Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (tabela usklađenosti)

P R E D L O G Z A K O N A

O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA

I. UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom propisuju se radnje i mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Ovim zakonom uređuje se nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Uprava) i nadležnost drugih organa za sprovođenje odredaba ovog zakona.

Pranje novca i finansiranje terorizma

Član 2.

Pranjem novca, u smislu ovog zakona, smatra se:

konverzija ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela;

prikrivanje ili netačno prikazivanje prave prirode, porekla, mesta nalaženja, kretanja, raspolaganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena izvršenjem krivičnog dela;

sticanje, držanje ili korišćenje imovine stečene izvršenjem krivičnog dela.

Finansiranjem terorizma, u smislu ovog zakona, smatra se obezbeđivanje ili prikupljanje imovine ili pokušaj njenog obezbeđivanja ili prikupljanja, u nameri da se koristi ili sa znanjem da može biti korišćena, u celosti ili delimično:

za izvršenje terorističkog akta;

od strane terorista;

od strane terorističkih organizacija.

Pod finansiranjem terorizma smatra se i podstrekavanje i pomaganje u obezbeđivanju i prikupljanju imovine, bez obzira da li je teroristički akt izvršen i da li je imovina korišćena za izvršenje terorističkog akta.

Terorističkim aktom, u smislu ovog zakona, smatra se delo utvrđeno sporazumima navedenim u aneksu uz Međunarodnu konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma, kao i bilo koje drugo delo čiji je cilj da izazove smrt ili težu telesnu povredu civila ili bilo kog drugog lica koje ne učestvuje aktivno u neprijateljstvima u slučaju oružanog sukoba, kada je svrha takvog dela, po njegovoj prirodi ili spletu okolnosti povezanih sa tim delom, da zastraši stanovništvo, ili da primora neku vladu ili neku međunarodnu organizaciju da učini ili da se uzdrži od činjenja nekog dela.

Teroristom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje samo ili sa drugim licima sa umišljajem:

pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno;

podstrekava i pomaže u izvršenju terorističkog akta;

raspolaže saznanjem o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršenju ili pomogne grupi nastavljanje vršenja terorističkog akta sa zajedničkom svrhom.

Terorističkom organizacijom, u smislu ovog zakona, smatra se grupa terorista koja:

pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno;

podstrekava i pomaže u izvršenju terorističkog akta;

raspolaže saznanjem o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršenju ili pomogne grupi nastavljanje vršenja terorističkog akta sa zajedničkom svrhom.

Pojmovi

Član 3.

Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:

imovina jesu stvari, novac, prava, hartije od vrednosti i druge isprave u bilo kom obliku, kojima se može utvrditi pravo svojine i druga prava;

novac jeste gotov novac (domaći i strani), sredstva na računima (dinarska i devizna) i elektronski novac;

fizički prenosiva sredstva plaćanja jesu gotov novac, čekovi, menice i druga fizički prenosiva sredstva plaćanja, plativa na donosioca;

lice stranog prava je pravna forma organizovanja u cilju upravljanja i raspolaganja imovinom koja ne postoji u domaćem zakonodavstvu (npr. trast, anstalt, fiducije, fidokomis i sl.);

stranka jeste fizičko lice, preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava i lice građanskog prava koje vrši transakciju ili uspostavlja poslovni odnos sa obveznikom;

trast je lice stranog prava koje jedno lice, osnivač (settlor, trustor) uspostavlja za života ili po smrti, a koje poverava imovinu na raspolaganje i upravljanje povereniku (trustee) u korist korisnika (beneficiary) ili u neku posebno naznačenu svrhu, i to tako da: imovina nije deo imovine osnivača trasta; pravo svojine na imovini trasta ima poverenik koji imovinu drži, koristi i njome raspolaže u korist korisnika ili osnivača, a u skladu sa uslovima trasta; ugovorom o trastu obavljanje određenih poslova se može poveriti i zaštitniku (trust protector), čija je osnovna uloga da obezbedi da se imovinom trasta raspolaže i upravlja tako da se u punoj meri ostvare ciljevi uspostavljanja trasta; korisnik je fizičko lice ili grupa lica u čijem interesu je lice stranog prava osnovano ili posluje, bez obzira na to da li je to lice ili grupa lica određena ili odrediva;

transakcija jeste prijem, davanje, zamena, čuvanje, raspolaganje ili drugo postupanje sa imovinom kod obveznika;

gotovinska transakcija jeste fizički prijem ili davanje gotovog novca;

lica građanskog prava jesu udruženja pojedinaca koja udružuju ili će udruživati novac ili drugu imovinu za određenu namenu;

stvarni vlasnik stranke je fizičko lice koje posredno ili neposredno ima u svojini ili kontroliše stranku; stranka iz ove tačke uključuje i fizičko lice;

stvarni vlasnik privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica jeste:

(1) fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više poslovnog udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju pravnim licem, odnosno učestvuje u kapitalu pravnog lica sa 25% ili više udela, odnosno fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;

(2) fizičko lice, koje privrednom društvu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu ima pravo da bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja privrednim društvom prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;

stvarni vlasnik trasta je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom; odredba ove tačke se analogno primenjuje na stvarnog vlasnika drugog lica stranog prava;

poslovni odnos jeste poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos između stranke i obveznika koji je u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika i za koji se u trenutku uspostavljanja očekuje da će trajati;

korespodentski odnos jeste odnos između dve banke ili druge slične institucije, koji nastaje otvaranjem računa jedne banke ili druge slične institucije kod druge banke u cilju vršenja poslova međunarodnog platnog prometa;

kvazi banka jeste strana banka ili druga finansijska institucija koja se bavi poslovima koji odgovaraju poslovima banke ili druge finansijske institucije, koja je registrovana u državi u kojoj se nalazi njeno stvarno sedište, odnosno u kojoj nema fizičkog prisustva organa upravljanja i koja nije deo finansijske grupe uređene odgovarajućim propisima;

lični dokument jeste važeća isprava sa fotografijom izdata od strane nadležnog državnog organa;

službena isprava jeste isprava koju je u okviru svojih ovlašćenja izdalo službeno lice ili odgovorno lice, pri čemu se pod tim licima smatraju lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16);

informacija o aktivnostima stranke koja je fizičko lice jeste obaveštenje o ličnom, profesionalnom ili sličnom delovanju stranke (zaposlen, penzioner, student, nezaposlen itd), odnosno podatak o aktivnosti stranke (na sportskom, kulturnoumetničkom, naučnoistraživačkom, vaspitnoobrazovnom ili drugom području), koji predstavlja osnov za uspostavljanje poslovnog odnosa;

informacija o aktivnostima stranke koja je preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava ili lice građanskog prava jeste obaveštenje o delatnosti stranke, poslovnim odnosima i poslovnim partnerima, poslovnim rezultatima i slična obaveštenja;

of-šor (offshore) pravno lice je strano pravno lice koje ne obavlja ili ne sme da obavlja proizvodnu ili trgovinsku delatnost u državi u kojoj je registrovano;

anonimno društvo jeste strano pravno lice sa nepoznatim vlasnicima ili upravljačima;

funkcioner je funkcioner druge države, funkcioner međunarodne organizacije i funkcioner Republike Srbije;

funkcioner druge države je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u drugoj državi, i to:

(1) šef države i/ili vlade, član vlade i njegov zamenik,

(2) izabrani predstavnik zakonodavnog tela,

(3) sudija vrhovnog i ustavnog suda ili drugog sudskog organa na visokom nivou, protiv čije presude, osim u izuzetnim slučajevima, nije moguće koristiti redovni ili vanredni pravni lek,

(4) član računskog suda, odnosno vrhovne revizorske institucije i članovi organa upravljanja centralne banke,

(5) ambasador, otpravnik poslova i visoki oficir oružanih snaga,

(6) član upravnog i nadzornog organa pravnog lica koje je u većinskom vlasništvu strane države,

(7) član organa upravljanja političke stranke;

funkcioner međunarodne organizacije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u međunarodnoj organizaciji, kao što je: direktor, zamenik direktora, član organa upravljanja, ili drugu ekvivalentnu funkciju u međunarodnoj organizaciji;

funkcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u zemlji, i to:

(1) predsednik države, predsednik Vlade, ministar, državni sekretar, posebni savetnik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa u sastavu ministarstva i njegovi pomoćnici, i direktor posebne organizacije, kao i njegov zamenik i njegovi pomoćnici,

(2) narodni poslanik,

(3) sudije Vrhovnog kasacionog, Privrednog apelacionog i Ustavnog suda,

(4) predsednik, potpredsednik i član saveta Državne revizorske institucije,

(5) guverner, viceguverner, član izvršnog odbora i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije,

(6) lice na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (ambasador, generalni konzul, otpravnik poslova),

(7) član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države,

(8) član organa upravljanja političke stranke;

član uže porodice funkcionera jeste bračni ili vanbračni partner, roditelji, braća i sestre, deca, usvojena deca i pastorčad, i njihovi bračni ili vanbračni partneri;

bliži saradnik funkcionera jeste fizičko lice koje ostvaruje zajedničku dobit iz imovine ili uspostavljenog poslovnog odnosa ili ima bilo koje druge bliske poslovne odnose sa funkcionerom (npr. fizičko lice koje je formalni vlasnik pravnog lica ili lica stranog prava, a stvarnu dobit ostvaruje funkcioner);

najviše rukovodstvo jeste lice ili grupa lica koja, u skladu sa zakonom, vodi i organizuje poslovanje obveznika i odgovorno je za obezbeđivanje zakonitosti rada;

prenos novčanih sredstava je bilo koja transakcija koja se najmanje jednim delom izvršava elektronskim putem od strane pružaoca platnih usluga u ime platioca, sa ciljem da ta novčana sredstva budu dostupna primaocu plaćanja kod pružaoca platnih usluga, bez obzira na to da li su platilac ili primalac plaćanja isto lice i da li su platiočev pružalac platnih usluga i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja isto lice;

pružalac platnih usluga je banka, institucija elektronskog novca, platna institucija, Narodna banka Srbije, Uprava za trezor ili drugi organi javne vlasti u Republici Srbiji, u skladu sa svojim nadležnostima utvrđenim zakonom, kao i javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;

platilac je fizičko ili pravno lice koje na teret svog platnog računa izdaje platni nalog ili daje saglasnost za izvršenje platne transakcije na osnovu platnog naloga koji izdaje primalac plaćanja, a ako nema platnog računa – fizičko ili pravno lice koje izdaje platni nalog;

primalac plaćanja je fizičko ili pravno lice koje je određeno kao primalac novčanih sredstava koja su predmet platne transakcije;

posrednik u prenosu novčanih sredstava je pružalac platnih usluga koji nije u ugovornom odnosu sa platiocem, niti sa primaocem plaćanja, a učestvuje u izvršenju prenosa novčanih sredstava;

platni račun je račun koji se koristi za izvršavanje platnih transakcija, a koji vodi pružalac platnih usluga za jednog ili više korisnika platnih usluga;

jedinstvena identifikaciona oznaka jeste kombinacija slova, brojeva i/ili simbola koju pružalac platnih usluga utvrđuje korisniku platnih usluga i koja se u platnoj transakciji upotrebljava za nedvosmislenu identifikaciju tog korisnika i/ili njegovog platnog računa;

prethodno krivično delo je krivično delo iz koga je proistekla imovina koja je predmet krivičnog dela pranja novca, bez obzira na to da li je izvršeno u Republici Srbiji ili inostranstvu;

neuobičajena transakcija je transakcija koja odstupa od uobičajenog poslovanja stranke kod obveznika.

Obveznici

Član 4.

Obveznici, u smislu ovog zakona, jesu:

banke;

ovlašćeni menjači, privredni subjekti koji menjačke poslove obavljaju na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njihova delatnost;

društva za upravljanje investicionim fondovima;

društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;

davaoci finansijskog lizinga;

društva za osiguranje, društva za posredovanje u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života, osim društava za zastupanje i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje u skladu sa zakonom;

brokersko-dilerska društva;

priređivači posebnih igara na sreću u igračnicama i priređivači igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije;

društvo za reviziju i samostalni revizor;

institucije elektronskog novca;

platne institucije;

posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti;

faktoring društva;

preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga;

poreski savetnici;

javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge.

Obveznici su i advokati kada:

1) pomažu u planiranju ili izvršavanju transakcija za stranku u vezi sa:

(1) kupovinom ili prodajom nepokretnosti ili privrednog društva,

(2) upravljanjem imovinom stranke,

(3) otvaranjem ili raspolaganjem računom kod banke (bankarskim računom, štednim ulogom ili računom za poslovanje sa hartijama od vrednosti),

(4) prikupljanjem sredstava neophodnih za osnivanje, obavljanje delatnosti i upravljanje privrednim društvima,

(5) osnivanjem, poslovanjem ili upravljanjem privrednog društva ili lica stranog prava;

2) u ime i za račun stranke vrše finansijsku transakciju ili transakciju u vezi sa nepokretnošću.

Obveznici su i javni beležnici u skladu sa posebnim odredbama ovog zakona.

II. RADNJE I MERE KOJE PREDUZIMAJU OBVEZNICI

1. Opšte odredbe

Radnje i mere koje preduzimaju obveznici

Član 5.

Radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzimaju se pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa.

Radnje i mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju:

poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja (u daljem tekstu: poznavanje i praćenje stranke);

dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi;

određivanje lica zaduženog za izvršavanje obaveza iz ovog zakona (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) i njegovog zamenika, kao i obezbeđivanje uslova za njihov rad;

redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih;

obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole izvršavanja obaveza iz ovog zakona, kao i interne revizije ako je to u skladu sa obimom i prirodom poslovanja obveznika;

izradu spiska pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

vođenje evidencija, zaštitu i čuvanje podataka iz tih evidencija;

sprovođenje mera iz ovog zakona u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika u stranim državama;

izvršavanje drugih radnji i mera na osnovu ovog zakona.

Obveznik je dužan da u vezi sa stavom 1. ovog člana sačini odgovarajuća unutrašnja akta kojima će radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma obuhvatiti radnje i mere definisane u ovom članu. Unutrašnja akta moraju biti srazmerna prirodi i veličini obveznika i moraju biti odobrena od strane najvišeg rukovodstva.

Analiza rizika

Član 6.

Obveznik je dužan da izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: analiza rizika) u skladu sa smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.

Analiza rizika iz stava 1. ovog člana mora da bude srazmerna prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini obveznika, mora da uzme u obzir osnovne vrste rizika (rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije i rizik usluge) i druge vrste rizika koje je obveznik identifikovao zbog specifičnosti poslovanja.

Analiza rizika iz stava 1. ovog člana sadrži:

analizu rizika u odnosu na celokupno poslovanje obveznika;

2) analizu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, odnosno usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno transakcije.

Obveznik je dužan da analizu rizika iz stava 1. ovog člana dostavi Upravi i organima nadležnim za vršenje nadzora nad primenom zakona, na njihov zahtev, u roku od tri dana od dana ispostavljanja tog zahteva, osim ako organ nadležan za vršenje nadzora zahtevom ne odredi duži rok.

Na osnovu analize rizika iz stava 3. tačka 2) ovog člana obveznik svrstava stranku u jednu od sledećih kategorija rizika:

1) niskog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje pojednostavljene radnje i mere;

2) srednjeg rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje opšte radnje i mere;

3) visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje pojačane radnje i mere.

Obveznik internim aktima može, pored navedenih, predvideti i dodatne kategorije rizika, i odrediti adekvatne radnje i mere iz ovog zakona za te kategorije rizika.

Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministar), na predlog Uprave, bliže uređuje način i razloge na osnovu kojih obveznik svrstava stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u kategoriju niskog rizika od pranja novca ili finansiranje terorizma, u skladu sa priznatim međunarodnim standardima.

2. Poznavanje i praćenje stranke

a) Opšte odredbe

Radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Član 7.

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, obveznik je dužan da:

utvrdi identitet stranke;

proveri identitet stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora;

utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet u slučajevima propisanim ovim zakonom;

pribavi i proceni verodostojnost informacija o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke u skladu sa ovim zakonom;

pribavi i proceni verodostojnost informacija o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika;

redovno prati poslovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke.

Obveznik je dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa, kao i izvršenje transakcije ako ne može da izvrši radnje i mere iz stava 1. tač. 1)–5) ovog člana, a ako je poslovni odnos već uspostavljen dužan je da ga raskine, osim u slučaju kada je račun blokiran na osnovu postupka nadležnog državnog organa u skladu sa zakonom.

U slučajevima iz stava 2. ovog člana obveznik je dužan da sačini službenu belešku u pismenoj formi, kao i da razmotri da li postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma i da postupi u skladu sa odredbama člana 47. ovog zakona. Službenu belešku obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Kada se sprovode radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Član 8.

Radnje i mere iz člana 7. ovog zakona obveznik vrši:

pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom;

pri vršenju transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenja transakcije (u daljem tekstu: u dinarskoj protivvrednosti), bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen;

pri prenosu novčanih sredstava u skladu sa čl. 11–15. ovog zakona, u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen;

kada u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

kada postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost pribavljenih podataka o stranci i stvarnom vlasniku.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana obveznik koji vrši menjačke poslove dužan je da radnje i mere iz člana 7. ovog zakona izvrši prilikom vršenja transakcije u iznosu od 5.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 8) ovog zakona je dužan da radnje i mere iz člana 7. ovog zakona izvrši prilikom podizanja dobitaka, polaganja uloga ili u oba slučaja, kada se vrše transakcije u iznosu od 2.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija.

Poznavanje i praćenje stranke prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa

Član 9.

Radnje i mere iz člana 7. stav 1. tač. 1)–5) ovog zakona obveznik vrši pre uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom.

Poznavanje i praćenje stranke pri vršenju transakcije

Član 10.

U slučaju iz člana 8. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. ovog zakona obveznik vrši radnje i mere iz člana 7. stav 1. tač. 1)–5) ovog zakona pre izvršenja transakcije.

b) Posebne odredbe u vezi sa prenosom novčanih sredstava

Obaveze platiočevog pružaoca platnih usluga

Član 11.

Platiočev pružalac platnih usluga dužan je da prikupi podatke o platiocu i primaocu plaćanja i da ih uključi u obrazac platnog naloga ili elektronsku poruku koji prate prenos novčanih sredstava od platioca do primaoca plaćanja.

Podaci o platiocu se prikupljaju ako je reč o prenosu novčanih sredstava u iznosu od 1.000 evra ili više, kao i bez obzira na iznos ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

Podaci o platiocu su:

1) ime i prezime, odnosno naziv i sedište platioca;

2) broj platnog računa, odnosno druga jedinstvena identifikaciona oznaka, ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja platnog računa;

3) adresa, odnosno sedište platioca.

Ukoliko je nemoguće pribaviti podatke o adresi, odnosno sedištu platioca, prikuplja se jedan od sledećih podataka:

1) nacionalni identifikacioni broj, odnosno druga identifikaciona oznaka koju daje pružalac platnih usluga;

2) datum i mesto rođenja.

Podaci o primaocu plaćanja su:

1) ime i prezime, odnosno naziv i sedište primaoca plaćanja;

2) broj platnog računa primaoca plaćanja, odnosno druga jedinstvena identifikaciona oznaka, ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja računa.

Pružalac platnih usluga dužan je da proveri tačnost prikupljenih podataka na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, pre prenosa novčanih sredstava, osim u slučaju kada se:

1) prenos novčanih sredstava obavlja sa platnog računa otvorenog kod pružaoca platne usluge;

2) prenos novčanih sredstava u iznosu manjem od 1.000 evra obavlja sa platnog računa otvorenog kod drugog pružaoca platne usluge.

Pružalac platnih usluga je dužan da sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz ovog člana.

U skladu sa procenom rizika, pružalac platne usluge može proveravati tačnost prikupljenih podataka bez obzira na iznos novčanih sredstava koja se prenose.

Obaveze pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja

Član 12.

Pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da proveri da li su podaci o platiocu i primaocu plaćanja uključeni u obrazac platnog naloga ili elektronsku poruku koje prate prenos novčanih sredstava.

Pružalac platnih usluga je dužan da sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz stava 1. ovog člana i čl. 11, 13, 14. i 15. ovog zakona.

Ukoliko je prenos novčanih sredstava u iznosu od 1.000 evra ili više, pružalac platnih usluga je dužan da proveri identitet primaoca plaćanja, osim ako identitet nije već proveren u skladu sa čl. 17–23. ovog zakona, ili ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

U skladu sa procenom rizika, pružalac platne usluge može proveravati identitet primaoca plaćanja bez obzira na iznos novčanih sredstava koja se prenose.

Informacije koje nedostaju

Član 13.

Pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, sačini procedure o postupanju u slučaju da prenos novčanih sredstava ne sadrži potpune informacije iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona.

Ukoliko dolazeća elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke propisane članom 11. st. 3. i 4. ovog zakona, ili su ti podaci nepotpuni, pružalac platnih usluga može da odbije prenos novčanih sredstava ili da privremeno obustavi izvršenje prenosa novčanih sredstava i zatraži od pružaoca platnih usluga platioca podatke koji nedostaju.

Ukoliko pružalac platne usluge platioca učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona, pružalac platne usluge primaoca plaćanja će razmotriti prekid poslovne saradnje sa pružaocem platne usluge platioca, ali je dužan da ga o prekidu saradnje prethodno obavesti. Pružalac platnih usluga o prekidu poslovne saradnje obaveštava Upravu.

Pružalac platnih usluga dužan je da razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma. Ukoliko pružalac platnih usluga utvrdi da ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, sačinjava belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.

Obaveze posrednika u prenosu novčanih sredstava

Član 14.

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da obezbedi da svi podaci o platiocu i primaocu plaćanja budu sačuvani u obrascu ili poruci koja prati prenos novčanih sredstava.

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, sačini procedure o postupanju u slučaju da elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona.

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da, ukoliko utvrdi da elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona, a u skladu sa procedurama iz stava 2. ovog člana, odbije prenos novčanih sredstava ili da privremeno obustavi prenos novčanih sredstava i zatraži od platiočevog pružaoca platnih usluga podatke koji nedostaju, u roku određenom procedurama iz stava 2. ovog člana.

Ukoliko platiočev pružalac platnih usluga učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona, posrednik u prenosu novčanih sredstava će razmotriti prekid poslovne saradnje sa platiočevim pružaocem platnih usluga, ali je dužan da ga o prekidu saradnje prethodno obavesti.

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma. Ukoliko posrednik u prenosu novčanih sredstava utvrdi da ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, sačinjava belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.

Izuzeci od obaveze prikupljanja podataka o platiocu i primaocu plaćanja

Član 15.

Pružalac platnih usluga nije dužan da prikupi podatke iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona u sledećim slučajevima:

1) kada se prenosom novčanih sredstava vrši plaćanje poreza, novčanih kazni i drugih javnih davanja;

2) kada su platilac i primalac plaćanja pružaoci platnih usluga koji deluju u svoje ime i za svoj račun;

3) kada platilac podiže novac sa svog računa;

4) kada su ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. ovog zakona.

v) Izuzetak od poznavanja i praćenja stranke kod određenih usluga

Član 16.

Izdavaoci elektronskog novca ne moraju vršiti radnje i mere poznavanja i praćenja stranke ako je u skladu sa analizom rizika procenjeno da postoji nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

iznos elektronskog novca pohranjen na platnom instrumentu se ne može dopunjavati ili maksimalni mesečni limit za plaćanje je ograničen na 250 evra u dinarskoj protivvrednosti i koji se može koristiti samo u Republici Srbiji;

maksimalni iznos pohranjenog elektronskog novca ne prelazi 250 evra u dinarskoj protivvrednosti;

novac pohranjen na platnom instrumentu se koristi isključivo za kupovinu robe ili usluga;

platni instrument se ne može finansirati anonimnim elektronskim novcem;

izdavalac elektronskog novca u dovoljnoj meri prati transakcije ili poslovni odnos tako da može da otkrije neuobičajene ili sumnjive transakcije.

Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i u slučaju otkupa elektronskog novca za gotov novac ili u slučaju podizanja gotovog novca u vrednosti elektronskog novca, gde otkupljeni iznos prelazi 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

g) Vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke

g1) Utvrđivanje i provera identiteta stranke

Utvrđivanje i provera identiteta fizičkog lica, zakonskog zastupnika i punomoćnika

Član 17.

Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je fizičko lice i zakonskog zastupnika te stranke pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u lični dokument uz obavezno prisustvo lica čija se identifikacija vrši. Ako iz tog dokumenta nije moguće pribaviti sve propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz druge službene isprave. Podaci koje, iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti na taj način, pribavljaju se neposredno od stranke.

Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, stranka koja je fizičko lice može izvršiti transakciju ili uspostaviti poslovni odnos preko punomoćnika.

Ako, u ime stranke koja je fizičko lice, transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik, obveznik je dužan da, pored identiteta stranke, utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika, pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona na način koji je propisan u stavu 2. ovog člana, kao i da traži overeno pismeno ovlašćenje (punomoćje), ili druge javne isprave kojim se dokazuje svojstvo zakonskog zastupnika, čije kopije čuva u skladu sa zakonom. Pri tom, obveznik je dužan da primeni mere iz člana 39. ovog zakona.

Ako prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke na osnovu ovog člana obveznik posumnja u istinitost prikupljenih podataka ili verodostojnost isprava iz kojih su podaci pribavljeni, dužan je da od stranke pribavi pismenu izjavu o istinitosti i verodostojnosti podataka i isprava.

Prilikom identifikacije lica iz stava 1. ovog člana obveznik je dužan da pribavi fotokopiju ličnog dokumenta tog lica. Obveznik je dužan da na toj fotokopiji upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Fotokopiju iz ovog stava obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Utvrđivanje i provera identiteta fizičkog lica putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata

Član 18.

Izuzetno od odredaba člana 17. stav 2. ovog zakona obveznik može da utvrdi i proveri identitet stranke koja je fizičko lice, odnosno njegov zakonski zastupnik i na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata stranke, izdatog od strane sertifikacionog tela sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno stranog elektronskog sertifikata koji je ravnopravan sa domaćim, u skladu sa zakonom kojim je uređeno elektronsko poslovanje i elektronski potpis.

Uslovi pod kojima se može utvrditi i proveriti identitet stranke (fizičkog lica), odnosno njenog zakonskog zastupnika putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata stranke su:

1) da je kvalifikovani elektronski sertifikat stranke izdat od strane sertifikacionog tela koje je upisano u registar koji vodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim je uređeno elektronsko poslovanje i elektronski potpis;

2) da kvalifikovani elektronski sertifikat stranke nije izdat pod pseudonimom;

3) da obveznik obezbedi tehničke i druge uslove koji mu omogućavaju da u svakom trenutku proveri da li je kvalifikovani elektronski sertifikat stranke istekao ili je opozvan i da li je privatni kriptografski ključ važeći i izdat u skladu sa tačkom 1) ovog stava;

4) da obveznik proveri da li kvalifikovani elektronski sertifikat stranke ima ograničenja upotrebe sertifikata u pogledu visine transakcije, načina poslovanja i slično i da svoje poslovanje uskladi sa tim ograničenjima;

5) obveznik je dužan da obezbedi tehničke uslove za vođenje evidencije o korišćenju sistema putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata stranke.

Obveznik je dužan da obavesti Upravu i nadzorni organ da će utvrđivanje i proveru identiteta stranke vršiti na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata stranke. Prilikom obaveštavanja, dužan je da dostavi i izjavu o ispunjenosti uslova iz stava 2. tač. 3) i 4) ovog člana.

Pri utvrđivanju i proveri identiteta stranke obveznik, na osnovu stava 1. ovog člana, prikuplja podatke o stranci iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona iz kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Podaci koje nije moguće dobiti iz tog sertifikata pribavljaju se iz kopije ličnog dokumenta, koju stranka šalje obvezniku u papirnom ili elektronskom obliku. Ako na ovaj način nije moguće pribaviti sve propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se neposredno od stranke.

Sertifikaciono telo, koje je stranci izdalo kvalifikovani elektronski sertifikat, dužno je da obvezniku, na njegov zahtev, bez odlaganja dostavi podatke o načinu na koji je utvrdilo i proverilo identitet stranke koja je imalac sertifikata.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 3. ovog člana, utvrđivanje i provera identiteta stranke na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata nije dozvoljena ako postoji sumnja da je kvalifikovani elektronski sertifikat zloupotrebljen, odnosno ako obveznik utvrdi da su okolnosti koje suštinski utiču na važenje sertifikata izmenjene, a sertifikaciono telo taj sertifikat nije opozvalo.

Ako prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke na osnovu ovog člana obveznik posumnja u istinitost prikupljenih podataka ili verodostojnost isprava iz kojih su podaci pribavljeni, dužan je da obustavi postupak utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata, i da utvrdi i proveri identitet na osnovu člana 17. ovog zakona.

Utvrđivanje i provera identiteta preduzetnika

Član 19.

Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je preduzetnik pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona.

Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, kao i lična dokumenta preduzetnika, čije kopije čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju.

Dokumentacija iz registra iz stava 2. ovog člana ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja.

Obveznik može podatke iz stava 1. ovog člana pribaviti neposrednim uvidom u registar koji vodi nadležni organ države sedišta ili drugi zvanični javni registar. Obveznik je dužan da na odštampanom izvodu iz tog registra upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Izvod iz ovog stava obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Ako nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije koju dostavlja stranka. Ako pojedine podatke koji nedostaju, iz objektivnih razloga nije moguće utvrditi na propisani način, obveznik je dužan da te podatke utvrdi na osnovu pismene izjave stranke.

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu stranke.

Utvrđivanje i provera identiteta pravnog lica

Član 20.

Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je pravno lice pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju.

Dokumentacija iz stava 2. ovog člana ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja.

Obveznik može podatke iz stava 1. ovog člana pribaviti neposrednim uvidom u registar koji vodi nadležni organ države sedišta ili drugi zvanični javni registar. Obveznik je dužan da na odštampanom izvodu iz tog registra upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Izvod iz ovog stava obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Ako nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije koju dostavlja stranka. Ako pojedine podatke koji nedostaju, iz objektivnih razloga nije moguće utvrditi na propisani način, obveznik je dužan da te podatke utvrdi na osnovu pismene izjave stranke.

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu stranke.

Ako je stranka strano pravno lice koje obavlja delatnost u Republici Srbiji preko svog ogranka, obveznik je dužan da utvrdi i proveri identitet stranog pravnog lica i njegovog ogranka.

Utvrđivanje i provera identiteta

zastupnika pravnog lica i lica stranog prava

Član 21.

Obveznik utvrđuje identitet zastupnika pravnog lica uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak. Na kopiji koju čuva, odnosno odštampanom izvodu, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju, odnosno zvanični javni registar.

Na proveru identiteta zastupnika pravnog lica i pribavljanje podataka iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona shodno se primenjuju odredbe člana 17. st. 2. i 6. ovog zakona.

Ako obveznik kod utvrđivanja i provere identiteta zastupnika pravnog lica posumnja u istinitost pribavljenih podataka, dužan je da o tome pribavi njegovu pismenu izjavu.

Prilikom utvrđivanja i provere identiteta zastupnika lica stranog prava i pribavljanja njegovih podataka shodno se primenjuju odredbe st. 1–3. ovog člana.

Ako je pravno lice zastupnik pravnog lica ili lica stranog prava, obveznik je dužan da utvrdi i proveri identitet zastupnika u skladu sa članom 20. ovog zakona.

Na utvrđivanje i proveru identiteta zastupnika pravnog lica koje zastupa pravno lice ili lice stranog prava, obveznik je dužan da primeni odredbe st. 1–3. ovog člana.

Utvrđivanje i provera identiteta

prokuriste i punomoćnika pravnog lica, lica stranog prava i preduzetnika

Član 22.

Ako u ime pravnog lica poslovni odnos uspostavlja ili transakciju vrši prokurista ili punomoćnik, obveznik utvrđuje njegov identitet iz pismenog ovlašćenja koje je izdao zastupnik pravnog lica. Na kopiji koju čuva, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju.

Na proveru identiteta prokuriste ili punomoćnika i pribavljanje podataka iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona shodno se primenjuju odredbe člana 17. st. 2. i 6. ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, obveznik je dužan da utvrdi identitet zastupnika pravnog lica uvidom u original ili overenu kopiju dokumenta iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak. Na kopiji koju čuva, odnosno odštampanom izvodu obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju, odnosno zvanični javni registar. Obveznik je dužan da podatke o zastupniku iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona koji nedostaju pribavi iz kopije ličnog dokumenta zastupnika koju čuva u skladu sa zakonom. Ako iz tog dokumenta nije moguće dobiti sve propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz pismene izjave prokuriste ili punomoćnika.

Ako obveznik kod utvrđivanja i provere identiteta prokuriste ili punomoćnika posumnja u istinitost pribavljenih podataka, dužan je da o tome pribavi njihovu pismenu izjavu.

