PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM
Član 1.
U Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom (,,Službeni glasnik RS”, br. 16/02 i 115/05) u čl. 1, 9, 22, u naslovu pododeljka 5, u čl. 24, 25. i 26. reči: ,,decom ometenom u razvoju” zamenjuju se rečima: ,,decom sa smetnjama u razvoju” u odgovarajućem padežu.
Član 2.
U članu 6. reči: ,,Srbije i Crne Gore” zamenjuju se rečima: ,,Republike Srbije”.
Član 3.
Član 11. menja se i glasi:
,,Član 11.
Naknada zarade za lica iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuje se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.
Naknada zarade za lica iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.
Naknada zarade za lica iz člana 10. stav 1. tačka 2) ovog zakona utvrđuje se u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.
Naknada zarade za lica iz člana 10. stav 1. tačka 2) ovog zakona koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.
Naknada zarade isplaćuje se u iznosu utvrđenom u skladu sa st. 1-4. ovog člana za vreme ostvarivanja prava.
Način obračuna naknade zarade propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja.”
Član 4.
U članu 12. st. 1. i 2. posle reči: ,,u radnom odnosu” dodaju se reči: „i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade,”.
Član 5.
U članu 13. stav 2. menja se i glasi:
„Poslodavac je dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi dokaze o visini osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva.”
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:
,,Poslodavcu iz stava 1. ovog člana prenos sredstava vrši se po dostavljanju dokaza da je isplatio naknadu zarade zaposlenom.”
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 6.
Član 14. menja se i glasi:
,,Član 14.
Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanin Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Izuzetno, ako majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na roditeljski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.
Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.
Pravo iz stava 1. ovog člana izuzetno priznaće se i ukoliko je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, odnosno ako postoji opravdani razlog za smeštaj deteta prethodnog reda rođenja sa smetnjama u mentalnom razvoju stepena teže i teške mentalne ometenosti, sa teškim telesnim oboljenjima i oštećenjima, kao i sa višestrukim smetnjama u razvoju, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.
Uz zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi se potrebna dokumentacija i uverenje nadležnog organa starateljstva o ispunjenosti uslova iz st. 4. i 5. ovog člana.
Pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1-5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.
Uslovi za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak utvrđuju se u odnosu na dan podnošenja zahteva.”
Član 7.
U članu 15. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Iznos roditeljskog dodatka za decu iz člana 14. stav 2. isplaćuje se u iznosu utvrđenom za četvrto dete.”
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. reči: „tri meseca” zamenjuju se rečima: „šest meseci”.
Član 8.
Posle člana 15. dodaje se član 15a koji glasi:
„Ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u 24 mesečne rate korisnik prava napusti dete, obustavlja se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.”
Član 9.
U članu 17. stav 1. reči: „Srbije i Crne Gore” zamenjuju se rečima: „Republike Srbije”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
,,Izuzetno od stava 1. ovog člana hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak za najviše četvoro sopstvene dece u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja.”
Dosadašnji st. 4 – 8. postaju st. 5 – 9.
Član 10.
„Član 18.
Školovanje u smislu ovog zakona jeste sticanje obrazovanja u svojstvu redovnog učenika u osnovnoj i srednjoj školi, a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, svojstvo redovnog učenika smatra se da ima i lice iz osetljivih društvenih grupa i lice sa izuzetnim sposobnostima koje stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra prosvete.
Član 11.
U članu 20. reči: ,,deteta ometenog u razvoju” zamenjuju se rečima: ,,deteta sa smetnjama u razvoju”.
Član 12.
Postupci za ostvarivanje prava na naknadu zarade započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Pravo na roditeljski dodatak, za decu rođenu pre stupanja na snagu ovog zakona, ostvariće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta.
Član 13.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u čl. 63-66 Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno pravo na slobodu odlučivanja o rađanju, prava deteta, prava i dužnosti roditelja, posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta, kao i socijalna zaštita građana i porodice.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i odnose se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, posebne podsticaje za rađanje dece i podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezi države da podrži dobrobit i porodice i deteta i budućih generacija. Otuda ovaj zakon ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike, već je, uključujući demografske potrebe, istovremeno i važan instrument populacione politike.
