PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
Član 1.
U Zakonu o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06 i 65/06 – ispravka), u članu 9. stav 1. tačka 5) reči: „materijalnog obezbeđenja” zamenjuju se rečima: „prava u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti”.
Tačka 20) menja se i glasi:
„20) novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Službeni glasnik RS”, br. 64/05 i 89/06) – do iznosa utvrđenog tim programom, a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa;”.
U tački 22) reči: „naknada koje, u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije, nadležni državni organ isplaćuje” zamenjuju se rečima: „naknada koje se, u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije, isplaćuju”.
U tački 25) zapeta i reči: „koja se isplaćuje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dodatu vrednost” brišu se.
Član 2.
U članu 12a stav 1. reči: „člana 101a st. 1, 3, 4. i 5.” zamenjuju se rečima: „člana 101a st. 1, 3. i 4.”
Član 3.
Član 19. briše se.
Član 4.
U članu 28. procenat: „14%” zamenjuje se procentom: „10%”.
Član 5.
U članu 72. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
„3) autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;”.
Član 6.
U članu 72a stav 1. tačka 1) briše se.
Dodaje se stav 3, koji glasi:
„Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje na prihod ostvaren po osnovu prenosa hartija od vrednosti, koje je pre prodaje obveznik držao u svom portfelju najmanje tri godine.”
Član 7.
Član 75. menja se i glasi:
„Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili nasleđem, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, odnosno ako se ta cena ne može utvrditi onda tržišna vrednost prava, udela ili hartije od vrednosti u momentu sticanja od strane poklonodavca, odnosno ostavioca.
Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se tržišna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika.”
Član 8.
U članu 77. procenat: „20%” zamenjuje se procentom: „10%”.
Član 9.
Član 78. menja se i glasi:
„Kapitalni gubitak ostvaren prodajom jednog prava ili udela, osim hartije od vrednosti, može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava ili udela, osim hartije od vrednosti, u istoj godini.
Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih pet godina na račun budućih kapitalnih dobitaka iz stava 1. ovog člana.
Kapitalni gubitak ostvaren prodajom jedne hartije od vrednosti može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom druge hartije od vrednosti u istoj godini.
Ako se i posle prebijanja iz stava 3. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih pet godina na račun budućih kapitalnih dobitaka iz stava 3. ovog člana.
Način i postupak prebijanja kapitalnih gubitaka i kapitalnih dobitaka iz st. 1. do 4. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.”
Član 10.
U članu 84. stav 2. posle reči: „zakona” dodaju se zapeta i reči: „umanjene za iznos novčanih sredstava uplaćenih premija po osnovu osiguranja lica”.
Dodaje se stav 3, koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, oporezivi prihod od osiguranja lica, u slučaju kad se povučena akumulirana sredstva po osnovu udela člana u neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda po nalogu i za račun člana fonda ulože u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje saglasno zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, predstavlja vrednost isplaćene naknade iz osiguranja lica umanjene za iznos novčanih sredstava uplaćenih u dobrovoljni penzijski fond po osnovu penzijskog doprinosa.”
Član 11.
U članu 85. stav 1. tačka 11) menja se i glasi:
„11) nagrade i novčana pomoć koja ne podleže poreskom izuzimanju iz člana 9. ovog zakona, fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;”.
Posle tačke 11) dodaje se tačka 11a), koja glasi:
„11a) druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica;”.
U stavu 4. tačka 4) menja se i glasi:
„4) ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarne, zdravstvene, vaspitno-obrazovne, kulturne, naučno-istraživačke, verske i druge svrhe, kao i u sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama, savezima i udruženjima, nevladinim i u drugim nedobitnim organizacijama, pri čemu ne ostvaruju bilo koju drugu naknadu po osnovu te saradnje.”
Član 12.
U članu 87. stav 2. reči: „zaposlenog kod rezidentnog lica ili u stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica” brišu se.
U stavu 4. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:
„3a) oporezivog prihoda od kapitala iz člana 63. stav 1. ovog zakona;”.
U tački 6) reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 3.”
U stavu 5. reči: „tač. 2), 4), 5) i 6)” zamenjuju se rečima: „tač. 2), 3a), 4), 5) i 6)”.
Stav 7. briše se.
U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 7, reči: „st. 4. do 7.” zamenjuju se rečima: „st. 4. do 6.”
Član 13.
U članu 88. stav 1. reči: „stav 8.” zamenjuju se rečima: „stav 7.”
Član 14.
Član 89. menja se i glasi:
„Godišnji porez na dohodak građana plaća se na osnovicu iz člana 88. ovog zakona, po sledećim stopama:
– na iznos do 1.000.000 dinara – 10%;
– na iznos preko 1.000.000 dinara – 100.000 dinara + 15% na iznos preko 1.000.000 dinara.”
Član 15.
U članu 93. stav 2. menja se i glasi:
„Uz poresku prijavu i poreski bilans, obveznici iz stava 1. ovog člana dužni su da nadležnom poreskom organu dostave i finansijske izveštaje koje podnose Narodnoj banci Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (bilans uspeha, bilans stanja i Statistički aneks) ako vode dvojno knjigovodstvo, odnosno bilans uspeha ako vode prosto knjigovodstvo, kao i drugu dokumentaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit preduzeća i sa ovim zakonom.”
Član 16.
U članu 95. stav 2. menja se i glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, obveznik – rezident (fizičko lice i preduzetnik koji plaća porez na paušalno utvrđen prihod) koji u toku iste godine ostvari kapitalne gubitke, kao i kapitalne dobitke od prodaje hartija od vrednosti, radi utvrđivanja poreske obaveze podnosi poresku prijavu najkasnije u roku od 15 dana po isteku godine u kojoj je ostvario kapitalne gubitke i kapitalne dobitke.”
Član 17.
U članu 101a stav 4. briše se.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reči: „st. 1. do 5.” zamenjuju se rečima: „st. 1. do 4.”
Član 18.
U članu 115. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Za obveznike iz člana 95. stav 2. ovog zakona porez se utvrđuje nakon izvršenog prebijanja kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima u smislu člana 78. st. 3. i 4. ovog zakona, za godinu za koju se utvrđuje poreska obaveza.”
Dosadašnji st. 2-4. postaju st. 3-5.
Član 19.
Posle člana 115. dodaje se član 115a, koji glasi:
„Član 115a
Centralni registar dužan je da, u roku od deset dana po isteku kalendarske godine, Poreskoj upravi dostavi podatke o licima iz člana 95. stav 2. ovog zakona koja su u prethodnoj godini vršila prenos hartija od vrednosti uz naknadu u novcu, odnosno u drugim pravima.
Vrstu podataka iz stava 1. ovog člana i način njihovog dostavljanja Poreskoj upravi, bliže uređuje ministar finansija.”
Član 20.
Za 2008. i 2009. godinu ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod.
Član 21.