Ako u ime preduzetnika ili lica stranog prava poslovni odnos uspostavlja ili transakciju vrši prokurista ili punomoćnik prilikom utvrđivanja i provere identiteta prokuriste ili punomoćnika shodno se primenjuju odredbe st. 1–4. ovog člana.

Utvrđivanje i provera identiteta lica građanskog prava

Član 23.

Ako je stranka lice građanskog prava, obveznik je dužan da:

utvrdi i proveri identitet lica ovlašćenog za zastupanje;

pribavi pismeno ovlašćenje za zastupanje;

pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 2) i 14) ovog zakona.

Obveznik je dužan da utvrdi identitet zastupnika lica građanskog prava uvidom u original ili overenu kopiju pismenog ovlašćenja za zastupanje, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Obveznik je dužan da proveri identitet zastupnika lica građanskog prava i pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona uvidom u lični dokument lica ovlašćenog za zastupanje, u njegovom prisustvu, čiju kopiju obveznik čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ličnog dokumenta. Ako iz tog dokumenta nije moguće pribaviti propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz druge službene isprave, čiju kopiju obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Obveznik je dužan da podatke iz člana 99. stav 1. tačka 14) ovog zakona pribavi iz pismenog ovlašćenja koje podnosi lice ovlašćeno za zastupanje. Ako iz tog pismenog ovlašćenja nije moguće pribaviti ove podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se neposredno od zastupnika.

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije, dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu lica ovlašćenog za zastupanje.

Posebni slučajevi utvrđivanja i provere identiteta stranke

Član 24.

Prilikom ulaska stranke u igračnicu, kao i prilikom svakog pristupa stranke odnosno njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika sefu, priređivač posebne igre na sreću u igračnici, odnosno obveznik koji pruža usluge čuvanja vrednosti u sefovima, dužan je da utvrdi i proveri identitet stranke i da od stranke odnosno njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 4) i 6) ovog zakona.

g2) Utvrđivanje stvarnog vlasnika stranke

Utvrđivanje stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava

Član 25.

Obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke koja je pravno lice ili lice stranog prava pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona.

Obveznik je dužan da podatke iz stava 1. ovog člana pribavi uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, koja ne sme biti starija od šest meseci od dana izdavanja, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju. Podaci se mogu pribaviti i neposrednim uvidom u zvanični javni registar u skladu sa odredbama člana 20. st. 4. i 6. ovog zakona.

Ako iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, nije moguće pribaviti sve podatke o stvarnom vlasniku stranke, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije, koju mu dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik stranke.

Podatke koje iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti na način utvrđen u ovom članu, obveznik može pribaviti i uvidom u komercijalne ili druge dostupne baze i izvore podataka ili iz pismene izjave zastupnika, prokuriste ili punomoćnika i stvarnog vlasnika stranke. U postupku utvrđivanja identiteta stvarnog vlasnika, obveznik može da pribavi kopiju ličnog dokumenta stvarnog vlasnika stranke.

Ako obveznik, nakon preduzimanja svih radnji propisanih ovim članom nije u mogućnosti da utvrdi stvarnog vlasnika, dužan je da utvrdi identitet jednog ili više fizičkih lica koja obavljaju funkciju najvišeg rukovodstva u stranci. Obveznik je dužan da dokumentuje radnje i mere preduzete na osnovu ovog člana.

Obveznik je dužan da preduzme razumne mere da proveri identitet stvarnog vlasnika stranke, tako da u svakom trenutku zna vlasničku i upravljačku strukturu stranke i da zna ko su stvarni vlasnici stranke.

Utvrđivanje identiteta korisnika polise životnog osiguranja

Član 26.

Obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 6) ovog zakona dužan je da, osim utvrđivanja identiteta stranke – ugovarača osiguranja života, pribavi podatak o imenu, odnosno nazivu korisnika životnog osiguranja života. Obveznik je dužan da utvrdi identitet korisnika osiguranja života u trenutku kada ga odredi stranka – ugovarač osiguranja života.

Ukoliko korisnik osiguranja života nije određen po imenu, odnosno nazivu, obveznik je dužan da pribavi onaj obim informacija koji će biti dovoljan za utvrđivanje njegovog identiteta, odnosno identiteta stvarnog vlasnika korisnika osiguranja u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja života.

Obveznik je dužan da proveri identitet korisnika osiguranja života u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja.

Obveznik je dužan da utvrdi da li je korisnik osiguranja i stvarni vlasnik korisnika osiguranja funkcioner, i ukoliko utvrdi da jeste, da preduzme mere iz člana 38. ovog zakona.

Ukoliko je korisnik osiguranja života svrstan u kategoriju visokog rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma, obveznik je dužan da preduzme razumne mere da utvrdi stvarnog vlasnika tog korisnika, i to najkasnije u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja.

Ako u vezi sa polisom osiguranja utvrdi visok rizik od pranja novca i finansiranja terorizma, obveznik je dužan da pored radnji i mera iz člana 8. ovog zakona, preduzme sledeće mere: obavesti najviše rukovodstvo pre isplate osigurane sume i izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

Ako obveznik ne može da utvrdi identitet korisnika osiguranja života, odnosno stvarnog vlasnika korisnika životnog osiguranja, dužan je da sačini službenu belešku u pismenoj formi, kao i da razmotri da li postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Službenu belešku obveznik čuva u skladu sa zakonom.

g3) Pribavljanje podataka o svrsi i nameni poslovnog odnosa

ili transakcije i drugih podataka po odredbama ovog zakona

Koji podaci se pribavljaju

Član 27.

Obveznik je dužan da u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1)–3), 5), 6), 13) i 14) ovog zakona.

Obveznik je dužan da u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) i člana 8. st. 2. i 3. ovog zakona pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1)–3), 7)–10), 13) i 14) ovog zakona.

Obveznik je dužan da u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke iz člana 8. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona pribavi podatke iz člana 99. stav 1. ovog zakona.

Podaci o poreklu imovine

Član 28.

Obveznik je dužan da prikupi podatke i informacije iz člana 99. stav 1. tačka 11) ovog zakona o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, ili transakcije kada poslovni odnos nije uspostavljen, i proceni verodostojnost prikupljenih informacija, ako u skladu sa analizom rizika iz člana 6. ovog zakona, utvrdi da u vezi sa strankom postoji visok rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma.

Obveznik prikuplja podatke i informacije o poreklu imovine od stranke i preduzimajući razumne mere dodatno ih proverava kroz raspoložive izvore informacija.

g4) Praćenje poslovanja stranke

Praćenje poslovanja stranke sa dužnom pažnjom

Član 29.

Obveznik je dužan da prati poslovanje stranke sa dužnom pažnjom.

Praćenje poslovanja stranke iz stava 1. ovog člana uključuje i:

prikupljanje podataka iz člana 99. stav 1. tač. 7)–10) ovog zakona o svakoj transakciji kada je poslovni odnos uspostavljen;

proveru usaglašenosti poslovanja stranke sa pretpostavljenom svrhom i namenom poslovnog odnosa koji je stranka uspostavila sa obveznikom;

praćenje i proveru usaglašenosti poslovanja stranke sa njenim uobičajenim obimom poslovanja;

praćenje i ažuriranje pribavljenih informacija, podataka i dokumentacije o stranci i njenom poslovanju.

Obveznik je dužan da radnje i mere iz stava 2. tač. 2)–4) ovog člana vrši u obimu i učestalosti koja odgovara stepenu rizika utvrđenom u analizi iz člana 6. ovog zakona.

d) Vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke preko trećih lica

Poveravanje vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke

trećem licu

Član 30.

Kod uspostavljanja poslovnog odnosa, obveznik može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, poveriti vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)–5) ovog zakona trećem licu.

Treće lice iz stava 1. ovog člana je:

obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) i 16) i društva koja imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja;

lice iz tačke 1) ovog stava iz druge države, ako podleže obaveznoj zakonskoj registraciji za obavljanje delatnosti, primenjuje radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, vodi evidencije na način koji je jednak ili sličan načinu koji je propisan ovim zakonom, i adekvatno je nadzirano u vršenju poslova sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da prethodno proveri da li treće lice iz stava 2. ovog člana ispunjava uslove propisane ovim zakonom.

Obveznik ne sme da prihvati vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke preko trećeg lica ako je to lice utvrdilo i proverilo identitet stranke bez njenog prisustva.

Poveravanjem vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu obveznik se ne oslobađa odgovornosti za pravilno vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa ovim zakonom.

Zabrana poveravanja

Član 31.

Obveznik ne sme da poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu, ako je stranka of-šor pravno lice ili anonimno društvo.

Obveznik ne sme da poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Treće lice ni u kom slučaju ne može biti of-šor pravno lice ili kvazi banka.

Pribavljanje podataka i dokumentacije od trećeg lica

Član 32.

Obveznik je dužan da obezbedi da mu treće lice koje u skladu sa odredbama ovog zakona umesto obveznika izvrši pojedine radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, bez odlaganja dostavi pribavljene podatke o stranci koji su obvezniku neophodni za uspostavljanje poslovnog odnosa po ovom zakonu.

Obveznik je dužan da obezbedi da mu treće lice, na njegov zahtev, bez odlaganja dostavi kopije isprava i druge dokumentacije na osnovu kojih je izvršilo radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i pribavilo tražene podatke o stranci. Pribavljene kopije isprava i dokumentacije obveznik čuva u skladu sa ovim zakonom.

Ako obveznik posumnja u verodostojnost izvršenih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke, ili u istinitost pribavljenih podataka i dokumentacije o stranci, dužan je da preduzme dodatne mere za otklanjanje razloga za sumnju u verodostojnost dokumentacije.

Ako i pored dodatnih mera iz stava 3. ovog člana obveznik sumnja u verodostojnost dokumentacije, dužan je da razmotri da li postoji sumnja na pranje novca ili finansiranje terorizma.

Obveznik je dužan da sačini službenu belešku o preduzetim merama iz ovog člana. Obveznik čuva službenu belešku u skladu sa zakonom.

Ako obveznik i pored preduzetih dodatnih mera ne otkloni sumnju u verodostojnost dokumentacije, kao i na pranje novca ili finansiranje terorizma, dužan je da razmotri da li će ubuduće poveravati vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke ovom licu. Obveznik je dužan da sačini službenu belešku o preduzetim merama iz ovog stava. Obveznik čuva službenu belešku u skladu sa zakonom.

Zabrana uspostavljanja poslovnog odnosa

Član 33.

Obveznik ne sme uspostaviti poslovni odnos, ako:

je radnje i mere poznavanja i praćenja stranke izvršilo lice koje nije treće lice iz člana 30. stav 2. ovog zakona;

je treće lice utvrdilo i proverilo identitet stranke bez njenog prisustva;

od trećeg lica nije prethodno pribavio podatke iz člana 32. stav 1. ovog zakona;

od trećeg lica prethodno nije dobio kopije isprava i druge dokumentacije o stranci;

je posumnjao u verodostojnost izvršene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke ili istinitost pribavljenih podataka i dokumentacije o stranci, a preduzetim dodatnim merama nije otklonjena sumnja.

đ) Posebni oblici radnji i mera poznavanja i praćenja stranke

Član 34.

Osim opštih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke koje se vrše u skladu sa odredbama člana 7. stav 1. ovog zakona, u slučajevima propisanim ovim zakonom preduzimaju se i posebni oblici mera poznavanja i praćenja stranke, i to:

1) pojačane radnje i mere;

2) pojednostavljene radnje i mere.

đ1) Pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Opšte odredbe

Član 35.

Pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, pored radnji i mera iz člana 7. stav 1. ovog zakona, obuhvataju i dodatne radnje i mere propisane ovim zakonom koje obveznik vrši, i to:

kod uspostavljanja korespodentskog odnosa sa bankama i drugim sličnim institucijama drugih država;

prilikom primene novih tehnoloških dostignuća i novih usluga, a u skladu sa procenom rizika;

kod uspostavljanja poslovnog odnosa iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona ili vršenja transakcije iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona sa strankom koja je funkcioner;

kada stranka nije fizički prisutna pri utvrđivanju i proveri identiteta;

kada je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice;

kod uspostavljanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcije sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, obveznik je dužan da izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke u slučajevima kada, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma. Obveznik je dužan da svojim internim aktom definiše koje će pojačane radnje i mere, i u kom obimu, primenjivati u svakom konkretnom slučaju.

Korespondentski odnos sa bankama i drugim sličnim institucijama stranih država

Član 36.

Kod uspostavljanja korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi, obveznik je dužan da, pored radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa procenom rizika, pribavi i sledeće podatke, informacije, odnosno dokumentaciju:

datum izdavanja i vreme važenja dozvole za vršenje bankarskih delatnosti i naziv i sedište nadležnog organa strane države koji je izdao dozvolu;

opis sprovođenja internih postupaka koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito postupaka za poznavanje i praćenje stranke, dostavljanje podataka o sumnjivim transakcijama i licima nadležnim organima, vođenje evidencija, unutrašnju kontrolu i drugih postupaka koje je banka, odnosno druga slična institucija, donela u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma;

opis sistema sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma u državi sedišta, odnosno u državi u kojoj je registrovana banka, odnosno druga slična institucija;

pismenu izjavu odgovornog lica banke da je banka ili druga slična institucija u državi sedišta odnosno u državi u kojoj je registrovana, pod nadzorom nadležnog državnog organa i da je dužna da primenjuje propise te države koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma;

pribavi dodatne podatke kako bi: razumeo prirodu i namenu korespondentskog odnosa koji uspostavlja, utvrdio kvalitet nadzora, utvrdio da li postoji reputacioni rizik, utvrdio da li je vođen krivični postupak za pranje novca ili finansiranje terorizma ili je banka ili druga finansijska institucija bila kažnjavana zbog težih povreda propisa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, utvrdio da li banka odnosno druga slična institucija ne posluje kao kvazi banka, da nema uspostavljen poslovni odnos i da ne vrši transakcije sa kvazi bankom.

Obveznik je dužan da pre uspostavljanja poslovnog odnosa pribavi pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku, a ako je taj odnos uspostavljen, ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja najvišeg rukovodstva u obvezniku.

Podatke iz stava 1. tač. 1)–4) ovog člana obveznik pribavlja uvidom u isprave i poslovnu dokumentaciju koju obvezniku dostavlja banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi, a podatke iz stava 1. tačka 5) ovog člana uvidom u javne ili druge dostupne izvore.

Obveznik ne sme uspostaviti ili nastaviti korespondentski odnos sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi ako:

prethodno nije pribavila podatke iz stava 1. ovog člana;

zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje korespondentskog odnosa prethodno nije pribavio pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku;

banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi nema uspostavljen sistem za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma ili nije dužna da primenjuje propise u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa propisima strane države u kojoj ima sedište, odnosno u kojoj je je registrovana;

banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi posluje kao kvazi banka, odnosno uspostavlja korespodentske ili druge poslovne odnose ili obavlja transakcije sa kvazi bankama.

Obveznik je dužan da, u ugovoru na osnovu kojeg se uspostavlja korespondentski odnos, posebno utvrdi i dokumentuje obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Taj ugovor obveznik je dužan da čuva u skladu sa zakonom.

Obveznik ne može uspostaviti korespondentski odnos sa stranom bankom ili drugom sličnom institucijom na osnovu kog ta institucija može koristiti račun kod obveznika tako što će svojim strankama omogućiti direktno korišćenje ovog računa.

Nova tehnološka dostignuća i nove usluge

Član 37.

Obveznik je dužan da proceni rizik od pranja novca i finansiranja terorizma u odnosu na novu uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti, novu poslovnu praksu, kao i načine pružanja nove usluge, i to pre uvođenja nove usluge.

Obveznik je dužan da proceni rizik od korišćenja savremenih tehnologija u pružanju postojećih ili novih usluga.

Obveznik je dužan da preduzme dodatne mere kojima se umanjuju rizici i upravlja rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma iz st. 1. i 2. ovog člana.

Funkcioner

Član 38.

Obveznik je dužan da utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner. Taj postupak se utvrđuje internim aktom obveznika, u skladu sa smernicama koje donosi organ iz člana 104. ovog zakona, nadležan za nadzor nad primenom ovog zakona kod tog obveznika.

Ako je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, osim radnji i mera iz člana 7. stav 1. ovog zakona, obveznik je dužan da:

pribavi podatke o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, i to iz isprava i druge dokumentacije, koju podnosi stranka. Ako te podatke nije moguće pribaviti na opisani način, obveznik će o njihovom poreklu uzeti pismenu izjavu neposredno od stranke;

pribavi podatke o celokupnoj imovini koju poseduje funkcioner, i to iz javno dostupnih i drugih izvora, kao i neposredno od stranke;

obezbedi da zaposleni kod obveznika koji vodi postupak uspostavljanja poslovnog odnosa sa funkcionerom pre uspostavljanja tog odnosa pribavi pismenu saglasnost najvišeg rukovodstva;

prati, sa dužnom pažnjom, transakcije i druge poslovne aktivnosti funkcionera u toku trajanja poslovnog odnosa.

Ako obveznik utvrdi da je stranka ili stvarni vlasnik stranke postao funkcioner u toku poslovnog odnosa dužan je da primeni radnje i mere iz stava 2. tač. 1), 2) i 4) ovog člana, a za nastavak poslovnog odnosa sa tim licem mora se pribaviti pismena saglasnost najvišeg rukovodstva.

Odredbe st. 1–3. ovog člana primenjuju se i u odnosu na člana uže porodice funkcionera, kao i na bližeg saradnika funkcionera.

Utvrđivanje i provera identiteta bez fizičkog prisustva stranke

Član 39.

Ako prilikom utvrđivanja i provere identiteta, stranka ili zakonski zastupnik, odnosno lice koje je ovlašćeno za zastupanje pravnog lica ili lica stranog prava nije fizički prisutna kod obveznika, obveznik je dužan da osim radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)–5) ovog zakona preduzme neke od dodatnih mera, i to:

pribavljanje dodatnih isprava, podataka ili informacija, na osnovu kojih proverava identitet stranke;

dodatnu proveru podnetih isprava ili dodatno potvrđivanje podataka o stranci;

da se prva uplata na račun koji je ta stranka otvorila kod obveznika izvrši sa računa te stranke, otvorenog kod banke ili slične institucije u skladu sa članom 17. st. 1. i 2. ovog zakona, a pre izvršenja drugih transakcija stranke kod obveznika;

pribavi podatke o razlozima odsustva stranke;

druge mere koje odredi organ iz člana 104. ovog zakona.

Of-šor pravno lice

Član 40.

Obveznik je dužan da utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice. Ako utvrdi da jeste, obveznik je dužan da, osim radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)–5) ovog zakona preduzme dodatne mere, i to:

1) utvrdi razloge za uspostavljanje poslovnog odnosa, odnosno vršenje transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više, kada poslovni odnos nije uspostavljen, u Republici Srbiji;

2) izvrši dodatnu proveru podataka o vlasničkoj strukturi pravnog lica.

Ako je stranka iz stava 1. ovog člana pravno lice sa složenom vlasničkom strukturom, obveznik je dužan da o razlozima takve strukture pribavi pismenu izjavu od stvarnog vlasnika stranke ili zastupnika stranke.

U slučaju iz stava 2. ovog člana obveznik je dužan da razmotri da li postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i da o tome sačini službenu belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.

Države koje ne primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma

Član 41.

Obveznik je dužan da kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere iz stava 2. ovog člana. Strateški nedostaci posebno se odnose na:

1) pravni i institucionalni okvir države, a naročito na inkriminaciju krivičnih dela pranja novca i finansiranja terorizma, mere poznavanja i praćenja stranke, odredbe u vezi sa čuvanjem podataka, odredbe u vezi sa prijavljivanjem sumnjivih transakcija, ovlašćenja i procedure nadležnih organa tih država u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma;

2) delotvornost sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u otklanjanju rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

U slučaju iz stava 1. ovog člana obveznik je dužan da:

primeni radnje i mere iz člana 35. stav 2. ovog zakona na način i u obimu koji odgovara visokom riziku koji nosi poslovanje sa tom strankom;

prikupi podatke o poreklu imovine koja je predmet poslovnog odnosa ili transakcije;

prikupi dodatne informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije;

dodatno proveri podnete isprave;

preduzme druge adekvatne mere radi otklanjanja rizika.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija, Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti, samostalno ili na zahtev nadležne međunarodne organizacije, mogu da utvrde da je poslovanje sa državom koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma naročito rizično i mogu primeniti sledeće mere:

zabraniti finansijskim institucijama za čiju su registraciju nadležne da osnivaju ogranke i poslovne jedinice u tim državama;

zabraniti osnivanje ogranaka i poslovnih jedinica finansijskih institucija iz tih država u Republici Srbiji;

ograničiti finansijske transakcije i poslovne odnose sa strankama iz te države;

zahtevati od finansijskih institucija da procene, izmene, ili kad je neophodno raskinu korespodentske ili slične odnose sa finansijskim institucijama iz tih država;

druge adekvatne mere.

Ukoliko je poslovni odnos već uspostavljen, obveznik primenjuje mere iz stava 1. ovog člana.

Ministar, na predlog Uprave, utvrđuje listu država koje imaju strateške nedostatke, uzimajući u obzir liste relevantnih međunarodnih institucija, kao i izveštaje o proceni nacionalnih sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane međunarodnih institucija.

đ2) Pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Opšte odredbe

Član 42.

Pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke obveznik može da izvrši u slučajevima iz člana 8. stav 1. tač. 1)–3) ovog zakona, osim ako u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ako je stranka:

obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1)–7), 10), 11) i 16) ovog zakona, izuzev posrednika i zastupnika u osiguranju;

lice iz člana 4. stav 1. tač. 1)–7), 10), 11) i 16) ovog zakona, izuzev posrednika i zastupnika u osiguranju iz strane države koja je na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši;

državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javna agencija, javna služba, javni fond, javni zavod ili komora;

privredno društvo čije su izdate hartije od vrednosti uključene na organizovano tržište hartija od vrednosti koje se nalazi u Republici Srbiji ili državi u kojoj se primenjuju međunarodni standardi na nivou standarda Evropske unije ili viši, a koji se odnose na podnošenje izveštaja i dostavljanje podataka nadležnom regulatornom telu;

lice za koje je na osnovu člana 6. stav 5. ovog zakona utvrđeno da postoji nizak stepen rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma.

Osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, obveznik može da izvrši pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i u slučajevima kada, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma.

Pri vršenju pojednostavljenih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke obveznik je dužan da uspostavi adekvatan nivo praćenja poslovanja stranke tako da bude u stanju da otkrije neuobičajene i sumnjive transakcije.

Podaci o stranci koji se pribavljaju i proveravaju

Član 43.

U slučajevima kada se, na osnovu ovog zakona, vrše pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, obveznik je dužan da pribavi sledeće podatke:

pri uspostavljanju poslovnog odnosa iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona:

(1) podatke iz člana 99. stav 1. tač.1), 2), 5), 6) i 14) ovog zakona,

(2) podatke iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona, osim u slučaju iz člana 42. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona;

pri vršenju transakcije iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona:

(1) podatke iz člana 99. stav 1. tač.1), 2) i 7)–10) ovog zakona,

(2) podatke iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona, osim u slučaju iz člana 42. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona.

Za stranku koja je fizičko lice, obveznik pri uspostavljanju poslovnog odnosa iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona i vršenju transakcije iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona prikuplja podatke iz člana 99. stav 1. tač. 3), 5)–10) i 13) ovog zakona.

e) Ograničenja poslovanja sa strankama

Zabrana pružanja usluga koje omogućavaju prikrivanje identiteta stranke

Član 44.

Obveznik ne sme strankama otvoriti, izdavati ili za njih voditi anonimne račune, štedne knjižice na šifru ili donosioca, odnosno vršiti druge usluge, koje posredno ili neposredno omogućavaju prikrivanje identiteta stranke.

Zabrana poslovanja sa kvazi bankama

Član 45.

Obveznik ne sme uspostavljati niti nastaviti korespodentske odnose sa bankom koja posluje ili koja bi mogla poslovati kao kvazi banka, ili sa drugom sličnom institucijom za koju se osnovano može pretpostaviti da bi mogla dozvoliti korišćenje svojih računa kvazi banci.

Ograničenje gotovinskog poslovanja

Član 46.

Lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana važi i u slučaju ako se plaćanje robe i usluge vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija u ukupnom iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

3. Dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi

Obaveza dostavljanja irokovi

Član 47.

Obveznik je dužan da Upravi dostavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1)–3) i 7)–10) ovog zakona o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, i to odmah kada je izvršena, a najkasnije u roku od tri dana od dana izvršenja transakcije.

Obveznik je dužan da Upravi dostavi podatke iz člana 99. stav 1. ovog zakona uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, i to pre izvršenja transakcije, i da u izveštaju navede rok u kome ta transakcija treba da se izvrši. U slučaju hitnosti, takvo obaveštenje može se dati i telefonom, ali se naknadno mora dostaviti Upravi u pismenom obliku najkasnije sledećeg radnog dana.

Obaveza obaveštavanja o transakcijama iz stava 2. ovog člana odnosi se i na planiranu transakciju, bez obzira na to da li je izvršena.

Društvo za reviziju i samostalni revizor, preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga i poreski savetnici dužni su da, u slučaju kada stranka od njih traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, o tome odmah obaveste Upravu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je stranka tražila savet.

Ako obveznik, u slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana, zbog prirode transakcije, zbog toga što transakcija nije izvršena, mogućnosti da se time osujeti prikupljanje i provera informacija o stvarnom vlasniku ili iz drugih opravdanih razloga ne može da postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana, dužan je da Upravi dostavi podatke čim to bude moguće, a najkasnije odmah po saznanju za osnove sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Obveznik je dužan da pismeno obrazloži razloge zbog kojih nije postupio na propisani način.

Podatke iz st. 1–4. ovog člana obveznik dostavlja Upravi na način koji propisuje Ministar.

Ministar bliže uređuje način i razloge kada obveznik za određene stranke nije dužan da Upravi prijavi gotovinsku transakciju iz stava 1. ovog člana.

4. Sprovođenje radnji i mera u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika u stranim državama

Obaveza sprovođenja radnji i mera u stranim državama

Član 48.

Obveznik je dužan da obezbedi da se radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, jednake onima propisanim ovim zakonom, u istom obimu sprovode i u njegovim poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica – u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva, u njegovom većinskom vlasništvu koja imaju sedište u stranoj državi, osim ako je to izričito suprotno propisima te države.

Obveznik koji je deo međunarodne grupacije primenjuje programe i procedure koji važe za celu grupaciju, uključujući procedure za razmenu informacija za potrebe poznavanja i praćenja stranke, smanjenja i otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugih radnji i mera u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznik koji je deo međunarodne grupacije može sa drugim članicama te grupacije da razmenjuje podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoje osnovi sumnje na pranje novca i finansiranje terorizma i koje su kao takve prijavljene Upravi, osim ako Uprava ne zahteva drugačije postupanje.

Ako se poslovna jedinica ili podređeno društvo pravnog lica nalazi u državi koja ne primenjuje međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma obveznik je dužan da obezbedi pojačanu kontrolu sprovođenja radnji i mera iz stava 1. ovog člana.

Ukoliko odgovarajuće mere navedene u stavu 3. ovog člana nisu dovoljne, u naročito opravdanim slučajevima, organ iz člana 104. ovog zakona i Uprava odlučuju o primeni posebnih mera nadzora.

Ako propisima strane države nije dopušteno sprovođenje radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca ili finansiranja terorizma u obimu propisanom ovim zakonom, obveznik je dužan da o tome odmah obavesti Upravu i organ iz člana 104. ovog zakona, radi donošenja odgovarajućih mera za otklanjanje rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da svoje poslovne jedinice ili podređena društva pravnog lica u većinskom vlasništvu u stranoj državi pravovremeno i redovno upoznaje sa postupcima koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito u delu koji se odnosi na radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, dostavljanja podataka Upravi, vođenja evidencija, unutrašnje kontrole i drugih okolnosti povezanih sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca ili finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da internim aktima propiše način vršenja kontrole primene procedura za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma na nivou grupacije.

5. Ovlašćeno lice, obrazovanje i unutrašnja kontrola

a) Ovlašćeno lice

Određivanje ovlašćenog lica i njegovog zamenika

Član 49.

Obveznik je dužan da za vršenje pojedinih radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika.

Ako obveznik ima jednog zaposlenog, taj zaposleni se smatra ovlašćenim licem.

Uslovi koje ovlašćeno lice mora da ispunjava

Član 50.

Ovlašćeno lice iz člana 49. ovog zakona, može biti lice koje ispunjava sledeće uslove:

da je zaposleno kod obveznika na radnom mestu sa ovlašćenjima koja tom licu omogućavaju delotvorno, brzo i kvalitetno izvršavanje zadataka propisanih ovim zakonom;

da nije pravnosnažno osuđivano ili se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti koja ga čine nepodobnim za vršenje poslova ovlašćenog lica;

da je stručno osposobljeno za poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma;

da poznaje prirodu poslovanja obveznika u oblastima koja su podložna riziku pranja novca ili finansiranja terorizma.

Zamenik ovlašćenog lica mora da ispunjava iste uslove kao i lice iz stava 1. ovog člana.

Obaveze ovlašćenog lica

Član 51.

Ovlašćeno lice vrši sledeće poslove u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma:

stara se o uspostavljanju, delovanju i razvoju sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, i inicira i predlaže rukovodstvu odgovarajuće mere za njegovo unapređenje;

obezbeđuje pravilno i blagovremeno dostavljanje podataka Upravi u skladu sa ovim zakonom;

učestvuje u izradi internih akata;

učestvuje u izradi smernica za vršenje unutrašnje kontrole;

učestvuje u uspostavljanju i razvoju informatičke podrške;

učestvuje u pripremi programa stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u obvezniku.

Zamenik ovlašćenog lica zamenjuje ovlašćeno lice u njegovom odsustvu i obavlja druge zadatke u skladu sa internim aktom obveznika.

Ovlašćeno lice samostalno vrši zadatke i neposredno je odgovorno najvišem rukovodstvu.

Obaveze obveznika

Član 52.

Obveznik je dužan da ovlašćenom licu obezbedi:

neograničen pristup podacima, informacijama i dokumentaciji koja je neophodna za vršenje njegovih poslova;

odgovarajuće kadrovske, materijalne, informaciono-tehničke i druge uslove za rad;

odgovarajuće prostorne i tehničke mogućnosti koje obezbeđuju odgovarajući stepen zaštite poverljivih podataka kojima raspolaže ovlašćeno lice;

stalno stručno osposobljavanje;

zamenu za vreme njegovog odsustva;

zaštitu u smislu zabrane odavanja podataka o njemu neovlašćenim licima, kao i zaštitu od drugih postupaka koji mogu uticati na neometano vršenje njegovih dužnosti.

Unutrašnje organizacione jedinice, uključujući najviše rukovodstvo u obvezniku, dužni su da ovlašćenom licu obezbede pomoć i podršku pri vršenju poslova, kao i da ga redovno obaveštavaju o činjenicama koje su, ili koje bi mogle biti povezane sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Obveznik je dužan da propiše način saradnje između ovlašćenog lica i ostalih organizacionih jedinica.

Obveznik Upravi dostavlja podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta ovlašćenog lica i njegovog zamenika, kao i podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta člana najvišeg rukovodstva odgovornog za primenu ovog zakona, kao i svaku promenu tih podataka najkasnije u roku od 15 dana od dana imenovanja.

b) Obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje

Obaveza redovnog obrazovanja

Član 53.

Obveznik je dužan da obezbedi redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje odnosi se na upoznavanje sa odredbama zakona i propisa donetih na osnovu njega i internih akata, sa stručnom literaturom o sprečavanju i otkrivanju pranja novca i finansiranja terorizma, sa listom indikatora za prepoznavanje stranaka i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Obveznik je dužan da izradi program godišnjeg stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma najkasnije do kraja marta za tekuću godinu.

v) Unutrašnja kontrola, interna revizija i integritet zaposlenih

Unutrašnja kontrola i interna revizija

Član 54.

Obveznik je dužan da, u okviru aktivnosti koje preduzima radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, sprovodi redovnu unutrašnju kontrolu obavljanja poslova sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznik sprovodi unutrašnju kontrolu u skladu sa utvrđenim rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da organizuje nezavisnu internu reviziju u čijem delokrugu je redovna procena adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma kada zakon koji uređuje delatnost obveznika propisuje obavezu postojanja nezavisne interne revizije, ili kada obveznik proceni da je, imajući u vidu veličinu i prirodu posla, potrebno da postoji nezavisna interna revizija u smislu ovog zakona.

Integritet zaposlenih

Član 55.

Obveznik je dužan da utvrdi postupak kojim se pri zasnivanju radnog odnosa na radnom mestu na kome se primenjuju odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, kandidat za to radno mesto proverava da li je osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist ili krivična dela povezana sa terorizmom.

U postupku iz stava 1. ovog člana proveravaju se i drugi kriterijumi kojima se utvrđuje da kandidat za radno mesto iz stava 1. ovog člana, zadovoljava visoke stručne i moralne kvalitete.

g) Podzakonski propisi za vršenje određenih poslova obveznika

Metodologija za izvršavanje poslova kod obveznika

Član 56.

