PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
Član 1.
U Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05 i 61/07), u članu 4. stav 3. tačka 1) posle reči: „propisa” dodaju se reči: „ili drugog akta”.
U tački 2) reči: „lizingu, u skladu sa zakonom, ili” zamenjuju se rečima: „finansijskom lizingu u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijski lizing, kao i”.
Tačka 4) briše se.
U stavu 4. tačka 1) posle reči: „osnivača” dodaju se zapeta i reč: „vlasnika”.
U stavu 5. posle reči: „srazmerno” dodaju se zapeta i reči: „nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza”.
Posle stava 6. dodaju se novi st. 7. i 8, koji glase:
„Sporednom isporukom dobara iz stava 6. ovog člana ne smatra se prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru novoizgrađenog građevinskog objekta.
Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi smatra se posebnim prometom.”
Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 9. i 10.
Član 2.
U članu 5. stav 3. tačka 2) posle reči: „propisa” dodaju se reči: „ili drugog akta”.
U stavu 4. tačka 1) posle reči: „osnivača” dodaju se zapeta i reč: „vlasnika”.
U tački 2) posle reči: „osnivača” dodaju se zapeta i reč: „vlasnika”.
U stavu 5. posle reči: „srazmerno” dodaju se zapeta i reči: „nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza”.
Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:
„Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, svaka usluga koja se pruža prenosom imovine smatra se posebnim prometom”
Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.
Član 3.
U članu 6. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
„2) zamena dobara u garantnom roku;”.
Tačka 2a) briše se.
U stavu 2. posle reči: „prenosioca” dodaju se reči: „u smislu prava i obaveza propisanih ovim zakonom”.
Član 4.
Član 9. menja se i glasi:
„Član 9.
Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave (u daljem tekstu: Republika, organi i pravna lica), nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave.
Republika, organi i pravna lica obveznici su za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana za koji bi izuzimanje od obaveze u smislu stava 1. ovog člana moglo da dovede do narušavanja konkurencije, kao i za promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave, a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom.”
Član 5.
U članu 12. stav 3. tačka 4) podtačka (8) posle reči: „informacija” dodaju se zapeta i reči: „kao i davanja informacija telefonom ili na drugi način”.
Posle podtačke (9) dodaju se podtač. (9a) i (9b), koje glase:
„(9a) kliničkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava;
(9b) odobravanja pristupa mreži prirodnog gasa i mreži za prenos električne energije;”.
Član 6.
U članu 14. stav 1. tačka 4) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.
Tačka 5) briše se.
Član 7.
Član 15. menja se i glasi:
„Član 15.
Usluga se smatra pruženom danom kada je:
1) završeno pojedinačno pružanje usluge;
2) prestao pravni osnov pružanja usluge – u slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga.
Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako se za pružanje usluga izdaju periodični računi, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun.
Delimična usluga smatra se izvršenom u vreme kada je okončano pružanje tog dela usluge.
Delimična usluga iz stava 3. ovog člana postoji ako je za određene delove ekonomski deljive usluge posebno ugovorena naknada.”
Član 8.
Posle člana 15. dodaju se naziv člana i član 15a, koji glase:
„Vreme uvoza dobara
Član 15a
Vreme uvoza dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.”
Član 9.
U članu 17. stav 4. reči: „Ako naknada ili deo naknade nije izražen” zamenjuju se rečima: „Ako se naknada ili deo naknade ne ostvaruju”.
Član 10.
U članu 23. stav 2. tačka 14) reči: „(u daljem tekstu: stan)” brišu se.
Član 11.
U članu 24. stav 1. tač. 5) i 6) menjaju se i glase:
„5) unos dobara u slobodnu zonu i promet dobara u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;
6) prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara iz tačke 5) ovog stava i promet usluga u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi te usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;” .
Član 12.
U članu 25. stav 2. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:
„3a) dobara za koja pri nabavci obveznik nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza;” .
Član 13.
U članu 26. posle tačke 1v) dodaje se tačka 1g), koja glasi:
„1g) po osnovu zamene u garantnom roku;”.
U tački 7) reči: „članom 192. i članom 193. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06)” zamenjuju se rečima: „članom 216. i članom 217. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 18/10)”.
Član 14.
U članu 28. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:
„2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.”
Posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:
„Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najkasnije podnošenjem poreske prijave za poslednji poreski period kalendarske godine koja sledi kalendarskoj godini u kojoj je stekao pravo na odbitak prethodnog poreza.”
Član 15.
U članu 29. stav 1. tačka 1) reči: „plovnih objekata” zamenjuju se rečima: „jahti, čamaca”, a posle reči: „vazduhoplova,” dodaju se reči: „objekata za smeštaj tih dobara,”.
Član 16.
U članu 38. stav 2. posle reči: „delatnosti” dodaju se zapeta i reči: „nezavisno od dana registracije za obavljanje delatnosti kada je reč o obvezniku koji se registruje za obavljanje delatnosti,”.
U stavu 4. reč: „svih” briše se, a posle reči: „prijave” dodaju se reči: „koji su značajni za obračunavanje i plaćanje PDV”.
Član 17.
U članu 39. stav 1. posle reči: „plaćanja PDV,” dodaju se reči: „kao i drugih obveznika koji u prethodnih 12 meseci nisu ostvarili ukupan promet veći od 4.000.000 dinara,”.
Član 18.
U članu 42. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„U slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga čije je trajanje duže od godinu dana, obavezno se izdaje periodični račun, s tim što period za koji se izdaje taj račun ne može biti duži od godinu dana.”
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: „stava 1.” zamenjuju se rečima: „st. 1. i 2.”.
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 19.
U članu 56a stav 2. tačka 2) posle reči: „prodavcu” dodaju se reči: „uplatom na tekući račun prodavca”.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. tačka 2) ovog člana, kod kupovine stana pod neprofitnim uslovima od jedinice lokalne samouprave ili neprofitne stambene organizacije osnovane od strane jedinice lokalne samouprave za realizaciju aktivnosti uređenih propisima iz oblasti socijalnog stanovanja, refundacija PDV iz stava 1. ovog člana može da se ostvari pod uslovom da je na ime ugovorene cene stana sa PDV isplaćen iznos koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu, na tekući račun prodavca.”
