PREDLOG ZAKONA
O DOPUNAMA ZAKONA O
PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA
Član 1.
U Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama (,,Službeni glasnik RS”, br. 34/01, 62/06 – dr. zakon, 116/08 – dr. zakon, 92/11, 99/11 – dr. zakon, 10/13 i 55/13) u članu 5. stav 1. tačka 1) posle reči: ,,radnom odnosu” na kraju tačke dodaju se reči: ,,kod poslodavca, u smislu člana 1. ovog zakona”.
Dodaje se novi stav 2. koji glasi:
,,Sve ustanove u istoj delatnosti obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovane od istog nivoa vlasti smatraju se istim poslodavcem u smislu stava 1. ovog člana.”
Dosadašnji st. 2–4. postaju st. 3–5.
Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENJE
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 8) Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlozi za dopunu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama sadržani su u potrebi da se pojedina pitanja koja se tiču radnih odnosa urede na isti način prema svim zaposlenima i na taj način se usaglase i sa Zakonom o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) u pitanjima koja se tiču minulog rada.
III. OBJAŠNJENJE ODREDABA ZAKONA
Predloženim rešenjem propisano je da zaposlenima pripada pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada ostvarenu kod poslodavca iz člana 1. ovog zakona, odnosno pravo na minuli rad, s tim što se istim poslodavcem u smislu stava 1. tog člana smatraju sve ustanove u istoj delatnosti obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovane od istog nivoa vlasti.
IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA
Sprovođenjem ovog zakona obezbediće se uštede u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se kako bi se otklonile okolnosti koje mogu da prouzrokuju štetne posledice po rad organa i organizacija, kao i javnih službi, odnosno ustanova, a koje se mogu pojaviti u vezi sa primenom opšteg i posebnog zakona kojim se uređuju rad i radni odnosi, a naročito u vezi sa ujednačavanjem položaja u ostvarivanju prava zaposlenih kod različitih poslodavaca.
PREGLED ODREDABA KOJE SE DOPUNJUJU
Član 5.
Dodatak na platu pripada za:
vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) – u visini od 0,4% od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu KOD POSLODAVCA, U SMISLU ČLANA 1. OVOG ZAKONA;
dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad);
rad na dan državnog i verskog praznika;
dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak);
rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenata.
SVE USTANOVE U ISTOJ DELATNOSTI OBUHVAĆENE ISTIM PLANOM MREŽE, ODNOSNO OSNOVANE OD ISTOG NIVOA VLASTI SMATRAJU SE ISTIM POSLODAVCEM U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA.
Dodatak na platu iz stava 1. tač 2) -5) ovog člana obračunava se i isplaćuje u visini utvrđenoj propisima o radu.
Osnovicu za obračun dodatka na platu čini osnovna plata utvrđena ovim zakonom.
Za zaposlene iz člana 1. tačka 4) ovog zakona, osnovicu za obračun dodatka na platu čini osnovna plata iz člana 2. stav 4. ovog zakona uvećana za radni učinak.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
2. Naziv propisa
Predlog zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama
Draft Law on Amandment to the Law on Pay in State authorities and Public services
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa:
Nema
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
Nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
Nema
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
Nema
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Nema
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
Ne postoje propisi Evropske unije sa kojima je potrebno izvršiti usklađivanje.
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima,
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Nije bilo neophodno angažovanje konsultanata u izradi ovog zakona.