Ministar, na predlog Uprave, bliže propisuje način vršenja unutrašnje kontrole, čuvanja i zaštite podataka, vođenja evidencija i stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih kod obveznika po ovom zakonu.

III. RADNJE I MERE KOJE PREDUZIMAJU ADVOKATI

Utvrđivanje i provera identiteta stranke

Član 57.

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. tač. 1)–5) ovog zakona.

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tačka 2. ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. tač. 1)–3) i 6)–9) ovog zakona.

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. ovog zakona.

Advokat utvrđuje i proverava identitet stranke, odnosno njenog zastupnika, prokuriste i punomoćnika i pribavlja podatke iz člana 103. tač. 1) i 2) ovog zakona uvidom u lični dokument tog lica u njegovom prisustvu, odnosno u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja, ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar.

Advokat je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke koje je pravno lice ili lice stranog prava u drugom pravnom obliku pribavljanjem podataka iz člana 103. tačka 3) ovog zakona uvidom u originale ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra koja ne sme biti starija od šest meseca od dana izdavanja. Ako iz njih nije moguće pribaviti potrebne podatke, oni se pribavljaju uvidom u original ili overenu kopiju isprave i drugu poslovnu dokumentaciju koju dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik pravnog lica.

Ostale podatke iz člana 103. ovog zakona advokat pribavlja uvidom u original ili overenu kopiju isprave i drugu poslovnu dokumentaciju.

O podacima koji nedostaju, osim podataka iz člana 103. tač. 11)–13) ovog zakona, advokat uzima pismenu izjavu stranke.

Obaveštavanje Uprave o licima i transakcijama za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma

Član 58.

Ako advokat, prilikom vršenja poslova iz člana 4. stav 2. ovog zakona, utvrdi da u vezi sa licem ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužan je da o tome obavesti Upravu pre izvršenja transakcije, kao i da u tom obaveštenju navede rok u kojem bi trebalo da se transakcija izvrši. U slučaju hitnosti, takvo obaveštenje može se dati i telefonom, ali se naknadno mora dostaviti Upravi u pismenom obliku najkasnije sledećeg radnog dana.

Obaveza obaveštavanja iz stava 1. ovog člana važi i za planiranu transakciju bez obzira na to da li je transakcija kasnije izvršena.

Ako advokat zbog prirode transakcije ili zbog toga što transakcija nije izvršena ili iz drugih opravdanih razloga ne može da postupa u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, dužan je da Upravi dostavi podatke čim to bude moguće, a najkasnije odmah po saznanju razloga za osnove sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Advokat je dužan da pismeno obrazloži razloge zbog kojih nije postupio na propisani način.

Advokat je dužan da u slučaju kada stranka od njega traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, o tome odmah obavesti Upravu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je stranka tražila savet.

Advokat obaveštava Upravu elektronskim putem, preporučenom pošiljkom ili dostavom preko kurira. U slučaju hitnosti, takvo obaveštenje može se dati i telefonom, uz obavezu naknadnog obaveštavanja elektronskim putem, preporučenom pošiljkom ili dostavom preko kurira, najkasnije sledećeg radnog dana.

Traženje podataka od advokata

Član 59.

Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, može da zahteva od advokata podatke, informacije i dokumentaciju neophodne za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može da zahteva od advokata i podatke i informacije iz stava 1. ovog člana koji se odnose na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Advokat je dužan da podatke, informacije i dokumentaciju iz ovog člana Upravi dostavi bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.

Uprava može, zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, advokatu da odredi i duži rok za dostavljanje dokumentacije.

Izuzeci

Član 60.

Advokat nije dužan da postupa u skladu sa odredbama člana 58. st. 1. i 2. ovog zakona u vezi sa podatkom koji dobije od stranke ili o stranci pri utvrđivanju njenog pravnog položaja ili njenom zastupanju u sudskom postupku ili u vezi sa sudskim postupkom, što podrazumeva i davanje saveta o pokretanju ili izbegavanju tog postupka, bez obzira da li je taj podatak pribavljen pre, u toku ili nakon sudskog postupka.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana advokat nije dužan da dostavi podatke, informacije i dokumentaciju na zahtev Uprave iz člana 59. ovog zakona. U tom slučaju dužan je da Upravu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, pismeno obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio u skladu sa zahtevom Uprave.

Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora

Član 61.

Advokat je dužan da izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Kod izrade liste iz stava 1. ovog člana advokat uzima u obzir složenost i obim izvršenja transakcija, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke.

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja osnova sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma primenjuju listu indikatora iz stava 1. ovog člana, i da uzima u obzir i druge okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.

Prilikom izrade liste indikatora iz stava 1. ovog člana, advokat je dužan da unese i indikatore koji su objavljeni na zvaničnoj internet stranici Uprave.

Vođenje evidencije

Član 62.

Advokat vodi evidenciju podataka:

o strankama, kao i poslovnim odnosima i transakcijama iz člana 8. ovog zakona;

dostavljenih Upravi u skladu sa članom 58. ovog zakona.

IV. RADNJE I MERE KOJE PREDUZIMAJU JAVNI BELEŽNICI

Utvrđivanje identiteta stranke

Član 63.

Javni beležnik utvrđuje identitet stranke u skladu sa propisima koji regulišu javnobeležničku delatnost.

Obaveštavanje Uprave o licima i transakcijama za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma

Član 64.

Ako javni beležnik, prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja privatne isprave (solemnizacije), utvrdi da u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Upravu.

Ako javni beležnik zbog prirode transakcije ili iz drugih opravdanih razloga ne može da postupa u skladu sa stavom 1. ovog člana, dužan je da obavesti Upravi čim to bude moguće. Javni beležnik je dužan da pismeno obrazloži razloge zbog kojih nije postupio na propisani način.

Javni beležnik Upravu obaveštava elektronskim putem. U slučaju hitnosti, takvo obaveštenje može se dati i telefonom, uz obavezu naknadnog obaveštavanja elektronskim putem, najkasnije sledećeg radnog dana.

Dužnost davanja podataka

Član 65.

Javni beležnik je dužan da Upravi na njen zahtev bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, dostavi sve raspoložive podatke, informacije i dokumentaciju neophodnu za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije, ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.

Javni beležnik može zahtevati od Uprave produženje roka za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije, ako zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, proceni da ne može blagovremeno da postupi u prvobitno određenom roku.

Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora

Član 66.

Javnobeležnička komora sastavlja listu indikatora, a javni beležnici su dužni da je primenjuju u svakom konkretnom slučaju.

Način vođenja evidencija

Član 67.

Javni beležnik vodi evidenciju podataka o strankama i transakcijama koji su dostavljeni Upravi na način propisan Javnobeležničkim poslovnikom.

V. INDIKATORI ZA PREPOZNAVANJE OSNOVA SUMNJE

Saradnja prilikom izrade liste indikatora

Član 68.

Organi iz člana 104. ovog zakona izrađuju liste indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, koje se objavljuju na veb sajtu Uprave.

U izradi liste indikatora mogu učestvovati i druga lica po pozivu.

Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora

Član 69.

Obveznik je dužan da izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Prilikom izrade liste indikatora, obveznik da je dužan da unese i indikatore koje su izradili organi iz člana 104. ovog zakona u skladu sa članom 68. ovog zakona.

Kod izrade liste iz stava 1. ovog člana obveznik uzima u obzir složenost i obim izvršenja transakcija, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke.

Obveznik je dužan da prilikom utvrđivanja osnova sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma primenjuju listu indikatora iz stava 1. ovog člana, i da uzima u obzir i druge okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.

VI. SARADNJA NADLEŽNIH ORGANA, PROCENA RIZIKA NA NACIONALNOM NIVOU I ANALIZA EFIKASNOSTI I DELOTVORNOSTI SISTEMA

Saradnja nadležnih organa i procena rizika na nacionalnom nivou

Član 70.

Vlada obrazuje koordinaciono telo radi ostvarivanja efikasne saradnje i koordinacije poslova nadležnih organa koji se vrše u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom nivou izrađuje se u pismenoj formi i ažurira najmanje jednom u tri godine.

Analiza efikasnosti i delotvornosti sistema

Član 71.

Analiza efikasnosti i delotvornosti sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma vrši se najmanje jednom godišnje.

Radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana Uprava vodi sledeće evidencije:

o licima i transakcijama iz člana 47. ovog zakona;

o izdatim nalozima za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije iz čl. 75. i 82. ovog zakona;

o izdatim nalozima za praćenje finansijskog poslovanja stranke iz člana 76. ovog zakona;

o primljenim inicijativama iz člana 77. ovog zakona;

o podacima prosleđenim nadležnim državnim organima u skladu sa članom 78. ovog zakona;

o podacima primljenim i dostavljenim u skladu sa čl. 80. i 81. ovog zakona;

o podacima o prekršajima, privrednim prestupima i krivičnim delima koja se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma;

o nedostacima, nezakonitostima i izrečenim merama u nadzoru iz člana 104. ovog zakona;

o obaveštenjima iz člana 112. ovog zakona.

Organi iz člana 104. ovog zakona, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, javna tužilaštva i sudovi dužni su da Upravi, radi objedinjavanja podataka i analize iz stava 1. ovog člana, redovno dostavljaju podatke i informacije o postupcima u vezi sa prekršajima, privrednim prestupima i krivičnim delima koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma, o njihovim izvršiocima, kao i o oduzimanju imovine stečene izvršenjem krivičnog dela.

Organi iz člana 104. ovog zakona i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, dužni su da Upravi dostavljaju sledeće podatke:

datum podnošenja prijave, odnosno zahteva za pokretanje prekršajnog postupka;

ime, prezime, datum i mesto rođenja, jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG), odnosno poslovno ime i sedište lica protiv koga je podneta prijava, odnosno zahtev;

pravna kvalifikacija dela i mesto, vreme i način izvršenja radnje dela;

pravna kvalifikacija prethodnog dela i mesto, vreme i način izvršenja radnje tog dela.

Republičko javno tužilaštvo i drugo nadležno tužilaštvo, dužno je da Upravi dostavi sledeće podatke:

datum podizanja optužnice;

ime, prezime, datum i mesto rođenja, JMBG, odnosno poslovno ime i sedište optuženog lica;

pravna kvalifikacija dela, mesto, vreme i način izvršenja radnje dela;

pravna kvalifikacija prethodnog dela, mesto, vreme i način izvršenja radnje tog dela.

Sudovi su dužni da Upravi dostave sledeće podatke:

ime, prezime, datum i mesto rođenja, JMBG, odnosno poslovno ime i sedište lica protiv kojih je pokrenut postupak;

pravna kvalifikacija dela, vrsta i iznos privremeno ili trajno oduzete imovinske koristi;

vrsta i visina kazne;

poslednja odluka doneta u postupku u trenutku izveštavanja;

o primljenim i poslatim zamolnicama u vezi sa krivičnim delima iz stava 3. ovog člana ili prethodnim delima;

o svim primljenim i poslatim zahtevima za privremeno ili trajno oduzimanje imovinske koristi, bez obzira na vrstu krivičnog dela.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa dužno je da Upravi dostavi podatke o primljenim i poslatim zahtevima za međunarodnu pravnu pomoć u vezi sa krivičnim delima iz stava 3. ovog člana, kao i podatke o privremeno i trajno oduzetoj imovini.

Nadležni državni organi kojima je Uprava dostavila obaveštenje iz člana 78. ovog zakona, dužni su da Upravi dostave podatke o preduzetim merama i donetim odlukama.

Organi iz stava 3. ovog člana dužni su da podatke iz st. 4–7. ovog člana dostavljaju Upravi jednom godišnje, a najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu, kao i na njen zahtev.

Način dostavljanja podataka i informacija iz stava 3. ovog člana uređuje Ministar na predlog Uprave.

VII. UPRAVA ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA

1. Opšte odredbe

Član 72.

Uprava za sprečavanje pranja novca obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Uprava obavlja finansijsko-informacione poslove: prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa ovim zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa zakonom.

2. Otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma

Traženje podataka od obveznika

Član 73.

Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, može od obveznika da zahteva:

podatke iz evidencija o strankama i transakcijama koje obveznik vodi na osnovu člana 99. stav 1. ovog zakona;

podatke o novcu i imovini stranke kod obveznika;

podatke o prometu novca ili imovine stranke kod obveznika;

podatke o drugim poslovnim odnosima stranke uspostavljenim kod obveznika;

druge podatke i informacije potrebne za otkrivanje ili dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može da zahteva od obveznika i podatke i informacije iz stava 1. ovog člana koji se odnose na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, obveznik je dužan da Upravi, na njen zahtev, dostavi svu potrebnu dokumentaciju.

Obveznik je dužan da podatke, informacije i dokumentaciju iz ovog člana Upravi dostavi bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, ili omogući Upravi direktan elektronski pristup tim podacima, informacijama ili dokumentaciji, bez naknade. Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.

Uprava može, zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, obvezniku da odredi i duži rok za dostavljanje dokumentacije ili da tu dokumentaciju pregleda kod obveznika. Zaposleni u Upravi koji pregleda tu dokumentaciju legitimiše se službenom legitimacijom i službenom značkom sa identifikacionim brojem.

Obrazac službene legitimacije i izgled službene značke propisuje Ministar.

Podaci, informacije i dokumentacija iz ovog člana dostavljaju se na način koji propisuje Ministar, na predlog Uprave.

Traženje podataka od nadležnih državnih organa i imalaca javnih ovlašćenja

Član 74.

Uprava može, radi ocene da li u vezi sa određenim transakcijama ili određenim licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, da od državnih organa, organizacija i lica kojima su poverena javna ovlašćenja, zahteva podatke, informacije i dokumentaciju koji su potrebni za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može od organa i organizacija iz stava 1. ovog člana da zahteva podatke, informacije i dokumentaciju koji su potrebni za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma, a koji se odnose na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Organi i organizacije iz stava 1. ovog člana dužni su da Upravi, u pismenoj formi, dostave tražene podatke, u roku od osam dana od dana prijema zahteva ili da omoguće Upravi direktan elektronski pristup podacima i informacijama, bez naknade.

Uprava može, u hitnim slučajevima zahtevati dostavljanje podataka u roku kraćem od roka iz stava 3. ovog člana.

Privremeno obustavljanje izvršenja transakcije

Član 75.

Uprava može izdati pismeni nalog obvezniku kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije, ako oceni da u vezi sa transakcijom ili licem koje obavlja transakciju postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, o čemu obaveštava nadležne organe radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.

Direktor Uprave može, u hitnim slučajevima, usmeno izdati nalog kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije, koji mora, u pismenoj formi, potvrditi najkasnije sledećeg radnog dana.

Privremeno obustavljanje izvršenja transakcije na osnovu st. 1. i 2. ovog člana može trajati 72 sata od momenta privremenog obustavljanja izvršenja transakcije. Ako rok iz ovog stava pada u neradne dane, Uprava može izdati nalog kojim se taj rok produžava za dodatnih 48 sati.

Za vreme za koje je izvršenje transakcije privremeno obustavljeno obveznik je dužan da se pridržava naloga Uprave koji se odnose na tu transakciju ili na lice koje vrši tu transakciju.

Nadležni organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, bez odlaganja preduzmu mere iz svoje nadležnosti i o tome odmah obaveste Upravu.

Ako Uprava u roku iz stava 3. ovog člana utvrdi da ne postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužna je da obavesti obveznika da može da izvrši transakciju.

Ako Uprava u roku iz stava 3. ovog člana ne obavesti obveznika o rezultatima sprovedenih radnji, smatra se da je obvezniku dozvoljeno da izvrši transakciju.

Obveznik može da privremeno obustavi izvršenje transakcije, najduže do 72 sata, ako osnovano posumnja da se, u vezi sa transakcijom ili licem koje vrši ili za koje se vrši transakcija, radi o pranju novca i ako je to neophodno za blagovremeno izvršavanje obaveza iz ovog zakona.

Praćenje finansijskog poslovanja stranke

Član 76.

Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma može obvezniku izdati pismeni nalog da prati sve transakcije ili poslove tih lica koji se vrše kod obveznika.

Nalog iz stava 1. ovog člana Uprava može izdati i u odnosu na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Obveznik je dužan da o svakoj transakciji ili poslu obaveštava Upravu u rokovima koji su određeni u nalogu iz stava 1. ovog člana.

Ako u nalogu nije drugačije određeno, obveznik je dužan da Upravu o svakoj transakciji ili poslu obaveštava pre izvršenja transakcije ili posla, kao i da u obaveštenju navede rok u kome će se transakcija ili posao izvršiti.

Ako obveznik, zbog prirode transakcije ili posla ili iz drugih opravdanih razloga, ne može da postupi u skladu sa stavom 4. ovog člana, dužan je da Upravu o toj transakciji ili poslu obavesti odmah nakon njihovog izvršenja, a najkasnije narednog radnog dana. Obveznik je dužan da u obaveštenju navede razloge zbog kojih nije postupio u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Mera iz stava 1. ovog člana traje tri meseca od dana izdavanja naloga. Ova mera može se produžavati na po mesec dana, a najduže šest meseci od dana izdavanja naloga.

Inicijativa za pokretanje postupka u Upravi

Član 77.

Ako u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca, finansiranju terorizma ili prethodnom krivičnom delu Uprava može započeti postupak prikupljanja podataka, informacija i dokumentacije u skladu sa ovim zakonom, kao i izvršiti druge radnje i mere iz svoje nadležnosti i na osnovu pismene i obrazložene inicijative suda, javnog tužioca, policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije, Poreske uprave, Uprave carina, Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti, nadležnih inspekcija i državnih organa nadležnih za državnu reviziju i borbu protiv korupcije.

Ako u vezi sa određenim transakcijama postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca, finansiranju terorizma ili prethodnom krivičnom delu, državni organ iz stava 1. ovog člana može da traži od Uprave podatke i informacije potrebne za dokazivanje tih krivičnih dela.

Uprava je dužna da odbije pokretanje postupka na osnovu inicijative iz stava 1. ovog člana ili zahteva iz stava 2. ovog člana ako u njoj nisu obrazloženi osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i u slučajevima kada je očigledno da takvi osnovi sumnje ne postoje.

Uprava je dužna da u slučaju iz stava 3. ovog člana pismenim putem obavesti podnosioca inicijative o razlozima zbog kojih nije pokrenula postupak na osnovu te inicijative.

Prosleđivanje podataka nadležnim organima

Član 78.

Ako Uprava na osnovu dobijenih podataka, informacija i dokumentacije, oceni da u vezi sa određenom transakcijom ili licem postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužna je da u pismenoj formi o tome obavesti nadležne državne organe, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti, kao i da im dostavi prikupljenu dokumentaciju.

Povratna informacija

Član 79.

Uprava je dužna da obveznika i državni organ iz člana 112. ovog zakona, koji su je obavestili o licu ili transakciji u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, obaveštava o rezultatima do kojih su njihova obaveštenja dovela.

Obaveštavanje iz stava 1. ovog člana odnosi se na:

podatke o broju podnetih obaveštenja o transakcijama ili licima za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

rezultate do kojih su ta obaveštenja dovela;

informacije koje Uprava poseduje o tehnikama pranja novca i finansiranja terorizma i trendovima u toj oblasti;

opis slučajeva iz prakse Uprave i drugih nadležnih državnih organa.

3. Međunarodna saradnja

Traženje podataka od stranih država

Član 80.

Uprava može da traži podatke, informacije i dokumentaciju potrebnu za sprečavanje i otkrivanje pranja novca ili finansiranja terorizma od nadležnih organa stranih država.

Podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu stava 1. ovog člana Uprava može koristiti samo za namene određene ovim zakonom.

Podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu stava 1. ovog člana Uprava ne može da prosledi drugom državnom organu bez prethodne saglasnosti državnog organa strane države nadležnog za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji je te podatke dostavio Upravi.

Podatke, informacije i dokumentaciju pribavljene na osnovu stava 1. ovog člana Uprava ne može da koristi suprotno uslovima i ograničenjima koja je odredio državni organ strane države koji je te podatke dostavio Upravi.

Dostavljanje podataka nadležnim državnim organima stranih država

Član 81.

Podatke i informacije i dokumentaciju u vezi sa transakcijama ili licima za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma Uprava može da dostavi organima stranih država nadležnim za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma na njihov pismeni i obrazloženi zahtev ili na svoju inicijativu.

Uprava može da odbije ispunjenje zahteva iz stava 1. ovog člana ako bi dostavljanje tih podataka ugrozilo ili moglo da ugrozi tok krivičnog postupka u Republici Srbiji.

Uprava je dužna da o odbijanju zahteva pismenim putem obavesti državni organ strane države koji je tražio podatke, informacije ili dokumentaciju, kao i da u tom obaveštenju navede razloge odbijanja zahteva.

Uprava može da odredi uslove i ograničenja pod kojima organ strane države može koristiti podatke, informacije i dokumentaciju iz stava 1. ovog člana.

Privremeno obustavljanje izvršenja transakcije

na zahtev nadležnog organa strane države

Član 82.

Uprava može, pod uslovima određenim ovim zakonom i pod uslovom uzajamnosti, izdati pismeni nalog kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije i na osnovu pismenog i obrazloženog zahteva državnog organa strane države nadležnog za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Na privremeno obustavljanje izvršenja transakcije iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 75. ovog zakona.

Uprava može da odbije izvršenje zahteva iz stava 1. ovog člana ako bi dostavljanje tih podataka ugrozilo ili moglo da ugrozi tok krivičnog postupka u Republici Srbiji, o čemu pismenim putem obaveštava nadležni organ strane države koji je taj zahtev dostavio navodeći razloge odbijanja.

Zahtev nadležnom organu strane države

za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije

Član 83.

Uprava može da traži od organa strane države nadležnog za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma da privremeno obustavi izvršenje transakcije ako u vezi sa tom transakcijom ili licem koje vrši tu transakciju postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

4. Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma

Član 84.

Uprava obavlja poslove sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, i to:

prati izvršavanje odredaba ovog zakona i preduzima radnje i mere iz svoje nadležnosti radi otklanjanja uočenih nepravilnosti;

učestvuje u izradi polaznih osnova za unapređenje zakonskog okvira u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma;

učestvuje u izradi liste indikatora za prepoznavanje transakcija ili lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

priprema i daje mišljenja o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, u saradnji sa nadzornim organima;

priprema i daje preporuke u cilju jedinstvene primene ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona kod obveznika;

planira i sprovodi obuku zaposlenih u Upravi i sarađuje kod stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih kod obveznika u vezi sa primenom propisa iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma;

inicira zaključivanje sporazuma o saradnji sa nadležnim državnim organima, nadležnim organima stranih država i međunarodnim organizacijama;

zaključuje sporazum o saradnji sa državnim organima koji obavljaju poslove državne uprave u oblasti građevinarstva, kao i drugim oblastima koje su izložene rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma, i sa kojima zajednički izrađuje smernice i preporuke u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma za pravna lica i preduzetnike koji obavljaju delatnost u ovim oblastima;

učestvuje u međunarodnoj saradnji u oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma;

objavljuje statističke podatke u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma;

obaveštava javnost o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma;

vrši druge poslove u skladu sa zakonom.

5. Ostale obaveze

Izveštavanje o radu

Član 85.

Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži statističke podatke, podatke o pojavnim oblicima pranja novca ili finansiranja terorizma, trendove u pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i podatke o aktivnostima Uprave.

VIII. KONTROLA PRENOSA FIZIČKI PRENOSIVIH SREDSTAVA PLAĆANJA PREKO DRŽAVNE GRANICE

Prijava prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja

Član 86.

Svako fizičko lice koje prelazi državnu granicu i pri tom prenosi fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti, dužno je da to prijavi nadležnom carinskom organu.

Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži podatke iz člana 100. stav 1. ovog zakona.

Ministar propisuje oblik i sadržinu obrasca prijave, način podnošenja i popunjavanja prijave, kao i način obaveštavanja o ovoj obavezi fizičkih lica koja prelaze državnu granicu.

Carinska kontrola

Član 87.

Nadležni carinski organ, u vršenju carinske kontrole u skladu sa zakonom, kontroliše ispunjavanje obaveze iz člana 86. ovog zakona.

Nadležni carinski organ kontroliše da li se fizički prenosiva sredstva plaćanja nalaze u poštanskoj pošiljci ili pošiljci robe (kargo).

Osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma

Član 88.

Ako nadležni carinski organ ustanovi da fizičko lice prenosi preko državne granice fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu nižem od iznosa iz člana 86. stav 1. ovog zakona, ili ta sredstva budu pronađena u poštanskoj pošiljci ili pošiljci robe (kargo), a postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužan je da prikupi podatke iz člana 100. stav 2. ovog zakona.

Nadležni carinski organ privremeno zadržava fizički prenosiva sredstva plaćanja koja nisu prijavljena i deponuje ih na račun nadležnog organa za vođenje prekršajnog postupka koji se vodi kod Narodne banke Srbije. Nadležni carinski organ privremeno zadržava ta sredstva i kada oceni da postoji osnovana sumnja da su ta sredstva, bez obzira na njihov iznos, u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. O oduzetim fizički prenosivim sredstvima plaćanja izdaje se potvrda.

Dostavljanje podataka Upravi

Član 89.

Nadležni carinski organ dužan je da Upravi dostavi podatke iz člana 100. stav 1. ovog zakona o svakom prijavljenom ili neprijavljenom prenosu fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice u roku od tri dana od dana tog prenosa, a u slučaju da postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma dužan je da navede i razloge za sumnju.

Nadležni carinski organ dužan je da Upravi dostavi podatke iz člana 100. stav 2. ovog zakona u roku iz stava 1. ovog člana u slučaju prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice u iznosu nižem od iznosa iz člana 86. stav 1. ovog člana ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

IX. ZAŠTITA I ČUVANJE PODATAKA I VOĐENJE EVIDENCIJA

1. Zaštita podataka

Zabrana dojavljivanja

Član 90.

Obveznik, odnosno njegovi zaposleni, uključujući i članove upravnog, nadzornog i drugog organa upravljanja, kao i druga lica kojima su dostupni podaci iz člana 99. ovog zakona, ne smeju stranci ili trećem licu otkriti:

da su dostavljeni ili su u postupku dostavljanja Upravi podaci, informacije i dokumentacija o stranci ili o transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

da je Uprava, na osnovu čl. 75. i 82. ovog zakona, izdala nalog za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije;

da je Uprava, na osnovu člana 76. ovog zakona, izdala nalog za praćenje finansijskog poslovanja stranke;

da je protiv stranke ili trećeg lica pokrenut ili bi mogao biti pokrenut postupak u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma.

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na slučajeve:

kada su podaci, informacije i dokumentacija koje u skladu sa ovim zakonom prikuplja i vodi obveznik potrebni za utvrđivanje činjenica u krivičnom postupku i ako te podatke traži nadležni sud u skladu sa zakonom;

ako podatke iz tačke 1. ovog stava traži organ iz člana 104. ovog zakona u postupku nadzora nad primenom odredaba ovog zakona;

ako preduzeće za reviziju, ovlašćeni revizor, pravno ili fizičko lice koje pruža računovodstvene usluge ili usluge poreskog savetovanja pokuša da odvrati stranku od nezakonite delatnosti;

kada obveznik postupa u skladu sa članom 48. stav 2. ovog zakona;

kod razmene informacija između dva ili više obveznika u slučajevima koji se odnose na istu stranku i istu transakciju, pod uslovom da su to obveznici iz Republike Srbije ili treće države koja propisuje obaveze u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma koje su ekvivalentne obavezama propisanim ovim zakonom, da se bave istom delatnošću, kao i da podležu obavezama čuvanja profesionalne tajne i podataka o ličnosti.

Tajnost podataka

Član 91.

Podaci, informacije i dokumentacija koje Uprava prikupi u skladu sa ovim zakonom predstavljaju tajne podatke u smislu zakona koji uređuje određivanje i zaštitu tajnih podataka.

Dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije iz stava 1. ovog člana nadležnim državnim organima i stranim državnim organima nadležnim za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma vrši se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje određivanje i zaštitu tajnih podataka i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

Kada obveznik dostavlja podatke, informacije i dokumentaciju Upravi, korespondentskoj banci u skladu sa članom 36. ovog zakona, u skladu sa čl. 11–15. ovog zakona, i trećem licu u skladu sa čl. 30–32. ovog zakona, ne smatra se da su povredili obavezu čuvanja poslovne, bankarske ili profesionalne tajne.

Obveznik je dužan da primenjuje odredbe ovog zakona bez obzira na obavezu čuvanja profesionalne tajne.

Isključenje od odgovornosti

Član 92.

Obveznik, odnosno njegovi zaposleni nisu odgovorni za štetu, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, učinjenu strankama i trećim licima ako, u skladu sa ovim zakonom:

pribavljaju i obrađuju podatke, informacije i dokumentaciju o strankama;

dostave Upravi podatke, informacije i dokumentaciju o svojim strankama;

izvrše nalog Uprave za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije ili za praćenje finansijskog poslovanja stranke;

privremeno obustave izvršenje transakcije u skladu sa odredbom člana 75. stav 8. ovog zakona.

Obveznik odnosno njegovi zaposleni ne odgovaraju disciplinski ili krivično za kršenje obaveze čuvanja poslovne, bankarske i profesionalne tajne ako:

podatke, informacije i dokumentaciju dostave Upravi u skladu sa ovim zakonom;

obrađuju podatke, informacije i dokumentaciju u cilju provere stranaka i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Zaštita integriteta ovlašćenog lica i zaposlenih

Član 93.

Obveznik je dužan da preduzme neophodne mere kako bi zaštitio ovlašćeno lice i zaposlene koji sprovode odredbe ovog zakona od nasilnih radnji usmerenih na njihov fizički i psihički integritet.

Korišćenje podataka, informacija i dokumentacije

Član 94.

Uprava, drugi nadležni državni organ ili imalac javnih ovlašćenja, obveznik i njihovi zaposleni mogu podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu ovog zakona koristiti samo za namene određene zakonom.

2. Čuvanje podataka

Rok za čuvanje podataka kod obveznika

Član 95.

Obveznik je dužan da podatke i dokumentaciju u vezi sa strankom, uspostavljenim poslovnim odnosom sa strankom, izvršenom analizom rizika i izvršenom transakcijom, pribavljene u skladu sa ovim zakonom, čuva najmanje deset godina od dana okončanja poslovnog odnosa, izvršene transakcije, odnosno od poslednjeg pristupa sefu ili ulaska u igračnicu.

Obveznik je dužan da podatke i dokumentaciju o ovlašćenom licu, zameniku ovlašćenog lica, stručnom osposobljavanju zaposlenih i izvršenim unutrašnjim kontrolama čuva najmanje pet godina od dana prestanka dužnosti ovlašćenog lica, izvršenog stručnog osposobljavanja ili izvršene unutrašnje kontrole.

Rok za čuvanje podataka kod nadležnog carinskog organa

Član 96.

Nadležni carinski organ dužan je da podatke prikupljene u skladu sa ovim zakonom čuva najmanje deset godina od dana njihovog pribavljanja.

Rok za čuvanje podataka kod Uprave

Član 97.

Uprava je dužna da podatke iz evidencija koje vodi u skladu sa ovim zakonom čuva najmanje deset godina od dana njihovog dobijanja.

3. Evidencije

Vođenje evidencija

Član 98.

Obveznik vodi evidenciju podataka:

o strankama, kao i poslovnim odnosima i transakcijama iz člana 8. ovog zakona;

dostavljenih Upravi u skladu sa članom 47. ovog zakona.

Nadležni carinski organ vodi evidencije o:

1) prijavljenim i neprijavljenim prenosima fizički prenosivih sredstava plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti preko državne granice;

2) prenosima ili pokušajima prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja u iznosu nižem od 10.000 evra u dinarima ili stranoj valuti preko državne granice ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Sadržina evidencija koje vodi obveznik

Član 99.

Evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama iz člana 98. stav 1. tačka 1) ovog zakona sadrži:

poslovno ime i pravnu formu, adresu, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) pravnog lica ili preduzetnika koje uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju, odnosno za koje se uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcija;

ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, JMBG zastupnika, punomoćnika ili prokuriste koji u ime i za račun stranke – pravnog lica, lica stranog prava, preduzetnika, trasta ili lica građanskog prava uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju, kao i vrstu i broj ličnog dokumenta, datum i mesto izdavanja;

ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica, njegovog zakonskog zastupnika i punomoćnika, kao i preduzetnika koji uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju, odnosno za koje se uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcija, kao i vrstu i broj ličnog dokumenta, naziv izdavaoca, datum i mesto izdavanja;

ime i prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište fizičkog lica koje ulazi u igračnicu ili pristupa sefu;

svrhu i namenu poslovnog odnosa, kao i informaciju o delatnosti i poslovnim aktivnostima stranke;

datum uspostavljanja poslovnog odnosa, odnosno datum i vreme ulaska u igračnicu ili pristupa sefu;

datum i vreme izvršenja transakcije;

iznos transakcije i valutu u kojoj je transakcija izvršena;

namenu transakcije, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište lica kome je transakcija namenjena;

način vršenja transakcije;

podatke i informacije o poreklu imovine koja je predmet ili koja će biti predmet poslovnog odnosa ili transakcije;

informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika stranke;

naziv lica građanskog prava.