Odredbe ovog zakona u pogledu obaveze utvrđivanja i plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana primenjivaće se počev na dohodak koji se ostvari u 2008. godini.
Član 22.
Obveznik koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ima ostvarene kapitalne gubitke u smislu člana 78. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06 i 65/06 – ispravka),
može da vrši prebijanje tog kapitalnog gubitka sa budućim kapitalnim dobitkom prema propisama koji su važili u momentu ostvarivanja kapitalnog gubitka.
Član 23.
Propise iz čl. 9. i 19. ovog zakona ministar finansija doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 24.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
•Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
U okviru daljih aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme, u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom Vlade Republike Srbije, predlaže se, između ostalih, i donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su prvenstveno u potrebi poreskog stimulisanja razvoja tržišta i prometa hartija od vrednosti, smanjenjem stope poreza na kapitalni dobitak sa 20% na 10%; drugačijim uređenjem načina prebijanja kapitalnih gubitaka kapitalnim dobicima; davanja podsticaja za razvoj i investiranje u poljoprivredu; proširenja predmeta oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana na prihod od kapitala (na kamatu), čime se stvaraju uslovi za istovetan poreski tretman prihoda fizičkih lica koji se oporezuju porezom na dohodak građana.
U tom smislu, osnovna sadržina i ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem ovog zakona su sledeći:
– oslobađanje poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za period od dve godine (2008. i 2009.), kao i sniženje stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14% na 10%, čime se ona ujednačava sa stopom poreza na prihode od samostalne delatnosti, što sve ukupno ima za cilj da obezbedi podsticaj za razvoj i investiranje u poljoprivredu;
– poresko izuzimanje na prihode po osnovu kapitalnog dobitka ostvarenog prometom uz naknadu hartija od vrednosti koje je obveznik držao u svom portfelju najmanje 3 godine;
– drugačije uređenje mogućnosti prebijanja kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima ostvarenih prodajom jednog prava ili udela sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava ili udela, kao i međusobno prebijanje kapitalnih gubitaka ostvarenih prodajom jedne hartije od vrednosti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom druge hartije od vrednosti, pri čemu se daje mogućnost da ukoliko se posle prebijanja iskaže kapitalni gubitak vrši se njegovo prebijanje u narednih pet godina na račun budućih kapitalnih dobitaka.
Za obveznika rezidenta prebijanje kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima ostvarenim prodajom hartija od vrednosti vrši se na godišnjem nivou, pri čemu se poreska prijava podnosi jednom godišnje (po isteku
godine). U pogledu prebijanja kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima, koje ostvare nerezidenti, po osnovu prodaje prava i udela, odnosno hartija od vrednosti, zadržava se postojeće zakonsko rešenje u smislu da se prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom vrši u istoj godini a da se poreska prijava podnosi u roku od 15 dana od dana ostvarivanja prihoda. Takođe, zadržava se postojeće zakonsko rešenje i u pogledu prebijanja kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima koje obveznik rezident ostvari prodajom prava i udela, u smislu da se prebijanje vrši u istoj godini, a da se poreska prijava podnosi u roku od 15 dana od dana ostvarivanja prihoda;
– snižavanje stope poreza na kapitalni dobitak sa 20% na 10%;
– drugačije utvrđivanje poreske osnovice po osnovu prihoda od osiguranja lica, priznavanjem troška u visini uplaćene premije osiguranja, odnosno iznosa novčanih sredstava koja su kao penzijski doprinos uplaćena u dobrovoljni penzijski fond (u slučaju kad se vrši kupovina anuiteta u društvu za osiguranje ulaganjem povučenih akumuliranih sredstava po osnovu udela člana dobrovoljnog penzijskog fonda);
-širi se poreski obuhvat u pogledu predmeta oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana na prihode po osnovu kapitala (na prihod po osnovu kamate), čime se stvaraju uslovi za istovetan poreski tretman različitih vrsta prihoda fizičkih lica koji se oporezuju porezom na dohodak građana;
– kod oporezivanja godišnjim porezom na dohodak pojednostavljuje se način obračuna poreza, uz primenu progresivnog oporezivanja u vidu dve stope od 10% i 15%, koje se primenjuju na poresku osnovicu, tj. oporezivi dohodak, koji je kao takav utvrđen u apsolutnom iznosu;
– ukida se poresko oslobođenje u smislu da se dosadašnja povoljnost za strance rezidente, u vidu poreskog oslobođenja za dodatna primanja koja služe za pokriće njihovih dodatnih troškova proisteklih iz zaposlenja u Republici Srbiji, ukida kao vid poreskog stimulisanja u korist stranih državljana u odnosu na domaće državljane, čime se obezbeđuje jednak poreski tretman stranaca i domaćih državljana.
Sem toga, u cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06 i 65/06-ispravka – u daljem tekstu: Zakon), radi primene njegovih odredaba uz što manje tumačenja, vrše se i druge izmene koje su ocenjene potrebnim za adekvatniju i efikasniju primenu Zakona, kao i određena pravna i jezička, odnosno terminološka preciziranja u pojedinim odredbama Zakona.
U odnosu na porez na dohodak građana ne postoje obavezujući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno vršiti usaglašavanje.
•Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbi člana 2. stav 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („Sl. glasnik RS”, br. 76/91, … i 135/04), uređuju samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući javni prihod, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje prihoda građana i spada u zakonodavnu
regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
•Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.
Uređivanjem poresko-pravne materije Zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
U članu 9. stav 1. tačka 5) predlaže se usaglašavanje u pogledu naziva vrste primanja koje je predmet poreskog izuzimanja, a koje predstavlja davanje iz oblasti socijalne zaštite i socijalne sigurnosti saglasno odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana („Sl. glasnik RS”, br. 36/91, … i 115/05). Prema tom zakonu primanje ostvareno po osnovu materijalnog obezbeđenja, koje je (prema trenutno važećem zakonskom rešenju) predmet poreskog izuzimanja, predstavlja jednu vrstu davanja po osnovu socijalne zaštite i socijalne sigurnosti građana. Predloženom izmenom biće omogućeno poresko izuzimanje za sve vrste davanja iz oblasti socijalne zaštite i socijalne sigurnosti koja su propisana i ostvaruju se saglasno odredbama pomenutog zakona koji uređuje tu oblast.
U tački 20) vrši se terminološko i pravno upodobljavanje sa nazivom akta kojim je utvrđeno pravo na isplatu novčane naknade licu kome prestaje radni odnos – Odluka o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, koju je donela Vlada Republike Srbije, sa primenom od 30. 7. 2005. godine, a objavljenoj u „Sl. glasnik RS”, br. 64/05 i 89/06. Predmetna Odluka predstavlja osnov za isplatu novčane naknade koja je izuzeta od oporezivanja porezom na dohodak građana do visine iznosa propisanog tom Odlukom. Takođe, propisano je poresko oslobođenje na celokupan iznos novčane naknade koju ostvaruju lica starija od 50 godina, a koja se isplaćuje po socijalnim programima koje je odobrila Vlada Republike Srbije ili iz sredstava poslodavca.
