O SOCIJALNO-EKONOMSKOM SAVETU
Član
Ovim zakonom se uređuju osnivanje, registracija, delokrug i način rada, finansiranje i druga pitanja značajna za rad socijalno-ekonomskog saveta.
Član
Socijalno-ekonomski savet je nezavisan organ koji čine:
1) za teritoriju Republike Srbije: predstavnici Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), predstavnici reprezentativnih udruženja poslodavaca (u daljem tekstu: poslodavci) i predstavnici reprezentativnih sindikata (u daljem tekstu: sindikati), osnovanih za teritoriju Republike Srbije;
2) za teritoriju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave: predstavnici nadležnih izvršnih organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, predstavnici poslodavaca i predstavnici sindikata, osnovanih za određenu teritorijalnu jedinicu.
Član
Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije i izdavanja časopisa, brošura i drugih publikacija iz delokruga svog rada.
II. SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET REPUBLIKE SRBIJE
Član
Osniva se Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).
Socijalno-ekonomski savet ima svojstvo pravnog lica.
Sedište Socijalno-ekonomskog saveta je u Beogradu.
Član
Socijalno-ekonomski savet ima 18 članova.
Socijalno-ekonomski savet čini šest predstavnika Vlade, šest predstavnika sindikata i šest predstavnika poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije.
Predstavnici sindikata i poslodavaca utvrđuju se srazmerno broju članova.
Članovi Socijalno – ekonomskog saveta imenuju se na četiri godine.
Svaki član Socijalno-ekonomskog saveta ima svog zamenika koji ga, u slučaju odsutnosti, zamenjuje na sednicama.
Član
Vlada imenuje i razrešava svoje predstavnike u Socijalno-ekonomskom savetu na predlog ministra nadležnog za poslove rada (u daljem tekstu: ministar), a predstavnike sindikata i poslodavaca imenuju i razrešavaju sindikati i poslodavci.
Članu Socijalno-ekonomskog saveta prestaje članstvo:
ostavkom;
istekom roka na koji je imenovan;
ako je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
razrešenjem.
Član
Organizacione i administrativno-tehničke poslove za Socijalno-ekonomski savet obavlja Sekretarijat Socijalno-ekonomskog saveta (u daljem tekstu: Sekretarijat).
Sekretarijatom rukovodi i za njegov rad odgovara sekretar Socijalno-ekonomskog saveta (u daljem tekstu: sekretar).
Sekretar odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Sekretarijatu.
Sekretara imenuje Socijalno-ekonomski savet na četiri godine.
Član
Socijalno-ekonomski savet donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Sekretarijatu, na predlog sekretara, uz saglasnost Vlade.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u Sekretarijatu, primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima.
Sekretar za svoj rad ostvaruje platu i druga primanja, u skladu sa zakonom i aktom Vlade.
Član
Socijalno-ekonomski savet razmatra pitanja: razvoja i unapređivanja kolektivnog pregovaranja, uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, konkurencije i produktivnosti, privatizacije i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, demografskih kretanja i druga pitanja u skladu sa aktima Socijalno-ekonomskog saveta.
Socijalno-ekonomski savet zauzima stavove o pitanjima koja razmatra i dostavlja ih Vladi.
Za zauzimanje stavova potrebna je saglasnost svih članova Socijalno-ekonomskog saveta.
Član
Socijalno-ekonomski savet razmatra nacrte zakona i predloge drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca i o njima daje mišljenje.
Mišljenje se dostavlja ministarstvu nadležnom za određenu oblast koje je pripremalo zakon, odnosno drugi propis.
Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja mišljenja obavesti Socijalno-ekonomski savet o svojim stavovima.
Ako ministarstvo ne prihvati mišljenje, Socijalno-ekonomski savet može mišljenje da dostavi Vladi.
Član
Socijalno-ekonomski savet može da obrazuje stalna i privremena radna tela za razmatranje i predlaganje stavova po pojedinim oblastima.
Socijalno-ekonomski savet može da pozove predstavnike nevladinih organizacija, kao i istaknute naučnike i stručnjake da učestvuju u radu radnih tela, bez prava glasa.
Član
Sednice Socijalno-ekonomskog saveta zakazuje i vodi predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta.
