PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU
VLADE REPUBLIKE SRBIJE
I
SAVETA MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE
O SARADNJI U ZAŠTITI OD PRIRODNIH
I DRUGIH KATASTROFA
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, potpisan u Sarajevu, dana 13. decembra 2010. godine, u originalu na srpskom jeziku i službenim jezicima Bosne i Hercegovine.
Član 2.
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
S P O R A Z U M
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE
I
SAVETA MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE
O SARADNJI U ZAŠTITI OD PRIRODNIH
I DRUGIH KATASTROFA
Vlada Republike Srbije i Savet Ministara Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: ugovorne strane) uverene u neophodnost uzajamne saradnje radi sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica prirodnih i drugih katastrofa (u daljem tekstu: katastrofa), poštujući potpisane međunarodne sporazume, sporazumele su se o sledećem:
Predmet Sporazuma
Član 1.
Ugovorne strane ovim sporazumom uređuju uslove za dobrovoljno pružanje pomoći u slučajevima katastrofa i velikih nesreća a naročito u:
planiranju i sprovođenju mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti kao i industrijskih i drugih katastrofa;
uzajamnom obaveštavanju o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofa;
uzajamnoj pomoći pri zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa;
obrazovanju i osposobljavanju pripadnika službi, vatrogasno-spasilačkih jedinica, jedinica za zaštitu i spasavanje, civilne zaštite, jedinica protivpožarne zaštite i drugih pripadnika spasilačkih ekipa za zaštitu i spasavanje kroz informativne sastanke, kurseve, obuke, seminare i druge oblike saradnje, kao i organizovanju i obavljanju zajedničkih vežbi za zaštitu i spasavanje i dr;
razmeni naučnih i tehničkih podataka, kao i drugih dokumenata od značaja za zaštitu od katastrofa;
saradnji pri razvoju i proizvodnji opreme za zaštitu i spasavanje.
Cilj Sporazuma
Član 2.
Cilj Sporazuma je da ugovorne strane, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, uzajamno pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofa, kad ugovorna strana koja traži pomoć nije u mogućnosti da se suprotstavi posledicama katastrofa svojim sredstvima.
Značenje izraza
Član 3.
Izrazi koji se koriste u ovom sporazumu imaju sledeće značenje:
1. ugovorna strana koja traži pomoć je ugovorna strana u Sporazumu čiji nadležni organ traži pomoć od druge ugovorne strane.
2. ugovorna strana koja pruža pomoć je ugovorna strana u Sporazumu koja pruža pomoć drugoj ugovornoj strani.
3.tranzitna država je država ugovorne strane preko čije teritorije treba da prođu spasilačke ekipe i pojedinci koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći i zaštitna, spasilačka i druga oprema za potrebe neke treće države.
4. katastrofe su prirodne i industrijske nesreće i drugi štetni događaji prirodnog ili civilizacijskog porekla sa razornim delovanjem, izuzimajući uslove rata, koji u značajnoj meri oštećuju ili direktno ugrožavaju ljudski život, materijalna dobra i prirodnu okolinu i situacije u kojima je neophodno preduzeti vanredne zaštitne mere.
5. obaveštenja i informacije o događaju su podaci o katastrofama koji se saopštavaju da bi se stanovništvo blagovremeno obavestilo o opasnosti u cilju preduzimanja hitnih mera za zaštitu ljudi, materijalnih dobara i prirodne okoline.
6. zaštitne mere su preventivne i zaštitne mere odnosno delatnosti:
za sprečavanje, ublažavanje i otklanjanje opasnosti koje ugrožavaju ljudske živote;
za očuvanje materijalnih dobara i prirodne okoline.
7. spasavanje i pružanje pomoći je zbir delatnosti pojedinaca – eksperata, spasilačkih ekipa i jedinica opremljenih specijalnom opremom čiji je zadatak uklanjanje direktnih i indirektnih posledica katastrofa.
8. spasilačke ekipe i pojedinci koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći su adekvatno obučena i opremljena lica koja ugovorna strana koja pruža pomoć odredi za spasavanje i pružanje pomoći.
9. zaštitna, spasilačka i druga oprema i sredstva su ukupna neophodna sredstva za pojedinačnu ili grupnu zaštitu i spasavanje, uključujući tehnička i druga sredstva za zaštitu i spasavanje koja upotrebljavaju spasilačke ekipe ili pojedinci prilikom spasavanja ili pružanja pomoći, kao i sredstva logističke podrške.