U skladu sa Uredbom o vršenju vojne obaveze („Sl. list SRJ” br. 36/94, … i 4/05 i „Sl. glasnik RS”, br. 6/07 i 86/07), kojom je uređeno novčano primanje (tzv. „vojnička plata”) lica na odsluženju vojnog roka, to primanje je izuzeto od oporezivanja porezom na dohodak građana kao primanje koje nadležni državni organi isplaćuju vojnicima. Međutim, izmenom člana 27. stav 4. te Uredbe (sa primenom od 27. januara 2007. godine), kojim je uređeno to pravo, primanja vojnika koji vojni rok služe u civilnoj službi obezbeđuje i isplaćuje organizacija, odnosno ustanova u kojoj ta lica služe vojni rok. U tom smislu predloženom izmenom u tački 22) omogućeno je da i novčano primanje lica koja
služe vojni rok u civilnoj službi a koje je ostvareno od tih organizacija i ustanova (koji su isplatioci primanja) bude predmet poreskog izuzimanja.
U tački 25) vrši se terminološko pojašnjenje norme u pogledu prava na poresko izuzimanje od oporezivanja po osnovu PDV nadoknade koja se isplaćuje obveznicima prihoda od poljoprivrede i šumarstva, odnosno poljoprivrednicima, u smislu da se pravo na poresko izuzimanje PDV nadoknade odnosi na lica (poljoprivrednike) koja ostvaruju pravo na PDV nadoknadu saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Uz član 2.
Vrši se pravno-tehničko usaglašavanje sa drugim odredbama Zakona.
Uz član 3.
Predlaže se brisanje člana 19. Zakona, kojim je uređena povoljnost za strance rezidente u vidu poreskog oslobođenja za dodatna primanja koja služe za pokriće njihovih dodatnih troškova proisteklih iz zaposlenja u Republici Srbiji, čime se ukida poresko stimulisanje u korist stranih državljana u odnosu na domaće državljane.
Naime, odredbom člana 19. Zakona propisano je poresko oslobođenje na dodatna primanja stranca rezidenta zaposlenog kod rezidentnog lica ili u stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica, koja se odnose na pokriće njegovih dodatnih troškova proisteklih iz zaposlenja u Republici Srbiji, tako da su oslobođena poreza na zaradu u visini do 35% isplaćene zarade.
Ukazujemo da ovo oslobođenje, kao zakonsko rešenje postoji od 2001. godine, kad je donet Zakon, iz razloga jer je postojala potreba davanja poreskih olakšica u cilju stvaranja dobrih pretpostavki za dolazak što većeg broja stranih stručnjaka. Dalje postojanje ove povoljnosti, sa stanovišta motivacije i vremenskog aspekta kad je pogodnost propisana Zakonom, više nije opravdano.
Uz član 4.
Predlaže se smanjenje stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14% na 10%.
Uz član 5.
Vrši se terminološko usklađivanje sa članom 3. stav 1. tačka 4) i čl. 52, 52a, 53, 54, 55, 58, 59, 87. stav 4. tačka 3), članom 99. stav 1. tačka 2) Zakona, u pogledu naziva vrste prihoda koji podleže oporezivanju porezom na kapitalni dobitak koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu autorskog prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine.
Uz član 6.
Predlaže se brisanje poreskog izuzimanja kod poreza na kapitalni dobitak ostvaren od prihoda po osnovu prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti, koji su stečeni nasleđem. Na taj način se u pogledu poreskog tremana prihoda od kapitalnog dobitaka izjednačavaju prihodi po osnovu prenosa uz naknadu prava, udela i hartija od vrednosti, bez obzira na pravni osnov njihovog sticanja, tj. po kome ih je prenosilac stekao (nasleđe, poklon, kupovina, i sl.).
Novododatim stavom 3. uvodi se izuzimanje od oporezivanja kod prenosa hartija od vrednosti koje je pre prodaje obveznik držao u svom portfelju najmanje tri godine, čime se stimuliše sticanje hartija od vrednosti radi
njihovog dugoročnog držanja u portfelju a ne samo radi brzog i kratkoročnog prometovanja.
Uz član 7.
Vrši se preciziranje načina utvrđivanja nabavne cene kod prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti koje je obveznik stekao poklonom. Na isti način utvrđuje se nabavna cena kod prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti
stečenih nasleđem. Naime, nabavnom cenom se smatra cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti. Ukoliko se ta cena ne može utvrditi onda se uzima tržišna vrednost prava, udela ili hartije od vrednosti u momentu njihovog sticanja od strane poklonodavca, odnosno ostavioca.
U pogledu prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti koje je obveznik stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju, s obzirom da je reč o teretnom pravnom poslu, nabavna vrednost se opredeljuje prema tržišnoj vrednosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu sticanja, s obzirom da davalac izdržavanja ne postaje vlasnik momentom zaključenja ugovora ili nekim drugim unapred opredeljenim momentom, već je momenat sticanja opredeljen momentom delacije (smrti) primaoca izdržavanja, koji predstavlja buduću neizvesnu okolnost.
Uz član 8.
Predlaže se smanjenje stope poreza na kapitalni dobitak sa 20% na 10%.
Uz član 9.
Ceneći podnete inicijative (Beogradska berza i Centralni registar HoV) za izmenu Zakona u pogledu oporezivanja kapitalnog dobitka ostvarenog prometom hartija od vrednosti, predlaže se drugačije uređenje načina prebijanja kapitalnih gubitaka i kapitalnih dobitaka ostvarenih prodajom hartija od vrednosti.
U pogledu prebijanja kapitalnih gubitaka ostvarenih prodajom jednog prava ili udela prebijanje se vrši sa kapitalnim dobicima ostvarenim prodajom drugog prava ili udela, a kod hartija od vrednosti prebijanje se vrši međusobno, tako što se kapitalni gubitak od prodaje jedne hartije od vrednosti prebija sa kapitalnim dobitkom od prodaje druge hartije od vrednosti.
U slučaju kad se i posle izvršenog prebijanja iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je prebijanje u narednih pet godina na račun budućih kapitalnih dobitaka.
Predviđeno je donošenje podzakonskog akta kojim će se urediti način prebijanja kapitalnih gubitaka.
Uz član 10.
Na osnovu inicijativa društava za osiguranje, kod utvrđivanja poreske osnovice priznaje se trošak po osnovu uplate premija osiguranja, tako da oporezivi prihod predstavlja razliku između isplaćene naknade iz osiguranja lica i uplaćene premije po tom osnovu. Ovim umanjenjem poreske osnovice daje se fiskalni podsticaj razvoju sistema osiguranja lica.