Evidencija podataka dostavljenih Upravi u skladu sa članom 47. ovog zakona sadrži podatke iz stava 1. ovog člana.

Sadržina evidencija koje vodi nadležni carinski organ

Član 100.

Evidencija o prijavljenim i neprijavljenim prenosima fizički prenosivih sredstava plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti preko državne granice sadrži:

ime i prezime, prebivalište, datum i mesto rođenja i državljanstvo lica koje prenosi ta sredstva, kao i broj pasoša, datum i mesto izdavanja;

poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica, odnosno ime, prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i državljanstvo vlasnika tih sredstava, odnosno lica za koje se vrši prenos tih sredstava preko državne granice, kao i broj pasoša, datum i mesto izdavanja;

poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica, odnosno ime, prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i državljanstvo primaoca tih sredstava;

vrstu fizički prenosivih sredstava plaćanja;

iznos i valutu fizički prenosivih sredstava plaćanja koja se prenose;

poreklo fizički prenosivih sredstava plaćanja koja se prenose;

namenu za koju će ta sredstva biti upotrebljena;

mesto, datum i vreme prelaska državne granice;

prevozno sredstvo koje se koristi za prenos tih sredstava;

maršrutu (zemlja polaska i datum polaska, zemlja tranzita, zemlja dolaska i datum dolaska), transportno preduzeće i referentni broj (npr. broj leta);

podatak o tome da li su fizički prenosiva sredstva plaćanja prijavljena ili nisu.

Evidencija o prenosu fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice u iznosu nižem od 10.000 evra u dinarima ili stranoj valuti ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma sadrži:

ime, prezime, prebivalište, datum i mesto rođenja i državljanstvo lica koje prijavi ili ne prijavi prenos tih sredstva;

poslovno ime i sedište pravnog lica, odnosno ime, prezime, prebivalište i državljanstvo vlasnika tih sredstava, odnosno lica za koje se vrši prenos tih sredstava preko državne granice;

poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica, odnosno ime, prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i državljanstvo primaoca tih sredstava;

vrstu fizički prenosivih sredstava plaćanja;

iznos i valuta fizički prenosivih sredstava plaćanja koja se prenose;

poreklo fizički prenosivih sredstava plaćanja koja se prenose;

namenu za koju će ta sredstva biti upotrebljena;

mesto, datum i vreme prelaska državne granice;

prevozno sredstvo koje se koristi za prenos tih sredstava;

informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Sadržina evidencija koje vodi Uprava

Član 101.

Evidencija naloga za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije sadrži:

poslovno ime obveznika kome je izdat nalog;

datum i vreme izdavanja naloga;

iznos i valutu transakcije čije izvršenje je privremeno obustavljeno;

ime i prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i JMBG fizičkog lica koje traži izvršenje transakcije čije izvršenje je privremeno obustavljeno;

ime i prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i JMBG fizičkog lica, odnosno poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica koje je primalac sredstava, ili podatke o računu na koji se sredstva transferišu;

podatke o državnom organu koji je obavešten o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije.

Evidencija izdatih naloga za praćenje finansijskog poslovanja stranke sadrži:

poslovno ime obveznika kome je izdat nalog;

datum i vreme izdavanja naloga;

ime i prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i JMBG fizičkog lica odnosno, poslovno ime, adresu, i sedište pravnog lica u odnosu na koje je izdat nalog.

Evidencija o inicijativama iz člana 77. ovog zakona sadrži:

ime i prezime, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica, odnosno poslovno ime, sedište, matični broj i PIB pravnog lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

podatke o transakciji za koju postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (iznos transakcije, valuta, datum, odnosno period izvršenja transakcije);

informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Evidencija podataka prosleđenih nadležnim državnim organima u skladu sa članom 78. ovog zakona sadrži:

ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica, odnosno poslovno ime, sedište, matični broj i PIB pravnog lica u vezi sa kojima je Uprava nadležnom državnom organu dostavila podatke, informacije i dokumentaciju;

podatke o transakciji za koju postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (iznos transakcije, valuta, datum, odnosno vreme izvršenja transakcije);

informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

podatke o organu kome su ti podaci dostavljeni.

Evidencija podataka primljenih i dostavljenih u skladu sa čl. 80. i 81. ovog zakona sadrži:

naziv države ili organa kojima Uprava dostavlja ili traži podatke, informacije i dokumentaciju;

podatke o transakcijama ili licima o kojima Uprava dostavlja ili traži podatke iz stava 1. ovog člana.

Sadržina evidencija koje vode nadležni državni organi

Član 102.

Evidencija podataka o prekršajima, privrednim prestupima i krivičnim delima iz člana 71. st. 4–7. ovog zakona sadrži:

datum podnošenja prijave, podizanja optužnice, odnosno pokretanja postupka;

ime, prezime, datum i mesto rođenja odnosno poslovno ime i sedište prijavljenog ili optuženog lica, odnosno lica protiv koga je pokrenut postupak;

pravnu kvalifikaciju dela i mesto, vreme i način izvršenja radnje dela;

pravnu kvalifikaciju prethodnog dela i mesto, vreme i način izvršenja radnje tog dela;

vrstu i visinu privremeno ili trajno oduzete imovinske koristi koja je pribavljena krivičnim delom, privrednim prestupom, odnosno prekršajem;

vrstu i visinu kazne;

poslednju odluku donetu u postupku u trenutku izveštavanja;

podatke o primljenim i poslatim zamolnicama u vezi sa krivičnim delima pranja novca i finansiranja terorizma ili prethodnim delima;

podatke o primljenim i poslatim zahtevima za privremeno ili trajno oduzimanje protivpravne imovinske koristi bez obzira na vrstu krivičnog dela, privrednog prestupa, odnosno prekršaja;

podatke o primljenim i poslatim zahtevima za ekstradiciju u vezi sa krivičnim delima pranja novca i finansiranja terorizma.

Evidencija o prekršajima i izrečenim merama u vršenju nadzora iz člana 104. ovog zakona sadrži:

ime, prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, državljanstvo i JMBG fizičkog lica, a za odgovorno i ovlašćeno lice u pravnom licu i radno mesto i poslove koje vrši;

poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i PIB pravnog lica;

opis prekršaja, odnosno nedostataka;

podatke o izrečenim merama.

Evidencija o obaveštenjima iz člana 112. ovog zakona sadrži:

ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica, odnosno poslovno ime, sedište, matični broj i PIB pravnog lica na koje se odnose činjenice koje su u vezi ili koje bi mogle da budu u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma;

podatke o transakciji na koju se odnose činjenice koje su u vezi ili koje bi mogle da budu u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma (iznos transakcije, valuta, datum, odnosno vreme izvršenja transakcije);

opis činjenica koje su u vezi ili koje bi mogle da budu u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma.

Sadržina evidencija koje vodi advokat

Član 103.

Evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama koje vodi advokat na osnovu člana 62. ovog zakona sadrži:

ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, JMBG, vrstu, broj, mesto i datum izdavanja ličnog dokumenta fizičkog lica i preduzetnika, odnosno poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i PIB pravnog lica i preduzetnika za koje advokat vrši usluge;

ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, JMBG, vrstu, broj, mesto i datum izdavanja ličnog dokumenta zastupnika pravnog lica ili zakonskog zastupnika ili punomoćnika fizičkog lica koji u ime i za račun tog pravnog ili fizičkog lica uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju;

ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika pravnog lica za koje advokat vrši uslugu;

svrhu i namenu poslovnog odnosa, kao i informaciju o delatnosti stranke;

datum uspostavljanja poslovnog odnosa;

datum vršenja transakcije;

iznos transakcije i valutu u kojoj je transakcija izvršena;

namenu transakcije, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište lica kome je transakcija namenjena;

način vršenja transakcije;

podatke i informacije o poreklu imovine koja je predmet ili koja će biti predmet poslovnog odnosa ili transakcije;

ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica i preduzetnika, odnosno poslovno ime, adresu i sedište, matični broj i PIB pravnog lica i preduzetnika za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

podatke o transakciji u vezi sa kojom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (iznos i valuta u kojoj se transakcija vrši, datum i vreme vršenja transakcije);

informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

X. NADZOR

1. Organi nadležni za vršenje nadzora

Organi nadležni za vršenje nadzora i njihova ovlašćenja

Član 104.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika, advokata i javnih beležnika dužni su da vrše:

Uprava;

Narodna banka Srbije;

Komisija za hartije od vrednosti;

državni organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti deviznih i menjačkih poslova i igara na sreću;

ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine;

Advokatska komora Srbije;

ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja,

Javnobeležnička komora.

Ako organ iz stava 1. ovog člana u vršenju nadzora, utvrdi postojanje nepravilnosti ili nezakonitosti u primeni ovog zakona, dužan je da preduzme jednu od sledećih mera:

zahteva otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u roku koji sam odredi;

podnese zahtev nadležnom organu za pokretanje odgovarajućeg postupka;

preduzme druge mere i radnje za koje je zakonom ovlašćen.

Organ iz stava 1. ovog člana, ukoliko na osnovu zakona daje dozvole za rad obveznika, može privremeno ili trajno da zabrani obavljanje delatnosti obveznika u naročito opravdanim slučajevima.

Organ iz stava 1. ovog člana prilikom vršenja nadzora sprovodi pristup zasnovan na proceni rizika. U vršenju nadzora organ iz stava 1. ovog člana je dužan da:

1) ima jasnu sliku o rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji;

2) ima direktan i indirektan pristup svim relevantnim informacijama o specifičnim domaćim i međunarodnim rizicima vezanim za stranke i usluge obveznika;

3) prilagođava dinamiku nadzora i mere preduzete u nadzoru sa rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma kod obveznika, kao i sa procenjenim rizikom u Republici Srbiji.

Procenjeni rizik od pranja novca i finansiranja terorizma kod obveznika iz stava 3. ovog člana, uključujući i rizik od neprimenjivanja radnji i mera na osnovu ovog zakona, obveznik preispituje periodično, kao i kada dođe do značajne promene upravljačke ili organizacione strukture kod obveznika, kao i načina rada kod obveznika.

Nadležnost Uprave u nadzoru

Član 105.

Uprava vrši posredan i neposredan nadzor nad primenom ovog zakona kod obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 9), 13) i 14) ovog zakona.

Prilikom vršenja nadzora zaposleni u Upravi koji se bave poslovima nadzora se legitimišu službenom legitimacijom i značkom.

Posredan nadzor sprovodi se kontrolom dokumentacije koju obveznici dostavljaju Upravi na njen zahtev, odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva.

Neposredan nadzor pokreće se i vodi po službenoj dužnosti, a sprovodi se uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju obveznika, koji vrše zaposleni u Upravi.

Radi obavljanja nadzora, Uprava sačinjava kontrolne liste, koje objavljuje na zvaničnoj internet stranici Uprave. Sadržaj kontrolnih listi se preispituje najmanje dva puta godišnje.

Na postupak neposrednog nadzora shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Posredan nadzor

Član 106.

Obveznik je dužan da Upravi dostave podatke, informacije i dokumentaciju koji su neophodni za vršenje nadzora odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana od dana dostavljanja zahteva.

U cilju obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana može se doneti zaključak.

Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Neposredan nadzor

Član 107.

Neposredan nadzor se sprovodi na osnovu plana nadzora, koji se sačinjava na godišnjem nivou. Plan nadzora se označava stepenom tajnosti.

Direktor Uprave ili lice koje on odredi, na osnovu godišnjeg plana nadzora, izdaje pismeni nalog. Nadzor počinje uručenjem naloga za nadzor nadziranom subjektu, odnosno licu koje je prisutno.

Ako nadzirani subjekt, odnosno prisutno lice odbija uručenje naloga, smatra se da nadzor počinje pokazivanjem naloga i predočavanjem njegove sadržine nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu.

Kada u skladu sa zakonom nalog nije izdat, nadzor počinje preduzimanjem prve radnje zaposlenog u Upravi sa tim ciljem.

Zaposleni u Upravi može o svom dolasku obavestiti obveznika.

Zaposleni u Upravi je dužan da o izvršenom neposrednom nadzoru sačini zapisnik, u roku od 15 dana od dana završetka nadzora i dostavi ga obvezniku. Zapisnik sadrži nalaz i predložene, odnosno naložene mere.

Obveznik može da dostavi Upravi primedbe na zapisnik iz stava 6. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja zapisnika.

Ako zaposleni u Upravi utvrdi da su primedbe na zapisnik osnovane, sačinjava dopunu zapisnika.

Dopuna zapisnika dostavlja se obvezniku, koji ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja dopune zapisnika dostavi Upravi svoje primedbe.

Zaključak

Član 108.

Zaposleni u Upravi, u slučaju kada obveznik onemogući vršenje neposrednog nadzora donosi zaključak kojim se obvezniku nalaže da omogući vršenje nadzora odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zaključka.

Pod onemogućavanjem vršenja neposrednog nadzora podrazumeva se:

onemogućavanje uvida u dokumentaciju;

dostavljanje namerno ili grubom nepažnjom netačnih podataka;

neobezbeđivanje zaposlenom u Upravi uslova za vršenje neposrednog nadzora;

4) nedostavljanje u određenom roku traženih podataka i dokumentacije, kojom je obveznik dužan da raspolaže.

Nadležnost Narodne banke Srbije u nadzoru

Član 109.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 4) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 5) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost finansijskog lizinga.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 6) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost osiguranja.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 10), 11) i 16) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje pružanje platnih usluga.

Ostali organi nadležni za vršenje nadzora

Član 110.

Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona, kada se radi o kastodi i poslovima ovlašćene banke, i člana 4. stav 1. tač. 3) i 7) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojima se uređuje tržišta kapitala, zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava i zakonom kojim se reguliše poslovanje investicionih fondova.

Državni organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti deviznih i menjačkih poslova i igara na sreću vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 2), 8) i 15) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojima se uređuje inspekcijski nadzor.

Ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 12) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojima se uređuje inspekcijski nadzor.

Advokatska komora Srbije vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane advokata.

Ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine vrše nadzor nad primenom odredbe člana 46. ovog zakona.

Ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 16) ovog zakona.

Javnobeležnička komora vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane javnih beležnika.

Organi nadležni za vršenje nadzora dužni su da jedan drugom na zahtev dostave sve podatke i informacije potrebne za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.

2. Obaveštavanje Uprave u vezi sa nadzorom

Obaveštavanje o preduzetim merama u nadzoru

Član 111.

Organi iz člana 104. ovog zakona dužni su da o preduzetim merama u izvršenom nadzoru, o utvrđenim nepravilnostima i nezakonitostima, kao i o drugim značajnim činjenicama u vezi sa nadzorom odmah, u pismenoj formi, obaveste Upravu, kao i da dostave primerak donetog akta.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke iz člana 102. stav 2. ovog zakona.

Organ koji je utvrdio nepravilnosti i nezakonitosti o tome obaveštava i druge organe iz člana 104. ako su od značaja za njihov rad.

Obaveštavanje o činjenicama koje su u vezi sa

pranjem novca i finansiranjem terorizma

Član 112.

Organi nadležni za vršenje nadzora dužni su da u pismenoj formi obaveste Upravu, ako u vršenju poslova iz svog delokruga utvrde, odnosno otkriju činjenice koje su ili koje bi mogle da budu u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma.

Podatke, informacije i dokumentaciju u vezi sa transakcijama ili licima za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma organ iz stava 1. ovog člana, u saradnji sa Upravom može da dostavi organu strane države koji obavlja srodne poslove, na njegov pismeni i obrazloženi zahtev ili na svoju inicijativu.

Organ iz stava 1. ovog člana može da odredi uslove i ograničenja pod kojima organ strane države može koristiti podatke, informacije i dokumentaciju iz stava 1. ovog člana.

Prijavljivanje kršenja odredaba ovog zakona

Član 113.

Organ iz člana 104. ovog zakona je dužan da uspostavi mehanizam kojim se podstiče prijavljivanje tom organu kršenja odredaba ovog zakona od strane obveznika, odnosno zaposlenih u obvezniku.

Mehanizam iz stava 1. ovog člana uključuje najmanje sledeće:

postupak za primanje prijava o kršenju odredaba ovog zakona i preduzimanje aktivnosti u vezi s tim prijavama;

odgovarajuću zaštitu zaposlenog kod obveznika koji prijavi kršenje odredaba ovog zakona;

odgovarajuću zaštitu zaposlenog koje je prijavljeno za kršenje odredaba ovog zakona;

zaštitu ličnih podataka zaposlenog koji prijavi kršenje odredaba ovog zakona i zaposlenog koje je prijavljeno za kršenje odredaba ovog zakona;

pravila koja obezbeđuju poverljivost u odnosu na zaposlenog koji prijavi kršenje odredaba ovog zakona, osim ako se je to neophodno u cilju istrage ili sudskog postupka.

Obveznik je dužan da internim aktom propiše procedure za interno prijavljivanje za kršenje odredaba ovog zakona kroz poseban i anoniman kanal komunikacije, a u skladu sa veličinom obveznika i prirodom njegovog poslovanja.

3. Donošenje preporuka i smernica

Član 114.

Organ iz člana 104. ovog zakona može, samostalno ili u saradnji sa drugim organima, da donese preporuke, odnosno smernice za primenu odredaba ovog zakona.

XI. KAZNENE ODREDBE

Član 115.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 4) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 5) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost finansijskog lizinga.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 6) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost osiguranja.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tač. 10), 11) i 16) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje pružanje platnih usluga.

Član 116.

Na kršenje odredaba ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona kada se radi o kastodi i poslovima ovlašćene banke, člana 4. stav 1. tač. 2), 3), 7)–9) i 12–16) ovog zakona i člana 4. st. 2. i 3. ovog zakona, izriču se kazne propisane čl. 117–120. ovog zakona.

Privredni prestupi

Član 117.

Novčanom kaznom u iznosu od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

ne utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke (član 25. stav 1.);

ne obavesti Upravu o slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ili kada stranka traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, odnosno ne obavesti je u propisanim rokovima i na propisani način (član 47. st. 2–6.);

ne obezbedi ovlašćenom licu uslove za vršenje poslova u skladu sa ovim zakonom (član 52. st. 1. i 2.);

ne dostavi Upravi, na njen zahtev, tražene podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne dostavi ih u propisanim rokovima i na propisan način (član 73.);

privremeno ne obustavi izvršenje transakcije na osnovu naloga Uprave ili se za vreme za koje je izvršenje transakcije privremeno obustavljeno ne pridržava naloga Uprave koji se odnose na tu transakciju ili na lice koje vrši tu transakciju (član 75.);

ne postupi po nalogu Uprave da prati finansijsko poslovanje stranke, ne obaveštava Upravu o svim transakcijama i poslovima koje ta stranka vrši, odnosno ne obaveštava je u propisanim rokovima (član 76.);

obveznik, odnosno njegovi zaposleni, uključujući i članove upravnog, nadzornog i drugog organa upravljanja prekrše zabranu dojavljivanja (član 90.);

podatke i dokumentaciju pribavljenu u skladu sa ovim zakonom ne čuva najmanje 10 godina od dana okončanja poslovnog odnosa, izvršene transakcije, odnosno od poslednjeg pristupa sefu ili ulaska u igračnicu (član 95.);

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu.

Član 118.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

ne izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma (član 6.);

uspostavi poslovni odnos sa strankom, a da prethodno nije izvršilo propisane radnje i mere, odnosno ako je poslovni odnos uspostavljen, ne raskine ga (čl. 7. i 9.);

izvrši transakciju a da prethodno nije izvršilo propisane mere (čl. 7. i 10.);

ne prikupi podatke o platiocu i primaocu plaćanja i ne uključi ih u obrazac ili poruku koji prate prenos novčanih sredstava tokom celog puta kroz lanac plaćanja (član 11. stav 1.);

ne proveri tačnost prikupljenih podataka, na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, pre prenosa novčanih sredstava (član 11. st. 6. i 8.);

ne proveri da li su podaci o platiocu i primaocu plaćanja uključeni u obrazac ili poruku koje prate prenos novčanih sredstava (član 12. stav 1.);

ne sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz čl. 11. do 15. ovog zakona (član 12. stav 2.);

ne proveri identitet primaoca plaćanja, osim ako identitet nije već proveren u skladu sa čl. 17–23. ovog zakona (član 12. stav 3.);

ne sačini procedure o postupanju u slučaju da prenos novčanih sredstava ne sadrži potpune informacije iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona (član 13. stav 1.);

ne razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. st. 3–5. zakona predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma; ili ne sačini belešku, koju čuva u skladu sa zakonom (član 13. stav 4.);

ne obezbedi da svi podaci o platiocu i primaocu plaćanja budu sačuvani u obrascu ili poruci koja prati prenos novčanih sredstava (član 14. stav 1.);

ne sačini, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, procedure o postupanju u slučaju da elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke iz člana 11. st. 3–5. ovog zakona (član 14. stav 2.);

ne odbije prenos novčanih sredstava, privremeno ne obustavi prenos novčanih sredstava i ne zatraži od platiočevog pružaoca platnih usluga podatke iz člana 11. stav 3–5. ovog zakona koji nedostaju u elektronskoj poruci kojom se prenose novčana sredstva (član 14. stav 3.);

ne utvrdi i proveri identitet stranke koja je fizičko lice, zakonskog zastupnika te stranke, punomoćnika stranke koja je fizičko lice i ne pribavi sve propisane podatke ili ih ne pribavi na propisani način (član 17.);

utvrdi i proveri identitet stranke na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata suprotno odredbama člana 18. ovog zakona (član 18. stav 1.);

ne utvrdi i proveri identitet stranke koja je preduzetnik (član 19. stav 1.);

ne utvrdi i proveri identitet stranke koja je pravno lice (član 20. stav 1.);

ne utvrdi i proveri identitet zastupnika pravnog lica i lica stranog prava (član 21. stav 1.);

ne utvrdi i proveri identitet prokuriste ili punomoćnika pravnog lica, lica stranog prava i preduzetnika (član 22.);

ne utvrdi i proveri identitet lica građanskog prava, lica ovlašćenog za zastupanje tog drugog lica ili ne pribavi sve propisane podatke (član 23.);

ne utvrdi i proveri identitet stranke u skladu sa članom 24. ovog zakona (član 24.);

ne pribavi podatke o stvarnom vlasniku na propisani način (član 25.);

ne proveri identitet stvarnog vlasnika stranke (član 25. stav 6.);

ne utvrdi identitet korisnika životnog osiguranja (član 26.);

ne utvrdi da li je korisnik osiguranja i stvarni vlasnik korisnika osiguranja funkcioner (član 26. stav 4.);

ne obavesti najviše rukovodstvo pre isplate osigurane sume i ne izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (član 26. stav 6.);

ne prikupi podatke i informacije o poreklu imovine (član 28.);

poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu iz države koju su nadležne međunarodne institucije označile kao državu koja ne primenjuje ili ne primenjuje na adekvatan način međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma (član 31. stav 2.);

uspostavi poslovni odnos sa strankom suprotno odredbama člana 33. ovog zakona (član 33.);

ne izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke iz čl. 35–41. ovog zakona u slučajevima kada, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma (član 35. stav 2.);

kod uspostavljanja korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom, koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda evropske unije ili viši, ne pribavi propisane podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne pribavi ih na propisani način (član 36. st. 1. i 3.);

u ugovoru na osnovu kojeg se uspostavlja korespondentski odnos, posebno ne utvrdi i dokumentuje obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma i ako taj ugovor ne čuva u skladu sa zakonom (član 36. stav 5.);

uspostavi korespondentski odnos sa stranom bankom ili drugom sličnom institucijom na osnovu kojeg ta strana institucija može koristiti račun kod obveznika za direktno poslovanje sa svojim strankama (član 36. stav 6);

ne utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner (član 38. stav 1.);

ne izvrši mere i radnje propisane članom 38. st. 2. i 3. ukoliko je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner (član 38. st. 2. i 3.);

uspostavi poslovni odnos bez fizičkog prisustva stranke a da prethodno nije izvršilo propisane dodatne mere (član 39.);

ne utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice (član 40. stav 1.);

ne preduzme dodatne mere ako je stranka ili stvarni vlasnik stranke iz of-šor države (član 40.);

ne primeni dodatne mere kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcije sa strankom iz države koju su nadležne međunarodne institucije označile kao državu koja ne primenjuje ili ne primenjuje na adekvatan način međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma (član 41. stav 1.);

izvrši pojednostavljene mere poznavanja i praćenja stranke suprotno uslovima propisanim u članu 42. ovog zakona (član 42.);

otvori, izda ili vodi anonimni račun, štednu knjižicu na šifru ili donosioca, odnosno vrši druge usluge, koje posredno ili neposredno omogućavaju prikrivanje identiteta stranke (član 44.);

uspostavi ili nastavi korespondentski odnos sa bankom koja posluje ili bi mogla poslovati kao kvazi banka ili sa drugom sličnom institucijom za koju se osnovano može pretpostaviti da može dozvoliti korišćenje svojih računa kvazi banci (član 45.);

primi gotov novac za plaćanje robe i nepokretnosti ili usluga u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira da li se plaćanje vrši jednokratno ili u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija (član 46.);

ne obavesti Upravu o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti (član 47. stav 1.);

ne obezbedi da se mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma propisane ovim zakonom, u istom obimu sprovode i u njenim poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u njegovom većinskom vlasništvu, koja imaju sedište u stranoj državi (član 48.);

ne imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika za vršenje poslova u skladu sa ovim zakonom (član 49.);

ne obezbedi da poslove ovlašćenog lica i zamenika ovlašćenog lica iz člana 49. ovog zakona obavlja lice koje ispunjava uslove propisane članom 50. ovog zakona (član 50.);

ne izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (član 69. stav 1.);

ne primenjuje listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (član 69. stav 3.);

u listu indikatora ne unese indikatore čije je unošenje obavezno u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona (član 69. stav 1.);

ako podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu ovog zakona ne koristi samo za namene određene zakonom (član 94.);

ne vodi evidencije podataka u skladu sa ovim zakonom (član 98. stav 1.);

evidencije koje vodi u skladu sa ovim zakonom ne sadrže sve propisane podatke (član 99. stav 1.);

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Član 119.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

ne izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa smernicama koje donosi organ iz člana 104. ovog zakona nadležan za nadzor nad primenom zakona kod tog pravnog lica, odnosno ta analiza ne sadrži procenu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, poslovnog odnosa, usluge koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcije (član 6. st. 1. i 2.);

ne sačini službenu belešku ili je ne čuva u skladu sa zakonom u slučajevima kada ne može da izvrši radnje i mere iz člana 7. stav 1. tač. 1)–4) ovog zakona (član 7. stav 3.);

ne pribavi sve propisane podatke ili ih ne pribavi na propisani način prilikom utvrđivanja identiteta stranke koja je pravno lice (član 20. st. 2–5.);

ne pribavi pismenu izjavu stranke ukoliko posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije (član 20. stav 6.);

ne pribavi sve podatke na propisani način prilikom utvrđivanja identiteta zastupnika stranke koja je pravno lice (član 21.);

ne pribavi sve podatke o licu ovlašćenom za zastupanje lica građanskog prava na propisani način (član 23.);

ne pribavi propisane podatke ili ih ne pribavi na propisani način prilikom utvrđivanja identiteta stranke ili njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika prilikom ulaska tog lica u igračnicu ili pristupa sefu (član 24.);

ne prati poslovanje stranke sa dužnom pažnjom u obimu i učestalosti koji odgovaraju stepenu rizika utvrđenom u analizi rizika iz člana 6. ovog zakona (član 29.);

poveri vršenje mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu bez prethodne provere da li to treće lice ispunjava uslove propisane ovim zakonom ili ako je to treće lice utvrdilo i proverilo identitet stranke bez njenog prisustva (član 30. st. 3. i 4.);

poveri vršenje mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu kada je stranka of-šor pravno lice ili anonimno društvo ili je stranka of-šor pravno lice ili kvazi banka (član 31. st. 1. i 3.);

ne preduzme dodatne mere i radnje za otklanjanje razloga za sumnju u verodostojnost dokumentacije dostavljene od trećeg lica i ne sačini službenu belešku o preduzetim merama i radnjama (član 32. st. 3–5.);

ukoliko ne razmotri da li će ubuduće poveravati vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke i ne sačini službenu belešku o preduzetim merama (član 32. stav 6.);

uspostavi ili nastavi korespondentski odnos sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi suprotno odredbama člana 36. st. 2. i 4. ovog zakona (član 36. st. 2. i 4.);

ne proceni rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma u skladu sa članom 37. st. 1. i 2. i ne preduzme dodatne mere kojima se umanjuju procenjeni rizici i upravlja tim rizicima (član 37.);

ne obavesti Upravu o ličnom imenu i nazivu radnog mesta ovlašćenog lica i njegovog zamenika, ličnom imenu i nazivu radnog mesta člana najvišeg rukovodstva odgovornog za primenu ovog zakona kao i svaku promenu tih podataka u propisanim rokovima (član 52. stav 3.);

ne obezbedi redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma (član 53. st. 1. i 2.);

ne izradi program godišnjeg stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, odnosno ne izradi ga u propisanim rokovima (član 53. stav 3.);

ne sprovodi redovnu unutrašnju kontrolu obavljanja poslova sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma (član 54.);

ne utvrdi postupak kojim se pri zasnivanju radnog odnosa na radnom mestu na kome se primenjuju odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, kandidat za to radno mesto proverava da li je osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist ili krivična dela povezana sa terorizmom ili taj postupak ne primenjuje (član 55.);

ne preduzme neophodne mere kako bi zaštitio ovlašćeno lice i zaposlene koji sprovode odredbe ovog zakona od nasilnih radnji usmerenih na njihov fizički i psihički integritet (član 93.).

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu ako izvrši neku od radnji iz stava 1. ovog člana.

Prekršaji

Član 120.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako izvrši neku od radnji iz člana 117. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako izvrši neku od radnji iz člana 118. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako izvrši neku od radnji iz člana 119. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako izvrši neku od radnji iz čl. 117. i 118. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako nadležnom carinskom organu ne prijavi fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti koje prenosi preko državne granice (član 86. stav 1.).

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako prijava iz člana 86. ovog zakona ne sadrži sve propisane podatke (član 86. stav 2.).

Prekršaji za koje odgovara advokat

Član 121.

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj advokat ako:

1) ne obavesti Upravu o slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ili kada stranka traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, odnosno ne obavesti je u propisanim rokovima i na propisani način (član 58.);

2) ne dostavi Upravi, na njen zahtev, tražene podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne dostavi ih u propisanim rokovima i na propisan način (član 59.).

Prekršaji za koje odgovara javni beležnik

Član 122.

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj javni beležnik ako:

1) ne obavesti Upravu o slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, odnosno ne obavesti je u propisanim rokovima i na propisani način (član 64.);

2) ne dostavi Upravi, na njen zahtev, tražene podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne dostavi ih u propisanim rokovima i na propisan način (član 65.).

Obaveštenje o odluci kojom se izriče kazna ili druga mera

Član 123.

Organ iz člana 104. ovog zakona je dužan da na svojoj zvaničnoj internet stranici objavi obaveštenje o pravnosnažnoj odluci kojom se izriče kazna ili druga mera obvezniku za kršenje odredaba ovog zakona, i to odmah nakon što je lice kome je izrečena kazna ili druga mera obavešteno o odluci.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o vrsti i prirodi kršenja odredaba ovog zakona, kao i o identitetu lica prema kome je kazna ili druga mera izrečena.

Ako organ iz stava 1. ovog člana proceni da je mera objavljivanja identiteta lica prema kome je kazna ili druga mera izrečena, odnosno njegovih ličnih podataka nesrazmerna težini kršenja odredaba ovog zakona, ili ako bi objava ugrozila stabilnost finansijskog tržišta Republike Srbije ili istrage koja je u toku, nadzorni organ:

1) odlaže objavljivanje obaveštenja iz stava 1. ovog člana do trenutka kada razlozi iz ovog stava prestanu da postoje;

2) objavljuje obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne navodeći lične podatke o licu kome je izrečena kazna ili druga mera, u kom slučaju se objavljivanje ličnih podataka može odložiti za razuman vremenski period, pod uslovom da se predviđa da će u tom periodu razlozi za nenavođenje ličnih podataka prestati da postoje;

3) neće objaviti obaveštenje iz stava 1. ovog člana ako proceni da postupanje iz tač. 1) i 2) ovog stava nije dovoljno da osigura stabilnost finansijskog tržišta, kao i kada proceni da je objavljivanje tog obaveštenja nesrazmerno težini izrečene kazne ili druge mere.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da bude dostupno na zvaničnoj internet stranici pet godina nakon objavljivanja. Period u kome su lični podaci dostupni na zvaničnoj internet stranici je jedna godina od dana objavljivanja.

