PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATNOM PROMETU
Član 1.
U Zakonu o platnom prometu („Službeni list SRJ”, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/04, 62/06 i 111/09-dr. zakon), u članu 2. stav 1. tačka 10), podtačka a) reči: „i druge finansijske organizacije” brišu se.
Član 2.
U članu 3. stav 5. reči: „Narodna banka Srbije” zamenjuju se rečima: „Ministar nadležan za poslove finansija”.
Član 3.
Član 32. menja se i glasi:
„Član 32.
Klijenti koji imaju račune kod banaka u smislu ovog zakona platni promet obavljaju prenosom sredstava, uplatom i isplatom.
Klijent može podići sredstva sa računa ili izvršiti plaćanje – na osnovu naloga, i to u visini pokrića na računu.
Klijent ne može raspolagati sredstvima sa računa čije je izvršenje izuzeto zakonom, sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana.
Obaveza iz stava 4. ovog člana ne odnosi se na lica iz tog stava koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova, a za koja će Narodna banka Srbije propisati koji iznos dinara primljenih u gotovom su dužna da uplate kod banke u propisanom roku.”
Član 4.
Član 44. menja se i glasi:
„Član 44.
Banke su dužne da podatke o statusnim i drugim promenama pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, a koji se registruju kod organizacije nadležne za vođenje Registra privrednih subjekata, preuzimaju svakog radnog dana od te organizacije u elektronskoj formi – na način i pod uslovima koje propiše ta organizacija.
Banke sprovode usklađivanje podataka u vezi sa računima svojih klijenata u roku od tri radna dana od dana preuzimanja podataka iz stava 1. ovog člana.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da banku kod koje imaju otvoren račun obaveste o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija, kao i da preduzmu pravne radnje potrebne za usklađivanje podataka u vezi sa svojim računima sa ovom promenom – u roku od tri dana od dana prijema rešenja o upisu te promene.”
Član 5.
U članu 46. stav 2. posle reči: „cesija” dodaju se zapeta i reči: „pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Ako su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati novčane obaveze na način iz st. 1. i 2. ovog člana, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.”
U stavu 4. reči: „na način iz st. 1, 2. i 3. ovog člana” zamenjuju se rečima: „na način iz st. 1. i 2. ovog člana, osim ako su izmirene kompenzacijom,”.
Član 6.
Posle člana 47. dodaje se član 47a, koji glasi:
„Član 47a
Prinudna naplata iz člana 47. stav 1. tačka 3) ovog zakona može se vršiti na osnovu menica ili ovlašćenja iz te tačke samo ako su i menice i ovlašćenja evidentirani u registru menica i ovlašćenja koji vodi Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: registar menica i ovlašćenja).
Registar menica i ovlašćenja sadrži sledeće podatke:
1) serijski broj menice/ovlašćenja;
2) matični broj dužnika, odnosno jemca ili avaliste;
3) datum izdavanja menice/ovlašćenja;
4) datum dospeća menice/ovlašćenja;
5) iznos na menici/ovlašćenju, a ako je reč o blanko menici – podatke o osnovu izdavanja (npr. ugovor o kreditu i sl.) i iznos iz osnova izdavanja;
6) datum i vreme registrovanja menice/ovlašćenja.
Zahtev za registraciju menice ili ovlašćenja iz stava 1. ovog člana dužnik podnosi svojoj banci, koja izdaje potvrdu o registrovanim menicama ili ovlašćenjima.
Registar menica i ovlašćenja je javna knjiga i vodi se u elektronskom obliku, a podaci iz ovog registra dostupni su na internet strani Narodne banke Srbije.
Kao datum i vreme registrovanja menica i ovlašćenja smatra se datum i vreme kada su na internet strani Narodne banke Srbije objavljeni podaci iz stava 2. ovog člana, za čiju tačnost i verodostojnost odgovara banka.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove, sadržinu i način vođenja registra menica i ovlašćenja, kao i način brisanja podataka iz registra.”
Član 7.
Član 48. menja se i glasi:
„Član 48.
Prinudnu naplatu vrši Narodna banka Srbije.
Narodna banka Srbije osnove za prinudnu naplatu iz člana 47. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona prima od njihovih izdavalaca i odmah posle tog prijema svim bankama nalaže da blokiraju sve dinarske i devizne račune ovog dužnika, da mu ne otvaraju nove račune i da joj bez odlaganja dostave podatke o stanju sredstava na tim računima.
Kad primi obaveštenje od banaka o stanju sredstava na računima iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije nalaže banci kod koje dužnik ima najviši iznos sredstava na otvorenom dinarskom računu da se nalog za prinudnu naplatu izvrši s tog računa, a ako na njemu nema dovoljno sredstava – izvršenje se nalaže i drugim bankama kod kojih dužnik ima otvorene dinarske račune, i to redom, prema visini sredstava na tim računima, do potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu.
Ako na dinarskim računima nema sredstava za izvršenje naloga za prinudnu naplatu ili ih nema dovoljno – izvršenje se nalaže bankama kod kojih dužnik ima otvorene devizne račune, i to redom, prema visini sredstava na tim računima, do potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu.
Pod sredstvima za izvršenje naloga za prinudnu naplatu podrazumevaju se dinarska sredstva koja se vode na dinarskim računima kod banke, kao i dinarska protivvrednost deviznih sredstava kod banke, osim sredstava čije je izvršenje izuzeto zakonom, aktom Vlade, propisom Narodne banke Srbije, sudskom odlukom ili odlukom poreskog, odnosno carinskog organa i sredstava donacija i humanitarne pomoći, životnog osiguranja, prihoda od privatizacije, sredstava za formiranje robnih rezervi, sredstava samodoprinosa, sudskih depozita, sredstava određenih za isplatu po osnovu akreditiva, sredstava depozita za obezbeđenje kredita, sredstava budžeta za isplatu premija, subvencija i regresa, sredstava obezbeđenja po ugovorima propisanih zakonom i drugim propisom, kao i tuđih sredstava na računima dužnika.
Ako dužnik ima oročena sredstva kod banke, banka je dužna da, posle isteka ugovorenog roka na koji su ta sredstva oročena, i ta sredstva koristi za izvršavanje naloga za prinudnu naplatu u kom slučaju ne može produžavati ugovor na osnovu koga su ta sredstva oročena.
Sredstva dužnika na računu kod banke blokirana na osnovu naloga za prinudnu naplatu ne mogu se koristiti za druga plaćanja tog dužnika.
Nakon potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu, Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštava banke o tom izvršenju, radi deblokade sredstava dužnika na njegovim računima kod tih banaka.
Osnovi i nalozi za prinudnu naplatu evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema kod Narodne banke Srbije.”
Član 8.
U članu 49. stav 2. menja se i glasi:
„Ako na računu iz stava 1. ovog člana nema sredstava za izvršavanje naloga iz tog stava ili ih nema dovoljno – banka navedena u ovim nalozima podatke iz tih naloga odmah dostavlja Narodnoj banci Srbije, radi izvršenja prinudne naplate s računa dužnika kod banaka na kojima ima sredstava, na način utvrđen u članu 48. ovog zakona.”
Član 9.
U članu 49v stav 2. briše se.
