PREDLOG ZAKONA
O PREDŠKOLSKOM VASPITANjU I OBRAZOVANjU
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se predškolsko vaspitanje i obrazovanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u skladu sa Ustavom, zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon), ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ovim zakonom, polazeći od prava deteta, razvojnih, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih potreba dece i porodica sa decom predškolskog uzrasta.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Član 2.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja je delatnost od neposrednog društvenog interesa i ostvaruje se kao javna služba.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u smislu ovog zakona, jeste vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta.
Pod predškolskim uzrastom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se uzrast dece od šest meseci do polaska u osnovnu školu.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja se u predškolskoj ustanovi, a izuzetno može da se obavlja i u školi, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Član 3.
Predškolska ustanova obavlja i delatnost kojom se obezbeđuju ishrana, nega, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta, u skladu sa zakonom.
Bliže uslove i način ostvarivanja ishrane, nege i preventivno-zdravstvene zaštite, sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Bliže uslove i način ostvarivanja socijalne zaštite sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar.
U ostvarivanju delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i ostalih delatnosti predškolske ustanove zabranjene su sve vrste nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i sve aktivnosti kojima se ugrožavaju, diskriminišu ili izdvajaju deca, odnosno grupa dece, po bilo kom osnovu, u skladu sa Zakonom.
Ciljevi i zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Član 4.
Ciljevi predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osim ciljeva propisanih Zakonom, jesu: podsticanje fizičkog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja, komunikacije i stvaralaštva dece, izgrađivanje svesti o sebi, kao i sticanje iskustava i znanja o drugim ljudima i svetu, potrebnih za dalje obrazovanje i vaspitanje i uključivanje u društvenu zajednicu.
Zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja odnose se na:
1) stvaranje uslova za kvalitetan život, igru i učenje, i to:
(1) stvaranje sredine za učenje i razvoj dece, prilagođene njihovim razvojnim potrebama i interesovanjima;
(2) negovanje igre kao načina izražavanja i specifičnog oblika učenja deteta predškolskog uzrasta;
(3) podsticanje vlastite aktivnosti deteta, kao načina sticanja saznanja o sebi i svetu oko sebe i razvoja svojih sposobnosti i veština;
2) podsticanje skladnog razvoja dece, i to:
(1) negovanje fizičkog zdravlja i podsticanje razvoja motoričkih sposobnosti;
(2) podsticanje saznajnog razvoja, negovanje dečje radoznalosti i motivacije za učenje;
(3) podsticanje socijalizacije dece razvijanjem odnosa sa drugima i sticanjem iskustava i saznanja o drugim ljudima;
(4) podsticanje razvoja govora, govornog stvaralaštva i komunikativnih sposobnosti dece;
(5) podsticanje emocionalnog razvoja, bogaćenjem dečjeg emocionalnog izražavanja i negovanjem emocionalne stabilnosti;
(6) razvoj pozitivne slike o sebi, poštovanje dečje individualnosti i podsticanje osamostaljivanja;
(7) podsticanje razvoja dečjih kreativnih potencijala i stvaralačkog izražavanja pomoću umetničkih medija i kroz igru;
(8) podsticanje usvajanja osnovnih društvenih normi i moralnih vrednosti;
(9) razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika;
(10) razvijanje odgovornog odnosa prema životnoj sredini i njenim pojedinačnim komponentama;
3) pripremu dece pred polazak u osnovnu školu.
Upotreba jezika
Član 5.
Vaspitno-obrazovni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.
Za pripadnike nacionalne manjine vaspitno-obrazovni rad ostvaruje se na maternjem jeziku, a može i dvojezično ili na srpskom, ako se za to opredeli najmanje 50% roditelja, odnosno staratelja dece.
Deo programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ili program u celini, može da se ostvaruje i na stranom jeziku.
Statutom predškolske ustanove utvrđuje se jezik na kojem se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad, a predškolskim programom način ostvarivanja.
Evidencija i javne isprave
Član 6.
Predškolska ustanova i škola, koja ostvaruje predškolski program vode evidenciju o svom radu, u skladu sa zakonom.
Predškolska ustanova vodi evidenciju o vaspitno-obrazovnom radu, i to: matičnu knjigu o upisanoj deci u pripremni predškolski program, knjige rada i letopis.
Škola, koja ostvaruje predškolski program, vodi evidenciju o vaspitno-obrazovnom radu, i to: matičnu knjigu o upisanoj deci u pripremni predškolski program i knjigu rada vaspitača.
Na osnovu evidencije koju vodi, predškolska ustanova, odnosno škola koja ostvaruje program pripreme pred polazak u školu (u daljem tekstu: pripremni predškolski program), izdaje javne isprave o pohađanju pripremnog predškolskog programa, i to: prevodnicu o prelasku deteta iz jedne u drugu predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program, i uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog programa.
Evidencija iz st. 2. i 3. ovog člana vode se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom. Kada se vaspitno-obrazovni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, predškolska ustanova, odnosno škola, koja ostvaruje pripremni predškolski program, vode evidenciju i na tom jeziku.
Obrasci javnih isprava iz stava 4. ovog člana štampaju se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i dvojezično, na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, čiji je jezik u službenoj upotrebi.
Sadržaj obrazaca i način vođenja evidencije iz st. 2. i 3. ovog člana i sadržaj obrazaca javnih isprava iz st. 4. ovog člana, propisuje ministar.
Ministar odobrava izdavanje obrazaca iz st. 2, 3. i 4. ovog člana.
Član 7.
Predškolska ustanova trajno čuva letopis.
Predškolska ustanova i škola koja ostvaruje pripremni predškolski program, čuvaju pet godina evidenciju iz člana 6. st. 2. i 3. ovog zakona.
II. OSNIVANjE PREDŠKOLSKE USTANOVE
I OBAVLjANjE DELATNOSTI
Osnivanje
Član 8.
Predškolsku ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave u skladu sa Zakonom.
Na osnivanje i rad predškolske ustanove primenjuju se propisi o javnim službama.
Ukoliko ima više osnivača, njihova međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom.
Predškolska ustanova čiji je osnivač
jedinica lokalne samouprave
Član 9.
Jedinica lokalne samouprave osniva predškolsku ustanovu za najmanje pet, a najviše sto vaspitnih grupa, u skladu sa aktom o mreži predškolskih ustanova.
Izuzetno, ako ne postoje uslovi za osnivanje predškolske ustanove u skladu sa stavom 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može da osnuje predškolsku ustanovu sa manjim, odnosno većim brojem vaspitnih grupa, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Na teritoriji autonomne pokrajine, saglasnost iz stava 2. ovog člana, daje nadležni organ autonomne pokrajine.
