OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji.
Poštovanje međunarodnih standarda i ustavno jemstvo
Član 2.
Ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije (u daljem tekstu: Ustav) i zakonima, i svi su dužni da je poštuju.
Jemči se ravnopravnost polova, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom i zakonima.
Odredbe ovog zakona ne mogu se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja ili ograničenja nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisom.
Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: organi javne vlasti) dužni su da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnih standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.
Politika jednakih mogućnosti
Član 3.
Organi javne vlasti vode aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života.
Politika jednakih mogućnosti podrazumeva postizanje ravnopravnosti polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca.
Diskriminacija
Član 4.
Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano, neposredno ili posredno razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje lica kao i pomaganje u diskriminatorskom postupanju i davanje prvenstva.
Diskriminacijom se smatra i ako se prema licu neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugome, isključivo ili uglavnom što je tražilo ili namerava da traži pravnu zaštitu od diskriminacije ili je ponudilo ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatorskom postupanju.
Pod neopravdanim razlikovanjem, isključivanjem, ograničavanjem i postupanjem ili drugim preduzetim merama, u smislu ovog zakona, naročito se smatra ako:
preduzeta mera nije opravdana zakonitim ili legitimnim ciljem;
ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se preduzetim merama ostvaruje.
Neposredna diskriminacija
Član 5.
Neposredna diskriminacija jeste svako neopravdano razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje kojima se u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom ili radnjom organa javne vlasti, poslodavca ili pružaoca usluge, lice ili grupa lica stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, odnosno kojim bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj po osnovu pola.
Posredna diskriminacija
Član 6.
Posredna diskriminacija je svako neopravdano razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje kojima se u istoj ili sličnoj situaciji lice odnosno grupa lica, na osnovu pola kao ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj donošenjem akta ili vršenjem radnje koja je prividno zasnovana na načelu jednakosti i nediskriminacije.
Posebne mere za postizanje ravnopravnosti polova
Član 7.
Ne smatra se diskriminacijom ni povredom načela jednakih prava i obaveza donošenje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova.
Član 8.
Niko ne sme trpeti štetne posledice zbog toga što je kao svedok ili žrtva diskriminacije po osnovu pola dao iskaz pred nadležnim organom ili upozorio javnost na slučaj diskriminacije.
Opšta zabrana zloupotrebe prava
Član 9.
Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se povrede ili ograniče prava drugih ili da se izazovu ozbiljne posledice po bezbednost, javni poredak i moral.
Značenje pojmova
Član 10.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:
pol se odnosi na biološke karakteristike lica;
posebna mera jeste mera privremenog karaktera usmerena na ukidanje nejednakosti i ubrzavanje i postizanje pune ravnopravnosti polova u praksi;
jednake mogućnosti predstavljaju poštovanje i ostvarivanje ljudskih prava zasnovanih na polu u svim oblastima društvenog života i mogućnost ravnopravnog korišćenja rezultata koji proizlaze iz razvoja društva;
nasilje zasnovano na polu jeste ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, ili nanosi materijalna šteta licu, kao i ozbiljna pretnja takvim ponašanjem, koje sprečava ili ograničava neko lice da uživa prava i slobode na principu ravnopravnosti polova;
uznemiravanje jeste svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu;
seksualno uznemiravanje jeste neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt seksualne prirode, učinjen sa namerom ili posledicom povrede ličnog dostojanstva, stvaranja zastrašujućeg, neprijateljskog, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu;
seksualno ucenjivanje jeste svako ponašanje odgovornog lica koje, u nameri traženja usluga seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženih usluga protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njenoj ili njegovoj časti ili ugledu;
poslodavac jeste pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica, osim organa javne vlasti;
pružalac usluga jeste svako fizičko, odnosno pravno lice koje drugim fizičkim i pravnim licima pruža određene usluge iz svoje nadležnosti određene zakonom, odnosno osnivačkim aktom.
Termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.
ZAPOŠLjAVANjE, SOCIJALNA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
Poslodavac je dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman, a u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Ne smatraju se diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogućnosti:
posebne mere za povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja manje zaposlenog pola;
posebne mere za povećanje učešća manje zastupljenog pola u stručnom osposobljavanju i obezbeđivanju jednakih mogućnosti za napredovanje;
druge posebne mere, utvrđene u skladu sa zakonom.
Član 12.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o polnoj strukturi zaposlenih u skladu sa zakonom kojim se uređuju evidencije u oblasti rada i da podatke iz tih evidencija da na uvid inspekciji rada i organu nadležnom za ravnopravnost polova, a na način i u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Podaci i informacije o polnoj strukturi zaposlenih obrađuju se i evidentiraju kao statistički.
zastupljenosti polova i izveštaj o sprovođenju
Član 13.
Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 500 zaposlenih na neodređeno vreme dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. januara.
Poslodavac je dužan da sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera iz stava 1. ovog člana najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
Plan mera i izveštaj iz st. 1. i 2. ovog člana poslodavac je dužan da dostavi ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti polova.
Sadržaj i način dostavljanja plana mera i izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove ravnopravnosti polova.
Organi javne vlasti treba da nastoje da obezbede zastupljenost manje zastupljenog pola od najmanje 30% u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodećim mestima i u organima upravljanja i nadzora.
Zasnivanje radnog odnosa i radno angažovanje
Član 15.
Prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Raspoređivanje i napredovanje
Član 16.
Pripadnost polu ne može da bude smetnja napredovanju na poslu.
Odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usavršavanje.
Odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude osnov za raspoređivanje na neodgovarajuće poslove i za otkaz ugovora o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Član 17.
Zaposleni, bez obzira na pol, ostvaruju pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad jednake vrednosti kod poslodavca, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno
ucenjivanje
Član 18.
Uznemiravanje, seksualno uznemiravanje ili seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom koje čini zaposleni prema drugom zaposlenom smatra se povredom radne obaveze koja predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu, odnosno za izricanje mere prestanka radnog odnosa, kao i osnov za udaljenje zaposlenog sa rada.
O okolnostima koje ukazuju da je izložen uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili seksualnom ucenjivanju zaposleni pismenim putem obaveštava poslodavca i traži efikasnu zaštitu.
Stručno usavršavanje i obuka
Član 19.
Poslodavac treba da nastoji da u jednom ciklusu stručnog usavršavanja ili obuke ponudi manje zastupljenom polu 30% mesta, odnosno broj mesta proporcionalno učešću tog pola u ukupnom broju zaposlenih kod poslodavca ili u organizacionoj jedinici za koju se vrši obuka, odnosno stručno usavršavanje.
Prestanak radnog odnosa i radnog angažovanja
Član 20.
Pokretanje postupka od strane zaposlenog zbog diskriminacije po osnovu pola, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja ili seksualnog ucenjivanja ne mogu se smatrati opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, odnosno prestanak radnog i drugog (ugovornog) odnosa po osnovu rada, niti mogu biti opravdan osnov da se zaposleni proglasi viškom zaposlenih u skladu sa propisima koji uređuju rad.
