PREDLOG ZAKONA
O PREDŠKOLSKOM VASPITANjU I OBRAZOVANjU
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se predškolsko vaspitanje i obrazovanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon), ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ovim zakonom, polazeći od razvojnih, obrazovnih, kulturnih i socijalnih potreba dece i porodica sa decom predškolskog uzrasta.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Član 2.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u smislu ovog zakona, jeste vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta.
Pod predškolskim uzrastom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se uzrast dece od šest meseci do polaska u osnovnu školu.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja se u predškolskoj ustanovi (u daljem tekstu: dečji vrtić), u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
U okviru delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja obezbeđuje se i rad sa decom sa smetnjama u razvoju, rad sa decom sa posebnim sposobnostima i ostvarivanje drugih programa, zavisno od potreba i interesa dece predškolskog uzrasta.
Druge organizacije i fizička lica (u daljem tekstu: drugi oblici organizovanja) mogu da ostvaruju posebne programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa Zakonom.
Član 3.
Dečji vrtić, radi ostvarivanja vaspitanja i obrazovanja dece predškolskog uzrasta, obavlja i delatnost kojom se obezbeđuje ishrana, nega i preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta, u skladu sa zakonom.
Bliže uslove i način ostvarivanja ishrane, nege i preventivno-zdravstvene zaštite sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Bliže uslove i način ostvarivanja socijalne zaštite sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove socijalne zaštite i ministar.
Član 4.
Ciljevi predškolskog vaspitanja i obrazovanja jesu podsticanje fizičkog, intelektualnog, socio-emocionalnog razvoja, komunikacije i stvaralaštva dece, kao i sticanje iskustava i izgrađivanje znanja o sebi, drugim ljudima i svetu potrebnih za dalje obrazovanje i vaspitanje i uključivanje u društvenu zajednicu.
Zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja odnose se na:
stvaranje uslova za kvalitetan život, igru i učenje:
(1) kreiranjem sredine za učenje i razvoj prilagođene potrebama, mogućnostima i interesovanjima dece;
(2) negovanjem igre kao načina izražavanja i specifičnog oblika učenja deteta predškolskog uzrasta;
(3) podsticanjem vlastite aktivnosti deteta kao načina sticanja saznanja o sebi i svetu oko sebe i razvoja svojih sposobnosti i veština;
podsticanje skladnog psihofizičkog razvoja dece:
(1) negovanjem fizičkog zdravlja i podsticanjem razvoja motoričkih sposobnosti;
(2) podsticanjem socijalizacije dece, razvijanjem odnosa sa drugima i sticanjem iskustava i saznanja o drugim ljudima;
(3) podsticanjem usvajanja osnovnih društvenih normi i moralnih vrednosti;
(4) podsticanjem razvoja govora, govornog stvaralaštva i komunikativnih sposobnosti dece;
(5) podsticanjem saznajnog razvoja, negovanjem dečje radoznalosti i pozitivne motivacije za učenje;
(6) negovanjem i bogaćenjem dečjeg emocionalnog izražavanja, razvojem pozitivne slike o sebi i negovanjem emocionalne stabilnosti;
(7) poštovanjem dečje individualnosti i podsticanjem osamostaljivanja;
(8) podsticanjem razvoja dečjih kreativnih potencijala i stvaralačkog izražavanja pomoću umetničkih medija i kroz igru;
(9) razvijanjem higijenskih, kulturnih i radnih navika;
(10) razvijanjem odgovornog odnosa prema životnoj sredini i njenim pojedinačnim komponentama;
pripremanje dece za polazak u osnovnu školu.
Upotreba jezika
Član 5.
Vaspitno-obrazovni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.
Za pripadnike nacionalnih manjina vaspitno-obrazovni rad ostvaruje se na maternjem jeziku ili dvojezično, ako se za to opredeli najmanje 50% od broja dece u vaspitnoj grupi, odnosno mešovitoj vaspitnoj grupi iz čl. 33. i 34. ovog zakona.
Deo programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ili program u celini može da se ostvaruje i na stranom jeziku.
Roditelj, usvojitelj, staratelj, odnosno organ starateljstva (u da-ljem tekstu: roditelj) opredeljuje se za jezik na kojem će dete sticati predškolsko vaspitanje i obrazovanje.
Vaspitno-obrazovni rad sa decom koja koriste jezik znakova ostvaruje se po prilagođenom ili posebnom programu i izvodi se na jeziku znakova i pomoću sredstava tog jezika, zavisno od potreba i mogućnosti dece. Statutom dečjeg vrtića utvrđuje se jezik na kojem se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad.
Način dvojezičnog ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada, kao i rada na jeziku nacionalnih manjina, propisuje ministar.
Na teritoriji autonomne pokrajine, način dvojezičnog ostva-rivanja vaspitno-obrazovnog rada, kao i rada na jeziku nacionalnih manjina, propisuje nadležni organ autonomne pokrajine.
Način i uslove ostvarivanja programa vaspitno-obrazovnog rada na stranom jeziku propisuje ministar.
Evidencija i javne isprave
Član 6.
Dečji vrtić, osnovna škola koja ostvaruje predškolski program i drugi oblici organizovanja vode evidenciju o svom radu, u skladu sa zakonom.
Dečji vrtić, osnovna škola koja ostvaruje predškolski program i drugi oblici organizovanja vode evidenciju o vaspitno-obrazovnom radu, i to: dnevnik vaspitnog rada i nege, dnevnik vaspitno-obrazovnog rada i knjigu rada stručnog saradnika, a dečji vrtić i letopis dečjeg vrtića.
Na osnovu evidencije koju vodi dečji vrtić čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna škola koja ostvaruje program pripreme za polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predškolski program), izdaju javne isprave o pohađanju pripremnog predškolskog programa, i to: prevodnicu o prelasku deteta iz jednog u drugi dečji vrtić, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, i uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu.
Evidencija iz stava 2. ovog člana i javne isprave iz stava 3. ovog člana vode se i izdaju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom. Kada se vaspitno-obrazovni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, dečji vrtić, odnosno osnovna škola koja ostvaruje pripremni predškolski program, vodi evidenciju i izdaje javne isprave i na tom jeziku.
Sadržaj, obrasce i način vođenja evidencije iz stava 2. ovog člana i sadržaj i obrasce javnih isprava iz stava 3. ovog člana propisuje ministar.
Ministar odobrava izdavanje obrazaca iz stava 5. ovog člana.
Član 7.
Dečji vrtić čuva trajno letopis dečjeg vrtića.
Dečji vrtić, osnovna škola koja ostvaruje predškolski program i drugi oblici organizovanja čuvaju dnevnike i knjigu rada iz člana 6. ovog zakona pet godina.
II. DEČJI VRTIĆ I ORGANIZOVANjE
VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Osnivanje
Član 8.
Dečji vrtić može da osnuje Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i drugo pravno ili fizičko lice, u skladu sa Zakonom.