Praksa u dosadašnjoj primeni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom pokazala je da pojedine njegove odredbe treba izmeniti, dopuniti i precizirati, a takođe i uskladiti sa Ustavom.
U postupku ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, uočeno je da veliki broj poslodavaca neopravdano uvećava zaradu samo zaposlenoj trudnici u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje ovog prava, tj. u četiri meseca koji prethode mesecu otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Na ovaj način dolazi do neopravdanog odliva sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Tako je u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu broj korisnika ovog prava uvećan za 3,10%, dok su isplaćena sredstva veća za 45,70%. U 2009. godini zaključno sa mesecom oktobrom, broj korisnika u odnosu na 2008. godinu je uvećan za 10%, a potrebna sredstva za isplatu uvećana su za više od 30%.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINIH ODREDABA
U članu 1. izvršeno je terminološko usklađivanje teksta važećeg Zakona u čl. 1, 9, 22 u naslovu pododeljka 5, čl. 24, 25 i 26. u skladu sa savremenim tendencijama, principom poštovanja ličnosti i dostojanstva deteta, preporukama Zaštitnika građana i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (,,Službeni glasnik RS” br.72/09).
Članom 2. izvršeno je usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije.
Članom 3. izmenjen je član 11. Zakona i propisan je novi način utvrđivanja visine naknade zarade, imajući uvidu dosadašnje probleme u isplati naknade prouzrokovane izigravanjem i zloupotrebama dosadašnjih odredbi Zakona.
Članom 4. izvršeno je preciziranje u članu 12.
Članom 5. u članu 13. utvrđena je obaveza poslodavca da dostavi odgovarajuće dokaze o visini osnovne zarade zaposlenog i dokaz da je isplatio naknadu zarade zaposlenom.
Članom 6. izvršeno je usklađivanje u članu 14. sa Ustavom Republike Srbije i utvrđen je način ostvarivanja prava na roditeljski dodatak majke koja ima troje dece, a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, i precizirani uslovi koje majka mora da ispuni u pogledu dosadašnje brige o deci koju je ranije rodila.
Članom 7. u članu 15. utvrđen je iznos roditeljskog dodatka za dete koje je rođeno u višestrukoj trudnoći po rođenju trećeg deteta, i produžen je rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Članom 8. dodat je član 15a. kojim se definiše postupak dalje isplate prava kada se u toku njegovog korišćenja ustanovi da majka ne brine o detetu, odnosno da ga je napustila.
Članom 9. izvršeno je usklađivanje u članu 17. sa Ustavom Republike Srbije i utvrđen je način ostvarivanja prava dečijeg dodatka u porodici koja ima troje dece a u sledećem porođaju se rodi dvoje ili više dece, i precizirani su uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak hranitelja ili staratelja, što je do sada bilo regulisano podzakonskim aktom.
Članom 10. izvršena je izmena člana 18. koja se odnosi na školovanje deteta u smislu ovog zakona, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i preporukom Zaštitnika građana.
Članom 11. izvršeno je u članu 20. terminološko usklađivanje sa savremenim tendencijama, principom poštovanja ličnosti i dostojanstva deteta, preporukama Zaštitnika građana i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije jer je iznos potrebnih sredstava obezbeđen u okvirima Nacrta budžeta Republike Srbije za 2010. godinu.
Očekuje se da će navedene izmene zakonskih odredaba upravo doprineti uštedi sredstava u budžetu Republike Srbije predviđenih za isplatu prava na naknadu zarade.
Sredstva za realizaciju prava propisanih ovim zakonom opredeljena su u budžetu Republike Srbije na funkciji 040 – Porodica i deca, na ekonomskoj klasifikaciji 472.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom po hitnom postupku.