Kolektivno pregovaranje
Član 21.
Sindikati i udruženja poslodavaca treba da nastoje da, prilikom obrazovanja odbora za pregovore u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obezbede najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola, odnosno broj predstavnika manje zastupljenog pola proporcionalno učešću tog pola u članstvu u sindikatima i udruženjima poslodavaca.
Podsticanje zapošljavanja
Član 22.
Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja obezbeđuje jednaku dostupnost poslovima i jednakost u postupku zapošljavanja oba pola.
Podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja manje zastupljenog pola nije u suprotnosti sa načelom iz stava 1. ovog člana.
Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja podstiče zapošljavanje i samozapošljavanje manje zastupljenog pola uključivanjem većeg broja lica tog pola u pojedine mere aktivne politike zapošljavanja.
Merama aktivne politike zapošljavanja obezbeđuju se: afirmacija jednakih mogućnosti na tržištu rada; karijerno vođenje, profesionalno informisanje, savetovanje i individualni plan zapošljavanja; dodatno obrazovanje i obuke; druge aktivnosti usmerene na podsticanje samozapošljavanja i zapošljavanja manje zastupljenog pola.
Socijalna zaštita
Član 23.
Zabranjena je diskriminacija po osnovu pola prilikom ostvarivanja i uživanja prava iz oblasti socijalne zaštite, bez obzira na subjekte koji organizuju i sprovode ovu zaštitu.
Za poboljšanje materijalnog položaja samohranih i nezaposlenih roditelja izdvajanje budžetskih sredstava utvrđuje se na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Zdravstvena zaštita
Član 24.
Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu zabranjena je diskriminacija po osnovu pola.
Republika Srbija obezbeđuje zdravstvenu zaštitu žena osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Zdravstvena zaštita žena obuhvata naročito:
prevenciju i rano otkrivanje bolesti;
zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva;
zdravstvenu zaštitu u slučaju bolesti i povreda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Ustanove socijalne i zdravstvene zaštite i druge ustanove koje se bave zaštitom žena i dece dužne su da organizaciju rada i raspored radnog vremena prilagode potrebama korisnika.
PORODIČNI ODNOSI
Porodični život
Član 26.
Svako je ravnopravan, bez obzira na porodični i bračni status.
Brak i vanbračna zajednica
Član 27.
Supružnici i vanbračni partneri ravnopravni su, u skladu sa zakonom.
Rađanje
Svako lice u generativnom dobu ima pravo na zdravstvenu zaštitu i pružanje zdravstvenih usluga koje se odnose na planiranje porodice, bez obzira na pol.
Partneri su ravnopravni u planiranju broja dece, pristupu informacijama, obrazovanju i sredstvima koja im omogućavaju korišćenje ovih prava.
Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere kojima se podstiče rađanje i posebne mere zaštite i unapređenja reproduktivnog zdravlja žena.
Nasilje u porodici
Član 29.
Svi članovi porodice imaju jednako pravo na zaštitu od nasilja u porodici.
Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere i programi namenjeni:
žrtvama nasilja u porodici kojima se obezbeđuje socijalna, pravna i druga pomoć i naknada, u cilju zaštite od nasilja u porodici i otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja;
zbrinjavanju žena žrtava nasilja, u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja njihovog prava na život bez nasilja (sigurne kuće i dr.);
izvršiocima nasilja u porodici, u cilju sprečavanja daljeg nasilja.
Organi javne vlasti dužni su da planiraju, organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja u porodici.
OBRAZOVANjE, KULTURA I SPORT
Jednake mogućnosti
Član 30.
Obrazovne i naučne ustanove kao i ustanove za stručno osposobljavanje ne smeju vršiti diskriminaciju zasnovanu na polu, naročito u vezi sa:
uslovima za prijem i za odbijanje prijema u ustanovu;
uslovima i mogućnostima pristupa stalnom obrazovanju, uključujući sve programe za obrazovanje odraslih i programe funkcionalnog opismenjavanja;
uslovima za isključenje iz procesa obrazovanja, naučnog rada i stručnog usavršavanja;
načinom pružanja usluga i davanja pogodnosti i obaveštenja;
ocenom znanja i vrednovanjem postignutih rezultata;
uslovima za sticanje stipendija i drugih vrsta pomoći za školovanje i studije;
uslovima za izbor ili sticanje zvanja, profesionalnog usmeravanja, stručnog usavršavanja i sticanja diploma;
uslovima za napredovanje, dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju.
Ravnopravnost polova kao sastavni deo obrazovanja
Član 31.
Vaspitanje o ravnopravnosti polova je sastavni deo predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog učenja.
U okviru nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, obezbeđuje se vaspitanje o ravnopravnosti polova, u cilju prevazilaženja ograničavajućih uloga zasnovanih na polu, oslobađanja od stereotipa zasnovanih na polu i predrasuda zasnovanih na polu.
U okviru nastavnih planova i programa obezbeđuje se i posebno odgovarajuće informisanje i obrazovanje iz oblasti seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja.
Organi državne uprave nadležni za obrazovanje, odnosno obrazovne ustanove, u postupku donošenja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, i prilikom utvrđivanja standarda udžbenika, nastavnih metoda i normativa školskih prostora i opreme, dužni su da omoguće sprovođenje politike jednakih mogućnosti žena i muškaraca.
Ravnomerna zastupljenost polova
Član 32.
Ovlašćeni predlagač dužan je da nastoji da predloži najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama.
Posebne mere
Član 33.
U cilju obezbeđivanja uslova za napredovanje i potpunije uključivanje u proces obrazovanja i profesionalnog usavršavanja, organi javne vlasti nadležni za obrazovanje dužni su da preduzimaju posebne mere za uključivanje u ove procese učenika ili grupa učenika koji zbog svoje kulture, tradicije i društveno-ekonomskih uslova rano napuštaju školu.
Mogu se preduzeti i mere za posebnu podršku učenicima ili grupama učenika za prelazak sa nižeg na viši obrazovni nivo, odnosno nastavljanje školovanja.
Organi javne vlasti nadležni za obrazovanje utvrđuju posebne programe za vraćanje učenika iz stava 1. ovog člana u škole i druge obrazovne ustanove.
Organi javne vlasti nadležni za obrazovanje mogu preduzeti i druge posebne mere, a naročito mere za podsticanje informatičkog, tehničkog i tehnološkog obrazovanja manje zastupljenog pola.
Ravnopravna zastupljenost polova u sportu
Član 34.
Obrazovne ustanove dužne su da nastoje da obezbede jednake uslove za aktivno bavljenje sportom, nezavisno od pola, i da preduzimaju mere podsticanja fizičkog vežbanja i sportskih aktivnosti za devojčice i žene.
Sportske organizacije i udruženja dužni su da nastoje da obezbede ravnopravan tretman polova u razvijanju i finansiranju sportskih aktivnosti.
Sportske organizacije i udruženja dužni su da nastoje da obezbede ravnopravnu zastupljenost polova u organima upravljanja tih organizacija i udruženja.