Na osnivanje i rad dečjeg vrtića primenjuju se propisi o javnim službama.
Ukoliko ima više osnivača, njihova međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom.
Dečji vrtić čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave
Član 9.
Jedinica lokalne samouprave osniva dečji vrtić za najmanje pet, a najviše sto vaspitnih grupa, u skladu sa aktom o mreži dečjih vrtića.
Izuzetno, ako ne postoje uslovi za osnivanje dečjeg vrtića u skladu sa stavom 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može da osnuje dečji vrtić sa manjim, odnosno većim brojem vaspitnih grupa, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Na teritoriji autonomne pokrajine saglasnost iz stava 2. ovog člana daje nadležni organ autonomne pokrajine.
Dečji vrtić čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice
Član 10.
Drugo pravno ili fizičko lice može da osnuje dečji vrtić (u daljem tekstu: privatni dečji vrtić), u skladu sa Zakonom.
Dečji vrtić čiji je osnivač strano pravno ili fizičko lice
Član 11.
Strano pravno ili fizičko lice može da osnuje dečji vrtić radi ostvarivanja predškolskog programa ako je program propisan u inostranstvu, ako ispunjava uslove u skladu sa Zakonom i dobije odobrenje Ministarstva.
Izdvojeno odeljenje dečjeg vrtića
Član 12.
Dečji vrtić obavlja delatnost u svom sedištu.
Dečji vrtić može da obavlja delatnost van sedišta u izdvojenom odeljenju – objektu dečjeg vrtića.
Dečji vrtić može da organizuje rad i u izdvojenom odeljenju dečjeg vrtića u prostoru osnovne škole ili drugom prostoru.
Odluku o organizovanju izdvojenih odeljenja iz st. 2. i 3. ovog člana donosi upravni odbor, uz saglasnost osnivača, a za dečji vrtić čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave – uz saglasnost Ministarstva.
Vaspitno-obrazovni rad u izdvojenom odeljenju iz stava 3. ovog člana ostvaruje se uz uvažavanje specifičnosti koje proističu iz fizičke odvojenosti od dečjeg vrtića.
Upis dece u dečji vrtić
Član 13.
Upis dece u dečji vrtić vrši se u skladu sa Zakonom.
Dete – državljanin druge države članice Srbije i Crne Gore sa prebivalištem u Republici Srbiji upisuje se pod istim uslovima i na način propisan za decu – državljane Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika).
Način i postupak upisa dece u dečji vrtić bliže se uređuje statutom dečjeg vrtića.
Upis stranih državljana i lica bez državljanstva
Član 14.
Dete – strani državljanin i dete bez državljanstva upisuje se u dečji vrtić pod istim uslovima i na način propisan za decu – državljane Republike.
Za boravak u dečjem vrtiću deteta – stranog državljanina i deteta bez državljanstva roditelj plaća prosečnu cenu po detetu.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece u inostranstvu
Član 15.
Za decu građana Republike koji privremeno borave u inostranstvu dečji vrtić može da organizuje predškolsko vaspitanje i obrazovanje po posebnom programu.
Delatnost iz stava 1. ovog člana finansira se sredstvima roditelja.
Član 16.
Vaspitno-obrazovni rad u inostranstvu izvodi vaspitač koji ima licencu i koji ispunjava posebne uslove za vaspitača.
Rešenje o upućivanju vaspitača na rad u inostranstvo donosi ministar, na osnovu konkursa.
Vaspitač se upućuje na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana, uz mogućnost produženja.
Vaspitaču miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je upućen na rad u inostranstvo.
Poseban program predškolskog vaspitanja i obrazovanja u inostranstvu, način vođenja evidencije i izdavanja javnih isprava, posebne uslove za vaspitača, obezbeđivanje i način isplate sredstava za plate i druga pitanja od značaja za ostvarivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u inostranstvu – propisuje ministar.
III. PROGRAMI PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA
Član 17.
Opšte osnove predškolskog programa donose se u skladu sa Zakonom.
Opšte osnove predškolskog programa sadrže: shvatanja o detetu i njegovom razvoju; značaj i funkciju predškolskog vaspitanja i obrazovanja; opšte i specifične ciljeve predškolskog vaspitanja i obrazovanja; zadatke predškolskog vaspitanja i obrazovanja; načela vaspitno-obrazovnog rada; principe saradnje sa porodicom i društvenom sredinom i osnove za različite programske modele u vaspitno-obrazovnoj praksi.
Programi predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Član 18.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se na osnovu predškolskog programa, u skladu sa Zakonom.
U okviru predškolskog programa mogu da se ostvaruju i posebni programi prema mogućnostima dečjeg vrtića, u skladu sa potrebama i interesima dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave.
Dečji vrtić može da ostvaruje i posebne programe koji nisu sastavni deo predškolskog programa, a kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi dece i roditelja.
Predškolski program može da se ostvaruje i kao program prema posebnim pedagoškim načelima i specijalizovan program.
Druga organizacija, odnosno fizičko lice, može da ostvaruje posebne programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ako ispunjava propisane standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva.
Predškolski program
Član 19.
Predškolski program donosi se u skladu sa opštim osnovama predškolskog programa.
Predškolskim programom utvrđuju se: ciljevi, vrste, obim, oblici i trajanje vaspitno-obrazovnog rada.
Predškolski program, zavisno od uzrasta dece, obuhvata: program vaspitnog rada i nege sa decom do tri godine, kao i program vaspitno-obrazovnog rada sa decom od tri godine do polaska u osnovnu školu, koji uključuje i pripremni predškolski program.
Član 20.
Za decu na bolničkom lečenju organizuje se ostvarivanje predškolskog programa u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama.
Član 21.
Predškolski program pripremaju odgovarajući stručni organi, a donosi ga organ upravljanja, po pribavljenoj saglasnosti nadležnog organa osnivača na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje, u skladu sa Zakonom.
Pripremni predškolski program
Član 22.
Pripremni predškolski program jeste deo predškolskog programa kojim se ostvaruje priprema dece za polazak u osnovnu školu.
Pripremni predškolski program ostvaruje se u dečjem vrtiću, odnosno osnovnoj školi, u skladu sa Zakonom i statutom dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole.
Vreme (datum početka i završetka) ostvarivanja pripremnog predškolskog programa utvrđuje se godišnjim programom rada dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole koja ostvaruje pripremni predškolski program.
Pripremni predškolski program ostvaruju vaspitači.
Član 23.
Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava dečji vrtić, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program i roditelje o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa.
Dečji vrtić, odnosno osnovna škola koja ostvaruje pripremni predškolski program dužna je da obavesti roditelja i jedinicu lokalne samouprave o deci koja se nisu upisala, koja ne pohađaju redovno ili su prestala da pohađaju pripremni predškolski program, najkasnije 15 dana od dana proteka roka za upis, odnosno od dana prestanka redovnog pohađanja pripremnog predškolskog programa.
