PREDLOG
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O MIRNOM REŠAVANjU RADNIH SPOROVA
Član 1.
U Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova („Službeni glasnik RS”, broj 125/04), član 2. menja se i glasi:
„Kolektivnim radnim sporom (u daljem tekstu: kolektivni spor), u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom:
zaključivanja, izmena i dopuna ili primene kolektivnog ugovora;
primene opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i
odgovornosti zaposlenih, poslodavca i sindikata;
ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje;
štrajka;
ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom, u smislu ovog zakona, smatra se pravilnik o radu i sporazum poslodavca i sindikata, u skladu sa zakonom.
Stranom u kolektivnom sporu smatraju se učesnici kolektivnog ugovora – u skladu sa zakonom, odnosno poslodavac, sindikat, zaposleni ili predstavnik zaposlenih – u odnosu na primenu kolektivnog ugovora ili opšteg akta i ostvarivanje kolektivnog prava, u skladu sa zakonom.”
Član 2.
U članu 3. stav 1. posle reči: „ugovora o radu i” dodaju se reči: „ugovaranja i”.
Član 3.
Član 4. menja se i glasi:
„Mirenje, u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome miritelj pruža pomoć stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora ili u kome miritelj stranama u kolektivnom sporu daje preporuku o načinu rešavanja spora.
Arbitraža, u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome arbitar odlučuje o predmetu individualnog spora.”
Član 4.
Član 18. menja se i glasi:
„Strane u sporu iz člana 2. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ovog zakona, u delatnostima u kojima postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na štrajk, dužne su da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora, u skladu sa ovim zakonom.”
Član 5.
U članu 19. stav 1. reč: „zajednički” briše se, a posle reči: „nastanka spora” dodaju se zapeta i reči: „u skladu sa ovim zakonom”.
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Član 6.
U članu 22. stav 2. reči: „vodi raspravu” zamenjuju se rečima: „rukovodi raspravom”.
Član 7.
U članu 26. stav 4. reči: „sudskog poravnanja” zamenjuju se rečima: „izvršne isprave”.
Član 8.
U članu 30. stav 2. zapeta i reči: „strane u sporu dužne su da sudu zajednički podnesu zahtev za prekid postupka” zamenjuju se rečima: „sud će zastati sa postupkom”.
Dodaje se stav 3. koji glasi:
„Strane u sporu dužne su da sud obaveste o pokretanju postupka u skladu sa ovim zakonom.”
Član 9.
U članu 33. stav 1. reči: „vodi raspravu” zamenjuju se rečima: „rukovodi raspravom”.
Član 10.
Član 34. briše se.
Član 11.
U članu 36. stav 2. tačka 1) menja se i glasi:
„uvod;”.
Tačka 4) menja se i glasi:
„uputstvo o pravnom sredstvu;”
Posle tačke 5) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju se tač. 6) i 7) koje glase:
„6) broj i datum rešenja;
7) pečat Agencije.”
Član 12.
U članu 38. tačka 1) reči: „Srbije i Crne Gore” zamenjuju se rečima: „Republike Srbije”.
Dodaje se stav 2. koji glasi:
„Za arbitra može biti izabrano lice koje pored uslova iz stava 1. ovog člana, ima položen pravosudni ispit ili je redovni profesor fakulteta iz pozitivno-pravnih predmeta.”
Član 13.
U članu 46. stav 1. briše se.
Dosadašnji st. 2. i 3. koji postaju st. 1. i 2. menjaju se i glase:
„Rešenje o brisanju iz Imenika u slučajevima iz člana 45. stav 2. donosi direktor Agencije u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga koji je osnov za brisanje, odnosno u roku od osam dana od dana saznanja za taj razlog.
Rešenje o brisanju iz Imenika u slučajevima iz člana 45. stav 2. tač. 4)–7) direktor Agencije donosi po pribavljenom mišljenju socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
Član 14.
U članu 54. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Na zahtev socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije Agencija dostavlja obaveštenja u vezi sa podacima o kojima vodi evidencije, kao i obaveštenja o drugim pitanjima od značaja za postupke mirnog rešavanja radnih sporova.”
Član 15.