Predškolska ustanova čiji je osnivač
drugo pravno ili fizičko lice
Član 10.
Drugo pravno ili fizičko lice može da osnuje predškolsku ustanovu (u daljem tekstu: privatna predškolska ustanova), u skladu sa Zakonom.
Predškolska ustanova čiji je osnivač strana država,
strano pravno ili fizičko lice
Član 11.
Strana država, strano pravno ili fizičko lice, može da osnuje predškolsku ustanovu radi ostvarivanja predškolskog programa, u skladu sa Zakonom.
Isprava, koju izdaje ustanova iz stava 1. ovog člana, priznaje se i izjednačava sa javnom ispravom koju izdaje ustanova iz čl. 9. i 10. ovog zakona – bez sprovođenja posebnog postupka priznavanja ekvivalencije.
Obavljanje delatnosti van sedišta predškolske ustanove
Član 12.
Predškolska ustanova obavlja delatnost u svom sedištu.
Predškolska ustanova, koja ima rešenje o verifikaciji, može da obavlja delatnost van sedišta u izdvojenom odeljenju – objektu predškolske ustanove, školi ili drugom prostoru, ako ispunjava uslove u skladu sa Zakonom.
Odluku o obavljanju delatnosti van sedišta donosi upravni odbor, a ustanova može početi sa obavljanjem delatnosti iz stava 2. ovog člana po dobijanju rešenja o verifikaciji i saglasnosti Ministarstva.
Vaspitno-obrazovni rad van sedišta ostvaruje se uz uvažavanje specifičnosti koje proističu iz fizičke odvojenosti od predškolske ustanove.
Upis dece
Član 13.
Upis dece u predškolsku ustanovu vrši se u skladu sa Zakonom.
Prilikom upisa dece u predškolsku ustanovu, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa (deca sa smetnjama u razvoju, deca iz hraniteljskih porodica, deca iz socio-ekonomski ugroženih sredina i dr.), i deca zaposlenih roditelja.
Način i postupak upisa dece u predškolsku ustanovu bliže se uređuju statutom, uz saglasnost osnivača.
Član 14.
Dete – strani državljanin i dete bez državljanstva, prognano ili raseljeno lice, upisuje se u predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program, pod istim uslovima i na način propisan za državljane Republike Srbije.
Za boravak u predškolskoj ustanovi, odnosno školi, roditelj deteta stranog državljanina plaća ekonomsku cenu po detetu, a roditelj deteta bez državljanstva, prognanog i raseljenog lica, plaća cenu po detetu koju utvrđuje osnivač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.
III. PROGRAMI PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA
Član 15.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja donose se u skladu sa Zakonom.
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja sadrže: osnove programa nege i vaspitanja dece uzrasta od šest meseci do tri godine, osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece od tri godine do polaska u školu, uključujući i osnove pripremnog predškolskog programa.
Predškolski program
Član 16.
Vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi ostvaruje se na osnovu predškolskog programa.
Predškolski program donosi predškolska ustanova, odnosno škola koja ostvaruje predškolski program, u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Predškolski program sadrži opšte podatke o ustanovi i njenom okruženju, vrste i trajanje programa vaspitno-obrazovnog rada, drugih oblika rada i usluga, oblike saradnje sa porodicom i lokalnom zajednicom, načine ostvarivanja principa i ciljeva vaspitanja i obrazovanja, kao i načine praćenja i samovrednovanja rada predškolske ustanove.
Predškolskim programom razrađuju se i načini razvijanja individualizovanog pristupa u ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada, radi pružanja dodatne podrške deci, posebno deci sa smetnjama u razvoju, deci na bolničkom lečenju, deci iz socio-ekonomski ili iz drugih razloga ugroženih sredina u vaspitnoj grupi, uz uvažavanje razvojnih, obrazovnih, zdravstvenih i socio-kulturnih potreba dece.
Član 17.
Predškolski program pripremaju odgovarajući stručni organi, a donosi ga organ upravljanja predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program, po pribavljenom mišljenju saveta roditelja i saglasnosti nadležnog organa osnivača na planirana materijalna sredstva za njegovo ostvarivanje, u skladu sa Zakonom.
Ako se program vaspitanja i obrazovanja ili njegov deo ostvaruje na stranom jeziku, pre njegovog donošenja pribavlja se saglasnost ministra.
Predškolski program donosi se na neodređeno vreme i objavljuje se u skladu sa opštim aktom predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program, a menja se po potrebi, radi usaglašavanja sa nastalim promenama u toku njegovog ostvarivanja.
Vrste programa u okviru predškolskog programa
Član 18.
U okviru predškolskog programa ostvaruju se redovni programi vaspitno-obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju, a mogu da se ostvaruju i drugi posebni i specijalizovani programi, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, roditelja, odnosno staratelja, prema mogućnostima predškolske ustanove i jedinice lokalne samouprave.
Izuzetno, u okviru predškolskog programa može da se ostvaruje prilagođen ili preuzet program iz vaspitno-obrazovnih programa drugih zemalja za čiju primenu je potreban dokaz o njegovom poreklu, odnosno dokaz da ga je priznalo odgovarajuće međunarodno udruženje.
Na program iz stava 2. ovog člana saglasnost daje ministar.
Posebni i specijalizovani programi
Član 19.
U okviru predškolskog programa mogu da se ostvaruju posebni i specijalizovani programi, i to:
1) programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada;
2) programi negovanja jezika i kulture nacionalne manjine;
3) prigodni i povremeni programi koji imaju za cilj ostvarivanje kulturnih i rekreativnih aktivnosti, odnosno odmora dece;
4) programi podrške porodici;
5) programi za rad sa decom u porodici (porodične jasle, „bebi servis”);
6) drugi programi i oblici rada i usluga.
Bliže uslove o vrstama, načinu ostvarivanja i finansiranja posebnih, specijalizovanih programa i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predškolska ustanova, propisuje ministar.
Član 20.
Za decu na bolničkom lečenju organizuje se ostvarivanje predškolskog programa u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, po posebnom programu koji propisuje ministar.
Izuzetno, za decu koja zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolsku ustanovu, ostvarivanje pripremnog predškolskog programa može da se organizuje i u porodici.
Član 21.
Predškolska ustanova, usled nedostatka prostornih kapaciteta ili nedovoljnog broja dece potrebnog za formiranje vaspitne grupe, može da ostvaruje predškolski program u putujućem vrtiću (namenski opremljen autobus) za decu uzrasta od četiri godine do polaska u osnovnu školu.
Pripremni predškolski program
Član 22.
Pripremni predškolski program jeste deo redovnog programa predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu.