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, posle reči: „tačka 1) ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „a za vlasnički udeo na stanu do površine srazmerne vlasničkom udelu u odnosu na površinu do 40 m², odnosno do 15 m²”.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „stavom 3.” zamenjuju se rečima: „stavom 4.”, a reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „stava 4.”.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „stava 4.”.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, posle reči: „postupku” dodaju se reči: „kontrole ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV koji moraju da budu ispunjeni na dan overe ugovora o kupoprodaji stana, osim uslova iz stava 2. tačka 2), odnosno stava 3. ovog člana koji mora da bude ispunjen na dan podnošenja zahteva za refundaciju PDV”.
Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.
Član 20.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji navedeni zakon treba da reši, je davanje poreske olakšice za kupovinu prvog stana licima koja nemaju rešeno stambeno pitanje, a koja kupuju stan pod neprofitnim uslovima plaćajući kupoprodajnu cenu stana na rate, u okviru sistema socijalnog stanovanja. Naime, prema postojećem zakonskom rešenju, jedan od uslova za ostvarivanje prava na refundaciju poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu:PDV) kod kupovine prvog stana je, da je kupac prvog stana isplatio ugovorenu cenu stana sa PDV u potpunosti. S obzirom da je u Republici Srbiji i dalje prisutan problem rešavanja stambenog pitanja građana, a koji se postepeno rešava kroz sistem socijalnog stanovanja obezbeđivanjem podrške države licima koja iz socijalnih, ekonomskih ili drugih razloga ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima, predloženo je da se kupcima prvih stanova koji kupuju stanove pod neprofitnim uslovima od jedinica lokalne samouprave ili neprofitnih stambenih organizacija osnovanih od strane jedinica lokalne samouprave za realizaciju aktivnosti uređenih propisima iz oblasti socijalnog stanovanja, omogući ostvarivanje prava na refundaciju PDV pod uslovom da su isplatili ugovorenu cenu stana sa PDV u iznosu koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu.
Razlog za donošenje ovog zakona je i potreba stvaranja još povoljnijih uslova za unapređenje rada slobodnih zona, a sve u cilju povećanja proizvodnje, izvoza i deviznog priliva, kao i otvaranja novih radnih mesta. S tim u vezi, predloženo je da se propiše poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u slobodnoj zoni, za koji bi obveznik PDV – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.
U cilju eliminisanja mogućnosti narušavanja tržišnih principa, a pre svega principa konkurencije, kao i uspostavljanja sistema oporezivanja prema kojem ne dolazi do prekida u ostvarivanju prava na odbitak prethodnog poreza u slučaju nabavke dobara ili usluga od republičkih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koji, prema sadašnjem zakonskom rešenju, između ostalog, nisu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti, predloženo je da se i ova lica smatraju obveznicima PDV u slučaju kada vrše promet dobara i usluga iz svoje nadležnosti, a koji može da dovede do narušavanja konkurencije.
Takođe, predlaže se dalje usaglašavanje ovog zakona sa standardima Evropske unije (npr. da republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave budu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti, a koji može da dovede do narušavanja konkurencije, da se usluga odobravanja pristupa mreži prirodnog gasa i električnoj mreži, kliničkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava i usluga davanja informacija telefonom ili na drugi način, smatra mesto primaoca usluga itd).
U cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona o porezu na dodatu vrednost, sa što manje tumačenja, predlažu se preciziranja pojedinih zakonskih rešenja, kao i pravno-tehnička usaglašavanja ovog zakona.
Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj opšti akt treba da postigne ostvare i bez njegovog donošenja,imajući u vidu da je reč o izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje oporezivanje potrošnje porezom na dodatu vrednost, koji se, saglasno odredbi člana 15. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10 i 101/10), uvodi zakonom, pa se iz tog razloga i izmene i dopune ovog zakona mogu se vršiti samo zakonom.
Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.
Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
III.OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uz član 1.
Predlaže se preciziranje predmeta oporezivanja PDV u smislu da se prometom dobara koji se vrši uz naknadu smatra i prenos prava raspolaganja na dobrima na osnovu i drugog akta, a ne samo propisa, državnog organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da se prometom dobara smatra svaka predaja dobara po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, da se sporednom isporukom dobara ne smatra prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonimski deljivoj celini u okviru tog objekta, kao i da se kod prenosa celokupne ili dela imovine isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi smatra posebnim prometom.
Uz član 2.
Predlaže se preciziranje predmeta oporezivanja PDV u smislu da se prometom usluga koji se vrši uz naknadu smatra i pružanje usluga na osnovu i drugog akta, a ne samo propisa, državnog organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i da se kod prenosa celokupne ili dela imovine svaka usluga koja se pruža prenosom imovine smatra posebnim prometom.
Uz član 3.
Predlaže se tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost tako što se briše odredba kojom je pripisano da se prometom dobara ne smatra promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, s obzirom da se istovremeno predlaže propisivanje poreskog oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet ovih i drugih dobara za koja obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza pri nabavci.
Uz član 4.
Predlaže se da republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave budu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti(osim poslova državne uprave, odnosno poverenih poslova), a koji može da dovede do narušavanja konkurencije.
Uz član 5.
Predlaže se da se mestom prometa usluga odobravanja pristupa mreži prirodnog gasa i mreži za prenos električne energije, kliničkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava i usluga davanja informacija telefonom ili na drugi način, smatra mesto primaoca usluga.
Uz član 6.
Predlaže se tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost tako što se briše odredba kojom je propisano da promet dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko područje Republike, s obzirom da se istovremeno, dodavanjem podnaslova „Vreme uvoza dobara” i nove zakonske odredbe (član 15a), predlaže propisivanje da vreme uvoza dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.
Uz član 7.
