PREDLOG ZAKONA O
POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE
SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O STATUSU SRPSKIH VOJNIH
MEMORIJALA NA TERITORIJI RUSKE FEDERACIJE I RUSKIH VOJNIH
MEMORIJALA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, zaključen 10. aprila 2013. godine u Moskvi, u originalu na srpskom i ruskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije
o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i
ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije
Vlada Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije (u daljem tekstu: strane), želeći da obezbede dostojno mesto počinka i očuvaju sećanje na vojna i civilna lica čija pogibija i smrt su posledica Prvog i Drugog svetskog rata i drugih ratnih operacija, kao i da mesta na kojima su sahranjena očuvaju u skladu sa Ženevskim konvencijama o zaštiti žrtava rata od 12. avgusta 1949. godine, Dopunskim protokolima uz Ženevske konvencije od 8. juna 1977. godine i drugim normama međunarodnog prava,
sporazumele su se o sledećem:
Član 1.
Definicije
Izrazi upotrebljeni u ovom sporazumu imaju sledeće značenje:
a) „ruski vojni memorijali” − mesta na kojima su sahranjena ruska (sovjetska) vojna i civilna lica čija pogibija i smrt su posledica ratova, uključujući pojedinačne grobove i
zajedničke grobnice, groblja ili parcele na grobljima, kao i spomenike i memorijalne objekte postavljene radi očuvanja sećanja na njih na teritoriji Republike Srbije;
b) „srpski vojni memorijali” − mesta na kojima su sahranjena srpska (jugoslovenska) vojna i civilna lica čija pogibija i smrt su posledica ratova, uključujući pojedinačne grobove i zajedničke grobnice, groblja ili parcele na grobljima, kao i spomenike i memorijalne objekte postavljene radi očuvanja sećanja na njih na teritoriji Ruske Federacije;
v) „uređivanje vojnih memorijala” − obeležavanje prostora grobnih mesta i postavljanje spomen-obeležja, nadgrobnih spomenika, spomenika ili drugih memorijalnih objekata, kao i druge mere s tim u vezi;
g) „održavanje vojnih memorijala” − obezbeđivanje očuvanosti vojnih memorijala, njihovo održavanje u odgovarajućem stanju i redu i obavljanje neophodnih radova na obnovi;
d) „ovlašćeni organi” − organi ili organizacije koje određuju strane radi realizacije ovog sporazuma.
Član 2.
Oblasti saradnje
1. Strane doprinose pronalaženju i evidentiranju vojnih memorijala, obezbeđuju uređivanje i održavanje mesta vojnih memorijala koji se nalaze na teritoriji država strana, i rešavaju pitanja prenosa i ponovnog sahranjivanja posmrtnih ostataka vojnih i civilnih lica čija pogibija i smrt su posledica ratova.
2. Strane jedna drugu, diplomatskim putem, obaveštavaju o postojanju, mestu i stanju srpskih i ruskih vojnih memorijala, razmenjuju spiskove i lične podatke vojnih i civilnih lica čija pogibija i smrt su posledica ratova, a koja su sahranjena na teritoriji država strana.
3. Strane, u skladu sa zakonodavstvom svojih država, jedna drugoj pružaju pomoć u pristupu dokumentima o srpskim i ruskim vojnim memorijalima koji se nalaze ili se mogu naći u posedu strana.
4. Strane obezbeđuju uređivanje, održavanje i zaštitu vojnih memorijala koji se nalaze na teritoriji država strana u skladu sa zakonodavstvom svojih država i nacionalnim i verskim običajima naroda država strana.
5. Svaka strana, u skladu sa zakonodavstvom svoje države, pruža neophodnu pomoć državaljanima države druge strane vezanu za posetu vojnim memorijalima koji se nalaze na teritoriji njene države radi odavanja pošte poginulim i umrlim.
6. Strane daju jedna drugoj pravo da, preko diplomatskih predstavništava, konzulata i ovlašćenih organa, nadziru stanje vojnih memorijala koji se nalaze i na teritoriji država strana.