Pripremni predškolski program za decu koja nisu obuhvaćena redovnim programom predškolske ustanove, organizuje se u predškolskoj ustanovi, izuzetno u školi, u skladu sa Zakonom i statutom predškolske ustanove, odnosno škole.
Izuzetno, pripremni predškolski program za decu u porodici može da se organizuje u kraćem trajanju.
Bliže uslove za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa propisuje ministar.
Član 23.
Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program i roditelja, odnosno staratelja, o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, najkasnije do 1. aprila tekuće godine za narednu godinu.
Predškolska ustanova, odnosno škola, koja ostvaruje pripremni predškolski program, dužna je da obavesti roditelja, odnosno staratelja i jedinicu lokalne samouprave o deci koja se nisu upisala, koja ne pohađaju redovno ili su prestala da pohađaju pripremni predškolski program, najkasnije 15 dana od dana proteka roka za upis, odnosno od dana prestanka redovnog pohađanja pripremnog predškolskog programa.
Član 24.
Roditelj je dužan da upiše dete u predškolsku ustanovu, odnosno školu, radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, u skladu sa Zakonom.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja, odnosno staratelja, čije dete nije blagovremeno upisano, odnosno koje ne pohađa pripremni predškolski program, najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je o tome obavešten.
Član 25.
Dete može da izostane sa pohađanja pripremnog predškolskog programa samo u opravdanim slučajevima.
Roditelj, odnosno staratelj, dužan je da najkasnije u roku od osam dana opravda izostanak deteta.
Član 26.
Na osnovu prevodnice dete može da pređe u drugu predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program.
Predškolska ustanova, odnosno škola iz koje dete prelazi, dužna je da izda prevodnicu u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o upisu deteta u drugu predškolsku ustanovu, odnosno školu.
Predškolska ustanova, odnosno škola u koju dete prelazi, dužna je da u roku od sedam dana od dana prijema prevodnice, obavesti predškolsku ustanovu, odnosno školu, iz koje se dete ispisalo, da je primila prevodnicu.
Ostvarivanje predškolskog programa
Član 27.
Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje se u različitom trajanju, i to:
– u celodnevnom trajanju – od 9 do 12 sati dnevno;
– u poludnevnom trajanju – pripremni predškolski program – 4 sata
dnevno;
– u poludnevnom trajanju – do 6 sati dnevno;
– u poludnevnom trajanju – do 6 sati dnevno, do tri puta nedeljno;
– u višednevnom trajanju – dužem od 24 sata.
Član 28.
Predškolski program ostvaruje se u toku radne godine, od 1. septembra tekuće godine do 31. avgusta naredne godine.
Model centar
Član 29.
Predškolska ustanova može steći status model centra ako:
1) je kao ogledni centar učestvovala u naučnoistraživačkom projektu kojim su uvedene inovacije u ostvarivanju vaspitno-obrazovne prakse ili je razvijen novi model programa predškolskog vaspitanja;
2) postoje kadrovski i prostorni uslovi za organizovanje obuke i stručnog usavršavanja vaspitača i stručnih saradnika.
Visokoškolska ustanova ili naučnoistraživačka organizacija koja je rukovodilac projekta, daje mišljenje o sticanju statusa model centra za uvedenu inovaciju, odnosno model na period od pet godina.
Bliže uslove o načinu rada i finansiranja model centra propisuje ministar.
IV. ORGANIZACIJA RADA SA DECOM
Vaspitne grupe
Član 30.
Vaspitno-obrazovni rad sa decom organizuje se u vaspitnim grupama. Vaspitne grupe mogu biti jaslene, za uzrast od šest meseci do tri godine i grupe vrtića, za uzrasni period od tri godine do polaska u školu.
Vaspitne grupe mogu biti formirane za decu istog ili različitog uzrasta.
Broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, istog uzrasta, jeste:
– od 6 meseci do 1 godine 7 – od 1 do 2 godine 12 – od 2 do 3 godine 16 – od 3 do 4 godine 20 – od 4 godine do polaska u školu 24
Broj dece u grupi pripremnog predškolskog programa je 26.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, broj dece, koja se upisuju jeste:
– na bolničkom lečenju – sa smetnjama u razvoju – razvojna grupa do 15 4 do 6
Ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitnih grupa u skladu sa stavom 3. ovog člana, osnivač može utvrditi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, u skladu sa kriterijumima, koje propisuje ministar.
Kada je Republika Srbija osnivač predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program, broj dece, u smislu stava 6. ovog člana, utvrđuje predškolska ustanova, odnosno škola, uz saglasnost Ministarstva.
Kada je autonomna pokrajina osnivač predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program, broj dece, u smislu stava 6. ovog člana, utvrđuje predškolska ustanova, odnosno škola, uz saglasnost organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove obrazovanja.
Mešovite vaspitne grupe
Član 31.
Broj dece koja se upisuju u grupe mešovitog sastava jeste:
– od 1 do 3 godine 12 – od 3 godine do polaska u školu 20 – od 2 godine do polaska u školu 15
Predškolska ustanova može da formira grupe mešovitog sastava i sa drugačijim uzrastima.
Dvojezične vaspitne grupe
Član 32.
Vaspitno-obrazovni rad u dvojezičnim vaspitnim grupama ostvaruje se sa 10% manjim brojem dece od broja utvrđenog ovim zakonom.
Član 33.
Broj i strukturu vaspitnih grupa predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program, utvrđuje direktor, na predlog stručnih organa, na osnovu broja dece, uslova rada i programa koji se ostvaruje.
Kriterijumi za formiranje strukture vaspitnih grupa utvrđuju se statutom predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program.
Deca sa smetnjama u razvoju
Član 34.
Deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, u vaspitnoj grupi uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, u skladu sa Zakonom.
Predškolska ustanova koja je upisala dete sa smetnjama u razvoju može da utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške i u tom slučaju upućuje zahtev izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja, odnosno interresornoj komisiji za procenu tih potreba i za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, koju utvrđuje interresorna komisija.
U jednoj vaspitnoj grupi ne može biti više od dva deteta sa smetnjama u razvoju.
Broj dece u vaspitnoj grupi, u koju je upisano jedno dete sa smetnjama u razvoju, umanjuje se za tri deteta u odnosu na broj dece utvrđen ovim zakonom.
Deca sa smetnjama u razvoju mogu da se uključe u vaspitnu grupu prilikom upisa. U toku pohađanja predškolskog programa prati se razvoj deteta i na osnovu predloga pedagoškog kolegijuma i stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, dete sa smetnjama u razvoju može se prebaciti iz razvojne u vaspitnu grupu, u skladu sa Zakonom.
Bliže uslove za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu, sastav i način rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar.
Radno vreme predškolske ustanove
Član 35.
Početak i završetak radnog vremena u predškolskoj ustanovi utvrđuje ustanova, po pribavljenom mišljenju saveta roditelja predškolske ustanove, u skladu sa potrebama dece i roditelja, odnosno staratelja, uz saglasnost osnivača.
V. VASPITAČ, STRUČNI SARADNIK, SARADNIK
I PEDAGOŠKI ASISTENT
Član 36.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruju vaspitač i stručni saradnik, a delatnost predškolske ustanove, kojom se obezbeđuju ishrana, nega, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita, ostvaruju saradnici.
Vaspitači
Član 37.
Vaspitno-obrazovni rad ostvaruju vaspitači, i to: vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i defektolog-vaspitač.
Zadaci vaspitača i medicinske sestre-vaspitača
Član 38.
Zadatak vaspitača jeste da svojim kompetencijama osigura uvažavanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, ciljeva vaspitanja i obrazovanja, ostvarivanje i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada.
Zadatak medicinske sestre-vaspitača jeste da svojim kompetencijama osigura uvažavanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, ciljeva vaspitanja i obrazovanja, ostvarivanje i unapređivanje vaspitnog rada i nege.
Obrazovanje vaspitača
Član 39.
Poslove vaspitača može da obavlja lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom i ima odgovarajuće obrazovanje, i to:
1) sa decom uzrasta od šest meseci do dve godine – lice koje ima srednje obrazovanje – medicinska sestra-vaspitač, a sa decom uzrasta od dve do tri godine – lice koje ima srednje obrazovanje – medicinska sestra – vaspitač i lice koje ima odgovarajuće više obrazovanje, odnosno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije), na kojima je osposobljeno za rad sa decom jaslenog uzrasta – vaspitač;
2) sa decom uzrasta od tri godine do polaska u školu – lice koje ima odgovarajuće više obrazovanje, odnosno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije ili osnovne akademske studije) u trajanju od tri godine ili na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) – vaspitač, u skladu sa Zakonom;
3) u mešovitoj grupi (sa decom uzrasta od dve godine do polaska u školu) – lice koje ispunjava uslove iz tač. 1) i 2) ovog stava – vaspitač;
4) sa decom na bolničkom lečenju – lice koje ispunjava uslove iz tačke 2) ovog stava – vaspitač;
5) sa decom sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi – lice koje ispunjava uslove iz tač. 1) i 2) ovog stava koje je u toku stručnog usavršavanja ili po propisanom programu osposobljeno za rad sa decom sa smetnjama u razvoju – vaspitač;
6) sa decom sa smetnjama u razvoju u razvojnoj grupi – lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master i specijalističke akademske studije) i lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine – defektolog – vaspitač, u skladu sa Zakonom.
7) sa decom – pripadnicima nacionalnih manjina – lice koje ispunjava uslove iz tač. 1) do 6) ovog stava, ako je steklo odgovarajuće obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad ili je položilo ispit iz tog jezika sa metodikom na odgovarajućoj visokoškolskoj ustanovi – vaspitač, u skladu sa Zakonom.
Izuzetno, u nedostatku vaspitača sa znanjem jezika nacionalne manjine može se, uz vaspitača koji ne ispunjava uslove zbog nepoznavanja jezika, angažovati pomoćni vaspitač sa znanjem jezika i najmanje srednjim obrazovanjem, do okončanja postupka po raspisanom konkursu, a najduže do 31. avgusta naredne godine.
Program polaganja ispita za proveru znanja jezika utvrđuje odgovarajuća visokoškolska ustanova, u skladu sa Zakonom.
Stručni saradnici
Član 40.
Stručne poslove kojima se unapređuje vaspitno-obrazovni rad obavljaju stručni saradnici.
Stručni saradnici jesu: pedagog, psiholog, pedagog za likovno, muzičko i fizičko vaspitanje i logoped.
Zadaci stručnog saradnika
Član 41.
Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim radom i drugim oblicima rada unapređuje vaspitno-obrazovni rad i pruža stručnu pomoć deci, roditeljima, odnosno starateljima i vaspitačima, po pitanjima od značaja za vaspitanje i obrazovanje i obavlja druge oblike rada, u skladu sa Zakonom.
Obrazovanje stručnog saradnika
Član 42.
Poslove stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) i lica sa završenim visokim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, u skladu sa Zakonom.
Saradnici
Član 43.
Poslove kojima se unapređuju nega, ishrana, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita u predškolskoj ustanovi obavljaju saradnici.
Predškolska ustanova koja ostvaruje posebne i specijalizovane programe može da ima i druge saradnike, uz saglasnost osnivača.
Kada je Republika Srbija osnivač predškolske ustanove, saglasnost iz stava 2. ovog člana daje Ministarstvo.
Zadaci saradnika
Član 44.
Zadatak saradnika jeste da svojim znanjem, savetodavnim i stručnim radom doprinosi kvalitetnijem ostvarivanju nege, ishrane, preventivno-zdravstvene i socijalne zaštite.
Zadatak drugih saradnika jeste da doprinose ostvarivanju i unapređenju kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada.
Obrazovanje saradnika
Član 45.
Poslove saradnika može da obavlja lice, i to:
1) poslove unapređivanja socijalne zaštite – lice koje ima odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) ili na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, u skladu sa Zakonom;
2) poslove unapređivanja preventivno-zdravstvene zaštite i unapređivanja, planiranja i organizacije ishrane – lice koje ima odgovarajuće obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije, odnosno osnovne akademske studije), odnosno na studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem u oblasti medicinskih nauka, u skladu sa Zakonom;
3) poslove nege i preventivne zdravstvene zaštite – lice koje ima odgovarajuće srednje obrazovanje u oblasti medicinskih nauka.
Pedagoški asistent
Član 46.
Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci, u skladu sa njihovim potrebama, sarađuje sa vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima i jedinicom lokalne samouprave i obavlja druge poslove, u skladu sa Zakonom.
VI. PRAVO NA ŠTRAJK
Član 47.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa zakonom, pod uslovom da se obezbedi minimum procesa rada.
VII. NADZOR NAD RADOM PREDŠKOLSKE USTANOVE
Član 48.
Inspekcijski nadzor i stručno-pedagoški nadzor nad radom predškolskih ustanova, vrši se u skladu sa Zakonom.
VIII. FINANSIRANjE
Član 49.
Sredstva za finansiranje delatnosti predškolske ustanove obezbeđuju se u skladu sa Zakonom.
Član 50.
Roditelj, odnosno staratelj deteta učestvuje u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje delatnosti predškolske ustanove, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u visini 20% od ekonomske cene po detetu, u skladu sa Zakonom.
Odluku o visini cene iz stava 1. ovog člana donosi osnivač.
Od obaveze plaćanja iz stava 1. ovog člana, u celodnevnom i poludnevnom boravku, izuzimaju se deca bez roditeljskog staranja i deca sa smetnjama u razvoju, pod uslovima i na način propisan zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.
Član 51.
Sredstva za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u privatnoj predškolskoj ustanovi obezbeđuje osnivač.
Član 52.
U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za prevoz dece koja pohađaju pripremni predškolski program i njihovih pratilaca, kao i za druge namene, u skladu sa Zakonom.
IX. KAZNENE ODREDBE
Član 53.
Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj predškolska ustanova, odnosno škola koja ostvaruje predškolski program ako:
1) ne omogući izjašnjavanje roditelja na kojem će jeziku dete sticati predškolsko vaspitanje i obrazovanje (član 5. stav 2);
2) ne vodi, neuredno vodi ili ne čuva propisanu evidenciju o vaspitno-obrazovnom radu (čl. 6. i 7);
3) ne obavesti u propisanom roku roditelja i jedinicu lokalne samouprave o deci koja se nisu upisala, odnosno ne pohađaju pripremni predškolski program (član 23. stav 2);
4) ne formira vaspitne grupe u skladu sa čl. 30. i 31. ovog zakona;
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i direktor, odnosno odgovorno lice predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 54.
U predškolskoj ustanovi koja na dan stupanja na snagu ovog zakona ispunjava uslove iz člana 9. ovog zakona, upravni odbor imenovan do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno savet roditelja izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona, obavljaće poslove iz svoje nadležnosti do isteka mandata.
Član 55.
U predškolskoj ustanovi koja na dan stupanja na snagu ovog zakona ispunjava uslove iz člana 9. ovog zakona, direktor izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostaje na dužnosti do isteka mandata, ako ispunjava uslove propisane Zakonom i ovim zakonom.
Član 56.
Predškolska ustanova koja na dan stupanja na snagu ovog zakona ne ispunjava uslove iz člana 9. ovog zakona, dužna je da izvrši statusne promene, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Osnivač je dužan da u roku od 30 dana od dana izvršene statusne promene imenuje upravni odbor predškolske ustanove.
Član 57.
Upravni odbor predškolske ustanove iz člana 56. ovog zakona dužan je da u roku od 60 dana od dana konstituisanja raspiše konkurs i izabere direktora u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Član 58.
Osnivač koji nije utvrdio minimum procesa rada za vreme štrajka zaposlenih u predškolskoj ustanovi dužan je da ga utvrdi u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 59.
Medicinske sestre, vaspitači, stručni saradnici i saradnici – vaspitači, koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona zaposleni u predškolskoj ustanovi, a koji su po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona ispunjavali uslove za obavljanje vaspitno-obrazovnog rada u pogledu vrste i stepena obrazovanja, mogu i dalje da obavljaju vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi.
Vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi mogu da obavljaju i lica iz stava 1. ovog člana, koja na dan stupanja na snagu ovog zakona nisu u radnom odnosu u predškolskoj ustanovi, ako imaju više od 20 godina radnog iskustva u vaspitno-obrazovnom radu u predškolskoj ustanovi.
Medicinske sestre iz stava 1. ovog člana koje obavljaju vaspitno-obrazovni rad imaju obavezu da steknu dozvolu za rad propisanu Zakonom, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Medicinske sestre iz stava 2. ovog člana imaju obavezu da steknu dozvolu za rad propisanu Zakonom, u roku od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa u predškolskoj ustanovi.
Član 60.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim akta iz člana 6. stav 7. ovog zakona, koji će se doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 61.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 2. tačka 5) i člana 11. tačka 5) Zakona o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02, 62/03 i 101/05).
Član 62.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja i brige o deci.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Do donošenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja bila je uređena u okviru sistema društvene brige o deci – Zakonom o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02, 62/03 i 64/03).
Delatnost ustanova za decu prema Zakonu o društvenoj brizi o deci bila je uređena tako da je predškolsko vaspitanje i obrazovanje bilo u nadležnosti tri ministarstva – ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, ministarstva nadležnog za prosvetu i ministarstva nadležnog za zdravlje, što je otežavalo ostvarivanje delatnosti. U toku primene tog zakona promenile su se okolnosti, uslovi i zahtevi za ostvarivanje prava na predškolsko vaspitanje i obrazovanje.
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja pokrenulo je tokom 2001. godine inicijativu za objedinjavanje nadležnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u okviru jednog ministarstva, u cilju izdvajanja predškolskog vaspitanja i obrazovanja iz domena društvene brige o deci i objedinjavanja u jedinstven sistem obrazovanja i vaspitanja u okviru tadašnjeg Ministarstva prosvete i sporta.
Predlog ministarstva nadležnog za socijalna pitanja prihvaćen je i Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 27/02), nadležnost tadašnjeg Ministarstva prosvete i sporta proširena je poslovima državne uprave koji se odnose i na delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 62/03, 64/03-ispravka, 58/04, 62/04-ispravka, 79/05-dr. zakon i 101/05-dr.zakon) – (u daljem tekstu: Zakon) izvršeno je normativno objedinjavanje delatnosti predškolskih ustanova u okviru delatnosti obrazovanja, čime se obezbeđuje veća efikasnost i unapređivanje rada predškolskih ustanova, kao i unapređivanje ostvarivanja prava dece garantovanih Konvencijom UN o pravima deteta, čiji je potpisnik i naša zemlja.
Danom stupanja na snagu Zakona, delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja postaje deo sistema obrazovanja i po prvi put ovim zakonom uređuju se jedinstveno osnove sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Ovo se odnosi na: opšte principe sistema obrazovanja i vaspitanja; ciljeve obrazovanja i vaspitanja; opšte ishode i standarde obrazovanja i vaspitanja; pravo na obrazovanje i vaspitanje; institucije za obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja (Nacionalni prosvetni savet, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Ministarstvo prosvete); način i uslove obavljanja delatnosti; vrste i način donošenja programa; mrežu ustanova; uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanove; statusne promene, zabranu rada, ukidanje i autonomiju ustanove; finansiranje i nadzor nad radom ustanova u oblasti obrazovanja i vaspitanja; odgovornost za bezbednost dece; pravila ponašanja u ustanovi; zabranu diskriminacije; zabranu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; osiguranje kvaliteta ustanove; razvojni plan; nadležnost i izbor organa upravljanja ustanove, rukovođenje, stručne i savetodavne organa – savet roditelja; uslove za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika i radno-pravni status zaposlenih u ustanovama u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Zakonom su na jedinstven način uređeni i uslovi za direktora predškolske ustanove, kao pedagoško-instruktivnog rukovodioca ustanove; nivo obrazovanja, uslovi za prijem u radni odnos, uslovi za rad i dozvola za rad (licenca) vaspitača i stručnih saradnika; stručno usavršavanje vaspitača i stručnih saradnika; norma neposrednog rada sa decom; prava, obaveze i odgovornost zaposlenih u predškolskoj ustanovi; prestanak radnog odnosa i pravna zaštita zaposlenih.
Stupanjem na snagu Zakona stvorene su obaveze da se posebnim zakonom uredi delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a naročito: način obavljanja delatnosti u ustanovi predškolskog vaspitanja i obrazovanja; bliži uslovi za lica koja obavljaju vaspitno-obrazovni rad; evidencija o vaspitno-obrazovnom radu i izdavanje javnih isprava i priznavanja isprava koje izdaje strana ustanova; organizacija rada predškolskih ustanova i rad izdvojenih odeljenja; sadržaj osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja; vrste programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, posebnih, specijalizovanih, drugih programa i oblika rada i usluga koje se ostvaruju u predškolskoj ustanovi; način i postupak donošenja programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja; ostvarivanje predškolskog programa, posebnih, specijalizovanih i drugih programa i oblika rada i usluga; organizacija rada sa decom; poslovi i zadaci vaspitača, stručnih saradnika i saradnika, i nivo njihovog obrazovanja, a vrsta obrazovanja propisuje se u skladu sa Zakonom.
Posebnim zakonom treba da se urede i sva druga pitanja koja su specifična za rad predškolskih ustanova, s ciljem da se doprinese podizanju nivoa kvaliteta rada sa decom predškolskog uzrasta i da se, zajedno sa sistemskim rešenjima propisanim u Zakonu, obezbedi efikasno sprovođenje opštih principa obrazovanja i vaspitanja i ciljeva i zadataka predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Razlozi za donošenje ovog zakona jesu i nastale promene u društvu u toku primene Zakona o društvenoj brizi o deci, odnosno Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kako na ekonomskom tako i na socijalnom i političkom planu, kao i donošenje novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ove promene zahtevaju uređivanje sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji u skladu sa novonastalim okolnostima i novim uslovima rada, s ciljem približavanja i usklađivanja sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji sa sistemom predškolskog vaspitanja i obrazovanja Evropske unije i savremenog sveta.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Predložena rešenja, koja su sadržana u Predlogu zakona, opredeljena su razlozima koji su uslovili njegovo donošenje i činjenicom da je predškolsko vaspitanje i obrazovanje u nadležnosti jednog ministarstva – Ministarstva prosvete (u daljem tekstu: Ministarstvo), kao i specifičnom prirodom i značajem same delatnosti.
Odredbom člana 2. Predloga zakona delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja definisana je kao delatnost od neposrednog društvenog interesa, čijim se obavljanjem zadovoljavaju potrebe dece i porodice. Delatnost vaspitanja i obrazovanja ostvaruje se kao vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, od šest meseci do polaska u osnovnu školu. Vaspitno-obrazovna delatnost predškolske ustanove je prioritetna u odnosu na ostale delatnosti koje se obavljaju u predškolskoj ustanovi, a koje su u funkciji ostvarivanja delatnosti vaspitanja i obrazovanja. Istom odredbom uređeno je da se delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja u predškolskoj ustanovi, a izuzetno u školi, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Članom 3. Predloga zakona definisane su ostale delatnosti predškolske ustanove, koje su u funkciji ostvarivanja vaspitanja i obrazovanja, a kojima se obezbeđuju ishrana, nega, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta. Time je delatnost predškolske ustanove određena kao multifunkcionalna, uz stavljanje akcenta na proces vaspitanja i obrazovanja kao osnovne delatnosti predškolske ustanove.
U ostvarivanju delatnosti vaspitanja i obrazovanja i drugih delatnosti u ustanovi zabranjen je svaki vid diskriminacije, zlostavljanja, zanemarivanja itd.
Bliže uslove i način ostvarivanja ovih drugih delatnosti predškolske ustanove, koje su u funkciji ostvarivanja delatnosti vaspitanja i obrazovanja, propisuju sporazumno resorni ministri i ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Članom 4. Predloga zakona propisani su specifični ciljevi i zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Članom 5. Predloga zakona propisana je upotreba jezika, kako za decu za koju se vaspitno-obrazovni rad ostvaruje na srpskom jeziku, tako i za decu pripadnike nacionalnih manjina, kojima se obezbeđuje ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada na maternjem jeziku, dvojezično ili na srpskom jeziku, ako se za to opredeli najmanje 50% roditelja, odnosno staratelja dece. Data je mogućnost da se deo programa ili program u celini ostvaruje i na stranom jeziku.
Vođenje i čuvanje evidencije u predškolskoj ustanovi, kao i izdavanje javnih isprava o pohađanju pripremnog predškolskog programa, koji je postao obavezan od školske 2006/2007. godine, propisano je čl. 6. i 7. Predloga zakona.
Članom 8-11. Predloga zakona uređuje se osnivanje predškolske ustanove, koju može da osnuje Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i drugo pravno ili fizičko lice, u skladu sa Zakonom. Jedinica lokalne samouprave osniva predškolsku ustanovu u skladu sa aktom o mreži predškolskih ustanova za najmanje pet, a najviše sto vaspitnih grupa. Ovakvo zakonsko rešenje predlaže se iz razloga što u nekoliko gradova postoje velike predškolske ustanove sa više hiljada dece (čak i preko 13.000) i više stotina vaspitača (od 700 do 1000) što, svakako, otežava rad predškolskih ustanova. U cilju postizanja veće efikasnosti i kvaliteta rada propisano je da se, uz saglasnost Ministarstva, može osnovati predškolska ustanova sa većim, odnosno manjim brojem vaspitnih grupa. Na teritoriji autonomne pokrajine saglasnost za manji, odnosno veći broj vaspitnih grupa, daje organ autonomne pokrajine nadležan za poslove obrazovanja.
Drugo pravno ili fizičko lice može da osnuje predškolsku ustanovu i obavlja delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa Zakonom.
Strana država, strano pravno ili fizičko lice, može da osnuje predškolsku ustanovu ako ispunjava uslove propisane Zakonom i dobije odobrenje Ministarstva. Isprava koju izdaje strana država, strano pravno ili fizičko lice, priznaje se i izjednačava sa javnom ispravom stečenom u Republici u pogledu prava na nastavak obrazovanja i vaspitanja.
Članom 12. Predloga zakona propisano je obavljanje delatnosti predškolske ustanove, koja ima rešenje o verifikaciji, u sedištu i van sedišta – u izdvojenom odeljenju – objektu predškolske ustanove, školi, kao i u drugom prostoru van sedišta predškolske ustanove.
Odredbama čl. 13. i 14. Predloga zakona uređen je upis dece u predškolsku ustanovu. Propisano je da prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa (deca sa smetnjama u razvoju, deca iz hraniteljskih porodica, deca iz socio-ekonomski ugroženih sredina) i deca zaposlenih roditelja, što će se bliže urediti podzakonskim aktom koji donosi ministar, u skladu sa Zakonom.
Dete – strani državljanin i dete bez državljanstva, prognano ili raseljeno lice, upisuje se u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, pod istim uslovima i na način propisan za državljane Republike Srbije. Roditelj deteta stranog državljanina plaća ekonomsku cenu po detetu, a roditelj deteta bez državljanstva, prognanog i raseljenog lica, plaća cenu po detetu koju utvrđuje osnivač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.
Posebna pažnja posvećena je programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja (čl. 15-22.).
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, koje donosi Nacionalni prosvetni savet, u skladu sa Zakonom, a čiji sadržaj je propisan članom 15. Predloga zakona.
Predškolska ustanova, odnosno škola ostvaruje vaspitno-obrazovni rad na osnovu predškolskog programa. Predškolski program se donosi u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i sadrži opšte podatke o ustanovi i njenom okruženju, ciljeve, vrste i trajanje programa vaspitno-obrazovnog rada, drugih oblika rada i usluga, oblike saradnje sa porodicom i lokalnom zajednicom, način ostvarivanja principa i ciljeva vaspitanja i obrazovanja i način praćenja i samovrednovanja rada predškolske ustanove.
Predškolskim programom razrađuju se i načini razvijanja individualizovanog pristupa u ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada, radi pružanja dodatne podrške deci, posebno deci sa smetnjama u razvoju, deci na bolničkom lečenju, deci iz socio-ekonomski ili iz drugih razloga ugroženih sredina, kojima se uvažavaju razvojne, obrazovne, zdravstvene i socio-kulturne potrebe dece.
Predškolski program pripremaju odgovarajući stručni organi, a donosi ga organ upravljanja (upravni odbor u predškolskoj ustanovi i školski odbor u školi), po pribavljenoj saglasnosti nadležnog organa osnivača na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje, u skladu sa Zakonom.
Propisano je da se, u cilju unapređivanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i povećanja obuhvata dece, u okviru predškolskog programa, osim redovnih programa vaspitno-obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju, ostvaruju posebni i specijalizovani programi. Izuzetno, u okviru predškolskog programa može da se ostvaruje prilagođen ili preuzet program, za čiju primenu je potreban dokaz da ga je priznalo odgovarajuće međunarodno udruženje. Ove programe može da ostvaruje, kako predškolska ustanova koju je osnovala jedinica lokalne samouprave, tako i predškolska ustanova koju je osnovalo drugo pravno ili fizičko lice. Posebni i specijalizovani programi, ostvaruju se u okviru predškolskog programa (programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada, programi negovanja jezika i kulture nacionalne manjine, prigodni i povremeni programi koji imaju za cilj ostvarivanje kulturnih i rekreativnih aktivnosti, odnosno odmora dece, programi podrške porodici, programi za rad sa decom u porodici – porodične jasle i „bebi servis” i drugi programi i oblici rada i usluga). Ovim programima podstiče se razvoj dece, u zavisnosti od specifičnih potreba i interesovanja dece, roditelja i mogućnosti predškolske ustanove i jedinice lokalne samouprave. Bliže uslove o načinu ostvarivanja i finansiranja ovih programa i drugih oblika rada i usluga, koje ostvaruje predškolska ustanova, propisuje ministar.
Novinu predstavlja odredba kojom je propisano da predškolska ustanova može da ostvaruje predškolski program u putujućem vrtiću, u namenski opremljenom autobusu, za decu uzrasta od četiri godine do polaska u školu. Time se obezbeđuje potpun obuhvat dece u sredinama u kojima nema prostornih kapaciteta.
Za decu na bolničkom lečenju organizuje se ostvarivanje predškolskog programa u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama. Izuzetno, za decu koja zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolsku ustanovu, predškolska ustanova organizuje ostvarivanje pripremnog predškolskog programa u porodici, sa mogućnošću da ovaj program traje kraće od devet meseci.
Pripremni predškolski program je ustanovljen kao poseban deo predškolskog programa. Cilj pripremnog predškolskog programa je da se deci u godini pred polazak u školu obezbede uslovi za sticanje znanja, veština i iskustava potrebnih za dalje obrazovanje i vaspitanje. U tom smislu, propisano je da vaspitači ostvaruju pripremni predškolski program, što je novina u odnosu na sadašnje zakonsko rešenje.
Imajući u vidu dosadašnja iskustva u radu pripremnih vaspitnih grupa u predškolskim ustanovama i pri školama, propisano je da se pripremni predškolski program ostvaruje u predškolskoj ustanovi, a izuzetno u školi, u skladu sa Zakonom.
Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa besplatno je za roditelje dece u ustanovi čiji je osnivač Republika, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave; pohađanje ovog programa je obavezno, počev od 1. januara 2007. godine, u školskoj 2006/2007. godini. U vezi sa tim, čl. 23 – 26. Predloga zakona, propisane su obaveze za roditelje, predškolsku ustanovu, odnosno školu i jedinicu lokalne samouprave u ostvarivanju pripremnog predškolskog programa.
Čl. 27. i 28. Predloga zakona propisano je da se program predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje u celodnevnom trajanju – od 9 do 12 sati dnevno, u poludnevnom trajanju – pripremni predškolski program – 4 sata dnevno, u poludnevnom trajanju – do 6 sati dnevno, u poludnevnom trajanju – do 6 sati dnevno, do tri puta nedeljno i u višednevnom trajanju – dužem od 24 sata.
Propisano je i vreme u kome se ostvaruje predškolski program. U tom smislu, ujednačena su rešenja za decu predškolskog uzrasta sa rešenjima propisanim za učenike osnovnih i srednjih škola, tako što se vreme ostvarivanja predškolskog programa vezuje za tekuću radnu godinu – ostvaruje se počev od 1. septembra tekuće do 31. avgusta naredne godine.