Izbor arbitara i njihov upis u Imenik, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 16.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti radnih odnosa i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Važnu ulogu u razvoju socijalnog dijaloga imaju metode mirnog rešavanja radnih sporova, kako kolektivnih koji nastaju između sindikata i poslodavaca, tako i individualnih između pojedinih zaposlenih i poslodavca.
U tom cilju u Republici Srbiji započet je proces uspostavljanja institucija mirnog rešavanja sporova. Donošenjem Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova (novembar 2004. godine) i osnivanjem Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova koja je počela sa radom u maju 2005. godine, stranama u sporu je data mogućnost da uz učešće nepristrasnih i stručnih lica dođu do sporazumnog rešenja spornih pitanja. Na taj način smanjuje se broj sudskih postupaka po osnovu radnih sporova.
Međutim, neophodno je dalje jačati ulogu Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova i podsticati socijalne partnere da svoje sporove rešavaju mirnim putem, uz pomoć miritelja i arbitara.
Ovim zakonom će se proširiti vrste radnih sporova (kolektivnih i individualnih) koje se mogu rešavati u skladu sa ovim zakonom, omogućiće se i drugim stranama u sporu, pored učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora da u skladu sa ovim zakonom rešavaju sporove, propisaće se poseban uslov za izbor arbitara i izvršiće se druge izmene i dopune Zakona kojima će se obezbediti efikasnost u primeni metoda mirnog rešavanja radnih sporova.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Osnovne odredbe (član 1-3.)
U skladu sa Zakonom o radu, pored kolektivnog ugovora, postoje i drugi akti kojima se regulišu prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada i međusobni odnosi učesnika u zaključivanju tih akata, a u čijem zaključivanju i primeni mogu nastati kolektivni radni sporovi. Takvi akti su pravilnik o radu (član 3. stav 2. Zakona o radu), sporazum poslodavca i sindikata kojim se utvrđuju tehničko-prostorni uslovi za rad sindikata (čl. 210. Zakona) i plaćeno odsustvo predstavnika sindikata (čl. 211. Zakona).
Pored navedenog, do kolektivnog radnog spora može doći i povodom ostvarivanja prava na sindikalno delovanje i ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju, u skladu sa zakonom.
Zbog navedenog potrebno je omogućiti da se i navedeni kolektivni radni sporovi rešavaju u skladu sa ovim zakonom.
Takođe, ovim članom se utvrđuje ko se smatra stranom u kolektivnom radnom sporu.
Prema važećem zakonu stranom u kolektivnom radnom sporu smataraju se samo učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora (reprezentativni sindikati i reprezentativna udruženja poslodavaca). Izmenama i dopunama Zakona obezbediće se da se da strana u sporu budu npr. u primeni kolektivnog ugovora i sindikati koji nisu bili učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora ali na koje se kolektivni ugovor primenjuje.
Stranom u sporu povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje smatraju se i zaposleni koji osnivaju sindikat.
U sporovima povodom štrajka, stranom u sporu smatraju se zaposleni, odnosno njihovi predstavnici koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo na štrajk mogu organizovati štrajk. Sranom u sporu povodom ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju, smatra se i sindikat, odnosno predstavnik zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Kada je reč o individualnim radnim sporovima ovim izmenama i dopunama Zakona, pod individualnim sporovm se smatra i spor povodom ugovaranja minimalne zarade.
Članom 3. se definiše pojam mirenja i arbitraže.
Postupak mirnog rešavanja radnog spora (čl. 4- 11.)
Radi preciznijeg formulisanja vrše se terminološke izmene ovih odredbi.
Članom 4. se vrši se usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na štrajk, a kojim su u članu 9. propisane delatnosti u kojima u slučaju štrajka postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada. U slučaju kolektivnog radnog spora u ovim delatnostima, a koji se odnosi na zaključivanje kolektivnog ugovora, njegove izmene, dopune ili primenu, kao i u slučaju spora povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje i šrajka postoji obaveza da strane u sporu pokrenu postupak mirnog rešavanja radnog spora.
Članom 30. stav 2. važećeg zakona, predviđeno je da će se postupak pred sudom prekinuti ako među stranama u individualnom sporu teče sudski postupak iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Radi usklađivanja sa Zakonom o parničnom postupku, ova odredba se menja tako što se predviđa da će sud zastati sa postupkom u navedenom slučaju, a strane u sporu su dužne da sud obaveste o pokretanju postupka u skladu sa ovim zakonom.