10. humanitarna pomoć su materijali, predmeti, sredstva, namirnice, pitka voda, lekovi i sanitetski materijali namenjeni besplatnoj podeli ugroženom, i/ili nastradalom stanovništvu u svrhu ublažavanja štetnih posledica katastrofa.
Nadležni organi
Član 4.
U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ugovorne strane su utvrdile nadležne organe za implementaciju ovog sporazuma:
u Republici Srbiji: Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije;
– u Bosni i Hercegovini: Ministarstvo sigurnosti – Sektor za zaštitu i spasavanje;
izuzev član 11. stav 4. ovog sporazuma.
Ugovorne strane uzajamno se obaveštavaju o adresama i telekomunikacijskim vezama nadležnih organa iz stava 1. ovog člana, kao i o kontaktima koji moraju biti dostupni u svakom trenutku.
Ugovorne strane uzajamno se pismeno obaveštavaju o eventualnim promenama nadležnih organa, a najkasnije u roku od 30 (trideset) dana od dana nastalih promena.
Organi iz stava 1. ovog člana ovlašćeni su da u sprovođenju ovog sporazuma uspostave direktne veze i u tu svrhu bliže uređuju standardne operativne procedure o pružanju prekogranične pomoći u slučaju prirodnih i drugih katastrofa.
Razmene saznanja i iskustava
Član 5.
Ugovorne strane uzajamno se obaveštavaju o naučnim i tehničkim dostignućima i iskustvima, u interesu predviđanja i efikasne zaštite i spasavanja, uklanjanja opasnosti od katastrofa i posledica katastrofa. Razmena podataka i drugih dokumenata obuhvata informacije o katastrofama, informacije potrebne za izradu zajedničkog naučno – istraživačkog programa za slučaj ugroženosti, planova za slučaj opšte opasnosti od katastrofa i opasnosti koje su od obostranog interesa za ugovorne strane, kao i saradnju u izradi planova za zaštitu i spasavanje.
Saradnja u oblasti razmene saznanja i iskustva obavlja se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ugovornih strana. Ugovorne strane razmenjuju podatke vezane za nacionalno zakonodavstvo.
Ugovorne strane nastoje da efikasno koriste rezultate naučne i tehničke saradnje, na privrednom planu radi unapređenja sistema zaštite i spasavanja.
Razvoj i proizvodnja opreme za zaštitu i spasavanje
Član 6.
Ugovorne strane podstiču saradnju privrednih subjekata i državnih institucija na području tehnološkog razvoja i proizvodnje u sprovođenju zajedničkih programa za zaštitu i spasavanje.
Saradnja humanitarnih organizacija
Član 7.
Ugovorne strane podstiču saradnju između humanitarnih organizacija u zaštiti i spasavanju od katastrofa, shodno nacionalnom zakonodavstvu ugovornih strana.
Obrazovanje i usavršavanje
Član 8.
Ugovorne strane podstiču uzajamnu saradnju u cilju obrazovanja i usavršavanja spasilačkih ekipa koje učestvuju u zaštiti i spasavanju, na sledeće načine:
uspostavljanjem neposrednih veza i saradnjom između obrazovnih ustanova i podsticanjem razmene instruktora, predavača i drugih stručnjaka;
saradnjom u obrazovanju i obučavanju;
podsticanjem razmene obrazovnih materijala i sredstava, kao i iskustava stečenih u zaštiti i spasavanju, bitnih za obrazovanje i usavršavanje;
organizovanjem zajedničkih vežbi iz oblasti zaštite i spasavanja.
Obaveza obaveštavanja o opasnostima
Član 9.
Ugovorne strane uzajamno se obaveštavaju o opasnostima i mogućnostima nastanka katastrofa koje mogu ugroziti državu druge ugovorne strane.
U tu svrhu svaka ugovorna strana na teritoriji svoje države prikuplja potrebne podatke i informacije i neposredno ih dostavlja nadležnom organu druge ugovorne strane iz člana 4. ovog sporazuma.
Obaveštenje sadrži: opis nastale opasnosti ili događaja, podatke o mestu, vremenu, obimu i posledicama, kao i o preduzetim merama.
Obaveštenje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana može se proslediti usmeno ili pismeno. Obaveštenja saopštena usmenim putem moraju se i pismeno potvrditi.
Zajedničke zaštitne mere
Član 10.
U svrhu sprečavanja, odnosno smanjivanja zajedničke opasnosti, ugovorne strane, planiraju i preduzimaju odgovarajuće zajedničke zaštitne mere.
Način traženja i pružanja pomoći
Član 11.
U slučaju katastrofe, jedna ugovorna strana može drugoj ugovornoj strani podneti Zahtev za pomoć.