7. Strane bez odlaganja obaveštavaju jedna drugu o svim protivpravnim radnjama usmerenim prema vojnim memorijalima države druge strane s kojima su upoznate, preduzimaju mere za njihovo dovođenje u odgovarajuće stanje i sprečavanje takvih radnji ubuduće.
Troškove otklanjanja štete nanete vojnim memorijalima, koja je nastala kao posledica izvršenja protivpravnih radnji, snosi strana na teritoriji čije države se to dogodilo.
Član 3.
Mesto vojnih memorijala
1. Strane ustupaju jedna drugoj na stalno (vremenski neograničeno) i besplatno korišćenje zemljišne parcele na kojima postoje ili na kojima će se nalaziti novouređeni vojni memorijali, u skladu sa zakonodavstvom svake od država strana. Ustupljene zemljišne parcele ne mogu se koristiti u druge svrhe.
2. Ako zemljišna parcela, koja je ustupljena u skladu sa stavom 1. ovog člana, zbog višeg javnog interesa postane potrebna za druge namene, strana na teritoriji čije države se nalazi vojni memorijal, besplatno će ustupiti drugu zemljišnu parcelu i snosiće troškove u vezi s ponovnim sahranjivanjem posmrtnih ostataka, prenosom memorijalnih objekata i uređivanjem vojnog memorijala na novom mestu.
3. Izbor nove zemljišne parcele, njeno uređivanje, obavljanje ponovnog sahranjivanja i prenos memorijalnih objekata od strane jedne strane obavlja se isključivo uz saglasnost druge strane.
4. Uređivanje novopronađenih srpskih i ruskih vojnih memorijala obavlja se na mestu na kome se posmrtni ostaci nalaze ili na drugim mestima koja su dostojna sećanju na poginule, uz obostranu saglasnost strana.
5. Ako se, u skladu sa arhivskim dokumentima ili odlukom suda, utvrdi da su srpski ili ruski vojni memorijali postojali ranije, ali da više ne postoje, a ekshumacija i prenos posmrtnih ostataka više nisu mogući, strana na teritoriji čije države se nalazio vojni memorijal, na zahtev druge strane, obezbeđuje u neposrednoj blizini odgovarajuće mesto za postavljanje spomen-obeležja.
6. Ako se u neposrednoj blizini ili na prostoru vojnih memorijala, koji su obuhvaćeni ovim sporazumom, nalaze mesta na kojima su sahranjena vojna lica trećih država, ta činjenica uzima se u obzir prilikom rešavanja pitanja uređivanja i održavanja vojnih memorijala.
Član 4.
Ekshumacija i ponovno sahranjivanje posmrtnih ostataka
1. Ekshumacija posmrtnih ostataka vojnih i civilnih lica na mestima na kojima su sahranjena, u cilju njihovog prenosa radi sahranjivanja u domovini, obavlja se isključivo na zahtev i o trošku zainteresovane strane i uz saglasnost druge strane. Takav zahtev i saglasnost dostavljaju se diplomatskim putem.
2. Nakon postizanja dogovora o prenosu posmrtnih ostataka iz stava 1. ovog člana, strane, preko ovlašćenih organa, usaglašavaju proceduru vezanu za obavljanje ekshumacije i predaje posmrtnih ostataka zainteresovanoj strani.
3. Ponovno sahranjivanje posmrtnih ostataka iz grobnih mesta na teritoriji države u kojoj je obavljeno prvobitno sahranjivanje obavlja se samo uz saglasnost obeju strana i u skladu sa zakonodavstvom države strane na čijoj teritoriji se nalaze grobna mesta.
4. Predstavnici zainteresovane strane imaju pravo da prisustvuju ekshumaciji posmrtnih ostatka koja se obavlja radi dislokacije grobnog mesta.
Član 5.
Finansijska i materijalna podrška
1. Troškove održavanja ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije snosi srpska strana.
2. Troškove održavanja srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije snosi ruska strana.
3. Svaka od strana ima pravo da, prema svom izboru, o svom trošku obavlja radove u vezi sa održavanjem vojnih memorijala svoje države koji se nalaze na teritoriji države druge strane, uz saglasnost ovlašćenog organa strane na teritoriji čije države se vojni memorijali nalaze.