Odredba člana 34. važećeg zakona je suvišna i treba je brisati, s obzirom da mogućnost angažovanja veštaka proizilazi iz člana 33. stav 1. Zakona kojim je predviđeno da arbitar izvodi dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve činjenice relevantne za odlučivanje.
U članu 18. ovog zakona precizira se oblik i sadržina rešenja arbitra, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Miritelji i arbitri (čl. 12. i 13.)
S obzirom da arbitar donosi rešenje koje je pravnosnažno i izvršno, uvodi se dodatni uslov za izbor arbitara, a to je da imaju položen pravosudni ispit ili su redovni profesori fakulteta iz pozitivno-pravnih predmeta. Takođe se vrši se izmena u pogledu državljanstva miritelja i arbitara.
Važećim zakonom, u članu 46. predviđeno je da zahtev za brisanje miritelja i arbitara iz Imenika može podneti socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike Srbije ili jedan od učesnika tog saveta. S obzirom da direktor Agencije u najvećem broju slučajeva može da ima saznanja o činjenicama koje su osnov za brisanje miritelja i arbitara iz Imenika, a ne članovi socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije, potrebno je da direktor Agencije pokreće postupak za brisanje iz Imenika i donosi odluku. U određenim slučajevima, potrebno je da pribavi mišenje socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije.
Evidencija o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova (član 14.)
Radi informisanja socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije, na zahtev tog saveta Agencija dostavlja obaveštenja u vezi sa podacima o kojima vodi evidencije, kao i obaveštenja o drugim pitanjima od značaja za postupke mirnog rešavanja radnih sporova.
Prelazne i završne odredbe (čl. 15. i 16.)
Imajući u vidu da je članom 12. ovog zakona propisan novi uslov za izbor arbitara, ovom odredbom se utvrđuje rok do koga će se ivršiti izbor arbitara i njihov upis u Imenik.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije .”
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
„KOLEKTIVNIM RADNIM SPOROM (U DALjEM TEKSTU: KOLEKTIVNI SPOR), U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA SE SPOR POVODOM:
ZAKLjUČIVANjA, IZMENA I DOPUNA ILI PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA;
PRIMENE OPŠTEG AKTA KOJIM SE REGULIŠU PRAVA, OBAVEZE I
ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH, POSLODAVCA I SINDIKATA;
OSTVARIVANjA PRAVA NA SINDIKALNO ORGANIZOVANjE I DELOVANjE;
ŠTRAJKA;
OSTVARIVANjA PRAVA NA INFORMISANjE, KONSULTOVANjE I UČEŠĆE ZAPOSLENIH U UPRAVLjANjU, U SKLADU SA ZAKONOM.
OPŠTIM AKTOM, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA SE PRAVILNIK O RADU I SPORAZUM POSLODAVCA I SINDIKATA, U SKLADU SA ZAKONOM.
STRANOM U KOLEKTIVNOM SPORU SMATRAJU SE UČESNICI KOLEKTIVNOG UGOVORA – U SKLADU SA ZAKONOM, ODNOSNO POSLODAVAC, SINDIKAT, ZAPOSLENI ILI PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH – U ODNOSU NA PRIMENU KOLEKTIVNOG UGOVORA ILI OPŠTEG AKTA I OSTVARIVANjE KOLEKTIVNOG PRAVA, U SKLADU SA ZAKONOM.”
Individualnim radnim sporom, u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom otkaza ugovora o radu i UGOVARANjA I isplate minimalne zarade (u daljem tekstu: individualni spor).
Stranom u individualnom sporu, u smislu ovog zakona, smatra se zaposleni i poslodavac (u daljem tekstu: strana u sporu).
MIRENjE, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE POSTUPAK U KOME MIRITELj PRUŽA POMOĆ STRANAMA U KOLEKTIVNOM SPORU SA CILjEM DA ZAKLjUČE SPORAZUM O REŠENjU SPORA ILI U KOME MIRITELj STRANAMA U KOLEKTIVNOM SPORU DAJE PREPORUKU O NAČINU REŠAVANjA SPORA.