POLITIČKI I JAVNI ŽIVOT
Jednake mogućnosti političkog i drugog delovanja
Član 35.
Pravo na učlanjenje u političku stranku, aktivno učešće u radu i učešće u organima političke stranke ostvaruje se bez diskriminacije po osnovu pola, u skladu sa aktima političke stranke.
Političke stranke usvajaju svake četiri godine plan delovanja i posebne mere za podsticanje i unapređenje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u organima stranke, i prilikom kandidovanja za izbore poslanika i odbornika.
Sindikati i strukovna udruženja usvajaju svake četiri godine plan delovanja i posebne mere za podsticanje i unapređenje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svojim organima.
Biračko pravo
Član 36.
Biračko pravo, bez diskriminacije po osnovu pola, obezbeđuje se u skladu sa Ustavom i zakonom.
Ravnomerna zastupljenost i jednake mogućnosti pristupa u organima izvršne vlasti, javnim, finansijskim i drugim institucijama
Član 37.
Ravnopravnost polova obezbeđuje se prilikom kandidovanja za predsednika Republike, poslanike i odbornike, na način i u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori.
Ravnopravnost polova obezbeđuje se prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije.
Učešće u međunarodnoj saradnji
Član 38.
Svi imaju jednako pravo da ravnopravno i bez diskriminacije učestvuju u međunarodnoj saradnji koja se ostvaruje u okviru spoljne politike Republike Srbije, a u skladu sa nadležnostima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i da budu predstavljeni i učestvuju u radu međunarodnih organizacija i institucija.
Prilikom izbora ili imenovanja delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju nastojaće se da se obezbedi da sastav delegacije čini najmanje 30% lica manje zastupljenog pola, u skladu sa međunarodnim standardima.
Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i na međunarodnu saradnju koju ostvaruje autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru spoljne politike Republike Srbije i u skladu sa svojim nadležnostima.
Obaveze organa jedinica lokalne samouprave
Član 39.
Organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti.
Organi jedinica lokalne samouprave podstiču i unapređuju ravnopravnost polova, u okviru svojih nadležnosti i poslova vezanih za ravnopravnost polova.
U procesu usvajanja razvojnih planova i drugih akata, nadležni organi jedinica lokalne samouprave razmatraju mere i aktivnosti koje su u funkciji ravnopravnosti polova i ostvarivanja jednakih mogućnosti.
Statistička evidencija
Član 40.
Statistički podaci koji se prikupljaju, evidentiraju i obrađuju na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i u ustanovama i organizacijama koje obavljaju javna ovlašćenja, javnim preduzećima i privrednim društvima, moraju biti iskazani po polu.
Statistički podaci iz stava 1. ovog člana sastavni su deo statističkog informacionog sistema Republike Srbije i dostupni su javnosti, u skladu sa zakonom.
Član 41.
Informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju sadržavati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu.
Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na sve vidove reklama i propagandnog materijala.
Sredstva javnog informisanja dužna su da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu kao i da preduzimaju odgovarajuće mere radi izmene društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse, koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno nadređenosti određenog pola.
Član 42.
Udruženja čiji su ciljevi vezani za unapređenje ravnopravnosti polova imaju pravo da prate ostvarivanje ravnopravnosti polova i ukazuju na diskriminaciju, kao i da sastavljaju i objavljuju izveštaje o svojim nalazima.
Udruženja iz stava 1. ovog člana aktivno učestvuju u ostvarivanju ravnopravnosti polova, predlaganju posebnih mera i stvaranju uslova za postizanje ravnopravnosti polova, kao i prilikom sastavljanja izveštaja o ostvarivanju ravnopravnosti polova.
Udruženja iz stava 1. ovog člana imaju svoje predstavnike u radnom telu Vlade nadležnom za ravnopravnost polova, koje obrazuje i čije članove imenuje Vlada.
SUDSKA ZAŠTITA
Građanskopravna zaštita
Član 43.
Svako lice kome je povređeno pravo ili sloboda zbog pripadnosti određenom polu može da pokrene postupak pred nadležnim sudom i da zahteva:
utvrđivanje povrede izvršene diskriminatorskim postupanjem;
zabranu vršenja radnji od kojih preti povreda;
zabranu daljeg preduzimanja, odnosno ponavljanja radnji koje su izazvale povredu;
stavljanje van prometa sredstava, odnosno predmeta kojima je izvršena povreda (udžbenici koji diskriminatorski ili stereotipno predstavljaju pol, štampana glasila, reklamni, propagandni materijal i dr.);
otklanjanje povrede i uspostavljanje položaja, odnosno stanja pre izvršene povrede;
naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Postupak iz stava 1. ovog člana mogu pokrenuti, uz saglasnost diskriminisanog lica, u njegovo ime, sindikat ili udruženja čiji su ciljevi vezani za unapređenje ravnopravnosti polova. Ovi subjekti mogu se pridružiti tužiocu u svojstvu umešača.
U slučaju diskriminacije kojom su povređena prava većeg broja lica, subjekti iz stava 2. ovog člana mogu pokrenuti postupak u svoje ime. Lice čije je pravo povređeno može se pridružiti tužiocu u svojstvu umešača.
Posle stupanja u postupak, odnosno posle pokretanja postupka, subjekti iz stava 2. ovog člana mogu preko sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan način obavestiti druga oštećena lica, sindikate i udruženja o pokrenutoj parnici i pozvati ih da se, kao umešači ili kao suparničari, pridruže tužiocu.
Novi tužilac može naknadno stupiti u parnicu uz tužioca i bez pristanka tuženog posle njegovog upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari.
Postupak u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite
Član 44.
Ukoliko ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Pokretanje postupka
Postupak u parnici za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola može biti pokrenut i pre okončanja postupka za zaštitu prava iz rada i po osnovu rada pred nadležnim organom.
Nadležnost
U parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola nadležan je sud opšte mesne nadležnosti, prema zakonu kojim se uređuju sudovi.
Osim suda opšte mesne nadležnosti, za odlučivanje u parnicama iz stava 1. ovog člana nadležan je i sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.
Hitnost postupka
Postupak u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola naročito je hitan.
Prvo ročište mora se održati u roku od 15 dana od dana prijema tužbe. Rok za odgovor na tužbu je osam dana.
Odluku o predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese u roku od tri dana od dana prijema predloga.
Rok za prigovor protiv odluke o privremenoj meri iznosi 48 sati od prijema odluke. Odluka o prigovoru donosi se u roku od narednih 48 sati.
Rok za žalbu protiv odluke u parnici za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola jeste osam dana, a drugostepeni sud dužan je da odluči po žalbi u roku od tri meseca od dana njenog podnošenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje parnični postupak.
Oslobađanje od prethodnog plaćanja troškova postupka
U postupku u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola, tužilac je oslobođen prethodnog plaćanja troškova postupka, koji se isplaćuju iz sredstava suda.
Pretpostavka krivice i teret dokazivanja
Ne može se dokazivati da je neposredna diskriminacija po osnovu pola učinjena bez krivice, ako je među strankama nesporno ili je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije.
Ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je izvršen akt diskriminacije po osnovu pola, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi tuženi.
Privremene mere
Pre pokretanja ili u toku postupka u parnici za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola, diskriminisano lice, odnosno subjekti koji su ovlašćeni na pokretanje postupka, mogu zahtevati određivanje privremene mere kojom se zabranjuje diskriminatorsko postupanje do pravnosnažnog okončanja postupka.
Predlagač mora učiniti verovatnim da postoji konkretna opasnost povrede prava zbog diskriminatorskog postupanja i da bi bez određivanja privremene mere nastupila znatna materijalna ili nematerijalna šteta.
Pod uslovima iz st. 1. i 2. ovog člana sud može po službenoj dužnosti odrediti privremenu meru.
Žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere ne odlaže izvršenje rešenja.
Evidencija i dokumentacija o zaštiti
Član 51.
Sud je dužan da sve pravnosnažne odluke donete u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola dostavi i ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti polova.
Ministarstvo nadležano za poslove ravnopravnosti polova dužno je da vodi evidenciju o svim pravnosnažnim odlukama donetim u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola.
Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za poslove ravnopravnosti polova.
NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA
Član 52.
Ministarstvo nadležno za poslove ravnopravnosti polova vrši nadzor nad primenom ovog zakona.
Na teritoriji autonomne pokrajine nadzor nad primenom ovog zakona vrši nadležni pokrajinski organ, kao povereni posao.
Nadzor nad vršenjem poverenih poslova vrši ministarstvo nadležno za poslove ravnopravnosti polova.
Kaznene odredbe
Član 53.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova ako izvrši diskriminaciju zasnovanu na polu u vezi sa: uslovima za prijem i za odbijanje prijema u ustanovu; uslovima i mogućnostima pristupa stalnom obrazovanju, uključujući sve programe za obrazovanje odraslih i programe funkcionalnog opismenjavanja; uslovima za isključenje iz procesa obrazovanja, naučnog rada i stručnog usavršavanja; načinom pružanja usluga i davanja pogodnosti i obaveštenja; ocenom znanja i vrednovanjem postignutih rezultata; uslovima za sticanje stipendija i drugih vrsta pomoći za školovanje i studije; uslovima za izbor ili sticanje zvanja, profesionalnog usmeravanja, stručnog usavršavanja i sticanja diploma; uslovima za napredovanje; dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju (član 30. stav 1. tač. 1-8).
Novčanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u ustanovi.
Član 54.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako:
ne izradi plan mera za obezbeđenje ravnomerne zastupljenosti polova iz člana 13. stav 1;
ne sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera iz člana 13. stava 2;
prilikom zapošljavanja ili radnog angažovanja zahteva ili koristi obaveštenja o porodičnom životu ili porodičnim planovima kandidata;
prilikom javnog oglašavanja poslova, uslova za njihovo obavljanje i odlučivanja o izboru lica radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, napravi razliku po polu (član 15);
prilikom raspoređivanja na posao povredi odredbe o ravnopravnosti polova (član 16);
povredi odredbe o jednakom plaćanju istog rada žena i muškaraca (član 17);
ne preduzme mere da zaštiti zaposleno lice od uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja ili seksualnog ucenjivanja (član 18. stav 1);
ne poštuje odredbe o ravnopravnoj zastupljenosti polova prilikom organizovanja stručnog usavršavanja ili obuke (član 19);
zaposlenom licu otkaže radni odnos ili ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (član 20).
Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.
Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice kod poslodavca.
Član 55.
Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sredstvu javnog informisanja ako se informacijom objavljenom u tom sredstvu vređa dostojanstvo lica s obzirom na pripadnost određenom polu, povređuje ravnopravnost lica prema polnoj pripadnosti ili podstiče takvo povređivanje (član 41).
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 56.
Ministarstvo nadležno za poslove ravnopravnosti polova dužno je da donese podzakonska akta na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 57.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredbe člana 12. stav 2, čl. 13, 40. i 51. primenjivaće se nakon isteka roka od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 15. Ustava Republike Srbije, kojima je propisano da Republika Srbija jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti, u odredbama člana 21. Ustava, kojima je propisano da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zaštitu bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna i posredna, po bilo kom osnovu, a naročito, između ostalog, po osnovu pola, kao i u članu 97. tačka 2. Ustava, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana i odgovornost i sankcije za povredu prava građana.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o ravnopravnosti polova pripada grupi antidiskriminatornih zakona i uređuje bliže Ustavom zajemčeno pravo na ravnopravnost polova. Zakon polazi od međunarodnih standarda u ovoj oblasti, utvrđenih međunarodnim konvencijama koje su ratifikovane, od opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, kao i od prava na ravnopravnost polova i drugih prava po tom osnovu koje garantuje Ustav Republike Srbije.
Vlada je 27. februara 2009. godine donela Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti („Službeni glasnik RS” broj 15/09).
U našem pravnom sistemu do sada nije postojao zakon koji bi posebno uredio ovu oblast. Potreba za njegovim donošenjem je evidentna. Tome u prilog govori iskustvo zemalja iz našeg okruženja od kojih je najveći broj država donelo zakone koji regulišu ovu oblast. Pored toga, donošenje antidiskriminatornih zakona je važan korak u procesu evropskih integracija, naročito nakon prihvatanja Studije o izvodljivosti.
Savet za ravnopravnost polova, koji je obrazovala Vlada, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo je u toku 2006. godine projekat „Položaj žena na tržištu rada u Srbiji”, a čiji opšti zaključak ukazuje da se položaj žena na tržištu rada pogoršao od 1990. u odnosu na većinu indikatora. Tako, primera radi, stopa zaposlenosti muškaraca iznosi 63%, a žena 44%. Profesionalni status i struktura zaposlenih, takođe, ukazuju na prisustvo neravnopravnosti, pa među funkcionerima, menadžerima ili rukovodiocima žene zauzimaju 2,3%, a muškarci 4,5% i ako u ovoj podeli na stručnjake žene učestvuju sa 10,1%, a muškarci kao stručnjaci sa 8,1%. Dalji pokazatelji, u odnosu na samostalan biznis, vlasništvo nad imovinom, kao i dobrovoljno napuštanje posla radi brige za članove porodice (žena 12,1%, muškaraca 3,4%), pa do razlike u zaradama od 16% u korist muškaraca, nalažu, kao primarnu preporuku, stvaranje odgovornog normativnog okvira.
Imajući u vidu ovo obimno istraživanje, nisu razmatrane druge mogućnosti da se problemi koje ovaj zakon rešava, reše na drugi način.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINIH ODREDABA
1. Osnovne odredbe (čl. 1-10)
Zakonom o ravnopravnosti polova uređuje se: stvaranje uslova za vođenje politike jednakih mogućnosti, jednake mogućnosti ostvarivanja prava žena i muškaraca, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije koja bi bila zasnovana na polu, kao i postupak zaštite lica izloženih diskriminaciji.