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 124.

Obveznik je dužan da radnje i mere iz čl. 5. i 6. ovog zakona izvrši u odnosu na stranke sa kojima je poslovna saradnja uspostavljena pre stupanja na snagu ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obveznik je dužan da interna akta iz člana 5. stav 3, člana 6. stav 6, člana 11. stav 7, člana 12. stav 2, člana 13. stav 1, člana 14. stav 2, člana 35. stav 2, člana 38. stav 1, člana 48. stav 7. i člana 113. stav 3. ovog zakona donese u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 125.

Ministar donosi propise iz člana 6. stav 7, člana 41. stav 5, člana 47. st. 6. i 7, člana 56, člana 71. stav 10, člana 73. st. 6. i 7. i člana 86. stav 3. u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propisi doneti na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14) primenjivaće se do donošenja propisa na osnovu ovog zakona, osim ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 126.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14).

Član 127.

Uprava za sprečavanje pranja novca obrazovana Zakonom o sprečavanju pranja novca („Službeni glasnik RS”, broj 107/05) nastavlja sa radom u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom.

Član 128.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. aprila 2018. godine.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 17) Ustava Republike Srbije po kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

Problemi koje zakon treba da reši

Kao punopravna članica Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN) Republika Srbija je u obavezi da usaglasi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama te međunarodne organizacije.

U oblasti sprečavanja pranja novca najznačajnije ratifikovane konvencije su: Konvencija UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988 godine (u daljem tekstu: Bečka Konvencija) i Konvencija protiv organizovanog transnacionalnog kriminala iz 2000. godine (u daljem tekstu: Palermo Konvencija).

U oblasti borbe protiv finansiranja terorizma UN je donela Međunarodnu konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma. Republika Srbija je potvrdila navedenu konvenciju u julu 2002. godine. Ovom konvencijom se, pored ustanovljavanja obaveze za države članice da kriminalizuju finansiranje terorizma (što je učinjeno odredbom člana 393. Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine), propisuje i obaveza ustanovljavanja zakonskog okvira za preduzimanje preventivnih mera na sprečavanju finansiranja terorizma, kao i obezbeđivanje efikasne međunarodne saradnje na ovom planu.

U okviru Saveta Evrope, najznačajnija konvencija u navedenoj oblasti je Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma iz 2005. godine, potpisana iste godine (u daljem tekstu: Varšavska Konvencija).

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma potrebno je u potpunosti usaglasiti sa navedenim konvencijama, što će ovim zakonom biti postignuto.

Budući da je opredeljenje naše zemlje punopravno članstvo u Evropskoj uniji, Republika Srbija se nalazi u procesu usaglašavanja i prilagođavanja zakonskih propisa sa zahtevima i standardima EU. U oblasti sprečavanja pranja novca navedeni standardi su propisani Direktivom (EU) 2015/849 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2015. godine o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Direktiva EU). Odredbe ovog zakona su usaglašene sa standardima propisanim navedenim dokumentom.

Osnova na kojoj je nastao ovaj zakon je Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14 – u daljem tekstu: prethodni zakon). Zakonom je regulisano delovanje, aktivnosti i ovlašćenja Uprave za sprečavanje pranja novca i nadležnih nadzornih organa. Ovim zakonom je u velikoj meri implementirana Direktiva 2005/60/EZ, Uredba 1889/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine o kontroli unošenja ili iznošenja gotovog novca preko granica EU (Regulation EC No 1889/2005 of the European Parliament and of the Council of 26 October 2005 on controls of cash entering or leaving the Community), Uredba 1781/2006 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. novembra 2006. godine o informacijama o nalogodavcu koje prate transfer sredstava (Regulation EC no 1781/2006 of the European Parliament and of the Council of 15 November 2006 on information on the payer accompanying transfers of funds).

Dana 20. maja 2015. godine doneta je nova Direktiva (EU) 2015/849 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2015. godine o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma menja i ukida navedene standarde, pa je potrebno Zakon uskladiti sa ovom direktivom.

Takođe, Republika Srbija je u periodu decembar 2014 – april 2016. godine bila predmet petog kruga evaluacije u pogledu radnji i mera koje preduzima u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a koju vrši Komitet Manival Saveta Evrope. Evaluacija je usmerena na sagledavanje tehničke usklađenosti sa međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (FATF standardi revidirani 2012. godine), ali i procenu delotvornosti celokupnog sistema. Na plenarnom zasedanju Komiteta Manival, održanom u aprilu 2016. godine u Strazburu, usvojen je Izveštaj o evaluaciji Republike Srbije. Analizirani su komentari, ocene i preporuke iz izveštaja, koje su unete u Zakon.

Međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje i međunarodno telo – FATF (Financial Action Task Force) koje je, u okviru svoje nadležnosti, februara 2012. godine doneo nove međunarodne standarde u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma (Međunarodni standardi u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje – FATF Preporuke), koji uvode niz novina u načinima borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito: pristup zasnovan na proceni rizika kao obavezujući, obaveze obraćanja posebne pažnje za finansijske i nefinansijske institucije kada uspostavljaju poslovni odnos sa domaćim funkcionerom, preporučuju sprovođenje finansijske istrage paralelno sa istragom za krivično delo i dr. Navedeni dokument predstavlja i osnov na kome počiva rad Manivala (Moneyval) – tela Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima.

Odredbe Predloga zakona su usaglašene i sa standardima propisanim navedenim dokumentima.

Ulaskom u Savet Evrope i naša zemlja podleže postupku multilateralnog ocenjivanja u sprovođenju zakona iz oblasti preventivne i krivične regulative, koji se sprovodi u okviru Manivala. Na plenarnom sastanku u aprilu 2016. godine usvojen je izveštaj i Srbija je ušla u proceduru pojačanog nadzora od strane komiteta Manival u skladu sa kojom će biti dužna da izveštava Manival o napretku za godinu dana. Navedeni izveštaj, pored ocene da postoji neusaglašenost sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, sadrži niz obavezujućih preporuka, koje je neophodno usvojiti u roku od godinu dana do kada Republika Srbija mora da dokaže konkretne napretke u svakoj od ključnih oblasti koje su ocenjene lošom ocenom, u suprotnom će biti stavljena na listu država koje ne primenjuju međunarodne standarde u ovoj oblasti. Zbog toga je neophodno da se u najkraćem roku izvrše sve pripreme koje podrazumevaju i donošenje novog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Ciljevi koji će se donošenjem zakona postići

Osnovni cilj donošenja novog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma sastoji se u unapređenju postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju zakona sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Na osnovu objavljenih ocena u Izveštaju komiteta Manival Republika Srbija ulazi u pojačani nadzor od strane Komiteta Manival, što implicira obavezom izveštavanja Komiteta u aprilu/maju 2017. godine o preduzetim aktivnostima na ispravljanju utvrđenih nedostataka.

Donošenje ovog zakona ima za osnovni cilj da se, uzimajući u obzir komentare i preporuke iz Izveštaja, unapredi zakonski okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kako bi se sistem imao polaznu osnovu za popravljanje efikasnosti i delotvornosti.

Sagledavajući celokupan sistem kroz Izveštaj o evaluaciji, donet je zaključak da bi se novim Zakonom veliki broj utvrđenih nedostataka mogao ispraviti i na taj način usaglasiti sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Kako je Republika Srbija nedavno otvorila poglavlja u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji, neophodno je nacionalno zakonodavstvo ubrzano usaglasiti sa evropskim standardima.

Razmatrane mogućnosti da se problem reši bez donošenja zakona

Međunarodni standardi, koji su navedeni u razlozima za donošenje ovog zakona i sa kojima se Zakon usaglašava, propisuju da ova materija mora biti regulisana zakonom. Takođe, prethodni zakon je na sveobuhvatan način regulisao ovu oblast, i dao je osnov za donošenje podzakonskih akata i internih akata subjekata koji zakon primenjuju, što je slučaj i sa ovim zakonom.

Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Prethodni Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je na sistematski način regulisao oblast borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma kao celinu. Zakonodavac je razmatrao mogućnost donošenja izmena i dopuna postojećeg zakona, ali kako su se tokom rada na ovom zakonu prilike značajno promenile, u tom smeru su se kretale i izmene postojećih odredaba. U toku rada na zakonu, intervenisano je u više od polovine članova zakona, odnosno u više od 50 procenata članova zakona su unošene izmene i dopune, a što je prema Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa bio jedan od razloga za donošenje novog zakona.

Pored toga, važeći zakon je u tesnoj vezi sa funkcionisanjem i efikasnošću sistema koji je od strane komiteta Manival ocenjen prilično lošim ocenama. Donošenjem ovog zakona država će pokazati političku spremnost da se iz temelja menja sistem koji pokazuje ozbiljne nedostatke i izlaže finansijski sistem riziku od zloupotreba. Na osnovu političke volje i priznavanja ozbiljnosti problema, donošenjem ovog zakona, postaviće se osnove za efikasno funkcionisanje i ostvarivanje zadatih ciljeva na planu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Članom 1. Predloga zakona određuje se predmet zakona. Pored toga, ovaj član sadrži i odredbu da se Zakonom određuje nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Uprava) i drugih organa za sprovođenje odredaba ovog zakona.

U članu 2. Predloga zakona definišu se pojmovi pranja novca, finansiranja terorizma, terorističkog akta, teroriste i terorističke organizacije. Pri definisanju navedenih pojmova predlagač je pošao od definicija sadržanih u međunarodnim standardima navedenim u prethodnom poglavlju.

U članu 3. Predloga zakona definišu se pojedini pojmovi koji se koriste u zakonu (npr. „gotovinska transakcija”, „lični dokument”, „službena isprava”, „informacija o aktivnostima stranke”, „kvazi banka”, „strani funkcioner”, „stvarni vlasnik”, „poslovni odnos”, i dr.).

Novina u odnosu na prethodni zakon je definisanje domaćeg funkcionera. Naime, na osnovu definicije stranog funkcionera, koja je postojala u prethodnom zakonu, napravljena je paralela i identifikovani su domaći funkcioneri koji vrše istu ili sličnu funkciju koje odgovaraju funkcijama stranih funkcionera. Na osnovu definicije „funkcionera druge države” da je to fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u drugoj državi, i to:

(1) šef države i/ili vlade, član vlade i njegov zamenik,

(2) izabrani predstavnik zakonodavnog tela,

(3) sudija vrhovnog i ustavnog suda ili drugog sudskog organa na visokom nivou, protiv čije presude, osim u izuzetnim slučajevima, nije moguće koristiti redovni ili vanredni pravni lek,

(4) član računskog suda, odnosno vrhovne revizorske institucije i članovi organa upravljanja centralne banke,

(5) ambasador, otpravnik poslova i visoki oficir oružanih snaga,

(6) član upravnog i nadzornog organa pravnog lica koje je u većinskom vlasništvu strane države,

(7) član organa upravljanja političke stranke;”,

data je sledeća definicija domaćeg funkcionera: „funkcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u zemlji, i to:

(1) predsednik države, predsednik Vlade, ministar, državni sekretar, posebni savetnik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa u sastavu ministarstva i njegovi pomoćnici, i direktor posebne organizacije, kao i njegov zamenik i njegovi pomoćnici,

(2) narodni poslanik,

(3) sudije Vrhovnog kasacionog, Privrednog apelacionog i Ustavnog suda,

(4) predsednik, potpredsednik i član saveta Državne revizorske institucije,

(5) guverner, viceguverner, član izvršnog odbora i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije,

(6) lice na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (ambasador, generalni konzul, otpravnik poslova),

(7) član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države,

(8) član organa upravljanja političke stranke;”

Što se tiče odredbe „da je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju”, ona predviđa da je lice u bilo kom periodu u te četiri godine obavljalo ovu funkciju, odnosno ne podrazumeva da je lice u kontinuitetu obavljalo funkciju u trajanju od četiri godine.

Novinu u ovom zakonu predstavlja i uvođenje definicije trasta među pojmove koji se koriste u ovom zakonu. Ovakva promena inspirisana je zamerkama koje su date u Izveštaju o evaluaciji, u kojem je konstatovano da zakonodavstvo Republike Srbije ne poznaje trast kao pravno lice koje se može javiti kao stranka kod obveznika po ovom zakonu. Iako je trast pravna institucija koju ne poznaje naš pravni sistem, postoji mogućnost da se trast javi u vlasničkoj strukturi stranke, što može otvoriti mogućnost za zloupotrebe sistema za pranje novca ili finansiranje terorizma. Zakon definiše trast kao lice stranog prava i tom prilikom su navedena i definisana sva lica koja se u trastu mogu javiti, to jest osnivač, lice koje upravlja i raspolaže imovinom koja je predmet trasta i korisnik trasta. Pored njih definisan je i zaštitnik trasta koji se u trastu može pojaviti i biti imenovan. U pogledu ovako definisanog trasta, obveznici imaju obavezu da preduzimaju sve mere i radnje poznavanja i praćenja stranke propisane zakonom.

Najviše rukovodstvo je definisano na drugačiji način nego u prethodnom zakonu. Sada se pravi veza sa zakonom koji uređuje poslovanje obveznika – npr. za banke se najvišim rukovodstvom smatraju rukovodeći organi na način kako ih definiše zakon koji uređuje poslovanje banaka.

U članu 4. Predloga zakona utvrđuju se obveznici koji su obavezni da sprovode mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Predlog zakona u velikoj meri zadržava krug obveznika, koji su propisani postojećim Zakonom o sprečavanju pranja novca iz 2014. godine. Među postojeće obveznike dodati su JP „Pošta Srbije” i javni beležnici. Što se tiče JP „Pošta Srbije”, ovo preduzeće je i ranije bilo obveznik, ali kroz definiciju „lica koja se bave poštanskim saobraćajem”. Pošto su 2014. godine Zakonom o platnim uslugama uvedene platne institucije u naš finansijski sistem (koje su postali obveznici po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma), a kao platna institucija prepoznato i JP „Pošta Srbije”, isto je navedeno u zakonu kao obveznik, kao javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge, da bi se jasno razdvojilo od ostalih platnih institucija.

Što se tiče obaveze primenjivanja radnji i mera iz Zakona za advokate, advokatska ortačka društva, ova obaveza postoji i u važećem zakonu, samo što je propisana u zasebnom članu 5, koji glasi: „Radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma propisane ovim zakonom sprovode se i kod advokata i advokatskog ortačkog društva”, što je od strane međunarodnih tela ocenjivano negativno. Zbog toga su u predlogu zakona advokati pobrojani u istom članu sa drugim obveznicima, uz preciziranje slučajeva kada su navedeni subjekti obavezni da sprovode propisane radnje i mere, što je i do sada bio slučaj. To su sledeće situacije: kada pomaže u planiranju ili izvršavanju transakcija za stranku u vezi sa kupovinom ili prodajom nepokretnosti ili privrednog društva, upravljanjem imovinom stranke, otvaranjem ili raspolaganjem računom kod banke, prikupljanjem sredstava neophodnih za osnivanje, obavljanje delatnosti i upravljanje privrednim društvima, osnivanjem, poslovanjem ili upravljanjem licem stranog prava, kao i kada u ime i za račun stranke vrši finansijsku transakciju ili transakciju u vezi sa nepokretnošću. Sve navedene aktivnosti advokata, advokatskih ortačkih društava i javnih beležnika su u vezi sa poslovnim, odnosno finansijskim aktivnostima stranke, a pre svega u vezi sa transakcijama stranke, i jedino u tim slučajevima proizilaze obaveze za advokate. U vršenju osnovnih delatnosti, kao što su: sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka, sastavljanje ugovora, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava, zastupanje i odbrana fizičkih i pravnih lica,  advokati nisu u obavezi da primenjuju odredbe Zakona. Stav 3. navedenog člana upućuje na posebne odredbe zakona koje se odnose na javne beležnike.

Član 5. Predloga zakona predviđa da su obveznici pri uspostavljanju poslovnog odnosa ili pre, u toku i nakon vršenja transakcije dužni da izvršavaju zadatke u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma. U stavu 2. su zatim na jednom mestu uopšteno nabrojane sve obaveze koje su obveznici dužni da izvršavaju u skladu sa zakonom. Pobrojane obaveze su preciznije definisane u nastavku Predloga zakona.

Članom 6. Predloga zakona predviđena je obaveza izrade i redovnog ažuriranja analize rizika. Naime, kod različitih vrsta stranaka, poslovnih odnosa, usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija, rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije jednak. Zbog toga je propisana obaveza analize rizika kojom obveznici ocenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba u cilju pranja novca ili finansiranja terorizma, s njihovog aspekta, predstavlja određena vrsta stranke, poslovni odnos, usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. Na osnovu tih sopstvenih ocena rizika, odnosno na osnovu kategorizacije vrste stranaka, poslovnih odnosa, usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija obveznici će prvo odabrati odgovarajući oblik mera poznavanja i praćenja stranke (pojednostavljene, opšte ili pojačane mere).

Prema faktorima rizika generalno se razlikuju sledeće grupe rizika od pranja novca i finansiranja terorizma:

– rizik stranke (funkcioneri, kada stranka nije prisutna prilikom utvrđivanja i provere identiteta, transakcije bez ekonomske logike itd.);

– rizik usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti (osetljivost, odnosno mogućnost da se korišćenjem neke usluge opere novac ili finansira terorizam, poslovi koji uključuju velike gotovinske transakcije);

– rizik zemlje (zemlje sa slabim sistemima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, zemlje sa visokom stopom kriminala ili korupcije, zemlje protiv kojih su međunarodne organizacije uvele sankcije itd.).

Kako je rizik dinamičan faktor, otkrivanje rizika se menja s obzirom na vreme i mesto. Postoje različite metode analize rizika, ali je na kraju bitan, pre svega, rezultat: u komparativnim okolnostima obveznici bi trebalo da dođu do sličnih ocena rizika. Doduše, analiza rizika odnosno utvrđivanje ocene rizika koja će zavisiti kako od sektora u kome deluje obveznik, tako i od strukture njegovih stranaka, obima i drugih karakteristika njegovih poslova, biće obavezna, ali će obveznici sve stranke, poslovne odnose, usluge ili transakcije, dakle i one sa manjim rizikom, moći jednako da tretiraju i bez primene određenih olakšica, ako tako budu želeli.

Iako ovaj predlog zakona ima jednak pristup kako rizicima povezanim sa pranjem novca, tako i rizicima povezanim sa finansiranjem terorizma, smisleno je da obveznik ove rizike tretira odvojeno, jer se u jednakim okolnostima priroda i veličina rizika od pranja novca ili rizika od finansiranja terorizma obično razlikuju.

Novina u odnosu na prethodni zakon je obaveza procene rizika obveznika, odnosno u vezi sa njegovim celokupnim poslovanjem, gde treba da proceni koja je njegova ranjivost od zloupotrebe za pranje novca i finansiranja terorizma.

Analiza rizika mora da bude srazmerna prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini obveznika, mora da uzme u obzir osnovne vrste rizika (rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije i rizik usluge) i druge vrste rizika koje je obveznik identifikovao zbog specifičnosti poslovanja.

Član 7. Predloga zakona predviđa koje radnje i mere poznavanja i praćenja stranke je obveznik dužan da izvrši. Pobrojane obaveze su preciznije definisane u nastavku zakona. Stav 2. sadrži odredbu koja izričito zabranjuje uspostavljanje poslovnog odnosa ili vršenje transakcije ako obveznik pri vršenju radnji i mera poznavanja i praćenja stranke ne može da obezbedi usklađenost sa zakonom. Predloženi stav sadrži i obavezu za obveznika da raskine već uspostavljeni poslovni odnos ako obveznik ne može da izvrši propisane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke. U tom slučaju obveznik je dužan da sačini službenu belešku u pismenoj formi, kao i da razmotri da li postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranja terorizma i da postupi u skladu sa odredbama člana 47. Predloga zakona.

Član 8. Predloga zakona predviđa kada se sprovode radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, a to su sledeće situacije: pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom, pri vršenju onih transakcija (uključujući povezane transakcije) koje iznose ili prelaze vrednost od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i nisu izvršene na osnovu prethodno uspostavljenog poslovnog odnosa, pri vršenju elektronskih transfera u skladu sa čl. 11–15. Predloga zakona, u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen;

Ako se, dakle, transakcija koja iznosi ili prelazi 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti izvrši na osnovu prethodno uspostavljenog poslovnog odnosa (npr. otvorenog računa), ne vrše se sve radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, već se pribavljaju samo oni propisani podaci iz člana 29. stav 2. Predloga zakona koji nedostaju, osim u slučaju sumnje u pranje novca ili finansiranja terorizma.

Pri predlaganju ovakvog rešenja uzeta je u obzir odredba Direktive EU koja zahteva primenu mera poznavanja i praćenja stranke i u slučajevima kada povremena ili slučajna stranka (dakle stranka koja sa obveznikom nije prethodno uspostavila poslovni odnos) izvrši tzv. povremenu odnosno slučajnu transakciju koja iznosi 15.000 ili više evra u dinarskoj protivvrednosti, bilo da se ona odvija pojedinačno ili u više transakcija koje su međusobno povezane.

Ovaj predlog zakona, u skladu sa Direktivom EU, proširuje obavezu vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke i na slučajeve kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje razlozi za sumnju u pranje novca i finansiranje terorizma, i to bez obzira na vrednost transakcije, kao i kada postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost prethodno pribavljenih podataka o stranci ili pravom vlasniku stranke.

Propisana je obaveza vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke prilikom vršenja transakcije u iznosu od 2.000 evra ili više kod menjačkih poslova.

Čl. 9. i 10. Predloga zakona predviđaju koje se radnje i mere poznavanja i praćenja stranke vrše prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom i prilikom vršenja transakcije. Predviđa se i obaveza da se propisane radnje i mere, po pravilu, vrše pre uspostavljanja poslovnog odnosa, odnosno pre izvršenja transakcije.

Član 11. Predloga zakona predviđa obavezu pružaoca platnih usluga platioca elektronskog transfera da prikupi podatke o platiocu i primaocu elektronskog transfera i da ih uključi u obrazac ili poruku koji prate elektronski transfer tokom celog puta kroz lanac plaćanja, ako je transfer u iznosu od 1.000 evra ili više, kao i bez obzira na iznos ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma. Ovaj član propisuje i koji podaci se pribavljaju.

Članom 12. Predloga zakona predviđena je obaveza pružaoca platnih usluga primaoca elektronskog transfera da proveri da li su podaci o platiocu i primaocu elektronskog transfera uključeni u obrazac ili poruku koje prate elektronski transfer. Stavom 3. ovog člana predviđen je izuzetak od obaveze utvrđivanja identiteta primaoca elektronskog transfera ukoliko iznos elektronskog transfera ne prelazi iznos od 1.000 evra.

Predlog zakona u članu 13. predviđa obavezu za pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja u situaciji da ne postoje kompletni podaci o platiocu ili primaocu elektronskog transfera. Naime, ovim članom, Zakon u potpunosti zadržava pristup zasnovan na riziku i upućuje pružaoca platnih usluga primaoca da primeni procenu rizika na konkretan slučaj i da u skladu sa ocenom situacije primeni mere i radnje iz st. 2. i 3. ovog člana. Stavom 5. definisano je da ukoliko analizom rizika bude utvrđeno da u konkretnom slučaju nedostaci propisanih informacija predstavljaju osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, obveznik mora da sačini službenu belešku koju će čuvati u skladu sa Zakonom.

Ukoliko se prilikom izvršavanja elektronskog transfera pojavi posrednik u lancu plaćanja, njegove obaveze predviđene su članom 14. On ima obavezu da obezbedi između ostalog da podaci o primaocu i platiocu elektronskog transfera budu sačuvani u obrascu ili poruci koja prati transfer. St. 2–5. ovog člana definisano je postupanje posrednika u slučajevima da elektronski transfer ne sadrži podatke koji su propisani članom 11. kao i radnje i mere koje se primenjuju u toj situaciji koje mogu biti odbijanje elektronskog transfera ili privremeno obustavljanje elektronskog transfera. Pomenutim stavovima zakonski su rešene i situacije mogućeg prekida saradnje kao i obaveze koje u tom slučaju pružalac platne usluge primaoca ima. Takođe, ukoliko se na osnovu analize rizika utvrdi da nedostatak propisanih informacija predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, posrednik je dužan da o tome sačini službenu belešku.

Članom 15. Predloga zakona predviđeni su izuzeci od prikupljanja informacija o platiocu ukoliko se elektronskim transferom vrši plaćanje poreza, novčanih kazni i drugih javnih davanja, kao i kada su platilac i primalac elektronskog transfera pružaoci platnih usluga koji deluju u svoje ime i za svoj račun i kada platilac elektronskog transfera podiže novac sa svog računa, kao i kada su ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. ovog zakona, odnosno kada postoji izuzetak od poznavanja i praćenja stranke kod izdavalaca elektronskog novca.

U članu 16. Predloga zakona predviđeno je da izdavaoci elektronskog novca ne moraju vršiti radnje i mere poznavanja i praćenja stranke ako je u skladu sa analizom rizika procenjeno da postoji nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i ako su ispunjeni svi sledeći uslovi: iznos elektronskog novca pohranjen na platnom instrumentu se ne može dopunjavati ili maksimalni mesečni limit za plaćanje je ograničen na 250 evra u dinarskoj protivvrednosti i koji se može koristiti samo u Republici Srbiji; maksimalni iznos pohranjenog elektronskog novca ne prelazi 250 evra u dinarskoj protivvrednosti; novac pohranjen na platnom instrumentu se koristi isključivo za kupovinu robe ili usluga; sredstvo se ne može finansirati anonimnim elektronskim novcem; izdavalac elektronskog novca u dovoljnoj meri prati transakcije ili poslovni odnos tako da može da otkrije neuobičajene ili sumnjive transakcije. Stav 2. predviđa da se prethodne odredbe ovog člana ne primenjuju ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i u slučaju otkupa ili podizanja elektronskog novca u gotovini, gde otkupljeni iznos prelazi 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Članom 17. Predloga zakona predviđeno je utvrđivanje i provera identiteta stranke koja je fizičko lice, njenog zakonskog zastupnika i punomoćnika. U skladu sa međunarodnim standardima izrazom utvrđivanje i provera identiteta stranke obuhvata se:

– utvrđivanje identiteta stranke (identifikacija) prikupljanjem podataka o stranci (stranka npr. popunjava obrazac u koji upisuje ime i prezime, adresu, broj ličnog dokumenta itd);

– proveru identiteta stranke (verifikacija), odnosno prikupljenih podataka na osnovu verodostojnih, nezavisnih i objektivnih izvora (kao što su zvanični lični dokumenti, javni registri, kvalifikovane digitalne potvrde itd).

Proverom identiteta stranke obveznik proverava da li su podaci koje je o svojom identitetu stranka navela, istiniti. Dok se utvrđivanje identiteta može izvršiti na osnovu informacija koje navede sama stranka, provera identiteta stranke mora da se izvrši korišćenjem pouzdanih i nezavisnih izvora. Kada je stranka fizičko lice, njen identitet se obično utvrđuje i proverava u jednom istom postupku, i to na osnovu zvaničnog ličnog dokumenta. Stavom 1. propisano je koji se podaci pribavljaju prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke koja je fizičko lice, zakonski zastupnik te stranke i punomoćnik. Stavom 2. propisano je pravilo da se utvrđivanje i provera identiteta stranke koja je fizičko lice vrši uz obavezno lično prisustvo stranke, dok je stavom 3. propisan izuzetak od ovog pravila, koji omogućava da se utvrđivanje i provera identiteta fizičkog lica izvrši preko punomoćnika. Kada se koristi ova mogućnost, obveznik je dužan da pored identiteta stranke, utvrdi i proveri identitet punomoćnika, kao i da traži pismeno ovlašćenje, uz obaveznu primenu mera iz člana 39Predloga zakona, koje se primenjuju prilikom utvrđivanja i provere identiteta bez fizičkog prisustva stranke.

Član 18. Predloga zakona predviđa mogućnost da obveznik utvrdi i proveri identitet stranke ne samo u prisustvu stranke, odnosno u ličnom kontaktu stranke i obveznika, već i upotrebom kvalifikovanog elektronskog sertifikata, pod uslovima koji su pobrojani. Ovaj način utvrđivanja i provere identiteta predstavlja još jedan izuzetak od pravila da se utvrđivanje i provera identiteta fizičkog lica vrši uz obavezno lično prisustvo. Predlog zakon predviđa ograničenja kada se utvrđivanje identiteta ne može vršiti na ovaj način, a to je u slučaju postojanja sumnje na zloupotrebu elektronskog sertifikata. Takođe, u slučaju sumnje na istinitost pribavljenih podataka, obveznik je dužan da obustavi postupak utvrđivanja identiteta na ovaj način, i u toj situaciji utvrđuje identitet na osnovu člana 17, koji se odnosi na utvrđivanje identiteta fizičkog lica uz prisustvo.

Članom 19. Predloga zakona predviđa se način i postupak utvrđivanja i provere identiteta preduzetnika. Obveznik je dužan da prilikom identifikacije stranke koja je preduzetnik utvrdi poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj. Obveznik može tražene podatke da pribavi i neposrednim uvidom u registar Agencije za privredne registre (APR) ili drugi zvanični javni registar, što u postupak unosi izvesnu fleksibilnost. Ako obveznik iskoristi mogućnost neposrednog uvida u registar APR ili neki drugi zvanični javni registar, obveznik je dužan da na odštampanom izvodu iz tog registra upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Stavom 3. ovog člana regulisano je da dokumentacija kojom se dokazuje i potvrđuje identitet preduzetnika ne sme biti starija od tri meseca. Stavom 5. ovog člana zakonodavac je pokušao da predvidi rešenje za situaciju, koja se u praksi pokazala kao česta, da nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog, javnog registra, te je propisano da će u tom slučaju obveznik nedostajuće podatke pribaviti uvidom u originalni dokument ili overenu kopiju, a kao pouzdane izvore u ovom slučaju Zakon dozvoljava i uvid u poslovnu dokumentaciju stranke. Kao krajnju opciju prilikom utvrđivanja identiteta Zakon je propisao obveznicima da mogu na osnovu pismene izjave stranke utvrđivati identitet, što je regulisano stavom 6. ovog člana.

Član 20. Predloga zakona predviđa da prilikom utvrđivanja i provere identiteta pravnih lica obveznik može tražene podatke da pribavi i neposrednim uvidom u registar Agencije za privredne registre ili drugi zvanični javni registar, što u postupak unosi izvesnu fleksibilnost. Ako obveznik iskoristi mogućnost neposrednog uvida u registar APR ili neki drugi zvanični javni registar, obveznik je dužan da na odštampanom izvodu iz tog registra upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Stavom 3. ovog člana regulisano je da dokumentacija kojom se dokazuje i potvrđuje identitet pravnih lica ne sme biti starija od tri meseca. Stavom 5. ovog člana zakonodavac je pokušao da predvidi rešenje za situaciju, koja se u praksi pokazala kao česta, da nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog, javnog registra, te je propisano da će u tom slučaju obveznik nedostajuće podatke pribaviti uvidom u originalni dokument ili overenu kopiju, a kao pouzdane izvore u ovom slučaju Zakon dozvoljava i uvid u poslovnu dokumentaciju stranke. Kao krajnju opciju prilikom utvrđivanja identiteta Predlog zakona predviđa obavezu pribavljanja pismene izjave stranke, ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije, što je regulisano stavom 6. ovog člana. Stavom 7. ovog člana propisana je izričita obaveza za obveznike da ukoliko je stranka pravno lice koje obavlja delatnost u Republici Srbiji preko svog ogranka, da utvrde i provere identitet stranog pravnog lica i njegovog ogranka.

Član 21. Predloga zakona predviđa da obveznik utvrđuje identitet zastupnika pravnog lica i lica stranog prava uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak. Na kopiji koju čuva, odnosno odštampanom izvodu, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju, odnosno zvanični javni registar. Za proveru identiteta zastupnika primenjuju se pravila kao i za proveru identiteta fizičkog lica. Predviđena je i situacija gde se pojavljuje zastupnik pravnog lica koje zastupa pravno lice ili lice stranog prava, odnosno zastupnik zastupnika.

Član 22. Predloga zakona predviđa koje podatke je obveznik dužan da pribavi prilikom utvrđivanja i provere identiteta prokuriste i punomoćnika pravnog lica, lica stranog prava ili preduzetnika. Zakonsko rešenje iz ovog člana navodi obveznike da u navedenim slučajevima postupaju kao prilikom utvrđivanja identiteta stranke koja je fizičko lice, zakonskog zastupnika i punomoćnika što je propisano članom 17. Predloga zakona.

Član 23. Predloga zakona predviđa način utvrđivanja i provere identiteta stranke koja je lice građanskog prava (kao što su na primer skupštine stanara, odnosno druge grupe fizičkih lica osnovane radi udruživanja finansijskih sredstava za određenu namenu). Obveznik je dužan da utvrdi i proveri identitet zastupnika, uz njegovo lično prisustvo, i da pribavi pismeno ovlašćenje za zastupanje.