Socijalno-ekonomski savet bira predsedavajućeg iz svojih redova na godinu dana.
Funkciju predsedavajućeg naizmenično vrše predstavnici Vlade, reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca.
Predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta zastupa Socijalno-ekonomski savet, zaključuje pravne poslove, raspolaže sredstvima u ime i za račun Socijalno-ekonomskog saveta i odgovara za zakonitost zaključivanja pravnih poslova i raspolaganja sredstvima.
Član
Rad Socijalno-ekonomskog saveta je javan.
Socijalno-ekonomski savet o svom radu i zauzetim stavovima može da obaveštava javnost putem sredstava javnog informisanja.
III. SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE ILI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE
Član
Socijalno-ekonomski savet za teritoriju autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalni savet) može da se osnuje sporazumom između nadležnog izvršnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, sindikata i poslodavaca, osnovanih za teritoriju autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: učesnici).
Sporazum o osnivanju lokalnog saveta sadrži naročito: sastav i broj članova lokalnog saveta, delokrug rada, ciljeve osnivanja i delovanja, način finansiranja i obavljanja administrativno-tehničkih poslova i druga pitanja značajna za rad lokalnog saveta u skladu sa ovim zakonom.
Ako dva učesnika pokrenu inicijativu za obrazovanje lokalnog saveta, ostali učesnici su dužni da prihvate inicijativu.
Član
Lokalni savet razmatra i zauzima stavove o pitanjima iz člana 9. ovog zakona o kojima se odlučuje na nivou autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Za zauzimanje stavova potrebna je saglasnost svih članova lokalnog saveta.
Član
Lokalni savet se registruje kod ministarstva nadležnog za poslove rada (u daljem tekstu: ministarstvo).
Registar lokalnih saveta (u daljem tekstu: Registar) vodi se kao javna i elektronska baza podataka.
Član
Zahtev za registraciju lokalnog saveta (u daljem tekstu: zahtev) ministarstvu podnosi jedan od učesnika, u roku od 15 dana od dana zaključivanja sporazuma o osnivanju lokalnog saveta.
Uz zahtev se podnosi:
sporazum o osnivanju lokalnog saveta;
ovlašćenje za podnošenje zahteva za registraciju.
Član
Lokalni savet stiče svojstvo pravnog lica danom upisa u Registar.
Član
Ministarstvo donosi rešenje o upisu lokalnog saveta u Registar u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Rešenje sadrži:
broj i datum upisa;
naziv i nivo osnivanja lokalnog saveta;
sedište i adresu lokalnog saveta.
Član
U Registar se naročito upisuju podaci koji se odnose na:
naziv i nivo osnivanja lokalnog saveta;
sedište i adresu lokalnog saveta;
učesnike lokalnog saveta;
datum zaključivanja sporazuma o osnivanju lokalnog saveta;
broj i datum rešenja o upisu i brisanju.
Ministar donosi podzakonski akt kojim se bliže uređuju sadržina i način upisa i brisanja lokalnog saveta iz Registra.
Član
Lokalni savet se briše iz Registra u slučaju:
otkaza sporazuma iz člana 14. stav 1. ovog zakona od strane svih učesnika lokalnog saveta;
kada jedan od učesnika lokalnog saveta otkaže učešće u lokalnom savetu, odnosno kada izgubi svojstvo reprezentativnosti u smislu propisa o radu, zbog čega su prestali da postoje uslovi iz člana 2. tačka 2) ovog zakona u pogledu zastupljenosti sva tri učesnika lokalnog saveta.
Ministar donosi rešenje o brisanju lokalnog saveta ako nastupi okolnost iz stava 1. ovog člana, po prijavi jednog od učesnika ili po službenoj dužnosti, u roku od 15 dana od dana podnošenja prijave, odnosno saznanja za okolnost iz stava 1. ovog člana.
Lokalni savet prestaje da postoji brisanjem iz Registra.
Član
Odredbe čl. 11. – 13. ovog zakona primenjuju se i na lokalni savet.
Član
Socijalno-ekonomski savet i lokalni savet donose poslovnik o radu i druga akta kojima se uređuju način i delokrug rada i druga pitanja od značaja za rad.