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku proizlaze iz potrebe smanjenja budžetskih rashoda opredeljenih za isplatu prava propisanih ovim zakonom, a koji se prevashodno odnose na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, nastalih kao posledica izigravanja i zloupotrebe dosadašnjih odredaba Zakona.
Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da u situaciji svetske ekonomske krize prouzrokuje štetne posledice po planirane uštede u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu.
PREGLED ODREDABA ZAKONA
O FINANSIJSKOJ PODRšCI PORODICI SA DECOM, KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
I. OSNOVNE ODREDBE
Član
Ovim zakonom uređuje se finansijska podrška porodici sa decom.
Finansijska podrška porodici sa decom, u smislu ovog zakona, obuhvata:
1) poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece;
2) poseban podsticaj rađanju dece;
3) podršku materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom ometenom u razvoju SA SMETNjAMA U RAZVOJU i deci bez roditeljskog staranja.
Član 6.
Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice.
Izuzetno od stava 1. Ovog člana pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, koji ostvaruju dohodak od poljoprivrede, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i drugih nužnih ekonomskih zgrada u poljoprivrednom domaćinstvu i zemljišta u površini do dva hektara po članu porodice.
II. PRAVA NA FINANSIJSKU PODRšKU PORODICI SA DECOM
Član 9.
Prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu ovog zakona, jesu:
1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2) roditeljski dodatak;
3) dečiji dodatak;
4) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;
5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju SA SMETNjAMA U RAZVOJU;
6) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.
Prava iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana jesu prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju stara se Republika.
O obezbeđivanju prava iz stava 1. tačka 6) ovog člana stara se opština odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom.
Opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.
1. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta
Član 11.
Naknada zarade za zaposlene kod poslodavca, obračunava se i isplaćuje u visini osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u skladu sa zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici.
Ako je rast zarade zaposlenog u poslednja tri meseca koja prethode mesecu otpočinjanja odsustva veći od rasta prosečne zarade kod poslodavca u tom periodu, zaposlenom se naknada zarade iz stava 1. Ovog člana umanjuje srazmerno razlici između rasta zarade zaposlenog i rasta prosečne zarade kod poslodavca u poslednja tri meseca koja prethode mesecu otpočinjanja odsustva.
Naknada zarade zaposlenog usklađuje se sa rastom njegove zarade, a ako je taj rast zarade veći od rasta prosečne zarade kod poslodavca za period za koji se vrši usklađivanje, naknada zarade usklađuje se sa rastom prosečne zarade kod poslodavca.
Naknada zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost obračunava se i isplaćuje u visini prosečne mesečne osnovice na koju se plaća doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je započeto korišćenje odsustva.
Naknada zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade zaposlenih u Republici.
Način obračuna naknade zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
NAKNADA ZARADE ZA LICA IZ ČLANA 10. STAV 1. TAČKA 1. OVOG ZAKONA UTVRĐUJE SE U VISINI PROSEČNE OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG ZA 12 MESECI KOJI PRETHODE MESECU U KOME OTPOČINjE KORIŠĆENjE ODSUSTVA, UVEĆANE PO OSNOVU VREMENA PROVEDENOG NA RADU, ZA SVAKU PUNU GODINU RADA OSTVARENU U RADNOM ODNOSU U SKLADU SA ZAKONOM, A NAJVIŠE DO PET PROSEČNIH MESEČNIH ZARADA U REPUBLICI SRBIJI.
NAKNADA ZARADE ZA LICA IZ ČLANA 10. STAV 1. TAČKA 1. OVOG ZAKONA KOJA SU BILA U RADNOM ODNOSU MANjE OD 12 MESECI, UTVRĐUJE SE TAKO ŠTO SE ZA MESECE KOJI NEDOSTAJU DO 12 MESECI KAO ZARADA UZIMA 50% PROSEČNE MESEČNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI, PREMA PODACIMA KOJE OBJAVI REPUBLIČKI ORGAN NADLEŽAN ZA POSLOVE STATISTIKE, U MESECU KOJI PRETHODI MESECU OTPOČINjANjA ODSUSTVA.