4. Troškove uređivanja vojnih memorijala snosi zainteresovana strana.
Član 6.
Koordinacija aktivnosti
Radi koordinacije aktivnosti u vezi s realizacijom ovog sporazuma, kao i radi razmatranja pitanja koja zahtevaju zajedničko rešavanje, strane osnivaju mešovitu komisiju. Strane pisanim putem obaveštavaju jedna drugu o predstavnicima koje su strane imenovale u sastav mešovite komisije. Poslovnik o radu mešovite komisije donosi se na njenom prvom zasedanju.
Član 7.
Ovlašćeni organi
1. U skladu sa zakonodavstvom svojih država strane određuju ovlašćene organe i o tome diplomatskim putem obaveštavaju jedna drugu.
2. Ako jedna od strana odluči da relizaciju zadataka koji u odnosu na nju proističu iz ovog sporazuma poveri nekom drugom organu, o tome, diplomatskim putem, blagovremeno obaveštava drugu stranu.
3. Ovlašćeni organi strana međusobno neposredno sarađuju.
Član 8.
Upućivanje predstavnika
U okviru realizacije ovog sporazuma ovlašćeni organ jedne strane, uz saglasnost ovlašćenog organa druge strane, može upućivati svoje predstavnike na teritoriju države druge strane.
Član 9.
Rešavanje sporova
Sporna pitanja u vezi s tumačenjem i primenom ovog sporazuma rešava mešovita komisija. Sporna pitanja koja ne mogu biti rešena u okviru mešovite komisije rešavaju se kroz konsultacije i pregovore između strana.
Član 10.
Privremena obustava
1. Svaka od strana može radi obezbeđenja državne bezbednosti, zaštite javnog reda i mira ili zdravlja stanovništva, privremeno, u potpunosti ili delimično, obustaviti primenu ovog sporazuma. Pisano obaveštenje o takvoj privremenoj obustavi diplomatskim putem dostavlja se drugoj strani najkasnije 48 sati pre privremene obustave.
2. Strana koja je donela odluku o privremenoj obustavi primene ovog sporazuma zbog razloga navedenih u stavu 1. ovog člana na isti način obaveštava drugu stranu o ponovnom otpočinjanju primene ovog sporazuma.
Član 11.
Završne odredbe
1. Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme.
2. Ovaj sporazum stupa na snagu tridesetog dana od dana prijema diplomatskim putem poslednjeg pisanog obaveštenja o tome da su strane ispunile unutrašnje državne procedure neophodne za njegovo stupanje na snagu.
3. Ovaj sporazum može biti izmenjen ili dopunjen na osnovu međusobne saglasnosti strana.
4. Svaka strana može otkazati ovaj sporazum, uputivši diplomatskim putem odgovarajuće pisano obaveštenje drugoj strani. Ovaj sporazum prestaje da važi nakon isteka devedeset dana od datuma kada druga strana primi takvo obaveštenje.
Sačinjeno u Moskvi dana 10. aprila 2013. godine u dva primerka, svaki na srpskom jeziku i ruskom jeziku, pri čemu oba teksta imaju podjednaku važnost.
Za VladuRepublike SrbijeDr Jovan Krkobabić Za VladuRuske FederacijeVladimir Titov
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 99. stav 1) tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
II. RAZLOZI ZA POTVRĐIVANJE MEĐUNARODNOG UGOVORA
Oblast zaštite vojnih memorijala nije regulisana međudržavnim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. U cilju zaštite vojnih memorijala iskazan je zajednički interes da se pitanja iz ove oblasti urede na sveobuhvatan način.
Vlada je Zaključkom 05 Broj: 018-1700/2013 od 7. marta 2013. godine utvrdila Osnovu za vođenje pregovora i zaključivanje Sporazuma, a Zaključkom o izmeni Zaključka 05 Broj: 018-2934/2013 od 5. aprila 2013. godine ovlastila dr Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade i ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike, da u ima Vlade potpiše navedeni sporazum.
III. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno angažovati dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.