Član
Sredstva za osnivanje i rad Socijalno-ekonomskog saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Sredstva za osnivanje i rad lokalnog saveta obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Pored sredstava iz st. 1. i 2. ovog člana, sredstva za osnivanje i rad Socijalno-ekonomskog saveta i lokalnog saveta obezbeđuju se iz donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Član
Imenovanje članova Socijalno-ekonomskog saveta i sekretara izvršiće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Akt iz člana 8. stav 1. ovog zakona doneće se u roku od 15 dana od dana imenovanja sekretara.
Član
Lokalni saveti koji su obrazovani do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju sa radom u skladu sa ovim zakonom.
Učesnici lokalnih saveta koji nastavljaju sa radom dužni su da usklade sporazume o osnivanju sa odredbama ovog zakona i podnesu ministarstvu zahtev za registraciju u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
SB.2004/1
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 12) Ustava Republike Srbije, prema kome Republika uređuje i obezbeđuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu s Ustavom.
.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Socijalni dijalog između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Republike Srbije ima značajnu ulogu u ukupnim društvenim reformama, posebno u uslovima tranzicije.
Socijalni dijalog se uspostavlja kroz razne vidove saradnje između socijalnih partnera, uspostavljanjem socijalno-ekonomskih saveta, organizovanjem institucija za mirno rešavanje kolektivnih sporova, neposrednim uključivanjem reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca u pripremu i sprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i prava zaposlenih.
Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije obrazovan je 2001. godine zaključivanjem sporazuma između Vlade Republike Srbije, reprezentativnih sindikata i reprezentativnog udruženja poslodavaca. Međutim, u Republici Srbiji ne postoji dovoljno razvijena tradicija i kultura socijalnog dijaloga i nedovoljna je aktivnost socijalnih partnera u kolektivnom pregovaranju na granskom nivou i na nivou Republike. Donošenje posebnog zakona kojim bi se regulisala oblast osnivanja i rada socijalno-ekonomskog saveta, značajno bi doprinelo razvoju i unapređenju socijalnog dijaloga i institucionalizaciji socijalno-ekonomskog saveta.
Iskustvo drugih zemalja u tranziciji pokazalo je značaj uspostavljanja kvalitetnog pravnog okvira u kome će učesnici nove socijalne scene moći da deluju. Doneti su novi zakoni i potencirana uloga socijalnih partnera u stvaranju mehanizama tripartitne saradnje, kolektivnom pregovaranju, uspostavljanju novih odnosa u preduzećima, regulisanju prava na štrajk i mirnom rešavanju konflikata.
Polazna osnova za donošenje ovog zakona su iskustva zemalja u tranziciji, kao i zemalja razvijene tržišne privrede (Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Velika Britanija, Francuska, Belgija, Italija i dr.). Takođe, zakon je u potpunosti u skladu sa međunarodnim standardima rada – konvencijama i preporukama Međunarodne organizacije rada, koja predstavlja u svetu jedino međunarodno telo tripartitne strukture. Pravni instrumenti koje je usvojila Međunarodna organizacija rada koji predviđaju tripartitnu saradnju jesu Preporuka br. 113. iz 1960. godine o savetovanju na nivou industrija i nacionalnom nivou i Konvencija br. 144. iz 1976. godine o tripartitnim konsultacijama, kao i njena prateća Preporuka broj 152.
U pripremi ovog zakona učestvovala su tri sindikata na nivou Republike Srbije (Savez samostalnih sindikata Srbije, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i UGS „Nezavisnost“), kao i Unija poslodavaca Srbije i Udruženje industrijalaca i preduzetnika.
OBJAŠNjENjE POJEDINIH ODREDBI
1. Predmet regulisanja i cilj osnivanja (čl. 1 – 3)
Ovim zakonom se regulišu pitanja značajna za rad Socijalno – ekonomskog saveta Republike Srbije i lokalnih saveta, a naročito: osnivanje, registracija, delokrug i način rada i finansiranje.
Socijalno-ekonomski savet je nezavisni organ koje čine predstavnici organa vlasti, predstavnici reprezentativnih udruženja poslodavaca i predstavnici reprezentativnih sindikata.
Svrha osnivanja socijalno – ekonomskog saveta jeste podsticanje i unapređenje međusobne saradnje organa vlasti, reprezetativnih udruženja poslodavca i reperezetativnih sindikata, a u cilju unapređivanja uslova rada, podizanja nivoa životnog standarda, razvoja kulture pregovaranja, mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, kao i razvoja demokratije.