Ovakav pristup opredelila je činjenica da je nizom zakona koji uređuju pojedine oblasti (npr. porodica, brak, rad i zapošljavanje, zdravstvo, obrazovanje i sl.) uređen deo materije koja se odnosi na ravnopravnost polova u odgovarajućoj oblasti. Zbog toga je težište ovog zakona prvenstveno na bližem definisanju sadržaja politike jednakih mogućnosti u najvažnijim oblastima ostvarivanja ljudskih prava (rad, zapošljavanje, obrazovanje, kultura, porodica, politički život), na zaštiti prava na ravnopravnost polova i, posebno, na instrumentima i postupku zaštite, kao i na posebnim merama koje se preduzimaju u pojedinim oblastima društvenog života radi otklanjanja faktičke neravnopravnosti koja je zasnovana na pripadnosti određenom polu, na bračnom ili porodičnom statusu, trudnoći ili roditeljstvu.
Osnovnim odredbama definiše se predmet i sadržaj ovog zakona, prihvatanje i poštovanje međunarodnih standarda u domenu ravnopravnosti polova, obaveza Republike Srbije da vodi politiku jednakih mogućnosti i da u tom cilju preduzima potrebne mere za ostvarivanje ravnopravnosti polova, kao i da sprečava i otklanja nejednak tretman žena i muškaraca.
Zakonom se, u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, posebno onim koje predviđa Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (ratifikovana Zakonom koji je objavljen u „Službenom listu SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 11/81) bliže definiše diskriminacija po osnovu pola, sadržaj i oblici neposredne i posredne diskriminacije (čl. 4-6).
Težište je na posebnim merama koje se mogu preduzeti u cilju ostvarivanja politike jednakih mogućnosti i otklanjanja faktičke diskriminacije s obzirom na pripadnost polu, kao i zbog bračnog ili porodičnog statusa, trudnoće ili roditeljstva. Definisan je karakter i priroda posebnih mera za postizanje ravnopravnosti polova (član 7), kao i bliže značenje pojedinih pojmova (član 10).
2. Zapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita (čl. 11-25)
Oblast rada i zapošljavanja je centralni i, svakako, najvažniji deo Predloga zakona o ravnopravnosti polova. Ovim predlogom zakona uređena su posebno samo pitanja koja se najneposrednije odnose na ostvarivanje ravnopravnosti polova u ovoj oblasti, a koja nisu uređena Zakonom o radu. To se, naročito, odnosi na posebne mere za postizanje ravnopravnosti polova u oblasti rada i zapošljavanja, kao i u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite. Prilikom izrade ovog dela Predloga zakona konsultovani su međunarodni pravni izvori. Pored već navedenih izvora, posebno su konsultovane konvencije Međunarodne organizacije rada i uporedno zakonodavstvo u oblasti rada i zapošljavanja.
Predlog zakona bliže određuje sadržaj politike jednakih mogućnosti u oblasti rada i zapošljavanja (čl. 11-18) i propisuje konkretne mere za postizanje ravnopravnosti polova u procesu rada. Predlogom zakona je izričito određeno da se ove mere ne smatraju diskriminatornim, kao i da se preduzimaju sve dok se ne postigne cilj zbog koga su donete.
Novo rešenje odnosi se na obavezu poslodavaca (onih koji zapošljavaju više od 500 radnika) da sačine plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova i dostave ga republičkom organu uprave nadležnom za ravnopravnost polova. Smisao ove posebne mere, koju preduzima sam poslodavac i o njenom ostvarivanju podnosi izveštaj, jeste obezbeđivanje ravnomerne zastupljenosti polova prilikom zapošljavanja i u procesu rada (član 13).
Predlog zakona bliže definiše način ostvarivanja prava na jednaku dostupnost poslova i položaja, i utvrđuje obavezu organa Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada i opštine, kao i javnih službi i preduzeća čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina, grad i opština da nastoje da obezbede da kroz politiku zapošljavanja najmanje 30% lica manje zastupljenog pola bude u organizacionoj jedinici, kao i na rukovodećim mestima i u organima upravljanja i nadzora (član 14).
Predlogom zakona se zabranjuje davanje prednosti licima s obzirom na pripadnost polu prilikom javnog oglašavanja i izbora zaposlenih (član 15).
Pripadnost određenom polu, kao i odsustvovanje sa posla zbog trudnoće ili roditeljstva ne sme biti smetnja za raspoređivanje na odgovarajuće poslove, profesionalno usavršavanje i napredovanje na poslu (član 16).
Predlogom zakona se posebno garantuje pravo na jednako plaćanje za isti rad. Pravo na jednako plaćanje za jednak rad vezuje se za rad kod istog poslodavca. Ovo pravilo ima za cilj da onemogući nejednako plaćanje žena i muškaraca za istovrsni rad kod istog poslodavca i na taj način otklanja mogućnost diskriminacije po osnovu pripadnosti određenom polu, koja je u praksi prisutna (član 17).
Predlog zakona utvrđuje obavezu poslodavca da zaštiti zaposleno lice od uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja na radnom mestu. U vezi sa ovom opštom obavezom poslodavca, Predlog zakona propisuje i posebne mere čiji je cilj da zaštite zaposlene od neželjenog ponašanja na radnom mestu. Propisano je pravo zaposlenog lica da pismeno obavesti poslodavca o okolnostima koje ukazuju da je zaposleno lice izloženo uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju i seksualnom ucenjivanju i traži efikasnu zaštitu (član 18).
Pravo na stručno usavršavanje u toku rada pod jednakim uslovima za zaposlene oba pola posebno se garantuje. Kao mera koja treba da doprinese ravnomernom ostvarivanju ovog prava od strane zaposlenih oba pola, Predlogom zakona je utvrđena obaveza poslodavca da u svakom ciklusu usavršavanja ili obuke nastoji da najmanje 30% mesta ponudi manje zastupljenom polu. Svrha ovih posebnih mera jeste stvaranje jednakih uslova za profesionalno usavršavanje i jednake mogućnosti zaposlenih oba pola za sticanjem neophodnih znanja i stručnim usavršavanjem (član 19).
Predlog zakona posebno štiti zaposlene u slučaju prestanka radnog odnosa, odnosno radnog angažovanja i izričito propisuje razloge koji ne mogu biti opravdani razlog za otkaz ugovora o radu ili za proglašavanje zaposlenog lica za višak zaposlenih. Među razlozima koji pripadaju ovoj grupi navode se: pripadnost polu, odnosno pokretanje postupka zbog diskriminacije, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja. Smisao ove posebne garancije je zaštita od diskriminacije na osnovu pripadnosti određenom polu, ili diskriminacije zbog trudnoće, materinstva ili roditeljstva, a naročito zaštita od seksualnog uznemiravanja (član 20).
Nastojanje da se najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola uključi u sastav odbora za pregovore je posebna mera koju Predlog zakona predviđa kako bi u procesu kolektivnog pregovaranja bila obezbeđena mogućnost ravnomernog učešća predstavnika oba pola. Kako se u procesu zaključenja kolektivnih ugovora opredeljuju veoma osetljiva pitanja kao što su uslovi rada i cena rada, u ovom procesu moraju postojati jednake mogućnosti za učešće svih zaposlenih, kako bi mogli da iskažu svoje potrebe i ostvare svoje legitimne interese, bez diskriminacije i pod jednakim uslovima (član 21).