Član 24.
Roditelj je dužan da upiše dete u dečji vrtić, odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, u skladu sa Zakonom.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja čije dete nije blagovremeno upisano, odnosno koje ne pohađa pripremni predškolski program, najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je o tome obavešten.
Član 25.
Dete može da izostane sa pohađanja pripremnog predškolskog programa samo u opravdanim slučajevima.
Roditelj je dužan da najkasnije u roku od osam dana opravda izostanak deteta.
Član 26.
Na osnovu prevodnice dete može da pređe u drugi dečji vrtić, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program.
Dečji vrtić, odnosno osnovna škola iz koje dete prelazi dužna je da izda prevodnicu u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o upisu deteta u drugi dečji vrtić, odnosno osnovnu školu.
Dečji vrtić, odnosno osnovna škola u koju dete prelazi dužna je da u roku od sedam dana od dana prijema prevodnice obavesti dečji vrtić, odnosno osnovnu školu iz koje se dete ispisalo da je primila prevodnicu.
Posebni programi u okviru predškolskog programa
Član 27.
U okviru predškolskog programa mogu da se ostvaruju i posebni programi, prema mogućnostima dečjeg vrtića, u skladu sa potrebama i interesima dece, roditelja i jedinice lokalne samouprave, i to:
1) dodatni programi kojima se ostvaruju određeni ciljevi i aktivnosti radi podsticanja dečjeg razvoja i sticanja iskustava u određenoj oblasti;
2) prigodni i povremeni programi koji imaju za cilj ostvarivanje kulturnih i rekreativnih aktivnosti i odmora dece;
3) programi stručne podrške porodici kojima se pružaju znanja i razvijaju veštine roditelja iz domena vaspitanja i obrazovanja dece predškolskog uzrasta;
4) prilagođeni programi za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, decom sa posebnim sposobnostima i decom iz socio-ekonomski ili iz drugih razloga ugroženih sredina u vaspitnoj grupi, kojima se uvažavaju razvojne, obrazovne i socio-kulturne potrebe dece;
5) individualizovani programi za rad sa decom u porodici, koji se ostvaruju sa decom koja zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga ne pohađaju dečji vrtić.
Član 28.
Dečji vrtić može da ostvaruje i posebne programe, i to:
1) program za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;
2) program za rad sa decom iz socio-ekonomski ugroženih sredina;
3) program za rad sa decom sa posebnim sposobnostima;
4) program za rad sa decom u inostranstvu.
Programe iz stava 1. ovog člana, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, propisuje ministar.
Član 29.
Dečji vrtić može da ostvaruje predškolski program i kao:
1) program prema posebnim pedagoškim načelima – preuzet ili prilagođen program iz vaspitno-obrazovnih programa drugih zemalja za čiju primenu je potreban dokaz o njegovom poreklu, odnosno dokaz da ga je priznalo odgovarajuće međunarodno udruženje;
2) specijalizovan program koji ima razrađenu koncepciju i celovit sistem aktivnosti utemeljen na naučno zasnovanim teorijama razvoja dece.
Na programe iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministar.
Ostvarivanje predškolskog programa
Član 30.
Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje se u različitom trajanju, i to:
– u celodnevnom trajanju – od 9 do 12 časova dnevno;
– u poludnevnom trajanju – do 6 časova dnevno;
– u višednevnom trajanju – dužem od 24 časa.
Član 31.
Predškolski program ostvaruje se od 1. septembra tekuće godine do 31. avgusta naredne godine.
Model centar – Ogled
Član 32.
Dečji vrtić može steći status model centra ako:
1) ostvaruje neki od programa ogleda u skladu sa Zakonom;
2) postoje kadrovski i prostorni uslovi za organizovanje stručnog usavršavanja vaspitača i stručnih saradnika s ciljem unapređivanja i primene programa ogleda u drugim dečjim vrtićima;
3) ima uslove za praćenje primene programa ogleda.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod) i prosvetni savetnik prate ostvarivanje programa ogleda.
Na osnovu praćenja primene programa ogleda i ocene o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, Zavod i prosvetni savetnik predlažu da dečji vrtić stekne status model centra.
Na osnovu rezultata ogleda ministar odlučuje o sticanju statusa model centra i njegovoj daljoj primeni.
IV. ORGANIZACIJA RADA SA DECOM
Vaspitne grupe
Član 33.
Rad sa decom u dečjem vrtiću, odnosno osnovnoj školi koja ostvaruje predškolski program, organizuje se u vaspitnim grupama.
Broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, zavisno od uzrasta jeste:
– od 6 meseci do 1 godine 7 – od 1 do 2 godine 12 – od 2 do 3 godine 16 – od 3 do 4 godine 20 – od 4 do 5,5 godina 22 – od 5,5 godina do polaska u školu (pripremna grupa) 26.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, broj dece koja se upisuju jeste:
– na bolničkom lečenju do 15 – sa smetnjama u razvoju (razvojna grupa) 6-8.
Ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitnih grupa u skladu sa stavom 2. ovog člana osnivač može utvrditi manji, odnosno veći broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, u skladu sa kriterijumima koje propisuje ministar.
Kada je osnivač dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole koja ostvaruje predškolski program Republika, broj dece, u smislu stava 4. ovog člana, utvrđuje dečji vrtić, odnosno osnovna škola, uz saglasnost Ministarstva.
Mešovite vaspitne grupe
Član 34.
Broj dece koja se upisuju u grupe mešovitog sastava jeste:
– od 1 do 3 godine 12 – od 3 godine do polaska u školu 20 – od 2 godine do polaska u školu 15.
Dvojezične vaspitne grupe
Član 35.
Vaspitno-obrazovni rad u dvojezičnim vaspitnim grupama ostvaruje se sa 10% manjim brojem dece od broja utvrđenog u čl. 33. i 34. ovog zakona.
Član 36.
Broj i strukturu vaspitnih grupa dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole koja ostvaruje predškolski program, utvrđuje direktor, na predlog stručnih organa, na osnovu broja dece, uslova rada i programa koji se ostvaruje.
Kriterijumi za formiranje strukture vaspitnih grupa utvrđuju se statutom dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole koja ostvaruje predškolski program.
Deca sa smetnjama u razvoju
Član 37.
Deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi i u razvojnoj grupi prema:
1) predškolskom programu u vaspitnoj grupi;
2) prilagođenom programu u vaspitnoj grupi;
3) posebnom programu u razvojnoj grupi.
U jednoj vaspitnoj grupi ne može biti više od jednog deteta sa smetnjama u razvoju.
U vaspitnu grupu u koju je uključeno dete sa smetnjama u razvoju upisuje se za 10% manji broj dece od broja utvrđenog u čl. 33. i 34. ovog zakona.