Predlaže se preciznije uređivanje vremena prometa usluga, kao i tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost tako što se briše odredba kojom je propisano u kojim se slučajevima izdaje periodični račun, s obzirom da se istovremeno, u delu koji se odnosi na izdavanje računa, predlaže propisivanje ove obaveze.
Uz član 8.
Predlaže se tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost dodavanjem podnaslova „Vreme uvoza dobara” i nove zakonske odredbe kojom se uređuje da vreme uvoza dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.
Uz član 9.
Predlaže se preciziranje poreske osnovice u slučaju kada naknada za promet dobara ili usluga nije u novcu.
Uz član 10.
Predlaže se, da se stambeni objekti, ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, kao i vlasnički udeli na tim dobrima, ne opredeljuju jednom rečju.
Uz član 11.
Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u slobodnoj zoni, za koji bi obveznik – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra i usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.
Uz član 12.
Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet dobara za koja pri nabavci obveznik nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza.
Uz član 13.
Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja za dobra koja se uvoze po osnovu zamene u garantnom roku, kao i tehničko usaglašavanje sa carinskim propisima.
Uz član 14.
Predlaže se preciziranje odredbe koja se odnosi na dokumentaciju koju mora da poseduje obveznik PDV da bi mogao da ostvari pravo na odbitak PDV plaćenog pri uvozu dobara, kao i rok u kojem obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza.
Uz član 15.
Predlaže se propisivanje prava obvezniku PDV da odbije prethodni porez po osnovu nabavke plovnih objekata koji mu služe za obavljanje delatnosti u okviru koje vrši promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, osim po osnovu nabavke jahti i čamaca, kao i da obveznik PDV koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke putničkih automobila, jahti, čamaca i vazduhoplova nema pravo na odbitak prethodnog poreza ni po osnovu nabavke objekata za smeštaj tih dobara.
Uz član 16.
Predlaže se preciziranje odredbe koja se odnosi na podnošenje evidencione prijave lica koje otpočinje da obavlja delatnost.
Predlaže se, da se obaveza obaveštavanja nadležnog poreskog organa o izmenama podataka iz evidencione prijave odnosi samo na podatke koji su značajni za obračunavanje i plaćanje.
Uz član 17.
Predlaže se propisivanje mogućnosti brisanja iz evidencije za PDV na zahtev obveznika koji u prethodnih 12 meseci nije ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara.
Uz član 18.
Predlaže se tehničko usaglašavanje teksta za koje je dato objašnjenje uz član 7.
Uz član 19.
Predlaže se propisivanje prava na refundaciju PDV licima koja nemaju rešeno stambeno pitanje, a koja kupuju stan pod neprofitnim uslovima plaćajući kupoprodajnu cenu stana na rate, u okviru sistema socijalnog stanovanja, pod uslovom da su platili ugovorenu cena stana sa PDV u iznosu koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu.
Takođe, predlažu se određene korekcije zakonskih odredaba u smislu opredeljivanja obima ostvarivanja prava na refundaciju PDV u slučaju kupovine vlasničkog udela na stanu, ispunjenosti uslova za refundaciju PDV koji se odnosi na isplatu kupoprodajne cena stana sa PDV i kontrole ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV od strane nadležnog poreskog organa.
Uz član 20.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV.PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11), imajući u vidu da je neophodno obezbediti nesmetan rad organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije, kao i dalje usaglašavanje ovog zakona sa propisima Evropske unije.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Očekuje se da će efekat predloženih rešenja u budžetu Republike Srbije biti neutralan.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Ovaj zakon će uticati na:
1) republičke organe, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koji vrše promet dobara i usluga koji je isti kao i promet koji vrše privredni subjekti, s obzirom da će moći da ostvare pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke dobara i usluga koji koriste za taj promet;
2) privredne subjekte:
– koji vrše promet dobara i usluga koji je isti kao i promet koji vrše republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, s obzirom da će predložena rešenja suzbiti mogućnost narušavanja konkurencije;
– koji posluju u slobodnim zonama, s obzirom da će nabavljati dobra i usluge u slobodnim zonama bez poreskog opterećenja;
3) građane – kupce prvih stanova koji stanove kupuju pod neprofitnim uslovima plaćajući ugovorenu cenu stana sa PDV na rate, s obzirom da će moći da ostvare refundaciju PDV pod uslovom da su platili ugovorenu cena stana sa PDV u iznosu koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Odgovor na ovo pitanje sadržan je u tački 2. Analize efekata zakona.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Predlogom zakona se omogućava stvaranje dodatnih pogodnosti u vezi sa poslovanjem privrednih subjekata u slobodnim zonama.
Takođe, ovim zakonom se utiče na tržišnu konkurenciju propisivanjem da su republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti (osim poslova državne uprave, odnosno poverenih poslova), a koji može da dovede do narušavanja konkurencije.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.
VII. ODREDBE KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 4.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Dobrima se smatraju i voda, električna energija, gas i toplotna energija.
Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i:
1) prenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu na osnovu propisa ILI DRUGOG AKTA državnog organa, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave;
2) predaja dobara po osnovu ugovora o lizingu, u skladu sa zakonom, ili FINANSIJSKOM LIZINGU U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE FINANSIJSKI LIZING, KAO I na osnovu ugovora o prodaji sa odloženim plaćanjem kojim je utvrđeno da se pravo raspolaganja prenosi najkasnije otplatom poslednje rate;
3) prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu;
4) isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plaća provizija pri prodaji;
5) prenos dobara od strane vlasnika konsignateru i od konsignatera primaocu dobara;
6) isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala isporučioca, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima;
7) prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata;
7a) prvi prenos vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata;
8) razmena dobara za druga dobra ili usluge.
Sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se:
1) uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, VLASNIKA, zaposlenih ili drugih lica;
2) svaki drugi promet dobara bez naknade;
3) iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.
Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. ovog člana smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno, NEZAVISNO OD TOGA DA LI JE OSTVARENO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA.