Predlog zakona utvrđuje i posebne mere koje se preduzimaju u cilju podsticanja zapošljavanja i samozapošljavanja. Žene dominiraju u strukturi nezaposlenih, a cilj ovih mera je smanjivanje broja nezaposlenih žena (član 22).
U oblasti socijalne zaštite, pored izričite zabrane neravnopravnog tretmana po osnovu pola, prilikom ostvarivanja prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, posebno se predviđa mogućnost da se u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, predvide posebna sredstva za poboljšanje materijalnog položaja samohranih roditelja i nezaposlenih majki. Mogućnost da se u budžetima predvide posebna sredstva za ove namene predstavlja osnov za preduzimanje posebnih mera i u ovoj oblasti kojima bi se štitio položaj samohranih roditelja i nezaposlenih majki (član 23).
U oblasti zdravstvene zaštite predviđa se uspostavljanje posebnih zdravstvenih ustanova ili zdravstvenih službi za zaštitu zdravlja žena. Predlogom zakona je bliže definisan i zadatak ovih ustanova pre svega primarne i specijalističkih zdravstvenih usluga, a naročito u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva, kao i prevencija, savetovanje i lečenje težih oboljenja kojima su posebno izložene žene (član 24).
Radi lakšeg i efikasnijeg ostvarivanja usluga iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, Predlog zakona predviđa obavezu ustanova koje se bave ovom delatnošću kao i ustanova čija je delatnost vezana za zaštitu žena i dece da svoje radno vreme prilagode potrebama korisnika njihovih usluga (član 25).
3. Porodični odnosi (čl. 26-29)
S obzirom da oblast porodičnih odnosa predstavlja temelj u procesu razvoja ličnosti i njenog uspešnog uključivanja u društvo kroz dalje procese socijalizacije, ovim predlogom se potvrđuje ravnopravnost oba pola u ostvarivanju prava na poštovanje porodičnog života, kao i njihov ravnopravan položaj bez obzira na porodični i bračni status (član 26).
Imujući u vidu da je težište Predloga zakona o ravnopravnosti polova na bližem definisanju sadržaja politike jednakih mogućnosti u najvažnijim oblastima ostvarivanja ljudskih prava, neophodno je da se i supružnici i vanbračni pratneri tretiraju ravnopravno u pravima i obavezama, u skladu sa zakonom (član 27).
Predlogom zakona precizirane su antidiskriminacione mere, koje se odnose na ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i pružanje zdravstvenih usluga prilikom planiranja porodice i rađanja. Posebno se garantuje ravnopravnost oba pola, bez obzira na bračni status, u odnosima prema zajedničkom detetu (član 28).
Zbog sve izraženijeg problema nasilja u porodici, ovim predlogom se, u cilju suzbijanja nasilja u porodici, eliminisanja predrasuda vezanih za pripadnost određenom polu i podizanja svesti javnosti o ovom pitanju, definišu antidiskriminacione mere i programi (član 29).
4. Obrazovanje, kultura i sport (čl. 30-34)
Ovaj deo Predloga zakona uređuje posebne mere koje se preduzimaju u oblastima obrazovanja, kulture i sporta u cilju stvaranja uslova za politiku jednakih mogućnosti u ovim važnim oblastima društvenog života, naročito u oblasti obrazovanja kao i za ostvarivanje ravnopravnosti polova u ovim oblastima. Razlog što se ovim predlogom zakona bliže uređuju samo posebne mere ostvarivanja ravnopravnosti polova u ovim oblastima jeste u tome što su ove oblasti uređene posebnim zakonima, pa se sadržaj ovog predloga zakona odnosi samo na ostvarivanje ravnopravnosti polova u navedenim oblastima društvenog života. Predlogom se konkretizuju obaveze iz ratifikovanih međunarodnih konvencija, a rešenja koja se predlažu postoje i u uporednom zakonodavstvu.
Pored zabrane diskriminacije u oblasti obrazovanja zasnovane na pripadnosti određenom polu, Predlog zakona precizira moguća područja diskriminacije (član 30) i propisuje mogućnost preduzimanja posebnih mera čiji je cilj da obezbede uslove za brže napredovanje i potpunije uključivanje u proces obrazovanja i profesionalnog usavršavanja za učenike ili grupe učenika koji zbog svoje kulture, tradicije i društveno ekonomskih uslova, rano napuštaju školovanje (član 33).
U skladu sa načelom ravnomerne zastupljenosti pripadnika oba pola, Predlog zakona predviđa da se prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama nastoji da se u ove organe imenuje najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola (član 32).
Sledeći načelo da je obrazovanje o ravnopravnosti polova sastavni deo celokupnog sistema obrazovanja, Predlog zakona je predvideo da nastavni planovi i programi obrazovanja treba da imaju i ove sadržaje. Ostvarenju tog cilja namenjena je obaveza organa državne uprave nadležanih za obrazovanje da, u postupku donošenja nastavnih planova i programa, udžbenika, studijskih programa, nastavnih metoda i normativa školskih prostora i opreme, predvide takve činioce koji će omogućiti sprovođenje politike jednakih mogućnosti žena i muškaraca. Ovo zakonsko rešenje predstavlja novinu u odnosu na dosadašnja rešenja sadržana u odgovarajućim zakonima i ima za cilj da politiku jednakih mogućnosti i ravnopravnost polova učini sastavnim delom obrazovnog procesa kako bi se otklonile predrasude o društvenom položaju žena i muškaraca (član 31).
5. Politički i javni život (čl. 35-42)
Garantovanje jednakih mogućnosti za učešće žena i muškaraca u političkom i javnom životu uslov je i pretpostavka ostvarivanja ravnopravnosti polova prilikom korišćenja političkih prava građana. Ova prava, instrumenti za njihovo ostvarivanje, posebne mere čiji je cilj postizanje ravnopravnosti polova u političkom i javnom životu kao i obaveze organa vlasti da stvore uslove za efektivno korišćenje prava u ovoj oblasti predstavljaju međunarodne standarde čiji sadržaj definišu međunarodne konvencije čiji je naša država potpisnik. U skladu sa ovim standardima i iskustvima uporednog zakonodavstva predložena su i rešenja u ovom predlogu zakona.
Predloženim rešenjima određene su oblasti u kojima se preduzimaju posebne mere za postizanje ravnopravnosti polova (organi vlasti u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, gradu i opštini, političke stranke, sindikati, udruženja, međunarodna saradnja), precizirane su obaveze organa vlasti, organizacija koje vrše javna ovlašćenja, ustanova, kao i organizacija i institucija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, grad ili opština i posebne mere koje preduzimaju u okvirima svojih nadležnosti.