Član 24. Predloga zakona predviđa posebne slučajeve utvrđivanja i provere identiteta i određuje kada i kako se sprovode određene mere poznavanja i praćenja stranke. Ovim članom je predviđa se da se utvrđivanje odnosno provera identiteta stranke vrši pri ulasku stranke u prostorije igračnice i svaki put kad stranka pristupi sefu. Ovakvim slučajevima smatra se svaki ulazak stranke, odnosno zakonskog zastupnika ili punomoćnika sefu i priređivač posebne igre na sreću u igračnici, odnosno obveznik koji pruža usluge čuvanja vrednosti u sefovima, imaju obavezu da utvrde i provere identitet stranke tako što će prikupiti sledeće podatke: ime i prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište fizičkog lica koje ulazi u igračnicu ili pristupa sefu, datum uspostavljanja poslovnog odnosa, odnosno datum i vreme ulaska u igračnicu ili pristupa sefu.

Član 25. Predloga zakona predviđa obavezu pribavljanja podataka o stvarnom vlasniku stranke koja je pravno lice ili lice stranog prava. Stvarnim vlasnikom pravnog lica smatra se fizičko lice koje je imalac više od 25% imovine. U slučaju kada je neko drugo pravno lice 25 % vlasnik stranke koja je pravno lice, obveznik mora da pribavi podatke i o vlasnicima tog drugog pravnog lica i tako dalje, sve dok ne bude raspolagao podacima o fizičkim licima koja su krajnji vlasnici stranke. Predlog zakona predviđa da će obveznik uvek biti dužan da pribavi podatke o stvarnom vlasniku, ali će zatim proveru podataka pribavljenih iz manje verodostojnog izvora, kao što je, na primer, pismena izjava zastupnika, vršiti na način koji će mu omogućiti da utvrdi ko je vlasnik a ko ima kontrolu nad strankom. Kada je u pitanju trast, obveznik mora da bude upoznat sa definicijom trasta koja je data u članu 2. stav 1. tačka 5) i da na osnovu toga primeni mere i radnje propisane ovim članom. Novina je svakako uvođenje definicije trasta u nacionalno zakonodavstvo. Ovakvo rešenje je u potpunosti u skladu sa međunarodnim standardima koji su institut trasta prepoznali kao oblast koja može biti zloupotrebljena u svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma.

Ako obveznik, nakon preduzimanja svih radnji propisanih ovim članom nije u mogućnosti da utvrdi stvarnog vlasnika, dužan je da utvrdi identitet jednog ili više fizičkih lica koja obavljaju funkciju najvišeg rukovodstva u stranci.

Član 26. Predloga zakona predviđa obavezu utvrđivanja identiteta korisnika polise životnog osiguranja. Ovim članom predviđene su mere i radnje koje obveznik preduzima, kao i trenutak isplate osigurane sume kao momenat u kome je obveznik dužan da ih preduzme. U ovom članu zakonodavac upućuje obveznika ukoliko na osnovu sprovedene analize rizika, stranku svrsta u kategoriju visokog rizika mora da preduzme mere i radnje kako bi utvrdio stvarnog vlasnika tog korisnika. Obveznik je dužan da utvrdi da li je korisnik osiguranja i stvarni vlasnik korisnika osiguranja funkcioner, i ukoliko utvrdi da jeste, da preduzme mere iz člana 38. ovog zakona, koji se odnose na postupanje obveznika u situacijama kada mu je stranka funkcioner. Stavom 5. propisana je obaveza sastavljanja službene beleške ukoliko obveznik ne može da utvrdi identitet stvarnog vlasnika korisnika životnog osiguranja ili drugog investicionog fonda, kao i ukoliko utvrdi da postoje osnovi sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma. Ako u vezi sa polisom osiguranja utvrdi visok rizik od pranja novca i finansiranja terorizma, obveznik je dužan da preduzme i sledeće mere: obavesti najviše rukovodstvo pre isplate osigurane sume i izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

Članom 27. Predloga zakona navedeno je koje podatke obveznik mora da pribavi u pojedinim slučajevima za koje je propisano sprovođenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke, to jest prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, vršenja transakcije i u slučaju postojanja sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma, kao i u verodostojnost dokumentacije i pribavljenih podataka.

U članu 28. Predloga zakona definisana je obaveza prikupljanja podataka o poreklu imovine. Ova obaveza primenjuje se na osnovu analize rizika. Naime, ukoliko obveznik nakon sprovedene analize rizika, koja je detaljno opisana članom 6. Predloga zakona, utvrdi da je stranka kategorizovana u visok rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma mora da prikupi i proveri informacije i podatke o poreklu imovine od stranke.

Članom 29. Predloga zakona predviđene su radnje i mere koje su obveznici dužni da sprovode u okviru redovnog praćenja poslovnih aktivnosti stranke. Predloženi član omogućava pristup koji se zasniva na analizi rizika, u skladu sa članom 6. Predloga zakona. Obveznik na osnovu sopstvene procene sam propisuje u kom će obimu pratiti poslovne aktivnosti stranke u zavisnosti od vrste stranaka ili usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti.

Članom 30. Predloga zakona predviđen je izuzetak od pravila da se utvrđivanje i provera identiteta vrši uz obavezno lično prisustvo stranke kod obveznika. Naime, Direktivom EU utvrđeno je da države, radi sprovođenja propisa u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma, mogu obveznicima dozvoliti da određene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke povere trećim licima. Da bi se izbeglo dupliranje postupka utvrđivanja i provere identiteta stranaka, a time i zastoji i neefikasnosti u poslovanju, ovim članom predviđena je mogućnost da obveznici, uz odgovarajuće mere zaštite, mogu imati poverenje u treća lica, dakle mogu prihvatiti i stranke za koje je radnje i mere poznavanja i praćenja stranke izvršio neko drugi, tj. treće lice. S druge strane se uloga trećeg lica ne ograničava samo na tehničko vršenje kontrole umesto obveznika, već trećim licima omogućava da svoje stranke i predstave obveznicima. Pri tom je posebno važna odredba stava 5. ovog člana koja određuje da se obveznik, koji radnje i mere poznavanja i praćenja stranke poveri trećem licu, ne oslobađa odgovornosti za pravilno vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke, već sam snosi krajnju odgovornost za odgovarajuće sprovođenje postupka. Treće lice tj. lice koje je stranku predstavilo, i dalje je odgovorno za ispunjavanje obaveza iz zakona, uključujući obavezu prijavljivanja sumnjivih transakcija i čuvanje podataka i dokaznih sredstava. Ovim članom zakona propisano je da obveznik može trećem licu, za koje prethodno utvrdi da ispunjava sve zakonom propisane uslove, prepustiti odnosno poveriti sledeće zadatke: utvrđivanje i provera identiteta stranke, utvrđivanje odnosno pribavljanje podataka o stvarnom vlasniku stranke i pribavljanje podataka o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije, kao i drugih zakonom propisanih podataka. Na treće lice, međutim, nije moguće preneti redovno praćenje poslovnih aktivnosti stranke u obvezniku. Ovim članom određeno je ko sve može da bude treće lice. Na osnovu navedenog, treća lica mogu biti: banke, društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska društva, ovlašćene banke i dr, subjekti koji su registrovani za obavljanje poslova u vezi sa hartijama od vrednosti i društva za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja, javni beležnici, platne institucije, kao i ekvivalentna lica iz strane države, pod sledećim uslovima:

– da podležu obaveznoj zakonskoj registraciji za obavljanje delatnosti,

– da primenjuju radnje i mere poznavanja i praćenja stranke,

– da vode evidencije na način koji je jednak ili sličan načinu koji je propisan ovim zakonom, kao i

– da su adekvatno nadzirani u vršenju tih poslova.

Ovi uslovi su navedeni kumulativno.

Član 31. Predloga zakona predviđa zabranu poveravanja vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećim licima ako je stranka of-šor pravno lice ili anonimno društvo. Ovaj član predviđa i ko ne može biti treće lice, a to su lica iz stranih država koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Takođe predviđa i da treće lice ni u kom slučaju ne može biti of-šor pravno lice ili kvazi banka, bez obzira iz koje je države.

Članom 32. Predloga zakona predviđena je obaveza trećih lica prema obvezniku za koga vrši pojedine radnje i mere poznavanja i praćenja stranke. U prvom redu to je obaveza da odmah dostave podatke o stranci koji su obvezniku neophodni za uspostavljanje poslovnog odnosa. Treće lice je dužno da obvezniku dostavi kopije isprava i druge dokumentacije, na osnovu kojih je izvršilo mere poznavanja i praćenja stranke. Ako obveznik posumnja u verodostojnost izvršenih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke ili dokumentacije i podataka o stranci, dužan je da zahteva od trećeg lica pismenu izjavu o verodostojnosti izvršene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i istinitosti pribavljenih podataka. Ukoliko obveznik ne otkloni sumnje, razmotriće da li će tom trećem licu u budućnosti poveriti vršenje ovih radi i mera.

Članom 33. Predloga zakona se u izvesnoj meri rezimiraju odredbe prethodnih članova koje uređuju prenošenje nekih radnji i mera na treće lice i taksativno se nabraja u kojim slučajevima obveznik ne može da uspostavi poslovni odnos, čak i kada je pokušao da izvrši radnje i mere poznavanja i praćenja stranke preko potencijalnog trećeg lica.

Član 34. Predloga zakona predviđa dva posebna oblika radnji i mera poznavanja i praćenja stranke:

– pojačane radnje i mere:

– pojednostavljene radnje i mere.

Neke situacije predstavljaju veće, a neke manje rizike sa aspekta zloupotreba u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma. Zato Predlog zakona za određene slučajeve predviđa strožije kriterijume u postupcima za poznavanje i praćenje stranaka ili omogućava pojednostavljene radnje i mere.

Član 35. Predloga zakona predviđa obavezu vršenja pojačanih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u slučajevima kada zbog određenih okolnosti postoji veći rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma. Kategorije stranaka ili usluga kod kojih postoji veći rizik su na primer: stranke nerezidenti, pravni subjekti stranog prava, kao što su „trastovi”, akcionarska društva koja emituju hartije od vrednosti na donosioca, privatno bankarstvo itd. Ovim članom je propisano da je obveznik, bez obzira na sopstvenu procenu rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma (u skladu sa odredbama člana 6. Predloga zakona), dužan da izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke u sledećim slučajevima:

– kod uspostavljanja korespodentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom sa sedištem u u stranoj državi,

– kod uspostavljanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcije sa strankom koja je strani funkcioner,

– kada stranka nije fizički prisutna pri utvrđivanju i proveri identiteta,

– kod primene novih tehnoloških dostignuća,

– kada je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice,

– kod uspostavljanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcije sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Članom 36. Predloga zakona, koji se odnosi samo na banke, bliže je uređuje koje dodatne podatke, informacije i dokumentaciju obveznik mora da pribavi prilikom uspostavljanja korespodentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom sa sedištem u stranoj državi. Propisano je da je lice zaduženo za uspostavljanje korespodentskog odnosa dužno da pre uspostavljanja tog odnosa pribavi pismeno odobrenje odgovornog lica u obvezniku. Ovim članom je propisano u kojim slučajevima obveznik ne može da uspostavi korespodentski odnos sa bankom ili drugom sličnom institucijom sa sedištem u stranoj državi.

Nova tehnološka dostignuća i nove usluge, kao i obaveze obveznika u ovom slučaju definisane su članom 37. Predloga zakona. Tako je predviđeno da obveznik mora da proceni rizik od pranja novca i finansiranja terorizma u odnosu na novu uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti. Ovu analizu rizika obveznik je dužan da sprovede pre uvođenja nove usluge u poslovnu ponudu. Među obavezama je i obaveza preduzimanja mera i radnji kako bi se utvrđeni rizici umanjili.

Član 38. Predloga zakona predviđa obavezu po kojoj je obveznik dužan da utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka funkcioner, kao i dodatne mere koje je obveznik dužan da vrši ako utvrdi da je stranka funkcioner. Poslovni odnosi sa pojedincima koji zauzimaju ili su zauzimali značajne javne položaje/funkcije, naročito ako dolaze iz zemalja sa visokom stopom korupcije, predstavljaju veći rizik od pranja novca i finansiranja terorizma. Zbog toga međunarodni standardi posvećuju posebnu pažnju i propisuju posebne mere za ta lica. Propisano je da funkcioneri koji su aktivni ili su bili aktivni na istaknutom javnom položaju treba tretirati kao stranke kod kojih je rizik veći pa zato na njih treba primeniti pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke. Osnovni dodatni zahtev koji je u okviru pojačanih radnji i mera za funkcionere propisan ovim članom jeste da, pored ostalih traženih podataka, obveznik mora obavezno da pribavi i podatke o izvoru sredstava i imovine koji jesu ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, kao i podatke o celokupnoj imovini funkcionera. Zaposleni kod obveznika koji vodi postupak uspostavljanja poslovnog odnosa sa funkcionerom, dužan je da pre uspostavljanja poslovnog odnosa pribavi pisanu saglasnost odgovornog lica u obvezniku. U slučaju kada u toku trajanja poslovnog odnosa stranka postane funkcioner, obveznik je dužan da primeni pojačane radnje i mere, a za nastavak poslovnog odnosa sa tim licem, pribavi pisanu saglasnost odgovornog lica. Obveznik je dužan da sa posebnom pažnjom prati transakcije i druge poslovne aktivnosti funkcionera. Naravno, preduslov za traženi tretman funkcionera jeste uvođenje odgovarajućih postupaka za prepoznavanje, odnosno utvrđivanje koje su stranke funkcioneri. Obveznik će morati da utvrdi odgovarajući postupak koji će bliže odrediti svojim internim aktom i kojim će, na osnovu sopstvene procene rizika, utvrđivati da li je stranka funkcioner. Koje stranke se smatraju funkcionerima definisano je članom 3. stav 1. tač. 22–25. Predloga zakona koje određuje da je to svako fizičko lice koje obavlja ili je obavljalo javnu funkciju u Republici Srbiji, stranoj državi ili međunarodnoj organizaciji, uključujući članove njegove uže porodice i lica za koja je poznato da su uži saradnici takvog lica.

Član 39. Predloga zakona predviđa da odsustvo stranke prilikom utvrđivanja i provere identiteta predstavlja veći rizik od pranja novca i finansiranja terorizma, pa zato za te slučajeve propisuje obaveznu primenu pojačanih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke. Ovim članom je propisano da je obveznik dužan da primeni dodatne mere u slučajevima kada stranka ili zakonski zastupnik pravnog lica ili lica stranog prava nije lično prisutna prilikom utvrđivanja i provere identiteta.

Članom 40. Predloga zakona predviđeno je postupanje sa of-šor pravnim licima. Prema međunarodnim standardima i Direktivom EU za sve države je veoma važno da u potpunosti implementiraju obaveze propisane pomenutim standardima u pogledu of-šor pravnih lica. Intencija je bila da se stranka ili pravno lice u čijoj se vlasničkoj strukturi javlja of-šor pravno lice pored mera i radnji propisanih članom 7. Predloga zakona obaveže obveznike na primenu dodatnih mera i radnji kao što su: dodatna provera podataka o vlasničkoj strukturi i da utvrdi razloge uspostavljanja poslovnog odnosa, odnosno vršenja transkacije u iznosu od 15.000 evra ili više u Republici Srbiji.

Članom 41. Predloga zakona Republika Srbija će ispuniti obavezu koja proizilazi iz međunarodnih standarda da se stranke iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma tretiraju primenom pojačanih radnji i mera. Naime, obveznik prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcije sa strankom koja dolazi iz pomenutih država mora da primeni pojačane mere i radnje iz člana 35. Predloga zakona, a takođe mora i da prikupi podatke o poreklu imovine koja je predmet poslovnog odnosa ili transakcije sa strankom, da pribavi dodatne podatke o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije, da dodatno proveri podnete isprave i da preduzme druge adekvatne mere radi otklanjanja rizika. Ovim članom u stavu 2. data je mogućnost Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti da zabrane finansijskim institucijama za čiju su registraciju nadležne, osnivanje filijala i poslovnih jedinica u pomenutim državama, da zabrane osnivanje filijala ili poslovnih jedinica iz tih država u Republici Srbiji, mogu ograničiti poslovanje sa strankama koje dolaze iz pomenutih zemalja, a takođe mogu zahtevati da izmene ili ako je neophodno raskinu korespodentske odnose sa finansijskim institucijama koje dolaze iz tih država.

Član 42. Predloga zakona predviđa slučajeve u kojima je dozvoljena primena pojednostavljenih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke. Pošto je rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma manji kada su podaci o stranci ili njenom pravom vlasniku javno dostupni ili kada odgovarajuća kontrola i nadzor postoje na drugom nacionalnom nivou, ovaj član daje mogućnost da obveznik u određenim slučajevima samo pribavi određene podatke. Pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke obveznik može da izvrši pri uspostavljanju poslovnog odnosa ili vršenju transakcija ako je stranka obveznik iz ovog predloga zakona (ne svi), ili lice koje ima jednak status u stranoj državi (istorodna institucija), pod uslovom da je ta država na „beloj listi”. Propisano je da obveznik može da izvrši pojednostavljene radnje i mere i u slučaju kada je stranka:

– državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javna agencija, javna služba, javni fond, javni zavod ili komora;

– privredno društvo čije su izdate hartije od vrednosti uključene na organizovano tržište hartija od vrednosti koje se nalazi u Republici Srbiji ili državi u kojoj se primenjuju međunarodni standardi na nivou standarda Evropske unije ili viši, a koji se odnose na podnošenje izveštaja i dostavljanje podataka nadležnom regulatornom telu;

– lice za koje je analizom rizika utvrđeno da postoji nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma.

Treba naglasiti da pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke obveznik može da izvrši u navedenim slučajevima, osim ako u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca.

Članom 43. Predloga zakona predviđeno je koji se podaci pribavljaju i proveravaju u slučajevima kada je dozvoljeno vršenje pojednostavljenih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke. Ovim članom propisano je da se podaci pribavljaju uvidom u odgovarajuće dokumente, odnosno na drugi propisani način.

Čl. 44. i 45. Predloga zakona se u skladu sa Direktivom EU zabranjuje otvaranje i vođenje anonimnih računa, štednih knjižica na šifru ili donosioca, odnosno vršenje drugih usluga koje posredno ili neposredno omogućavaju prikrivanje identiteta stranke, kao i poslovanje sa kvazi bankama ili drugim sličnim institucijama za koje se osnovano može pretpostaviti da bi mogli dozvoliti korišćenje svojih računa kvazi bankama.

Član 46. Predloga zakona predviđa ograničenje gotovinskog poslovanja, tako što propisuje zabranu prijema gotovog novca u iznosu koji prelazi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za sva lica koja se bave prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluge u Republici Srbiji. U Direktivi se izričito navodi da u plaćanju gotovinom viši iznosi predstavljaju veći rizik od pranja novca i finansiranja terorizma. Zato zemlje koje dozvoljavaju gotovinska plaćanja u iznosu koji prelazi 10.000 evra moraju da obezbede da radnje i mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzimaju i pravna i fizička lica koja trguju robom, ako su plaćanja izvršena u gotovini.

U skladu sa Direktivom EU svi trgovci robom koji za prodatu robu primaju uplate u gotovini, morali bi, dakle, da postanu obveznici za sprovođenje predloženog zakona. Da bi se izbegao veliki broj novih obveznika, uvedeno je ograničenje u gotovinskom plaćanju roba i usluga u vrednosti iznad 10.000 evra. Cilj navedenog predloga je da se sva gotovinska plaćanja robe ili usluga u iznosima većim od 10.000 evra (pojedinačne transakcije iznad 10.000 evra ili više međusobno povezanih transakcija koje bi zajedno premašile iznos od 10.000 evra) vrše preko banaka koje su već uključene u sistem otkrivanja i sprečavanja pranja novca. Na taj način se ograničava mogućnost vršenja gotovinskih transakcija, ali samo u onom delu koji je s aspekta mogućnosti zloupotrebe u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma najrizičniji, i to prilikom direktne naplate robe ili usluge za gotovinu, u vrednostima koje prelaze 10.000 evra, dok za primanje gotovine ispod navedenog iznosa ne postoje ograničenja.

Naime, opšta tendencija međunarodne zajednice u oblasti preduzimanja preventivnih mera iz oblasti pranja novca i finansiranja terorizma jeste da se radi praćenja izvora novca što više ograniči plaćanje gotovinom a podstakne korišćenje drugih bezgotovinskih oblika plaćanja.

Samo po sebi, predloženo rešenje ne zabranjuje gotovinsko poslovanje kao takvo, već ga samo ograničava tako što vršenje visokih a time i rizičnih gotovinskih transakcija preusmerava ka nosiocima platnog prometa (banke, platne institucije).

S aspekta racionalnosti i efikasnosti preduzimanja preventivnih mera u oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, ograničenje poslovanja gotovinom je najadekvatnije rešenje. Razlozi za to da se u Srbiji, pri naplati robe ili usluge u vrednosti većoj od 10.000 evra, na sistemskom nivou ograniči prijem gotovine su sledeći:

– u slučaju da se gotovinska plaćanja ne ograniče, obveznici bi, između ostalog, postali i sva pravna ili fizička lica koja trguju robom i koja primaju gotovinu u iznosima većim od 10.000 evra. To znači da bi bili dužni da preduzimaju sve zakonom propisane radnje i mere iz oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uključujući vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja svojih stranaka, dostavljanje propisanih podataka Upravi i čuvanje pribavljenih podataka na način i u rokovima koji su određeni novim zakonom. U vezi sa tim trebalo bi dodatno regulisati i oblast nadzora eventualnih novih obveznika i odrediti odgovarajući organ koji će biti direktno odgovoran za vršenje tog nadzora;

– predloženi član omogućiće bolji pregled nad tokovima novčanih sredstava, čime se, bez sumnje, dodatno pojačava mogućnost efikasnog vršenja ovlašćenja Uprave i drugih nadležnih organa u vezi sa istraživanjem krivičnih dela pranja novca i finansiranja terorizma, traženjem izvora protivpravno stečene imovinske koristi, kao i mogućnošću njene kasnije konfiskacije;

– prema analizama međunarodnih organizacija, drugih država, kao i prema analizama predlagača, gotovina kao sredstvo plaćanja s aspekta pranja novca još uvek je visokorizičan proizvod, jer novčane transakcije u Republici Srbiji još uvek predstavljaju jedan od češće korišćenih načina prikrivanja protivpravno stečene imovinske koristi kojima se uspešno prikriva pravo poreklo imovine. Naime, prema informacijama kojima raspolaže Uprava, mogućnost zloupotrebe gotovine za pranje novca postoji u svim slučajevima zamene ili korišćenja gotovine, pri prenosu gotovine van granica, kao i pri svakoj konverziji gotovine u bezgotovinske instrumente plaćanja i obrnuto, jer je pri tom mogućnost utvrđivanja pravog porekla, mesta gde se nalazi i kretanja gotovine u finansijskom sistemu ili van njega veoma ograničena, odnosno zbog prirode i forme u velikom broju slučajeva praktično nemoguća.

– predloženi član ne zadire bitno u redovno poslovanje pravnih i fizičkih lica, jer ograničenje gotovinskog poslovanja iznad određenog iznosa, odnosno njegovo preusmeravanje na bankarske tokove, ne predstavlja dodatno administrativno opterećenje povezano sa sprovođenjem radnji i mera za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, što bi se svakako dogodilo kada bi ta lica nastupila kao samostalni obveznici sprovođenja radnji i mera iz novog zakona.

Član 47. Predloga zakona predviđa obavezu dostavljanja informacija, podataka i dokumentacije Upravi, kao i rokove u kojima su obveznici dužni da izvrše ovu obavezu. Obveznici bi bili dužni da prijave Upravi sve gotovinske transakcije iznad 15.000 evra, kao i sve sumnjive transakcije, bez obzira na iznos. Obaveza u pogledu prijavljivanja sumnjivih transakcija odnosi se i na sve slučajeve u kojima u vezi sa transakcijom ili strankom postoje razlozi za sumnju u pranje novca ili finansiranje terorizma. Propisana je obaveza da kao sumnjivu transakciju Upravi treba prijaviti i planiranu transakciju, bez obzira na to da li je transakcija kasnije izvršena ili ne. Ako obveznik, zbog prirode transakcije, zbog toga što transakcija nije izvršena, mogućnosti da se time osujeti prikupljanje i provera informacija o stvarnom vlasniku, ili iz drugih opravdanih razloga ne može da postupi u skladu ovim članom, dužan je da Upravi dostavi podatke čim to bude moguće, a najkasnije odmah po saznanju za osnove sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Pored podzakonskog akta o načinu dostavljanja podataka Upravi, ovaj član predviđa da ministar podzakonskim aktom propisuje uslove pod kojima obveznik nije dužan da za određene stranke Upravi prijavi podatke o gotovinskim transakcijama koje nisu sumnjive. Na taj način ostaće mogućnost da se iz sistema prijavljivanja isključe one transakcije koje nisu relevantne za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Član 48. Predloga zakona sadrži odredbu po kojoj su obveznici dužni da obezbede da se radnje i mere, jednake onima koje su predviđene ovim predlogom zakona i međunarodnim standardima, sprovode i u njihovim poslovnim jedinicama i društvima kćerkama koje su u njihovom većinskom vlasništvu u inostranstvu ako je to, naravno, u skladu sa propisima odnosne zemlje. Ako to nije moguće, predmetni član propisuje da obveznici bez odlaganja moraju o tome da obaveste Upravu i preduzmu odgovarajuće mere za otklanjanje rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma. Predloženi član propisuje i da su obveznici dužni da svoje poslovne jedinice ili društva kćerke u većinskom vlasništvu obveznika u stranoj državi redovno upoznaje sa postupcima koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznik koji je deo međunarodne grupacije može sa drugim članicama te grupacije da razmenjuje podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoje osnovi sumnje na pranje novca i finansiranje terorizma i koje su kao takve prijavljene Upravi, osim ako Uprava ne zahteva drugačije postupanje.

Čl. 49. do 52. Predloga zakona predviđaju obavezu određivanja ovlašćenog lica u obvezniku, uslove koje ovlašćeno lice mora da ispunjava, obaveze ovlašćenog lica, obaveze obveznika u odnosu na ovlašćeno lice, stručno obrazovanje i osposobljavanje zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i unutrašnju kontrolu.

Predloženim članom 50. propisani su uslovi koje ovlašćeno lice mora da ispunjava. Te je tako ovim članom propisano da ovlašćeno lice mora biti zaposleno kod obveznika i da mora imati ovlašćenja koja omogućavaju delotvorno obavljanje poslova koji su u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni kod obveznika može obavljati poslove ovlašćenog lica ukoliko nije pravnosnažno osuđivano ili se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti koja ga čine nepodobnim za vršenje poslova ovlašćenog lica. Da bi obavljao poslove ovlašćenog lica, zaposleni kod obveznika mora biti stručno osposobljen za poslove sprečavanje i otkrivanja pranja i finansiranja terorizma. Zaposleni koji obavlja poslove ovlašćenog lica mora biti upoznat sa rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma i prirodom poslovanja obveznika. Uslovi koji su ovim članom propisani za ovlašćeno lice, analogno se primenjuju i na zamenika ovlašćenog lica, što je propisano stavom 2. ovog člana. Stavom 3. ovog člana propisano je da ovlašćeno lice samostalno i neposredno obavlja svoj posao, a za svoj rad odgovorno je najvišem rukovodstvu. Ovim stavom ispunjena je preporuka Projektna grupa sačinjena od predstavnika Uprave, Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS), predstavnika bankarskog sektora i Udruženja banaka Srbije koja je imala zadatak da izradi Analizu postojećeg sistema interne kontrole i izveštavanja u bankama i izveštavanja Uprave i analiza položaja ovlašćenih lica. Projektna grupa je formirana kako bi se ostvarili ciljevi i akcije zadate Nacionalnom strategijom za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Pored utvrđenog činjeničnog stanja, Analiza sadrži i niz preporuka koje bi nadležni državni organi trebalo da preduzmu kako bi se utvrđeno stanje popravilo.

U članu 51. Predloga zakona navedeni su poslovi koje u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma vrši ovlašćeno lice. U skladu sa međunarodnim standardima, propisano da ovlašćeno lice samostalno vrši zadatke i neposredno odgovara najvišem rukovodstvu.

Članom 52. Predloga zakona navedeni su uslovi koje je obveznik dužan da obezbedi ovlašćenom licu za vršenje njegovih poslova i zadataka. Pored neograničenog pristupa potrebnim podacima, redovnog stručnog osposobljavanja i odgovarajućih informaciono-tehničkih i kadrovskih uslova, Predlogom zakona je predviđeno da ovlašćeno lice mora da ima odgovarajuća ovlašćenja za efikasno sprovođenje svojih zadataka, dok su unutrašnje organizacione jedinice u obvezniku, uključujući najviše rukovodstvo, dužne da ovlašćenom licu obezbede pomoć i podršku u vršenju poslova i da ga redovno obaveštavaju o svim činjenicama koje su povezane ili bi mogle biti povezane sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Obveznik je dužan da svojim internim aktom bliže uredi način saradnje ovlašćenog lica i ostalih organizacionih jedinica.

Čl. 53. i 54. Predloga zakona predviđeno je da je obveznik dužan da obezbedi stalno stručno osposobljavanje zaposlenih koji obavljaju poslove u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, kao i redovnu unutrašnju kontrolu nad obavljanjem tih zadataka. Član 54. Predloga zakona predviđa da je obveznik dužan da organizuje nezavisnu internu reviziju u čijem delokrugu je redovna procena adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma kada zakon koji uređuje delatnost obveznika propisuje obavezu postojanja nezavisne interne revizije, ili kada obveznik proceni da je, imajući u vidu veličinu i prirodu posla, potrebno da postoji nezavisna interna revizija u smislu ovog zakona.

Član 55. Predloga zakona predviđa da je obveznik dužan da utvrdi postupak kojim se pri zasnivanju radnog odnosa na radnom mestu na kome se primenjuju odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, kandidat za to radno mesto proverava da li je osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist ili krivična dela povezana sa terorizmom.

Članom 56. Predloga zakona daje se ovlašćenje ministru finansija da na predlog Uprave podzakonskim aktom propiše pravila o ovlašćenom licu, načinu vršenja unutrašnje kontrole, čuvanju i zaštiti podataka, vođenju evidencija i stručnom obrazovanju, osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih kod obveznika.

Član 57. Predloga zakona predviđa koje podatke je advokat dužan da prikupi u slučaju uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom, vršenja transakcije, postojanja osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma u vezi sa strankom ili transakcijom, kao i postojanja sumnje na istinitost prikupljenih podataka. Načini na koji advokat prikuplja podatke o stranci, stvarnom vlasniku i slično su isti kao i za ostale obveznike, a radi se o uvidu u lični dokument, izvode iz zvaničnog javnog registra i drugu poslovnu dokumentaciju.

Član 58. Predloga zakona predviđa obavezu advokata da obavesti Upravu ukoliko utvrdi da u vezi sa licem ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. obaveza se odnosi i na planiranu transakciju, kao i ukoliko stranka traži savet od advokata u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma.

Član 59. Predloga zakona daje ovlašćenja Upravi da može da zahteva od advokata podatke, informacije i dokumentaciju neophodne za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma, ukoliko Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, i propisuje obavezu advokatu da postupi po zahtevu Uprave.

U članu 60. Predloga zakona predviđeni su izuzeci u kojima advokat nije u obavezi da dostavi podatke Upravi. To su podaci prikupljeni prilikom utvrđivanja pravnog položaja stranke ili njenom zastupanju u sudskom postupku ili u vezi sa sudskim postupkom, što podrazumeva i davanje saveta o pokretanju ili izbegavanju tog postupka, bez obzira da li je taj podatak pribavljen pre, u toku ili nakon sudskog postupka.

Član 61. Predloga zakona predviđa obavezu izrade liste indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i obavezu unošenja postojeće liste indikatora.

Član 62. Predloga zakona predviđa vođenje evidencije, i to o uspostavljenim poslovnim odnosima i transakcijama za koje postoje osnovi sumnje na pranje novca i finansiranje terorizma.

Čl. 63–67. Predloga zakona se odnose na obaveze javnih beležnika, a imajući u vidu specifičnosti njihove profesije, to jest činjenice da su stručnjaci iz oblasti prava kojima je povereno javno ovlašćenje da sastavljaju isprave o pravnim poslovima i drugim činjenicama koje su od značaja za promet novca, roba i usluga, da preuzimaju na čuvanje isprave, novac i druge predmete, kao i da u svojstvu poverenika suda sprovode i neke sudske postupke, Ovo je razlog što je obim radnji i mera koje preduzimaju javni beležnici uži od obima radnji i mera propisanih za druge obveznike.

Član 63. Predloga zakona predviđa da javni beležnik utvrđuje identitet stranke u skladu sa propisima koji regulišu javnobeležničku delatnost, što znači da javni beležnik primenjuje postupak za identifikaciju koji koristi u obavljanju svoje osnovne delatnosti.