Član 10.
Naslov iznad člana 50. menja se i glasi:
„Prekršaji”.
U članu 50. stav 1. uvodna rečenica menja se i glasi:
„Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:”.
Tačka 2) menja se i glasi:
„2) ako dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu ne uplati kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana (član 32. stav 4);”
Tač 4), 5) i 6) menjaju se i glase:
„4) ako o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija ne obavesti banku kod koje ima otvoren račun, odnosno ne preduzme pravne radnje potrebne za usklađivanje podataka u vezi sa svojim računima sa ovom promenom – u roku od tri dana od dana donošenja rešenja o upisu te promene (član 44. stav 3);
5) ako su njegovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje suprotno članu 46. stav 3. ovog zakona (član 46. stav 3);
6) ako svoja sredstva na računu kod banke blokirana na osnovu naloga za prinudnu naplatu koristi za druga plaćanja (član 48. stav 7);”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu – novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.”
Dodaje se stav 3. koji glasi:
„Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i fizičko lice koje obavlja delatnost – novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.”
Član 11.
U članu 51. stav 1. uvodna rečenica menja se i glasi:
„Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka:”.
U stavu 1. tačka 18) reči: „st. od 3. do 10. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „st. 2. do 8. ovog zakona”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u banci – novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.”
Član 12.
Naslov iznad člana 53. i član 53. brišu se.
Član 13.
Narodna banka Srbije doneće propis kojim se uređuju uslovi, sadržina i način vođenja registra menica i ovlašćenja iz člana 6. ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nakon proteka roka od 120 dana od dana stupanja na snagu propisa Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana, prinudna naplata se više neće vršiti na osnovu menica ili ovlašćenja koji nisu evidentirani u registru menica i ovlašćenja iz člana 6. ovog zakona.
Član 14.
Menice i ovlašćenja koji dospevaju na naplatu u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu propisa iz člana 13. ovog zakona – ne evidentiraju se u registru menica i ovlašćenja iz člana 6. ovog zakona, a prinudna naplata može se vršiti i na osnovu ovih ovlašćenja i menica.
Prinudna naplata na osnovu menica i ovlašćenja koji su izdati najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu propisa iz člana 13. ovog člana, a dospevaju na naplatu nakon proteka ovog roka, može se vršiti samo ako su te menice i ovlašćenja evidentirani u registru menica i ovlašćenja iz člana 6. ovog zakona u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu tog propisa.
Zahtev za registraciju menice ili ovlašćenja iz stava 2. ovog člana u propisanom roku iz tog stava mogu podneti dužnik ili poverilac.
Član 15.
Odluka o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost (,,Službeni glasnik RS” br. 57/04, 114/05, 45/07, 12/08 i 11/10), primenjivaće se do dana početka primene propisa koji donosi ministar nadležan za poslove finansija iz člana 2. ovog zakona, ukoliko nije u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 16.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 6. Ustava RS, kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti i monetarni i bankarski sistem.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Donošenjem Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ”, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/04, 62/06 i 111/09 – dr. zakon) stvorene su realne pretpostavke za razvoj i modernizaciju platnog sistema u Republici Srbiji, u skladu s načelima efikasnosti, pouzdanosti i ekonomičnosti, kao i standardima koje su razvijene države prihvatile u ovoj oblasti. Tim zakonom uređeni su prava i obaveze banke i klijenta u platnom prometu, računi za obavljanje platnog prometa, transakcije plaćanja, nalozi za plaćanje, izvršavanje transfera zaduženja i transfera odobrenja, odgovornost, naknada štete i povraćaj sredstava, računi kod banke i prinudna naplata s računa klijenta.
Jedan od najvažnijih razloga da se Zakon o platnom prometu izmeni i dopuni jeste veliki broj blokiranih računa po osnovu menica. Menica je hartija od vrednosti koja svom imaocu pruža najveću moguću sigurnost da će se najbrže i najjeftinije naplatiti, odnosno pouzdano je sredstvo obezbeđenja potraživanja, podesno za dobijanje kredita. Takođe, ona je sredstvo plaćanja, odnosno zamena za novac, jer, ako se i izgubi, poverilac svoje potraživanje može ostvariti preko instituta amortizacije.
Danas je nemoguće utvrditi tačan broj izdatih menica i ovlašćenja, odnosno poverioci nemaju mogućnost da saznaju da li su ih, i koliko, već izdali njihovi dužnici, pa budući poverioci ne mogu imati uvid u njihovu zaduženost (banke kao kreditori imaju uvid u kreditnu zaduženost klijenata na osnovu podataka koje prikuplja Kreditni biro pri Udruženju banaka, ali ne i u potencijalnu zaduženost po osnovu menica ili/i ovlašćenja). Stoga je ovim zakonom predloženo uspostavljanje javnog registra menica i ovlašćenja (ovlašćenje koje dužnik daje svojoj banci i svom poveriocu predstavlja osnov za transfer zaduženja u kome poverilac banci dužnika daje instrukciju da naplati sredstva s računa dužnika) koji bi bio dostupan javnosti na Internet prezentaciji Narodne banke Srbije. U tom registru naći će se podaci na osnovu kojih bi se identifikovali dužnici (matični broj), poverioci, datum izdavanja menice/ovlašćenja, datum dospeća, iznos i dr. Narodna banka Srbije će podzakonskim aktom bliže urediti podatke koje sadrži taj registar, kao i uslove i način njegovog vođenja.
Novina je i to što se predlaže da se prinudna naplata ne može sprovoditi na osnovu menica i ovlašćenja koji nisu evidentirani u navedenom registru (treći red za naplatu). To praktično znači da će poverioci moći sagledati da li je dužnik potencijalno prezadužen, odnosno na osnovu podataka o tome da li je, i koliko dugo, u blokadi – moći će proceniti koliko je rizično s njim poslovati. Naravno, i u slučaju da menice nisu registrovane, poverilac može od dužnika tražiti ovakvo sredstvo obezbeđenja, ali takve menice/ovlašćenja, ako se ne naplate s računa dužnika – ne mogu biti osnov za ispostavljanje naloga za prinudnu naplatu koju vrši Narodna banka Srbije (primenjuju se zakonske mere za naplatu menica: protest, notifikacija protesta, podnošenje predloga sudu za izvršenje).
Radi uštede vremena zbog svakodnevnog odlaska u banku radi uplate dnevnog pazara, kao i smanjenja troškova privrednih subjekata i preduzetnika, obaveza svakodnevne uplate pazara zamenjuje se obavezom pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana.
Takođe, predloženo je da se ukine mogućnost da lica čiji su računi blokirani zbog neizmirenih obaveza mogu, u određenim slučajevima, isplate vršiti asignacijom ili cesijom (zarade, troškovi i druga primanja), a poveriocima se jamči isti tretman bez obzira na prirodu potraživanja prema blokiranom privrednom subjektu.