Princip jednakih mogućnosti učešća u političkom i javnom životu kao i princip ravnomerne zastupljenosti u organima vlasti (član 35) konkretizovan je u dve posebne oblasti. Jedna se odnosi na političke stranke, sindikate i udruženja, a druga na izborne organe vlasti (predstavnička tela – skupštine na svim nivoima, organi izvršne vlasti na svim nivoima, državne i javne službe, finansijske i druge institucije). Pritom zakon utvrđuje obavezu političkih stranaka i sindikata da svake četiri godine utvrđuju plan delovanja na unapređenju ravnopravnosti polova kao i posebne mere za podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u organima političke stranke odnosno sindikata i posebno prilikom kandidovanja za izbor poslanika i odbornika.
Ravnomernu zastupljenost oba pola u sastavu skupština na svim nivoima obezbeđuje grupa posebnih mera (član 37). Posebne mere odnose se na proces kandidovanja i izbora za predsednika Republike, poslanike i odbornike u skupštinama.
Predlog zakona precizira posebne mere u cilju obezbeđivanja ravnomerne zastupljenosti polova i u organima izvršne vlasti na svim nivoima kao i u organima uprave na svim nivoima (član 37). To je novo rešenje u našem zakonodavstvu, jer su do sada posebne mere bile utvrđene samo za izbor predstavničkih tela, ali ne i za organe izvršne vlasti. One uključuju rezervisanje najmanje jednog mesta za manje zastupljeni pol na položajima u organu uprave. Obaveza preduzimanja posebnih mera čiji je cilj ravnomerna zastupljenost oba pola u organima izvršne vlasti utvrđena je međunarodnim konvencijama koje je naša država ratifikovala, a poznaje ih i uporedno zakonodavstvo.
Uslov za efektivno ostvarivanje prava žena i muškaraca da ravnopravno i bez diskriminacije sudeluju u međunarodnoj saradnji koja se ostvaruje u okviru spoljne politike je preduzimanje posebnih mera i u ovoj oblasti (član 38). Predloženo rešenje je novo i do sada u našem pravnom sistemu nije postojalo. Međunarodni dokumenti i uporedno zakonodavstvo predviđaju posebne mere za postizanje ravnomerne zastupljenosti polova i u domenu međunarodne saradnje. Predlog zakona predviđa da organ nastoji, zavisno od objektivnih mogućnosti, da obezbedi zastupljenost najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola u sastavu međunarodnih delegacija.
Jedinicama lokalne samouprave, u okviru njihove nadležnosti, ostavlja se sloboda u sprovođenju politike jednakih mogućnosti, kao i u vezi sa ostvarivanjem ravnopravnosti polova (član 39), u skladu sa međunarodnim standardima i rešenjima u uporednom zakonodavstvu.
Statistički podaci koji se prikupljaju, evidentiraju i objavljuju na svim nivoima javne vlasti, vode se u skladu sa međunarodnim standardima, a kako ovi podaci postoje u statističkom sistemu, ovim predlogom zakona se utvrđuje obaveza da se podaci iskažu po polu (član 40). Ovakva rešenja sadrži i uporedno pravo.
U oblasti javnog informisanja (član 41) uređena su pitanja koja se odnose na ulogu sredstava informisanja u razvijanju svesti o ravnopravnosti polova i potrebi poštovanja prava na ravnopravnost, zabranu povrede dostojanstva ličnosti s obzirom na pripadnost polu ili podsticanje diskriminacije zasnovane na pripadnosti određenom polu.
Predlog zakona utvrđuje pravo udruženja čiji su ciljevi vezani za unapređenje ravnopravnosti polova da nadgledaju ostvarivanje i primenu međunarodnih standarda i zakonskih rešenja koja se odnose na ravnopravnost polova, kao i da učestvuju u predlaganju posebnih mera čiji je cilj postizanje ravnopravnosti polova. Ove organizacije građana imaju pravo da odrede svoje predstavnike u savetodavnim telima za ravnopravnost polova koja se obrazuju pri organima vlasti. Ponuđena zakonska rešenja su nova, jer do sada ova pitanja nisu bila uređena zakonom, ali su bila delimično uređena podzakonskim aktima (npr. Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, Odluka o obrazovanju Saveta za ravnopravnost polova ).
6. Sudska zaštita (čl. 43-51)
U cilju procesne operacionalizacije prava propisanih Predlogom zakona o ravnopravnosti polova i stvaranja efikasnih i delotvornih mehanizama za zaštitu od diskriminacije po osnovu pola, odredbama čl. 43-51. uređena je sudska zaštita.
Komparativna analiza pokazuje da uporedni antidiskriminacioni zakoni redovno predviđaju i regulišu posebne instrumente za zaštitu prava koje ovi zakoni garantuju, jer je praksa pokazala da klasični pravni mehanizmi koje materijalnopravni i procesni sistem pruža nisu adekvatni za primenu kad je u pitanju ostvarivanje i zaštita subjektivnih prava koje antidiskriminacioni zakoni priznaju i garantuju. Imajući u vidu potrebu da se obezbedi adekvatan sistem pravne zaštite od diskriminacije po osnovu pola, Predlogom zakona su, po uzoru na rešenja iz uporednog prava, previđeni i procesni mehanizmi čija primena treba da obezbedi celovitu, efikasnu i delotvornu pravnu zaštitu.
S obzirom da zaštita od diskriminacije po osnovu pola, po prirodi stvari, mora biti kompleksna, postoji potreba da se koriste sudski mehanizmi zaštite. Saglasno tome, Predlogom zakona predviđena je mogućnost da lica diskriminisana po osnovu pripadnosti određenom polu koriste građanskopravnu zaštitu.
Najveći broj odredaba koje regulišu sudsku zaštitu posvećen je građanskopravnoj zaštiti. U odredbama čl. 43-51. sadržana su supstancijalna pravila koja regulišu različite vidove (oblike) građanskopravne zaštite, kao i pravila koja uređuju sam postupak za pružanje građanskopravne zaštite.
Odredbama člana 43. Predloga zakona predviđeni su različiti oblici građanskopravne zaštite, koji u svojoj ukupnosti treba da obezbede adekvatnu i pravovremenu reakciju na izvršeni akt diskriminacije. Da bi građanskopravna zaštita bila delotvorna, celovita i potpuna, predviđena je široka lepeza građanskopravnih zahteva koji se pred sudom mogu ostvariti. Prilikom definisanja ovih zahteva vodilo se računa o tome da se u maksimalnoj meri omogući pružanje preventivne pravne zaštite, čiji je cilj sprečavanje nastavljanja, odnosno ponovnog preduzimanja diskriminatornih akata. Pored zahteva koji su usmereni ka prevenciji diskriminacije, predviđeni su i definisani zahtevi koji obezbeđuju adekvatnu naknadu štete i otklanjanje posledica povrede ličnosti diskriminisanog lica, koje je akt diskriminacije izazvao. Saglasno ovim ciljevima, Predlogom su predviđeni i definisani sledeći vidovi zaštite: utvrđivanje povrede izvršene diskriminatornim postupanjem; zabrana izvršenja radnje od koje preti povreda; zabrana daljeg preduzimanja, odnosno ponavljanja radnje koja je izazvala povredu; otklanjanje povrede i uspostavljanje položaja, odnosno stanja pre izvršene povrede; naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Aktivna legitimacija u postupku u kome se ostvaruje građanskopravna zaštita od diskriminacije priznata je, pre svega, samom diskriminisanom licu. Pored njega, ovlašćenje da u ime diskriminisanog lica pokrenu postupak priznato je i sindikalnoj organizaciji i udruženjima čija je aktivnost vezana za ravnopravnost polova. Da bi se sprečila eventualna zloupotreba, pokretanje građanskog sudskog postupka za zaštitu od diskriminacije od strane sindikalne organizacije, odnosno udruženja uslovljeno je saglasnošću diskriminisanog lica. Sindikalnim organizacijama i udruženjima priznato je pravo da sudeluju u postupku u svojstvu umešača na strani diskriminisanog lica i preduzimanjem procesnih radnji pomognu da diskriminisano lice, kao tužilac, uspe u parnici (član 43. st. 1. i 2).