Deca sa smetnjama u razvoju se prilikom upisa u dečji vrtić, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje predškolski program, ili u toku pohađanja predškolskog programa uključuju u vaspitnu ili razvojnu grupu, na osnovu nalaza komisije za procenu potreba i usmeravanje dece sa smetnjama u razvoju.
Komisiju iz stava 4. ovog člana imenuje opštinska, odnosno gradska uprava opštine, odnosno grada na čijoj teritoriji roditelj ima prebivalište.
Kriterijume za procenu potreba i usmeravanje dece sa smetnjama u razvoju, sastav i način rada komisije iz stava 4. ovog člana propisuje Vlada.
Radno vreme dečjeg vrtića
Član 38.
Početak i završetak radnog vremena u dečjem vrtiću čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava, po pribavljenom mišljenju saveta roditelja dečjeg vrtića, u skladu sa potrebama dece i roditelja.
V. VASPITAČI, STRUČNI SARADNICI I SARADNICI
Član 39.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruju vaspitači i stručni saradnici, a ostale delatnosti dečjeg vrtića – saradnici.
Vaspitači
Član 40.
Vaspitno-obrazovni rad ostvaruju vaspitači, i to: vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i defektolog-vaspitač.
Zadaci vaspitača
Član 41.
Zadatak vaspitača (vaspitača, medicinske sestre-vaspitača i defektologa-vaspitača) jeste da stručnim znanjem osigura postizanje propisanih ciljeva i zadataka vaspitanja, obrazovanja i nege u skladu sa potrebama, mogućnostima i interesovanjima dece.
Obrazovanje vaspitača
Član 42.
Poslove vaspitača može da obavlja:
1) sa decom uzrasta od šest meseci do tri godine: lice koje ima najmanje srednje obrazovanje – medicinska sestra-vaspitač;
2) sa decom uzrasta od tri godine do polaska u školu: lice koje ima najmanje više obrazovanje – vaspitač;
3) sa decom u godini pred polazak u školu, na ostvarivanju pripremnog predškolskog programa: lice koje ima najmanje više obrazovanje – vaspitač;
4) u mešovitoj grupi (sa decom uzrasta od dve godine do polaska u školu): lice koje ima najmanje srednje obrazovanje – medicinska sestra – vaspitač i lice koje ima najmanje više obrazovanje – vaspitač;
5) sa decom na bolničkom lečenju: lice koje ima najmanje više obrazovanje – vaspitač;
6) sa decom sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi: lice koje ima najmanje više obrazovanje – vaspitač, koji je u toku stručnog usavršavanja po propisanom programu osposobljen za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;
7) sa decom sa smetnjama u razvoju u razvojnoj grupi: lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem – defektolog;
8) sa decom – pripadnicima nacionalnih manjina: lice iz tač. 1) -7) ovog stava, ako je steklo obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad ili je položilo ispit iz tog jezika sa metodikom na odgovarajućoj visokoškolskoj ustanovi. Program polaganja ispita za proveru znanja jezika utvrđuje odgovarajuća visokoškolska ustanova.
Izuzetno, u nedostatku vaspitača sa znanjem jezika nacionalne manjine može se, uz vaspitača koji ne ispunjava uslove zbog nepoznavanja jezika, angažovati pomoćni vaspitač sa znanjem jezika i najmanje srednjim obrazovanjem, do okončanja postupka po raspisanom konkursu, a najduže do 31. avgusta naredne godine.
Vrstu obrazovanja vaspitača propisuje ministar.
Stručni saradnici
Član 43.
Stručne poslove kojima se unapređuje vaspitno-obrazovni rad obavljaju stručni saradnici.
Stručni saradnici jesu: pedagog, psiholog, defektolog – logoped i pedagog za likovno, muzičko i fizičko vaspitanje.
Zadaci stručnog saradnika
Član 44.
Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim stručnim znanjem i savetodavnim radom unapređuje vaspitno-obrazovni rad i pruža stručnu pomoć deci, roditeljima i vaspitačima po pitanjima od značaja za vaspitanje i obrazovanje.
Obrazovanje stručnog saradnika
Član 45.
Poslove stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem.
Vrstu obrazovanja stručnih saradnika propisuje ministar.
Saradnici
Član 46.
Poslove kojima se unapređuje ishrana, nega i preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita u dečjem vrtiću obavljaju saradnici.
Dečji vrtić može da ima, zavisno od posebnih programa koje ostvaruje, i druge saradnike (za učenje jezika sredine i stranog jezika, za ekologiju i zaštitu životne sredine, lutkarstvo, informatiku, plesne aktivnosti i dr.), uz saglasnost osnivača.
Kada je osnivač dečjeg vrtića Republika, saglasnost iz stava 2. ovog člana daje Ministarstvo.
Zadaci saradnika
Član 47.
Zadatak saradnika jeste da svojim znanjem, savetodavnim i stručnim radom doprinosi kvalitetnijem ostvarivanju delatnosti dečjeg vrtića.
Obrazovanje saradnika
Član 48.
Poslove saradnika u dečjem vrtiću može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim, višim i srednjim obrazovanjem, i to:
1) poslove unapređivanja zdravstvene i socijalne zaštite: lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem;
2) poslove unapređivanja preventivno-zdravstvene zaštite i unapređivanja, planiranja i organizacije ishrane: lice sa odgovarajućim višim obrazovanjem;
3) poslove nege i preventivne zdravstvene zaštite: lice sa odgovarajućim srednjim obrazovanjem.
Drugi saradnici, zavisno od posebnih programa koje ostvaruje dečji vrtić, mogu da budu lica sa odgovarajućim visokim, višim i srednjim obrazovanjem.
Vrstu obrazovanja saradnika sporazumno propisuju ministar, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Član 49.
Psihička, fizička i zdravstvena sposobnost vaspitača, stručnih saradnika i saradnika za neposredan rad sa decom dokazuje se prilikom zasnivanja radnog odnosa i proverava u toku rada, a najmanje jednom u dve godine.
Sredstva za proveru sposobnosti iz stava 1. ovog člana obezbeđuje osnivač.
VI. PRAVO NA ŠTRAJK
Član 50.
Zaposleni u dečjem vrtiću ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa zakonom, pod uslovom da se obezbedi minimum procesa rada.
VII. NADZOR NAD RADOM DEČJEG VRTIĆA
I DRUGIH OBLIKA ORGANIZOVANjA
Član 51.
Inspekcijski nadzor, nadzor nad zakonitošću rada i stručno-pedagoški nadzor nad radom dečjih vrtića i drugih oblika organizovanja vrši se u skladu sa Zakonom.
VIII. FINANSIRANjE
Član 52.
Sredstva za finansiranje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja obezbeđuju se u skladu sa Zakonom.
Član 53.
Roditelj deteta učestvuje u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u visini od 20% od prosečne cene po detetu.
Odluku o visini cene iz stava 1. ovog člana donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Od obaveze plaćanja iz stava 1. ovog člana u celodnevnom i poludnevnom boravku izuzimaju se roditelji dece, odnosno deca, u skladu sa zakonom.
Član 54.
Sredstva za troškove boravka dece iz člana 53. stav 3. ovog zakona obezbeđuju se u skladu sa zakonom.
Član 55.
Sredstva za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u privatnom dečjem vrtiću i drugim oblicima organizovanja obezbeđuje osnivač.
Član 56.
U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za prevoz dece koja pohađaju pripremni predškolski program.
IX. KAZNENE ODREDBE
Član 57.
Novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj dečji vrtić, odnosno osnovna škola koja ostvaruje predškolski program ako:
1) ne omogući izjašnjavanje roditelja na kojem će jeziku dete sticati predškolsko vaspitanje i obrazovanje (član 5);
2) ne vodi, neuredno vodi ili ne čuva propisanu evidenciju o vaspitno-obrazovnom radu (čl. 6. i 7);
3) ne obavesti u propisanom roku roditelja i jedinicu lokalne samouprave o deci koja ne pohađaju pripremni predškolski program (član 23. stav 2);
4) ne formira vaspitne grupe u skladu sa čl. 33. i 34. ovog zakona;
5) ne proveri najmanje jednom u dve godine psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost vaspitača, stručnih saradnika i saradnika (član 49. stav 1);
6) primenjuje cenu bez dobijene saglasnosti ili cenu veću od cene na koju je data saglasnost (član 53).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i direktor, odnosno odgovorno lice dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole koja ostvaruje predškolski program.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 58.
Dečji vrtić dužan je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, druge opšte akte i način rada sa ovim zakonom.
Član 59.
Skupština jedinice lokalne samouprave utvrdiće aktom o mreži dečjih vrtića broj i prostorni raspored dečjih vrtića čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dečji vrtić dužan je da usaglasi svoju organizaciju sa članom 9. ovog zakona u roku od šest meseci od dana donošenja akta o mreži dečjih vrtića iz stava 1. ovog člana.
Član 60.
U dečjem vrtiću koji ispunjava uslove iz člana 9. ovog zakona, upravni odbor imenovan do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno savet roditelja izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona, obavljaće poslove iz svoje nadležnosti do isteka mandata.
Član 61.
U dečjem vrtiću koji ispunjava uslove iz člana 9. ovog zakona, direktor izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostaje na dužnosti do isteka mandata, ako ispunjava uslove propisane Zakonom i ovim zakonom.
Član 62.
Ako se u postupku usaglašavanja organizacije dečjeg vrtića sa članom 9. ovog zakona izvrši statusna promena, osnivač je dužan da u roku od 30 dana od dana izvršene statusne promene imenuje upravni odbor dečjeg vrtića.
Član 63.
Upravni odbor dečjeg vrtića iz člana 62. ovog zakona dužan je da u roku od 60 dana od dana konstituisanja raspiše konkurs i izabere direktora u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Član 64.
Osnivač koji nije utvrdio minimum procesa rada za vreme štrajka zaposlenih u dečjem vrtiću dužan je da ga utvrdi u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 65.
Medicinske sestre, vaspitači, stručni saradnici i saradnici – vaspitači koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona zaposleni u dečjem vrtiću, a koji su po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona ispunjavali uslove za obavljanje vaspitno-obrazovnog rada u pogledu vrste i stepena obrazovanja, mogu i dalje da obavljaju vaspitno-obrazovni rad u dečjem vrtiću.
Vaspitno-obrazovni rad u dečjem vrtiću mogu da obavljaju i lica iz stava 1. ovog člana koja na dan stupanja na snagu ovog zakona nisu u radnom odnosu u dečjem vrtiću, ako imaju više od 20 godina radnog iskustva u vaspitno-obrazovnom radu u dečjem vrtiću.
Medicinske sestre – vaspitači iz stava 1. ovog člana koje obavljaju vaspitno-obrazovni rad imaju obavezu da steknu licencu u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Medicinske sestre – vaspitači iz stava 2. ovog člana imaju obavezu da steknu licencu u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u dečjem vrtiću.
Član 66.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ministar će akt iz člana 6. stav 5. ovog zakona doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 67.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 2. tačka 5) i člana 11. tačka 5) Zakona o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 29/93, 53/93, 53/93 – dr. zakon, 67/93, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 47/94, 48/94 – dr. zakon, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon).
Član 68.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
4542006.094.doc/1 O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja i društvene brige o deci.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Do donošenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja bila je uređena u okviru sistema društvene brige o deci – Zakonom o društvenoj brizi o deci.
Delatnost ustanova za decu prema Zakonu o društvenoj brizi o deci bila je uređena tako da je predškolsko vaspitanje i obrazovanje bilo u nadležnosti tri ministarstva – ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, ministarstva nadležnog za prosvetu i ministarstva nadležnog za zdravlje, što je otežavalo ostvarivanje delatnosti. U toku primene tog zakona promenile su se okolnosti, uslovi i zahtevi za ostvarivanje prava na predškolsko vaspitanje i obrazovanje.
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja pokrenulo je tokom 2001. godine inicijativu za objedinjavanje nadležnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u okviru jednog ministarstva, u cilju izdvajanja predškolskog vaspitanja i obrazovanja iz domena društvene brige o deci i objedinjavanja u jedinstven sistem obrazovanja i vaspitanja u okviru Ministarstva prosvete i sporta.
Predlog ministarstva nadležnog za socijalna pitanja prihvaćen je i Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS“, broj 27/02), nadležnost Ministarstva prosvete i sporta proširena je poslovima državne uprave koji se odnose i na delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/03, 64/03-ispravka, 58/04, 62/04-ispravka i 101/05-dr.zakon)-(u daljem tekstu: Zakon) izvršeno je normativno objedinjavanje delatnosti predškolskih ustanova u okviru delatnosti obrazovanja, čime se obezbeđuje veća efikasnost i unapređivanje rada predškolskih ustanova, kao i unapređivanje ostvarivanja prava dece garantovanih Konvencijom UN o pravima deteta, čiji je potpisnik i naša zemlja.
Danom stupanja na snagu Zakona delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja postaje deo sistema obrazovanja i po prvi put ovim zakonom uređuju se jedinstveno osnove sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Ovo se odnosi na: ciljeve obrazovanja i vaspitanja; način i uslove obavljanja delatnosti; vrste i način donošenja programa; osnivanje, rad, finansiranje i nadzor nad radom ustanova u oblasti obrazovanja i vaspitanja; nadležnost i izbor organa upravljanja, rukovođenja, stručnih i savetodavnih organa; uslova za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika i radno-pravni status zaposlenih u ustanovama u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Zakonom su na jedinstven način uređeni i uslovi za direktora dečjeg vrtića, kao pedagoško-instruktivnog rukovodioca ustanove; stepen obrazovanja, uslovi za prijem u radni odnos, uslovi za rad i dozvola za rad (licenca) vaspitača i stručnih saradnika; stručno usavršavanje vaspitača i stručnih saradnika; pedagoška norma časova; prava, obaveze i odgovornost zaposlenih u dečjem vrtiću; prestanak radnog odnosa i pravna zaštita zaposlenih.