U slučaju kad se vrši ulaganje u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje na način što se povučena akumulirana sredstva po osnovu udela člana
dobrovoljnog penzijskog fonda u neto imovini tog fonda ulože u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje, a saglasno zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, osnovicu poreza čini vrednost isplaćene naknade iz osiguranja lica umanjena za iznos novčanih sredstava koja su uplaćena u dobrovoljni penzijski fond kao penzijski doprinos.
Uz član 11.
Izvršeno je preciziranje u smislu koje vrste prihoda fizičkog lica se smatraju ostalim prihodima, čime se stvaraju uslovi za jasno opredeljivanje poreskog tretmana prihoda fizičkih lica.
Na osnovu usmenih i pismenih inicijativa (Ministarstva zdravlja), a koje se odnose na izmenu, odnosno preciziranje tačke 4) stava 4 člana 85. Zakona, u smislu uvođenja poreskog oslobođenja za naknadu troškova po osnovu službenih putovanja licima koja nisu zaposlena kod isplatioca (troškovi prevoza, ishrane i smeštaja), a u svrhe profesionalne edukacije tih lica (sarađuju u humanitarne, zdravstvene, vaspitne, kulturne i dr. svrhe), u slučaju kad te troškove snose druga lica kod kojih ova fizička lica nisu u radnom odnosu, pri čemu ta fizička lica ne ostvaruju nikakvu naknadu, izvršena je pomenuta izmena.
Uz član 12.
Vrši se terminološko usaglašavanje pojma stranca rezidenta – poreskog obveznika godišnjeg poreza na dohodak građana, kao i proširenje predmeta oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana na prihode od kapitala iz člana 63. stav 1. Zakona (na kamatu), koji prema sad važećem zakonskom rešenju nisu predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana, čime se doprinosi stvaranju jednakog poreskog tretmana svih vrsta prihoda fizičkog lica.
Predloženom izmenom briše se stav 7. člana 87. Zakona (u vezi sa predloženim brisanjem člana 19. Zakona), koji se odnosi na dodatna primanja stranca rezidenta koja su oslobođena poreza na zaradu i kao takva ne ulaze u dohodak koji se oporezuje godišnjim porezom na dohodak građana. Predloženom izmenom omogućava se da, u dohodak za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana uračunava se iznos zarade bez umanjenja za dodatna primanja stranca rezidenta.
Takođe, vrši se pravno-tehničko usaglašavanje sa drugim odredbama Zakona.
Uz član 13.
Vrši se pravno-tehničko usaglašavanje sa drugim odredbama Zakona.
Uz član 14.
Vrši se upodobljavanje obračunske veličine, odnosno iznosa raspona dohotka za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana, i to po stopi od 10% (na iznos do 1.000.000 dinara oporezivog dohotka), odnosno 15% (na iznos preko 1.000.000 dinara oporezivog dohotka). Naime, ovim rešenjem poreska stopa se primenjuje na poresku osnovicu umesto na obračunsku veličinu (kako je sad uređeno zakonom). Po sada važećem zakonskom rešenju visina poreske stope nije uslovljena visinom poreske osnovice već je utvrđivana u svakom konkretnom slučaju u zavisnosti od visine dohotka za oporezivanje, kao merne veličine za
utvrđivanje stope, dok se predloženom izmenom doprinosi pojednostavljivanju sistema oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana.
Uz član 15.
Vrši se usaglašavanje sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS”, broj 46/06), u pogledu potrebne dokumentacije koja se podnosi uz poresku prijavu i poreski bilans u cilju utvrđivanja poreske obaveze na prihode od samostalne delatnosti.
Uz član 16.
Opredeljuje se rok za podnošenje poreske prijave za obveznika – rezidenta (fizičko lice kao i preduzetnika koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod) na prihode od kapitalnog dobitka po osnovu prodaje hartija od vrednosti, imajući u vidu da se kroz izmene i dopune Zakona drugačije uređuje način obračunavanja poreza na kapitalni dobitak rezidentnih i nerezidentnih obveznika, ostvaren prodajom hartija od vrednosti, u smislu da obveznik – rezident koji u istoj godini ostvari kapitalni gubitak, kao i kapitalni dobitak od prodaje hartija od vrednosti, radi utvrđivanja poreske obaveze podnosi poresku prijavu najkasnije u roku od 15 dana po isteku godine u kojoj je ostvario kapitalne gubitke i kapitalne dobitke.
Uz član 17.
Predlaže se brisanje stava 4. člana 101a Zakona, radi pravno-tehničkog usaglašavanja sa odredbama Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05 i 61/05).
Uz član 18.
Predlaže se način utvrđivanja poreske obaveze od strane poreskog organa donošenjem rešenja, u pogledu oporezivanja prihoda kapitalnim dobitkom koji ostvare lica iz člana 95. stav 2. (fizička lica i preduzetnici koji plaćaju porez na paušalno utvrđeni prihod), u slučaju kad se vrši prebijanje kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima (ostvarenih prometom hartija od vrednosti).
Uz član 19.
Opredeljuje se rok u kom je Centralni registar hartija od vrednosti dužan da Poreskoj upravi dostavi podatke o prenosima hartija od vrednosti izvršenim od strane rezidentnog lica, uz naknadu u novcu, kao i u drugim pravima, a u cilju utvrđivanja kapitalnog dobitka, odnosno prebijanja ostvarenog gubitka i dobitka po tom osnovu.
Utvrđuje se da će način i postupak dostavljanja podataka Poreskoj upravi, kao i opis (vrste) podataka biti uređeni podzakonskim aktom koji će doneti ministar finansija.
Uz član 20.
Poljoprivrednici koji porez plaćaju na katastarski prihod oslobađaju se plaćanja poreza za 2008. i 2009. godinu. Oslobođenje po tom osnovu bilo je propisano za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu. Na ovaj način daje se podsticaj za ulaganje u poljoprivredu, imajući u vidu da je katastarski prihod, kao osnovica za utvrđivanje poreza, nizak, pa prihod po tom osnovu ima malo učešće u prihodima od poreza na dohodak građana.
Dejstvo ove odredbe ide u prilog rasterećenju poljoprivrednika od ovog poreza i u stimulisanju za ulaganje u poljoprivredu.
Uz član 21.
Predlaže se da odredbe ovog zakona, u pogledu utvrđivanja i plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana, primenjuju se na dohodak koji je ostvaren počev od 1. januara 2008. godine.
Uz član 22.
Propisan je rok do kog može da se vrši prebijanje kapitalnih gubitaka na način kako je to uređeno članom 78. Zakona, kojim je propisano prebijanje u roku od 5 godina. To znači da obveznik koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ima ostvarene kapitalane gubitke u smislu odredaba člana 78. Zakona, može da vrši prebijanje saglasno toj odredbi.
Uz član 23.
Propisan je rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata saglasno izvršenim izmenama i dopunama Zakona.
Uz član 24.