Ako se uz isporuku dobara vrši sporedna isporuka dobara ili sporedno pružanje usluga, smatra se da je izvršena jedna isporuka dobara.
SPOREDNOM ISPORUKOM DOBARA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA NE SMATRA SE PRVI PRENOS PRAVA RASPOLAGANJA NA NOVOIZGRAĐENOM GRAĐEVINSKOM OBJEKTU ILI EKONOMSKI DELJIVOJ CELINI U OKVIRU NOVOIZGRAĐENOG GRAĐEVINSKOG OBJEKTA.
KOD PRENOSA CELOKUPNE ILI DELA IMOVINE, SA ILI BEZ NAKNADE, ILI KAO ULOG, ISPORUKA SVAKOG DOBRA U IMOVINI KOJA SE PRENOSI SMATRA SE POSEBNIM PROMETOM.
Kod isporuke u nizu jednog istog dobra, kod koje prvi isporučilac prenosi pravo raspolaganja neposredno poslednjem primaocu dobra, svaka isporuka dobara u nizu smatra se posebnom isporukom.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) bliže uređuje šta se smatra novoizgrađenim građevinskim objektima iz stava 3. tačka 7) ovog člana, kao i šta se smatra uzimanjem dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika, kao i svaki drugi promet bez naknade iz stava 4. ovog člana.
Član 5.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Promet usluga je i svako nečinjenje i trpljenje.
Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i:
1) prenos i ustupanje autorskih prava, kao i prenos, ustupanje i stavljanje na raspolaganje patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine;
2) pružanje usluga uz naknadu na osnovu propisa ILI DRUGOG AKTA državnih organa, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave;
3) predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala naručioca;
4) razmena usluga za dobra ili usluge;
5) predaja jela i pića za konzumaciju na licu mesta;
6) brisano – sa 61/2005
7) ustupanje udela ili prava.
Sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se:
1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, VLASNIKA, zaposlenih ili drugih lica;
2) pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača, VLASNIKA, zaposlenih ili drugih lica.
3) svako drugo pružanje usluga bez naknade.
Upotreba dobara iz stava 4. tačka 1) ovog člana smatra se prometom usluga uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra može odbiti u potpunosti ili srazmerno NEZAVISNO OD TOGA DA LI JE OSTVARENO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA.
Ako se uz uslugu vrši sporedno pružanje usluga ili sporedna isporuka dobara, smatra se da je pružena jedna usluga.
KOD PRENOSA CELOKUPNE ILI DELA IMOVINE, SA ILI BEZ NAKNADE, ILI KAO ULOG, SVAKA USLUGA KOJA SE PRUŽA PRENOSOM IMOVINE SMATRA SE POSEBNIM PROMETOM.
Ministar bliže uređuje šta se smatra upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica i pružanjem usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica iz stava 4. ovog člana.
Član 6.
Prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra se:
1) prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost;
2) promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno:
2) ZAMENA DOBARA U GARANTNOM ROKU;
2a) zamena dobara u garantnom roku;
3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima;
4) davanje poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim licima.
Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca U SMISLU PRAVA I OBAVEZA PROPISANIH OVIM ZAKONOM.
Ministar bliže uređuje postupak zamene dobara u garantnom roku šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, iz stava 1. tačka 1), kao i šta se smatrauobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana.
Član 9.
Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova državne uprave, nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave.
Republika, organi, odnosno pravna lica iz stava 1. ovog člana obveznici su, ako obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave, a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom.
REPUBLIKA I NJENI ORGANI, ORGANI TERITORIJALNE AUTONOMIJE I LOKALNE SAMOUPRAVE, KAO I PRAVNA LICA OSNOVANA ZAKONOM, ODNOSNO AKTOM ORGANA REPUBLIKE, TERITORIJALNE AUTONOMIJE ILI LOKALNE SAMOUPRAVE U CILJU OBAVLJANJA POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE ILI LOKALNE SAMOUPRAVE (U DALJEM TEKSTU: REPUBLIKA, ORGANI I PRAVNA LICA), NISU OBVEZNICI U SMISLU OVOG ZAKONA AKO OBAVLJAJU PROMET DOBARA I USLUGA IZ DELOKRUGA ORGANA, ODNOSNO U CILJU OBAVLJANJA POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE ILI LOKALNE SAMOUPRAVE.
REPUBLIKA, ORGANI I PRAVNA LICA OBVEZNICI SU ZA PROMET DOBARA I USLUGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA KOJI BI IZUZIMANJE OD OBAVEZE U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA MOGLO DA DOVEDE DO NARUŠAVANJA KONKURENCIJE, KAO I ZA PROMET DOBARA I USLUGA IZVAN DELOKRUGA ORGANA, ODNOSNO VAN OBAVLJANJA POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE ILI LOKALNE SAMOUPRAVE, A KOJI SU OPOREZIVI U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
Član 12.
Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost.
Ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra se mesto:
1) u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi o prometu usluge koja je neposredno povezana sa tom nepokretnošću, uključujući delatnost posredovanja i procene u vezi nepokretnosti, kao i projektovanje, pripremu i izvođenje građevinskih radova i nadzor nad njima;
2) gde se obavlja prevoz, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu (u daljem tekstu: međunarodni transport), odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici;
3) gde je usluga stvarno pružena, ako se radi o:
(1) uslugama iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja, zabavno – estradnim i sličnim uslugama, uključujući usluge organizatora priredbi, kao i sa njima povezane usluge;
(2) sporednim uslugama u oblasti transporta, kao što su utovar, istovar, pretovar i slične usluge;
(3) uslugama procene pokretnih stvari;
(4) radovima na pokretnim stvarima;
4) u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama:
(1) iznajmljivanja pokretnih stvari, osim prevoznih sredstava, na osnovu rent a car ugovora;
(2) pružanja telekomunikacionih usluga;
(3) preuzimanja obaveze da se u potpunosti ili delimično odustane od vršenja neke delatnosti ili korišćenja nekog prava;
(4) u oblasti ekonomske propagande;
(5) prenosa, ustupanja i stavljanja na raspolaganje autorskih prava, prava na patente, licence, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine;
(6) bankarskog, finansijskog poslovanja i poslovanja u oblasti osiguranja i reosiguranja, osim iznajmljivanja sefova;
(7) savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga;
(8) obrade podataka i ustupanja informacija, KAO I DAVANJA INFORMACIJA TELEFONOM ILI NA DRUGI NAČIN;
(9) stavljanja na raspolaganje osoblja;
(9A)KLINIČKOG ISPITIVANJA LEKOVA I MEDICINSKIH SREDSTAVA;
(9B) ODOBRAVANJA PRISTUPA MREŽI PRIRODNOG GASA I MREŽI ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE;
(10) pruženim elektronskim putem, kao i radio-televizijskim uslugama;
(11) posredovanja prilikom pružanja usluga iz podtač. (1) – (10) ove tačke.
Mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredovanja iz stava 3. tačka 4) podtačka (11) ovog člana, određuje se prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja.
Član 14.
Promet dobara nastaje danom:
1) otpočinjanja slanja ili prevoza dobara primaocu ili trećem licu, po njegovom nalogu, ako dobra šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njihovom nalogu;
2) preuzimanja dobara od strane primaoca u slučaju ugradnje ili montaže dobara od strane isporučioca ili, po njegovom nalogu, trećeg lica;
3) prenosa prava raspolaganja na dobrima primaocu, ako se dobro isporučuje bez otpreme, odnosno prevoza;
4) očitavanja stanja primljene vode, električne energije, gasa i toplotne energije koje vrši isporučilac, u cilju obračuna potrošnje;.
5) kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.
U komisionim ili konsignacionim poslovima, vreme isporuke dobara od strane komisionara ili konsignatera određuje se, u skladu sa stavom 1. ovog člana i za isporuku komisionaru ili konsignateru.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na delimične isporuke.
Delimične isporuke iz stava 3. ovog člana postoje ako je za isporuku određenih delova ekonomski deljive isporuke posebno ugovorena naknada.
Član 15.
Usluga se smatra pruženom danom kada je:
1) završeno pojedinačno pružanje usluge;
2) prestao pravni odnos koji je osnov pružanja usluge – u slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga.
U slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga čije je trajanje duže od godinu dana, obavezno se izdaje periodični račun, s tim što period za koji se izdaje taj račun ne može biti duži od godinu dana.
Ako se za pružanje usluga izdaju periodični računi, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun.
Delimična usluga smatra se izvršenom u vreme kada je okončano pružanje tog dela usluge.
Delimična usluga iz stava 4. ovog člana postoji ako je za određene delove ekonomski deljive usluge posebno ugovorena naknada.
USLUGA SE SMATRA PRUŽENOM DANOM KADA JE:
1) ZAVRŠENO POJEDINAČNO PRUŽANJE USLUGE;
2) PRESTAO PRAVNI OSNOV PRUŽANJA USLUGE – U SLUČAJU PRUŽANJA VREMENSKI OGRANIČENIH ILI NEOGRANIČENIH USLUGA.
IZUZETNO OD STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA, AKO SE ZA PRUŽANJE USLUGA IZDAJU PERIODIČNI RAČUNI, PROMET USLUGA SMATRA SE IZVRŠENIM POSLEDNJEG DANA PERIODA ZA KOJI SE IZDAJE RAČUN.
DELIMIČNA USLUGA SMATRA SE IZVRŠENOM U VREME KADA JE OKONČANO PRUŽANJE TOG DELA USLUGE.
DELIMIČNA USLUGA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA POSTOJI AKO JE ZA ODREĐENE DELOVE EKONOMSKI DELJIVE USLUGE POSEBNO UGOVORENA NAKNADA.
VREME UVOZA DOBARA
ČLAN 15A
VREME UVOZA DOBARA NASTAJE DANOM KADA JE DOBRO UNETO U CARINSKO PODRUČJE REPUBLIKE.
Član 17.
Poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
U osnovicu se uračunavaju i:
1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;
2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.
Osnovica ne sadrži:
1) popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu vršenja prometa dobara ili usluga;
2) iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.
Ako naknada ili deo naknade nije izražen AKO SE NAKNADA ILI DEO NAKNADE NE OSTVARUJU u novcu, već u obliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV.
Kod prometa dobara ili usluga, koje čine ulog u privredno društvo, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV.
Član 23.
Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.
Po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to:
1) hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda;
1a) vode za piće, osim flaširane;
2) svežeg, rashlađenog i smrznutog voća, povrća, mesa, uključujući i iznutrice i druge klanične proizvode, ribe i jaja;
2a) žitarica, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice;
3) lekova, uključujući i lekove za upotrebu u veterini;
4) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava – proizvoda koji se hiruški ugrađuju u organizam;
5) materijala za dijalizu;
6) đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, komposta sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke i žive stoke;
7) udžbenika i nastavnih sredstava;
7a) personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari;
8) dnevnih novina;
9) monografskih i serijskih publikacija;
10) ogrevnog drveta;
11) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima;
12) komunalnih usluga;
12a) usluga koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzičke događaje), izložbe, sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV;
13) prirodnog gasa;
14) prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasničkim udelima na tim dobrima (u daljem tekstu: stan).
Ministar bliže uređuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tač. 1), 2a) i 4) – 12) ovog člana.
Član 24.