ARBITRAŽA, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE POSTUPAK U KOME ARBITAR ODLUČUJE O PREDMETU INDIVIDUALNOG SPORA.
U delatnostima iz člana 18. ovog zakona strane u sporu su dužne da podnesu predlog, u roku od tri dana od dana nastanka spora, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
Ako strane u sporu ne podnesu predlog, direktor Agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak mirenja i određuje miritelja iz Imenika.
Miritelj je predsedavajući Odbora.
Miritelj otvara i RUKOVODI RASPRAVOM.
Predstavnici strana u sporu na raspravi iznose svoje stavove i predloge.
Preporuka ne obavezuje strane u sporu.
Ako strane u sporu prihvate preporuku, zaključuju sporazum o rešenju spora.
Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje sastavni deo kolektivnog ugovora.
Ako predmet spora nije kolektivni ugovor, sporazum ima snagu IZVRŠNE ISPRAVE.
Individualni spor može da se rešava pred arbitrom, u skladu sa ovim zakonom, ako je predmet spora:
1) otkaz ugovora o radu;
2) isplata minimalne zarade.
Ako među stranama u individualnom sporu teče sudski postupak iz istog činjeničnog i pravnog osnova, SUD ĆE ZASTATI SA POSTUPKOM.
STRANE U SPORU DUŽNE SU DA SUD OBAVESTE O POKRETANjU POSTUPKA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
Arbitar RUKOVODI RASPRAVOM, uzima izjave od strana u sporu i drugih lica u postupku, izvodi dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve činjenice relevantne za odlučivanje.
Strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na navode druge strane u sporu.
Arbitar odlučuje o odlaganju rasprave, po službenoj dužnosti ili na zahtev strane u sporu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana arbitar je dužan da zakaže raspravu najkasnije u roku od pet dana od dana odlaganja rasprave.
Arbitar donosi rešenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Rešenje sadrži:
1) UVOD;
2) izreku;
3) obrazloženje;
4) UPUTSTVO O PRAVNOM SREDSTVU;
5) ime, prezime i potpis arbitra;
BROJ I DATUM REŠENjA;
7) PEČAT AGENCIJE.
Protiv rešenja nije dozvoljena žalba.
Rešenje je pravnosnažno i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu, a ako je u rešenju određeno da se radnja koja je predmet izvršenja može izvršiti u ostavljenom roku, rešenje postaje izvršno istekom tog roka.
Za miritelja i arbitra može da bude izabrano lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin REPUBLIKE SRBIJE;
2) da ima visoku stručnu spremu i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa;
3) da nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ovih poslova;
4) da je dostojno dužnosti miritelja, odnosno arbitra.
ZA ARBITRA MOŽE BITI IZABRANO LICE KOJE PORED USLOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IMA POLOŽEN PRAVOSUDNI ISPIT ILI JE REDOVNI PROFESOR FAKULTETA IZ POZITIVNO-PRAVNIH PREDMETA.
REŠENjE O BRISANjU IZ IMENIKA U SLUČAJEVIMA IZ ČLANA 45. STAV 2. DONOSI DIREKTOR AGENCIJE U ROKU OD 15 DANA OD DANA NASTUPANjA RAZLOGA KOJI JE OSNOV ZA BRISANjE, ODNOSNO U ROKU OD OSAM DANA OD DANA SAZNANjA ZA TAJ RAZLOG.
REŠENjE O BRISANjU IZ IMENIKA U SLUČAJEVIMA IZ ČLANA 45. STAV 2. TAČ. 4)–7) DIREKTOR AGENCIJE DONOSI PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA OSNOVANOG ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE
Rešenje o brisanju iz Imenika je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor, u skladu sa zakonom.
Agencija vodi evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova.
Evidencija sadrži naročito:
1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedište strana u sporu;
2) ime i prezime miritelja, odnosno arbitra;
3) predmet spora;
4) datum pokretanja postupka;
5) datum i način okončanja spora.
NA ZAHTEV SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA OSNOVANOG ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE AGENCIJA DOSTAVLjA OBAVEŠTENjA U VEZI SA PODACIMA O KOJIMA VODI EVIDENCIJE, KAO I OBAVEŠTENjA O DRUGIM PITANjIMA OD ZNAČAJA ZA POSTUPKE MIRNOG REŠAVANjA RADNIH SPOROVA.