoj godini primene Zakona) za primenu Zakona je potrebno 1.151.623.200,00 dinara, imajući u vidu da na snagu ne stupa odredba Zakona koja se odnosi na obavezu zapošljavanja. Za 2008. godinu navedena sredstva su obezbeđena na razdelu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ekonomska klasifikacija 451 – za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poboljšanje uslova rada i unapređenje proizvodnih programa, kao i ekonomska klasifikacija 464 – za mere aktivne politike zapošljavanja (za osobe sa invaliditetom).
U 2009. godini, drugoj godini primene Zakona, kada obaveza zapošljavanja stupa na snagu, može se očekivati priliv sredstava u budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u iznosu od 1.650.000.000,00 dinara, a najavljene su i donacije od strane Evropske Unije, UNDP i austrijske Vlade u iznosu od 80.000.000,00 dinara. Dakle, ukupna sredstva koja se očekuju u 2009. godini iznose 1.730.000.000,00 dinara.
Ovo potvrđuje da sredstva za primenu ovog Zakona nisu potrebna.
V ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili plaćanje penala za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata sva privredna društva, organe državne uprave, pravosudne organe, organe lokalne samouprave, javne službe, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, banake i finansijske organizacije i druge organe i organizacije, javna preduzeća i druga pravna i fizička lica koji imaju najmanje 20 zaposlenih.
Primenom obaveze zapošljavanja omogućila bi se socijalna inkluzija za veći broj osoba sa invaliditetom. Dugoročno posmatrano, primenom obaveze zapošljavanja i uključivanjem u svet rada ovih lica, postigli bi se višestruki efekti kako finansijski tako i društveni. Osobe sa invaliditetom bi doprinosile društvu obavljajući određene polove i zarađivanjem za svoju egzistenciju, što bi dugoročno dovelo do smanjivanja izdataka za njihovo socijalno zbrinjavanje.
U Tabeli 2 – EFEKTI PRIMENE ZAKONA NA ZAPOŠLjAVANjE OSI dat je pregled privrednih društava sa brojem zaposlenih, broj zaposlenih u državnim organima, broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, broj već zaposlenih osoba sa invaliditetom i broj novih radnih mesta za ova lica (stanje u 2007. godini, efekti u 2009. godini – prvoj godini primene obaveze zapošljavanja).
Takođe, ne može se sa sigurnošću konstatovati da će se primenom obaveze zaposliti oko 7.500 osoba sa invaliiditetom, imajući u vidu da se u radnom odnosu nalazi već oko 19.000 osoba sa invaliditetom, ali kod pojedinih poslodavaca ovih lica ima više nego što se propisuje obavezom, dok će pojedini poslodavci morati da zasnuju radni odnos sa utvrđenim brojem osoba sa invaliditetom. 7.631 novo radno mesto je prosečan broj osoba sa invaliditetom za koje se može očekivati da zasnuju radni odnos.
Tabela 2 – EFEKTI PRIMENE ZAKONA
NA ZAPOŠLjAVANjE OSI
Privreda Veličina privredno društva Prosečna veličina pr.dr. u klasi Broj zaposlenih Broj pr.dr. u klasi Broj novih radnih mesta za OSI do 20 204,662 0 20-49 34.5 115,227 3,761 3,761 50-99 84.5 98,118 1,403 2,355 100-249 174.5 171,866 1,185 3,781 250-499 374.5 128,862 373 2,706 >499 390,183 271 7,804 Ukupno 1,108,918 20,407 Vanprivreda Organi državne uprave 28,000 560 Ostatak vanprivrede 322,000 6,440 Ukupno 350,000 7,000 UKUPNO 1,458,918 27,407 Nezaposleni OSI na evidenciji NSZ 2007 24,986 Broj zaposlenih OSI van Preduzeća 19,776 Broj novih radnih mesta za OSI 7,631