PDV se ne plaća na:
1) prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog zakona;
2) promet dobara koja obveznik ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo;
3) promet dobara koja inostrani primalac ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo;
4) promet dobara koja inostrani primalac otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u inostranstvo, ako:
(1) se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isporuci tih dobara;
(2) je ukupna vrednost isporučenih dobara veća od 150 EUR, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, uključujući PDV;
5) unos dobara u slobodnu zonu za koja bi obveznik – sticalac dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;
6) pružanje prevoznih i drugih usluga korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu iz tačke 5) ovog stava, a za koje bi obveznik – primalac usluge imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi te usluge koristio za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;
5) UNOS DOBARA U SLOBODNU ZONU I PROMET DOBARA U SLOBODNOJ ZONI, ZA KOJE BI OBVEZNIK – KORISNIK SLOBODNE ZONE IMAO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA KADA BI TA DOBRA NABAVLJAO ZA POTREBE OBAVLJANJA DELATNOSTI VAN SLOBODNE ZONE;
6) PREVOZNE I DRUGE USLUGE KORISNICIMA SLOBODNIH ZONA KOJE SU NEPOSREDNO POVEZANE SA UNOSOM DOBARA IZ TAČKE 5) OVOG STAVA I PROMET USLUGA U SLOBODNOJ ZONI, ZA KOJE BI OBVEZNIK – KORISNIK SLOBODNE ZONE IMAO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA KADA BI TE USLUGE NABAVLJAO ZA POTREBE OBAVLJANJA DELATNOSTI VAN SLOBODNE ZONE;
6a) otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima (u daljem tekstu: slobodne carinske prodavnice), kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica;
7) usluge radova na pokretnim dobrima nabavljenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici, ili koja su uvezena radi oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, a koja posle oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, isporučilac usluge, inostrani primalac ili treće lice, po njihovom nalogu, prevozi ili otprema u inostranstvo;
8) prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom;
9) usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno vazduhoplovno preduzeće poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti;
10) isporuke letilica, servisiranje, popravke, održavanje, čarterisanje i iznajmljivanje letilica, koje se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih letilica;
11) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama letilica iz tačke 10) ovog stava;
12) usluge međunarodnog prevoza lica brodovima u rečnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno preduzeće koje vrši međunarodni prevoz lica brodovima u rečnom saobraćaju, poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti;
13) isporuke brodova, servisiranje, popravke, održavanje i iznajmljivanje brodova, koji se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom rečnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih brodova;
14) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama brodova iz tačke 13) ovog stava;
15) isporuke zlata Narodnoj banci Srbije;
16) dobra i usluge namenjene za:
(1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;
(2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
(3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;
(4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
16a) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;
16b) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu, zaključenim između državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države, kao i između treće strane i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant, odnosno kontragarant, ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;
16v) promet dobara i usluga koji se vrši na osnovu međunarodnih ugovora, ako je tim ugovorima predviđeno poresko oslobođenje, osim međunarodnih ugovora iz tač. 16a) i 16b) ovog stava;
17) usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz tač. 1) – 16) ovog stava.
Poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana primenjuje se i ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa.
Poresko oslobođenje iz stava 1. tačka 3) ovog člana ne odnosi se na promet dobara koja inostrani primalac sam preveze radi opremanja ili snabdevanja sportskih čamaca, sportskih aviona i ostalih prevoznih sredstava za privatne potrebe.
Oslobođenje iz stava 1. tačka 16) podtač. (1) i (3) ovog člana se ostvaruje pod uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za inostrane poslove.
Inostranim primaocem dobara ili usluga, u smislu ovog člana, smatra se lice koje:
1) je obveznik, a čije je mesto stvarne uprave van Republike;
2) nije obveznik, a ima prebivalište ili sedište van Republike.
Način i postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja iz st. 1 – 3. ovog člana propisuje ministar.
Član 25.
PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod:
1) poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost;
2) poslovanja i posredovanja u poslovanju akcijama, udelima u društvima i udruženjima, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti, osim poslovanja koje se odnosi na čuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti;
3) kreditnih poslova, uključujući posredovanje, kao i novčanih pozajmica;
3a) usluga ocene kreditne sposobnosti fizičkih i pravnih lica;
4) preuzimanja obaveza, garancija i drugih sredstava obezbeđenja, uključujući posredovanje;
5) poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima, tekućim i žiro računima, nalozima za plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama;
6) poslovanja i posredovanja u poslovanju novčanim potraživanjima, čekovima, menicama i drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim naplate potraživanja za druga lica;
7) poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi;
8) poslovanja društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima u skladu sa propisima kojima se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi.
PDV se ne plaća i na promet:
1) usluga osiguranja i reosiguranja, uključujući prateće usluge posrednika i agenta (zastupnika) u osiguranju;
2) zemljišta (poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog), kao i na davanje u zakup tog zemljišta;
3) objekata, osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i prvog prenosa vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata;
3A) DOBARA ZA KOJA PRI NABAVCI OBVEZNIK NIJE IMAO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA;
4) usluga zakupa stanova, ako se koriste za stambene potrebe;
5) udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih važećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u Republici, osim vlasničkih udela iz člana 4. ovog zakona;
6) poštanskih usluga od strane javnog preduzeća, kao i sa njima povezanih isporuka dobara;
7) usluga koje pružaju zdravstvene ustanove u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu, uključujući i smeštaj, negu i ishranu bolesnika u tim ustanovama, osim apoteka i apotekarskih ustanova;
8) usluga koje pružaju lekari, stomatolozi ili druga lica u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu;
9) usluga i isporuke zubne protetike u okviru delatnosti zubnog tehničara, kao i isporuka zubne protetike od strane stomatologa;
10) ljudskih organa, tkiva, telesnih tečnosti i ćelija, krvi i majčinog mleka;
11) usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti;
12) usluga smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama, kao i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga;
13) usluga obrazovanja (predškolsko, osnovno, srednje, više i visoko) i profesionalne prekvalifikacije, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti, ako se ove delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast;
14) usluga iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost;
15) usluga iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost;
16) usluga verskog karaktera od strane registrovanih crkava i verskih zajednica i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga;
17) usluga javnog radiodifuznog servisa, osim usluga komercijalnog karaktera;
18) usluga priređivanja igara na sreću;
19) usluga iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fizičkim vaspitanjem, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost.
Ministar bliže uređuje način i postupak ostvarivanja prava na poreska oslobođenja iz stava 2. tač. 7), 11), 12), 13), 14), 15) i 18) ovog člana.
Član 26.