Isto tako, u dosadašnjoj primeni Zakona o platnom prometu (Zakon) uočeno je da su klijenti često neažurni kad je reč o promeni podataka i preduzimanju pravnih radnji u vezi s njihovim računima, što izaziva delimičnu neusklađenost između podataka koji se vode u Jedinstvenom registru računa (koji vodi Narodna banka Srbije) i stvarnog stanja, odnosno podataka i statusnih promena registrovanih u Agenciji za privredne registre (Agencija) i kod drugih nadležnih organa. Stoga se propisivanjem da banke sprovode usklađivanje podataka u vezi s računima svojih klijenata u roku od tri dana od dana preuzimanja tih podataka od Agencije – unapređuje ažurnost i pouzdanost dosijea i podataka o računima klijenata.
Pored toga, predloženim odredbama napušta se institut tzv. predblokade, jer se, posle prijema osnova za prinudnu naplatu, svim bankama odmah nalaže da blokiraju račune klijenta, nakon čega se prinudna naplata sprovodi s računa u banci kod koje dužnik ima najviše dinarskih sredstava.
Najzad, ovim izmenama i dopunama otklanjaju se teškoće u praktičnoj primeni pojedinih zakonskih odredaba, vrši se prilagođavanje kaznenih odredaba izmenjenim rešenjima, a neke izmene su pravnoredakcijskog karaktera.
III. OBJAŠNjENjE PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje sa Zakonom o bankama, koji ne poznaje druge finansijske organizacije.
Članom 2. menja se član 3. stav 5. Zakona utvrđivanjem da će ubuduće ministarstvo nadležno za poslove finansija, umesto Narodne banke Srbije, donositi propis kojim se uređuju uslovi i način plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost.
U članu 3. menja se član 32. Zakona tako što je propisano da su pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana (a ne, kao do sada, istog dana, a najkasnije narednog radnog dana). Imajući u vidu posebnost položaja ovlašćenih menjača, utvrđeno je da se na lica koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova neće odnositi ova obaveza, već će Narodna banka Srbije propisati koji iznos dinara primljenih u gotovom su ova lica dužna da uplate kod banke, i u kom roku.
Članom 4. menja se član 44. Zakona propisivanjem da su banke dužne da podatke o statusnim i drugim promenama pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, a koji se registruju kod Agencije, preuzimaju od Agencije svakog radnog dana – u elektronskoj formi. Način i uslovi preuzimanja biće propisani aktom Agencije. Banka je sada ovlašćena, odnosno dužna da bez posebne saglasnosti klijenta, sprovede usklađivanje podataka u vezi s računima svojih klijenata – u roku od tri radna dana od dana preuzimanja relevantnih podataka od Agencije. Budući da se statusne i druge promene određenih lica i dalje ne evidentiraju kod Agencije, te da ne postoje lako pristupačne baze podataka o tim licima – za određeni krug pravnih lica i preduzetnika i dalje postoji obaveza da banku kod koje imaju otvoren račun obaveste o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija (sudovi, nadležna ministarstva i dr.), kao i da preduzmu pravne radnje potrebne za usklađivanje podataka u vezi sa svojim računima sa ovom promenom, i to u roku od tri dana od dana prijema rešenja o upisu te promene.
U članu 5. dopunjen je stav 2. člana 46. Zakona na taj način što je izričito predviđeno da izmirivanje međusobnih novčanih obaveza promenom dužnika obuhvata i pristupanje dugu, preuzimanje duga i ustupanje duga. Takođe, pravnim licima i fizičkim licima koja obavljaju delatnost ukinuta je mogućnost da izmiruju novčane obaveze ako su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno posebnim zakonom kojim se uređuju poreski postupak. Ova odredba počeće sa primenom posle isteka dve godine po stupanju na snagu zakona.
Članom 6. se u Zakon dodaje član 47a, kojim se uvodi registar menica i ovlašćenja i propisuje da se prinudna naplata iz člana 47. stav 1. tačka 3. Zakona može sprovesti samo ako su menice i ovlašćenja evidentirani u ovom
registru. Registar menica i ovlašćenja sadrži sledeće podatke: 1) serijski broj menice/ovlašćenja, 2)matični broj dužnika, odnosno jemca ili avaliste, 3)datum izdavanja menice/ovlašćenja, 4)datum dospeća menice/ovlašćenja, 5) iznos na menici/ovlašćenju, a ako je reč o blanko menici – podatke o osnovu izdavanja (npr. ugovor o kreditu i sl.) i iznos iz osnova izdavanja, kao i 6) datum i vreme registrovanja menice/ovlašćenja. Zahtev za registraciju menice ili ovlašćenja dužnik podnosi svojoj banci, koja izdaje potvrdu o registraciji. Utvrđuje se da je registar javna knjiga, da ga Narodna banka Srbije vodi elektronski i da je dostupan na njenoj internet prezentaciji, te predviđa da će Narodna banka Srbije doneti podzakonski akt kojim će propisati bliže uslove, sadržinu i način vođenja tog registra.
Članom 7. izmenjen je dosadašnji član 48. Zakona: novina je to što, posle prijema osnova za prinudnu naplatu, Narodna banka Srbije bankama nalaže da odmah blokiraju sve dinarske i devizne račune ovog dužnika, da mu ne otvaraju nove račune i da joj bez odlaganja dostave podatke o stanju sredstava na tim računima, a, nakon što primi ova obaveštenja od banaka – banci kod koje dužnik ima najviši iznos sredstava na otvorenom dinarskom računu nalaže da se nalog za prinudnu naplatu izvrši s tog računa; ako na njemu nema dovoljno sredstava, onda se izvršenje nalaže i drugim bankama kod kojih dužnik ima otvorene dinarske račune, i to redom, prema visini sredstava na tim računima – do potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu. U slučaju da na dinarskim računima nema sredstava za izvršenje naloga za prinudnu naplatu ili ih nema dovoljno – izvršenje se nalaže bankama kod kojih dužnik ima otvorene devizne račune, na isti način kao i kod izvršenja s dinarskih računa. Pod sredstvima za izvršenje naloga za prinudnu naplatu podrazumevaju se dinarska sredstva koja se vode na dinarskim računima kod banke, kao i dinarska protivvrednost deviznih sredstava kod banke, osim sredstava čije je izvršenje izuzeto zakonom, propisom Narodne banke Srbije, sudskom odlukom ili odlukom poreskog, odnosno carinskog organa i sredstava donacija i humanitarne pomoći, životnog osiguranja, prihoda od privatizacije, sredstava za formiranje robnih rezervi, sredstava samodoprinosa, sudskih depozita, sredstava određenih za isplatu po osnovu akreditiva, sredstava depozita za obezbeđenje kredita, sredstava budžeta za isplatu premija, subvencija i regresa, sredstava obezbeđenja po ugovorima propisana zakonom i drugim propisom, kao i tuđih sredstava na računima dužnika. Ako dužnik ima oročena sredstva kod banke, ta banka je dužna da, posle isteka ugovorenog roka na koji su ta sredstva oročena, i ta sredstva koristi za izvršavanje naloga za prinudnu naplatu, u kom slučaju ne može produžavati ugovor na osnovu kog su ta sredstva oročena. Sredstva dužnika na računu kod banke blokirana na osnovu naloga za prinudnu naplatu ne mogu se koristiti za druga plaćanja tog dužnika. Nakon potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu, Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštava banke o tom izvršenju, radi deblokade sredstava dužnika na njegovim računima kod tih banaka. Osnovi i nalozi za prinudnu naplatu evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema kod Narodne banke Srbije.