Stupanjem na snagu Zakona stvorene su obaveze da se posebnim zakonom uredi delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a naročito: način obavljanja delatnosti u ustanovi predškolskog vaspitanja i obrazovanja; bliži uslovi za lica koja obavljaju vaspitno-obrazovni rad; evidencija o vaspitno-obrazovnom radu i izdavanje javnih isprava; vrste posebnih programa, način i postupak njihovog donošenja, prilagođeni programi za decu sa smetnjama u razvoju, za decu iz socio-ekonomsko ugroženih sredina i decu sa posebnim sposobnostima; organizacija rada dečjih vrtića i rad izdvojenih odeljenja; vaspitno-obrazovni rad vaspitača, stručnih saradnika i saradnika, kao i njihovo obrazovanje. Takođe, posebnim zakonom treba da se urede i sva druga pitanja koja su specifična za rad dečjih vrtića, s ciljem da se doprinese podizanju nivoa kvaliteta rada sa decom predškolskog uzrasta i da se zajedno sa sistemskim rešenjima propisanim u Zakonu obezbedi efikasno sprovođenje ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnog rada.
Razlozi za donošenje ovog predloga zakona jesu i nastale promene u društvu u toku primene Zakona o društvenoj brizi o deci, kako na ekonomskom tako i na socijalnom i političkom planu. Ove promene zahtevaju reformu sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji u skladu sa novonastalim okolnostima i novim uslovima rada, s ciljem približavanja i usklađivanja sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji sa sistemom predškolskog vaspitanja i obrazovanja Evropske zajednice i savremenog sveta.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Predložena rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona opredeljena su razlozima koji su uslovili njegovo donošenje i činjenicom da je predškolsko vaspitanje i obrazovanje u nadležnosti jednog ministarstva – Ministarstva prosvete i sporta (u daljem tekstu: Ministarstvo), kao i specifičnom prirodom i značajem same delatnosti, čijim obavljanjem se zadovoljavaju potrebe dece i porodice.
Tako je odredbom člana 2. Predloga zakona delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja definisana kao delatnost vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od šest meseci do polaska u osnovnu školu. Na taj način istaknuta je vaspitno-obrazovna delatnost kao prioritetna u odnosu na ostale delatnosti koje se obavljaju u dečjem vrtiću, s ciljem ostvarivanja vaspitanja i obrazovanja. Istom odredbom uređeno je da se delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja u dečjem vrtiću, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje se kroz ostvarivanje predškolskog programa. U okviru predškolskog programa mogu da se ostvaruju i posebni programi prema mogućnostima dečjeg vrtića, u skladu sa potrebama i interesima dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave. Dečji vrtić može da ostvaruje i posebne programe koji nisu sastavni deo predškolskog programa. Predškolski program može da se ostvaruje i kao program prema posebnim pedagoškim načelima i specijalizovan program. Posebne programe iz delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja mogu ostvarivati i drugi oblici organizovanja (druge organizacije i fizička lica), u skladu sa Zakonom.
Ostale delatnosti dečjeg vrtića definisane su članom 3. Predloga zakona, kao delatnosti koje se obavljaju u dečjem vrtiću, s ciljem ostvarivanja vaspitanja i obrazovanja, a kojima se obezbeđuju ishrana, nega i preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta. Time je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja određena kao multifunkcionalna, sa stavljanjem akcenta na proces vaspitanja i obrazovanja kao osnovne delatnosti dečjeg vrtića. Bliže uslove i način ostvarivanja ovih delatnosti dečjeg vrtića propisuju sporazumno resorni ministri i ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Pored ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja propisanih Zakonom, članom 4. Predloga zakona propisani su specifični ciljevi i zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Članom 5. Predloga zakona propisana je upotreba jezika, kako za decu za koje se vaspitno-obrazovni rad ostvaruje na srpskom jeziku, tako i za decu pripadnike nacionalnih manjina kojima se obezbeđuje ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada na jezicima nacionalnih manjina. Data je mogućnost da se vaspitno-obrazovni rad ostvaruje i na stranom jeziku.
Čl. 6. i 7. Predloga zakona propisano je vođenje i čuvanje evidencije u dečjem vrtiću, kao i izdavanje javnih isprava o pohađanju pripremnog predškolskog programa, koji postaje obavezan od školske 2006/2007. godine.
Članom 8. Predloga zakona propisano je da dečji vrtić može da osnuje Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i drugo pravno ili fizičko lice, u skladu sa Zakonom.
Prema članu 9. Predloga zakona jedinica lokalne samouprave osniva dečji vrtić u skladu sa aktom o mreži dečjih vrtića za najmanje pet, a najviše sto vaspitnih grupa. Ovakvo zakonsko rešenje predlaže se iz razloga što u nekoliko gradova postoje veliki dečji vrtići sa više hiljada dece (čak i preko 9000) i više stotina vaspitača (preko 700) što, svakako, otežava rad dečjih vrtića. U cilju postizanja veće efikasnosti i kvaliteta rada dečjih vrtića propisano je da se uz saglasnost Ministarstva može osnovati dečji vrtić sa većim, odnosno manjim brojem vaspitnih grupa. Na teritoriji autonomne pokrajine saglasnost za manji, odnosno veći broj vaspitnih grupa daje nadležni organ autonomne pokrajine.
Odredbom člana 10. Predloga zakona propisano je da drugo pravno ili fizičko lice može da osnuje dečji vrtić i obavlja delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa Zakonom.
Prema odredbi člana 11. Predloga zakona dečji vrtić može osnovati i strano pravno ili fizičko lice, ako ispunjava uslove propisane Zakonom i dobije odobrenje Ministarstva.
Članom 12. Predloga zakona propisano je da dečji vrtić može da obavlja delatnost i u izdvojenom odeljenju – objektu dečjeg vrtića ili u prostoru osnovne škole, kao i u drugom prostoru.
Odredbama čl. 13. i 14. Predloga zakona uređen je upis dece u dečji vrtić, kao i upis dece – stranih državljana, dece bez državljanstva i dece – državljana druge državne članice Srbije i Crne Gore.
Odredbama čl. 15. i 16. Predloga zakona propisano je da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje može organizovati i u inostranstvu za decu građana Republike Srbije koji privremeno borave u inostranstvu po posebnom programu koji donosi ministar, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta. Pored programa, ministar propisuje i način vođenja evidencije i izdavanja javnih isprava, posebne uslove za rad vaspitača i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti u inostranstvu.
Posebna pažnja posvećena je programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja (čl. 17 – 29. Predloga zakona). Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u skladu sa opštim osnovama predškolskog programa, koje donosi Nacionalni prosvetni savet, u skladu sa Zakonom. Članom 17. Predloga zakona utvrđen je sadržaj opštih osnova.
Dečji vrtić ostvaruje predškolski program kojim se utvrđuju ciljevi, vrste, obim, oblici i trajanje vaspitno-obrazovnog rada. Predškolski program obuhvata: program vaspitnog rada i nege sa decom do tri godine kao i program vaspitno-obrazovnog rada sa decom od tri godine do polaska u osnovnu školu, koji uključuje i pripremni predškolski program.
Novina ustanovljena ovim predlogom zakona je ostvarivanje predškolskog programa u privatnom dečjem vrtiću, kao i pojedinih programa iz delatnosti ustanove koje ostvaruju drugi oblici organizovanja. Ostvarivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u drugim oblicima organizovanja, uslovljeno je dobijanjem odobrenja Ministarstva, čime se potencira odgovornost države za ostvarivanje ovih programa u skladu sa zakonom.
Propisano je da se, u cilju unapređivanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i povećanja obuhvata dece, pored predškolskog programa ostvaruju i programi u zavisnosti od specifičnih potreba i interesovanja dece i porodice. Ove programe mogu da ostvaruju kako dečji vrtići koje je osnovala jedinica lokalne samouprave, tako i vrtići koje su osnovala druga pravna ili fizička lica
Predškolski program pripremaju odgovarajući stručni organi, a donosi ga organ upravljanja, po pribavljenoj saglasnosti nadležnog organa osnivača na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje, u skladu sa Zakonom.
Pripremni predškolski program je ustanovljen kao poseban deo predškolskog programa. Cilj pripremnog predškolskog programa je da se deci u godini pred polazak u školu obezbede uslovi za sticanje znanja, veština i iskustva potrebnih za dalje obrazovanje i vaspitanje. U tom smislu, propisano je da vaspitači ostvaruju pripremni predškolski program.
Programi koji se ostvaruju u okviru predškolskog programa su: dodatni programi, prigodni i povremeni, programi stručne podrške porodici, prilagođeni programi za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, decom sa posebnim sposobnostima i decom iz socio-ekonomski ili iz drugih razloga ugroženih sredina u vaspitnoj grupi i individualizovani programi za rad sa decom u porodici koja zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga ne pohađaju dečji vrtić.
Posebni programi koje može da ostvaruje dečji vrtić, a koji nisu u sastavu predškolskog programa jesu: programi za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, programi za rad sa decom iz socio-ekonomski ugroženih sredina, programi za rad sa decom sa posebnim sposobnostima i programi za rad sa decom u inostranstvu. Ove programe, prema članu 28. Predloga zakona, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar – radi ostvarivanja prava dece na vaspitanje i obrazovanje uvažavajući njihove posebne vaspitne i obrazovne potrebe.
Dečji vrtić može da ostvaruje i predškolske programe prema posebnim pedagoškim načelima i specijalizovane programe, na koje saglasnost daje ministar.
Imajući u vidu dugogodišnja pozitivna iskustva u radu pripremnih vaspitnih grupa u dečjim vrtićima i pri osnovnim školama, članom 22. Predloga zakona propisano je da se pripremni predškolski program ostvaruje u dečjem vrtiću, odnosno osnovnoj školi, u skladu sa Zakonom (u trajanju od četiri sata dnevno najmanje šest meseci). Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa besplatno je za roditelje, a pohađanje ovog programa postaje obavezno, počev od 01.01.2007. godine u školskoj 2006/2007. godini, tako da su Predlogom zakona propisane obaveze za roditelje, dečji vrtić, odnosno osnovnu školu i jedinicu lokalne samouprave u ostvarivanju pripremnog predškolskog programa. Za decu na bolničkom lečenju organizuje se ostvarivanje predškolskog programa u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama.
Čl. 30. i 31. Predloga zakona propisano je da se program predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje u celodnevnom trajanju – od 9 do 12 časova dnevno, u poludnevnom trajanju – do 6 časova dnevno i u višednevnom trajanju – dužem od 24 časa. Predlogom zakona propisano je vreme u kome se ostvaruje predškolski program. U tom smislu, ujednačena su rešenja za decu predškolskog uzrasta sa rešenjima propisanim za učenike osnovnih i srednjih škola, tako što se vreme ostvarivanja predškolskog programa vezuje za školsku godinu – ostvaruje se počev od 1. septembra tekuće do 31. avgusta naredne godine.
Članom 32. Predloga zakona propisano je da dečji vrtić može da stekne status model centra na osnovu praćenja ostvarivanja već uvedenog programa ogleda. Na ovaj način stvaraju se uslovi za stručno usavršavanje vaspitača i stručnih saradnika i unapređivanje i primenu programa ogleda u drugim dečjim vrtićima ako su pokazani pozitivni rezultati u ostvarivanju ogleda.
Odredbama čl. 33 – 36. Predloga zakona uređena je organizacija rada sa decom u vaspitnim grupama, kako u dečjem vrtiću, odnosno osnovnoj školi koja ostvaruje predškolski program, tako i za decu na bolničkom lečenju i decu sa smetnjama u razvoju. Propisano je da broj i strukturu vaspitnih grupa utvrđuje direktor, na predlog stručnih organa, na osnovu broja dece, uslova rada i programa koji se ostvaruju i kriterijuma utvrđenih statutom dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole koja ostvaruje predškolski program.
Na osnovu sagledavanja stanja u dosadašnjoj praksi u odnosu na akt o mreži dečjih vrtića i potrebe roditelja, a u cilju stvaranja optimalnih uslova za odvijanje vaspitno-obrazovnog procesa, definisan je broj dece u vaspitnim grupama, zavisno od uzrasta. Daje se mogućnost formiranja vaspitnih grupa dece uzrasta od šest meseci do polaska u osnovnu školu.
Uvažavajući specifičnosti na regionalnom i opštinskom nivou, koje se odnose na neujednačenost mreže dečjih vrtića kao i demografsku neujednačenost, daje se mogućnost osnivaču da utvrdi manji, odnosno veći broj dece u vaspitnoj grupi u odnosu na propisan broj, u skladu sa kriterijumima koje propiše ministar. Kada je osnivač dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole koja ostvaruje predškolski program Republika, broj dece utvrđuje dečji vrtić, odnosno osnovna škola, uz saglasnost Ministarstva.
Odredbom člana 37. Predloga zakona propisano je da deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi i u grupi dece sa smetnjama u razvoju – u razvojnoj grupi. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje za ovu decu ostvaruje se na osnovu predškolskog programa ili prilagođenog programa u okviru predškolskog programa. U razvojnoj grupi vaspitno-obrazovni rad sa ovom decom ostvaruje se na osnovu posebnih programa vaspitanja i obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju koji su zasnovani na savremenim naučnim shvatanjima o potrebi što ranijeg uključivanja ove dece u vaspitno-obrazovni proces i podsticanja njihovih razvojnih potencijala. Novina u Predlogu zakona je ustanovljavanje komisije za procenu potreba i usmeravanje dece sa smetnjama u razvoju, na osnovu čijeg nalaza se deca sa smetnjama u razvoju uključuju u vaspitnu, odnosno razvojnu grupu.
Polazeći od osnovne delatnosti dečjeg vrtića, članom 39. Predloga zakona određena su lica koja obavljaju delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja – vaspitači i stručni saradnici, kao i lica koja ostvaruju ostale delatnosti dečjeg vrtića – saradnici.
Vaspitači obavljaju vaspitno-obrazovnu delatnost, stručni saradnici obavljaju stručne poslove kojima se unapređuje vaspitno-obrazovna delatnost, a saradnici obavljaju poslove iz delatnosti predškolske ustanove kojima se unapređuju ishrana, nega i preventivno- zdravstvena i socijalna zaštita. Propisana je mogućnost da dečji vrtić ima i druge saradnike uz saglasnost osnivača, zavisno od programa koji ostvaruje – za učenje jezika sredine i stranog jezika, za ekologiju i zaštitu životne sredine, lutkarstvo, informatiku, plesne aktivnosti i dr.
Odredbama čl. 42 – 49. Predloga zakona propisani su uslovi, kako u pogledu obrazovanja, tako i u pogledu zdravstvene sposobnosti vaspitača, stručnog saradnika i saradnika. Vrstu obrazovanja vaspitača i stručnih saradnika propisuje ministar, a saradnika ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove zdravlja, odnosno ministrom nadležnim za poslove socijalne zaštite. Propisano je da se, pored odgovarajućeg obrazovanja, za rad sa decom predškolskog uzrasta zahteva i psihička, fizička i zdravstvena sposobnost koja se dokazuje prilikom zasnivanja radnog odnosa, a proverava u toku rada, najmanje jednom u dve godine.
Odredbom člana 50. Predloga zakona propisano je da zaposleni u dečjem vrtiću ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa zakonom, pod uslovom da se obezbedi minimum procesa rada za vreme štrajka.
Odredbom člana 51. Predloga zakona propisano je da se inspekcijski nadzor, nadzor nad zakonitošću rada i stručno-pedagoški nadzor nad radom dečjih vrtića i drugih oblika organizovanja vrši u skladu sa Zakonom.
Predlogom zakona (čl. 52 – 56.) uređeno je finansiranje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja tako što je propisano da se sredstva obezbeđuju u skladu sa Zakonom. U dečjem vrtiću čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, roditelj učestvuje u obezbeđivanju sredstava sa 20% od prosečne cene po detetu, koju određuje organ upravljanja ustanove, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Predlogom zakona propisano je i oslobađanje roditelja dece, odnosno dece od plaćanja dela troškova, u skladu sa zakonom.
Sredstva za obavljanje delatnosti privatnog dečjeg vrtića i drugih oblika organizovanja obezbeđuje osnivač.
Imajući u vidu uzrast dece, Predlogom zakona propisano je da se za prevoz dece koja pohađaju pripremni predškolski program u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz, jer pripremni predškolski program postaje obavezan od školske 2006/2007. godine.
Članom 57. Predloga zakona propisane su kaznene odredbe za dečji vrtić i direktora, odnosno odgovorno lice dečjeg vrtića, odnosno osnovne škole koja ostvaruje predškolski program.
Čl. 58 – 68. Predloga zakona uređuju se prelazne i završne odredbe. Propisana je obaveza za skupštinu jedinice lokalne samouprave da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrdi aktom o mreži dečjih vrtića broj i prostorni raspored dečjih vrtića čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Takođe, propisana je i obaveza za osnivača koji nije utvrdio minimum procesa rada za vreme štrajka zaposlenih u dečjem vrtiću, da ga utvrdi u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Predviđeni su rokovi za usaglašavanje opštih akata, organizacije i načina rada ustanova sa ovim zakonom. Propisano je da zaposleni u dečjem vrtiću koji su u vreme zasnivanja radnog odnosa u dečjem vrtiću ispunjavali uslove u pogledu vrste i stepena stručne spreme, mogu i dalje obavljati poslove iz delatnosti dečjeg vrtića. Data je i mogućnost da vaspitno-obrazovni rad u dečjem vrtiću mogu da obavljaju i lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona nisu bila u radnom odnosu u dečjem vrtiću, ako imaju više od 20 godina radnog iskustva u vaspitno-obrazovnom radu u dečjem vrtiću.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbediće se u budžetskoj 2007. godini, s obzirom na činjenicu da će se sa sprovođenjem obaveznog pripremnog predškolskog programa početi 01. januara 2007. godine.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Stupanjem na snagu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 25. juna 2003. godine, stavljene su van snage odredbe Zakona o društvenoj brizi o deci, u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje, odnosno predškolske ustanove. Istovremeno, sa donošenjem ovog zakona nastala je obaveza da se delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja uredi posebnim zakonom.
Navedenim zakonom propisano je da se počev od školske 2006/2007. godine uvodi pripremni predškolski program, u godini pred polazak dece u osnovnu školu, u trajanju od najmanje šest meseci, četiri sata dnevno, kao deo obaveznog obrazovanja i vaspitanja u devetogodišnjem trajanju.
Predlogom zakona uređen je sadržaj opštih osnova predškolskog programa, na osnovu kojih dečji vrtići donose svoje predškolske programe.
Opšte osnove predškolskog programa donosi Nacionalni prosvetni savet. Nacionalni prosvetni savet neophodno je da donese opšte osnove najdalje do juna meseca 2006. godine. Na taj način stvoriće se uslovi za blagovremeno donošenje predškolskog programa, koji se u skladu sa članom 78. Zakona objavljuje, na način kojim se obezbeđuje dostupnost svim zainteresovanim korisnicima pre upisa dece u dečji vrtić. Imajući u vidu činjenicu da je pripremni predškolski program sastavni deo predškolskog programa, a s obzirom na to da on postaje obavezan počev od školske 2006/2007. godine, neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku.
Donošenjem zakona po hitnom postupku obezbedile bi se pravne pretpostavke za primenu ovog zakona pre početka školske 2006/2007. godine i omogućilo donošenje neophodnih podzakonskih akata kojima se izvršava ovaj zakon. Tu se pre svega misli na pravilnik o evidencijama i javnim ispravama u dečjem vrtiću, ali i na niz drugih podzakonskih akata koji su neophodni za kvalitetan i efikasan rad dečjih vrtića. Na ovaj način otklonile bi se štetne posledice koje bi mogle da nastanu ako se ne bi na vreme donele opšte osnove predškolskog programa, a na osnovu njih i predškolski programi dečjih vrtića, čiji sastavni deo čini pripremni predškolski program. Imajući u vidu navedeno, nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija.
4542006.094.doc/2