Predloženo je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u Budžetu Republike.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje Zakona po hitnom postupku, predlaže se u skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Donošenje Zakona po hitnom postupku neophodno je imajući u vidu da su efekti predloženih izmena i dopuna ovog zakona ugrađeni u planirani budžet za 2008. godinu. Nedonošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana po hitnom postupku imalo bi štetne posledice jer bi došlo da problema u funkcionisanju fiskalnog sistema u delu oporezivanja prihoda fizičkih lica, kao i u pogledu priliva budžetskih sredstava po tom osnovu, što bi se negativno odrazilo na obezbeđivanje neophodnih materijalnih sredstava i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Procenjuje se da će primena ovog zakona sveukupno imati neznatno pozitivne efekte na prihode Budžeta Republike.
Naime, smanjenjem stope poreza na kapitalni dobitak sa 20% na 10%, uvođenjem poreskog oslobođenja na kapitalni dobitak ostvaren prodajom hartija od vrednosti koje je obveznik držao u svom portfelju najmanje tri godine, i kroz očekivano povećanje obima prometa uz naknadu prava, udela i hartija od vrednosti, procenjujemo da će rezultat predstojećih izmena i dopuna Zakona dovesti do neznatnog povećanja prihoda u Budžetu po osnovu poreza od navedenih prihoda.
Takođe, sniženje stope poreza na kapitalni dobitak, kao i drugačije uređenje načina prebijanja kapitalnog gubitka kapitalnim dobitkom po osnovu prenosa uz naknadu prava, udela i hartija od vrednosti, smatra se podsticajnom merom za razvoj tržišta hartija od vrednosti.
Predloženo poresko oslobođenje na prihode od poljoprivrede i šumarstva za 2008. i 2009. godinu, kao i sniženje stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14% na 10%, neće imati negativne efekte na prihode Budžeta, s obzirom da su poljoprivrednici koji porez plaćaju na katastarski prihod bili oslobođeni od plaćanja poreza za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu. Inače, porez na katastarski prihod, kao osnovicu poreza, ima neznatno učešće u strukturi prihoda Budžeta. Predloženim odredbama daje se dalji podsticaj za ulaganje u poljoprivredu s obzirom da će poljoprivrednik kao obveznik poreza biti rasterećen ove poreske obaveze.
Očekuje se da predloženo rešenje koje se odnosi na godišnji porez na dohodak građana (počev od 2008. godine) ima za posledicu ostvarivanje neznatno većeg iznosa na ime poreza od prihoda po tom osnovu, imajući u vidu visinu iznosa (poreske osnovice), kao i proširenje predmeta oporezivanja i na prihode od kapitala (na kamatu). Oporezivi dohodak (poreska osnovica) u visini od 1.000.000 dinara koja opredeljuje stopu godišnjeg poreza na dohodak građana od 10% i 15%, odmeren je na osnovu izvršene analize prema podacima dobijenim od Poreske uprave o broju obveznika i visini poreske osnovice za 2006. godinu. U tom smislu predloženi iznos od 1.000.000 dinara opredeljuje približno isti broj poreskih obveznika koji odgovara broju obveznika koji su bili obuhvaćeni oporezivanjem godišnjim porezom na dohodak građana, po stopi od 10%, odnosno 15%, za prihode ostvarene u 2006. godini.
U smislu drugačijeg načina utvrđivanja poreske osnovice za prihod po osnovu poreza od osiguranja lica, a imajući u vidu predloženo rešenje, ukazujemo da prihodi po tom osnovu imaju neznatan uticaj na povećanje visine prihoda Budžeta (npr. u 2006. godini ostvareno oko 10.000 dinara, a u 2007. godini ostvareno je oko 105.000 dinara), zbog čega ovo predloženo rešenje neće imati negativne efekte po prihode Budžeta.
Generalno, procenjuje se da će rešenja koja se propisuju ovim zakonom i obezbeđuju njihovom primenom sveukupno posmatrano imati neznatno pozitivne efekte na prihode Budžeta Republike.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Uređivanjem oporezivanja prihoda fizičkih lica, na način kako je predloženo Zakonom, neće se negativno uticati na poslovanje preduzetnika i fizičkih lica koji će ostvarivati prihode po osnovu kapitalnog dobitka, kao i koji će biti oporezovani godišnjim porezom na dohodak građana na prihode (ostvarene u 2008. godini), a koji su predmet oporezivanja godišnjim porezom.
Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi
Primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.
Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati
Naveli smo da primena Zakona ne bi trebalo da ima dodatne troškove obveznicima.
Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Ovim zakonom se uređuje oporezivanje prihoda fizičkih lica, a predložena zakonska rešenja nemaju za prevashodni cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove, od kojih su neki ugrađeni u ovaj zakon.
6. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje Zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike, kao i za davanje mišljenja u njegovoj primeni.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.
ODREDBE ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA ČIJA SE IZMENA I DOPUNA VRŠI
Član 9.
Ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu:
1) propisa o pravima ratnih invalida;
2) roditeljskog i dečijeg dodatka;
3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje;
4) naknada za vreme nezaposlenosti;
5) materijalnog obezbeđenja PRAVA U SOCIJALNOJ ZAŠTITI I SOCIJALNOJ SIGURNOSTI u skladu sa zakonom;
6) naknada iz zdravstvenog osiguranja, osim naknade zarade (plate);
7) naknada iz osiguranja imovine, izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist, kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadoknađuje pretrpljena šteta, ukoliko ona nije nadoknađena od štetnika;
8) naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu);
9) pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika – do 35.000 dinara;
10) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja;
11) organizovane socijalne i humanitarne pomoći;
12) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 6.000 dinara;
13) naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – u mesečnom iznosu do 5.000 dinara;
14) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u kazneno-popravnim ustanovama;
15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama;
16) naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora ili za popis stanovništva;
17) penzija i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno vojnog osiguranja;
18) otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim se uređuje rad;
19) otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji je utvrđen tim zakonom;
20) jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju, u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, broj 64/05) – do iznosa utvrđenog tim programom, a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa; NOVČANE NAKNADE KOJA SE ISPLAĆUJE LICU KOME PRESTAJE RADNI ODNOS U PROCESU RACIONALIZACIJE, RESTRUKTURIRANjA I PRIPREME ZA PRIVATIZACIJU, U SKLADU SA ODLUKOM O UTVRĐIVANjU PROGRAMA ZA REŠAVANjE VIŠKA ZAPOSLENIH U PROCESU RACIONALIZACIJE, RESTRUKTURIRANjA I PRIPREME ZA PRIVATIZACIJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 64/05 I 89/06) – DO IZNOSA UTVRĐENOG TIM PROGRAMOM, A ZA LICA STARIJA OD 50 GODINA ŽIVOTA – BEZ OGRANIČENjA IZNOSA;
21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici;
22) naknada koje, u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije, nadležni državni organ isplaćuje NAKNADA KOJE SE, U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU VOJSKU SRBIJE, ISPLAĆUJU vojnicima (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi), studentima vojnih akademija, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne oficire;
23) naknada koje se, u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove, isplaćuju učenicima srednje škole unutrašnjih poslova;
24) premija, subvencija i regresa iz budžeta Republike, koji se isplaćuju na poseban namenski račun otvoren kod poslovne banke, obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno poljoprivrednicima, upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa posebnim propisima;
25) PDV nadoknade, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koja se isplaćuje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
26) nagrada učenicima i studentima ostvarenim za postignute rezultate tokom školovanja i obrazovanja, kao i osvojenih na takmičenjima u okviru obrazovnog sistema.