Članom 8. se u članu 49. Zakona menja stav 2. tako što se propisuje da ako na računu dužnika banke navedene u nalogu nema sredstava za izvršavanje ovog naloga ili ih nema dovoljno – banka navedena u tom nalogu podatke iz naloga odmah dostavlja Narodnoj banci Srbije, radi izvršenja prinudne naplate s računa dužnika kod banaka na kojima ima sredstava, na način utvrđen u članu 48. Zakona (prinudna naplata, koju sprovodi Narodna banka Srbije).
Članom 9. briše se odredba člana 49. stav 2. Zakona, jer više ne postoje druge finansijske organizacije.
Čl. od 10. do 12. menjaju se kaznene odredbe tako što su privredni prestupi zamenjeni prekršajima, a vrši se i prilagođavanje navedenim izmenama i dopunama.
Čl. 13. i 14. su prelazne odredbe. Naime, predviđeno je da je Narodna banka Srbije dužna da donese propis kojim se uređuju uslovi i način vođenja registra menica i ovlašćenja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Nakon proteka roka od 120 dana od dana stupanja na snagu tog propisa, prinudna naplata se više neće vršiti na osnovu menica ili ovlašćenja koji nisu evidentirani u registru menica i ovlašćenja. Posebno rešenje propisano je za ovlašćenja i menice koji dospevaju na naplatu u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu navedenog propisa jer se one ne evidentiraju u registru, a prinudna naplata se u tom periodu može vršiti i na osnovu ovih ovlašćenja i menica. Prinudna naplata na osnovu menica i ovlašćenja koji su izdati najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu propisa Narodne banke Srbije a dospevaju na naplatu nakon proteka ovog roka – može se vršiti samo ako su te menice i ovlašćenja evidentirani u registru, i to u tom roku. Zahtev za registraciju menice ili ovlašćenja u prelaznom periodu mogu podneti dužnik ili poverilac.
Članom 15. propisano je da će Odluka o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna i za fizička lica koja obavljaju delatnost, a koju je donela Narodna banka Srbije, biti u primeni dok ministar nadležan za poslove finansija saglasno ovlašćenju iz člana 2. ovog zakona ne donese nov akt.
Članom 16. uređeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ,,Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Rešenja sadržana u predloženom zakonu uticaće na dužničko-poverilačke odnose u tom smislu što će se poveriocima pružiti dodatna zaštita. Poverioci će sada biti u situaciji da procene da li je dužnik potencijalno prezadužen, odnosno na osnovu podataka o tome da li je, i koliko dugo, u blokadi – moći će da procene koliko je rizično s njim poslovati. Primenom predloženih rešenja postupak prinudne naplate biće efikasniji, što će nesumnjivo uticati na sve poverioce koji učestvuju u tom postupku. Pored toga, navedena rešenja uticaće na pravna lica i preduzetnike koji imaju obavezu uplate dnevnog pazara na račun u banci. Probleme uočene u praksi nije bilo moguće rešiti na drugačiji način, osim donošenjem izmena i dopuna Zakona.
Eventualni dodatni troškovi odnose se na naknadu koju bi banke plaćale Agenciji, kao i naknadu za registraciju menica u jedinstvenom registru menica i ovlašćenja. Međutim, pozitivne posledice donošenja ovog zakona, odnosno efekti stvaranja ažurne i pouzdane baze podataka o računima klijenata banaka i obrazovanje jedinstvenog registra menica i ovlašćenja – ogledaju se u očekivanom većem procentu naplate potraživanja, većoj likvidnosti, odnosno solventnosti privrede, višem stepenu finansijske discipline, višem stepenu pravne i ekonomsko-finansijske sigurnosti, većem obimu prometa i protoka finansijskih sredstava, u uvođenju reda u finansijske tokove i dr. Dalje, ovim zakonom postiže se ušteda vremena zbog aktuelnog svakodnevnog odlaska u banku radi uplate dnevnog pazara, čime se smanjuju troškovi poslovanja privrednih subjekata. Pozitivne posledice donošenja ovog zakona su, dakle, takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti. Ovi efekti bi se mogli pozitivno odraziti i na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu.
Takođe, predloženim zakonom predviđeno je ukidanje mogućnosti da lica čiji su računi blokirani zbog neizmirenih obaveza mogu, u određenim slučajevima, isplate vršiti asignacijom ili cesijom (zarade, troškovi i druga primanja), čime se ustanovljava jednak tretman poverilaca u postupku prinudne naplate i podstiče konkurentnost na tržištu. Primena ove odredbe počinje posle isteka roka od dve godine od dana stupanja na snagu zakona.
Sve zainteresovane strane imale su mogućnost da se izjasne o ovom zakonu, uključujući i nadležne državne institucije i Narodnu banku Srbije.
Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija, doneće odgovarajuće propise na osnovu kojih će biti sprovedene pojedine odredbe ovog zakona. Takođe, Agencija će propisati na koji će način, i pod kojim uslovima, banke u elektronskoj formi preuzimati podatke o statusnim i drugim promenama klijenata.
V. FINANSIJSKA SREDSTAVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu s članom 167. Poslovnika Narodne skupštine – da bi se stvorili uslovi da Narodna banka Srbije u što kraćem roku uspostavi javni registar menica i ovlašćenja koji će bankama i drugim poveriocima obezbediti podatke o potencijalnoj zaduženosti izdavalaca tih menica i ovlašćenja. Time bi se povratila delotvornost menice kao sredstva obezbeđenja, obezbedila veća finansijska stabilnost i sprečile teškoće i štetne posledice za poslovanje privrede i rad nadležnih državnih organa i organizacija.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O PLATNOM PROMETU KOJE SE MENjAJU ILI DOPUNjUJU
Član 2.
Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona imaju sledeća značenja:
1) klijent označava fizičko ili pravno lice koje ima račun kod banke, uključujući i banku i druge subjekte koji, u skladu sa zakonom, imaju račune kod Narodne banke Srbije;
2) pravno lice označava preduzeća, javne institucije i druge oblike organizovanja, čije je osnivanje registrovao nadležni organ ili je osnovano zakonom;
3) fizičko lice označava lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i drugo fizičko lice;
4) dinar označava novčanu jedinicu Republike Srbije;
6) novčanim sredstvima označavaju se gotov novac i depoziti koji se drže na računima kod banaka;
7) račun označava tekući, žiro i drugi račun, uključujući i račun za izvršenje jedne transakcije plaćanja, otvoren na osnovu ugovora između klijenta i banke;
8) obračunski račun označava račun banke, kao i račune drugih subjekata koji se vode u Narodnoj banci Srbije, preko koga se vrše plaćanja i obračunavaju međubankarska, odnosno međusobna plaćanja;
9) pokrićem na računu označava se dovoljan iznos raspoloživih sredstava i sastoji se od salda prethodnog bankarskog dana, sredstava dospelih na račun u toku bankarskog dana i uplata u toku tog dana, umanjen za plaćanja izvršena u toku tog bankarskog dana, za isplate i predviđene bankarske tarife, do momenta utvrđivanja pokrića, ali ne označava sredstva evidentirana kao privremeni kredit na računu;
10) banka označava:
a) pravno lice koje je osnovano kao banka i koje poslove obavlja prema zakonu kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije.,
v) Narodnu banku Srbije,
11) inicijalna banka označava banku koja prima prvi nalog za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja;
12) prijemna banka označava svaku banku koja primi nalog za plaćanje pošiljaoca;
13) odredišna banka označava banku identifikovanu u nalogu za plaćanje, u kojoj se izvršava plaćanje korisniku-poveriocu u transferu odobrenja, odnosno banku u kojoj je račun dužnika u transferu zaduženja i koja u transakciji plaćanja prima poslednji nalog za plaćanje. U transferu odobrenja odredišna banka je banka poverioca, a u transferu zaduženja – banka dužnika;
14) banka posrednik označava prijemnu banku koja nije ni inicijalna, ni odredišna banka;
15) bankarski dan označava deo dana u kome je banka otvorena za prijem, obradu i prenos naloga za plaćanje i drugih obaveštenja koja se odnose na transakcije plaćanja;
16) datum valute označava bankarski dan na koji je potrebno izvršiti nalog za plaćanje, prema instrukcijama pošiljaoca;
17) dužnik označava fizičko ili pravno lice koje vrši plaćanje u transakciji plaćanja;
18) poverilac označava fizičko ili pravno lice koje prima uplatu u transakciji plaćanja;
19) pošiljalac označava fizičko ili pravno lice koje nalog za plaćanje daje prijemnoj banci;
20) nalogodavac označava pošiljaoca prvog naloga za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja. U transferu odobrenja nalogodavac je dužnik, a u transferu zaduženja – poverilac;
21) primalac označava pravno ili fizičko lice čija banka treba da primi poslednji nalog za plaćanje u transakciji plaćanja. U transferu odobrenja primalac je poverilac, a u transferu zaduženja – dužnik;
22) nalog za plaćanje označava bezuslovnu instrukciju datu banci da izvrši plaćanje ili naplati određeni iznos novca s naznačenog računa;
23) elektronskim se označava način prenosa naloga za plaćanje i drugih podataka u transakciji plaćanja – telekomunikacijski ili fizičkom isporukom traka, disketa i sličnih nosilaca podataka;
24) izvršenje označava sprovođenje instrukcija sadržanih u nalogu za plaćanje – izdavanjem prijemnoj banci odgovarajućeg naloga za plaćanje;
25) transakcija plaćanja označava prenos poveriocu novčanih sredstava s računa dužnika, ili na račun poverioca. U transakciji plaćanja dužnik i poverilac mogu biti različita fizička ili pravna lica, ili isto fizičko ili pravno lice;
26) kliring označava razmenu i obradu međubankarskih naloga za plaćanje – radi obračuna bilateralnih ili multilateralnih neto iznosa koje svaka banka duguje, ili koje se svakoj banci duguju za poravnanje naloga za plaćanje uključenih u svaki klirinški krug;
27) obračun označava izvršavanje naloga za plaćanje i međubankarskih plaćanja;
28) ugovor označava sporazum zaključen između banke i klijenta, kojim se regulišu otvaranje i vođenje računa, kao i prava i obaveze ugovornih strana.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica primenjuju se i na ogranke stranih privrednih društava koji su osnovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje privrednih društava.
Član 3.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužni su da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na tom računu i vrše plaćanja preko tog računa, u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju tog računa zaključenim s bankom.
Fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu imati kod banke račune za plaćanje u dinarima.
Pravna i fizička lica mogu imati više od jednog računa u jednoj banci i račune u više banaka.
Narodna banka Srbije propisuje uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke, kao i jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa kod banke, u skladu sa ovim i zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.
Narodna banka Srbije MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA propisuje uslove i način plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost.
Član 32.
Klijenti koji imaju račune kod banaka u smislu ovog zakona platni promet obavljaju prenosom sredstava, uplatom i isplatom.
Klijent ne može raspolagati sredstvima s računa čije je izvršenje izuzeto zakonom, sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa.
KLIJENTI KOJI IMAJU RAČUNE KOD BANAKA U SMISLU OVOG ZAKONA PLATNI PROMET OBAVLjAJU PRENOSOM SREDSTAVA, UPLATOM I ISPLATOM.
KLIJENT MOŽE PODIĆI SREDSTVA S RAČUNA ILI IZVRŠITI PLAĆANjE – NA OSNOVU NALOGA, I TO U VISINI POKRIĆA NA RAČUNU.
KLIJENT NE MOŽE RASPOLAGATI SREDSTVIMA S RAČUNA ČIJE JE IZVRŠENjE IZUZETO ZAKONOM, SUDSKOM ODLUKOM ILI ODLUKOM DRUGOG NADLEŽNOG ORGANA.
PRAVNA LICA I FIZIČKA LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST DUŽNA SU DA DINARE PRIMLjENE U GOTOVOM PO BILO KOM OSNOVU UPLATE KOD BANKE NAJKASNIJE U ROKU OD SEDAM RADNIH DANA.
OBAVEZA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA NE ODNOSI SE NA LICA IZ TOG STAVA KOJA IMAJU OVLAŠĆENjE NADLEŽNOG ORGANA ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA, A ZA KOJA ĆE NARODNA BANKA SRBIJE PROPISATI KOJI IZNOS DINARA PRIMLjENIH U GOTOVOM SU DUŽNA DA UPLATE KOD BANKE U PROPISANOM ROKU.”
Član 44.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da o statusnim i drugim promenama koje se registruju kod suda, odnosno drugog nadležnog organa, obaveste banku kod koje imaju otvoren račun, u roku od tri dana od dana dobijanja rešenja o upisu te promene kod suda, odnosno drugog nadležnog organa.
BANKE SU DUŽNE DA PODATKE O STATUSNIM I DRUGIM PROMENAMA PRAVNIH LICA I FIZIČKIH LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST, A KOJI SE REGISTRUJU KOD ORGANIZACIJE NADLEŽNE ZA VOĐENjE REGISTRA PRIVREDNIH SUBJEKATA, PREUZIMAJU SVAKOG RADNOG DANA OD TE ORGANIZACIJE U ELEKTRONSKOJ FORMI – NA NAČIN I POD USLOVIMA KOJE PROPIŠE TA ORGANIZACIJA.
BANKE SPROVODE USKLAĐIVANjE PODATAKA U VEZI SA RAČUNIMA SVOJIH KLIJENATA U ROKU OD TRI RADNA DANA OD DANA PREUZIMANjA PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
PRAVNA LICA I FIZIČKA LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST DUŽNA SU DA BANKU KOD KOJE IMAJU OTVOREN RAČUN OBAVESTE O STATUSNOJ I DRUGOJ PROMENI KOJA SE REGISTRUJE KOD DRUGIH ORGANA I ORGANIZACIJA, KAO I DA PREDUZMU PRAVNE RADNjE POTREBNE ZA USKLAĐIVANjE PODATAKA U VEZI SA SVOJIM RAČUNIMA SA OVOM PROMENOM – U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA O UPISU TE PROMENE.”