NAKNADA ZARADE ZA LICA IZ ČLANA 10. STAV 1. TAČKA 2. OVOG ZAKONA UTVRĐUJE SE U VISINI PROSEČNE MESEČNE OSNOVICE ZA PLAĆANjE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE U POSLEDNjIH 12 MESECI KOJI PRETHODE MESECU OTPOČINjANjA ODSUSTVA, A NAJVIŠE DO PET PROSEČNIH MESEČNIH ZARADA U REPUBLICI SRBIJI.
NAKNADA ZARADE ZA LICA IZ ČLANA 10. STAV 1. TAČKA 2. OVOG ZAKONA KOJA SU SAMOSTALNO OBAVLjALA DELATNOST MANjE OD 12 MESECI, UTVRĐUJE SE TAKO ŠTO SE ZA MESECE KOJI NEDOSTAJU DO 12 MESECI KAO ZARADA UZIMA 50% PROSEČNE MESEČNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI, PREMA PODACIMA KOJE OBJAVI REPUBLIČKI ORGAN NADLEŽAN ZA POSLOVE STATISTIKE, U MESECU KOJI PRETHODI MESECU OTPOČINjANjA ODSUSTVA.
NAKNADA ZARADE ISPLAĆUJE SE U IZNOSU UTVRĐENOM U SKLADU SA ST. 1- 4. OVOG ČLANA ZA VREME OSTVARIVANjA PRAVA
NAČIN OBRAČUNA NAKNADE ZARADE PROPISUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.
Član 12.
Pun iznos naknade zarade, utvrđen u smislu člana 11. ovog zakona, pripada licima iz člana 10. ovog zakona pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, I PO TOM OSNOVU OSTVARIVALA ZARADU, ILI NAKNADU ZARADE, odnosno samostalno obavljala delatnost više od šest meseci neprekidno.
Licima koja su bila u radnom odnosu, I PO TOM OSNOVU OSTVARIVALA ZARADU, ILI NAKNADU ZARADE, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava od tri do šest meseci pripada 60%, a licima koja su bila u radnom odnosu, I PO TOM OSNOVU OSTVARIVALA ZARADU, ILI NAKNADU ZARADE, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do tri meseca pripada 30% od iznosa naknade zarade utvrđene u smislu člana 11. ovog zakona.
Za lica iz stava 1. ovog člana mesečni iznos naknade zarade ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.
Član 13.
Obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima.
Poslodavac je dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi:
potvrdu o visini osnovne i uvećane zarade zaposlenog;
obračun zarade, odnosno naknade zarade koji je dužan da dostavi zaposlenom, u skladu sa zakonom, za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo;
potvrdu o kretanju prosečne mesečne zarade kod poslodavca za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo.
POSLODAVAC JE DUŽAN DA OPŠTINSKOJ, ODNOSNO GRADSKOJ UPRAVI DOSTAVI DOKAZE O VISINI OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG ZA 12 MESECI KOJI PRETHODE MESECU OTPOČINjANjA ODSUSTVA.
Za korisnike prava iz člana 10. stav 1. tačka 2) ovog zakona koji nemaju druge zaposlene, obračun i isplatu naknade zarada vrši opštinska odnosno gradska uprava iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike.
Opštinska odnosno gradska uprava vrši prenos sredstava poslodavcu iz stava 1. ovog člana iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike.
POSLODAVCU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRENOS SREDSTAVA VRŠI SE PO DOSTAVLjANjU DOKAZA DA JE ISPLATIO NAKNADU ZARADE ZAPOSLENOM.
Ministar nadležan za finansije i ministar nadležan za socijalna pitanja sporazumno propisuju način i postupak prenosa sredstava za isplatu naknade zarade zaposlenima za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
2. Roditeljski dodatak
Član 14.
Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanin Srbije i Crne Gore, ima prebivalište u Republici Srbiji i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Pravo iz stava 1. Ovog člana ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.