Ostvarivanje prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. tač. 10) do 13) ovog člana bliže uređuje ministar finansija.
Član 12a
Dinarski iznosi iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12) i 13), člana 15a stav 2, člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5), 6) i 7), člana 21a, člana 83. stav 5. tačka 1) i člana 101a st. 1, 3, 4, i 5. ČLANA 101A ST. 1, 3. I 4. ovog zakona usklađuju se godišnje stopom rasta cena na malo u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Usklađene dinarske iznose iz stava 1. ovog člana objavljuje Vlada.
Usklađeni dinarski iznosi iz stava 1. ovog člana primenjuju se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tih iznosa.
Član 19.
Dodatna primanja stranca rezidenta, zaposlenog kod rezidentnog lica ili u stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica, određenoj u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit preduzeća, koja se odnose na pokriće njegovih dodatnih troškova proisteklih iz zaposlenja u Republici, oslobođena su poreza do visine koja ne prelazi 35% isplaćene zarade.
Oslobođenje iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na naknadu isplaćenu strancu rezidentu iz stava 1. ovog člana po osnovu pokrića troškova poreza na dohodak.
Pravo na oslobođenje iz stava 1. ovog člana stranac – rezident ima:
1) ako je bio rezident druge države neposredno pre nego što je zasnovao radni odnos ili zaključio ugovor o sličnim poslovima iz člana 13. ovog zakona, na osnovu kojih ostvaruje dodatna primanja iz stava 1. ovog člana;
2) ako je postao rezident Republike isključivo iz poreskih razloga, a na osnovu radnog odnosa ili ugovora iz člana 13. ovog zakona;
3) ako mu radni odnos ili sličan posao po osnovu ugovora iz člana 13. ovog zakona ne traje duže od tri godine.
Član 28.
Stopa poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva iznosi 14% 10%.
Član 72.
Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):
1) stvarnih prava na nepokretnostima;
2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu;
3) prava intelektualne svojine AUTORSKIH PRAVA, PRAVA SRODNIH AUTORSKOM PRAVU I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE;
4) udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti, osim dužničkih hartija od vrednosti;
5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove;
6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda;
7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda.
Izuzetno od stava 1. tačka 4) ovog člana, kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. stav 5. ovog zakona.
Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik, kao član otvorenog, zatvorenog, odnosno privatnog investicionog fonda, ostvari kao razliku između kupovne i otkupne cene investicione jedinice, akcija, odnosno udela, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove.
Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom, programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa.
Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela, odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona.
Kad je razlika iz stava 2. ovog člana negativna, u pitanju je kapitalni gubitak.
Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. januara 1994. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom.
Član 72a
Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje kod prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti u sledećim slučajevima:
1) ako su stečena nasleđem;
2) ako se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji;
3) ako se prenos vrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka.
Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje na prihod ostvaren po osnovu prenosa dužničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.
KAPITALNI DOBITAK SE NE UTVRĐUJE I NE OPOREZUJE NA PRIHOD OSTVAREN PO OSNOVU PRENOSA HARTIJA OD VREDNOSTI, KOJE JE PRE PRODAJE OBVEZNIK DRŽAO U SVOM PORTFELjU NAJMANjE TRI GODINE.
Član 75.
Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se tržišna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili je mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika.
AKO JE PRAVO, UDEO ILI HARTIJU OD VREDNOSTI OBVEZNIK STEKAO POKLONOM ILI NASLEĐEM, NABAVNOM CENOM IZ ČLANA 74. STAV 1. OVOG ZAKONA SMATRA SE CENA PO KOJOJ JE POKLONODAVAC, ODNOSNO OSTAVILAC STEKAO TO PRAVO, UDEO ILI HARTIJU OD VREDNOSTI, ODNOSNO AKO SE TA CENA NE MOŽE UTVRDITI ONDA TRŽIŠNA VREDNOST PRAVA, UDELA ILI HARTIJE OD VREDNOSTI U MOMENTU STICANjA OD STRANE POKLONODAVCA, ODNOSNO OSTAVIOCA.
AKO JE PRAVO, UDEO ILI HARTIJU OD VREDNOSTI OBVEZNIK STEKAO UGOVOROM O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANjU, NABAVNOM CENOM IZ ČLANA 74. STAV 1. OVOG ZAKONA SMATRA SE TRŽIŠNA CENA PRAVA, UDELA ILI HARTIJE OD VREDNOSTI KOJA JE UZETA ILI MOGLA BITI UZETA KAO OSNOVICA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA U MOMENTU NjIHOVOG STICANjA OD STRANE OBVEZNIKA.
Član 77.
Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 20% 10%.
Član 78.
Kapitalni gubitak ostvaren prodajom jednog prava, udela ili hartije od vrednosti, može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava, udela ili hartije od vrednosti u istoj godini.
Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih pet godina na račun budućih kapitalnih dobitaka.
KAPITALNI GUBITAK OSTVAREN PRODAJOM JEDNOG PRAVA ILI UDELA, OSIM HARTIJE OD VREDNOSTI, MOŽE SE PREBITI SA KAPITALNIM DOBITKOM OSTVARENIM PRODAJOM DRUGOG PRAVA ILI UDELA, OSIM HARTIJE OD VREDNOSTI, U ISTOJ GODINI.
AKO SE I POSLE PREBIJANjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ISKAŽE KAPITALNI GUBITAK, DOPUŠTENO JE NjEGOVO PREBIJANjE U NAREDNIH PET GODINA NA RAČUN BUDUĆIH KAPITALNIH DOBITAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
KAPITALNI GUBITAK OSTVAREN PRODAJOM JEDNE HARTIJE OD VREDNOSTI MOŽE SE PREBITI SA KAPITALNIM DOBITKOM OSTVARENIM PRODAJOM DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI U ISTOJ GODINI.
AKO SE I POSLE PREBIJANjA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA ISKAŽE KAPITALNI GUBITAK, DOPUŠTENO JE NjEGOVO PREBIJANjE U NAREDNIH PET GODINA NA RAČUN BUDUĆIH KAPITALNIH DOBITAKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
NAČIN I POSTUPAK PREBIJANjA KAPITALNIH GUBITAKA I KAPITALNIH DOBITAKA IZ ST. 1. DO 4. OVOG ČLANA BLIŽE UREĐUJE MINISTAR FINANSIJA.