Od posebnog značaja su posebna pravila koja regulišu ovlašćenja sindikalne organizacije odnosno udruženja u slučajevima diskriminacije kojom su povređena prava većeg broja lica (član 43. stav 3). U takvim slučajevima ovim subjektima priznato je pravo da u svoje ime pokrenu postupak. Radi stvaranja uslova da pravna zaštita bude pružena svima onima čija su prava povređena, Predlogom zakona je predviđeno da sindikalne organizacije, odnosno udruženja, posle pokretanja postupka, odnosno stupanja u postupak u svojstvu umešača mogu da obaveste druga oštećena lica, sindikalne organizacije i udružanja o pokrenutoj parnici putem sredstava informisanja ili na drugi pogodan način i pozovu ih da se pridruže tužiocu kao umešači ili satužioci. Da bi se isključila primena opštih parničnih procesnih pravila kojima je ograničena mogućnost pristupanja tužiocu, predviđeno je da novi tužilac može naknadno stupiti u parnicu uz tužioca i bez pristanka tuženog, posle njegovog upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari. Krajnji cilj svih ovih odredbi je da se obezbede normativni uslovi za pružanje pomoći i podrške diskriminisanom licu u zaštiti njegovih prava i da se u istom postupku pruži zaštita svim licima čija su prava povređena istim aktom diskriminacije (član 43. stav 4).
Postupak u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite regulisan je kao poseban parnični postupak tako što su predviđena određena specifična pravila postupanja, različita u odnosu na pravila koja se primenjuju u klasičnim građanskim parnicama (čl. 44-51). Kreiranje ovog posebnog postupka bilo je neophodno jer opšti parnični postupak, namenjen rešavanju građanskopravnih sporova, nije prilagođen sadržini i specifičnostima parnice koja se vodi radi zaštite od diskriminacije, niti obezbeđuje pružanje pravne zaštite zadovoljavajućeg kvaliteta. Ovaj poseban postupak nije regulisan kao potpuni postupak, već je primenjen zakonodavni metod koji se uobičajeno koristi prilikom normativnog uobličavanja posebnih sudskih postupaka: Predlogom zakona je predviđen jedan broj specifičnih pravila, kako bi se postupak maksimalno prilagodio sadržini parnice i vrsti pravne zaštite koja se pruža, i propisano je pravilo po kome se pravila opšte parnične procedure, sadržana u Zakonu o parničnom postupku, shodno primenjuju, pod uslovom da zakonom nisu predviđena posebna pravila (član 44).
U cilju stvaranja uslova za pružanje blagovremene pravne zaštite, izričito je predviđeno da se postupak u parnici za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola može biti pokrenut i pre okončanja postupka zaštite pred nadležnim organom (član 45).
Za postupanje u parnicama za zaštitu od diskriminacije po osnovu pola predviđena je nadležnost suda opšte mesne nadležnosti (član 46). Da bi tužiocu bio omogućen bolji pristup sudskoj zaštiti, predviđena je mogućnost da postupak pokrene pred sudom opšte mesne nadležnosti, ili pred sudom na čijem području ima prebivalište ili boravište.
Postupak u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici zasnovan je na načelu hitnosti (član 47), budući da je u ovim pravnim stvarima blagovremeno pružanje pravne zaštite od posebnog značaja. Time su stvoreni normativni uslovi za ostvarivanje neophodne brzine u postupanju.
Imajući u vidu da diskriminacija po osnovu pola nije samo stvar pojedinca već da se njome vređa javni interes i opšti interes društva, u cilju stvaranja što boljih uslova za ostvarivanje pravne zaštite, Predlogom zakona propisano je da je tužilac oslobođen prethodnog plaćanja troškova postupka, koji se isplaćuju iz sredstava suda (član 48). Saglasno tome, tužilac može da vodi parnicu bez straha da će plaćanjem troškova postupka ugroziti svoj materijalni položaj i položaj svoje porodice.
Da bi se tužiocu olakšao položaj u postupku dokazivanja, u članu 49. predviđena su posebna pravila kojima se propisuje da postoji pretpostavka krivice tuženog ako je među strankama nesporno ili je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije. Osim toga, u istom cilju izvršena je „pravična” raspodela tereta dokazivanja, i tako što je predviđeno da ako tužilac učini verovatnim da je izvršen akt diskriminacije po osnovu pola, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi tuženi.
Uprkos tome što je postupak za zaštitu od diskriminacije po osnovu pola zasnovan na načelu hitnosti, sprovođenje postupka po prirodi stvari zahteva određeno vreme. Radi stvaranja što boljih uslova za pružanje pravovremene pravne zaštite, Predlogom zakona je predviđena mogućnost izdavanja privremenih mera, kojima se pruža urgentna zaštita privremenog karaktera. Odredbama člana 50. predviđeni su uslovi pod kojima sud pre pokretanja postupka i u toku samog postupka može izdati privremenu meru, na zahtev tužioca ili po službenoj dužnosti, pri čemu je predviđeno da žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere ne odlaže izvršenje rešenja.
Da bi se obezbedilo kontinuirano praćenje stanja u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti polova i vođenje jedinstvene evidencije o slučajevima diskriminacije po osnovu pola, u članu 51. Predloga zakona predviđena je dužnost suda da sve pravnosnažne odluke donete u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola dostavi i ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti polova. Ovaj organ je dužan da vodi posebnu evidenciju i dokumentaciju o pruženoj pravnoj zaštiti od diskriminacije, na način koji će se utvrditi podzakonskim aktom.
7. Nadzor nad primenenom zakona (član 52)
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove ravnopravnosti polova.
8. Kaznene odredbe (čl. 53-55)
Predlogom zakona su, u skladu sa važećim propisima o prekršajima zbog antidisriminatornog postupanja, utvrđene novčane kazne za postupanje suprotno odredbama ovog predloga zakona.
9. Prelazne i završne odredbe (čl. 56-57)
Utvrđeni su rokovi za donošenje podzakonskih akata u skladu sa ovim predlogom zakona.
IV. OBEZBEĐIVANjE FINANSIJSKIH SREDSTAVA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.