Član 46.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati neposredno, prenosom hartija od vrednosti.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, PRISTUPANjE DUGU, PREUZIMANjE DUGA, USTUPANjE DUGA i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 2. ovog člana pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.
AKO SU NjIHOVI RAČUNI U TRENUTKU PLAĆANjA BLOKIRANI RADI IZVRŠENjA PRINUDNE NAPLATE, PRAVNA LICA I FIZIČKA LICA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST NE MOGU IZMIRIVATI NOVČANE OBAVEZE NA NAČIN IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, OSIM AKO DRUKČIJE NIJE UTVRĐENO ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PORESKI POSTUPAK.”
Obaveze izmirene na način iz st. 1, 2. i 3. ovog člana NA NAČIN IZ ST. 1 I 2 OVOG ČLANA, OSIM AKO SU IZMIRENE KOMPENZACIJOM evidentiraju se preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu, krajem meseca.
Plaćanje međusobnih obaveza i potraživanja iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se kao transakcija plaćanja između učesnika.
„ČLAN 47A
PRINUDNA NAPLATA IZ ČLANA 47. STAV 1. TAČKA 3) OVOG ZAKONA MOŽE SE VRŠITI NA OSNOVU MENICA ILI OVLAŠĆENjA IZ TE TAČKE SAMO AKO SU I MENICE I OVLAŠĆENjA EVIDENTIRANI U REGISTRU MENICA I OVLAŠĆENjA KOJI VODI NARODNA BANKA SRBIJE (U DALjEM TEKSTU: REGISTAR MENICA I OVLAŠĆENjA).
REGISTAR MENICA I OVLAŠĆENjA SADRŽI SLEDEĆE PODATKE:
1) SERIJSKI BROJ MENICE/OVLAŠĆENjA;
2) MATIČNI BROJ DUŽNIKA, ODNOSNO JEMCA ILI AVALISTE;
3) DATUM IZDAVANjA MENICE/OVLAŠĆENjA;
4) DATUM DOSPEĆA MENICE/OVLAŠĆENjA;
5) IZNOS NA MENICI/OVLAŠĆENjU, A AKO JE REČ O BLANKO MENICI – PODATKE O OSNOVU IZDAVANjA (NPR. UGOVOR O KREDITU I SL.) I IZNOS IZ OSNOVA IZDAVANjA;
6) DATUM I VREME REGISTROVANjA MENICE/OVLAŠĆENjA.
ZAHTEV ZA REGISTRACIJU MENICE ILI OVLAŠĆENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNIK PODNOSI SVOJOJ BANCI, KOJA IZDAJE POTVRDU O REGISTROVANIM MENICAMA ILI OVLAŠĆENjIMA.
REGISTAR MENICA I OVLAŠĆENjA JE JAVNA KNjIGA I VODI SE U ELEKTRONSKOM OBLIKU, A PODACI IZ OVOG REGISTRA DOSTUPNI SU NA INTERNET STRANI NARODNE BANKE SRBIJE.
KAO DATUM I VREME REGISTROVANjA MENICA I OVLAŠĆENjA SMATRA SE DATUM I VREME KADA SU NA INTERNET STRANI NARODNE BANKE SRBIJE OBJAVLjENI PODACI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, ZA ČIJU TAČNOST I VERODOSTOJNOST ODGOVARA BANKA.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE BLIŽE USLOVE, SADRŽINU I NAČIN VOĐENjA REGISTRA MENICA I OVLAŠĆENjA, KAO I NAČIN BRISANjA PODATAKA IZ REGISTRA.”
Član 48.
Prinudnu naplatu vrši organ, odnosno organizacija za prinudnu naplatu osnovana posebnim zakonom (u daljem tekstu: organizacija za prinudnu naplatu).
Organizacija za prinudnu naplatu osnove za prinudnu naplatu iz člana 47. stav 1. tač. 1. i 2. ovog zakona prima od njihovih izdavalaca.
Posle prijema osnova iz stava 2. ovog člana, organizacija za prinudnu naplatu odmah nalaže banci koja je označena kao prva u tom osnovu da izvrši nalog za prinudnu naplatu sa svih dinarskih računa dužnika kod te banke.
Ako na računima dužnika kod te banke nema sredstava za izvršenje naloga za prinudnu naplatu ili ih nema dovoljno, organizacija za prinudnu naplatu nalaže svim bankama da blokiraju sve dinarske i devizne račune tog dužnika, da mu ne otvaraju nove račune i da joj odmah dostave podatke o stanju sredstava na računima tog dužnika.
Posle prijema obaveštenja od banaka o stanju sredstava na dužnikovim računima iz stava 4. ovog člana, organizacija za prinudnu naplatu nalaže svim bankama kod kojih dužnik ima otvorene dinarske račune da se nalog za prinudnu naplatu izvrši sa tih računa, i to srazmerno stanju sredstava na tim računima, a ako na dinarskim računima nema sredstava za izvršenje naloga za prinudnu naplatu ili ih nema dovoljno – izvršenje se nalaže svim bankama kod kojih dužnik ima otvorene devizne račune, i to srazmerno stanju sredstava na tim računima.
Pod sredstvima za izvršenje naloga za prinudnu naplatu podrazumevaju se dinarska sredstva koja se kao depozit po viđenju vode na dinarskim računima kod banke, kao i dinarska protivvrednost deviznih sredstava kod banke, osim sredstava čije je izvršenje izuzeto zakonom, sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa – sredstva koja se vode na posebnom računu (donacije i humanitarna pomoć, životno osiguranje, prihodi od privatizacije, sredstva za formiranje robnih rezervi, sredstva samodoprinosa, sudski depoziti i sredstva budžeta za isplatu premija, subvencija i regresa).
Ako dužnik ima oročena sredstva kod banke, banka je dužna da, posle isteka ugovora o oročavanju sredstava, i ta sredstva koristi za izvršavanje naloga za prinudnu naplatu – u kom slučaju ne može produžavati ugovor o oročavanju tih sredstava.
Sredstva na računu kod banke blokirana na osnovu naloga organizacije za prinudnu naplatu, ne mogu se koristiti za plaćanja dužnika niti za prinudnu naplatu po drugom osnovu, osim za izvršenje obaveze dužnika zbog koje su blokirana.
O konačnom izvršenju naloga za prinudnu naplatu, organizacija za prinudnu naplatu obaveštava banke radi deblokade sredstava dužnika na njegovim računima kod tih banaka.
Osnovi i nalozi za prinudnu naplatu evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema kod organizacije za prinudnu naplatu.
PRINUDNU NAPLATU VRŠI NARODNA BANKA SRBIJE.
NARODNA BANKA SRBIJE OSNOVE ZA PRINUDNU NAPLATU IZ ČLANA 47. STAV 1. TAČ. 1) I 2) OVOG ZAKONA PRIMA OD NjIHOVIH IZDAVALACA I ODMAH POSLE TOG PRIJEMA SVIM BANKAMA NALAŽE DA BLOKIRAJU SVE DINARSKE I DEVIZNE RAČUNE OVOG DUŽNIKA, DA MU NE OTVARAJU NOVE RAČUNE I DA JOJ BEZ ODLAGANjA DOSTAVE PODATKE O STANjU SREDSTAVA NA TIM RAČUNIMA.
KAD PRIMI OBAVEŠTENjE OD BANAKA O STANjU SREDSTAVA NA RAČUNIMA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, NARODNA BANKA SRBIJE NALAŽE BANCI KOD KOJE DUŽNIK IMA NAJVIŠI IZNOS SREDSTAVA NA OTVORENOM DINARSKOM RAČUNU DA SE NALOG ZA PRINUDNU NAPLATU IZVRŠI S TOG RAČUNA, A AKO NA NjEMU NEMA DOVOLjNO SREDSTAVA – IZVRŠENjE SE NALAŽE I DRUGIM BANKAMA KOD KOJIH DUŽNIK IMA OTVORENE DINARSKE RAČUNE, I TO REDOM, PREMA VISINI SREDSTAVA NA TIM RAČUNIMA, DO POTPUNOG IZVRŠENjA NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU.
AKO NA DINARSKIM RAČUNIMA NEMA SREDSTAVA ZA IZVRŠENjE NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU ILI IH NEMA DOVOLjNO – IZVRŠENjE SE NALAŽE BANKAMA KOD KOJIH DUŽNIK IMA OTVORENE DEVIZNE RAČUNE, I TO REDOM, PREMA VISINI SREDSTAVA NA TIM RAČUNIMA, DO POTPUNOG IZVRŠENjA NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU.
POD SREDSTVIMA ZA IZVRŠENjE NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU PODRAZUMEVAJU SE DINARSKA SREDSTVA KOJA SE VODE NA DINARSKIM RAČUNIMA KOD BANKE, KAO I DINARSKA PROTIVVREDNOST DEVIZNIH SREDSTAVA KOD BANKE, OSIM SREDSTAVA ČIJE JE IZVRŠENjE IZUZETO ZAKONOM, AKTOM VLADE, PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE, SUDSKOM ODLUKOM ILI ODLUKOM PORESKOG, ODNOSNO CARINSKOG ORGANA I SREDSTAVA DONACIJA I HUMANITARNE POMOĆI, ŽIVOTNOG OSIGURANjA, PRIHODA OD PRIVATIZACIJE, SREDSTAVA ZA FORMIRANjE ROBNIH REZERVI, SREDSTAVA SAMODOPRINOSA, SUDSKIH DEPOZITA, SREDSTAVA ODREĐENIH ZA ISPLATU PO OSNOVU AKREDITIVA, SREDSTAVA DEPOZITA ZA OBEZBEĐENjE KREDITA, SREDSTAVA BUDžETA ZA ISPLATU PREMIJA, SUBVENCIJA I REGRESA, SREDSTAVA OBEZBEĐENjA PO UGOVORIMA PROPISANA ZAKONOM I DRUGIM PROPISOM, KAO I TUĐIH SREDSTAVA NA RAČUNIMA DUŽNIKA.
AKO DUŽNIK IMA OROČENA SREDSTVA KOD BANKE, BANKA JE DUŽNA DA, POSLE ISTEKA UGOVORENOG ROKA NA KOJI SU TA SREDSTVA OROČENA, I TA SREDSTVA KORISTI ZA IZVRŠAVANjE NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU U KOM SLUČAJU NE MOŽE PRODUŽAVATI UGOVOR NA OSNOVU KOGA SU TA SREDSTVA OROČENA.
SREDSTVA DUŽNIKA NA RAČUNU KOD BANKE BLOKIRANA NA OSNOVU NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU NE MOGU SE KORISTITI ZA DRUGA PLAĆANjA TOG DUŽNIKA.
NAKON POTPUNOG IZVRŠENjA NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU, NARODNA BANKA SRBIJE BEZ ODLAGANjA OBAVEŠTAVA BANKE O TOM IZVRŠENjU, RADI DEBLOKADE SREDSTAVA DUŽNIKA NA NjEGOVIM RAČUNIMA KOD TIH BANAKA.
OSNOVI I NALOZI ZA PRINUDNU NAPLATU EVIDENTIRAJU SE I IZVRŠAVAJU PREMA VREMENU PRIJEMA KOD NARODNE BANKE SRBIJE.”
Član 49.
Nalozi iz člana 47. stav 1. tačka 3) ovog zakona izvršavaju se sa računa dužnika kod banke navedene u tim nalozima.
Ako na računu iz stava 1. ovog člana nema sredstava za izvršenje naloga iz tog stava ili ih nema dovoljno, banka iz tog stava dospele hartije od vrednosti, menice ili ovlašćenja na osnovu kojih su poverioci ispostavili naloge, kao i podatke iz tih naloga odmah dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu, radi sprovođenja izvršenja s računa dužnika kod ostalih banaka na kojima dužnik ima sredstva na računu na način predviđen u članu 48. st. od 4. do 10. ovog zakona.
„AKO NA RAČUNU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NEMA SREDSTAVA ZA IZVRŠAVANjE NALOGA IZ TOG STAVA ILI IH NEMA DOVOLjNO – BANKA NAVEDENA U OVIM NALOZIMA PODATKE IZ TIH NALOGA ODMAH DOSTAVLjA NARODNOJ BANCI SRBIJE, RADI IZVRŠENjA PRINUDNE NAPLATE S RAČUNA DUŽNIKA KOD BANAKA NA KOJIMA IMA SREDSTAVA, NA NAČIN UTVRĐEN U ČLANU 48. OVOG ZAKONA.”
Član 49v.
Preduzeća PTT saobraćaja obavljaju, u smislu ovog zakona, sledeće poslove platnog prometa:
1) primaju uplate od fizičkih lica u korist računa koji se vode kod banke i vrše isplate tim licima;
2) primaju uplate dnevnog pazara za račun klijenata banaka;
3) primaju i naplaćuju čekove po tekućim računima građana.
Druge finansijske organizacije osnovane prema zakonu kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije za obavljanje poslova platnog prometa otvaraju račun kod banke.
Privredni prestupi PREKRŠAJI
Član 50.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice: NOVČANOM KAZNOM OD 200.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PRAVNO LICE:
1) ako ne otvori tekući račun u banci za plaćanje u dinarima, ili ne vodi sredstva na tom računu ili ne vrši plaćanja preko tog računa u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju tog računa zaključenim sa bankom (član 3. stav 1);
1a) ako ne postupi u skladu sa članom 30. stav 2. ovog zakona;
2) ako dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu ne uplate kod banke istog dana, a najkasnije narednog radnog dana (član 32. stav 3); AKO DINARE PRIMLjENE U GOTOVOM PO BILO KOM OSNOVU NE UPLATI KOD BANKE NAJKASNIJE U ROKU OD SEDAM RADNIH DANA (ČLAN 32. STAV 4);
3) ako ne vodi računa o izveštajima dobijenim od banke i ne pregleda ih, ili ne obavesti banku o svakom neslaganju ili osporavanju dugovanja, odnosno potraživanja (član 34. stav 2);
4) ako o statusnim i drugim promenama koje se registruju kod suda, odnosno drugog nadležnog organa ne obavesti banku kod koje ima otvoren račun, u roku od tri dana od dana dobijanja rešenja o upisu te promene kod suda, odnosno drugog nadležnog organa (član 44); 4) AKO O STATUSNOJ I DRUGOJ PROMENI KOJA SE REGISTRUJE KOD DRUGIH ORGANA I ORGANIZACIJA NE OBAVESTI BANKU KOD KOJE IMA OTVOREN RAČUN, ODNOSNO NE PREDUZME PRAVNE RADNjE POTREBNE ZA USKLAĐIVANjE PODATAKA U VEZI SA SVOJIM RAČUNIMA SA OVOM PROMENOM – U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENjA REŠENjA O UPISU TE PROMENE (ČLAN 44. STAV 3);
5) ako izmiri obaveze po osnovu asignacije i cesije a kao asignant (uputilac potraživanja), odnosno cedent (ustupilac potraživanja) ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za namene utvrđene u članu 46. stav 3. ovog zakona (član 46. stav 3); 5) AKO SU NjEGOVI RAČUNI U TRENUTKU PLAĆANjA BLOKIRANI RADI IZVRŠENjA PRINUDNE NAPLATE, A NOVČANE OBAVEZE IZMIRUJE SUPROTNO ČLANU 46. STAV 3. OVOG ZAKONA (ČLAN 46. STAV 3); 6) ako sredstva na računu kod banke, blokirana na osnovu naloga organizacije za prinudnu naplatu, koristi za plaćanje dužnika ili za prinudnu naplatu po drugom osnovu (član 48. stav 8); 6) AKO SVOJA SREDSTVA NA RAČUNU KOD BANKE BLOKIRANA NA OSNOVU NALOGA ZA PRINUDNU NAPLATU KORISTI ZA DRUGA PLAĆANjA (ČLAN 48. STAV 7);
7) ako ne postupa u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 49b stav 2. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu – novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
„ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU – NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 150.000 DINARA.”
„ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I FIZIČKO LICE KOJE OBAVLjA DELATNOST – NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 150.000 DINARA.”
Član 51.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup banka: NOVČANOM KAZNOM OD 200.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ BANKA:
1) ako ne odbije nalog za plaćanje u slučaju iz člana 7. stav 2. ovog zakona (član 7. stav 2);
1a) ako ne postupa u skladu sa članom 9. st. 3. i 6. ovog zakona;
2) ako ne izvrši nalog za plaćanje koji je izdao pošiljalac ako on ima pokriće na računu, osim ako nije drukčije ugovoreno (član 11. stav 1);
3) ako ne postupi u skladu sa članom 11. st. 2. i 3. ovog zakona;
4) ako ne izvrši nalog za plaćanje koji je pravilno popunjen, autorizovan i autentičan i koji pravilno identifikuje odredišnu banku i primaoca ili o tome odmah ne obavesti pošiljaoca (član 11. st. 5. i 6);
5) ako nalog za plaćanje ne izvrši u roku iz člana 11. stav 7. ovog zakona;
6) ako prilikom prijema i izvršavanja naloga za plaćanje ne primenjuje odredbe ovog zakona ili propisa donetih na osnovu tog zakona (član 11. stav 9);
7) ako ne posluje ažurno i u dobroj nameri, u skladu sa opštim bankarskim standardima, ili ako ne pomaže klijentima da transakcije plaćanja obave na zadovoljavajući način, ili ne poštuje princip tajnosti, ili ne deluje u najboljem interesu svog pošiljaoca (član 11. stav 10);
7a) ako zaključi ugovor sa pravnim licem koje ne ispunjava uslove, odnosno ne obavlja poslove u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 16. stav 2. ovog zakona, odnosno ako, kao agent, ne obavlja poslove platnog prometa u skladu sa tim propisom;
8) ako, posle izvršenja transfera odobrenja, primaocu odmah ne odobri iznos iz naloga za plaćanje koji je primila (član 21. stav 1);
9) BRISANO – sa 43/2004;
9a) ako ne postupi u skladu sa članom 22. st. 1. i 2. ovog zakona;
10) ako pošiljaoca ne obavesti o odbijanju naloga, ili ga ne obavesti najkasnije narednog bankarskog dana (član 23. stav 2);
11) ako, posle izvršenja transfera zaduženja, ne izvrši plaćanje iz člana 24. stav 1. ovog zakona najkasnije narednog bankarskog dana posle dana nastanka obaveze (član 24. stav 1);
11a) ako ne postupa u skladu sa članom 30. stav 1. ovog zakona;
12) BRISANO – sa 43/2004;
13) BRISANO – sa 43/2004;
14) ako klijentu ne dostavi izveštaj o svim promenama na računu od poslednjeg izveštaja, s konačnim saldom, u roku koji je predviđen ugovorom o otvaranju i vođenju računa, ali ne dužem od roka koji utvrdi Narodna banka Jugoslavije (član 34. stav 1);
15) ako ne poštuje tajnost računa (član 35. stav 1);
16) ako podatke o stanju sredstava na računu klijenta i druge podatke u vezi s tim ne da po nalogu suda, poreskog ili drugog nadležnog organa (član 35. stav 3);
17) ako podatke iz člana 45. stav 1. ovog zakona Narodnoj banci Jugoslavije ne dostavi u rokovima koje ona propiše (član 45. stav 1);
18) ako ne postupa u skladu sa članom 48. st. od 3. do 10. ovog zakona ST. 2) DO 8) OVOG ZAKONA i propisima donetim na osnovu člana 57. stav 3. tog zakona;
19) ako ne postupa u skladu sa članom 49. stav 2. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u banci – novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara. ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I ODGOVORNO LICE U BANCI – NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 150.000 DINARA.
Prekršaji
Član 53.
Novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje obavlja delatnost:
1) ako ne otvori tekući račun u banci za plaćanje u dinarima, ili ne vodi sredstva na tom računu, ili ne vrši plaćanja preko tog računa u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju računa zaključenim sa bankom (član 3. stav 1);
1a) ako ne postupi u skladu sa članom 30. stav 2. ovog zakona;
2) ako dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu ne uplati kod banke istog dana, a najkasnije narednog radnog dana (član 32. stav 3);
3) ako ne vodi računa o izveštajima dobijenim od banke i ne pregleda ih i ne obavesti banku o svakom neslaganju ili osporavanju dugovanja, odnosno potraživanja (član 34. stav 2);
4) ako o statusnim i drugim promenama koje se registruju kod nadležnog organa ne obaveste banku kod koje ima otvoren račun, u roku od tri dana od dana dobijanja rešenja o upisu te promene kod nadležnog organa (član 44);
5) ako izmiruje obaveze po osnovu asignacije i cesije a kao asignant (uputilac potraživanja), odnosno cedent (ustupilac potraživanja) ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za namene utvrđene u članu 46. stav 3. ovog zakona (član 46. stav 3);
6) ako ne postupa u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 49b stav 2. ovog zakona.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu
Draft Law on Amendments to the Law on Payment Transactions
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa – Sporazum i prelazni sporazum ne sadrže odredbu koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma – Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Nema relevantnih odredaba primarnih izvora prava EU
b) navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Nema relevantnih odredaba sekundarnih izvora prava EU
v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) razlozi za delimičnu usklađenost odnosno neusklađenost
d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta s acquis communautaire-om
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje odgovarajući propisi EU s kojima je potrebno postići usaglašenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne