Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

Član 1.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09 i 72/09-dr. zakon), u članu 2. stav 2. menja se i glasi:

„Ovaj zakon primenjuje se i na kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troškove postupka prinudne naplate poreza (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).”

Član 2.

U članu 2a stav 2. posle reči: „ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „kao i kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje,”.

U tački 4) reči: „i poreskoprekršajnim” brišu se.

Tačka 5) briše se.

U tački 6) reči: „člana 161. i čl. 164-170.” zamenjuju se rečima: „čl. 161, 164. i 167-170.”

Član 3.

Posle člana 2a dodaje se član 2b, koji glasi:

„Član 2b

Odredbe ovog zakona kojima su uređena ovlašćenja poreskih inspektora i poreskih izvršitelja Poreske uprave, shodno se primenjuju i na ovlašćenja poreskih inspektora jedinice lokalne samouprave i poreskih izvršitelja jedinice lokalne samouprave, u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje prenos prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima na Republiku Srbiju u postupku prinudne naplate javnih prihoda koji pripadaju budžetu Republike Srbije, shodno se primenjuju i na prenos prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima na jedinicu lokalne samouprave u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.”

Član 4.

U članu 11. stav 1. reč: „knjigovodstvo” zamenjuje se rečju: „računovodstvo”, a reči: „pokretanje i vođenje” zamenjuju se rečima: „podnošenje zahteva za pokretanje”.

Član 5.

U članu 16. stav 1. tačka 1) reči: „stav 3.” zamenjuju se rečima: „stav 5.”.

Član 6.

U članu 24. stav 1. tač. 1) do 7) posle reči: „Poreska uprava” u datom padežu brišu se reči: „i poresko odeljenje jedinice lokalne samouprave” u datom padežu.

Član 7.

U članu 25. tačka 1) posle reči: „Poreskoj upravi” dodaju se zapeta i reči: „osim obveznika za čiju je registraciju, odnosno upis u registar, nadležna Agencija za privredne registre” a posle reči: „u prijavi” dodaju se reči: „koji se ne prijavljuju Agenciji za privredne registre”.

Član 8.

U članu 27. stav 3. reč: „preduzeća“ zamenjuje se rečima: „pravnih lica”.

Član 9.

U članu 28. stav 1. posle reči: „pravno lice” dodaju se reči: „za čiju registraciju, odnosno upis u registar, nije nadležna Agencija za privredne registre”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Rezidentni preduzetnik za čiju registraciju nije nadležna Agencija za privredne registre, podnosi prijavu za registraciju Poreskoj upravi nadležnoj prema sedištu radnje.”

Stav 5. menja se i glasi:

„Pravna lica koja su svrstana u velike poreske obveznike (u daljem tekstu: veliki poreski obveznici), vode se u registru organizacione jedinice Poreske uprave nadležne za velike poreske obveznike.”

Član 10.

U članu 40. stav 1. posle reči: „odmah” dodaju se zapeta i reči: „a najkasnije do isteka roka zastarelosti,”.

Stav 3. briše se.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3, reči: „samo jednom” zamenjuju se rečima: „najviše dva puta”.

U dosadašnjim st. 5. i 6, koji postaju st. 4. i 5. reči: „st 1, 3. i 4.” zamenjuju se rečima: „st. 1. i 3.”

Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.

Član 11.

U članu 65. stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 12.

U članu 70. stav 2. menja se i glasi:

„Raspored uplaćenog iznosa vrši se po sledećem redosledu:

1) iznos glavne poreske obaveze;

2) kamata;

3) troškovi naplate.”

Član 13.

U članu 73. stav 1. posle reči: „može, na” dodaju se reči: „pismeni i obrazloženi”.

Stav 3. menja se i glasi:

„O odlaganju plaćanja poreskog duga, po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana, odlučuje:

1) ministar ili lice koje on ovlasti – na osnovu pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika – osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;

2) gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom.”

U stavu 6. posle reči: „duga” dodaju se reči: „iz st. 1. do 3. ovog člana”.

U stavu 7. reči: „ministar ili lice koje on ovlasti,” zamenjuju se rečima: „lice iz stava 3. ovog člana”.

Član 14.

Posle člana 74. dodaje se član 74a, koji glasi:

„Član 74a

Izuzetno od člana 73. stav 4. ovog zakona, nadležni organ može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika nad kojim se sprovodi reorganizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci.

Odobrenjem odlaganja plaćanja poreskog duga iz stava 1. ovog člana prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti.

O odlaganju plaćanja poreskog duga u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana odlučuje lice iz člana 73. stav 3. ovog zakona.”

Član 15.

U članu 75. stav 1. reč: „eskontnoj” zamenjuje se rečju: „referentnoj” a broj: „15” zamenjuje se rečju: „deset”.

Član 16.

U članu 76. reči: „odredbom člana 73. ” zamenjuju se rečima: „odredbama čl. 73. i 74a”.

Član 17.

U naslovu iznad člana 83. reči: „i troškovi poreskoprekršajnog postupka” brišu se.

U članu 83. st. 6. i 7. brišu se.

Član 18.

U članu 94. stav 1. reči: „stav 17.” zamenjuju se rečima: „stav 18.”

Član 19.

U članu 101. stav 2. reči: „st. 3. i 5.” zamenjuju se rečima: „st. 3. i 6.”

Član 20.

U članu 104. stav 18. posle reči: „Poreske uprave” dodaju se zapeta i reči: „odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave rešenjem nadležnog organa jedinice lokalne samouprave,”.

Posle stava 18. dodaju se novi st. 19. i 20, koji glase:

„Organ nadležan za evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini dužan je da, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja iz stava 18. ovog člana, pokretne stvari prenete u svojinu Republike preuzme u državinu.

Vlada bliže uređuje način i postupak sa stvarima iz stava 19. ovog člana.”

Dosadašnji st. 19. i 20. postaju st. 21. i 22.

Član 21.

U članu 110. stav 5. posle reči: „Republike” dodaju se zapeta i reči: „odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave,”.

Dodaju se st. 11. i 12, koji glase:

„Organ nadležan za evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini dužan je da, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja iz stava 5. ovog člana, nepokretnosti prenete u svojinu Republike preuzme u državinu.

Vlada bliže uređuje način i postupak sa nepokretnostima iz stava 11. ovog člana.”

Član 22.

U članu 111. stav 9. reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „stava 6.”

Član 23.

Naslov iznad člana 114. i član 114. menjaju se i glase:

„Zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i

sporednih poreskih davanja

Član 114.

Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.”

Član 24.

U članu 114a stav 1. reči: „tri godine” zamenjuju se rečima: „pet godina”.

Član 25.

Naslov iznad člana 114b i član 114b menjaju se i glase:

„Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka za poreske prekršaje

Član 114b

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Na pitanja zastarelosti koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje prekršajni postupak.”

Član 26.

Naslov iznad člana 114v i član 114v brišu se.

Član 27.

Član 114g briše se.

Član 28.

U članu 115. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja, uključujući takse, naknade i druge javne prihode poreskog obveznika kod kojeg je promenjena vlasnička struktura, po osnovu preuzetih ugovornih obaveza od strane Republike.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 29.

Naslov iznad člana 115a i član 115a brišu se.

Član 30.

U članu 119. stav 1. reč: „knjigovodstva” zamenjuje se rečju: „računovodstva”.

U stavu 3. reči: „stav 6.” zamenjuju se rečima: „stav 5.”.

Član 31.

U članu 134. stav 2. reči: „nabavne cene oduzete stvari, odnosno cene koštanja tih ili sličnih stvari” zamenjuju se rečima: „cene po kojoj se ta stvar može nabaviti na tržištu”.

Član 32.

Naslov iznad člana 134a i član 134a brišu se.

Član 33.

U članu 159a stav 3. menja se i glasi:

„Postupak i način izdavanja, kao i izgled obrazaca iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar.”

Dodaje se stav 4, koji glasi:

„Potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje organizaciona jedinica Poreske uprave nadležna prema mestu sedišta, odnosno prebivališta, odnosno boravišta, podnosioca zahteva.”

Član 34.

Posle člana 159a dodaje se član 159b, koji glasi:

„Član 159b

Državni organi i organizacije dužni su da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon.

Jedinica lokalne samouprave ne plaća naknadu troškova, odnosno taksu, za podatke koje pribavlja od organa i organizacija iz stava 1. ovog člana, za potrebe utvrđivanja njenih izvornih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon.”

Član 35.

U članu 160. tačka 6) menja se i glasi:

„6) podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje;”.

Tačka 6a) briše se.

U tački 10) reč: „knjigovodstvo” zamenjuje se rečju: „računovodstvo”.

Posle tačke 11b) dodaje se tačka 11v), koja glasi:

„11v) obavlja internu reviziju svih organizacionih delova Poreske uprave u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima interne revizije u javnom sektoru;”.

U tački 14) na kraju tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 15), koja glasi:

„15) obavlja i druge poslove na osnovu zaključenih ugovora uz naknadu, u skladu sa zakonom.”

Član 36.

U članu 162. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Akt o službenoj legitimaciji inspektora i izvršitelja u organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove uprave.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 37.

U naslovu iznad člana 163. reč: „knjigovodstvo” zamenjuje se rečju: „računovodstvo”.

U članu 163. stav 1. reč: „knjigovodstvo” zamenjuje se rečju: „računovodstvo”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Sadržinu, postupak i način vođenja poreskog računovodstva bliže uređuje ministar, na predlog Poreske uprave.”

U stavu 3. reč: „knjigovodstva” zamenjuje se rečju: „računovodstva”.

Član 38.

Naslov iznad člana 165. menja se i glasi:

„Nadležnost za rešavanje po žalbama”.

U članu 165. stav 2. briše se.

Član 39.

U članu 170. stav 2. tačka 1) reči: „i troškova poreskoprekršajnog postupka” brišu se.

U tački 4) reči: „i troškova poreskoprekršajnog postupka” brišu se, a na kraju tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5), koja glasi:

„5) ugovorena naknada za izvršene poslove iz člana 160. tačka 15) ovog zakona.”

Član 40.

U članu 177. stav 6. broj: „25.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

U stavu 7. broj: „20.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

U stavu 8. broj: „15.000” zamenjuje se brojem: „100.000”, a broj: „7.500” zamenjuje se brojem: „10.000”.

U stavu 9. broj: „10.000” zamenjuje se brojem: „100.000”, a broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „10.000”.

U stavu 10. broj: „25.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

Član 41.

U članu 178. stav 5. broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „100.000”, a broj: „2.500” zamenjuje se brojem: „10.000”.

U stavu 6. broj: „10.000” zamenjuje se brojem: „100.000”, a broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „10.000”.

U stavu 7. broj: „20.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

U stavu 8. broj: „30.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

Član 42.

U članu 178a stav 5. broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „100.000”, a broj: „2.500” zamenjuje se brojem: „10.000”.

U stavu 6. broj: „10.000” zamenjuje se brojem: „100.000”, a broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „10.000”.

U stavu 7. broj: „20.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

U stavu 8. broj: „30.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

Član 43.

U članu 179. stav 1. tačka 1) reči: „Poreskoj upravi” brišu se.

U tački 12) reči: „i član 132. stav 3. tačka 4” brišu se.

U stavu 4. broj: „50.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

U stavu 5. broj: „2.500” zamenjuje se brojem: „5.000”.

U stavu 7, u uvodnoj rečenici, broj: „25.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.

U tački 1) posle reči: „registraciju,” dodaju se reči: „odnosno upis u registar”.

U stavu 8. broj: „1.250” zamenjuje se brojem: „5.000”.

Član 44.

U članu 180. tačka 5) reči: „stav 4.” zamenjuju se rečima: „stav 12.”.

U tački 20) reči: „i član 132. stav 3. tačka 4” brišu se.

Član 45.

U članu 181. tačka 2a) reči: „stav 6” zamenjuju se rečima: „stav 14”.

U tački 4) reči: „stav 3” zamenjuju se rečima: „stav 2”.

U tački 13) na kraju tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 14), koja glasi:

„14) organu nadležnom za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini ako u propisanom roku ne preuzme u državinu nepokretnosti i pokretne stvari prenete u svojinu Republike (član 104. stav 19. i član 110. stav 11).”

Član 46.

Posle člana 182. dodaju se novi čl. 182a i 182b, koji glase:

„Član 182a

Ako poreski obveznik u roku od dve godine od dana pravosnažnosti osuđujuće presude za prekršaj iz člana 177. st 1. i 5. ovog zakona učini isti prekršaj, može mu se, uz novčanu kaznu, izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.

Član 182b

Protiv lica koje učini radnju, odnosno propust, koji se smatraju poreskim prekršajem iz člana 177, člana 179. stav 1. tač. 2b) i 3) i stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 3) tog člana, kao i člana 180. tač. 5) i 6) ovog zakona, neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka niti će mu se izreći kazna za prekršaj ako to lice, pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno prijavi učinjenu radnju, odnosno propust i istovremeno plati dugovani iznos poreza uvećan za obračunatu kamatu iz člana 75. st. 1. i 2. ovog zakona.”

Član 47.

Ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi do dana stupanja na snagu ovog zakona, sadrži grešku ili propust, može da podnese samo jednu izmenjenu poresku prijavu, u skladu sa članom 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09 i 72/09-dr. zakon).

Član 48.

Poreskom obvezniku nad kojim se sprovodi reorganizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, kome je odobreno plaćanje poreskog duga u skladu sa odredbama člana 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09 i 72/09-dr. zakon), a koji podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u skladu sa članom 14. ovog zakona, pre isteka perioda na koji mu je plaćanje duga odloženo, može se odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga za period koji, sa periodom na koji mu je plaćanje poreskog duga već odloženo, iznosi najduže do 60 meseci.

Član 49.

Raspored uplaćenog iznosa po osnovu dospelih poreza i sporednih poreskih davanja do 31. decembra 2010. godine, izvršiće se primenom odredbe člana 70. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09 i 72/09-dr. zakon).

Obračun i plaćanje kamate na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja do 31. decembra 2010. godine izvršiće se primenom odredbe člana 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09 i 72/09-dr. zakon).

Član 50.

Kada je rešenje Poreske uprave kojim se u svojinu Republike Srbije prenose nepokretnosti, odnosno pokretne stvari, iz člana 104. stav 18. i člana 110. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09 i 72/09-dr. zakon), postalo pravosnažno do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do dana početka primene propisa iz čl. 20. i 21. ovog zakona, organ nadležan za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini dužan je da, u skladu sa propisima iz čl. 20. i 21. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana početka njihove primene, te nepokretnosti i pokretne stvari preuzme u državinu.

Novčanom kaznom od 5.000 dinara do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu nadležnom za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini, ako u roku iz stava 1. ovog člana ne preuzme u državinu nepokretnosti i pokretne stvari.

Član 51.

Propisi iz čl. 20. i 21. ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 52.

Odredbe čl. 12. i 15. ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2011. godine.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA

O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06), prema kojem Republika Srbija, između ostalog, uređuje poreski sistem i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se Zakonom želi postići, je potreba njegovog usaglašavanja sa Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09) i Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 i 104/09), prema kojima je nadležnost za vođenje poreskoprekršajnog postupka preneta sa Poreske uprave na prekršajni sud (u prvom stepenu), odnosno na Viši prekršajni sud (u drugom stepenu).

Razlog za donošenje ovog zakona je i preciziranje nadležnosti jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku koji, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/06), te jedinice vode radi utvrđivanja, naplate i kontrole njihovih izvornih prihoda. Naime, u skladu sa članom 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09 i 72/09-dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon), nadležni organi jedinica lokalnih samouprava, kod utvrđivanja, naplate i kontrole poreza i sporednih poreskih davanja koje naplaćuju, imaju prava i obaveze koje po ovom zakonu ima i Poreska uprava, osim prava i obaveza koja su u isključivoj nadležnosti Poreske uprave (na primer, identifikacija i registracija poreskih obveznika, procena poreske osnovice metodom parifikacije i metodom unakrsne procene, otkrivanje poreskih krivičnih dela…). S tim u vezi, konkretizuju se nadležnosti jedinica lokalne samouprave, čime se daje doprinos pravnoj sigurnosti.

Predlaže se da se uplaćeni iznos raspoređuje na iznos glavne poreske obaveze, a potom na kamatu i na troškove postupka, kao i da se smanji visina kamatne stope na iznos više ili manje plaćenog poreskog duga (umesto kamatne stope koja se dobija uvećanjem godišnje eskontne stope centralne banke za 15 procentnih poena, predlaže se da se kamatna stopa dobija uvećanjem godišnje referentne stope za deset procentnih poena), radi primerenijeg opterećenja poreskih obveznika koji su u docnji sa izmirenjem obaveze.

Uvode se duži rokovi za odlaganje plaćanja poreskog duga pravnim licima nad kojima se sprovodi reorganizacija, u cilju stvaranja uslova za nastavak njihovog poslovanja i sprečavanje gubitka zaposlenja u njima.

U cilju podsticanja finansijske discipline, predlaže se uvođenje mogućnosti izricanja zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine – za obveznike koji učine određenu vrstu istog poreskog prekršaja u roku od dve godine od dana pravosnažnosti osuđujuće presude za istu vrstu poreskog prekršaja. Takođe, kod samoinicijativnog prijavljivanja određenih vrsta poreskih prekršaja od strane lica koje ih je učinilo uz plaćanje dugovanog iznosa poreza uvećanog za propisanu kamatu, izvršeno pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, niti izreći kazna za prekršaj tom licu.

Radi postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona, predlažu se i preciziranja pojedinih zakonskih rešenja i, s tim u vezi, pravno-tehničko usaglašavanje odgovarajućih odredaba Zakona, čime se omogućava da se odredbe ovog zakona primenjuju sa što manje tumačenja.

OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I

POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz čl. 1. i 11.

Precizira se da se sporednim poreskim davanjima, na koje se takođe primenjuju odredbe ovog zakona, smatraju kamata po osnovu dospelog a neplaćenog poreza i troškovi postupka prinudne naplate poreza.

Na ovaj način vrši se usaglašavanje odredaba ovog zakona sa Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09) i Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 i 104/09), prema kojima je nadležnost za vođenje poreskoprekršajnog postupka preneta sa Poreske uprave na prekršajni sud (u prvom stepenu), odnosno na Viši prekršajni sud (u drugom stepenu), što znači da je naplata novčanih kazni u nadležnosti suda, a troškovi poreskoprekršajnog postupka nisu trošak organa nadležnog za naplatu poreza, već suda.

Uz čl. 2, 3, 4, 6, 17, 20, 21, 29, 30, 32, 37, 38, 39. i 50.

S obzirom na usaglašavanje odredaba ovog zakona sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o uređenju sudova, prema kojima je nadležnost za vođenje poreskoprekršajnog postupka preneta sa Poreske uprave na prekršajni sud (u prvom stepenu), odnosno na Viši prekršajni sud (u drugom stepenu), predlaže se brisanje odredaba prema kojima je rešavanje u poreskoprekršajnim stvarima u nadležnosti Poreske uprave, kao i uvođenje oslobođenja jedinicama lokalne samouprave od plaćanja taksi, naknada i drugih troškova – za radnje i usluge koje im u poreskom postupku pružaju državni i drugi organi i organizacije.

Precizira se i da se određeni pojmovi (na primer, poreski inspektor u smislu postupanja i nadležnosti Poreske uprave) odnose na organe jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku koji vode jedinice lokalne samouprave.

Takođe, vrši se pravno-tehničko usaglašavanje odredaba kojima se uređuje vođenje poreskog računovodstva, tako što se propisuje da se umesto poreskog knjigovodstva vodi poresko računovodstvo.

Predlaže se da nepokretnosti i pokretne stvari, koje su pravosnažnim rešenjem prenete u svojinu Republike, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, kao organ nadležan za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini, preuzme u državinu. Imajući u vidu da bi u tom postupku učestvovali predstavnici više resornih ministarstava, predlaže se da se način i postupak sa stvarima uredi aktom Vlade. Ujedno se uređuje slučaj kada je rešenje Poreske uprave, kojim se u svojinu Republike prenose nepokretnosti, odnosno pokretne stvari iz člana 104. stav 18. i člana 110. stav 5. Zakona, postalo pravosnažno do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do dana početka primene navedenih podzakonskih akata koje će doneti Vlada, tako da je organ nadležan za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini dužan da, u skladu sa navedenim podzakonskim aktima, u roku od 30 dana od dana početka njihove primene, te nepokretnosti i pokretne stvari preuzme u državinu. Predlaže se sankcija za prekršaj odgovornog lica u tom organu – ako u propisanom roku ne preuzme u državinu navedene stvari.

Uz čl. 7. i 9.

Precizira se da obavezu podnošenja prijave za registraciju Poreskoj upravi i prijave o promeni podataka, imaju samo rezidentna pravna lica i rezidentni preduzetnici za čiju registraciju, odnosno upis u registar, nije nadležna Agencija za privredne registre, čime se smanjuje administriranje obveznika i organa i troškovi koji u vezi s tim proizlaze.

.

Predlaže se i stvaranje osnova za promenu kriterijuma za određivanje velikih poreskih obveznika (koji je sada obim njihovih poreskih obaveza), imajući u vidu praksu u zemljama razvijene tržišne ekonomije.

Uz čl. 10. i 47.

Predlaže se da poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu može podneti najkasnije do isteka roka zastarelosti koji, saglasno predloženim izmenama, iznosi pet godina, (umesto u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne poreske prijave – kako je to sada uređeno), kao i da se ta izmenjena prijava u istom poreskom periodu može podneti najviše dva puta (a ne samo jednom).

Ujedno se uređuje prelazna odredba za slučajeve kada poreska prijava koja je podneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, sadrži grešku ili propust, u kom slučaju se izmenjena poreska prijava podnosi prema odredbama člana 40. Zakona koje su važile do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uz član 12.

U cilju primerenijeg opterećenja poreskih obveznika koji su u docnji sa izmirenjem obaveze, predlaže se da se uplaćeni iznos raspoređuje na iznos glavne poreske obaveze, potom na kamatu, a potom na troškove postupka. Redosled prema kome namirenje glavnog poreskog duga ima primat u odnosu na namirenje kamate, zastupljen je u većini zemalja Evropske unije. Po predloženom redosledu bi se raspored uplaćenog iznosa vršio od 1. januara 2011. godine.

Uz član 13.

Predlaže se da je organ jedinice lokalne samouprave nadležan za odlučivanje po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga po osnovu izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, na koji način se daje doprinos fiskalnoj decentralizaciji.

Uz čl. 14, 16. i 48.

U cilju stvaranja uslova za nastavak poslovanja, odnosno za sprečavanje prestanka obavljanja delatnosti i gubitak zaposlenja u pravnim licima nad kojima se sprovodi reorganizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, predlaže se da se plaćanje poreskog duga tim licima može odobriti u dužim rokovima od rokova u kojima pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga, principijelno, imaju svi obveznici (koji ispunjavaju propisane uslove). Za ove obveznike predlaže se mogućnost odlaganja plaćanja u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci. Odlaganjem plaćanja duga prekidala bi se zastarelost prava na njegovu naplatu, a vreme za koje je odlaganje izvršeno ne bi se uračunavalo u rok zastarelosti.

Poreskom obvezniku nad kojim se sprovodi reorganizacija, kome je već odobreno plaćanje poreskog duga, može se takođe odobriti dodatno odlaganje plaćanja poreskog duga, pri čemu bi ono ukupno sa periodom na koji mu je plaćanje poreskog duga već odloženo, iznosilo najduže do 60 meseci. Kamata se i ovim obveznicima obračunava za vreme dok traje odlaganje, s obzirom na to da se za vreme odloženog plaćanja obračunava i drugim obveznicima.

Uz član 15.

U cilju primerenijeg opterećenja poreskih obveznika koji su u docnji sa izmirenjem poreskog duga, predlaže se da se smanji visina kamatne stope na iznos više ili manje plaćenog poreskog duga tako što će se, umesto sadašnje kamatne stope koja se dobija uvećanjem godišnje eskontne stope centralne emisione banke za 15 procentnih poena, kamatna stopa obračunavati uvećanjem godišnje referentne stope za deset procentnih poena počev od 1. januara 2011. godine.

Uz čl. 5, 8, 18, 19, 22. i 44.

Vrši se pravno-tehnička redakcija odredaba čl. 16, 27, 94, 101, 111. i 180. Zakona.

Uz čl. 23. i 24.

Predlaže se uvođenje jedinstvenog roka zastarelosti u trajanju od pet godina – za utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja, za ostvarivanje prava poreskog obveznika na povraćaj, refakciju, namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i na povraćaj sporednih poreskih davanja.

Uz čl. 25. do 27.

Imajući u vidu da je odredbom člana 76. stav 5. Zakona o prekršajima propisana mogućnost da se, izuzetno od roka zastarelosti propisanog tim zakonom, između ostalog, za prekršaje u oblasti javnih prihoda i finansija, može posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti gonjenja (od roka koji prema tom zakonu iznosi jednu godinu od dana kada je prekršaj učinjen), predlaže se rok od pet godina za zastarelost prava na vođenje prekršajnog postupka za poreske prekršaje.

Uz član 28.

Vodeći računa da su investicioni projekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i da se stranim ulaganjima bitno doprinosi razvoju neke od privrednih grana, predlaže se mogućnost otpisa javnih prihoda, na osnovu odluke Vlade, poreskom obvezniku kod kojeg je promenjena vlasnička struktura po osnovu preuzetih ugovornih obaveza od strane Republike.

Uz član 31.

Predlaže se preciziranje načina utvrđivanja vrednosti stvari oduzete u postupku poreske kontrole, tako što se uređuje da je to cena po kojoj se ta stvar može nabaviti na tržištu u momentu oduzimanja.

Uz član 33.

Predlaže se da se postupak i način izdavanja potvrda o rezidentnosti kojima se dokazuje status rezidenta, uređuje aktom ministra nadležnog za poslove finansija. Takođe, predlaže se da potvrdu o rezidentnosti izdaju organizacione jedinice Poreske uprave nadležne prema mestu sedišta, odnosno prebivališta, odnosno boravišta, podnosioca zahteva (umesto Sektora za fiskalni sistem u Ministarstvu finansija), čime se smanjuju troškovi stranaka.

Uz član 34.

S obzirom na to da je utvrđena obaveza državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da Poreskoj upravi dostavljaju raspoložive podatke od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, a da je zakonom kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave uređena nadležnost jedinica lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu njihovih izvornih javnih prihoda, predlaže se uređivanje razmene podataka u oba smera, u kom smislu se predlaže da Poreska uprava i drugi državni organi i organizacije, jedinici lokalne samouprave, bez naknade, dostavljaju podatke do kojih su došli vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti.

Uz član 35.

Predlaže se usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, prema kojima je nadležnost za vođenje poreskoprekršajnog postupka preneta sa Poreske uprave na prekršajne sudove, tako što se uređuje da Poreska uprava, umesto pokretanja i vođenja tog postupka, podnosi zahteve za njegovo pokretanje i vođenje, kada postoji osnovana sumnja da je učinjen prekršaj.

Poreska uprava, kao direktni korisnik budžetskih sredstava, shodno odredbama člana 67. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 54/09) uspostavila je internu reviziju, u kom smislu se predlaže dopuna nadležnosti Poreske uprave. Predlaže se i uvođenje ovlašćenja Poreskoj upravi da može obavljati i druge poslove na osnovu zaključenih ugovora uz naknadu, u skladu sa zakonom (na primer, po zahtevima za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti za svrhe za koje Poreska uprava nema zakonom propisane nadležnosti, kao što su zahtevi za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti za svrhu formiranja građevinske parcele, za potrebe davanja zemljišta u zakup neposrednom pogodbom u postupcima legalizacije…).

Vrši se i pravno-tehničko usaglašavanje tako što se, umesto poreskog knjigovodstva, uređuje vođenje poreskog računovodstva.

Uz član 36.

Predlaže se da izgled službenih legitimacija inspektora i izvršitelja u organu jedinice lokalne samouprave uređuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove uprave.

Uz čl. 40. do 43. i 45.

Predlaže se uvođenje prekršajnih sankcija za odgovorno lice u organu nadležnom za evidenciju pokretnih i nepokretnih stvari u državnoj svojini – za nepoštovanje odredaba člana 104. stav 19. i člana 110. stav 11. Zakona. Ujedno se vrši usaglašavanje minimalnog iznosa novčanih kazni sa Zakonom o prekršajima i pravnotehničko usaglašavanje odredaba Zakona.

Uz član 46.

U cilju podsticanja finansijske discipline, predlaže se uvođenje mogućnosti izricanja zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine – za obveznike koji učine određenu vrstu istog poreskog prekršaja u roku od dve godine od dana pravosnažnosti osuđujuće presude za istu vrstu poreskog prekršaja. Takođe, kod samoinicijativnog prijavljivanja određenih vrsta poreskih prekršaja od poreskog obveznika, izvršeno pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, niti izreći kazna za prekršaj tom licu, ukoliko plati poreski dug.

Uz član 49. i čl. 51. do 53.

Uređuju se prelazne i završne odredbe za primenu ovog zakona i predlaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, s tim da se odredbe kojima se uređuje visina kamatne stope i raspored uplaćenog iznosa primenjuju od 1. januara 2011. godine, kako bi se do tog datuma obezbedile tehničke pretpostavke za njihovu primenu.

Predlaže se da se podzakonski akti za izvršenje ovog zakona donesu u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA

SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA HITAN POSTUPAK

Razmatranje i donošenje Zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 164. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji po hitnom postupku neophodno je imajući u vidu, pre svega, potrebu usaglašavanja ovog zakona sa zakonima kojima se uređuju prekršajni postupak i uređenje sudova, koji su u primeni od 1. januara 2010. godine.

Nedonošenje Zakona po hitnom postupku moglo bi da ima štetne posledice u pogledu fiskalne discipline, pa samim tim i visine priliva sredstava po osnovu javnih prihoda, što bi se moglo negativno odraziti na obezbeđivanje neophodnih materijalnih sredstava i drugih uslova za finansiranje rada organa i organizacija iz tih sredstava.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ

ADMINISTRACIJI ČIJE SE IZMENE I DOPUNE VRŠE

Ovaj zakon primenjuje se i na novčane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza, troškove postupka prinudne naplate poreza i troškove poreskoprekršajnog postupka (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).

OVAJ ZAKON PRIMENjUJE SE I NA KAMATE PO OSNOVU DOSPELOG, A NEPLAĆENOG POREZA I TROŠKOVE POSTUPKA PRINUDNE NAPLATE POREZA (U DALjEM TEKSTU: SPOREDNA PORESKA DAVANjA).

Ovaj zakon primenjuje se i na porez i sporedna poreska davanja koje na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave).

Kod utvrđivanja, naplate i kontrole poreza i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, KAO I KOD PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA ZA PORESKE PREKRŠAJE, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po ovom zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje se odnose na:

1) identifikaciju i registraciju poreskih obveznika;

2) procenu poreske osnovice metodom parifikacije i metodom unakrsne procene;

3) otkrivanje poreskih krivičnih dela;

4) rešavanje u drugom stepenu u poreskim i poreskoprekršajnim stvarima;

5) pravnu pomoć u poreskim stvarima;

6) ostala prava i obaveze Poreske uprave sadržane u odredbama člana 160. tač. 9), – 11b) i 12), člana 161. i čl. 164-170. ČL. 161, 164. I 167-170. ovog zakona.

ODREDBE OVOG ZAKONA KOJIMA SU UREĐENA OVLAŠĆENjA PORESKIH INSPEKTORA I PORESKIH IZVRŠITELjA PORESKE UPRAVE, SHODNO SE PRIMENjUJU I NA OVLAŠĆENjA PORESKIH INSPEKTORA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE I PORESKIH IZVRŠITELjA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, U POSTUPKU UTVRĐIVANjA, NAPLATE I KONTROLE IZVORNIH PRIHODA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJE SE PRIMENjUJE OVAJ ZAKON.

ODREDBE OVOG ZAKONA KOJIMA SE UREĐUJE PRENOS PRAVA SVOJINE NA POKRETNIM I NEPOKRETNIM STVARIMA NA REPUBLIKU SRBIJU U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE JAVNIH PRIHODA KOJI PRIPADAJU BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE, SHODNO SE PRIMENjUJU I NA PRENOS PRAVA SVOJINE NA POKRETNIM I NEPOKRETNIM STVARIMA NA JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE IZVORNIH JAVNIH PRIHODA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

Poreska uprava obavlja poslove državne uprave koji se odnose na vođenje prvostepenog i drugostepenog poreskog postupka, vođenje jedinstvenog registra poreskih obveznika i poresko knjigovodstvo RAČUNOVODSTVO, otkrivanje poreskih krivičnih dela i prekršaja i njihovih izvršilaca, pokretanje i vođenje PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA POKRETANjE poreskog prekršajnog postupka, kao i druge poslove određene ovim zakonom.