Uz zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi se potrebna dokumentacija i uverenje nadležnog organa starateljstva o ispunjenosti uslova iz stava 3. ovog člana.
Pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1. – 3. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.
Uslovi za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak utvrđuju se u odnosu na dan podnošenja zahteva.
RODITELjSKI DODATAK OSTVARUJE MAJKA ZA PRVO, DRUGO, TREĆE I ČETVRTO DETE POD USLOVOM DA JE DRŽAVLjANIN REPUBLIKE SRBIJE, DA IMA PREBIVALIŠTE U REPUBLICI SRBIJI I DA OSTVARUJE PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU PREKO REPUBLIČKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE.
IZUZETNO, AKO MAJKA KOJA IMA TROJE DECE A U SLEDEĆEM POROĐAJU RODI DVOJE ILI VIŠE DECE, OSTVARIĆE PRAVO NA RODITELjSKI DODATAK I ZA SVAKO ROĐENO DETE U TOM POROĐAJU, A NA OSNOVU POSEBNOG REŠENjA MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SOCIJALNA PITANjA.
REDOSLED ROĐENjA UTVRĐUJE SE PREMA BROJU ŽIVOROĐENE DECE MAJKE U MOMENTU PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA RODITELjSKI DODATAK.
PRAVO IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OSTVARUJE MAJKA KOJA NEPOSREDNO BRINE O DETETU ZA KOJE JE PODNELA ZAHTEV, ČIJA DECA PRETHODNOG REDA ROĐENjA NISU SMEŠTENA U USTANOVU SOCIJALNE ZAŠTITE, HRANITELjSKU PORODICU ILI DATA NA USVOJENjE, I KOJA NIJE LIŠENA RODITELjSKOG PRAVA U ODNOSU NA DECU PRETHODNOG REDA ROĐENjA.
PRAVO IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZUZETNO PRIZNAĆE SE I UKOLIKO JE DETE PRETHODNOG REDA ROĐENjA SMEŠTENO U USTANOVU ZBOG POTREBE KONTINUIRANE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I NEGE, ODNOSNO AKO POSTOJI OPRAVDANI RAZLOG ZA SMEŠTAJ DETETA PRETHODNOG REDA ROĐENjA SA SMETNjAMA U MENTALNOM RAZVOJU STEPENA TEŽE I TEŠKE MENTALNE OMETENOSTI, SA TEŠKIM TELESNIM OBOLjENjIMA I OŠTEĆENjIMA, KAO I SA VIŠESTRUKIM SMETNjAMA U RAZVOJU, A PO PRETHODNO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SOCIJALNA PITANjA.
UZ ZAHTEV ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA RODITELjSKI DODATAK PODNOSI SE POTREBNA DOKUMENTACIJA I UVERENjE NADLEŽNOG ORGANA STARATELjSTVA O ISPUNjENOSTI USLOVA IZ ST. 4. I 5. OVOG ČLANA.
PRAVO NA RODITELjSKI DODATAK, AKO ISPUNjAVA USLOVE IZ ST. 1-5. OVOG ČLANA, MOŽE OSTVARITI I OTAC DETETA, UKOLIKO MAJKA DETETA NIJE ŽIVA, UKOLIKO JE NAPUSTILA DETE ILI JE IZ OBJEKTIVNIH RAZLOGA SPREČENA DA NEPOSREDNO BRINE O DETETU.
USLOVI ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA RODITELjSKI DODATAK UTVRĐUJU SE U ODNOSU NA DAN PODNOŠENjA ZAHTEVA.
Član 15.
Roditeljski dodatak isplaćuje se jednokratno počevši od juna 2002. godine i iznosi za drugo dete 50.000 dinara, za treće dete 90.000 dinara i za četvrto dete 120.000 dinara.
Roditeljski dodatak za prvo dete isplaćuje se jednokratno, počevši za svu prvorođenu decu od 1. januara 2006. godine, i utvrđuje se u visini od 20.000 dinara.
Roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate, počevši za svu novorođenu decu od 1. januara 2006. godine.
IZNOS RODITELjSKOG DODATKA ZA DECU IZ ČLANA 14. STAV 2. ISPLAĆUJE SE U IZNOSU UTVRĐENOM ZA ČETVRTO DETE.
Roditeljski dodatak utvrđen u st. 2. i 3. ovog člana usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji republike u prethodnih šest meseci, a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.
Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.
Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa potrebnom dokumentacijom podnosi se najkasnije do navršenih tri meseca ŠEST MESECI života deteta.
Član 15a
UKOLIKO U TOKU ISPLATE PRAVA NA RODITELjSKI DODATAK KOJA SE VRŠI U 24 MESEČNE RATE KORISNIK PRAVA NAPUSTI DETE, OBUSTAVLjA SE DALjA ISPLATA PRAVA DO ODLUKE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SOCIJALNA PITANjA.
3. Dečiji dodatak
Član 17.
Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
IZUZETNO, AKO MAJKA KOJA IMA TROJE DECE A U SLEDEĆEM POROĐAJU RODI DVOJE ILI VIŠE DECE, OSTVARIĆE PRAVO NA DEČIJI DODATAK I ZA SVAKO ROĐENO DETE U TOM POROĐAJU, A NA OSNOVU POSEBNOG REŠENjA MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SOCIJALNA PITANjA.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak ima i hranitelj i staratelj deteta.
Hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak najviše za četvoro dece u porodici, računajući sopstvenu decu koja žive u zajedničkom domaćinstvu i decu bez roditeljskog staranja.IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA HRANITELj ILI STARATELj DETETA MOŽE OSTVARITI PRAVO NA DEČIJI DODATAK ZA NAJVIŠE ČETVORO SOPSTVENE DECE U PORODICI I ZA SVAKO DETE BEZ RODITELjSKOG STARANjA.
Strani državljanin koji radi na teritoriji Republike Srbije ostvaruje dečiji dodatak, ako je to određeno međunarodnim sporazumom, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Dečiji dodatak pripada deci koja žive i školuju se na teritoriji Republike Srbije, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.
Dečiji dodatak pripada detetu do navršenih 19 godina života, ako se u svojstvu redovnog učenika nalazi na školovanju.
Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, a najdalje do 19 godina života.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, dečiji dodatak pripada i posle navršenih 19 godina života za dete za koje je donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaćeno vaspitno – obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina.
Član 18.
Školovanje u smislu ovog zakona jeste obrazovanje u osnovnoj školi, odnosno obrazovanje u svojstvu redovnog učenika u srednjoj školi koja je obuhvaćena mrežom škola čiji je osnivač Republika Srbija odnosno AP Vojvodina, a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja.
ŠKOLOVANjE U SMISLU OVOG ZAKONA JESTE STICANjE OBRAZOVANjA U SVOJSTVU REDOVNOG UČENIKA U OSNOVNOJ I SREDNjOJ ŠKOLI, A U SKLADU SA PROPISIMA U OBLASTI OBRAZOVANjA.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, SVOJSTVOM REDOVNOG UČENIKA SMATRA SE DA IMA I LICE IZ OSETLjIVIH DRUŠTVENIH GRUPA I LICE SA IZUZETNIM SPOSOBNOSTIMA KOJE STIČE SREDNjE OBRAZOVANjE ILI OBRAZOVANjE ZA RAD U SVOJSTVU VANREDNOG UČENIKA, AKO OPRAVDA NEMOGUĆNOST REDOVNOG POHAĐANjA NASTAVE, UZ SAGLASNOST MINISTRA PROSVETE.
Član 20.
Za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta ometenog u razvoju DETETA SA SMETNjAMA U RAZVOJU za koje je donet akt o razvrstavanju a koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu, cenzus utvrđen u članu 19. ovog zakona uvećava se za 20%.
Član 22.
Visina dečijeg dodatka za mesec jun 2002. godine, za prvo, drugo, treće i četvrto dete iznosi 900 dinara.