Ovim zakonom se osniva Socijalno – ekonomski savet za teritoriju Republike Srbije i predviđa mogućnost da se sporazumom socijalnih partnera za teritoriju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave formiraju lokalni saveti.
2. Socijalno – ekonomski savet Republike Srbije (čl. 4 – 13)
Socijalno – ekonomski savet čine po šest predstavnika Vlade, šest predstavnika reprezetativnih sindikata i šest predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavca. Svaki član ima svog zamenika.
Organizacione i administartivno-tehničke poslove za potrebe Socijalno – ekonomskog saveta obavlja Sekretarijat. Sekretarijatom rukovodi sekretar, koga imenuje Socijalno – ekonomski savet na četiri godine.
U okviru svog delokruga rada Socijalno – ekonomski savet razmatra i zauzima stavove o pitanjima: razvoja i unapređenja kolektivnog pregovaranja, uticaja ekonomske politike na socijalni razvoj i stabilnost, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, privatizacije, zaštite radne i životne sredine, kao i drugim pitanjima.
Socijalno-ekonomski savet zauzima stavove o navedenim pitanjima saglasnošću svih članova Socijalno-ekonomskog saveta i dostavlja ih Vladi.
Takođe, Socijalno – ekonomski savet razmatra i daje mišljenja o nacrtima zakona i drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca.
Ova mišljenja Socijalno-ekonomski savet dostavlja nadležnom ministarstvu za određenu oblast koje je pripremalo zakon ili drugi propis, ili Vladi, ako ministarstvo ne prihvati mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta.
Predsedvajući Socijalno – ekonomskog saveta bira se iz redova članova Socijalno – ekonomskog saveta na godinu dana po principu rotacije.
3. Lokalni savet (čl. 14 – 22)
Lokalni savet može da se osnuje sporazumom između predstavnika nadležnog izvršnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, reprezentativnih sindikata na nivou teritorijalne jedinice i reprezentativnih udruženja poslodavaca na nivou teritorijalne jedinice. Ako dva učesnika u zaključivanju sporazuma o lokalnom savetu pokrenu inicijativu za obrazovanje lokalnog saveta, ostali učesnici su dužni da prihvate inicijativu.
Sporazumom o osnivanju lokalnog sveta utvrđuje se: sastav i broj članova, delokrug rada, ciljevi osnivanja i delovanja, način finansiranja i druga pitanja značajna za rad saveta.
Lokalni savet razmatra ista pitanja kao i Socijalno – ekonomski savet Republike Srbije, ali na lokalnom nivou.
Lokalni savet se registruje kod ministarstva nadležnog za poslove rada i time stiče svojstvo pravnog lica. Lokalni savet se briše iz registra otkazom svih učesnika sporazuma, ako jedan od učesnika lokalnog saveta otkaže učešće u lokalnom savetu ili ako sindikat ili udruženje poslodavaca koji je član lokalnog saveta izgubi svojstvo reprezentativnosti, zbog čega nisu ispunjeni uslovi u pogledu zastupljenosti sva tri učesnika lokalnog saveta.
4. Zajedničke odredbe (čl. 23. i 24. )
Socijalno – ekonomski savet i lokalni savet donosi poslovnik o radu i druga akta kojima se uređuje način i delokrug rada.
Sredstva za osnivanje i rad Socijalno-ekonomskog saveta i lokalnog saveta se obezbeđuju se iz budžeta Republike, odnosno budžeta teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, donacija, priloga i sponzorstva, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
5. Prelazne i završne odredbe (čl. 25– 27 )
Imenovanje članova i sekretara Socijalno-ekonomskog saveta Republike izvršiće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Lokalni saveti koji su obrazovani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju sa radom u skladu sa ovim zakonom i dužni su da usklade svoje sporazume o osnivanju sa odredbama ovog zakona i podnesu zahtev za registraciju ministarstvu nadležnom za poslove rada u roku od 60 od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
IV SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su u budžetu Republike za 2004. godineu u iznosu od od 4 miliona dinara, a za 2005. godinu potrebno je obezbediti sredstva u iznosu od 15 miliona dinara.
SB/02.09.2004.