Član 64. Predloga zakona predviđa da ukoliko javni beležnik, prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja privatne isprave (solemnizacije), utvrdi da u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Upravu. U ovom članu se uređuje se i način obaveštavanja Uprave.

Član 65. Predloga zakona daje ovlašćenja Upravi da može da zahteva od javnih beležnika podatke, informacije i dokumentaciju neophodnu za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma, ukoliko Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, i propisuje obavezu javnom beležniku da postupi po zahtevu Uprave.

Član 66. Predloga zakona predviđa da Javnobeležnička komora sastavlja listu indikatora, kao i obavezu javnih beležnika da je primenjuju.

U članu 67. Predloga zakona se predviđa da javni beležnik vodi evidenciju podataka o strankama i transakcijama koji su dostavljeni Upravi na način propisan Javnobeležničkim poslovnikom. Ove odredba je definisana na ovaj način imajući u vidu sveobuhvatnost podataka koje javni beležnici vode na osnovu internog akta koji propisuje vođenje evidencija.

U članu 68. Predloga zakona predviđeno je da organi nadležni za vršenje nadzora izrađuju liste indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, koje se objavljuju na veb sajtu Uprave. U izradi liste indikatora mogu učestvovati i druga lica po pozivu. Na taj način se može obezbediti da liste indikatora po sektorima i u okviru istih grupa obveznika budu međusobno usklađene.

Članom 69. Predloga zakona predviđeno je da obveznici imaju obavezu da sastave i primenjuju listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Direktivom EU utvrđeno je da obveznici za sprovođenje propisa u oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca posebnu pažnju treba da posvete svim aktivnostima za koje smatraju da bi mogle da budu povezane sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, a naročito kompleksnim i neuobičajeno velikim transakcijama, kao i svim neuobičajenim modelima transakcija koje nemaju očiglednu ekonomsku ili evidentnu pravno osnovanu namenu. U skladu sa navedenim, posebno je utvrđena obaveza usvajanja i korišćenja indikatora za prepoznavanje stranaka i transakcija u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma za sve obveznike koji su dužni da sprovode radnje i mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Svrha sastavljanja liste, čije je usvajanje primarna obaveza svakog obveznika pojedinačno, jeste pomoć obveznicima u prepoznavanju stranaka i transakcija u vezi sa kojima postoje razlozi za sumnju u pranje novca i finansiranje terorizma.

Čl. 70. i 71. Predloga zakona odnose se na procenu rizika na nacionalnom nivou i analizu efikasnosti i delotvornosti sistema. FATF je revidiranim Preporukama iz 2012. godine, kao preporuku broj 1 uveo obavezu analize rizika koja podrazumeva kako procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom nivou, tako i sektorske procene i procene za svakog obveznika i svaku stranku. Republika Srbija je bila prva država koja je izradila nacionalnu procenu rizika od pranja novca (2012. godine) i finansiranja terorizma (2014. godine), iako tada ovakva obaveza nije bila propisana u zakonu. Tako da članovi 70. i 71. predstavljaju samo formalizovanje i davanje materijalne odredbe obavezi koja se već sprovodi u praksi.

Član 70. Predloga zakona predviđa da će Vlada obrazovati Koordinaciono telo. Obrazovanje Vladinog koordinacionog tela je pokušaj osnaživanja sada postojeće Stalne koordinacione grupe za nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Naime, koordinacija rada svih učesnika u sistemu je jedan od najvažnijih razloga za nepovoljnu ocenu sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji. Iako je Vlada donela Nacionalnu strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, u kojoj su pitanja međusobne saradnje i koordinacije državnih organa podignuta na najviši nivo prioriteta, ipak je zadržana praksa iz prošlosti po kojoj je Uprava jedini organ koji inicira promene u sistemu, iako nema ni nadležnosti niti kapacitete da te inicijative adekvatno okonča. Stalna koordinaciona grupa, obrazovana da nadzire primenu Nacionalne strategije nije dovoljno delotvorna. U ovom koordinacionom telu bili bi zastupljeni predstavnici državnih organa čiji su predstavnici članovi Stalne koordinacione grupe, i to u nešto ograničenom sastavu, ali u svakom slučaju lica na položaju ili u organizacionom vrhu u tim organima. Državni službenici na izvršilačkim radnim mestima kao članovi Stalne koordinacione grupe, nemaju mogućnost sprovođenja aktivnosti dogovorenih na sastancima Stalne koordinacione grupe bez odobrenja svojih nadređenih, koji bi praktično bili članovi ovog koordinacionog tela, čime bi se dogovorene aktivnosti efikasnije sprovodile.

Članom 71. Predloga zakona uvodi se obaveza redovne analize efikasnosti i delotvornosti sistema. Sam postupak se sprovodi tako što Uprava za potrebe ovog zadatka prikuplja određenu evidenciju koja je definisana stavom 2. ovog člana, među kojima su podaci o licima i transakcijama koji su prijavljeni Upravi, podaci o nalozima za privremeno obustavljanje transakcija i dr. Nadležni državni organi u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma obavezani su da podatke o poslovima, merama i radnjama koje preduzimaju u pogledu otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma redovno dostavljaju Upravi. Dostavljanje ovih podataka Upravi je značajno zbog centralizacije i analize podataka u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma.

Članom 72. Predloga zakona osniva se Uprava za sprečavanje pranja novca i propisuje njena nadležnost, odnosno ovlašćenja i obaveze. Utvrđeni su osnovni zadaci Uprave, odnosno predviđeno je da Uprava prima, prikuplja, analizira i dostavlja određene podatke, informacije i dokumentaciju nadležnim državnim organima.

Članom 73. Predloga zakona navedeno je koju vrstu podataka Uprava može da traži od obveznika. Uprava može da traži sve podatke iz evidencija koje, na osnovu ovog predloga zakona, moraju da vode obveznici, kao i druge podatke i informacije koji su neophodni za otkrivanje i dokazivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Podaci koje Uprava može da traži od obveznika odnose kako na lice u vezi sa kojim postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, tako i na druga lica za koja se može zaključiti da su povezana sa navedenim licem, odnosno njegovim transakcijama ili poslovima.

Rokovi za dostavljanje traženih podataka Upravi su „bez odlaganja”, a najkasnije u roku od osam dana, ali je u vezi sa tim propisano dodatno ovlašćenje Uprave da u hitnim slučajevima, kada postoji mogućnost obustavljanja izvršenja transakcije odredi obveznicima i advokatima i kraći rok za dostavljanje podataka Upravi. Ovaj rok će zavisiti od okolnosti svakog slučaja, ali se i u tim slučajevima može primeniti odredba koja obveznicima omogućava da iz opravdanih razloga zatraže produženje roka.

U članu 74. Predloga zakona dato je ovlašćenje Upravi da može da zahteva određene podatke od državnih organa i drugih lica kojima su poverena javna ovlašćenja, u slučaju kada u vezi sa transakcijom ili određenim licem postoje razlozi za sumnju na pranje novca i finansiranje terorizma, a može da zahteva i podatke, informacije i dokumentaciju koji se odnose na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Članom 75. Predloga zakona predviđeno je da Uprava može izdati pismeni nalog obvezniku kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije i u slučaju osnovane sumnje u finansiranje terorizma. Ovim članom predviđeno je i da direktor Uprave može, u hitnim slučajevima, usmeno izdati nalog za privremeno obustavljanje transakcija, ali taj nalog mora pismeno potvrditi najkasnije narednog radnog dana. Stavom 3. ovog člana definisano je vremenski rok na koji je moguće privremeno obustaviti izvršenje transakcije. Za vreme za koje je obustavljeno izvršenje transakcije, obveznik je dužan da postupa u skladu sa nalogom koji je izdala Uprava, što je definisano stavom 3. ovog člana. Stavovima 6. i 7. ovog člana predviđena je obaveza za Upravu da, ukoliko utvrdi da ne postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca i finansiranju terorizma, o tome obavesti obveznika i da će se „ćutanje” Uprave u pogledu sprovedenih radnji smatrati potvrdnim odgovorom, u kom slučaju je obvezniku dozvoljeno da izvrši transakciju. Stav 8. ovog člana dozvoljava obvezniku da na sopstvenu inicijativu obustavi izvršenje određene transakcije na 72 sata, najduže, ukoliko posumnja da se u vezi sa transakcijom ili licem koje vrši ili lice za koje se vrši transakcije radi o pranju novca i finansiranju terorizma.

Član 76. Predloga zakona reguliše ovlašćenje Uprave da obvezniku izda nalog da prati transakcije lica za koja postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranja terorizma. Uprava može da izda ovakav nalog i u odnosu na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca. Ova mera nakon isteka roka od tri meseca, može produžavati na po mesec dana, a najduže šest meseci od izdavanja naloga. Za vreme praćenja transakcije ili lica, obveznik je dužan da o svakoj izvršenoj transakciji obaveštava Upravu i da postupa u skladu sa nalogom koji je izdala Uprava.

Članom 77. Predloga zakona je predviđeno da u slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili licem postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranja terorizma, Uprava može da započne da prikuplja i analizira podatke, informacije i dokumentaciju i na obrazloženu pismenu inicijativu suda, javnog tužilaštva, policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije, Poreske uprave, Uprave carina, Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti, nadležnih inspekcijskih organa i državnih organa nadležnih za državnu reviziju i borbu protiv korupcije.

Ako u vezi sa određenim transakcijama postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca, finansiranju terorizma ili prethodnom krivičnom delu, državni organ iz može da traži od Uprave podatke i informacije potrebne za dokazivanje tih krivičnih dela.

Uprava je dužna da odbije pokretanje postupka na osnovu inicijative ili zahteva navedenih državnih organa ako u inicijativi, odnosno zahtevu, nisu obrazloženi osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. U tom slučaju Uprava je dužna da pismenim putem obavesti podnosioca inicijative o razlozima zbog kojih nije pokrenula postupak na osnovu te inicijative.

Članom 78. Predloga zakona predviđena je obaveza Uprave da nadležnim državnim organima dostavi podatke, informacije i dokumentaciju u vezi sa određenim transakcijama ili licima za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Članom 79. Predloga zakona predviđena je obaveza Uprave da dostavi povratnu informaciju obvezniku i državnom organu koji su je obavestili o licu ili transakciji u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Ova obaveza za Upravu je predviđena radi unapređenja saradnje između učesnika u lancu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Članom 80. Predloga zakona predviđeno je da Uprava može da traži podatke, informacije i dokumentaciju kako od stranih finansijsko-obaveštajnih službi, tako i od nadležnih organa stranih država koji se bave sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma radi otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Ovim članom ispunjena je i implementirana obaveza definisana članom 17. Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prethodno stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (Varšavska konvencija), koji se odnosi na međunarodnu pomoć u istragama i dostavljanju podataka i informacija o bankovnim računima. Generalni princip ove konvencije je da države ugovornice u najvećoj mogućoj meri sarađuju u istragama i postupcima u pitanjima koja reguliše ova konvencija.

U skladu sa međunarodnim standardima propisano je da Uprava ne može da prosledi drugim državnim organima podatke, informacije i dokumentaciju bez prethodne saglasnosti organa strane države koji je tu informaciju dostavio Upravi.

Član 81. Predloga zakona daje ovlašćenje Upravi da stranim finansijsko-obaveštajnim službama dostavi podatke, informacije i dokumentaciju, na njihov pismeni i obrazloženi zahtev ili na svoju inicijativu, kada postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Uprava može da obije zahtev strane finansijsko-obaveštajne službe ako proceni da u bi konkretnom slučaju dostavljanje tih podataka ugrozilo ili moglo da ugrozi tok krivičnog postupka u Republici Srbiji. Uprava može da odredi uslove i ograničenja pod kojima strana finansijsko-obaveštajna služba može koristiti podatke, informacije i dokumentaciju, koje joj dostavi.

Član 82. Predloga zakona sadrži odredbu po kojoj Uprava može privremeno da obustavi sumnjivu transakciju i na predlog strane finansijsko-obaveštajne službe. Uprava može da odbije zahtev strane finansijsko-obaveštajne službe ako proceni da ne postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Članom 83. Predloga zakona predviđeno je da Uprava može od strane finansijsko- obaveštajne službe da zahteva privremeno obustavljanje izvršenja transakcije ako u vezi sa tom transakcijom ili licem postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranja terorizma.

Članom 84. Predloga zakona definisani su poslovi na planu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koje vrši Uprava. Novina u odnosu na prethodni zakon je nova tačka u ovom članu, koji propisuje nadležnosti Uprave, a koja glasi: „zaključuje sporazum o saradnji sa državnim organima koji obavljaju poslove državne uprave u oblasti građevinarstva, kao i drugim oblastima koje su izložene rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma, i sa kojima zajednički izrađuje smernice i preporuke u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma za pravna lica i preduzetnike koji obavljaju delatnost u ovim oblastima”. Ovom odredbom se daje pravni osnov za buduću saradnju Uprave za sprečavanje pranja novca sa drugim državnim organima koji nisu prepoznati u zakonu, a oblasti koje su pod njihovom nadležnošću su izložene rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma (na primer: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno građevinska inspekcija, koja je nadležna za oblast građevinarstva).

Članom 85. Predloga zakona predviđeno je da Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Čl. 86. do 88. Predloga zakona uređuju kontrolu prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice u skladu sa međunarodnim standardima. Predviđeno je da fizička lica koja prelaze državnu granicu i pritom prenose fizički prenosiva sredstva plaćanja (gotovinu, čekove, menice i druge hartije od vrednosti) u iznosu od 10.000 evra ili većem, imaju obavezu da taj prenos prijave nadležnom carinskom organu. Oblik i sadržinu obrasca prijave, način podnošenja i popunjavanja prijave, kao i način obaveštavanja fizičkih lica koja prelaze državnu granicu o ovoj obavezi, propisaće ministar finansija. Kontrolu ispunjavanja ove obaveze vrši nadležni carinski organ, koji je ovlašćen da privremeno oduzme sredstva koja nisu prijavljena.

Novina u odnosu na prethodni zakon je stav 2. člana 87. Predloga zakona kojim je predviđeno da carinski organ kontroliše da li se neprijavljena fizički prenosiva sredstva plaćanja nalaze u poštanskim pošiljkama i pošiljkama robe (kargo pošiljke). Na ovaj način ispunjena je preporuka iz Izveštaja o evaluaciji kojom je predviđeno da kargo pošiljke moraju biti kontrolisane od strane nadležnih organa kako bi se utvrdilo da li u njima ima fizički prenosivih sredstava koja su neprijavljena. Naime, zamerka u Izveštaju je da dosadašnji sistem prijavljivanja fizički prenosivih sredstava plaćanja pokriva isključivo fizička lica i prenos ovih sredstava preko državne granice. U izveštaju je navedeno da bi kontrolu trebalo proširiti kako na prenos ovih sredstava putem poštanskih pošiljki i pošiljki robe, tako i na pravna lica koja ovim putem mogu slati fizički prenosiva sredstva plaćanja. Na ovaj način, zakonskim rešenjem, pod kontrolu prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja, stavljena su i fizička lica i pravna lica, uključujući i fizička lica koja deluju u ime i pravnog lica u čiju korist se sredstva prenose.

Članom 89. Predloga zakona je predviđeno da nadležni carinski organ ima obavezu dostavljanja podataka Upravi o svakoj prijavi o prenosu fizički prenosivih sredstava plaćanja ili pokušaju prenosa koji nije prijavljen, u roku od tri dana. Carinski organ ima obavezu dostavljanja podataka Upravi o svakom prenosu ili pokušaju prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja, bez obzira na iznos (i kada je iznos manji od 10.000 evra), ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Čl. 90. do 92. Predloga zakona predviđena je zaštita podataka u skladu sa međunarodnim standardima. Predviđena je zabrana dojavljivanja podataka prikupljenih u skladu sa zakonom stranci na koju se ti podaci odnose ili trećem licu, kao i izuzeci od ovog pravila. Propisano je da podaci, informacije i dokumentacija koje Uprava prikupi predstavljaju tajne podatke u smislu zakona koji uređuje određivanje i zaštitu tajnih podataka. Isključena je odgovornost obveznika i njihovih zaposlenih za štetu učinjenu strankama i trećim licima kada postupaju u skladu sa ovim zakonom. Novina u odnosu na prethodni zakon je da se zabrana iz člana 90. Predloga zakona kod razmene informacija između dva ili više obveznika u slučajevima koji se odnose na istu stranku i istu transakciju, pod uslovom da su to obveznici iz Republike Srbije ili treće države koja propisuje obaveze u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma koje su ekvivalentne obavezama propisanim ovim zakonom, da se bave istom delatnošću, kao i da podležu obavezama čuvanja profesionalne tajne i podataka o ličnosti.

Član 93. Predloga zakona predstavlja novinu. Intencija ovog člana je da se ovlašćena lica i njihovi zamenici, kao i ostali zaposleni koji sprovode odredbe ovog zakona kod obveznika zaštite od mogućih nasilnih radnji usmerenih protiv njihovog fizičkog i psihičkog integriteta. Zakonodavac je na osnovu dugogodišnje prakse u primeni zakona koji regulišu ovu oblast i na osnovu redovnih kontakata sa obveznicima svestan i upoznat sa poteškoćama koje su mogu javiti u primeni ovog zakona, stoga je ovakva odredba uvedena u ovaj predlog zakona. Neophodno je da obveznik bude svestan odgovornosti posla koju obavlja ovlašćeno lice i njegov zamenik, kao i da se položaj ovih lica obezbedi i osigura od nedozvoljenih radnji stranaka usmerenih protiv njih kako bi se sprečila efikasna primena odredaba ovog zakona kod obveznika.

Članom 94. Predloga zakona predviđeno je da Uprava, drugi nadležni državni organ ili imalac javnih ovlašćenja, obveznik i njihovi zaposleni mogu podatke, informacije i dokumentaciju, pribavljenu na osnovu ovog zakona, koristiti samo za namene određene zakonom. Podaci, informacije i dokumentacija se prikupljaju u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, i ne smeju biti korišćeni za neke druge potrebe.

Čl. 95. do 97. Predloga zakona dati su rokovi za čuvanje podataka kod obveznika, nadležnog carinskog organa i Uprave.

Čl. 98. do 103. Predloga zakona predviđene su evidencije koje su dužni da vode obveznici, nadležni carinski organ i Uprava, kao i sadržina evidencija koju su u skladu sa zakonom dužni da vode drugi subjekti.

Čl. 104. do 110. Predloga zakona određeni su organi nadležni za nadzor nad primenom odredaba ovog zakona koji se staraju o sprovođenju zakona i navedena ovlašćenja za preduzimanje mera u slučaju kada se utvrdi postojanje nepravilnosti ili nezakonitosti u primeni ovog zakona, kao i način vršenja nadzora. Za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona ovlašćeni su Uprava, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, državni organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti deviznih i menjačkih poslova i igara na sreću, ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja, Advokatska komora Srbije i Javnobeležnička komora.

Organi nadležni za nadzor nad primenom odredaba ovog zakona su dužni da obaveste Upravu ako kod obveznika utvrde nepravilnosti, kao i jedni druge ako utvrde činjenice koje su od značaja za njihov rad.

Čl. 105. do 108. Predloga zakona definisane su nadležnosti Uprave u vršenju nadzora nad primenom ovog zakona. Uprava može vršiti nadzor posredno, slanjem upitnika obveznicima ili zahteva za dostavljanje podataka, informacije i dokumentacije, što je definisano članom 106. Obveznik je dužan da na zahtev Uprave odgovori najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva.

Neposredan nadzor definisan je članom 107. Predloga zakona i podrazumeva inspekcijski nadzor kod obveznika koji se vrši na osnovu analize rizika i godišnjeg plana nadzora. Ovim članom predviđeno je i da direktor Uprave izdaje pismeni nalog čijim uručenjem nadziranom subjektu započinje inspekcijski nadzor. Ovim članom definisani su postupak inspekcijskog nadzora, kao i obaveze zaposlenih u Upravi koji sprovode inspekcijski nadzor kod obveznika. Ovim članom, postupak inspekcijskog nadzora Uprave usaglašen je sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru („ Službeni glasnik RS”, broj 36/15), kojim se uređuju sadržina, vrste i oblici i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor.

Ukoliko je obveznik onemogućio zaposlenog u Upravi da izvrši inspekcijski nadzor, zaposleni je dužan da o tome donose zaključak. Rok u kom zaposleni u Upravi treba da donese zaključak, kao i koje radnje obveznika se mogu smatrati onemogućavanjem vršenja nadzora definisani su članom 108. Predloga zakona.

Narodna banka Srbije vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod banaka, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaocima finansijskog lizinga, društvima za osiguranje, društvima za posredovanje u osiguranju, društvima za zastupanje u osiguranju i zastupnicima u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje i kod platnih institucija, što je definisano članom 109. Predloga zakona. U ovom članu pored subjekata nad kojima Narodna banka vrši nadzor definisani su i sektorski zakoni na osnovu kojih se vrši nadzor.

Ostali nadzorni organi, obveznici nad kojima oni vrše inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, kao i zakoni na osnovu kojih se nadzor sprovodi definisani su članom 110. Predloga zakona.

Nadzorni organi dužni su da o preduzetim merama u izvršenom nadzoru, o utvrđenim nepravilnostima i nezakonitostima, kao i o drugim značajnim činjenicama u vezi sa nadzorom odmah obaveste Upravu. Članom 111. Predloga zakona predviđeno je da se obaveštavanje vrši u pismenoj formi, kao i da su nadzorni organi dužni Upravi dostave primerak donetog akta. Takođe, ukoliko u toku inspekcijskog nadzora, nadležan državni organ ustanovi nepravilnosti i nezakonitosti, dužan je da obavesti ostale nadležne organe iz ovog zakona ako su u pitanju nepravilnosti i nezakonitosti koje su značajne za njihov rad. Takođe, ukoliko nadležni organi otkriju ili utvrde činjenice koje su ili bi mogle biti u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, dužni su da o tome pismeno odmah obaveste Upravu. Ove podatke, informacije i dokumentaciju moguće je dostaviti, u saradnji sa Upravom, organu strane države koji obavlja srodne poslove koji je uputio pismeni i obrazloženi zahtev za dostavljanje ovakvih podataka ili na svoju inicijativu. Ova obaveza propisana je članom 112. Predloga zakona.

Član 113. Predloga zakona predviđa da su nadzorni organi dužni da omoguće da im zaposleni kod obaveznika prijave kršenje odredaba ovog zakona. Ovim članom predviđen je i minimum koji nadzorni organi moraju da propišu kako bi ispunili obavezu uvođenja mehanizama za prijavu kršenja odredaba ovog zakona, te tako moraju da propišu postupak za primanje prijava, odgovarajuću zaštitu zaposlenih kod obveznika koji prijave kršenje odredaba zakona, kao i odgovarajuću zaštitu lica koje je odgovorno za kršenje odredaba zakona i zaštitu ličnih podataka ovih lica. Stavom 3. ovog člana predviđena je obaveza za obveznike da internim aktima propišu obaveze za interno prijavljivanje kršenja odredaba ovog zakona.

Organi koji su ovim zakonom određeni za organe nadležne za vršenje nadzora nad sprovođenjem mera i radnji propisanih ovim zakonom kod obveznika imaju obavezu da samostalno ili u saradnji sa drugim organima donesu preporuke i smernice za primenu odredaba ovog zakona, što je u skladu sa članom 114. Predloga zakona. Preporuke i smernice nadležni organi donose na osnovu poznavanja prirode poslova koje obavljaju obveznici koje kontrolišu i daju im najbolja uputstva kako da na najefikasniji način prilagode svoje poslovanje odredbama ovog zakona i kako da najefikasnije ispune obaveze u pogledu otkrivanja i sprečavanja pranja novca.

Čl. 115. do 122. Predloga zakona predviđene su kaznene odredbe, i to privredni prestupi i prekršaji. Kazne koje su određene u ovom zakonu su efikasne, proporcionalne i odvraćajuće. Obezbeđen je odgovarajući stepen specijalne i generalne prevencije, kao i srazmernost sankcija težini i značaju prekršaja. Postoji podela privrednih prestupa na teže i lakše. Tako su postupci kojima se krše osnovna načela i propisani zadaci predviđeni kao teži privredni prestupi, a postupci koji predstavljaju povredu manje značajnih obaveza i čije se posledice često mogu sanirati su sada lakši privredni prestupi.

Novina ovog zakona u odnosu na prethodni je član 115. Predloga zakona koji se analogno članu 109. Predloga zakona, koji određuje nad kojim obveznicima Narodna banka Srbije vrši nadzor i na osnovu kojih zakona se taj nadzor vrši, poziva na iste te zakone koji regulišu poslovanje pomenutih obveznika i koji propisuju kaznene mere za njihovo neispunjavanje.

Član 116. Predloga zakona predviđa da se za kršenje odredaba zakona od strane ostalih obveznika izriču kazne propisane ovim zakonom.

Još jedna novina ovog predloga zakona je član 123. kojim se uvodi obaveza obaveštavanja o odluci kojom se izriče kazna ili druga mera. Nadzorni organi nakon izricanja kazne ili druge mere za kršenje odredaba ovog zakona dužni su da obaveštenje o tome i licu kome je izrečena kazna ili mera objave na svom veb sajtu. Ovaj član propisuje period u kome su podaci o licu kome je izrečena kazna ili druga mera dostupni na veb sajtu nadzornih organa.

U čl. 124. do 128. Predloga zakona su prelazne i završne odredbe, kojima je određen rok od jedne godine u kome je obveznik dužan da radnje i mere iz člana 6. ovog zakona izvrši u odnosu na stranke sa kojima je poslovna saradnja uspostavljena pre stupanja na snagu ovog zakona. Predviđeno je i da se podzakonski akt donet na osnovu važećeg Zakona o sprečavanju pranja novca primenjuje do donošenja novih podzakonskih akata. Danom početka primene ovog zakona (1. aprila 2018. godine) prestaje da važi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, pošto se početak stupanja na snagu i početak primene razlikuju („Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14).

Ne predviđa se obrazovanje novih organa već korišćenje postojećih resursa kod nadležnih državnih organa za primenu ovog zakona. Za primenu ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

Donošenjem ovog zakona nije predviđeno zapošljavanje dodatne radne snage u državnim organima. Postojeći stručni kadar koji je do sada radio na poslovima koji su u skladu sa ovim zakonom, nastaviće da obavlja svoj posao.

Zaposleni u Upravi koji sprovode nadzor nad primenom ovog zakona kod obveznika, dobili su nadležnost da kontrolišu izvršavanje poslova u skladu sa ovim zakonom kod javnih beležnika. Dodatne poslove Uprava će obavljati sa postojećim stručnim kapacitetom, jer zakon ne predviđa obrazovanje dodatnih unutrašnjih jedinica i angažovanje novih zaposlenih u Upravi.

Jedna od novina ovog zakona je da Uprava daje mišljenja o primeni ovog zakona u saradnji sa nadzornim organima. Dosadašnja praksa je bila da mišljenja o primeni zakona daje samo Uprava. Međutim, praksa u sprovođenju zakona koji reguliše ovu oblast pokazala je da mišljenja Uprave i mišljenja organa nadležnog za sprovođenje nadzora kod obveznika nisu usaglašena. Kako bi se izbegle situacije u kojima se mišljenja državnih organa razlikuju i stvarala pravna nesigurnost, dogovorom nadležnih organa rešeno je da se mišljenja daju zajednički, usaglašavanjem mišljenja Uprave i nadzornih organa. Ovakvo rešenje može dovesti do toga da zaposleni u nadzornim organima, koji do sada nisu imali takvu obavezu, moraju da sarađuju sa Upravom u poslovima davanja mišljenja o primeni zakona, što može zahtevati dodatno angažovanje zaposlenih na ovim poslovima.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je neophodno da se u najkraćem roku izvrše sve pripreme za značajan napredak u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Naime, Republika Srbija je u periodu decembar 2014 – april 2016. godine bila predmet petog kruga evaluacije u pogledu radnji i mera koje preduzima u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a koju vrši Komitet Manival Saveta Evrope. Evaluacija je usmerena na sagledavanje tehničke usklađenosti sa međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (FATF standardi revidirani 2012. godine), ali i procenu delotvornosti celokupnog sistema. Na plenarnom zasedanju Komiteta Manival, održanom u aprilu 2016. godine u Strazburu, usvojen je Izveštaj o evaluaciji Republike Srbije.

Donošenje ovog zakona ima za osnovni cilj da se, uzimajući u obzir komentare i preporuke iz Izveštaja, zakonski okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma unapredi kako bi sistem imao polaznu osnovu za popravljanje efikasnosti i delotvornosti. Zbog navedenog je neophodno u najkraćem roku doneti novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

VI. ANALIZA EFEKATA AKTA

Finansijski efekti sprovođenja zakona

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Obaveze propisane ovim zakonom ne proširuju krug obaveza za državne organe. Nadležni državni organi u ovom sistemu upoznati su sa svojim obavezama iz ovog zakona i u tom pogledu neće biti novina. Ovim zakonom na jasniji način definisane su obaveze nadzornih organa. Poslovi nadzora Uprave definisani su na jasan i precizan način, uvedene su definicije posrednog i neposrednog nadzora. Na taj način poslovi inspekcijskog nadzora upodobljeni su odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Nadzorni organi (Uprava, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, državni organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti deviznih i menjačkih poslova i igara na sreću, ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, Advokatska komora Srbije, ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja i Javnobeležnička komora) će u okviru nadzora imati dodatne obaveze u smislu kontrole da li obveznici sprovode nove obaveze koje im ovaj zakon donosi, kao što su: sprovođenje svih aktivnosti kod prenosa novčanih sredstava, prikupljanje podataka i informacija o poreklu imovine, utvrđivanje postupka po kome utvrđuje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, utvrđivanje postupka po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke ofšor pravno lice i preduzimanje odgovarajući radnji i mera ukoliko je to slučaj, preduzimanje neophodnih mera kako bi zaštitio ovlašćeno lice i zaposlene koji sprovode odredbe ovog zakona od nasilnih radnji usmerenih na njihov fizički i psihički integritet. Ove aktivnosti će zahtevati njihovo veće angažovanje, koje će se ogledati pre svega u dužem trajanju neposrednih kontrola, kao i proširenju upitnika (stavkama koje će se odnositi na nove obaveze) koji se šalju prilikom posrednih kontrola. Obaveza propisivanja mehanizma kojim se podstiče prijavljivanje kršenja odredaba ovog zakona od strane obveznika, odnosno zaposlenih u obvezniku, može se relativno lako sprovesti, određivanjem zaposlenog u nadzornom organu koje će primati prijave, obaveštavanjem obveznika o tome na koji način mogu podneti svoju prijavu (putem telefona ili elektronske pošte kojoj pristup ima samo taj zaposleni), obaveštenjem svih zaposlenih u obvezniku, uključujući najviše rukovodstvo, da je to zakonska obaveza.

U grupu nadzornih organa se uvodi Javnobeležnička komora, i to na sopstvenu inicijativu, uz obrazloženje da komora već vrši nadzor nad radom javnih beležnika. Nadzor se, između ostalog, odnosi i na prikupljanje podataka o strankama i vođenje evidencija u obavljanju osnovne delatnosti, što će u praksi biti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Obrazovanje Vladinog koordinacionog tela, koje predlaže Vladi mere za unapređenje sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, rukovodi postupkom izrade nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, rukovodi postupkom donošenja i sprovođena aktivnosti koje su srazmerne utvrđenim rizicima, je pokušaj osnaživanja sada postojeće Stalne koordinacione grupe za nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Naime, koordinacija rada svih učesnika u sistemu je jedan od najvažnijih razloga za nepovoljnu ocenu sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji. Iako je Vlada donela Nacionalnu strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, u kojoj su pitanja međusobne saradnje i koordinacije državnih organa podignuta na najviši nivo prioriteta, ipak je zadržana praksa iz prošlosti po kojoj je Uprava jedini organ koji inicira promene u sistemu, iako nema ni nadležnosti niti kapacitete da te inicijative adekvatno okonča. Stalna koordinaciona grupa, obrazovana da nadzire primenu Nacionalne strategije nije dovoljno delotvorna. U ovom koordinacionom telu bili bi zastupljeni predstavnici državnih organa čiji su predstavnici članovi Stalne koordinacione grupe, i to u nešto ograničenom sastavu, ali u svakom slučaju lica na položaju ili u organizacionom vrhu u tim organima. Državni službenici na izvršilačkim radnim mestima kao članovi Stalne koordinacione grupe, nemaju mogućnost sprovođenja aktivnosti dogovorenih na sastancima Stalne koordinacione grupe bez odobrenja svojih nadređenih, koji bi praktično bili članovi ovog koordinacionog tela, čime bi se dogovorene aktivnosti efikasnije sprovodile.

Što se tiče obaveza drugih državnih organa organizacija i pravnih lica kojima su poverena javna ovlašćenja, tu nije bilo promena u odnosu na raniji zakon.

U pogledu obveznika, jedinu novinu predstavlja činjenica da su ovim zakonom javni beležnici uvršteni u grupu obaveznika koji primenjuju odredbe zakona. Obim obaveza koji oni sprovode je uži od ostalih obveznika, a imajući u vidu specifičnosti njihove profesije, to jest činjenice da su stručnjaci iz oblasti prava kome je povereno javno ovlašćenje da sastavlja isprave o pravnim poslovima i drugim činjenicama koje su od značaja za promet novca, roba i usluga, da preuzima na čuvanje isprave, novac i druge predmete, kao i da u svojstvu poverenika suda sprovodi i neke sudske postupke. Ovo je razlog što je obim radnji i mera koje preduzimaju javni beležnici uži od obima radnji i mera propisanih za druge obveznike.

Takođe, obveznici su dužni da sprovode nove obaveze koje im ovaj zakon donosi, kao što su: sprovođenje svih aktivnosti kod prenosa novčanih sredstava, prikupljanje podataka i informacija o poreklu imovine, utvrđivanje postupka po kome utvrđuje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, utvrđivanje postupka po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke ofšor pravno lice i preduzimanje odgovarajući radnji i mera ukoliko je to slučaj, preduzimanje neophodnih mera kako bi zaštitio ovlašćeno lice i zaposlene koji sprovode odredbe ovog zakona od nasilnih radnji usmerenih na njihov fizički i psihički integritet. Ove aktivnosti će dovesti do dodatnog angažovanja zaposlenih u obvezniku koji već rade na poslovima sprečavanja pranja novca. Odredbe u suštini ne izazivaju velike dodatne troškove, već prvenstveno vreme za izradu novih procedura.

Poreska uprava je ovim zakonom oslobođenja obaveze nadzora nad primenom člana zakona koji se odnosi na gotovinsko plaćanje.

Troškovi koje će primena zakona stvoriti građanima i privredi

Donošenjem ovog zakona privreda i građani neće biti izloženi dodatnom trošku, sem javnih beležnika koji se ovim zakonom uvrštavaju u listu obveznika. U svakom slučaju javni beležnici vrše identifikaciju lica za koje vrše usluge solemnizacije i sastavljanja isprava, i o tome vode evidenciju, tako da im obaveze po ovom zakonu ne stvaraju dodatne obaveze u vršenju ovih aktivnosti. Što se tiče obaveze prijavljivanja eventualnih sumnjivih transakcija, ona bi se sastajala u pisanju izveštaja o sumnjivoj transakciji i dostavljanja dokumentacije koja potkrepljuje sumnju na pranje novca. Ova aktivnost neće izazivati troškove javnim beležnicima.

Privredni subjekti koji su označeni kao obveznici po zakonu već su prethodnim zakonima koji regulišu ovu oblast bili uvedeni u sistem. Celokupno poslovanje prilagodili su potrebama efikasnog izvršavanja poslova u skladu sa zakonom koji reguliše ovu oblast. Stoga smatramo da novim zakonom neće biti potrebe za dodatnim troškovima.

Eventualne troškove, u pogledu dodatnog radnog vremena kod zaposlenih u platnim institucijama, koje su dobile dozvolu za obavljanje poslova u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, mogu imati prilikom donošenja internih akata za imenovanje ovlašćenog lica za obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i njegovog zamenika kao i izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Takođe, dodatne troškove mogu predstavljati i poslovi prijavljivanja sumnjivih i gotovinskih transakcija Upravi (štampanje obrazaca, njihovo popunjavanje i slanje Upravi). Poslovi identifikacije stranaka zahtevaće kod ovih obveznika dodatno radno angažovanje i utrošak radnog vremena.

Svi zaposleni koji kod obveznika obavljaju poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca ili finansiranja terorizma, biće dodatno radno angažovani na poslovima identifikacije i provere identiteta stranke koja je označena kao funkcioner. Pod ovim poslovima podrazumevaju se tehnički poslovi kao što su štampanje i popunjavanje upitnika, tj. izjave koju će stranke, ukoliko se utvrdi da je u pitanju funkcioner morati da popuni.

Što se tiče odredaba koje se odnose na prenos novčanih sredstava, obaveza koja je postojala ranije i koja se odnosila na identifikaciju nalogodavca elektronskog transfera, sada se proširuje i na obavezu identifikacije primaoca plaćanja, a obaveza da sprovodi radnje i mere poznavanja i praćenja stranke postoji i za posrednika. S obzirom na to da su platne institucije (koje će u najvećoj meri vršiti prenos novčanih sredstava) dobile dozvole za rad u toku 2016. godine, to neće izazvati značajne dodatne troškove za identifikaciju i ostalih lica u lancu plaćanja, već će zahtevati dodatno vreme za popunjavanje traženih podataka.

Što se tiče formiranja nezavisne funkcije interne revizije, a s obzirom na veličinu pojedinih obveznika, ova obaveza će praktično važiti za finansijske institucije, pre svih banke, osiguravajuća društva, koji imaju veći broj zaposlenih, ispostave i poslovne jedinice, i gde je veći broj zaposlenih angažovanih na poslovima sprečavanja pranja novca.

Da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove

Troškovi koje poslovi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma mogu izazvati kod obveznika svakako su neznatni u odnosu na štetu koju obveznik može pretrpeti ukoliko ne postupa u skladu sa zakonom. Pored novčanih kazni predviđenih za privredne prestupe i prekršaje, obveznik koji zbog propusta u svom radu bude pravnosnažno osuđen pored materijalne štete, nosiće sa sobom i lošu reputaciju što može u realnom poslovanju doneti gubitke velikih razmera.

Samo uspostavljanje efikasnog sistema za zaštitu od pranja novca i finansiranja terorizma donosi sa sobom stabilnost tržišta i sigurnost u državne institucije. Delovanje državnih organa i obveznika u zajedničkom interesu, sprečiće kriminalce da zloupotrebe institucije i finansijski sistem Republike Srbije da operu novac kriminalnog porekla.

Pored svega gorenavedenog, ukoliko donošenjem ovog zakona Srbija počne da fundamentalno menja sistem i pokaže spremnost da se u potpunosti usaglasi sa međunarodnim standardima, sledeći izveštaj komiteta Manival će to svakako konstatovati, a to sistem u Srbiji, državne organe koji deluju na ovom planu, stavlja u jedan pozitiv kontekst i daje „vetar u leđa” za dalja unapređenja.

Ovaj zakon će biti predmet ocenjivanja tehničke usklađenosti sa FATF preporukama, odnosno usaglašenost odredaba sa FATF preporukama. Stav FATF, odnosno Manivala, je da bez tehničke usklađenosti nema ni adekvatnog sprovođenja zakona. Drugim rečima – ukoliko preporuke nisu na adekvatan način prenesene u domaće zakonodavstvo, ne postoji mogućnost da one budu na pravi način sprovedene od strane obveznika, kao i državnih organa. Zbog toga je neophodno da preporuke budu prenesene i propisane ovim zakonom, čime se stvara pravni okvir za uspostavljanje efikasnog sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, naročito njegovog preventivnog dela.

S druge strane, u toku pregovora sa Evropskom unijom, vrši se provera usklađenosti ovog zakona sa relevantnim pravnim aktima Evropske unije, pre svih sa Četvrtom direktivom. Ovaj zakon je, u najvećoj meri u kojoj je to bilo moguće, usklađen sa Četvrtom direktivom. U obzir su uzete i sugestije Evropske komisije kojoj je radna verzija zakona bila poslata, tako da je tekst zakona u skladu sa sugestijama ovog tela Evropske unije.

Iz navedenog proizilazi da ne postoji alternativa za unošenje odredbi navedenih međunarodnih akata u ovaj zakon, pošto je postojanje ove regulative naša obaveza proistekla iz članstva u Savetu Evrope, a takođe i iz Sporazuma o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon neće neposredno uticati na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, ali se posredno podstiče tržišna konkurencija, propisivanjem mera za unapređenje opšteg poslovnog ambijenta.

Sprečavanje zloupotrebe domaćih pravnih i fizičkih lica za pranje novca i finansiranje terorizma i očuvanje integriteta, reputacije i stabilnosti finansijskog sistema će doprineti i povećanju opšte pravne sigurnosti u državi.

Ukoliko Republika Srbija u narednom periodu ne izvesti komitet Saveta Evrope o preduzetim koracima ka fundamentalnom unapređenju sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, krajnja posledica je javno saopštenje FATF o jurisdikcijama koje imaju strateške nedostatke i koje predstavljaju rizik po međunarodni finansijski sistem. Saopštenje se objavljuje da bi se ostale države upoznale sa utvrđenim stanjem u datim državama i preduzele određene mere. Ovakvo rešenje bi imalo negativne posledice po finansijski sistem i na normalno funkcionisanje tržišta.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne

Nacrt ovog zakona izradila je radna grupa sastavljena od predstavnika Uprave i Narodne banke Srbije.

Što se tiče kaznenih odredaba, u radu na njihovim izmenama učestvovali su predstavnici svih nadležnih nadzornih organa.

Tekst Nacrta zakona je dva puta objavljivan na veb sajtu Uprave sa javnim pozivom svim zainteresovanim stranama da se izjasne i da svoje komentare i predloge dostave (9. oktobar 2014. godine i 10. novembar 2015. godine).

Uprava je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije 29. oktobra 2014. godine organizovala javnu debatu na kojoj je svim članovima Privredne komore i zainteresovanim licima predstavljena radna verzija Nacrta ovog zakona. Interes radne grupe koja je sastavila ovaj Nacrt zakona bio je da odredbe budu precizno formulisane, jasne i primenljive u praksi, a da obveznici i nadležne institucije ujedinjeno deluju ka ostvarivanju  zajedničkog cilja.

U organizaciji profesionalnih udruženja revizora, računovođa, posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti u više navrata održavani su seminari o Zakonu o sprečavanju pranja novca, na kojima je uvek bilo reči o problemima sa kojima se obveznici susreću u njegovoj primeni, predlozima šta bi iz ugla obveznika bilo pozitivno u smislu promena postojećih odredaba, i pozivani su da daju zvanične predloge za izmene odredaba Zakona.

2. juna 2016. godine na redovnom godišnjem savetovanju koje organizuje Udruženje banaka Srbije, na sastanku ovlašćenih lica i lica zaposlenih u unutrašnjim jedinicama banaka koje se bave poslovima usklađenosti poslovanja banaka sa propisima, predstavnici Uprave održali su prezentaciju o radnoj verziji teksta zakona. Na ovom sastanku su predstavnici banaka pozvani da do 17. juna 2016. godine dostave svoje komentare na predstavljeni tekst Nacrta.

Uprava u saradnju sa Udruženje banaka Srbije jednom godišnje organizuje sastanke sa ovlašćenim licima u bankama, na kojima je glavna tema primena zakona. Na ovim sastancima se diskutuje o zakonskim odredbama.

U pogledu člana 16. koji definiše izuzetke od poznavanja i praćenja stranke kod određenih usluga OTP banka je uputila konkretan predlog da se u stavu 1. ovog člana pojasni da se izuzetak od pravila odnosi na izdavaoce elektronskog novca, a ne na institucije elektronskog novca, kako je u tekstu zakona napisano. Naime, prihvatanjem njihovog predloga u ovaj izuzetak od pravila poznavanja i praćenja stranke bile bi uključene i banke i javni poštanski operateri koji mogu izdavati elektronski novac. Ova primedba je prihvaćena i tekst zakona je izmenjen.

Ostale primedbe banaka uglavnom su se ticale nedoumica koje predložena rešenja mogu izazvati u konkretnim slučajevima u kojima se banke mogu naći prilikom primene mera i radnji iz zakona. Kako svrha zakona nije da daje tumačenja na konkretne situacije, takve primedbe nisu prihvaćene. Neke od odredbi ovog zakona biće dodatno objašnjene podzakonskim aktima.

Mere koje će se tokom primene zakona preduzimati kako bi se postiglo ono što se zakonom predviđa

Ovim zakonom predviđeno je donošenje podzakonskih akata, pre svega pravilnika, kojim će se na precizniji način razraditi i objasniti na koji način je potrebno izvršavati određene mere i radnje propisane odredbama iz zakona. U zakonu je predviđeno da će pravilnike donositi ministar finansija.

Zakonom je predviđeno da će ministar finansija na predlog Uprave propisati kriterijume na osnovu kojih će obveznici svrstavati stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u jednu od propisanih kategorija rizika (nizak, srednji, visok rizik).

Ovim zakonom je predviđena i mogućnost da ministar finansija može da propiše uslove pod kojima obveznik za određene stranke nije dužan da Upravi prijavi gotovinsku transakciju.

Na predlog Uprave, ministar finansija će bliže propisati način vršenja unutrašnje kontrole, čuvanje i zaštitu podataka, vođenje evidencija i stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih kod obveznika.

U pogledu obaveze da nadležni državni organi dostavljaju Upravi podatke i informacije za potrebe analize efikasnosti i delotvornosti zakonom je predviđen da će ministar finansija na predlog direktora Uprave bliže propisati način izvršavanja ove obaveze.

U pogledu obrazaca za prijavu sumnjivih transakcija, zakonom je predviđeno da će ministar finansija propisati sadržinu i oblik ovog obrasca.

Uprava ima obavezu da obveznike obavesti o državama koje ne primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma na način koji propisuje ministar finansija.

Ovim zakonom je predviđeno da Uprava i nadležni organi donose smernice kojima se bliže određuje način utvrđivanja stvarnog vlasnika stranke. Nadzorni organi, takođe, imaju obavezu donošenja liste indikatora za prepoznavanje sumnje da se radi o pranju novca i finansiranju terorizma. Ovim zakonom je predviđeno i da nadzorni organi donose smernice ili preporuke kojima će detaljnije objasniti primenu odredaba iz ovog zakona.

Ovim zakonom je predviđeno da direktor Uprave propisuje način na koji obveznici dostavljaju podatke Upravi na njen zahtev.

Važno je napomenuti da je jedan deo akata koje propisuje ministar finansija već donet i da se sadržina nekih od akata neće menjati. Naime, obrazac za prijavu sumnjivih transakcija će u pogledu svoje sadržine ostati nepromenjen jer se obaveze obveznika u ovom pitanju nisu izmenile, niti su izmenjeni podaci koje je potrebno dostaviti. Takođe, nadležni organi su i do sada donosili smernice i preporuke, a potreba za njihovim menjanjem biće uslovljena razlikama između prethodnog i novog zakona.

Podzakonski akt kojim su bliže određena postupanja u skladu sa prethodnim zakonom je Pravilnik o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Nakon usvajanja ovog zakona biće donet novi pravilnik kojim će se urediti pitanja koja su novine u odnosu na prethodni zakon.

Nakon stupanja na snagu ovog zakona, nadzorni organi će doneti podzakonske akte, to jest smernice za primenu zakona od strane obveznika koje kontrolišu. Obim rada na ovoj aktivnosti zavisi i od neophodnosti usklađivanja ovih podzakonskih akata sa drugim aktima koje nadzorni organi koriste u svom radu.

Što se tiče eventualnog povećanja ljudskih kapaciteta nadzornih organa, trenutno stanje je takvo da zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, nije moguć prijem novih zaposlenih, tako da su nadzorni organi ograničeni na postojeći broj zaposlenih. Kapaciteti većine nadzornih organa (sem Narodne banke Srbije) su nedovoljni, što je konstatovano i u izveštaju Komiteta Manival.

Uprava za sprečavanje pranja novca, samostalno ili u saradnji sa nadzornim organima, drži prezentacije i obuke na temu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno obavezama obveznika koje proizilaze iz ovog zakona. Takođe, ove obuke se održavaju i za predstavnike državnih organa, pre svega nadzornih organa, pošto je čest slučaj da su inspektori koji rade u ovim nadzornim organima vrše nadzor na osnovu svojih sektorskih zakona, a nadzor nad primenom ovog zakona je samo jedan segment njihove kontrole, pa nije redak slučaj da ne posvećuju veću pažnju obavezama obveznika. Pošto su u Predlogom zakona predviđene nove obaveze kako za obveznike, tako i za nadzorne organe, Uprava za sprečavanje pranja novca će zajedno sa nadzornim organima predvideti načine i metode da se nove odredbe zakona na najbolji mogući način implementiraju i sprovedu.

U prošlosti je bila praksa da prilikom donošenja podzakonskih akata nadzorni organi zajedno sa Upravom izrađuju ove akte. Plan je da se ova praksa nastavi i nakon donošenja ovog zakona.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa – VLADA

Obrađivač – Ministarstvo finansija/Uprava za sprečavanje pranja novca

2. Naziv propisa

Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

The Law on the Prevention of Money Laundering and the Financing of Terrorism

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):

a) Odredba Sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa,

Naslov VII – Pravosuđe, sloboda i bezbednost, član 84. Sporazuma:

1. Strane će sarađivati kako bi se sprečile upotrebu svojih finansijskih sistema i određenih nefinansijskih sektora za pranje prihoda od kriminalnih aktivnosti uopšte, a naročito od krivičnih dela u vezi sa drogama, kao i u cilju finansiranja terorizma.

2. Saradnja u ovoj oblasti može uključiti administrativnu i tehničku pomoć u cilju razvoja sprovođenja propisa i efikasnog funkcionisanja odgovarajućih standarda i mehanizama za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma istovetnih onima koje su usvojili Zajednica i međunarodni forumi u ovoj oblasti, naročito Finansijska akciona radna grupa (FARG – FATF).

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma

Usklađivanje će se izvršiti u roku od 4 godine od potpisivanja Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma

Predloženim rešenjima sadržanim u ovom zakonu se ispunjavaju zahtevi sadržani u odredbama SSP.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma

nema

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije

Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju je u delu 2. – Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU, poglavlje 3.4 – Slobodno kretanje kapitala, 3.4.3. – Sprečavanje pranja novca (deo teksta: „Uprava za sprečavanje pranja novca pristupiće izradi izmena i dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca kako bi se zakon uskladio sa 40 novih FAFT Preporuka koje su donete u februaru 2012. godine.“

Izvod iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije:

Na osnovu Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Uprava za sprečavanje pranja novca nadležna je za implementaciju i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u oblasti „tekuća plaćanja i kretanje kapitala” (Poglavlje 4). Članom 84. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti koja je regulisana pod naslovom VII „pravosuđe, sloboda i bezbednost” predviđena je obaveza Uprave za sprečavanje pranja novca da uskladi nacionalni zakonodavni sistem sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Ovde je predviđeno usklađivanje prvenstveno sa FATF Preporukama, koje su obavezne za sve članice Saveta Evrope. Prema ovom sporazumu, predviđen je period od četiri godine od stupanja na snagu sporazuma za imlementaciju i usklađivanje sa tekovinama evropskog prava. Nakon isteka ovog roka Evropska unija će izvršiti evaluaciju stepena usklađenosti.

Prema Analitičkom izveštaju Evropske komisije (3.4. Poglavlje 4. „slobodno kretanje kapitala”), Uprava za sprečavanje pranja novca je nadležna za implementaciju odgovarajućih propisa kako bi se nacionalni sistem uskladio sa zakonodavstvom Evropske unije. U ovom izveštaju ocenjeno je da je srpsko zakonodavstvo delimično usklađeno sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti.

4. Usklađenost propisa sa pravom Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije / Glava 5 – Prostor slobode, bezbednosti i pravde / Poglavlje 4 – Sudska saradnja u krivičnim stvarima / Član 83. (raniji član 31. UEZ): „1. Evropski parlament i Savet mogu, direktivama donesenim u redovnom zakonodavnom postupku, utvrditi minimalna pravila za definisanje krivičnih dela i sankcija za naročito teške oblike kriminala sa prekograničnom dimenzijom koji proističu iz prirode ili učinka tih krivičnih dela ili iz posebne potrebe za zajedničkom borbom protiv njih.

U ove oblike kriminala spadaju: terorizam, trgovina ljudima i seksualno iskorišćavanje žena i dece, ilegalni promet droge, ilegalni promet oružja, pranje novca, korupcija, falsifikovanje sredstava plaćanja, računarski kriminal i organizovani kriminal.“

Potpuno usklađen.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

– Direktiva (EU) 2015/849 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2015. godine o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma, o izmenama Uredbe (EU) broj 648/2012 Evropskog parlamenta i Saveta, i prestanku važenja Direktive 2005/60/EZ Evropskog parlamenta i Saveta i Direktive Komisije 2006/70/EZ (CELEX broj 32015L0849) (broj Službenog lista EU: OJ L 141, 5.6.2015, p. 73–117)

Directive (EU) 2015/849 of the European Parliament and of the Council of 20 May 2015 on the prevention of the use of the financial system for the purposes of money laundering or terrorist financing, amending Regulation (EU) No 648/2012 of the European Parliament and of the Council, and repealing Directive 2005/60/EC of the European Parliament and of the Council and Commission Directive 2006/70/EC (CELEX 32015L0849, OJ L 141, 5.6.2015, p. 73–117)

Delimično usklađen.

– Uredba 2015/847 Evropskog parlamenta i Savetaod 20. maja 2015. godine o informacijama o nalogodavcu koje prate transfer sredstava i o prestanku važenja Uredbe 1781/2006 (CELEX broj 32015R0847) (broj Službenog lista EU: OJ L 141, 5.6.2015, p. 1–18)

Regulation (EU) 2015/847 of the European Parliament and of the Council of 20 May 2015 on information accompanying transfers of funds and repealing Regulation (EC) No 1781/2006 (CELEX 32015R0847, OJ L 141, 5.6.2015, p. 1–18)

Delimično usklađen.

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,

/

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,

Odredbe koje se tiču formiranja centralnog, jedinstvenog registra stvarnih vlasnika je potrebno implementirati zakonima koji regulišu oblast registracije privrednih subjekata. Pojedine odredbe su predmet regulisanja drugih zakona.

Što se tiče Uredbe, u njoj su predviđena različita postupanja u situacijama kada je transfer sredstava u granicama/okviru EU i kada to nije, što nije relevantno za domaće zakonodavstvo. Pojedine odredbe se odnose na ovlašćenja Komisije, dok su pojedine odredbe predmet regulisanja drugih zakona.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.

U skladu sa članom 72. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

5. Ako ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).

6. Da li su gore navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

Ne.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

Da, na engleski jezik.

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

U izradi nacrta zakona učestvovao je Herbert Zamit La Ferla, ekspert Saveta Evrope, koji je bio angažovan u okviru projekta za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma – MOLI Srbija, koji je sprovodio Savet Evrope a finansirala Evropska Unija. Gospodin La Ferla je analizirao nacrt zakona, odnosno njegovu usklađenost sa međunarodnim standardima, i dao je svoje komentare i sugestije, koje su uvažene prilikom izrade konačne verzije teksta.

Takođe, nacrt zakona (verzija na engleskom jeziku), zajedno sa tabelama usklađenosti, poslat je Evropskoj komisiji na davanje mišljenja. Nacrt je usklađen sa komentarima koje smo dobili od Evropske komisije. Nakon slanja Nacrta zakona Kancelariji za evropske integracije, dobili smo sugestiju da je imajući u vidu značaj predmetnog zakona za proces usklađivanja sa propisima Evropske unije, kao i na obim promena u odnosu na radnu verziju koja je poslata Evropskoj komisiji, potrebno razmotriti dostavljanje ovog nacrta na dodatne konsultacije Evropskoj komisiji. Sugestija je prihvaćena i nacrt je upućen Evropskoj komisiji, gde smo dobili nove komentare. Kao što smo naveli u tački 4. Nacrt zakona je delimično usklađen sa navedenom direktivom, prvenstveno iz razloga što su neke odredbe Direktive predmet regulisanja drugih zakona, kao i zbog toga što pojedini instituti ne postoje u našem pozitivnom zakonodavstvu.

Pre svega, odredbe koje se tiču formiranja centralnog, jedinstvenog registra stvarnih vlasnika je potrebno implementirati zakonima koji regulišu oblast registracije privrednih subjekata. Po našim saznanjima, do juna tekuće godine, do kada su države Evropske unije bile u obavezi da implementiraju odredbe Direktive, većina država nije formirala ovaj centralni registar, a države koje su formirale registar učinile su to u okviru postojećih registara privrednih subjekata. 23. jula tekuće godine komesar Evropske komisije za pravna pitanja se pisanim putem obratio na adrese 17 država zbog nepotpunog implementiranja Direktive, a najčešće se radi upravo o formiranju centralnog registra stvarnih vlasnika.

Što se tiče člana 2.3 Direktive (Member States may decide that persons that engage in a financial activity on an occasional or very limited basis where there is little risk of money laundering or terrorist financing do not fall within the scope of this Directive, provided that all of the following criteria are met…), u tabeli usklađenosti smo naveli da ne prepoznajeno grupu obveznika u Srbiji koji bi bili isključeni od primene zakona. Jedini nama poznati primer u međunarodnoj praksi su menjačnice u hotelima koje vrše zamenu valute samo za svoje goste. Naime, u važećem zakonu postoji odredba da pravna ili fizička lica koji su obveznici, koja obavljaju delatnost samo povremeno ili u ograničenom obimu i kod kojih postoji neznatan rizik za pranje novca ili finansiranje terorizma, nisu dužni da sprovode radnje i mere propisane ovim zakonom ako ispunjavaju posebno propisane uslove. Ministru nadležanom za poslove finansija data je mogućnost da na predlog Uprave, može propisati uslove pod kojima bi obveznici bili isključeni od primene zakona. Međutim, veoma je teško propisati uslove (broj stranaka, količinu novca ili iznos sredstava koji su bili predmet usluge obveznika, odnosno kojim je obveznika manipulisao itd). Za nadzorne organe bi bilo teško da u toku kontrole prvo utvrđuju da li obveznici ispunjavaju uslove da budu oslobođeni od sprovode radnje i mere propisane zakonom, pa u slučaju da uslovi nisu ispunjeni, da vrše nadzor nad primenom odredaba Zakona. Iz navedenih razloga nikada nisu ni propisani uslovi, a bila su česta pitanja obveznika o tome, tako da je ova odredba nacrtom zakona brisana.

Pojedini komentari Evropske komisije su navodi iz Izveštaja o evaluaciji Republike Srbije u pogledu radnji i mera koje preduzima u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a koju vrši Komitet Manival Saveta Evrope. U Nacrt zakona su implementirane, pored odredaba Direktive, i odredbe FATF Preporuka – Međunarodnih standarda u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje. Komitet Manival je u okviru evaluacije analizirao usklađenost postojećeg zakona i dao predloge o tome šta treba menjati u zakonodavnom okviru. Analizirani su komentari, ocene i preporuke iz izveštaja, koje su unete u Nacrt zakona.

Što se tiče neusaglašenosti člana 4. Nacrta (koji nabraja ko su obveznici po zakonu) sa članom 3. Direktive (u kojoj se nalazi definicija finansijske institucije), stava smo da potpuno usklađivanje nije moguće, pošto Direktiva poznaje finansijske i kreditne institucije, a kod nas je finasijski sektor regulisan na drugačiji način. Naime, na osnovu Zakona o bankama, Lice u finansijskom sektoru je banka, društvo za osiguranje, pokrovitelj emisije hartija od vrednosti, društvo za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilersko društvo, privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga, kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji ili inostranstvu.Dalje, na osnovu navedenog zakona, Banka može, u skladu sa zakonom, obavljati sledeće poslove:

1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita);

2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita);

3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove;

4) poslove platnog prometa;

5) izdavanje platnih kartica;

6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.);

7) brokersko-dilerske poslove;

8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao);

9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.);

10) poslove zastupanja u osiguranju;

11) poslove za koje je ovlašćena zakonom;

12) druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tač. 1) do 11) ovog stava a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke.

Iz navedenog proizilazi da banka može obavljati i kreditne poslove, i time je banka i kreditna institucija, a ujedno i finansijska institucija, to jest lice u finansijskom sektoru. Navedeno govori o različitosti definisanja finansijskih institucija, ali u praksi pružaoci finansijskih usluga u Srbiji su obveznici po Zakonu.

Smatramo da ne postoji potreba transponovanja definicije ‘self-regulatory body’ (means a body that represents members of a profession and has a role in regulating them, in performing certain supervisory or monitoring type functions and in ensuring the enforcement of the rules relating to them) iz razloga što su u Nacrtu zakona prepoznata Advokatska komora Srbije i Javnobeležnička komora, kao nadzorni organi za advokate i javne beležnike, i to je dovoljno za potrebe ovog zakona. U odgovoru Evropskoj komisiji smo naveli da različiti zakoni regulišu nadležnosti ovih profesionalnih/strukovnih udruženja, kao što su Zakon o javnom beležništvu, Zakon o advokaturi i slično.

Definicija ‘trust or company service provider’ (means any person that, by way of its business, provides any of the following services to third parties) je pokrivena odredbom nacrta zakona koja propisuje sledeće:

Obveznici su i advokati kada:

1) pomažu u planiranju ili izvršavanju transakcija za stranku u vezi sa:

kupovinom ili prodajom nepokretnosti ili privrednog društva,

upravljanjem imovinom stranke,

otvaranjem ili raspolaganjem računom kod banke (bankarskim računom, štednim ulogom ili računom za poslovanje sa hartijama od vrednosti),

prikupljanjem sredstava neophodnih za osnivanje, obavljanje delatnosti i upravljanje privrednim društvima,

osnivanjem, poslovanjem ili upravljanjem privrednog društva ili lica stranog prava.

2) u ime i za račun stranke vrše finansijsku transakciju ili transakciju u vezi sa nepokretnošću.

U vezi sa definisanjem „Politically Exposed Person“, pitanje Eropske komisije je zašto je u prevodu na engleski korišćen termin „Official“, što nije relevantno. U Nacrtu zakona je data sledeća definicija: Funkcioner je funkcioner druge države, funkcioner međunarodne organizacije i funkcioner Republike Srbije. Korišćenje termina „funkcioner“ kao pandana terminu „politički izložena osoba“ (što bi predstavljalo prevod „Politically Exposed Person“), jer iako ista predstavlja precizniji prevod termina sa engleskog koji se koristi u međunarodnoj terminologiji, prostim prevođenjem reči u ovoj sintagmi („reč za reč“) ne dolazimo do termina koji je u duhu našeg jezika. Termin „funkcioner“, koji je odomaćen u srpskom jeziku, adekvatno prenosi smisao koncepta politički izloženo lice, koji je i određen u samoj definiciji ovog termina. Samim tim, u engleskoj verziji je korišćen termin „Official“.

Primedba u vezi sa sprovođenjem Procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i pozivanje na Izveštaja o evaluaciji Republike Srbije u pogledu radnji i mera koje preduzima u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a koju vrši Komitet Manival Saveta Evrope nisu relevantni u smislu odredaba Nacrta zakona. Ovde se radi o manjkavostima koje su identifikovane u sprovođenju procene rizika i koracima koje je bilo potrebno sprovsti nakon izvršene procene. U svakom slučaju, to nije i ne može biti predmet regulisanja zakona, već se koriste metodologije koje su izradile relevantne finansijske organizacije, pre svih Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Čl. 70. i 71. odnose se na procenu rizika na nacionalnom nivou i analizu efikasnosti i delotvornosti sistema. FATF je revidiranim Preporukama iz 2012. godine, kao preporuku broj 1 uveo obavezu analize rizika koja podrazumeva kako procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom niovu, tako i sektorske procene i procene za svakog obveznika i svaku stranku. Republika Srbija je bila prva država koja je izradila nacionalnu procenu rizika od pranja novca (2012. godine) i finansiranja terorizma (2014. godine), iako tada ovakva obaveza nije bila propisana u zakonu. Tako da navedeni članovi Nacrta zakona predstavljaju samo formalizovanje i davanje materijalne odredbe obavezi koja se već sprovodi u praksi, a koje će biti precizirane metodologijom.

Primedba da su u prevodu na engleski korišćene reći „regulatory monitoring“ umesto „onging monitoring“ nije suštinska (tekst redovno prati poslovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke je prevedena kao regularly monitor business transactions of the customer).

Primedba da u definisanju nije dat rok od 12 meseci (Where a politically exposed person is no longer entrusted with a prominent public function by a Member State or a third country, or with a prominent public function by an international organisation, obliged entities shall, for at least 12 months, be required to take into account the continuing risk) nije (više) relevantan, pošto je u Direktivi navedeno for at least 12 months, a u Nacrtu zakona je propisan rok od četiri godine. U prvoj verziji Nacrta zakona nije bio propisan ovaj rok iz razloga što FATF Preporuke nisu imale propisan rok, kao što je to slučaj sa Direktivom.

Na primedbu da nije implementirana odredba da države treba da spreče da na rukovodeće funkcije dolaze osuđivane osobe (Member States shall ensure that competent authorities take the necessary measures to prevent criminals convicted in relevant areas or their associates from holding a management function in or being the beneficial owners of those obliged entities.) smo dali odgovor da drugi zakoni propisuju uslove pod kojima određena lica mogu biti imenovana na rukovodeće pozicije u obvezniku (Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o igrama na sreću i drugi).

Primedba da kazne propisane Nacrtom zakona nisu odvraćujuće u smislu visine kazni (u Direktivi su propisane i kazne od milion evra) se ne može prihvatiti iz razloga što su kazne za privredne prestupe i prekršaje propisane u okviru propisanog zakonskog minimuma i maksimuma kazni u Republici Srbiji.