Poreska uprava samostalno izvršava poslove iz stava 1. ovog člana na celokupnoj teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i organizuje se tako da obezbeđuje funkcionalno jedinstvo u sprovođenju poreskih propisa.

Član 16.

Poreska uprava, po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika:

1) poreskom obvezniku čije se sedište ne nalazi u mestu i na adresi navedenoj u prijavi za registraciju propisanoj aktom iz člana 27. stav 3. STAV 5. ovog zakona ili u evidencionoj prijavi za PDV, koja je uređena propisima o porezu na dodatu vrednost;

2) nerezidentu koji nije u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona obavestio Poresku upravu o svom poreskom punomoćniku;

3) nepoznatom vlasniku imovine koja je predmet poreskog postupka;

4) poreskom obvezniku koji očigledno izbegava da učestvuje u poreskom postupku, ako je njegovo učešće obavezno.

Ako je poreski obveznik fizičko lice koje nije poslovno sposobno, a nema zakonskog zastupnika, Poreska uprava postavlja zastupnika po službenoj dužnosti iz reda lica iz stava 1. ovog člana i o tome odmah obaveštava organ starateljstva.

Zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja se zastupniku i objavljuje na oglasnoj tabli Poreske uprave.

Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena.

Nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti isplaćuje Poreska uprava, prema tarifi koju propisuje ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar).

Poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da:

1) od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, a ako je neuk i osnovnu pravnu pomoć, što omogućuje da prijavi i plati porez i obračuna i plati sporedna poreska davanja, u skladu sa propisima;

2) u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio Poreskoj upravi i poreskom odeljenju jedinice lokalne samouprave, a tiče se njegove poreske situacije;

3) zahteva da se Poreska uprava i poresko odeljenje jedinice lokalne samouprave i njihovi službenici ophode prema njemu sa poštovanjem i uvažavanjem;

4) se o njemu prikupljeni podaci u poreskom postupku od strane Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave čuvaju kao službena tajna i koriste, odnosno čine dostupnim drugim licima, odnosno organima ili organizacijama, na način uređen u članu 7. ovog zakona;

5) Poreska uprava i poresko odeljenje jedinice lokalne samouprave poštuju njegovu privatnost;

6) ostvari uvid u podatke o utvrđivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave i zahteva izmenu nepotpunih ili netačnih podataka;

7) zastupa vlastite interese pred Poreskom upravom i poreskim odeljenjem jedinice lokalne samouprave neposredno ili putem punomoćnika;

8) na propisan način koristi poreske olakšice;

9) na propisan način i u propisanim rokovima dobije refakciju, odnosno povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza;

10) prisustvuje tokom terenske poreske kontrole;

11) dobije obrazloženje akata donetih u postupku poreske kontrole;

12) daje obaveštenja poreskim organima u poreskom postupku;

13) koristi pravna sredstva u poreskom postupku;

14) koristi i druga prava utvrđena ovim zakonom i drugim poreskim zakonima.

Poreski obveznik čija su prava iz stava 1. ovog člana povređena ima pravo na sudsku zaštitu.

Ako sud utvrdi da su prava poreskog obveznika povređena, naknada pretrpljene štete i sudski troškovi padaju na teret budžeta Republike, odnosno na teret budžeta jedinica lokalne samouprave.

Poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, obavezan je da:

1) u propisanom roku podnese prijavu za registraciju Poreskoj upravi, OSIM OBVEZNIKA ZA ČIJU JE REGISTRACIJU, ODNOSNO UPIS U REGISTAR, NADLEŽNA AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE i prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi KOJI SE NE PRIJAVLjUJU AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE;

2) podnese poresku prijavu Poreskoj upravi na propisanom obrascu, u roku i na način uređen poreskim propisima;

3) podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava, u skladu sa poreskim propisima;

4) vodi propisane poslovne knjige i evidencije radi oporezivanja;

5) u zakonskim rokovima tačno obračunava porez, kada je po zakonu dužan da to sam čini;

6) plaća porez na način, pod uslovima i u roku propisanom zakonom;

7) ne ometa i ne sprečava službena lica koja učestvuju u poreskom postupku u obavljanju zakonom utvrđene dužnosti;

8) obavesti Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke, druge finansijske organizacije, poštanske štedionice ili druge organizacije koja obavlja platni promet (u daljem tekstu: banka) u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija ili u inostranstvu – u roku od 15 dana od dana otvaranja, odnosno zatvaranja računa;

9) bude prisutan tokom poreske kontrole;

10) izvršava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i drugim poreskim zakonima.

Registracija poreskih obveznika vrši se kod Poreske uprave.

PIB su dužni da imaju:

1) rezidentno pravno lice;

2) državni organ i organizacija, organ i organizacija teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, bez svojstva pravnog lica;

3) rezidentni preduzetnik;

4) rezidentno fizičko lice (osim rezidentnog preduzetnika) koje ostvaruje prihode ili poseduje imovinu koji podležu oporezivanju;

5) stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica;

6) nerezidentno pravno lice koje određuje punomoćnika u skladu sa odredbom člana 14. stav 2. ovog zakona;

7) nerezidentno fizičko lice koje određuje punomoćnika u skladu sa odredbom člana 14. stav 2. ovog zakona.

Pod stalnom poslovnom jedinicom nerezidentnog pravnog lica iz stava 2. tačka 5) ovog člana, smatra se stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica definisana odredbama zakona koji uređuje porez na dobit preduzeća PRAVNIH LICA.

Na stalnu poslovnu jedinicu iz stava 3. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Postupak, način i rokovi određivanja PIB-a, sadržaj i način vođenja jedinstvenog registra poreskih obveznika, kao i sadržaj i oblik prijave za registraciju i dokaza o izvršenoj registraciji uređuju se aktom ministra.

Rezidentno pravno lice ZA ČIJU REGISTRACIJU, ODNOSNO UPIS U REGISTAR, NIJE NADLEŽNA AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE i organ ili organizacija iz člana 27. stav 2. tačka 2) ovog zakona podnose prijavu za registraciju Poreskoj upravi prema mestu sedišta.

Stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica podnosi prijavu za registraciju Poreskoj upravi prema mestu sedišta te stalne poslovne jedinice.

Rezidentno fizičko lice i rezidentni preduzetnik podnose prijavu za registraciju Poreskoj upravi prema mestu prebivališta, odnosno sedišta radnje.

REZIDENTNI PREDUZETNIK ZA ČIJU REGISTRACIJU NIJE NADLEŽNA AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE, PODNOSI PRIJAVU ZA REGISTRACIJU PORESKOJ UPRAVI NADLEŽNOJ PREMA SEDIŠTU RADNjE.

Nerezidentno pravno lice i nerezidentno fizičko lice iz člana 27. stav 2. tač. 6) i 7) ovog zakona podnose prijavu za registraciju sedištu Poreske uprave.

Pravna lica koja su, prema obimu svojih poreskih obaveza, svrstana u velike poreske obveznike (u daljem tekstu: veliki poreski obveznici), podnose prijavu za registraciju organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za velike poreske obveznike.

PRAVNA LICA KOJA SU SVRSTANA U VELIKE PORESKE OBVEZNIKE (U DALjEM TEKSTU: VELIKI PORESKI OBVEZNICI), VODE SE U REGISTRU ORGANIZACIONE JEDINICE PORESKE UPRAVE NADLEŽNE ZA VELIKE PORESKE OBVEZNIKE.

Kriterijume za određivanje velikih poreskih obveznika, na osnovu kojih Poreska uprava vrši identifikaciju i određuje status velikih poreskih obveznika, kao i vrste poreza za koje organizaciona jedinica iz stava 5. ovog člana izvršava poslove iz nadležnosti Poreske uprave, na predlog direktora Poreske uprave, propisuje ministar.

Pravno lice, stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica i preduzetnik, podnose prijavu za registraciju u roku od pet dana od dana upisa u sudski ili drugi registar.

Fizičko lice podnosi prijavu za registraciju u roku od pet dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine, koji podležu oporezivanju.

Po izvršenoj registraciji, Poreska uprava izdaje poreskom obvezniku dokaz o izvršenoj registraciji.

Ako poreski obveznik ne podnese prijavu za registraciju, Poreska uprava će po službenoj dužnosti dodeliti PIB, na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.

Ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku ili propust, dužan je da odmah, A NAJKASNIJE DO ISTEKA ROKA ZASTARELOSTI, podnese izmenjenu poresku prijavu, u kojoj su greška ili propust otklonjeni.

Prvobitno podneta poreska prijava ne vraća se poreskom obvezniku.

Poreski obveznik iz stava 1. ovog člana izmenjenu poresku prijavu za isti poreski period može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne poreske prijave.

Izmenjenu poresku prijavu poreski obveznik može podneti samo jednom NAJVIŠE DVA PUTA za isti poreski period.

Pod uslovom iz st. 1, 3. i 4. ST. 1. I 3. ovog člana, smatraće se da greškom ili propustom u prvobitnoj poreskoj prijavi iz stava 2. ovog člana nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz ovog zakona.

Izuzetno od st. 1, 3. i 4. ST. 1. I 3. ovog člana, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period.

Izuzetno od člana 38. st. 8. i 9. ovog zakona, izmenjena poreska prijava se ne može poslati elektronskim putem.

Porez utvrđen na način iz člana 54. stav 2. ovog zakona dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom.

Obaveza plaćanja novčane kazne dospeva u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o izricanju novčane kazne.

Pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i sporednih poreskih davanja i na poresku refakciju dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ovog zakona.

Član 70.

Poreski obveznik određuje prilikom uplate vrstu dospelih poreza koje plaća.

Raspored uplaćenog iznosa vrši se po sledećem redosledu:

1) troškovi naplate;

2) kazna;

3) kamata;

4) iznos glavne poreske obaveze.

RASPORED UPLAĆENOG IZNOSA VRŠI SE PO SLEDEĆEM REDOSLEDU:

1) IZNOS GLAVNE PORESKE OBAVEZE;

2) KAMATA;

3) TROŠKOVI NAPLATE.

Ako poreski obveznik duguje plaćanje više vrsta poreza, a uplaćeni iznos nije dovoljan za plaćanje ukupnog poreskog duga, pojedine vrste poreza naplaćuju se po redosledu njihovog dospevanja.

Kod poreza iz stava 3. ovog člana koji dospevaju istovremeno, naplata se vrši srazmerno učešću pojedinog poreza u ukupno dospelom poreskom dugu.

Ako je iznos uplate po osnovu poreza veći od dugovanog iznosa, iznos preplate može da se koristi za namirenje obaveza po istom osnovu koje kasnije dospevaju.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, namiruju se dospele obaveze po drugom osnovu ili se vrši povraćaj na zahtev obveznika.

Poreska uprava može, na PISMENI I OBRAZLOŽENI zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje poreskog duga, pod uslovom da plaćanje poreskog duga na dan dospelosti:

1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;

2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Uslove iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.

O odlaganju plaćanja poreskog duga, po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana, na osnovu pismenog i obrazloženog zahteva poreskog obveznika i pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika, odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti.

O ODLAGANjU PLAĆANjA PORESKOG DUGA, PO ISPUNjENjU USLOVA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, ODLUČUJE:

1) MINISTAR ILI LICE KOJE ON OVLASTI – NA OSNOVU PISMENOG PREDLOGA RUKOVODIOCA ORGANIZACIONE JEDINICE PORESKE UPRAVE PREMA GLAVNOM MESTU POSLOVANjA, ODNOSNO MESTU PREBIVALIŠTA PORESKOG OBVEZNIKA – OSIM ZA IZVORNE JAVNE PRIHODE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE;

2) GRADONAČELNIK, ODNOSNO PREDSEDNIK OPŠTINE, ODNOSNO LICE KOJE ON OVLASTI, JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE KOJOJ PRIPADAJU IZVORNI JAVNI PRIHODI ČIJA NAPLATA SE ODLAŽE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Odlukom iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje poreskog duga na rate, ali najduže do 12 meseci.

Odlukom iz stava 3. ovog člana mora da sadrži obrazložene razloge zbog kojih se odlaganje odobrava.

Odlaganje plaćanja poreskog duga IZ ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno rešenjem Poreske uprave.

Izuzetno, ako podnosilac zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga, koji ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi menicu avaliranu od strane poslovne banke, na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže, ministar ili lice koje on ovlasti, LICE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA može odlučiti da se poreskom obvezniku odobri odlaganje plaćanja poreskog duga na način iz stava 4. ovog člana.

ČLAN 74A

IZUZETNO OD ČLANA 73. STAV 4. OVOG ZAKONA, NADLEŽNI ORGAN MOŽE, NA PISMENI I OBRAZLOŽENI ZAHTEV PORESKOG OBVEZNIKA NAD KOJIM SE SPROVODI REORGANIZACIJA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJ, ODOBRITI ODLAGANjE PLAĆANjA PORESKOG DUGA U JEDNAKIM RATAMA DO 60 MESECI, UZ MOGUĆNOST KORIŠĆENjA ODLOŽENOG PLAĆANjA ZA PRVIH 12 MESECI.

ODOBRENjEM ODLAGANjA PLAĆANjA PORESKOG DUGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PREKIDA SE ZASTARELOST PRAVA NA NAPLATU PORESKOG DUGA ČIJI JE ROK PLAĆANjA ODLOŽEN, A VREME ZA KOJE JE ODLAGANjE PLAĆANjA ODOBRENO NE URAČUNAVA SE U ROK ZASTARELOSTI.

O ODLAGANjU PLAĆANjA PORESKOG DUGA U SKLADU SA ST. 1. I 2. OVOG ČLANA ODLUČUJE LICE IZ ČLANA 73. STAV 3. OVOG ZAKONA.

Član 75.

Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj REFERENTNOJ stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 DESET procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Ako se u toku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata se obračunava od dana kada je poresku obavezu poreski obveznik bio dužan da plati.

Na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj.

Ako je osnov za povraćaj poništeno, izmenjeno ili ukinuto rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza.

Član 76.

Ako je, u skladu sa odredbom člana 73. ODREDBAMA ČL. 73. I 74A ovog zakona, plaćanje poreskog duga odloženo, odnosno ako je naplata poreskog duga privremeno odložena zbog obustave izvršenja konačnog poreskog akta (u toku upravnog spora i sl.), kamata se obračunava i za vreme dok traje odlaganje, odnosno obustava, po stopi iz člana 75. stav 1. ovog zakona.

Poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.

Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.

Visinu troškova prinudne naplate iz stava 2. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra.

Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja jednokratne takse i nastalih troškova prinudne naplate iz st. 1. i 2. ovog člana.

Troškovi, u smislu stava 2. ovog člana, ne uključuju troškove nastale greškom Poreske uprave.

Troškove poreskoprekršajnog postupka određuje Poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara.

Troškovi poreskoprekršajnog postupka padaju na teret lica koje je oglašeno odgovornim za prekršaj.

U slučaju da se prodaja realizuje na način iz člana 104. stav 17. STAV 18. i člana 110. stav 5. ovog zakona, smatraće se da procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednosti nepokretnosti predstavlja cenu koja je uplaćena na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.

Ako na pokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti iz stava 1. ovog člana postoji prioritetno založno pravo drugog poverioca koje mora da bude namireno, u okviru iznosa iz stava 1. ovog člana prvo će se namiriti taj poverilac.

Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednosti nepokretnosti veća od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku po postupku i na način koji propisuje ministar.

Popisana pokretna stvar, na kojoj je upisana zaloga u korist Republike, ili je pokrenut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike, ne oduzima se od poreskog obveznika u momentu popisa.

Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz člana 104. st. 3. i 5. ST. 3. I 6. ovog zakona, o čemu se sastavlja zapisnik.

Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom popisanu pokretnu stvar, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založeno pravo Republike, pre ili u postupku prinudne naplate, stvar će se oduzeti u momentu popisa.

Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 4. ovog člana.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, sastavlja se zapisnik o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari.

Prodaja pokretnih stvari vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske uprave, o čemu se donosi zaključak.

Usmenim javnim nadmetanjem, u smislu ovog zakona, smatra se usmeno javno nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ukoliko na nekom usmenom javnom nadmetanju nema najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača.

Ako je pokretna stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava tu stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.

Prodaja putem usmenog javnog nadmetanja odrediće se kod stvari veće vrednosti, kada se može očekivati da će se prodati po ceni većoj od iznosa koji bi se dobio prodajom putem neposredne pogodbe.

Na usmenom javnom nadmetanju na kome se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200.000 dinara, mogu učestvovati samo lica koja polože depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti pokretne stvari. U slučaju da kupac pokretne stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji pokretne stvari ne uplati iznos za koji mu je pokretna stvar prodata, prodaja se u odnosu na tog kupca oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje te stvari.

Prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od osam dana od dana popisa.

Poreska uprava će, u roku od pet dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na oglasnoj tabli. Oglašavanje prodaje stvari vrši se i u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele Republike, ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju putem usmenog javnog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara.

Poreski obveznik, lica zaposlena u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica ne mogu biti kupci stvari iz stava 1. ovog člana.

Zabrana za lica iz stava 8. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljenih stvari, njihovo davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.

Na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i u roku određenom za prodaju neposrednom pogodbom, pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti.

Ako se pokretna stvar ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključkom se određuje i zakazuje drugo, u roku od osam dana od dana održavanja prvog javnog nadmetanja.

Na drugom usmenom javnom nadmetanju pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene procenjene vrednosti.

Ako pokretna stvar ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 11. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne trećine procenjene vrednosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.

Pokretne stvari koje nisu prodate neposrednom pogodbom u roku iz stava 10. ovog člana prodaju se po pravilima koja važe za drugo i naredna usmena javna nadmetanja.

Pokretne stvari se mogu prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.

Kada su zaplenjene stvari prodate, Poreska uprava će kupcu, posle izvršene uplate iznosa za koji mu je pokretna stvar prodata, izdati dokument o prodaji imovine kojim se kupcu potvrđuje da je na njega preneto pravo svojine i da je pravni osnov sticanja prava svojine kupovina stvari u postupku prinudne naplate poreza.

Postupak prodaje zaplenjenih stvari prekida se kada postignuta cena dostigne visinu dugovanog poreza i sporednih poreskih davanja, a preostale stvari vraćaju se poreskom obvezniku.

Ako prodaja zaplenjenih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno putem neposredne pogodbe u roku iz stava 13. ovog člana, stvari se prenose u svojinu Republike rešenjem Poreske uprave, ODNOSNO U SVOJINU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE REŠENjEM NADLEŽNOG ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, po ceni koja će se utvrditi naknadnom procenom njihove vrednosti.

ORGAN NADLEŽAN ZA EVIDENCIJU POKRETNIH STVARI U DRŽAVNOJ SVOJINI DUŽAN JE DA, U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRAVOSNAŽNOSTI REŠENjA IZ STAVA 18. OVOG ČLANA, POKRETNE STVARI PRENETE U SVOJINU REPUBLIKE PREUZME U DRŽAVINU.

VLADA BLIŽE UREĐUJE NAČIN I POSTUPAK SA STVARIMA IZ STAVA 19. OVOG ČLANA.

Pokretne stvari na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom kupuju se u viđenom stanju.

O izvršenoj prodaji pokretnih stvari sastavlja se zapisnik.

Ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom nadmetanju u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne prodaje usmenim javnim nadmetanjem, direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti, zaključkom određuje prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od jedne trećine utvrđene početne vrednosti.

O toku neposredne pogodbe sastavlja se zapisnik.

Po okončanju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom, Poreska uprava donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.

Ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu Republike, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE ĆE DONETI REŠENjE KOJIM NEPOKRETNOST PRENOSI U SVOJINU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti.

Rešenje iz stava 5. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i organu nadležnom za registar nepokretnosti.

Poreska uprava namiruje prioritetno hipotekarno potraživanje do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.

Po namirenju potraživanja prioritetnih poverilaca, Poreska uprava dostavlja dokaz o namirenju organu nadležnom za vođenje registra, sa nalogom da se hipoteka briše.

Kupci ne mogu biti, po osnovu javnog nadmetanja ili po osnovu neposredne pogodbe, poreski obveznik i lica zaposlena u Poreskoj upravi, kao ni sa njima povezana lica.

Zabrana za lica iz stava 9. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljene nepokretnosti, njeno davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.

ORGAN NADLEŽAN ZA EVIDENCIJU NEPOKRETNOSTI U DRŽAVNOJ SVOJINI DUŽAN JE DA, U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRAVOSNAŽNOSTI REŠENjA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, NEPOKRETNOSTI PRENETE U SVOJINU REPUBLIKE PREUZME U DRŽAVINU.

VLADA BLIŽE UREĐUJE NAČIN I POSTUPAK SA NEPOKRETNOSTIMA IZ STAVA 11. OVOG ČLANA.

Kupac nepokretnosti dužan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit, koji postaje deo plaćene cene.

U slučaju da kupac u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti, u periodu od šest meseci.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava poziva drugog najpovoljnijeg ponuđača, ako ponuđena cena nije niža od cene propisane ovim zakonom, da se izjasni da li kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos. Ako drugi najpovoljniji ponuđač pismeno pristane da kupi nepokretnost za ponuđenu cenu, donosi se rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču.

Ako kupac iz stava 3. ovog člana ne uplati iznos, za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita ako mu nije vraćen i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci.

U slučaju iz stava 4. ovog člana Poreska uprava nastavlja postupak prodaje nepokretnosti u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, na način i pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja.

U slučaju postojanja prioritetnog hipotekarnog potraživanja drugog poverioca na prodatoj nepokretnosti, iz iznosa određenog u stavu 1. ovog člana prvo se namiruje potraživanje tog poverioca u skladu sa članom 110. stav 7. ovog zakona.

Po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona, Poreska uprava donosi rešenje o predaji nepokretnosti kupcu.

Rešenje o prodaji nepokretnosti kupcu iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona dostavlja se i poreskom obvezniku i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.

Po konačnosti rešenja o namirenju prioritetnog hipotekarnog poverioca iz stava 3. STAVA 6. ovog člana, Poreska uprava dostavlja to rešenje, uz dokaz da je izvršena uplata, organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, radi brisanja hipoteke na nepokretnosti.

Na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno ovim zakonom u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak.

Pravo Poreske uprave na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče.

Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa zakonom, kao i u slučaju izbegavanja plaćanja poreza i sporednih poreskih davanja, pravo na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.

ZASTARELOST PRAVA NA UTVRĐIVANjE I NAPLATU POREZA I

SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA

ČLAN 114.

PRAVO PORESKE UPRAVE NA UTVRĐIVANjE I NAPLATU POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA ZASTAREVA ZA PET GODINA OD DANA KADA JE ZASTARELOST POČELA DA TEČE.

ZASTARELOST PRAVA NA UTVRĐIVANjE POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA POČINjE DA TEČE OD PRVOG DANA NAREDNE GODINE OD GODINE U KOJOJ JE TREBALO UTVRDITI POREZ, ODNOSNO SPOREDNO PORESKO DAVANjE.

ZASTARELOST PRAVA NA NAPLATU POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA POČINjE DA TEČE OD PRVOG DANA NAREDNE GODINE OD GODINE U KOJOJ JE OBAVEZA PORESKOG DUŽNIKA DOSPELA ZA PLAĆANjE.

Pravo poreskog obveznika na povraćaj i refakciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja zastareva za tri godine PET GODINA od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na povraćaj i refakciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj i refakciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja.

Pravo Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

ZASTARELOST POKRETANjA I VOĐENjA PREKRŠAJNOG POSTUPKA ZA PORESKE PREKRŠAJE

ČLAN 114B

PREKRŠAJNI POSTUPAK NE MOŽE SE POKRENUTI AKO PROTEKNE PET GODINA OD DANA KADA JE PREKRŠAJ UČINjEN.

NA PITANjA ZASTARELOSTI KOJA NISU UREĐENA OVIM ZAKONOM PRIMENjUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE PREKRŠAJNI POSTUPAK.

Na prekid i zastoj roka zastarelosti, kao i na rok zastarelosti koji nije propisan ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje prekršajni postupak.

Pravo Poreske uprave na pokretanje poreskoprekršajnog postupka zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče.

Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa zakonom, kao i u slučaju izbegavanja plaćanja poreza, pravo na pokretanje poreskoprekršajnog postupka zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na pokretanje poreskoprekršajnog postupka počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je učinjen prekršaj.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, zastarelost prava na pokretanje poreskoprekršajnog postupka, u slučaju kad poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa zakonom, kao i u slučaju izbegavanja plaćanja poreza, počinje da teče od dana kada je prekršaj učinjen.

Na pitanja zastarelosti pokretanja i vođenja poreskoprekršajnog postupka i zastarelosti izvršenja kazne i zaštitne mere koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje prekršajni postupak.

Vlada može, na predlog ministra, a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja poreskog obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restruktuiranja.

VLADA MOŽE, NA PREDLOG MINISTRA, DONETI ODLUKU O DELIMIČNOM ILI POTPUNOM OTPISU POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA, UKLjUČUJUĆI TAKSE, NAKNADE I DRUGE JAVNE PRIHODE PORESKOG OBVEZNIKA KOD KOJEG JE PROMENjENA VLASNIČKA STRUKTURA, PO OSNOVU PREUZETIH UGOVORNIH OBAVEZA OD STRANE REPUBLIKE.

Poreska uprava rešenjem će otpisati dug po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja kada se steknu uslovi iz člana 22. st. 2. i 4. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Kad se u postupku naplate poreza i sporednih poreskih davanja utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj, službenik Poreske uprave ovlašćen za sprovođenje redovne naplate, odnosno poreski izvršitelj dužan je da, bez odlaganja, podnese zahtev za pokretanje poreskoprekršajnog postupka.

Kancelarijska kontrola predstavlja skup radnji kojima Poreska uprava proverava tačnost, potpunost i usklađenost sa zakonom, odnosno drugim propisom podataka iskazanih u poreskoj prijavi, kao i poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama (u daljem tekstu: drugi izveštaji) poreskog obveznika, upoređivanjem sa podacima iz poreskog knjigovodstva RAČUNOVODSTVA i drugih službenih evidencija koje vodi, odnosno kojima raspolaže Poreska uprava.

Kancelarijsku kontrolu vrši, u prostorijama Poreske uprave, poreski inspektor, osim radnji kontrole prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, koje vrše službenici Poreske uprave određeni za te poslove.

Postupak kancelarijske kontrole, u smislu člana 40. stav 6. STAV 5. ovog zakona, počinje danom dostavljanja poziva iz člana 121. stav 1. ovog zakona.

Kad poreski inspektor naredi meru oduzimanja stvari iz člana 130. ovog zakona, dužan je da utvrdi vrednost oduzetih stvari i da ih uskladišti na mestu određenom aktom ministra.

Vrednost stvari iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini nabavne cene oduzete stvari, odnosno cene koštanja tih ili sličnih stvari CENE PO KOJOJ SE TA STVAR MOŽE NABAVITI NA TRŽIŠTU u momentu oduzimanja.

Ako je oduzeta stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava postupa na način iz člana 104. stav 3. ovog zakona.

Prodaja stvari iz stava 1. ovog člana vrši se po postupku koji se primenjuje u prinudnoj naplati.

Postupak sa stvarima iz st. 1-4. ovog člana bliže uređuje ministar.

Po konačnosti rešenja iz člana 133. stav 1. ovog zakona, odnosno po okončanju postupka pokrenutog u skladu sa odredbama člana 138. ovog zakona, oduzete stvari, osim stvari iz stava 3. ovog člana, prodaju se putem javne prodaje, odnosno preko trgovačke mreže, a oduzete cigarete i alkoholna pića bez kontrolne akcizne markice komisijski se uništavaju.

Javna prodaja oduzetih stvari iz stava 4. ovog člana vrši se putem usmenog javnog nadmetanja na kome se oduzete stvari ne mogu prodati po ceni nižoj od 80% od njihove utvrđene vrednosti, a kvarljiva roba po ceni nižoj od 50% od njihove utvrđene vrednosti.

Vlada uređuje postupak sa oduzetim stvarima iz ovog člana za slučaj kad se oduzete stvari ne prodaju na ponovljenim usmenim javnim nadmetanjima, pod uslovom iz stava 6. ovog člana, u roku od tri meseca od pravosnažnosti rešenja iz člana 133. stav 1. ovog zakona, odnosno po okončanju postupka pokrenutog u skladu sa odredbama člana 138. ovog zakona.

Kupac oduzetih stvari ne može biti poreski obveznik, lice zaposleno u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica.

Sredstva ostvarena prodajom stvari, po odbitku troškova, uplaćuju se u budžet Republike.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, Vlada može oduzete stvari iz stava 1. ovog člana ustupiti bez naknade državnim organima, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, ustanovama kulture, kao i u druge opravdane svrhe.

Oduzete stvari iz stava 1. ovog člana koje se ne mogu prodati, odnosno upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih i drugih propisanih razloga ili usled većeg oštećenja, uništavaju se u skladu sa propisima.

Troškove uništavanja snosi poreski obveznik od koga su oduzete stvari, a ako je on nepoznat ili nedostupan, troškove uništavanja snosi Poreska uprava.

Kad se u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj, poreski inspektor u postupku kancelarijske, odnosno terenske kontrole dužan je da, bez odlaganja, podnese zahtev za pokretanje poreskoprekršajnog postupka.

Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda – rezidenta, potvrdom o rezidentnosti overenom od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident i to na posebnom obrascu.

Status rezidenta Republike Srbije, kod inostranog isplatioca prihoda, rezident dokazuje potvrdom na posebnom obrascu, osim u slučajevima kada se status rezidenta dokazuje potvrdom na obrascu koji propisuje nadležni organ države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Obrasce iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar.

POSTUPAK I NAČIN IZDAVANjA, KAO I IZGLED OBRAZACA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA PROPISUJE MINISTAR.

POTVRDE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA IZDAJE ORGANIZACIONA JEDINICA PORESKE UPRAVE NADLEŽNA PREMA MESTU SEDIŠTA, ODNOSNO PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA, PODNOSIOCA ZAHTEVA.

ČLAN 159B

DRŽAVNI ORGANI I ORGANIZACIJE DUŽNI SU DA NA ZAHTEV ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, DOSTAVE PODATKE KOJIMA RASPOLAŽU VRŠEĆI POSLOVE IZ SVOJE NADLEŽNOSTI, A KOJI SU OD ZNAČAJA ZA UTVRĐIVANjE IZVORNIH PRIHODA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJE SE PRIMENjUJE OVAJ ZAKON.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NE PLAĆA NAKNADU TROŠKOVA, ODNOSNO TAKSU, ZA PODATKE KOJE PRIBAVLjA OD ORGANA I ORGANIZACIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ZA POTREBE UTVRĐIVANjA NjENIH IZVORNIH PRIHODA NA KOJE SE PRIMENjUJE OVAJ ZAKON.

Poreska uprava:

1) vrši registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem PIB i vodi jedinstven registar poreskih obveznika;

2) vrši utvrđivanje poreza u skladu sa zakonom;

3) vrši poresku kontrolu u skladu sa zakonom;

4) vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja;

5) otkriva poreska krivična dela i njihove izvršioce i u vezi sa tim preduzima zakonom propisane mere;

6) pokreće i vodi prvostepeni poreskoprekršajni postupak i izriče kazne i zaštitne mere za poreske prekršaje;

6) PODNOSI ZAHTEVE ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA ZA PORESKE PREKRŠAJE;

6a) vodi drugostepeni poreskoprekršajni postupak i odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskoprekršajnom postupku;

7) odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave;

7a) odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane nadležnih organa jedinica lokalne samouprave;

8) stara se o primeni međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;

9) razvija i održava jedinstveni poreski informacioni sistem;

10) vodi poresko knjigovodstvo RAČUNOVODSTVO;

11) planira i sprovodi obuku zaposlenih;

11a) vrši nadzor nad primenom zakona i drugih propisa od strane njenih organizacionih jedinica i po izvršenom nadzoru preduzima mere u skladu sa zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak;

11b) vrši unutrašnju kontrolu rada i ponašanja poreskih službenika i nameštenika u vezi sa radom i u slučajevima kada se utvrdi protivpravno postupanje ili ponašanje pokreće i vodi odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti;

11V) OBAVLjA INTERNU REVIZIJU SVIH ORGANIZACIONIH DELOVA PORESKE UPRAVE U SKLADU SA ZAKONOM I MEĐUNARODNIM STANDARDIMA INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU;

12) pruža stručnu pomoć poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa, u skladu sa kodeksom ponašanja zaposlenih u Poreskoj upravi;

13) obezbeđuje javnost u radu;

14) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom. ;

15) OBAVLjA I DRUGE POSLOVE NA OSNOVU ZAKLjUČENIH UGOVORA UZ NAKNADU, U SKLADU SA ZAKONOM.

Inspektoru Poreske policije izdaje se službena značka i legitimacija ovlašćenog službenog lica.

Inspektor Poreske policije u obavljanju poslova mora imati službenu značku i legitimaciju.

Akt o službenoj legitimaciji inspektora Poreske policije, poreskog inspektora i poreskog izvršitelja, kao i o službenoj znački inspektora poreske policije donosi ministar.

AKT O SLUŽBENOJ LEGITIMACIJI INSPEKTORA I IZVRŠITELjA U ORGANU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NADLEŽNOM ZA UTVRĐIVANjE, NAPLATU I KONTROLU IZVORNIH PRIHODA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DONOSI NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, UZ SAGLASNOST MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE UPRAVE.

Inspektor Poreske policije mora imati zaštitnu opremu sa oznakama Poreske policije čiji izgled i slučajeve u kojima se koristi, propisuje ministar.

Poreska uprava vodi poresko knjigovodstvo RAČUNOVODSTVO.

Poresko knjigovodstvo vodi se na način uređen aktom koji donosi ministar.

SADRŽINU, POSTUPAK I NAČIN VOĐENjA PORESKOG RAČUNOVODSTVA BLIŽE UREĐUJE MINISTAR, NA PREDLOG PORESKE UPRAVE.

Isprava izdata na osnovu podataka iz poreskog knjigovodstva RAČUNOVODSTVA smatra se javnom ispravom.

Po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku rešava ministar ili lice koje on ovlasti.

Postupak za izricanje novčanih kazni i zaštitnih mera za poreske prekršaje Poreska uprava vodi po zakonu kojim se uređuje prekršajni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Sredstva za rad Poreske uprave obezbeđuju se u budžetu Republike.

Za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, projektovanje i izgradnju informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora i stimulativno nagrađivanje zaposlenih, kao i za finansiranje svih ostalih aproprijacija utvrđenih budžetom Republike za tekuću godinu, Poreskoj upravi pripada:

1) 5% od naplaćenih sporednih poreskih davanja, osim troškova postupka prinudne naplate poreza i troškova poreskoprekršajnog postupka;

2) 10% od naplaćenih oporezovanih neprijavljenih prihoda;

3) posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza iz člana 83. stav 1. ovog zakona;

4) celokupni iznos troškova postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja i troškova poreskoprekršajnog postupka za refundaciju ovih troškova koji u poreskom postupku prethodno padaju na teret sredstava Poreske uprave. ;

5) UGOVORENA NAKNADA ZA IZVRŠENE POSLOVE IZ ČLANA 160. TAČKA 15) OVOG ZAKONA.

Raspored sredstava iz stava 2. ovog člana vrši se finansijskim planom Poreske uprave.

Član 177.

Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom, ne obračuna i ne plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 15% do 20% iznosa poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole.

Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu iz stava 1. ovog člana, a obračuna ali ne plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 10% do 15% iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.

Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji podnese poresku prijavu iz stava 1. ovog člana, a obračuna ali ne plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 5% do 10% iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.

Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu iz stava 1. ovog člana, ali obračuna i plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 1% do 5% iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.

Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom u slučajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 15% do 20% iznosa poreza utvrđenog rešenjem Poreske uprave.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 25.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 12.500 dinara.

Za prekršaj iz stava 2. ovog člana, kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 20.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 3. ovog člana, kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 15.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 7.500 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana, kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 10.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 5.000 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 5. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 25.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 12.500 dinara.

Za prekršaje iz ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 178.

Ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa zakonom, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 1% razlike ova dva iznosa.

Ako razlika iz stava 1. ovog člana iznosi od 5% do 25% iznosa koji je trebalo da bude utvrđen u poreskoj prijavi, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se novčanom kaznom u visini od 5% te razlike.

Ako razlika iz stava 1. ovog člana iznosi od 25% do 50% iznosa koji je trebalo da bude utvrđen u poreskoj prijavi, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se novčanom kaznom u visini od 15% te razlike.

Ako je razlika iz stava 1. ovog člana veća od 50% iznosa koji je trebalo da bude utvrđen u poreskoj prijavi, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se novčanom kaznom u visini od 25% te razlike.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 5.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 2.500 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 2. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 10.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 5.000 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 3. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 20.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 30.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 15.000 dinara.

Za prekršaje iz ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 178a

Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji u poreskoj prijavi da netačne podatke što je za posledicu imalo ili moglo da ima utvrđivanje manjeg iznosa poreza, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 1% razlike iznosa poreza koji je utvrđen ili trebao da bude utvrđen u skladu sa zakonom i iznosa poreza koji je utvrđen ili trebao da bude utvrđen prema podacima iz poreske prijave.

Ako razlika iz stava 1. ovog člana iznosi od 5% do 25%, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se novčanom kaznom u visini od 5% te razlike.

Ako razlika iz stava 1. ovog člana iznosi od 25% do 50%, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se novčanom kaznom u visini od 15% te razlike.

Ako je razlika iz stava 1. ovog člana veća od 50%, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se novčanom kaznom u visini od 25% te razlike.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 5.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 2.500 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 2. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 10.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 5.000 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 3. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 20.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 30.000 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 15.000 dinara.

Za prekršaje iz ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 179.

Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju (član 25. tačka 1) član 27. i član 28. stav 7);

2) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi u određenom roku, poslovne knjige i evidencije koje sa njim povezana nerezidentna lica vode u inostranstvu ili Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, odnosno overene prepise ili overene prevode tih knjiga i evidencija (član 37. st. 3-5);

2a) na zahtev Poreske uprave ne obezbede izvod podataka iz svojih elektronski vođenih poslovnih knjiga i evidencija, pristup i uvid u podatke u svojim elektronsko vođenim poslovnim knjigama i evidencijama, pristup i uvid u softversku i hardversku opremu, kao i bazu podataka koji se koriste u okviru sistema za elektronsko vođenje poslovnih knjiga i evidencija (član 37a stav 1);

2b) poresku prijavu ne podnese elektronskim putem (član 38. stav 10);

3) ne podnese u propisanim slučajevima, odnosno u propisanim rokovima zbirnu poresku prijavu, pojedinačnu poresku prijavu i, informativnu poresku prijavu, ili u njoj navede netačne podatke (čl. 41. i 42);

4) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi na označeno mesto na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave (član 25. tačka 3) i član 44);

5) ne dopusti da se obavi uviđaj na stvari, prostoriji ili zemljištu, odnosno da se kroz njih ili preko njih pređe radi uviđaja (čl. 49. i 50);

6) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kojem se sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje poseduje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član 90. stav 3);

7) na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari (član 103. stav 1);

8) onemogućava poreskom inspektoru, odnosno poreskom izvršitelju da uđe na zemljište i u prostorije u kojima obavlja delatnost, a po odobrenju suda i u stan radi podvrgavanja kontroli, odnosno sprovođenja prinudne naplate (član 25. tačka 7) i član 125. stav 5);

9) kod njega zaposleno lice ometa ovlašćenog službenika Poreske uprave – poreskog inspektora da privremeno zapečati poslovni ili skladišni prostor u postupku terenske kontrole, da obavi prinudnu naplatu ili drugu zakonom utvrđenu dužnost (član 126. stav 2);

10) na zahtev Poreske uprave, odnosno poreskog inspektora, ne podnese dokumentaciju, ili ne pruži informacije i obaveštenja, ili ne dv izjave koje su od uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja bitnog za oporezivanje (član 25. tačka 3), član 121. stav 1. i član 127. stav 1);

11) poreskom inspektoru u postupku terenske kontrole ne omogući uvid u stanje robe, odnosno u poslovne knjige, evidencije i drugu dokumentaciju ili isprave, ili ako to u njegovo ime ne učini od njega određeno ili kod njega zaposleno lice ili drugo lice (član 127. st. 2, 3. i 7);

12) kod njega zaposleno lice onemogućava poreskog inspektora u sprovođenju mere oduzimanja robe ili oduzimanja dokumentacije u toku poreske kontrole (član 130. i član 132. stav 3. tačka 4);

13) otuđi stvari za koje je poreski inspektor izrekao meru privremene zabrane otuđenja (član 132. stav 3. tačka 5);

14) u postupku prikupljanja obaveštenja ne postupi po zahtevu Poreske policije (član 135. stav 3).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 300.000 dinara.

Novčanom kaznom od 50.000 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o licu koje je, kao nerezident, opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama (član 14. stav 2);

2) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija ili u inostranstvu (član 25. tačka 8);

3) za podatke koje obrađuje sredstvima za automatsku obradu podataka ne obezbedi, na zahtev Poreske uprave, izvod podataka na mediju koji Poreska uprava naznači, ili ako Poreskoj upravi ne omogući potpuni uvid u računovodstveni sistem kroz dokumentaciju, a kada je neophodno i kroz pristup hardveru i softveru (član 37. stav 6);

4) se, na zahtev Poreske uprave, ne odazove na poziv radi pojašnjenja, ili ne pruži podatke i informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje (član 45. i član 47. stav 2);

5) ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika i Poreskoj upravi ne preda stvari koje duguje poreskom obvezniku (član 97. stav 2);

6) Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o hartijama od vrednosti poreskog obveznika koje kod sebe čuva, sa procenom njihove vrednosti, ili ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);

7) stvar obuhvaćenu izlučnom tužbom koja mu je ostavljena na čuvanje ne sačuva u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav 4);

8) ne izvrši ili ne izvrši u propisanom roku rešenje o prinudnoj naplati na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima poreskog obveznika, odnosno ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika iz sopstvenih sredstava u skladu sa zakonom (član 189. st. 8. i 9).

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 2.500 5.000 do 15.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara.

Novčanom kaznom od 25.000 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) Poreskoj upravi ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, ODNOSNO UPIS U REGISTAR, ili ako prijavi netačne izmene podataka (član 25. tačka 1);

2) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB (član 26. st. 4. i 5);

3) u poresku prijavu ne unese PIB, ODNOSNO LPB, poreskog savetnika, ili je podnese nepotpisanu od tog lica, ako je to lice pripremilo prijavu ili njen deo (član 38. stav 6);

4) ne postupi po nalogu Poreske uprave da učestvuje u postupku kancelarijske kontrole ili da pruži tražena objašnjenja (član 25. tačka 9) i član 121. stav 1);

5) ne stavi na raspolaganje odgovarajuće mesto za rad poreskih inspektora u postupku terenske kontrole (član 125. st. 2. i 3);

6) ne bude prisutan tokom terenske kontrole, ili odbije da učestvuje u postupku terenske kontrole, u skladu sa ovim zakonom (član 25. tačka 9) i član 127).

Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 1.250 5.000 do 7.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 12.500 do 75.000 dinara.

Član 180.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, koje nije preduzetnik ako:

1) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o licu koje je, kao nerezident, opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama (član 14. stav 2);

2) Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju, ako u prijavi za registraciju navede netačne podatke, ili ako ne prijavi sve kasnije izmene podataka u toj prijavi, ili ako prijavi netačne izmene podataka (član 25. tačka 1);

3) ometa ili sprečava ovlašćenog službenika Poreske uprave u obavljanju zakonom utvrđene dužnosti u poreskom postupku (član 25. tačka 7);

4) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija ili u inostranstvu (član 25. tačka 8);

5) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB (član 26. stav 4. STAV 12.);

6) Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u zakonskom ili dodatnom roku poresku prijavu, ili ako je podnese nepotpisanu, ili u prijavu unese netačne podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku, ili je podnese bez potrebne dokumentacije i dokaza od značaja za utvrđivanje poreza ( član 25. tačka 2), član 38. st. 2, 3. i 5. i član 40. stav 1);

7) na zahtev Poreske uprave, ne dostavi ili ne dostavi na označeno mesto na uvid i proveru isprave od značaja za oporezivanje (član 44 );

8) se, na zahtev Poreske uprave, ne odazove na poziv radi pojašnjenja, ili ne pruži podatke i informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje (član 45. i član 47. stav 2);

9) ne dopusti da se obavi uviđaj na stvari, prostoriji ili zemljištu, odnosno da se kroz njih ili preko njih pređe radi uviđaja (čl. 49. i 50 );

10) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kome se sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje poseduje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član 90. stav 3);

11) ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika i Poreskoj upravi ne preda stvari koje duguje poreskom obvezniku (član 97. stav 2);

12) stvar obuhvaćenu izlučnom tužbom koja mu je ostavljena na čuvanje ne sačuva u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav 4);

13) na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari (član 103. stav 1);

14) ne postupi po nalogu Poreske uprave da učestvuje u postupku kancelarijske kontrole ili da pruži tražena objašnjenja (član 25. tačka 9) i član 121. stav 1);

15) ne stavi na raspolaganje odgovarajuće mesto za rad poreskih inspektora u postupku terenske kontrole (član 125. st. 2. i 3);

16) ne omogući poreskom inspektoru da uđe na zemljište i u prostorije u kojima obavlja delatnost, a po odobrenju suda i u stan, radi podvrgavanja kontroli (član 125. stav 5);

17) ne bude prisutan tokom terenske kontrole, ili odbije da učestvuje u postupku terenske kontrole, u skladu sa ovim zakonom (član 25. tačka 9) i član 127);

18) na zahtev Poreske uprave, odnosno poreskog inspektora, ne podnese dokumentaciju ili ne pruži informacije i obaveštenja, ili ne da izjave od uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja bitnog za oporezivanje (član 25. tačka 3), član 121. stav 1. i član 127. stav 1);

19) poreskom inspektoru u postupku terenske kontrole ne omogući uvid u stanje robe, odnosno u dokumentaciju ili isprave, a ne odredi lice koje će to učiniti u njegovo ime (član 127. st. 2. i 3);

20) onemogućava poreskog inspektora u sprovođenju mere oduzimanja robe ili oduzimanja dokumentacije u toku poreske kontrole (član 130. i član 132. stav 3. tačka 4);

21) u postupku prikupljanja obaveštenja ne postupi po zahtevu Poreske policije (član 135. stav 3).

Član 181.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u:

1) sudu, organu lokalne samouprave, advokatskoj komori, profesionalnom udruženju, kao i u drugom organu ili organizaciji nadležnim za upis u odgovarajući registar, ako Poreskoj upravi ne dostavi, ili ne dostavi u predviđenom roku propisano obaveštenje, odnosno podatke (član 29. stav 2. i član 184);

2) upravnom, odnosno sudskom organu koji vodi evidencije ili donosi odluke o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, odnosno proglašenju nestalog lica za umrlo, ako Poresku upravu ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku o podacima od značaja za utvrđivanje poreza (član 29. stav 3);

2a) banci, ako ne obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenosa sredstava od momenta prijema rešenja o oduzimanju PIB-a (član 26. stav 6 STAV 14);

2b) banci, ako ne obustavi izmirivanje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom (član 87a);

2v) organizaciji za prinudnu naplatu, ako ne obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i ako iznos obračunate kamate ne prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 95. stav 2);

3) banci, ako pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu otvori račun bez podnetog dokaza o izvršenoj registraciji(član 30. stav 1);

4) Poreskoj upravi, odnosno kod banke, ako ne izvrši, odnosno ne izvrši u propisanom roku, ili uz pripadajuću kamatu povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno poresku refakciju (član 65. stav 3 STAV 2);

5) brisana;

6) organu nadležnom za vođenje založnog registra pokretnih stvari, registra nepokretnosti, odnosno registra blokiranih računa, ako ne upiše založno pravo poreskog poverioca u propisanom roku (član 87. stav 5. i član 188. st. 1. i 4);

7) organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, ako ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, Poreskoj upravi traženi izvod iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika i izveštaj da li je upisana hipoteka drugog poverioca (član 90. stav 2);

8) banci, ako prinudnu naplatu iz novčanih sredstava poreskog obveznika ne vrši u skladu sa zakonom, ili ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika naplatom iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 95. st. 2. i 3);

9) banci ili drugom pravnom licu, kod kojeg se čuvaju hartije od vrednosti poreskog obveznika, ako Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o tim hartijama od vrednosti sa procenom njihove vrednosti, odnosno ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);

10) banci, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o zabrani raspolaganja sredstvima na računu poreskog obveznika (član 132. stav 3. tačka 1);

11) državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ako Poreskoj upravi ne dostavi činjenice koje je doznalo obavljajući poslove iz svog delokruga, a koje ukazuju na mogućnost da poreska obaveza nije ispunjena (član 158);

12) banci, ako ne obustavi, ili ne obustavi u propisanom roku sve transakcije preko računa pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji nisu dostavili dokaz o izvršenoj registraciji (član 185. stav 2);

13) banci, ako ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika i ne izvrši prenos sredstava sa računa njegovog dužnika na propisani uplatni račun javnih prihoda, odnosno ako ne izvrši rešenje o prinudnoj naplati dugovanog iznosa neposredno iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 189). ;

14) ORGANU NADLEŽNOM ZA EVIDENCIJU NEPOKRETNOSTI I POKRETNIH STVARI U DRŽAVNOJ SVOJINI AKO U PROPISANOM ROKU NE PREUZME U DRŽAVINU NEPOKRETNOSTI I POKRETNE STVARI PRENETE U SVOJINU REPUBLIKE (ČLAN 104. STAV 19. I ČLAN 110. STAV 11).

ČLAN 182A

AKO PORESKI OBVEZNIK U ROKU OD DVE GODINE OD DANA PRAVOSNAŽNOSTI OSUĐUJUĆE PRESUDE ZA PREKRŠAJ IZ ČLANA 177. ST 1. I 5. OVOG ZAKONA UČINI ISTI PREKRŠAJ, MOŽE MU SE, UZ NOVČANU KAZNU, IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ZABRANE VRŠENjA ODREĐENIH DELATNOSTI U TRAJANjU OD ŠEST MESECI DO TRI GODINE.

ČLAN 182B

PROTIV LICA KOJE UČINI RADNjU, ODNOSNO PROPUST, KOJI SE SMATRAJU PORESKIM PREKRŠAJEM IZ ČLANA 177, ČLANA 179. STAV 1. TAČ. 2B) I 3) I STAV 3. U VEZI SA STAVOM 1. TAČKA 3) TOG ČLANA, KAO I ČLANA 180. TAČ. 5) I 6) OVOG ZAKONA, NEĆE SE PODNOSITI ZAHTEV ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA NITI ĆE MU SE IZREĆI KAZNA ZA PREKRŠAJ AKO TO LICE, PRE PREDUZIMANjA BILO KOJE RADNjE PORESKOG ORGANA U VEZI UČINjENE RADNjE ILI PROPUSTA, ODNOSNO PRE OTPOČINjANjA PORESKE KONTROLE ILI PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA, SAMOINICIJATIVNO PRIJAVI UČINjENU RADNjU, ODNOSNO PROPUST I ISTOVREMENO PLATI DUGOVANI IZNOS POREZA UVEĆAN ZA OBRAČUNATU KAMATU IZ ČLANA 75. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 47.

AKO PORESKI OBVEZNIK USTANOVI DA PORESKA PRIJAVA, KOJU JE PODNEO PORESKOJ UPRAVI DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, SADRŽI GREŠKU ILI PROPUST, MOŽE DA PODNESE SAMO JEDNU IZMENjENU PORESKU PRIJAVU, U SKLADU SA ČLANOM 40. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09 I 72/09-DR. ZAKON).

ČLAN 48.

PORESKOM OBVEZNIKU NAD KOJIM SE SPROVODI REORGANIZACIJA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJ, KOME JE ODOBRENO PLAĆANjE PORESKOG DUGA U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 73. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09 I 72/09-DR. ZAKON), A KOJI PODNESE ZAHTEV ZA ODLAGANjE PLAĆANjA PORESKOG DUGA U SKLADU SA ČLANOM 14. OVOG ZAKONA, PRE ISTEKA PERIODA NA KOJI MU JE PLAĆANjE DUGA ODLOŽENO, MOŽE SE ODOBRITI ODLAGANjE PLAĆANjA PORESKOG DUGA ZA PERIOD KOJI, SA PERIODOM NA KOJI MU JE PLAĆANjE PORESKOG DUGA VEĆ ODLOŽENO, IZNOSI NAJDUŽE DO 60 MESECI.

ČLAN 49.

RASPORED UPLAĆENOG IZNOSA PO OSNOVU DOSPELIH POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA DO 31. DECEMBRA 2010. GODINE, IZVRŠIĆE SE PRIMENOM ODREDBE ČLANA 70. STAV 2. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09 I 72/09-DR. ZAKON).

OBRAČUN I PLAĆANjE KAMATE NA IZNOS MANjE ILI VIŠE PLAĆENOG POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA DO 31. DECEMBRA 2010. GODINE IZVRŠIĆE SE PRIMENOM ODREDBE ČLANA 75. STAV 1. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09 I 72/09-DR. ZAKON).

ČLAN 50.

KADA JE REŠENjE PORESKE UPRAVE KOJIM SE U SVOJINU REPUBLIKE SRBIJE PRENOSE NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO POKRETNE STVARI, IZ ČLANA 104. STAV 18. I ČLANA 110. STAV 5. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09 I 72/09-DR. ZAKON), POSTALO PRAVOSNAŽNO DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, ODNOSNO DO DANA POČETKA PRIMENE PROPISA IZ ČL. 20. I 21. OVOG ZAKONA, ORGAN NADLEŽAN ZA EVIDENCIJU NEPOKRETNOSTI I POKRETNIH STVARI U DRŽAVNOJ SVOJINI DUŽAN JE DA, U SKLADU SA PROPISIMA IZ ČL. 20. I 21. OVOG ZAKONA, U ROKU OD 30 DANA OD DANA POČETKA NjIHOVE PRIMENE, TE NEPOKRETNOSTI I POKRETNE STVARI PREUZME U DRŽAVINU.

NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DINARA DO 50.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ ODGOVORNO LICE U ORGANU NADLEŽNOM ZA EVIDENCIJU NEPOKRETNOSTI I POKRETNIH STVARI U DRŽAVNOJ SVOJINI, AKO U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE PREUZME U DRŽAVINU NEPOKRETNOSTI I POKRETNE STVARI.

ČLAN 51.

PROPISI IZ ČL. 20. I 21. OVOG ZAKONA DONEĆE SE U ROKU OD 90 DANA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 52.

ODREDBE ČL. 12. I 15. OVOG ZAKONA, PRIMENjIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2011. GODINE.

ČLAN 53.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.