Član 84.
Obveznik poreza na prihode od osiguranja lica je fizičko lice koje ostvari naknadu iz osiguranja lica.
Oporezivi prihod od osiguranja lica predstavlja vrednost isplaćene naknade iz osiguranja lica, ako nije izuzeta od oporezivanja u skladu sa članom 9. stav 1. tačka 7) ovog zakona, UMANjENE ZA IZNOS NOVČANIH SREDSTAVA UPLAĆENIH PREMIJA PO OSNOVU OSIGURANjA LICA.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, OPOREZIVI PRIHOD OD OSIGURANjA LICA, U SLUČAJU KAD SE POVUČENA AKUMULIRANA SREDSTVA PO OSNOVU UDELA ČLANA U NETO IMOVINI DOBROVOLjNOG PENZIJSKOG FONDA PO NALOGU I ZA RAČUN ČLANA FONDA ULOŽE U KUPOVINU ANUITETA U DRUŠTVU ZA OSIGURANjE SAGLASNO ZAKONU KOJI UREĐUJE DOBROVOLjNE PENZIJSKE FONDOVE I PENZIJSKE PLANOVE, PREDSTAVLjA VREDNOST ISPLAĆENE NAKNADE IZ OSIGURANjA LICA UMANjENE ZA IZNOS NOVČANIH SREDSTAVA UPLAĆENIH U DOBROVOLjNI PENZIJSKI FOND PO OSNOVU PENZIJSKOG DOPRINOSA.
Član 85.
Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito:
1) prihodi po osnovu ugovora o delu;
2) prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;
3) prihodi po osnovu dopunskog rada;
4) prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;
5) prihodi po osnovu volonterskog rada;
6) primanja članova upravnog i nadzornog odbora pravnog lica;
7) naknada poslanicima i odbornicima;
8) naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda;
9) primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača;
10) prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih delatnosti, ako nisu oporezovani kao prihodi od samostalne delatnosti u smislu ovog zakona;
11) nagrade, novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca NAGRADE I NOVČANA POMOĆ KOJA NE PODLEŽE PORESKOM IZUZIMANjU IZ ČLANA 9. OVOG ZAKONA, FIZIČKIM LICIMA KOJA NISU ZAPOSLENA KOD ISPLATIOCA;
11A) DRUGA DAVANjA FIZIČKIM LICIMA KOJA NISU ZAPOSLENA KOD ISPLATIOCA, A KOJA PO SVOJOJ PRIRODI ČINE DOHODAK FIZIČKOG LICA;
12) primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa;
13) naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
14) svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.
Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.
Oporezivi prihod za prihode iz stava 1. ovog člana čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Izuzetno od stava 1. tačka 13) ovog člana, porez na druge prihode ne plaća se na dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. tač. 2) do 4) ovog zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to:
1) upućenim, odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom naknade troškova u skladu sa zakonom i drugim propisima;
2) članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u vezi sa vršenjem funkcije;
3) upućenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca;
4) ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarnim, zdravstvenim, vaspitno-obrazovnim, kulturnim, sportskim, naučno-istraživačkim, verskim i sličnim delatnostima, sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama, savezima i udruženjima, nevladinim organizacijama, kao i u drugim nedobitnim organizacijama, i ako po osnovu te saradnje ne ostvaruje naknadu za radno angažovanje AKO DOBROVOLjNO, ODNOSNO PO POZIVU SARAĐUJU U HUMANITARNE, ZDRAVSTVENE, VASPITNO-OBRAZOVNE, KULTURNE, NAUČNO-ISTRAŽIVAČKE, VERSKE I DRUGE SVRHE, KAO I U SINDIKALNIM ORGANIZACIJAMA, PRIVREDNIM KOMORAMA, POLITIČKIM STRANKAMA, SAVEZIMA I UDRUŽENjIMA, NEVLADINIM I U DRUGIM NEDOBITNIM ORGANIZACIJAMA, PRI ČEMU NE OSTVARUJU BILO KOJU DRUGU NAKNADU PO OSNOVU TE SARADNjE.
Na druge prihode koje ostvari član učeničke zadruge, član omladinske ili studentske zadruge do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje, kao i fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja, obračunati porez umanjuje se za 40%.
Član 87.
Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica – rezidenti, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Neoporezivi iznos iz stava 1. ovog člana za stranca rezidenta zaposlenog kod rezidentnog lica ili u stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica, kao i za rezidenta upućenog u inostranstvo radi obavljanja poslova za rezidentno pravno lice iz člana 17. ovog zakona jeste petostruki iznos prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako obveznik – rezident upućen u inostranstvo radi obavljanja poslova za rezidentno pravno lice iz člana 17. ovog zakona, ostvari zaradu u inostranstvu u visini manjoj od 60% od ukupno ostvarenog dohotka u kalendarskoj godini u kojoj se utvrđuje godišnji porez, primenjuje se neoporezivi iznos iz stava 1. ovog člana.
Dohotkom iz stava 1. ovog člana smatra se godišnji zbir:
1) zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona;
2) oporezivog prihoda od samostalne delatnosti iz čl. 33. i 40. ovog zakona;
3) oporezivog prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. ovog zakona;
3A) OPOREZIVOG PRIHODA OD KAPITALA IZ ČLANA 63. STAV 1. OVOG ZAKONA;
4) oporezivog prihoda od nepokretnosti iz čl. 68. i 70. ovog zakona;
5) oporezivog prihoda od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3. do 5. ovog zakona;
6) oporezivog prihoda od osiguranja lica iz člana 84. stav 2. ST. 2. I 3. ovog zakona;
7) oporezivog prihoda sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a ovog zakona;
8) oporezivih drugih prihoda iz člana 85. ovog zakona;
9) prihoda po osnovima iz tač. 1) do 8) ovog stava, ostvarenih i oporezovanih u drugoj državi.
Zarade iz stava 4. tačka 1) ovog člana i oporezivi prihodi iz tač. 3), 7) i 8) tog stava umanjuju se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno oporezive prihode, a oporezivi prihodi iz tač. 2), 4), 5) i 6) TAČ. 2), 3A), 4), 5) i 6) tog stava umanjuju se za porez plaćen na te prihode u Republici.
Prihodi iz stava 4. tačka 9) ovog člana umanjuju se za porez plaćen u drugoj državi.
U dohodak stranca – rezidenta iz stava 2. ovog člana ulaze samo zarade, ne računajući i dodatna primanja oslobođena u skladu sa članom 19. stav 1. ovog zakona, ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. tog člana.
Dohodak za oporezivanje čini razlika između dohotka utvrđenog u skladu sa st. 4. do 7. ST. 4. DO 6. ovog člana i neoporezivog iznosa iz stava 1, odnosno stava 2. ovog člana.
Član 88.
Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana je oporezivi dohodak, koji čini razlika između dohotka za oporezivanje iz člana 87. stav 8. STAV 7. ovog zakona i ličnih odbitaka koji iznose:
1) za poreskog obveznika – 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
2) za izdržavanog člana porodice – 15% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po članu.
Ukupan iznos ličnih odbitaka iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.
Ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan obveznik.
Član 89.
Godišnji porez na dohodak građana plaća se po stopi:
1) za obveznika iz člana 87. stav 1. ovog zakona, koji je u kalendarskoj godini ostvario dohodak za oporezivanje saglasno članu 87 . stav 8:
– iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade – 10%;
– preko šestostruke prosečne godišnje zarade – 15%.
2) za obveznika iz člana 87. stav 2. ovog zakona, koji je u kalendarskoj godini ostvario dohodak za oporezivanje saglasno članu 87. stav 8:
– iznos do osmostruke prosečne godišnje zarade – 10%;
– preko osmostruke prosečne godišnje zarade – 15%.
GODIŠNjI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA PLAĆA SE NA OSNOVICU IZ ČLANA 88. OVOG ZAKONA, PO SLEDEĆIM STOPAMA:
– NA IZNOS DO 1.000.000 DINARA – 10%;
– NA IZNOS PREKO 1.000.000 DINARA – 100.000 DINARA + 15% NA IZNOS PREKO 1.000.000 DINARA.
Član 93.
Preduzetnik i obveznik poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, koji vode poslovne knjige, dužni su da poresku prijavu i poreski bilans, sa tačnim podacima, podnesu nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. marta naredne godine.
Uz poresku prijavu i poreski bilans, obveznici iz stava 1. ovog člana dužni su da dostave nadležnom poreskom organu i bilans uspeha, bilans stanja, izveštaj o novčanim tokovima i izveštaj o promenama na kapitalu ako vode dvojno knjigovodstvo, odnosno bilans uspeha ako vode prosto knjigovodstvo, kao i drugu dokumentaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit preduzeća i sa ovim zakonom.
UZ PORESKU PRIJAVU I PORESKI BILANS, OBVEZNICI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNI SU DA NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU DOSTAVE I FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOJE PODNOSE NARODNOJ BANCI SRBIJE U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA (BILANS USPEHA, BILANS STANjA I STATISTIČKI ANEKS) AKO VODE DVOJNO KNjIGOVODSTVO, ODNOSNO BILANS USPEHA AKO VODE PROSTO KNjIGOVODSTVO, KAO I DRUGU DOKUMENTACIJU U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DOBIT PREDUZEĆA I SA OVIM ZAKONOM.
Preduzetnik koji porez plaća na paušalni prihod, kome se u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje poreza značajnije izmeni obim poslovanja, odnosno prometa i drugi uslovi od uticaja na ostvarivanje prava na paušalno oporezivanje i visinu poreske obaveze, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije do 31. januara godine za koju se utvrđuje porez.
Član 95.
Obveznik koji u toku godine ostvari ili započne ostvarivanje prihoda na kapitalne dobitke i ostale prihode na koje se porez ne plaća po odbitku, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 15 dana od početka ostvarivanja prihoda.
Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod dužan je da posebno podnese poresku prijavu za prihode na kapitalne dobitke iz čl. 72. do 76. ovog zakona.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, OBVEZNIK – REZIDENT (FIZIČKO LICE I PREDUZETNIK KOJI PLAĆA POREZ NA PAUŠALNO UTVRĐEN PRIHOD) KOJI U TOKU ISTE GODINE OSTVARI KAPITALNE GUBITKE, KAO I KAPITALNE DOBITKE OD PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI, RADI UTVRĐIVANjA PORESKE OBAVEZE PODNOSI PORESKU PRIJAVU NAJKASNIJE U ROKU OD 15 DANA PO ISTEKU GODINE U KOJOJ JE OSTVARIO KAPITALNE GUBITKE I KAPITALNE DOBITKE.
Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti iz člana 67. ovog zakona, kao i obveznik poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. ovog zakona, dužni su da podnesu poresku prijavu i u slučaju kada se ovaj porez plaća po odbitku, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu, odnosno podzakupu.
Član 101a
Kod utvrđivanja osnovice poreza na zarade u smislu člana 15a stav 2. ovog zakona, zarada iz stava 1. tog člana umanjuje se za 5.000 dinara mesečno u punom iznosu za zaposlenog koji radi sa punim radnim vremenom.
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom, umanjenje iz stava 1. ovog člana je srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog u odnosu na puno radno vreme.
Kad zaposleni ostvaruje puno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, umanjenje iz stava 1. ovog člana vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi 5.000 dinara mesečno.
Kad zaposleni ostvaruje radno vreme preko punog radnog vremena kod dva ili više poslodavaca, umanjenje iz stava 1. ovog člana, vodeći računa o hronološkom redosledu zasnivanja radnog odnosa, vrše oni poslodavci kod kojih, zbirno posmatrano, zaposleni ostvaruju puno radno vreme, srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi 5.000 dinara mesečno. Pri tome, poslodavac kod koga je radni odnos, prema hronološkom redosledu, presudan za puno radno vreme zaposlenog umanjenje vrši za preostali iznos do 5.000 dinara mesečno.
Kad zaposleni ostvaruje nepuno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac vrši umanjenje srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na ukupno radno vreme, s tim što zbir umanjenja mora biti manji od 5.000 dinara mesečno, odnosno srazmerno ukupnom radnom vremenu zaposlenog u odnosu na puno radno vreme.
Način i postupak obračunavanja poreza na zarade iz st. 1. do 5. ST. 1. DO 4. ovog člana i dostavljanje podataka Poreskoj upravi bliže uređuje ministar finansija.
Član 115.
Porez na kapitalne dobitke utvrđuje rešenjem nadležni poreski organ na osnovu podataka iz poreske prijave.
ZA OBVEZNIKE IZ ČLANA 95. STAV 2. OVOG ZAKONA POREZ SE UTVRĐUJE NAKON IZVRŠENOG PREBIJANjA KAPITALNIH GUBITAKA SA KAPITALNIM DOBICIMA U SMISLU ČLANA 78. ST. 3. I 4. OVOG ZAKONA, ZA GODINU ZA KOJU SE UTVRĐUJE PORESKA OBAVEZA.
Ako obveznik ne podnese poresku prijavu, poreska obaveza se utvrđuje na osnovu podatka o ostvarenom kapitalnom dobitku kojim raspolaže nadležni poreski organ.
Pravo na poresko oslobođenje iz člana 79. stav 1. i člana 80. ovog zakona utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa na osnovu dokumentacije o rešavanju stambenog pitanja, priložene uz poresku prijavu.
Povraćaj plaćenog poreza na kapitalne dobitke iz člana 79. stav 2. ovog zakona ostvaruje se na zahtev obveznika, uz koji je priložena dokumentacija o rešavanju stambenog pitanja.