Visina dečijeg dodatka usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci.
Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece ometene u razvoju DECE SA SMETNjAMA U RAZVOJU uvećava se za 30%.
Za dete za čije se obrazovanje ili rehabilitaciju potpuno ili više od 50% obezbeđuju sredstva iz javnih rashoda iznos dečijeg dodatka umanjuje se za 50%.
Nominalne iznose dečijeg dodatka, u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
5. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju ZA DECU SA SMETNjAMA U RAZVOJU
Član 24.
Deca predškolskog uzrasta ometena u razvoju SA SMETNjAMA U RAZVOJU imaju pravo na naknadu dela troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština odnosno grad, u visini učešća korisnika u ceni usluge.
Pravo na naknadu troškova u skladu sa stavom 1. ovog člana ostvaruju deca ometena u razvoju, SA SMETNjAMA U RAZVOJU pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na dečiji dodatak u skladu sa ovim zakonom.
Predškolskoj ustanovi u kojoj se organizuje posebna grupa za decu ometenu u razvoju SA SMETNjAMA U RAZVOJU obezbeđuje se naknada troškova po detetu u visini učešća korisnika u ceni usluge .
6. Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica
Član 25.
Deca predškolskog uzrasta iz materijalno ugroženih porodica, kao i deca bez roditeljskog staranja i deca ometena u razvoju DECA SA SMETNjAMA U RAZVOJU koja nisu ostvarila pravo u skladu sa čl. 23. i 24. ovog zakona imaju, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice, pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi, koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština odnosno grad.
Način i uslove regresiranja troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje nadležni organ opštine, odnosno grada.
III. POSTUPAK I NAČIN OSTVARIVANJA PRAVA
Član 26.
Ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove i način ostvarivanja prava na: naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; roditeljski dodatak; dečiji dodatak; naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju ZA DECU SA SMETNjAMA U RAZVOJU.
Ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti.
O stepenu psihofizičke ometenosti deteta mišljenje daje opštinska odnosno gradska komisija nadležna za pregled dece ometene u razvoju, a troškovi njenog rada finansiraju se iz budžeta opštine odnosno grada.
Sastav, nadležnost i način rada komisije utvrđuje opštinska odnosno gradska uprava, u skladu sa zakonom.
V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 38.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važe: član 1; član 2. tač. 1) i 2), tačka 5) u delu koji se odnosi na odgovarajuću sadržinu rada sa decom bez roditeljskog staranja, i decom sa smetnjama u razvoju i decom iz socijalno ugroženih porodica i tačka 6); čl. 5. do 9; član 11. stav 1. tač. 1) do 4) i tačka 5) u delu koji se odnosi na decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju; stav 2. u delu koji se odnosi na tač. 1) do 4); čl. 12. do 30; član 31. u delu koji se odnosi na decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju; član 36. stav 1. u delu koji se odnosi na pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog, produženog porodiljskog odsustva zaposlenog roditelja i odsustva sa rada usvojioca radi nege deteta, materinski dodatak, pomoć za opremu novorođenčeta i dodatak na decu; čl. 37. do 42; član 66. stav 1. osim u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje za decu na dužem bolničkom lečenju i na vaspitno-obrazovni program u trajanju od tri sata pred polazak u osnovnu školu; član 69. i član 76. Zakona o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS“ br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96 i 29/01).
POSTUPCI ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA NAKNADU ZARADE ZAPOČETI PRE STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA OKONČAĆE SE U SKLADU SA PROPISIMA KOJI SU BILI NA SNAZI U VREME OTPOČINjANjA PORODILjSKOG ODSUSTVA.
PRAVO NA RODITELjSKI DODATAK ZA DECU ROĐENU PRE STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA OSTVARIĆE SE U SKLADU SA PROPISIMA KOJI SU BILI NA SNAZI NA DAN ROĐENjA DETETA.
Član 39.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 2002. godine.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.