Članom 29. Predloga zakona propisano je da predškolska ustanova može da stekne status model centra ako je kao ogledni centar učestvovala u naučnoistraživačkom projektu kojim su uvedene inovacije u ostvarivanju vaspitno-obrazovne prakse ili je razvijen novi model programa predškolskog vaspitanja i ako postoje kadrovski i prostorni uslovi za organizovanje obuke i stručnog usavršavanja vaspitanja i stručnih saradnika. O sticanju statusa model – centra mišljenje daje visokoškolska ustanova ili naučnoistraživačka organizacija koja je rukovodilac projekta.
Odredbama čl. 30 – 35. Predloga zakona uređena je organizacija rada sa decom u vaspitnim grupama, kako u predškolskoj ustanovi, odnosno školi koja ostvaruje predškolski program, tako i za decu na bolničkom lečenju i decu sa smetnjama u razvoju. Propisano je da broj i strukturu vaspitnih grupa utvrđuje direktor, na predlog stručnih organa, na osnovu broja dece, uslova rada i programa koji se ostvaruju i kriterijuma za formiranje vaspitnih grupa, koji se utvrđuju statutom predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program.
Na osnovu sagledavanja stanja u dosadašnjoj praksi u odnosu na akt o mreži predškolskih ustanova i potreba roditelja, a u cilju stvaranja optimalnih uslova za odvijanje vaspitno-obrazovnog procesa, definisan je broj dece u vaspitnim grupama, zavisno od uzrasta (jaslena grupa – za uzrast od šest meseci do tri godine i grupa vrtića – za uzrast od tri godine do polaska u školu). Daje se mogućnost formiranja vaspitnih grupa dece istog ili različitog uzrasta, kao mešovite grupe. Kada se vaspitno-obrazovni rad ostvaruje u dvojezičnim grupama, broj dece se smanjuje za 10% od propisanog broja dece.
Uvažavajući specifičnosti koje se odnose na neujednačenost mreže predškolskih ustanova kao i demografsku neujednačenost, daje se mogućnost osnivaču da utvrdi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece u vaspitnoj grupi, u odnosu na propisan broj, u skladu sa kriterijumima koje propisuje ministar.
Deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, vaspitnoj grupi uz individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, u skladu sa Zakonom. Broj dece u vaspitnoj grupi u koju je upisano jedno dete sa smetnjama u razvoju umanjuje se za troje dece u odnosu na broj dece utvrđen ovim zakonom. Takođe, predviđeno je da se dete sa smetnjama u razvoju uključuje u vaspitnu ili razvojnu grupu prilikom upisa ili u toku pohađanja predškolskog programa. Na osnovu predloga pedagoškog kolegijuma i stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, dete sa smetnjama u razvoju može se prebaciti iz razvojne u vaspitnu grupu, u skladu sa Zakonom.
Polazeći od osnovne delatnosti predškolske ustanove, članom 36-46. Predloga zakona, uređeni su zadaci i nivo obrazovanja lica koja obavljaju delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja – vaspitači i stručni saradnici, kao i lica koja obavljaju delatnost u funkciji ostvarivanja vaspitno-obrazovne delatnosti, kojom se obezbeđuje nega, ishrana, preventivna zdravstvena i socijalna zaštita, odnosno čiji su poslovi vezani za ostvarivanje drugih delatnosti predškolske ustanove – saradnici.
Vaspitači obavljaju vaspitno-obrazovni rad, stručni saradnici obavljaju stručne poslove kojima se unapređuje vaspitno-obrazovni rad, a saradnici obavljaju poslove iz delatnosti predškolske ustanove kojima se unapređuju nega, ishrana, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita. Propisana je mogućnost da predškolska ustanova ima i druge saradnike, uz saglasnost osnivača, zavisno od programa koji ostvaruje, kao i pedagoškog asistenta.
Odredbom člana 47. Predloga zakona propisano je da zaposleni u predškolskoj ustanovi ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa zakonom, pod uslovom da se obezbedi minimum procesa rada za vreme štrajka.
Odredbom člana 48. Predloga zakona propisano je da se inspekcijski nadzor, nadzor nad zakonitošću rada i stručno-pedagoški nadzor nad radom predškolskih ustanova vrši u skladu sa Zakonom.
Predlogom zakona (čl. 49 – 52.) uređeno je finansiranje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, tako što je propisano da se sredstva obezbeđuju u skladu sa Zakonom. U predškolskoj ustanovi, čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, roditelj učestvuje u obezbeđivanju sredstava sa 20% od ekonomske cene po detetu, koju određuje osnivač. Predlogom zakona propisano je i oslobađanje dece bez roditeljskog staranja i dece sa smetnjama u razvoju, od plaćanja dela troškova, pod uslovima i na način propisan zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.
Sredstva za obavljanje delatnosti privatne predškolske ustanove obezbeđuje osnivač.
Imajući u vidu uzrast dece, Predlogom zakona propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz deteta koje pohađa pripremni predškolski program i njegovog pratioca, jer je pripremni predškolski program postao obavezan od školske 2006/2007. godine.
Članom 53. Predloga zakona propisane su kaznene odredbe za predškolsku ustanovu i direktora, odnosno odgovorno lice predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program, u slučaju nepridržavanja zakona.
Čl. 54 – 62. Predloga zakona uređuju se prelazne i završne odredbe koje se odnose na organ upravljanja predškolske ustanove koji je imenovan i savet roditelja i direktora predškolske ustanove, koji su izabrani do dana stupanja na snagu ovog zakona, kojima se, radi obezbeđivanja kontinuiteta u ostvarivanju delatnosti predškolske ustanove, daje mogućnost da obavljaju poslove iz svoje nadležnosti do isteka mandata.
Odredbom člana 56. Zakona, propisan je rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da predškolska ustanova, koja ne ispunjava uslove u pogledu broja vaspitnih grupa, propisanih članom 9. ovog zakona, izvrši statusne promene.
Osnivač predškolske ustanove dužan je da u roku od 30 dana od dana izvršene statusne promene, imenuje upravni odbor predškolske ustanove i da utvrdi minimum procesa rada za vreme štrajka zaposlenih u predškolskoj ustanovi. Propisan je rok za raspisivanje konkursa i izbor direktora ustanove u kojoj je izvršena statusna promena.
Prelaznim odredbama propisano je da zaposleni u predškolskoj ustanovi, koji su u vreme zasnivanja radnog odnosa u predškolskoj ustanovi ispunjavali uslove u pogledu vrste i stepena stručne spreme, mogu i dalje obavljati poslove iz delatnosti predškolske ustanove. Data je i mogućnost da vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi mogu da obavljaju i lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona nisu bila u radnom odnosu u predškolskoj ustanovi, ako imaju više od 20 godina radnog iskustva u vaspitno-obrazovnom radu u predškolskoj ustanovi.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.