PDV se ne plaća na uvoz dobara:
1) čiji promet je u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 5), 10), 11) i 13) – 16v) i članom 25. stav 1. tač. 1) i 2) i stav 2. tač. 5) i 10) ovog zakona oslobođen PDV;
1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć;
1b) koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena;
1v) koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slobodne carinske prodavnice;
1G) PO OSNOVU ZAMENE U GARANTNOM ROKU;
2) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja;
3) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze;
4) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak prerade pod carinskom kontrolom;
5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe;
6) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak carinskog skladištenja;
7) za koja je u skladu sa članom 192. i članom 193. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) ČLANOM 216. I ČLANOM 217. STAV 1. TAČKA 6) CARINSKOG ZAKONA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 18/10) propisano oslobođenje od carine, osim na uvoz motornih vozila.
Član 28.
Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:
1) koji je opreziv PDV;
2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;
3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.
Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje:
1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;
2) dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.
2) DOKUMENT O IZVRŠENOM UVOZU DOBARA U KOJEM JE ISKAZAN PRETHODNI POREZ I DOKUMENT KOJIM SE POTVRĐUJE DA JE ISKAZANI PDV PLAĆEN PRILIKOM UVOZA.
U poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:
1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;
2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.
Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1 – 3. ovog člana.
Pravo na odbitak prethodnog poreza može da ostvari i poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, pod uslovom da je na naknadu za primljena dobra i usluge obračunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da primljena dobra i usluge koristi za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana.
OBVEZNIK MOŽE DA OSTVARI PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA NAJKASNIJE PODNOŠENJEM PORESKE PRIJAVE ZA POSLEDNJI PORESKI PERIOD KALENDARSKE GODINE KOJA SLEDI KALENDARSKOJ GODINI U KOJOJ JE STEKAO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA.
Član 29.
Obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu:
1) nabavke, proizvodnje i uvoza putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata JAHTI, ČAMACA i vazduhoplova, OBJEKATA ZA SMEŠTAJ TIH DOBARA, rezervnih delova, goriva i potrošnog materijala za njihove potrebe, kao i iznajmljivanja, održavanja, popravki i drugih usluga, koje su povezane sa korišćenjem ovih prevoznih sredstava;
2) izdataka za reprezentaciju obveznika;
3) nabavke ili uvoza tepiha, električnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza ako prevozna sredstva i druga dobra koristi isključivo za obavljanje delatnosti:
1) prometa i iznajmljivanja navedenih prevoznih sredstava i drugih dobara;
2) prevoza lica i dobara ili obuku vozača za upravljanje navedenim prevoznim sredstvima.
Član 38.
Obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara dužan je da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.
Evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji pri otpočinjanju obavljanja delatnosti, NEZAVISNO OD DANA REGISTRACIJE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI KADA JE REČ O OBVEZNIKU KOJI SE REGISTRUJE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI, proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara, u roku iz stava 1. ovog člana.
Nadležni poreski organ obvezniku izdaje potvrdu o izvršenom evidentiranju za PDV.
Obveznik je dužan da pismeno obavesti nadležni poreski organ o izmenama svih podataka iz evidencione prijave KOJI SU ZNAČAJNI ZA OBRAČUNAVANJE I PLAĆANJE PDV, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka izmene.
Obveznik je dužan da navede poreski identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) u svim dokumentima u skladu sa ovim zakonom.
Član 39.
Na zahtev obveznika iz člana 33. stav 3. i člana 34. stav 5. ovog zakona za prestanak obaveze plaćanja PDV, KAO I DRUGIH OBVEZNIKA KOJI U PRETHODNIH 12 MESECI NISU OSTVARILI UKUPAN PROMET VEĆI OD 4.000.000 DINARA,nadležni poreski organ sprovodi postupak i izdaje potvrdu o brisanju iz evidencije za PDV.
Nadležni poreski organ, po službenoj dužnosti, a po sprovedenom postupku, izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 2.000.000 dinara, o čemu izdaje potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Član 42.
Obveznik je dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (u daljem tekstu: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima.
U SLUČAJU PRUŽANJA VREMENSKI OGRANIČENIH ILI NEOGRANIČENIH USLUGA ČIJE JE TRAJANJE DUŽE OD GODINU DANA, OBAVEZNO SE IZDAJE PERIODIČNI RAČUN, S TIM ŠTO PERIOD ZA KOJI SE IZDAJE TAJ RAČUN NE MOŽE BITI DUŽI OD GODINU DANA.
Obaveza izdavanja računa iz stava 1. ST. 1. I 2. ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje), s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV.
Račun naročito sadrži sledeće podatke:
1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;
2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;
4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;
5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;
6) iznos osnovice;
7) poresku stopu koja se primenjuje;
8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;
9) napomenu o poreskom oslobođenju.
Račun se izdaje u najmanje dva primerka, od kojih jedan zadržava izdavalac računa, a ostali se daju primaocu dobara i usluga.
Član 56a
Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko lice – punoletni državljanin Republike, sa prebivalištem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana).
Kupac prvog stana može da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana, pod sledećim uslovima:
1) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;
2) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu UPLATOM NA TEKUĆI RAČUN PRODAVCA.
IZUZETNO OD STAVA 2. TAČKA 2) OVOG ČLANA, KOD KUPOVINE STANA POD NEPROFITNIM USLOVIMA OD JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE ILI NEPROFITNE STAMBENE ORGANIZACIJE OSNOVANE OD STRANE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE ZA REALIZACIJU AKTIVNOSTI UREĐENIH PROPISIMA IZ OBLASTI SOCIJALNOG STANOVANJA, REFUNDACIJA PDV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE DA SE OSTVARI POD USLOVOM DA JE NA IME UGOVORENE CENE STANA SA PDV ISPLAĆEN IZNOSKOJI NIJE MANJI OD IZNOSA PDV OBRAČUNATOG ZA PRVI PRENOS PRAVA RASPOLAGANJA NA STANU, NA TEKUĆI RAČUN PRODAVCA.
Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana može se ostvariti za stan čija površina za kupca prvog stana iznosi do 40 m2, a za članove njegovog porodičnog domaćinstva do 15 m2 po svakom članu koji nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike u periodu iz stava 2. tačka 1) ovog člana, A ZA VLASNIČKI UDEO NA STANU DO POVRŠINE SRAZMERNE VLASNIČKOM UDELU U ODNOSU NA POVRŠINU DO 40 M², ODNOSNO DO 15 M².
Ako kupac prvog stana kupuje stan površine koja je veća od površine za koju u skladu sa stavom 3. STAVOM 4. ovog člana ima pravo na refundaciju PDV, pravo na refundaciju PDV može da ostvari do iznosa koji odgovara površini stana iz stava 3. STAVA 4. ovog člana.
Porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, u smislu stava 3.STAVA 4. ovog člana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.
Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana nema:
1) kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana;
2) član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za kojeg je kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, u slučaju kada taj član porodičnog domaćinstva kupuje stan;
3) kupac stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu;
4) član porodičnog domaćinstva kupca stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, a za koga je ostvareno to poresko oslobođenje.
Nadležni poreski organ, po sprovedenom postupku KONTROLE ISPUNJENOSTI USLOVA ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA REFUNDACIJU PDV KOJI MORAJU DA BUDU ISPUNJENI NA DAN OVERE UGOVORA O KUPOPRODAJI STANA, OSIM USLOVA IZ STAVA 2. TAČKA 2), ODNOSNO STAVA 3. OVOG ČLANA KOJI MORA DA BUDE ISPUNJEN NA DAN PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA REFUNDACIJU PDV, donosi rešenje o refundaciji PDV kupcu prvog stana.
Nadležni poreski organ vodi evidenciju o kupcima prvog stana i članovima porodičnih domaćinstava kupaca prvog stana za koje su kupci prvog stana ostvarili refundaciju PDV, kao i o iznosu ostvarene refundacije PDV.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPLEMENTS TO LAW ON VALUE ADDED TAX
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08 – u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08 – u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa
Čl. 37. i 100. Sporazuma i član 22. Prelaznog sporazuma.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Potpuno usklađeno.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
IV kvartal 2011 – izvršena obaveza
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Čl. 110. i 111. Ugovora o funkcionisanju EU – potpuno usklađeno.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
– Prečišćeni tekst Direktive Saveta 2006/112/EZ o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2011. godine – delimično usklađeno.
– Direktiva Saveta 2009/132/EZ od 19. oktobra 2009. godine o utvrđivanju oblasti primene člana 143. tač. (b) i (c) Direktive 2006/112/EZ u pogledu oslobađanja određenih konačnih uvoza dobara od poreza na dodatu vrednost – delimično usklađeno.
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Predlog zakona je delimično usklađen sa propisima Evropske unije iz razloga što je neophodno zadržati nivo ostvarivanja prihoda po osnovu poreza na dodatu vrednost, a sve u cilju nesmetanog izvršavanja budžeta. Predmetnim izmenama ne menjaju se načela za utvrđivanje mesta prometa usluga, dok se kod poreskih oslobođenja za uvoz dobara vrši tehničko usklađivanje sa carinskim propisima.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Prema rokovima utvrđenim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Čl. 17. i 19. Predloga zakona ne usklađuju se sa propisima Evropske unije.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Da
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti?
U izradi ovog zakona nisu učestvovali konsultanti. 1. Naziv propisa EU 2. „CELEX” oznaka EU propisa Direktiva Saveta 2006/112/EZ od 28. novembra 2006. godine o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost (Službeni glasnik L 347, 11.12.2006) Council Directive 2006/112/EC of 28 November 2006 on the common system of value added tax (Official Journal L 347/26, 11.12.2006) 2006L0112, Prečišćeni tekst od 1.01.2011. godine 3.Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač: Ministarstvo finansija 26.12.2011. godine 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednostDraft Law on Amendments and Suplements to Law on Value Added Tax 2008 – 4 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU Član 14. stav 1. i stav 2. tačka a) Isporuka dobara podrazumeva da se telesnom imovinom raspolaže kao vlasnik. Pored navedene transakcije, isporukom dobara smatra se prenos prava vlasništva na imovini od strane ili u ime državnog organa ili na osnovu zakona putem plaćanja ili kompenzacije. Direktiva Saveta 2009/132/EZ od 19. oktobra 2009. godine o utvrđivanju oblasti primene člana 143. (b) i (c). Direktive 2006/112/EZ u pogledu oslobađanja određenih konačnih uvoza dobara od poreza na dodatu vrednostCouncil Directive 2009/132/EC of 19 October 2009 determining the scope of Article 143(b) and (c) of Directive 2006/112/EC as regards exemption from value added tax on the final importation of certain goods 32009L0132 3.Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač: Ministarstvo finansija 26.12.2011. godine 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednostDraft Law on Amendments and Suplements to Law on Value Added Tax 2008 – 4 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU
Direktiva Saveta 2009/132/EZ od 19. oktobra 2009. godine o utvrđivanju oblasti primene člana 143. (b) i (c). Direktive 2006/112/EZ u pogledu oslobađanja određenih konačnih uvoza dobara od poreza na dodatu vrednost |Ovom direktivom se utvrđuje oblast primene člana 143. tač. b) i c) Direktive 2006/112/EZ, tj. predviđaju se poreska oslobođenja određenih konačnih uvoza dobara od poreza na dodatu vrednost |Član 13.
stav 2. |U članu 26. posle tačke 1v) dodaje se tačka 1g), koja glasi:
„1g) po osnovu zamene u garantnom roku;”.
U tački 7) reči: „članom 192. i članom 193. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06)” zamenjuju se rečima: „članom 216. i članom 217. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 18/10)”.
|Delimično usklađeno |Razlog za delimičnu usklađenost je što se predmetnom izmenom vrši tehničko usklađivanje sa carinskim propisima. |Prema rokovima utvrđenim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju | | |