PREDLOG ZAKONA
O OBAVLjANjU SAVETODAVNIH I STRUČNIH POSLOVA U OBLASTI POLjOPRIVREDE
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, Registar poljoprivrednih savetodavaca, obuka i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, planiranje razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, kao i druga pitanja od značaja za savetodavne poslove u poljoprivredi.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) savetodavni poslovi u poljoprivredi jesu poslovi kojima se poljoprivrednim proizvođačima pružaju saveti i informacije od značaja za život i rad na selu, a koje vrše poljoprivredni savetodavaci;
2) stručni poslovi u poljoprivredi jesu poslovi koji se odnose na izveštajno-prognozne poslove, utvrđivanje kvaliteta i analizu plodnosti zemljišta, stručne preglede u proizvodnji semena i sadnog materijala, laboratorijske analize i testiranje bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata radi utvrđivanja prisustva štetnih organizama, mere selekcije u stočarstvu i druge poslove iz svih oblasti poljoprivrede;
3) poljoprivredni savetodavac je fizičko lice koje obavlja savetodavne poslove u poljoprivredi, koje ima licencu za obavljanje tih poslova i koje je upisano u Registar poljoprivrednih savetodavaca;
4) Registar poljoprivrednih savetodavaca jeste baza podataka u koju se upisuju poljoprivredni savetodavaci, kao i drugi podaci u skladu sa ovim zakonom;
5) licenca je akt kojim se utvrđuje da određeno fizičko lice ispunjava uslove propisane ovim zakonom za vršenje savetodavnih poslova u poljoprivredi;
6) primenjena istraživanja u poljoprivredi jesu istraživanja koja se izvode na osnovu utvrđenih potreba poljoprivrednih proizvođača, prerađivača i drugih grupa i pojedinaca ruralne sredine, a imaju za cilj sticanje novih znanja u procesu poljoprivredne proizvodnje, prometu i plasmanu poljoprivrednih proizvoda, kao i stvaranje preduslova za poboljšanje standarda života na selu.
II. SAVETODAVNI I STRUČNI POSLOVI U POLjOPRIVREDI
1. Savetodavni poslovi u poljoprivredi
Član 3.
Savetodavni poslovi u poljoprivredi obavljaju se radi podizanja opšteg nivoa znanja poljoprivrednih proizvođača i njihove informisanosti, povećanja konkurentnosti i modernizacije poljoprivredne proizvodnje, povećanja profitabilnosti proizvodnje i kvaliteta proizvoda, uvođenja proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, podsticanja interesnog udruživanja poljoprivrednih proizvođača, očuvanja prirodnih resursa, zaštite životne sredine i poboljšanja uslova života i kulture življenja na selu, a samim tim i ruralnog razvoja.
Član 4.
Savetodavni poslovi u poljoprivredi jesu:
1) pružanje stručne pomoći u primeni naučnih dostignuća i novih tehnologija;
2) pružanje stručnih saveta i usluga, prenos praktičnih znanja i veština radi tehnološko-tehničkog unapređenja proizvodnje;
3) upoznavanje poljoprivrednih proizvođača sa dobrom poljoprivrednom praksom;
4) izvođenje demonstracionih ogleda u različitim oblastima poljoprivrede;
5) osposobljavanje poljoprivrednih proizvođača za upravljanje poljoprivrednim gazdinstvima i vođenje knjigovodstvene evidencije gazdinstva;
6) pomoć u afirmaciji ruralnog razvoja;
7) pružanje saveta o zaštiti bilja na osnovu podataka prognozno-izveštajne službe;
8) podsticanje interesnog udruživanja i preduzetništva u poljoprivredi;
9) pružanje saveta i davanje predloga za proširenje privrednih aktivnosti kao dopunskih delatnosti na gazdinstvu;
10) davanje preporuka u oblasti stočarstva;
11) davanje saveta i preporuka o racionalnom korišćenju zemljišta;
12) pružanje savetodavne pomoći u drugim oblastima za koje poljoprivredni proizvođači iskažu interes.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje način obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi.
Rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine propisuje način obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi na teritoriji autonomne pokrajine.
Poslove iz stava 3. ovog člana autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Član 5.
Savetodavne poslove u poljoprivredi mogu da obavljaju privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija, koja su registrovana u Registru privrednih subjekata za obavljanje ostalih usluga u poljoprivredi, tehnička ispitivanja i analize ili konsalting i menadžment poslove i koja imaju zaposlenog poljoprivrednog savetodavca.
Savetodavne poslove u poljoprivredi mogu da obavljaju i druga pravna lica i preduzetnici ako su u Registru privrednih subjekata registrovani za obavljanje ostalih usluga u poljoprivredi, tehnička ispitivanja i analize ili konsalting i menadžment poslove i ako imaju zaposlenog poljoprivrednog savetodavca.
Član 6.
Pravno lice i preduzetnik koji obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi ne mogu da:
1) obavljaju proizvodnju imputa i mehanizacije za poljoprivredu;
2) reklamiraju i promovišu proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode, osim kada su proizvodi ovih proizvođača izloženi na sajmu ili izložbi ili se koriste u demonstracionom ogledu koje ogranizuje to pravno lice i preduzetnik, uz obavezno prisustvo najmanje još dva proizvođača.
2. Stručni poslovi u poljoprivredi
Član 7.
Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi mogu da obavljaju i stručne poslove u poljoprivredi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Stručni poslovi u poljoprivredi su poslovi koji su kao takvi određeni zakonom i drugim propisima u oblasti ratarstva, zdravlja bilja, stočarstva i drugim oblastima poljoprivrede.
Obavljanje stručnih poslova u poljoprivredi od interesa za Republiku Srbiju vrši se u skladu sa godišnjim programima koje donosi Vlada.
Sredstva za obavljanje stručnih poslova u poljoprivredi iz stava 3. ovog člana obezbeđuju se zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije.
Obavljanje stručnih poslova u poljoprivredi od interesa za autonomnu pokrajinu, na teritoriji autonomne pokrajine vrši se u skladu sa programima koje donosi autonomna pokrajina.
Sredstva za obavljanje stručnih poslova u poljoprivredi iz stava 5. ovog člana obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine.
Obavljanje stručnih poslova u poljoprivredi od interesa za jedinicu lokalne samouprave, vrši se u skladu sa programima koje za teritoriju jedinice lokalne samouprave donosi jedinica lokalne samouprave.
Sredstva za obavljanje stručnih poslova u poljoprivredi iz stava 7. ovog člana obezbeđuju se u budžetu opštine.
III. POLjOPRIVREDNI SAVETODAVAC
Član 8.
Poljoprivredni savetodavac može da vrši savetodavne poslove u poljoprivredi ako:
1) ima licencu za obavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi;
2) je upisan u Registar poljoprivrednih savetodavaca (u daljem tekstu: Registar);
3) je zaposlen u privrednom društvu odnosno pravnom licu ili kod preduzetnika iz člana 5. ovog zakona.
Član 9.
Licenca može da se izda fizičkom licu koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademska studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje jednu godinu iskustva na poslovima iz oblasti poljoprivrede i koje ima sertifikat o završenoj edukaciji/treningu iz oblasti savetodavnih poslova u poljoprivredi.
Ministar propisuje bliže uslove iz stava 1. ovog člana.
Član 10.
Licencu izdaje ministar na zahtev fizičkog lica.
Licencu izdaje rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine na zahtev fizičkog lica koje ima prebivalište na teritoriji autonomne pokrajine.
Licenca se izdaje rešenjem na period od pet godina.
Rešenje ministra kojim se odlučuje po zahtevu za izdavanje licence fizičkom licu je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Protiv rešenja rukovodioca nadležnog organa autonomne pokrajine kojim odlučuje po zahtevu za izdavanje licence fizičkom licu iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Poslove iz stava 2. ovog člana autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Član 11.
Licenca može da se obnovi ako je imalac licence posle upisa u Registar stekao novi sertifikat o završenoj edukaciji/treningu.
Imalac licence podnosi zahtev za obnavljanje licence najkasnije 60 dana pre isteka perioda na koji je licenca izdata.
Obnavljanje licence vrši se na način i pod uslovima propisanim za njeno izdavanje.
Ako organ nadležan za izdavanje licence ne odluči po podnetom zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za obnavljanje licence, a najkasnije do dana isteka perioda za koji je licenca izdata, poljoprivredni savetodavac može da nastavi da vrši savetodavne poslove u poljoprivredi na osnovu postojeće licence.
Poslove obnavljanja licence autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Član 12.
Licenca može biti privremeno ili trajno oduzeta.
Lice kome je licenca oduzeta privremeno ili trajno ne može da vrši savetodavne poslove u poljoprivredi.
Licenca se oduzima privremeno na šest meseci ako korisnici usluga dostave najmanje tri pritužbe/prijave na rad poljoprivrednog savetodavca u jednoj kalendarskoj godini, a organ nadležan za izdavanje licence utvrdi da su one opravdane.
Licenca se oduzima trajno poljoprivrednom savetodavcu:
1) koji nesavesnim ili nestručnim radom prouzrokuje štetu poljoprivrednom proizvođaču, a organ nadležan za izdavanje licence utvrdi tu štetu;
2) kome je pravnosnažnom odlukom izrečena prekršajna kazna zbog toga što je pri vršenju savetodavnih poslova u poljoprivredi reklamirao i promovisao proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode.
Rešenje o oduzimanju licence donosi ministar.
Rešenje o oduzimanju licence donosi rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine na teritoriji autonomne pokrajine.
Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Poslove oduzimanja licence autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Član 13.
Licenca prestaje da važi:
1) istekom perioda na koji je izdata, ako nije podnet zahtev za obnovu licence;
2) oduzimanjem licence.
Član 14.
Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena a odnose se na postupak za izdavanje, obnavljanje, oduzimanje i prestanak važenja licence primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Član 15.
Poljoprivredni savetodavac u vršenju savetodavnih poslova u poljoprivredi nosi identifikacionu karticu.
Izdavanje identifikacione kartice iz stava 1. ovog člana kao i njeno poništavanje vrši ministar.
Izdavanje identifikacione kartice iz stava 1. ovog člana kao i njeno poništavanje vrši rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine na teritoriji autonomne pokrajine.
Ministar propisuje obrazac i sadržinu identifikacione kartice, kao i način njenog korišćenja, izdavanja i poništavanja.
Rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine na teritoriji autonomne pokrajine propisuje obrazac i sadržinu identifikacione kartice, kao i način njenog korišćenja, izdavanja i poništavanja.
Poslove iz st. 3. i 5. autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Član 16.
Poljoprivredni savetodavac zaposlen kod pravnog lica i preduzetnika iz člana 5. ovog zakona ne može da:
1) vrši stručne poslove u poljoprivredi kod tog pravnog lica odnosno preduzetnika;
2) reklamira i promoviše proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode, osim kada su proizvodi ovih proizvođača izloženi na sajmu ili izložbi ili se koriste u demonstracionom ogledu koje ogranizuje to pravno lice i preduzetnik, uz obavezno prisustvo najmanje još dva proizvođača.
IV. REGISTAR POLjOPRIVREDNIH SAVETODAVACA
Član 17.
Imalac licence upisuje se u Registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Upis u Registar vrši se na pismeni zahtev imaoca licence.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se fotokopija licence i radne knjižice, odnosno potvrda da se nezaposleno lice nalazi u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ministar donosi rešenje o dozvoli upisa u Registar koje je konačno u upravnom postupku.
Poljoprivredni savetodavac dužan je da svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar prijavi Ministarstvu u roku od 30 dana od dana nastale promene.
Član 18.
Registar naročito sadrži:
1) ime lica koje poseduje licencu, njegovu adresu prebivališta, broj telefona i elektronsku adresu;
2) broj licence;
3) podatke o završenom obrazovanju imaoca licence (diplome i sertifikati);
4) podatke o poslodavcu kod koga je imalac licence zaposlen odnosno podatak da lice nije zaposleno;
5) podatke o opravdanim pritužbama na rad poljoprivrednog savetodavaca;
6) rešenje o privremenom i trajnom oduzimanju licence.
Podaci iz Registra su javni.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra.
Član 19.
Poljoprivredni savetodavac se briše iz Registra:
1) na lični zahtev;
2) ako prestane da ispunjava uslove u skladu sa ovim zakonom;
3) prestankom važenja licence.
Ministar donosi rešenje o brisanju poljoprivrednog savetodavca iz Registra.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno u upravnom postupku.
V. STRUČNI SAVET ZA SAVETODAVNE POSLOVE
I PRIMENjENA ISTRAŽIVANjA U POLjOPRIVREDI
Član 20.
Radi razmatranja stručnih pitanja i davanja stručnih mišljenja koja se odnose na savetodavne poslove i primenjena istraživanja u poljoprivredi ministar, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu – Stručni savet za savetodavne poslove i primenjena istraživanja u poljoprivredi (u daljem tekstu: Stručni savet).
Član 21.
Stručni savet:
1) predlaže smernice za izradu Srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi (u daljem tekstu: Srednjoročni program) i daje ocenu njegovog sprovođenja;
2) predlaže politiku razvoja i način finansiranja savetodavnih poslova i primenjenih istraživanja u poljoprivredi;
3) daje mišljenje o vrsti i načinu edukacije poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača i predloge za njihovo poboljšanje;
4) daje mišljenje na godišnji plan usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača (u daljem tekstu: Plan);
5) daje mišljenje o propisima i međunarodnim sporazumima koji se odnose na savetodavne poslove i primenjena istraživanja u poljoprivredi;
6) obavlja druge poslove u vezi sa savetodavnim poslovima i primenjenim istraživanjima u poljoprivredi.
VI. OBUKA I USAVRŠAVANjE POLjOPRIVREDNIH SAVETODAVACA I POLjOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA
Član 22.
Obuka i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača obuhvata:
1) organizovanje edukacije-treninga poljoprivrednih savetodavaca u saradnji sa domaćim i stranim obrazovnim i istraživačkim institucijama i stručnjacima;
2) organizovanje edukacije udruženja proizvođača, nevladinih organizacija, lokalne samouprave i centara za ruralni razvoj;
3) organizovanje i učestvovanje u sprovođenju primenjenih istraživanja u poljoprivredi;
4) razvijanje savetodavnih modula (metode rada savetodavnih poslova u poljoprivredi);
5) izradu, obradu i izdavanje savetodavnih materijala (priručnici, brošure itd.) za poljoprivredne savetodavce i ostale zainteresovane korisnike;
6) izradu analiza za efikasno ekonomsko poslovanje poljoprivrednog gazdinstava u cilju povećanja profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu;
7) izdavanje sertifikata o završenoj edukaciji/treningu;
8) prikupljanje i analizu cena poljoprivrednih proizvoda u sistemu tržišnih informacija u poljoprivredi;
9) prenos poljoprivrednim savetodavcima savremenih dostignuća iz oblasti savetodavnih poslova i primenjenih istraživanja u poljoprivredi;
10) praćenje i ocenjivanje efekata rada poljoprivrednih savetodavaca.
Obuka i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača vrše se putem predavanja, treninga, radionica, kurseva, seminara i na drugi način u skladu sa Srednjoročnim programom i Godišnjim programom razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi (u daljem tekstu: Godišnji program).
Član 23.
Poslove iz člana 22. stav 1. ovog zakona može da obavlja ovlašćena organizacija koja je registrovana u Registru privrednih subjekata za istraživanje i eksperimentalni razvoj u biotehničkim naukama i u Registru naučnoistraživačkih organizacija, koja ima stručnjake iz svih oblasti poljoprivrede sa iskustvom u vršenju savetodavnih poslova u poljoprivredi, najmanje pet godina iskustva u obavljanju poslova edukacije u oblasti poljoprivrede, kao i odgovarajuće prostorije (objekat), računarsku i softversku opremu.
Ovlašćenu organizaciju iz stava 1. ovog člana rešenjem određuje ministar za period od najmanje pet godina.
Ovlašćenu organizaciju iz stava 1. ovog člana rešenjem određuje rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine na teritoriji autonomne pokrajine, za period od najmanje pet godina.
Rešenje ministra iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Protiv rešenja rukovodioca nadležnog organa autonomne pokrajine iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Poslove određivanja ovlašćene organizacije iz stava 3. ovog člana autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Član 24.
Ovlašćena organizacija iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona donosi Plan kojim se naročito utvrđuju način obavljanja edukacije-treninga, subjekti koji vrše edukaciju i subjekti kojima je edukacija namenjena, rokovi, mesto održavanja i sredstva za sprovođenje svake pojedinačne edukacije.
Plan koji donosi ovlašćena organizacija iz člana 23. stav 2. ovog zakona donosi se uz saglasnost ministra.
Plan koji donosi ovlašćena organizacija iz člana 23. stav 3. ovog zakona donosi se uz saglasnost rukovodioca nadležnog organa autonomne pokrajine.
VII. PLANIRANjE RAZVOJA SAVETODAVNIH POSLOVA U POLjOPRIVREDI
Član 25.
Radi unapređenja savetodavnih poslova u poljopirvredi odnosno ostvarivanja ciljeva iz člana 3. ovog zakona donose se planski dokumenti.
Planski dokumenti iz stava 1. ovog člana su Srednjoročni program i Godišnji program.
Član 26.
Srednjoročnim programom u skladu sa strategijom kojom se uređuje oblast poljoprivrede, utvrđuju se srednjoročni ciljevi razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, način i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati i način finansiranja savetodavnih poslova u poljoprivredi.
Vlada donosi Srednjoročni program za period od pet godina.
Nadležni organ autonomne pokrajine donosi za teritoriju autonomne pokrajine Srednjoročni program za period od pet godina.
Član 27.
Godišnjim programom utvrđuju se konkretne aktivnosti koje se odnose na obavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi i područja na kojima se obavljaju ti poslovi, obim, rokovi i način sprovođenja aktivnosti, izvori, raspored i način korišćenja sredstava, kao i način kontrole sprovođenja ovog programa.
Sprovođenje Godišnjeg programa obavljaju privredna duštva iz člana 5. stav 1. ovog zakona.
Ako za određeno područje nisu osnovana privredna društva iz stava 2. ovog člana savetodavne poslove u poljoprivredi iz Godišnjeg programa obavljaće pravna lica i preduzetnici koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom po sprovedenom konkursu.
Vlada donosi Godišnji program na osnovu Srednjoročnog programa.
Nadležni organ autonomne pokrajine na osnovu Srednjoročnog programa iz člana 26. stav 3. ovog zakona donosi Godišnji program za teritoriju autonomne pokrajine.
Jedinica lokalne samouprave može kada postoji potreba da donese program razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi na svom području, ako ima obezbeđena sredstva.
VIII. SREDSTVA ZA OBAVLjANjE SAVETODAVNIH POSLOVA U POLjOPRIVREDI
Član 28.
Sredstva za sprovođenje Godišnjeg programa iz člana 27. st. 4. i 5. ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i budžetu autonomne pokrajine.
Savetodavni poslovi u poljoprivredi za čije sprovođenje su obezbeđena sredstva u budžetu jednog nivoa vlasti, ne mogu se finansirati i iz budžeta drugog nivoa vlasti.
Član 29.
Troškove upravnog postupka za upis u Registar, kao i troškove za izdavanje i obnavljanje licence i izradu identifikacione kartice snosi podnosilac zahteva.
Sredstva za upis u Registar, za izdavanje i obnavljanje licence, kao i za izradu identifikacione kartice podnosilac zahteva uplaćuje na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.
Visina troškova utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuju administrativne takse.
IX. NADZOR
Član30.
Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.
Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom.
Inspekcijski nadzor vrši se preko poljoprivrednih inspektora u skladu sa zakonom.
Član 31.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora, poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da:
1) proverava da li pravno lice i preduzetnik koji obavlja savetodavne poslove u poljoprivredi ispunjava propisane uslove u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li pravno lice i preduzetnik poštuje zabrane u skladu sa ovim zakonom;
3) proverava da li poljoprivredni savetodavac poštuje zabrane u skladu sa ovim zakonom;
4) proverava da li poljoprivredni savetodavac poseduje licencu i da li ona važi, da li je upisan u Registar i da li je zaposlen u privrednom društvu odnosno pravnom licu ili kod preduzetnika;
5) kontroliše da li se namenski koriste sredstva za sprovođenje godišnjeg programa;
6) preduzme druge mere i radnje, u skladu sa ovim zakonom.
Član 32.
U vršenju poslova iz člana 31. ovog zakona poljoprivredni inspektor može da:
1) naloži rešenjem izvršenje mera i radnji u određenim rokovima;
2) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu i preduzetniku koji ne ispunjava uslove za obavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi;
3) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;
4) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
5) privremeno zabrani pravnom licu i preduzetniku obavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi ako obavlja proizvodnju imputa i mehanizacije za poljoprivredu;
6) privremeno zabrani pravnom licu i preduzetniku obavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi ako reklamira i promoviše proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode suprotno članu 6. stav 2;
7) privremeno zabrani vršenje poslova poljoprivrednom savetodavcu koji nema licencu i nije upisan u Registar;
8) preduzima druge mere i radnje, u skladu sa ovim zakonom.
Na rešenje poljoprivrednog inspektora može da se izjavi žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže njegovo izvršenje.
Član 33.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica nad čijim radom se vrši inspekcijski nadzor dužni su da omoguće inspektoru vršenje nadzora i pruže potrebne podatke i informacije.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica iz stava 1. ovog člana dužna su da poljoprivrednom inspektoru, kao i drguim ovlaćšenim licima u skladu sa zakonom, na njegov zahtev u određenom roku dostave ili pripreme podatke i materijale koji su mu potrebni za vršenje poslova inspekcijskog nadzora.
Član 34.
Ako u vršenju inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor utvrdi da propis nije primenjen ili je nepravilno primenjen dužan je da donese rešenje kojim nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i odredi rok za njihovo otklanjanje.
X. KAZNENE ODREDBE
Član 35.
Novčanom kaznom od 80.000 do 800.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) ne ispunjava uslove za obavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi (član 5);
2) obavlja proizvodnju imputa i mehanizacije za poljoprivredu i ako reklamira i promoviše proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode (član 6);
3) poljoprivredni savetodavac ne ispunjava uslove iz člana 8. ovog zakona;
4) zapošljava na savetodavnim poslovima u poljoprivredi lice kome je licenca privremeno ili trajno oduzeta (član 12. stav 2);
5) poljoprivredni savetodavac vrši i stručne poslove u poljoprivredi (član 16. tačka 1).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
Član 36.
Novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 35. stav 1. ovog zakona.
Član 37.
Novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) vrši savetodavne poslove u poljoprivredi iako mu je licenca privremeno ili trajno oduzeta (član 12. stav 2);
2) reklamira i promoviše proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode (član 16. tačka 2).
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 38.
Privredna duštva, pravna lica i preduzetnici dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Lica zaposlena u privrednim društvima iz člana 5. stav 1. ovog zakona koja su obavljala savetodavne poslove u poljoprivredi do dana stupanja na snagu ovog zakona mogu da nastave da obavljaju te poslove najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona i upisuju se u Registar na period od pet godina.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikate o završenim treninzima i obukama u oblasti savetodavnih poslova u poljoprivredi kod fakulteta i instituta u Republici Srbiji, kao i vladinih i nevladinih organizacija stranih zemalja i ako od dana izdavanja sertifikata do dana stupanja na snagu ovog zakona nije proteklo više od dve godine, upisuju se u Registar na period od pet godina.
Po isteku perioda od pet godina od dana upisa u Registar, lica iz st. 2. i 3. ovog člana brišu se iz Registra ako ne pribave licencu.
Član 39.
Podzakonski akti propisani ovim zakonom biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o poljoprivrednoj službi („Službeni glasnik RS”, broj 61/91), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 40.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o poljoprivrednoj službi („Službeni glasnik RS”, broj 61/91).
Član 41.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
4827009.0065.3.Doc/1
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija obezbeđuje sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Poljoprivredna služba Republike Srbije uspostavljena je Zakonom o poljoprivrednoj službi („Službeni glasnik RS” broj 61/91), a organizovana kroz sistem instituta, zavoda, centara i poljoprivrednih stanica. Služba je obavljala poslove od opšteg interesa za Republiku Srbiju, u cilju unapređenja poljoprivrede proizvodnje.
Poljoprivedne službe su prema odredbi člana 2. ovog zakona obavljale savetodavno-konsultativne poslove, poslove selekcije, reprodukcije i veštačkog osemenjavanja u stočarstvu, poslove koji se odnose na oplemenjivanje bilja i širenje novih sorti i hibrida gajenih biljaka, prognazno izveštajne poslove o pojavi biljnih bolesti i štetočina, strune i laboratorijske poslove (ispitivanje kvaliteta semena i sadnog materijala, ispitivanje ostataka pesticida i teških metala u zemljištu, ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane za ljude i životinje, utvrđivanje plodnosti zemljišta i drugi poslovi) kao i poslove izvođenja demonstracionih ogleda u različitim oblastima poljoprivredne proizvodnje.
Kako se iz navedenog može zaključiti poljoprivredne službe su obavljale široku lepezu različitih stručnih poslova koristeći pritom iste ljudske resurse za sve vrste poslova, kako za savetodavne tako i za stručne poslove. S obzirom na raspoložive kadrovske kapacitete i obim stručnih poslova, savetodavni poslovi su bili slabije zastupljeni u radu ovih službi.
Trenutno u Republici Srbiji savetodavne poslove obavlja svega 225 savetodavaca uglavnom poljoprivredne struke. Činjenica je da je ovo veoma mali broj potrebnih savetodavaca u odnosu na broj od oko 600.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je preko 300.000 registrovanih koji ispoljavaju dodatno interesovanje za pružanje savetodavnih usluga. S obzirom da su poslovi savetodavstva finansirani iz budžeta, a budžetske mogućnosti za ove potrebe prilično skromne, uvođenjem institucije licence omogućiće se povećanje broja savetodavaca, a ponuda ovih usluga će biti veća i raznovrsnija, što će na sveobuhvatniji način zadovoljiti potrebe komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava.
Poslednjih nekoliko godina Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) je uvelo posebne projekte preko kojih je dalo mogućnost korišćenja budžetskih sredstava privatnim savetdavcima, nevladinim organizacijama, raznim udruženjima, obrazovnim ustanovama i pojedincima da vrše edukaciju poljoprivrednih proizvođača u oblastima za koje poljoprivredne službe nisu imale dovoljan i adekvatan stručni kadar. Na ovaj način Ministarstvo je želelo da proširi obim i vrste savetodavnih usluga i u većoj meri zadovolji potrebe savremenih poljoprivrednih proizvođača. Međutim, na taj način došlo je do situacije da svako ko ima visoko obrazovanje sebi može da da za pravo da se nazove savetodavcem u poljoprivredi. Imalac licence moraće da zadovolji određene zahteve za njeno dobijanje i na ovaj način biće jasno razdvojeni savetodavaci koji se bave samo savetodavnim poslom i oni koji su samo promoteri raznih proizvođača inputa.
U vezi sa gore navedenim, u Republici Srbiji danas postoji određeni broj privatnih agencija koje su vezane za proizvođače inputa: semena, sredstava za zaštitu bilja, mehanizacije, a registrovane su i za pružanje savetodavnih usluga u poljoprivredi. Tačan broj ovih agencija i broj lica koja obavljaju savetodavne poslove, zaposlenih u ovim agencijama, nije moguće precizno odrediti iz razloga što zakonitosti tržišta uslovljavaju njihov opstanak. Savetodavne usluge ovih agencija su komercijalne prirode, dakle, one se naplaćuju svoje usluge od korisnika. Visina naknade za savetodavne usluge ovih savetodavaca jeste poslovna politika ovih agencija, a određivana je u dogovoru sa poljoprivrednim proizvođačima-korisnicima usluga privatnog sektora.
Polazeći od direktive 1782/2003 Evropske Unije, prema kojoj su sve zemlje članice obavezne da osnuju sveobuhvatni savetodavni sistem i činjenice da savremeno tržište postavlja sve zahtevnije uslove, pristupilo se donošenju ovog zakona, da bi se definisalo šta su to savetodavni poslovi, ko je savetodavac u poljoprivredi i pod kojim uslovima može da obavlja ove poslove. Ovakav savetodavni sistem treba da upozna poljoprivredne proizvođače kako i na koji način da ispune moderne standarde i visoke zahteve u pogledu kvaliteta poljoprivrednih i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, uključujući i prenos znanja iz oblasti finansijskog upravljanja gazdinstvom, racionalnog korišćenja zemljišta i voda kao i očuvanja životne sredine. Ovaj sistem podrazumeva savetodavce zaposlene u državnom i privatnom sektoru.
Donošenjem ovog zakona savetodavstvo u poljoprivredi dobija mesto u ruralnom razvoju, poljoprivredni savetodavac postaje prepoznatljiv na tržištu, a otvara se i mogućnost stvaranja odgovarajućih profila potrebnih savetodavaca putem utvrđenog programa dodatnog obrazovanja i edukacije postojećih ljudskih resursa u ovoj oblasti. Ovi savetodavci će biti sposobani da udovolje potrebama i zahtevima savremenog tržišta i komercijalnom načinu proizvodnje. Prenosom novih znanja i veština na poljoprivredne proizvođače primenjivaće se dobre poljoprivredne prakse drugih zemalja, stvoriće se mogućnost proizvodnje kvalitetnijih poljoprivrednih proizvoda, pratiće se ekonomičnost poljoprivrednog gazdinstva i davati preporuke za njeno povećanje, komercijalizacija proizvodnje i plasmana usmeravaće proizvođače na racionalnije pristupanje, stvaranjem granskih udruženja proizvođača stvoriće se preduslovi i svest za bavljenje dodatnim i dopunskim delatnostima stanovništva u ruralnim sredinama što će rezultirati opštim boljim uslovima života na selu.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Ovim zakonom uređeno je obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, Registar poljoprivrednih savetodavaca, obuka i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, planiranje razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, kao i druga pitanja od značaja za savetodavne poslove u poljoprivredi (član 1).
Objašnjenje značenja pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu dato je u članu 2, a u cilju boljeg razumevanja teksta.
Članom 3. određeni su ciljevi koji se postižu obavljanjem savetodavnih poslova u poljoprivredi. Ti ciljevi su: podizanje opšteg nivoa znanja poljoprivrednih proizvođača i njihove informisanosti; povećanje konkuretnosti i modernizacije poljoprivredne proizvodnje; povećanje profitabilnosti proizvodnje i kvaliteta proizvoda; uvođenje proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane; podsticanje interesnog udruživanja poljoprivrednih proizvođača; očuvanje prirodnih resursa; zaštita životne sredine i poboljšanje uslova života i kulture življenja na selu a samim tim i ruralnog razvoja.
Članom 4. propisano je koji se poslovi smatraju savetodavnim poslovima u poljoprivredi i određeno da su to: pružanje stručne pomoći u primeni naučnih dostignuća i novih tehnologija; pružanje stručnih saveta i usluga, prenos praktičnih znanja i veština radi tehnološko-tehničkog unapređenja proizvodnje; upoznavanje poljoprivrednih proizvođača sa dobrom poljoprivrednom praksom; izvođenje demonstracionih ogleda u različitim oblastima poljoprivrede; osposobljavanje poljoprivrednih proizvođača za upravljanje poljoprivrednim gazdinstvima i vođenje knjigovodstvene evidencije gazdinstva; pomoć u afirmaciji ruralnog razvoja; pružanje saveta o zaštiti bilja na osnovu podataka prognozno-izveštajne službe; podsticanje interesnog udruživanja i preduzetništva u poljoprivredi; pružanje saveta i davanje predloga za proširenje privrednih aktivnosti kao dopunskih delatnosti na gazdinstvu; davanje preporuka u oblasti stočarstva; davanje saveta i preporuka o racionalnom korišćenju zemljišta; pružanje savetodavne pomoći u drugim oblastima za koje poljoprivredni proizvođači iskažu interes. Određeno je i da će ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisati način obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi. Rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine propisuje način obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi na teritoriji autonomne pokrajine, a ove poslove autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Članom 5. propisano je ko može da obavlja savetodavne poslove u poljoprivredi i pod kojim uslovima. To su pre svega privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija, koja su registrovana u Registru privrednih subjekata za obavljanje ostalih usluga u poljoprivredi, tehnička ispitivanja i analize ili konsalting i menadžment poslove i koja imaju zaposlenog poljoprivrednog savetodavca. Zatim je propisano da savetodavne poslove u poljoprivredi mogu da obavljaju i pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju iste uslove kao i privredni subjekti koji su ih do sada obavljali (ako su registrovani u Registru privrednih subjekata za obavljanje ostalih usluga u poljoprivredi, tehnička ispitivanja i analize ili konsalting i menadžment poslove i ako imaju zaposlenog poljoprivrednog savetodavaca).
Članom 6. propisano je da pravno lice i preduzetnik koji obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi ne mogu da obavljaju proizvodnju imputa i mehanizacije za poljoprivredu i da reklamiraju i promovišu proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode osim kada su proizvodi ovih proizvođača izloženi na sajmu ili izložbi ili se koriste u demonstracionom ogledu koje ogranizuje to pravno lice i preduzetnik uz obavezno prisustvo najmanje još dva proizvođača. Ova zabrana je propisana iz razloga što je u dosadašnjoj praksi uočeno da su delatnost proizvodnje imputa i mehanizacije za poljoprivredu i reklamiranje proizvođača inputa i mehanizacije i njihovih proizvoda nespojivi sa dobrim obavljanjem savetodavnih poslova u poljoprivredi – zbog mogućih zloupotreba.
Članom 7. propisano je da pravna lica i preduzetnici koji obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi mogu da obavljaju i stručne poslove u poljoprivredi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Prilikom propisivanja ovih odrdbi imalo se u vidu da kada govorimo o stručnim poslovima u poljoprivredi mislimo na veliki broj poslova koji nisu propisani jednim zakonom. Stručni poslovi u poljoprivredi su poslovi koji su veoma povezani sa savetodavnim poslovima u poljoprivredi i zbog toga mora da se napravi granica između ovih poslova. Pri tom, posebno mora da se ima u vidu da poljoprivredni savetodavac zaposlen u pravnom licu ili kod preduzetnika koji su registrovani za obavljanje i savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi može da vrši samo savetodavne poslove u poljoprivredi, a nikako i stručne poslove. Ovim članom date su upućujuće norme i propisano je da su stručni poslovi u poljoprivredi oni poslovi koji su kao takvi određeni zakonom i drugim propisima u oblasti ratarstva, zdravlja bilja, stočarstva i drugim oblastima poljoprivrede. Takođe, pojašnjeno je na koji način se vrši obavljanje stručnih poslova u poljoprivredi od interesa za Republiku Srbiju (u skladu sa godišnjim programima koje donosi Vlada), zatim na koji način se vrši obavljanje stručnih poslova od interesa za autonomnu pokrajinu (u skladu sa programima koje donosi autonomna pokrajina) i jedinicu lokalne samouprave (u skladu sa programima koje donosi jedinica lokalne samouprave). Takođe, propisano je na koji način se obezbeđuju srestva za obavljanje stručnih poslova od javnog interesa odnosno interesa za Republiku Srbiju (zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije). Za obavljanje stručnih poslova u poljoprivredi od interesa za autonomnu pokrajinu sredstva obezbeđuju u budžetu autonomne pokrajine, a za one stručne poslove u poljoprivredi od interesa za za jedinicu lokalne samouprave u budžetu opštine.
Članom 8. propisani su uslovi koje mora da ispuni poljoprivredni savetodavac da bi mogao da vrši savetodavne poslove u poljoprivredi. Ti uslovi su: da ima licencu; da je upisan u Registar poljoprivrednih savetodavaca (u daljem tekstu: Registar); da je zaposlen u privrednom društvu odnosno pravnom licu ili kod preduzetnika koji u skladu sa ovim zakonom može da obavlja savetodavne poslove u poljoprivredi.
Članom 9. propisano je da licenca može da se izda fizičkom licu koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademska studije, specijalističke strukovne studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje jednu godinu iskustva na poslovima iz oblasti poljoprivrede i koje ima sertifikat o završenoj edukaciji/treningu iz oblasti savetodavnih poslova u poljoprivredi.Takođe je propisano da će ministar propisati bliže uslove za izdavanje licence.
Članom 10. propisano je da licencu izdaje ministarstvo nadležano za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) na zahtev fizičkog lica. Licencu izdaje i nadleženi organ autonomne pokrajine na zahtev fizičkog lica koje ima prebivalište na teritoriji autonomne pokrajine. Takođe, propisano je da licenca važi pet godina, kao i da se izdaje rešenjem. Rešenje ministra kojim odlučuje po zahtevu za izdavanje licence je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, dok se protiv rešenja rukovodioca nadležnog organa autonomne pokrajine kojim on odlučuje po zahtevu za izdavanje licence može izjaviti žalba ministru, u skladu sa članom 59. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07). Poslove izdavanja licence autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Članom 11. propisan je postupak i uslovi za obnavljanje licence. Takođe je propisano da poslove obnavljanja licence autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Članom 12 propisani su postupak, organi, uslovi za privremeno i trajno oduzimanje licence i zabrana za vršenje savetodavnih poslova u poljoprivredi licu kome je licenca oduzeta privremeno ili trajno. Poljoprivrednom savetodavcu licenca se oduzima privremeno na šest meseci ako korisnici usluga dostave tri pritužbe/prijave na njegov rad u jednoj kalendarskoj godini, a organ nadležan za izdavanje licence utvrdi da su one opravdane. Poljoprivrednom savetodavcu koji nesavesnim ili nestručnim radom prouzrokuje štetu poljoprivrednom proizvođaču, a tu štetu utvrdi organ nadležan za izdavanje licence, kao i poljoprivrednom savetodavcu kome je pravnosnažnom odlukom izrečena prekršajna kazna zbog toga što je pri vršenju savetodavnih poslova u poljoprivredi reklamirao i promovisao proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode – licenca se oduzima trajno. Razlozi za privremeno i trajno oduzimanje licence moraju da budu, kao što se vidi, zaista utvđeni na adekvatan način, s obzirom da od toga neposredno zavisi egzistencija poljoprivrednog savetodavca, a posredno i pravnog lica i preduzetnika koji obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi. Takođe, propisano je da rešenje o oduzimanju licence donosi ministar, a da na teritoriji autonomne pokrajine rešenje o oduzimanju licence donosi rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine. Rešenje o oduzimanju licence koje donosi ministar je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, dok se protiv rešenja rukovodioca nadležnog organa autonomne pokrajine može izjaviti žalba ministru. Poslove oduzimanja licence autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Članom 13. propisano je da licenca prestaje da važi istekom perioda na koji je izdata, ako nije podnet zahtev za obnovu licence i oduzimanjem licence.
Članom 14. je da bi se izbeglo propisivanje onog što je zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak detaljno uređeno, propisano da se na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na postupak za izdavanje, obnavljanje, oduzimanje i prestanak važenja licence primenjuju odredbe tog zakona.
Članom 15. propisano je da poljoprivredni savetodavac u vršenju savtodavnih poslova u poljoprivredi nosi identifikacionu karticu, da bi bio prepoznatljiv. Izdavanje identifikacione kartice i njeno poništavanje vrši ministar, a na teritoriji autonomne pokrajine – rukovorilac nadležnog organa autonomne pokrajine. Propisano je i da ministar odnosno rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine na teritoriji autonomne pokrajine propisuje obrazac i sadržinu identifikacione kartice, kao i način njenog korišćenja, izdavanja i poništavanja. Poslove izdavanja i poništavanja identifikasione kartice i poslove kojim se propisuju obrazac i sadržina identifikacione kartice, kao i način njenog korišćenja, izdavanja i poništavanja autonomna pokrajina obavlja kao poverene.
Članom 16. Propisano je šta poljoprivredni savetodavac koji je zaposlen kod pravnog lica i preduzetnika koji obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi ne može da radi. To su prvenstveno stručni poslovi u poljoprivredi. On takođe ne može da reklamira i promoviše proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode, osim kada su proizvodi ovih proizvođača izloženi na sajmu ili izložbi ili se koriste u demonstracionom ogledu koje ogranizuje to pravno lice i preduzetnik uz obavezno prisustvo najmanje još dva proizvođača. Proizlazi da pravno lice i preduzetnik mogu da obavljaju i stručne i savetodavne poslove u poljoprivredi, ali da poljoprivredni savetodavac koji je zaposlen kod njih ne može da vrši i jedne i druge poslove zajedno, odnosno da može da vrši ili jedan ili drugi posao, zbog mogućih zloupotreba. Zabrna za poljoprivrednog savetodavca da reklamira i promoviše proizvođače inputa i mehanizacije i njihove proizvode, propisana je da bi se izbegle zloupotrebe koje on može da vrši prilikom obavljanja svog posla.
Članom 17. propisano je da se imalac licence upisuje u Registar koji vodi Ministarstvo. Takođe je propisano da se upis u Registar vrši na osnovu pismenog zahteva imaoca licence. Uz zahtev se podnosi fotokopija licence i radne knjižice, odnosno potvrda da se nezaposleno lice nalazi u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Razlozi za dostavljanje navedene dokumentacije leže u potrebi da Registar objedini sve podatke o poljoprivrednim savetodavcima, a posebno podatke o zaposlenim i nezaposlenim poljoprivrednim savetodavcima odnosno o onima koji traže zaposlenje. Na ovaj način podaci o zaposlenju koji postoje o poljoprivrednim savetodavcima mogu da budu dostupni zainteresovanim pravnim licima i preduzetnicima kojima su poljoprivredni savetodavci neophodni i radi zaposlenja ili promene posla poljoprivrednih savetodavaca. Posebno je važna potvrda da se radi o licu koje se nalazi u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, jer je to dokaz da lice aktivno traži posao i da taj posao ili nema ili hoće da ga promeni. Poljoprivredni savetodavac dužan je da svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar prijavi Ministarstvu u roku od 30 dana od dana nastale promene.
Članom 18. propisana je sadržina Registara, kao i to da će ministar bliže propisati sadržinu i način vođenja ovog registra.
Članom 19. propisani su razlozi za brisanje poljoprivrednog savetodavca iz Registra.
Članom 20. propisano je da ministar osniva posebnu radnu grupu za razmatranje stručnih pitanja i davanja stručnih mišljenja koja se odnose na savetodavne poslove i primenjena istraživanja u poljoprivredi – Stručni savet za savetodavne poslove i primenjena istraživanja u poljoprivredi, a članom 21. propisani su poslovi ovaj stručni savet obavlja. Po svojoj pravnoj prirodi ova radna grupa nije u potpunosti ni radna grupa koju obrazuje ministar, a ni povremeno radno telo Vlade. Razlike postoje u sastavu, vrsti poslova, vremenu i načinu obavljanja tih poslova. Predlagač se opredelio za ovakvo rešenje imajući u vidu da su slična rešenja već propisana u zakonima donetim u oblasti poljoprivrede, a posebno imajući u vidu propise donete u Evropskoj uniji u kojoj ovakva tela postoje, dok kod nas nisu jasno prepoznatljiva zbog drugačije pravne regulative. Posebno treba imati u vidu da su odredbe ovog zakona usklađene sa članom 14. Direktive Saveta br. 1782/2003/ES/Council Directive 1782/2003/EC kojim je predviđeno osnivanje Saveta. Razlog da se ova radna grupa propiše zakonom svakako leži i u potrebi da se na celovit način sagleda njeno mesto i uloga u razvoju odnosno obavljanju savetodavnih poslova u poljoprivredi.
Članom 22. propisano je da obuka i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača obuhvata sledeće poslove: organizovanje edukacije-treninga poljoprivrednih savetodavaca u saradnji sa domaćim i stranim obrazovnim i istraživačkim institucijama i stručnjacima; organizovanje edukacije udruženja proizvođača, nevladinih organizacija, lokalne samouprave i centara za ruralni razvoj; organizovanje i učestvovanje u sprovođenju primenjenih istraživanja u poljoprivredi; razvijanje savetodavnih modula (metode rada savetodavstva u poljoprivredi); izradu, obradu i izdavanje savetodavnih materijala (priručnici, brošure itd.) za poljoprivredne savetodavce i ostale zainteresovane korisnike; izradu analiza za efikasno ekonomsko poslovanje poljoprivrenog gazdinstava u cilju povećanja profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu; izdavanje sertifikata o završenoj edukaciji/treningu; prikupljanje i analizu cena poljoprivrednih proizvoda u sistemu tržišnih informacija u poljoprivredi; prenos poljoprivrednim savetodavcima savremenih dostignuća iz oblasti savetodavnih poslova i primenjenih istraživanja u poljoprivredi i praćenje i ocenjivanje efekata rada poljoprivrednih savetodavaca. Ovi poslovi nisu savetodavni poslovi u poljoprivredi ali imaju za cilj razvoj ovih poslova. Ipak, sa njima su usko povezani i zbog toga će biti predviđeni u planskim dokumentima. Takođe, propisano je da se obuka i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača vrše putem predavanja, treninga, radionica, kurseva, seminara i na drugi način u skladu sa planskim dokumentima – Srednjoročnim programom programom razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi (u daljem tekstu: Srednjoročni program) i Godišnjim programom razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi (u daljem tekstu: Godišnji program).
Članom 23. propisani su uslovi koje treba da ispuni ovlašćena organizacija da bi obavljala poslove kojima će se vršiti obuka i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača. Propisano je da te poslove može da obavlja ona ovlašćena organizacija koja je registrovana u Registru privrednih subjekata za istraživanje i eksperimentalni razvoj u biotehničkim naukama i u Registru naučnoistraživačkih organizacija, koja ima stručnjake iz svih oblasti poljoprivrede sa iskustvom u vršenju savetodavnih poslova u poljoprivredi, najmanje pet godina iskustva u obavljanju poslova edukacije u oblasti poljoprivrede, kao i odgovarajuće prostorije (objekat), računarsku i softversku opremu. Zatim, propisano je ko određuje ovu organizaciju (ministar, a na teritoriji autonomne pokrajine rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine), na koji način (rešenjem) i za koji period (najmanje pet godina). Rešenje minnistra konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, a protiv rešenja rukovodioca nadležnog organa autonomne pokrajine može se izjaviti žalba ministru. Kao što se iz propisanih uslova vidi ove poslove ne može da obavlja bilo koje pravno lice, već ono koje ima iskustvo u obavljanju savetodavnih poslova u poljoprivredi, najmanje pet godina iskustva u obavljanju poslova edukacije u oblasti poljoprivrede i koje ispunjava duge uslove proisane ovim zakonom. Iz iznetog proizlazi da za obavljanje ovih, stručnih poslova ne može da bude određena neka nova organizacija. Poslovi obuke i usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača koje će ove organizacije obavljati finansiraju se na osnovu Godišnjeg plana usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača koji se se izrađuje na osnovu Srednjoročnog i Godišnjeg programa. Poslove određivanja ovlašćene organizacije autonomna pokrajina na svojoj teritoriji obavlja kao poverene poslove.
Članom 24. propisano je da ovlašćena organizacija koju je rešenjem odredio ministar da obavlja poslove obuke i usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača donosi Godišnji plan usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača. Ona ovaj plan uz mišljenje Stručnog saveta dostavlja ministru, koji daje saglasnost na plan, pre nego se on donese. Takođe je propisano da ovlašćena organizacija koju je rešenjem odredio rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine donosi Godišnji plan usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača na teritoriji autonomne pokrajine. Ona ovaj plan uz mišljenje Stručnog saveta dostavlja rukovodiocu nadležnog organa autonomne pokrajine radi davanja prethodne saglasnosti. Propisano je i ono šta ovaj plan mora da sadrži (način obavljanja edukacije-treninga, subjekti koji vrše edukaciju i subjekti kojima je edukacija namenjena, rokovi, mesto održavanja i sredstva za sprovođenje svake pojedinačne edukacije).
Članom 25. propisano je koji se planski dokumenti donose da bi se unapredili savetodavni poslovi u poljoprivredi i ostvarili ciljevi iz člana 3. ovog zakona. Ti dokumenti su: Srednjoročni i Godišnji program.
Članom 26. propisano je da se Srednjoročnim programom u skladu sa strategijom kojom se uređuje oblast poljoprivrede, utvrđuju srednjoročni ciljevi razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, način i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati i način finansiranja savetodavnih poslova u poljoprivredi. Srednjoročni program donosi Vlada. Nadležni organ autonomne pokrajine donosi za teritoriju autonomne pokrajine Srednjoročni program za period od pet godina.
Članom 27. propisano je da se Godišnjim programom utvrđuju konkretne aktivnosti koje se odnose na obavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi i područja na kojima se obavljaju ti poslovi, obim, rokovi i način sprovođenja aktivnosti, izvori, raspored i način korišćenja sredstava, kao i način kontrole sprovođenja ovog programa. Propisano je takođe da sprovođenje godišnjeg programa obavljaju privredna duštva čiji je osnivač Republika Srbija. Ako za određeno područje nisu osnovana privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija iz člana 5. stav 1. Predloga zakona, savetodavne poslove u poljoprivredi iz Godišnjeg programa obavljaće pravna
lica i preduzetnici koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, po sprovedenom konkursu. Godišnji program donosi Vlada, na osnovu Srednjoročnog programa. Nadležni organ autonomne pokrajine donosi Godišnji program za teritoriju autonomne pokrajine na osnovu Srednjoročnog programa koji je doneo nadležni organ autonomne pokrajine. Godišnjim programom se određuju savetodavni poslovi u poljoprivredi od značaja za Republiku Srbiju odnosno za autonomnu pokrajinu. To su oni poslovi koji su za Republiku Srbiju i za autonomnu pokrajinu od takve važnosti da se finansiraju iz budžeta i prednost da obavljaju ove poslove data je privrednim drušvima koja su ove poslove i do sada, na osnovu dugogodišnjeg iskustva, sa uspehom obavljala. Propisano je i da jedinica lokalne samouprave može, ako ima obezbeđena sredstva i kada postoji potreba, da donese program razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi na svom području.
Članom 28. propisan je način finansiranja savetodavnih poslova u poljoprivredi. Za one savetodavne poslove u poljoprivredi koji su od interesa za Republiku Srbiju sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Za savetodavne poslove u poljoprivredi koji su od interesa za autonomnu pokrajinu sredstva se obezbeđuju u budžetu autonomne pokrajine. Takođe je propisano da se savetodavni poslovi u poljoprivredi za čije sprovođenje su obezbeđena sredstva u budžetu jednog nivoa vlasti, ne mogu finansirati i iz budžeta drugog nivoa vlasti.
Članom 29. propisano je da troškove upravnog postupka za upis u Registar, za izdavanje i obnavljanje licence, kao i za izradu identifikacione kartice snosi podnosilac zahteva i da ih on uplaćuje na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije. Visina troškova utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se regulišu republičke administrativne takse.
Članom 30. propisano je da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo. Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona. Takođe je propisano da se inspekcijski nadzor vrši preko poljoprivrednih inspektora u skladu sa zakonom.
Čl. 31. i 32. regulisana su prava i dužnosti i ovlašćenja poljoprivrednog inspektora u vršenju nadzora nad sprovođenjem ovog zakona.
Članom 33. propisane su obaveze lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor.
Članom 34. propisana je obaveza poljoprivrednog inspektora da donese rešenje kada je to propisano ovim zakonom.
Čl. 35, 36. i 37. regulisane su kaznene odredbe.
Članom 38. propisano je da su pravna lica i preduzetnici dužni da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Takođe, propisano je, kao prelazno rešenje, da lica koja su zaposlena u privrednim društvima čiji je osnivač Republika Srbija (iz člana 5. stav 1. Predloga zakona) i koja su obavljala savetodavne poslove u poljoprivredi do dana stupanja na snagu ovog zakona mogu da nastave da obavljaju te poslove najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona i da se ona upisuju u Registar na period od pet godina. Ova mogućnost data je i licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikate o završenim treninzima i obukama u oblasti savetodavnih poslova u poljoprivredi kod fakulteta i instituta u Republici Srbiji, kao i vladinih i nevladinih organizacija stranih zemalja, ako ti sertifikati nisu stariji od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ovakvo rešenje propisano je da bi se izjednačili u uslovima za ovavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi privredna društva koja su te poslove već ovavljala sa pravnim licima i preduzetnicima koji žele da ih obavljaju, odnosno na ovaj način omogućuje se fizičkim licima koja imaju znanje i iskustvo u vršenju savetodavnih poslova u poljoprivredi a koja su radila i rade u privrednim društvima čiji osnivač je Republika Srbija da nastave da rade te poslove pet godina, na osnovu upisa u Registar. Obzirom na iskustvo u vršenju tih poslova ovim fizičkim licima i licima koja su se u ovoj oblasti usavršavala u poslednje dve godine omogućeno je da se upišu u Registar prvi put bez licence. Takođe, propisano je da se po isteku perioda od pet godina od dana upisa u Registar, ova lica brišu iz Registra ako ne pribave licencu, čime se oni izjednačuju sa ostalim poljoprivrednim savetodavacima.
Članom 39. propisano je da će propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Stupanjem na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o poljoprivrednoj službi („Službeni glasnik RS”, broj 61/91).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvojiti nikakva dodatna sredstava u budžetu Republike Srbije.
U budžetu Republike Srbije za sprovođenje savetodavnih poslova u poljoprivredi u ovoj godini izdvojeno je oko 150 miliona dinara.
V. ANALIZA EFEKATA
Koji se problem rešava zakonom
Ovim zakonom uvode se pravila i postupak za obavljanje savetdavnih poslova u poljoprivredi. Precizno se navodi koji su to savetodavni poslovi u poljoprivredi, ko i na koji način može da ih obavlja. Tačno je propisano šta su „poljoprivredni savetodavac” i „savetodavni poslovi u poljoprivredi”, što omogućava prepoznavanje ovih poslova i lica u komunikaciji sa predstavnicima savetodavnih službi zemalja u okruženju i međusobno.
Predloženim rešenjima poštovano je načelo konkurentnosti s obzirom da savetodavne poslove u poljoprivredi mogu da vrše i fizička i pravna lica, što je u skladu sa direktivom 1782/2003. Ovakvim pristupom omogućava se neposrednim korisnica da izaberu poljoprivrednog savetodavca za koga smatraju da će im pružiti najoptimalnije preporuke i savete za rešavanje određenog problema.
Donošenjem ovog zakona želi se sprečiti forsiranje pojedinih proizvođača inputa i mehanizacije kao i njihovih proizvoda od strane poljoprivrednog savetodavca i sačuvati slobodna volja poljoprivrednog proizvođača pri odlučivanju u izboru inputa i mehanizacije koje će upotrebiti u procesu proizvodnje.
Uvođenjem licence rešava se problem nestručnog i proizvoljnog angažovanja fizičkih lica u vršenju savetodavnih poslova u poljoprivredi. Imalac licence moraće da zadovolji određene zahteve za njeno dobijanje, čime će se on razlikovati od promotera inputa (sredstava za zaštitu bilja, mineralnih đubriva, semena i sadnog materijala, mehanizacije) koji su u smislu pružanja savtodavnih usluga promovisali i reklamirali inpute.
Uspostavljanjem Registra poljoprivrednih savetodavaca, stvoriće se baza podataka sa svim relevantnim podacimao licima koja vrše savetodavne poslove u poljoprivredi i kao i licima koja žele da ih vrše. Uvođenjem registra utvrdiće se tačan broj ovih subjekata na tržištu, dobiće se podaci o potencijalu s kojim raspolažemo u ovoj oblasti uspostaviti će se red u ovoj oblasti.
Takođe, ovim zakonom se omogućava poljoprivrednom inspektoru da sprovodi kontrolu u poštovanju odredbi ovog zakona kod pravnih i fizičkih lica registrovanih za obavljanje savetodavnih poslova u poljoprivredi što do sada nije bilo uređeno na ovakav način.
2) Koji ciljevi treba da se postižu donošenjem zakona
Donošenjem zakona postići će se sistematsko usavršavanje i dodatno obrazovanje savetodavaca u poljoprivredi kojim se dobija kvalitetan, stručan i specijalizovan savetodavac, sposoban da na zadovoljavajući, moderan način pruži savetodavne usluge u poljoprivredi zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima.
Sprovođenjem primenjenih istraživanja u ovoj oblasti poljoprivrednim savetodavcima i poljoprivrednim proizvođačima prenosiće se saznanja i iskustva u primeni novih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji, savremenom načinu plasmana proizvoda, značaju udruživanja poljoprivrednih proizvođača i stvaranja granskih klastera, poštovanje standarda baziranih na zakonodavstvu EU u proizvodnji i plasmanu, što će za rezultat imati racionalniju poljoprivrednu proizvodnju i kvalitetnije proizvode konkurentne na svetskom tržištu, smanjinje nivoa zagađenosti voda i zemljišta, a time će se zaštiti i životna sredina.
Ovaj zakon uvodi institit licence za lica koja obavljaju savetodavne poslove, čime se postiže sigurnost kod poljoprivrednog proizvođača da je poljoprivredni savetodavac, koji mu pruža savete i preporuke, stručno lice i da je registrovano za vršenje tih poslova kod nadležnog organa.
3) Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema
Pri izradi ovog zakona razmatrano je na koji način su zemlje članice Evropske unije rešile ovaj problem. U obzir su uzeti primeri zemalja u okruženju koje se takođe nalaze u tranziciji. Neke zemlje u okruženju su oblast savetodavstva u poljoprivredi regulisale kroz sistem poljoprivrednih komora, neke su pak obrazovale agencije za savetodavstvo. Kako stvaranje novih organizacionih jedinica iziskuje dodatna izdvajanja iz budžeta ovaj zakon koristi postojeće resurse i kapacitete u pogledu subjekata koji učestvuju u njegovoj primeni.
Kako savetodavni poslovi u poljoprivredi nisu poslovi državne uprave, oni se kao takvi ne mogu poveravati određenim privrednim subjektima. Ovaj zakon propisuje uslove za obavljanje savetodavnih poslova što omogućava primenu načela konkurentnosti.Ujedno omogućuje da subjekti koji su i do sada obavljali ove poslove i koji ispunjavaju sve uslove propisane zakonom, preko Godišnjeg programa, kao privredna društva sa znanjem i iskustvom, obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi od interesa za Republiku Srbiju odnosno autonomnu pokrajinu .
Poštujući sugestije dobijene tokom javne rasprave i od drugih ministarstava odustalo se od formiranja novog Centra za savetodavne poslove, tako da je zakonom utvrđeno da poslove iz člana 22. ovog zakona može da obavlja organizacija koja ispunjava uslove predviđene zakonom i koju određuje ministar odnosno rukovodilac nadležnog organa autonomne pokrajine iz razloga što ovo ministarstvo ne raspolaže dovoljnim kadrovskim kapacitetima za obavljanje svih poslova koji su sadržani u Godišnjem programu razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi.
Ministarstvo je smatralo da je potrebno na jedan celovit i sveobuhvatan način regulisati oblast savetodavstva u poljoprivredi u skladu sa direktivom 1782/2003 (Council regulation /EC/ No 1782/2003), te je iz tih razloga pristupilo donošenju ovog zakona.
4) Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema
Kako savetodavni poslovi u poljoprivredi nisu regulisani ni jednim drugim pravnim aktom, donošenje zakona je optimalno rešenje za pravno uređenje ove problematike.
Definisanje savetodavstva u poljoprivredi je imperativ Saveta Evropske Unije, sadržano u poglavlju 3 direktive 1782/2003 (Council regulatio /EC/ No 1782/2003) tako da zakonskim regulisanjem savetodavstvo u poljoprivredi postaje jasno i prepoznatljivo.
5) Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu
Primena ovog zakona direktno će uticati na:
– poljoprivredne proizvođače kao neposredne korisnike usluga poljoprivrednih savetodavaca, a posebno samom činjenicom da će poljoprivredni proizvođači biti uključeni u Stručni savet za savetodavne poslove i primenjena istraživanja u poljoprivredi, član 20, što će im dati mogućnost predlaganja oblasti za edukaciju i rešavanja problema koja njih najviše zanimaju, kao i neposrednije učestvovanje u predlaganju mera agrarne politike ministarstva. Licenciranjem i registracijom poljoprivrednih savetodavaca poljoprivredni proizvođači će dobiti sigurnost da su preporuke i saveti dobijeni od stručnih i odgovornih lica koja Ministarstvo prati i čiji rad po potrebi ocenjuje;
– fizička lica – poljoprivredne savetodavce koji su obavezni prema odredbama ovog zakona da steknu licencu i upišu se u Registar poljoprivrednih savetodavaca da bi mogli da vrše savetodavne poslove. Privatna savetodavna služba je bila primorana da se vezuje za proizvođače inputa kao svoje direktne i indirektne poslodavce i svoj savetodavni rad pruža kroz promociju i reklamiranje proizvoda svog poslodavca. Ovim zakonom se zabranjuje ovakav način pružanja savetodavnih usluga.
– zaposlene u privrednim društvima koja su između ostalog registrovana kod Agencije za privredne registre i za vršenje tehničkih ispitivanja i analizu u poljoprivredi tako što ovaj zakon, član 16. stav 1, izričito zabranjuje obavljanje stručnih poslova od strane lica koja u tom društvu obavljaju savetodavne poslove. Dakle, zaposleni u ovim društvima će morati da se opredele koju vrstu poslova će obavljati.
6) Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima u privredi, posebno malim i srednjim preduzećima
Primena ovog zakona neće izazvati velike troškove građanima u privredi. Fizička lica će imati manje troškove ukoliko budu želela da se bave poslovima savetodavstva u poljoprivredi, što bi značilo izdvajanje određenog iznosa sredstava za troškove registracije, izdavanje i obnavljanje licence i izradu identifikacione kartice. Pravna lica i preduzetnici koji su registrovani za ove delatnosti neće imati nikakve troškove.
7) Da li pozitivni efekti primene zakona opravdavaju troškove njegove primene
Pozitivni efekti primene ovog zakona svakako opravdavaju troškove njegove primene. Ciljevi savetodavstva u poljoprivredi koje želimo da postignemo primenom ovog zakona, kao što su: osposobljenost poljoprivrednih proizvođača za komercijalizovano tržište, konkurentnost domaćih poljoprivrednih proizvoda, održivost poljoprivrednog gazdinstva, primena dobre poljoprivredne prakse, rezultirali bi stvaranjem uslova za poboljšanje standarda života na selu.
8) Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Da! Predloženim kriterijumima u zakonu daje se mogućnost svim zainteresovanim pravnim licima i pojedincima koji žele da se bave poslovima savetodavstva u oblasti poljoprivrede da se registruju kod Agencije za privredne registre za obavljanje delatnosti u okviru koje mogu da obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi, tako da lica zaposlena u privrednim društvima, pravnim sledbenicima poljoprivrednih stručnih službi, koja se bave savetodavnim poslovima u poljoprivredi, nemaju više potpunu sigurnost u dobijanju ovih poslova obzirom da se za izvršavanje savetodavnih poslova mogu kandidovati i druga pravna lica. Dakle, omogućava se konkurencija.
9) Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu
U izradi zakona učestvovala je radna grupa u kojoj su bili zastupljeni predstavnici ministarstva, autonomne pokrajine, poljoprivrednih stručnih službi, privatnog savetodavstva i naučno-obrazovnih institucija, dakle široka lepeza zainteresovanih strana je imala mogućnost da predlaže optimalna rešenja pri definisanju odredbi ovog zakona.
Nacrt zakona predstavljen je na javnim tribinama organizovanim po Regionalnim centrima za ruralni razvoj i Regionalnim privrednim komorama u Srbiji uz prisustvo poljoprivrednih proizvođača, predstavnika različitih asocijacija i udruženja poljoprivrednih proizvođača, privatnih savetodavaca, predstavnika školskih i naučnih ustanova, kao i lica koja trenutno obavljaju savetodavne poslove.
Sugestije privatnih savetodavaca su prihvaćene u smislu izjednačavanja prava i uslova na obavljanje savetdavnih poslova, licenciranja i registracije.
Poljoprivredni proizvođači i predstavnici različitih asocijacija i udruženja poljoprivrednih proizvođača izrazili su veliko zadovoljstvo činjenicom da će njihovi predstavnici biti članovi Saveta za savetodavne poslove i primenjena istraživanja u poljoprivredi, kako bi što direktnije učestvovali u kreiranju programa, oblasti i tema za edukaciju i poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača.
10) Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta
Tokom primene ovog zakona doneće se njime propisana podzakonska akta u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Posebna pažnja biće usmerena na sprovođenje edukacija i osposobljavanje poljoprivrednih savetodavaca kao i uvođenje Registra.
4827009.0065.3.Doc/2
REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO POLjOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDEBroj:110-00-00219/2009-0915. decembar 2009. godineB e o g r a d
V L A D A
– Generalni sekretarijat –
B E O G R A D
U prilogu dopisa dostavljamo vam prečišćen tekst Predloga zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, radi dostavljanja Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje.
Napominjemo da je prečišćen tekst Predloga zakona sačinjen u neposrednoj saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo.
M I N I S T A R dr Saša Dragin
Predmet obradila
Ljiljana Diligenski
Šef Odseka
Ružica Tripić