Zahtev za pomoć iz stava 1. ovog člana mora da sadrži: podatke o vrsti i obimu potrebne pomoći, podatke o ustanovama i licima sa kojima se uspostavlja veza, kao i predlog načina dostavljanja pomoći.
Ugovorna strana koja pruža pomoć dostavlja ugovornoj strani koja traži pomoć Odgovor na Zahetv za pomoć iz stava 1. ovog člana. Ovaj odgovor sadrži obaveštenje o vrsti i obimu pomoći koji je ugovorna strana koja pruža pomoć u mogućnosti da stavi na raspolaganje ugovornoj strani koja traži pomoć.
Ugovorna strana koja traži pomoć obaveštava ugovornu stranu koja pruža pomoć da prihvata ponuđenu pomoć iz stava 3. ovog člana.
U slučaju katastrofe, ugovorna strana koja pruža pomoć, može obavestiti drugu ugovornu stranu o svojim spasilačkim snagama i sredstvima koja može staviti na raspolaganje, kao i o mogućnostima i načinima pružanja pomoći.
Ugovorna strana koja traži pomoć obaveštava ugovornu stranu koja pruža pomoć da prihvata ponuđenu pomoć iz stava 5. ovog člana.
Zahtev za pomoć, Odgovor na zahtev za pomoć i Obaveštenje o prihvatanju pomoći može se proslediti usmeno ili pismeno. Zahtev za pomoć, Odgovor na zahtev za pomoć i Obaveštenje o prihvatanju pomoći saopšteno usmenim putem mora se i pismeno potvrditi.
Zahtev za pomoć, Odgovor na zahtev za pomoć i Obaveštenje o prihvatanju pomoći ugovorne strane podnose se na zvaničnom jeziku svoje države.
Pružanje pomoći odvija se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom država ugovornih strana.
Za slanje i primanje zahteva za pomoć, nadležni su:
– Vlada Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjh poslova
– Savet Ministara Bosne i Hercegovine – Ministarstvo sigurnosti.
Procedure prelaženja državne granice spasilačkih ekipa i pojedinaca koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći
Član 12.
Spasilačke ekipe i pojedinci koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći prelaze državnu granicu država ugovornih strana po prioritetu i po pojednostavljenoj proceduri, na graničnom prelazu ili van njega, a na osnovu saglasnosti organa granične službe.
Članovi spasilačkih ekipa i pojedinci koji pružaju pomoć mogu za vreme pružanja pomoći na teritoriji države ugovorne strane koja traži pomoć boraviti bez odobrenja boravka. Vođe spasilačkih ekipa za pružanje pomoći u trenutku prelaska granice moraju posedovati ispravu kojom se dokazuje njihovo učešće u spasavanju i pružanju pomoći na osnovu zahteva iz člana 11. ovog sporazuma, i popis članova ekipa i pojedinaca koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći. Ove isprave moraju biti na zvaničnom jeziku države ugovorne strane koja pruža pomoć.
Članovi spasilačkih ekipa i pojedinci koji pružaju pomoć na teritoriji države druge ugovorne strane nose pripadajuću uniformu.
Na teritoriji države druge ugovorne strane nije dozvoljeno prenositi vatreno oružje, municiju i eksplozivna sredstva.
U slučaju nastanka katastrofe, evakuisani državljani država ugovornih strana kao i državljani trećih država mogu prelaziti državnu granicu na graničnom prelazu ili van njega bez isprava za prelazak državne granice, uz obavezu prijavljivanja boravka nadležnoj jedinici policije države ugovorne strane koja pruža pomoć.
Ugovorne strane poštuju odredbe st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana i u slučaju kada je jedna od njih tranzitna država. Nadležni organi, se u najkraćem roku uzajamno obaveštavaju o potrebama tranzita, utvrđuju postupak realizacije i, prema ukazanoj potrebi, prilikom tranzita, spasilačkim ekipama i pojedincima koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći obezbeđuju službenu pratnju.
Procedure unošenja, iznošenja i transporta materijala preko
granice u toku spasavanja i pružanja pomoći
Član 13.
Ugovorne strane pojednostaviće procedure pri unošenju, iznošenju i transportu preko državne granice zaštitne, spasilačke i druge opreme i humanitarne pomoći. Prilikom prelaska državne granice vođa spasilačke ekipe mora predati nadležnim graničnim organima države ugovorne strane koja traži pomoć popisne liste zaštitne, spasilačke i druge opreme i humanitarne pomoći.
Popisne liste iz stava 1. ovog člana moraju biti na jeziku države ugovorne strane koja pruža pomoć.
Spasilačke ekipe i pojedinci koji učestvuju u pružanju pomoći mogu preko državne granice, pored ličnih stvari, preneti jedino zaštitnu, spasilačku i drugu opremu, sredstva koja su potrebna za njihovo snabdevanje i delovanje i humanitarnu pomoć.
Zabrane i ograničenja za međunarodni robni promet ne odnose se na prevoz zaštitne, spasilačke i druge opreme i humanitarnu pomoć. Ako se zaštitna, spasilačka i druga oprema ne potroši u toku spasavanja i pružanja pomoći, ponovo se vraća ugovornoj strani koja pruža pomoć. Ukoliko se zaštitna, spasilačka i druga oprema ostavlja kao humanitarna pomoć, vrsta, količina i mesto gde se nalazi oprema prijavljuju se nadležnom organu države ugovorne strane koja traži pomoć, koji o tome obaveštava nadležne carinske organe. U tom slučaju važi nacionalno zakonodavstvo ugovorne strane koja traži pomoć.
U skladu sa stavom 3. ovog člana spasilačke ekipe i pojedinci mogu uneti lekove koji sadrže narkotike i psihotropne materije u državu ugovorne strane koja traži pomoć. U skladu sa stavom 4. ovog člana lekovi koji sadrže narkotike i psihotropne materije uneti u državu ugovorne strane koja traži pomoć, a ne potrošeni u toku spasavanja i pružanja pomoći, ponovo se vraćaju ugovornoj strani koja pruža pomoć. Unošenje i iznošenje narkotika i psihotropnih materija ne tretira se kao uvoz i izvoz robe u robnom prometu u smislu međunarodnih ugovora o opojnim drogama. Lekovi koji sadrže narkotike i psihotropne materije mogu se uneti samo u količinama koje su potrebne za hitnu medicinsku pomoć, a mogu se upotrebljavati samo pod nadzorom medicinskog osoblja sa odgovarajućom stručnom spremom u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ugovorne strane koja pruža pomoć. O potrošenim lekovima koji sadrže narkotike i psihotropne materije ugovorna strana koja pruža pomoć izveštava ugovornu stranu koja traži pomoć.
Ugovorne strane uzajamno dopuštaju upotrebu potrebne zaštitne, spasilačke i druge opreme i humanitarne pomoći bez sprovođenja formalnog postupka, plaćanja depozita i drugih davanja.
Upotreba vazduhoplova i plovila za prevoz spasilačkih ekipa i pomoći
Član 14.
Vazduhoplovi i plovila se mogu koristiti za hitne prevoze spasilačkih ekipa ili pojedinaca koji učestvuju u pomoći, kao i za druge oblike pomoći u skladu sa ovim sporazumom.
O korišćenju vazduhoplova i plovila pri spašavanju i pružanju pomoći, treba odmah obavestiti nadležni organ ugovorne strane koja traži pomoć i dostaviti mu tačne podatke o vrsti i oznakama vazduhoplova i plovila i posadi. Vreme, predviđeni smer kretanja i mesto spuštanja ili sidrenja vazduhoplova i plovila, određuje ugovorna strana koja traži pomoć.
Za posade vazduhoplova i plovila kao i za spasilačke ekipe i pojedince koji učestvuju u pomoći, a prevoze se vazduhoplovima i plovilima, shodno se primenjuju odredbe člana 12. ovog sporazuma koje se odnose na prelaženje državne granice. Za vazduhoplove, prevezenu zaštitnu i spasilačku opremu odnosno humanitarnu pomoć, primenjuju se odredbe člana 13. ovog sporazuma.
Za korišćenje vazduhoplova važe propisi o vazdušnom saobraćaju ugovornih strana, posebno obaveza javljanja podataka o letovima nadležnim organima za vazdušni saobraćaj.
Upotreba vojnih vazduhoplova za svrhe iz ovog sporazuma, biće dozvoljena samo uz saglasnost nadležnog organa države koja traži pomoć.
Za gašenje požara na otvorenom u graničnom području, a radi sprečavanja njegovog daljeg širenja, ugovorne strane će omogućiti protivpožarnim vazduhoplovima i plovilima ulazak na teritoriju države druge ugovorne strane do dubine do 10 km. U slučaju da se ukaže potreba, nadležne institucije ugovorne strane koja traži pomoć mogu dati saglasnost za neograničeno kretanje protivpožarnih vazduhoplova i plovila.
Nadležnost za vođenje spasavanja i pružanja pomoći
Član 15.
Za vođenje spasavanja i pružanja pomoći u svim slučajevima nadležni su organi države ugovorne strane koja traži pomoć.
Posebni zadaci koje obavljaju spasilače ekipe i pojedinci koji učestvuju u pomoći ugovorne strane koja pruža pomoć, poveravaju se isključivo vođama spasilačkih ekipa države ugovorne strane koja pruža pomoć koji članove ekipa i pojedince upoznaje sa pojedinostima njihovog sprovođenja.
Zaštita i pružanje pomoći u radu spasilačkih ekipa
Član 16.
Nadležni organi države ugovorne strane koja traži pomoć moraju obezbediti odgovarajuću zaštitu i pomoć spasilačkim ekipama i pojedincima koji učestvuju u pomoći.
Način finansiranja troškova pomoći
Član 17.
Ugovorna strana koja pruža pomoć nema pravo da zahteva povraćaj troškova za pruženu pomoć od ugovorne strane koja traži pomoć, kao ni naknadu troškova koji bi nastali zbog upotrebe, oštećenja ili gubitka opreme za spasavanje.
Ukoliko ugovorna strana koja traži pomoć povuče zahtev za pružanjem pomoći u skladu sa članom 22. ovog sporazuma, ugovorna strana koja pruža pomoć ima pravo na naknadu troškova koje je do tog trenutka imala.
Troškove koje pri pružanju pomoći imaju pravna ili fizička lica posredovanjem ugovorne strane koja pruža pomoć, snosi ugovorna strana koja traži pomoć.
Motorna vozila koja se koriste u spasavanju i pružanju pomoći biće oslobođena plaćanja putnih i drugih naknada.
Ako su ekipe za zaštitu i spasavanje i pojedinci koji pružaju pomoć potrošili zalihe, a koje su trajale minimalno 5 dana, troškove za njihovo snabdevanje, smeštaj i materijal za njihove potrebe do kraja pružanja pomoći snosi ugovorna strana koja traži pomoć. Po potrebi obezbeđuju im se odgovarajuća logistička i medicinska pomoć.
Naknada štete
Član 18.
Ugovorne strane neće podnositi zahteve za naknadu materijalne štete nastale na zaštitnoj, spasilačkoj i drugoj opremi, ukoliko je štetu prouzrokovala spasilačka ekipa ili pojedinac koji učestvuju u pomoći na osnovu ovog sporazuma, osim ako šteta nije prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.
Ugovorne strane neće podnositi zahteve za naknadu materijalne i nematerijalne štete u slučaju telesne povrede, trajnih posledica na zdravlje i u slučaju smrti člana spasilačke ekipe ili pojedinca koji učestvuju u pomoći ako do toga dođe u toku spasavanja i pružanja pomoći na osnovu ovog sporazuma, osim ako nije prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.
Ukoliko se pri sprovođenju zadataka iz ovog sporazuma prouzrokuje šteta trećem licu, odgovornost preuzima ugovorna strana koja traži pomoć kao da su štetu prouzrokovale njene spasilačke ekipe i pojedinci koji učestvuju u pružanju pomoći, osim ukoliko su štetu namerno ili grubom nepažnjom prouzrokovale spasilačke ekipe ili pojedinci ugovorne strane koja pruža pomoć.
Odgovornost za naknadu štete određene u st. 1. i 2. ovog člana, nastaje u trenutku dolaska na teritoriju države ugovorne strane koja traži pomoć i traje do napuštanja njene teritorije.
Odredbe ovog člana primenjuju se i u slučaju ako je bilo koja od država ugovornih strana tranzitna država.
Zbrinjavanje i pružanje pomoći evakuisanim licima
Član 19.
U slučaju katastrofe lica evakuisana sa teritorije države ugovorne strane koja traži pomoć na teritoriju države ugovorne strane koja pruža pomoć, primaju svo potrebno snadbevanje i pomoć od strane ugovorne strane koja pruža pomoć do svog prvog mogućeg povratka. Troškove pomoći i povratka tih lica snosi ugovorna strana koja traži pomoć, ukoliko se ugovorne strane drugačije ne sporazumeju.
Ugovorne strane moraju omogućiti povratak svim licima koja usled evakuacije borave na teritoriji države jedne od njih.
Upotreba sredstava veze
Član 20.
Nadležni organi ugovornih strana obezbeđuju telefonske, radio i druge veze među organima, spasilačkim ekipama i pojedincima koji učestvuju u pružanju pomoći, u skladu sa ovim sporazumom.
Korišćenje informacija
Član 21.
Informacije prikupljene kao rezultat završeniog spašavanja i pružanja pomoći mogu biti dostupne trećoj strani samo uz pismenu saglasnost ugovornih strana.
Prestanak pružanja pomoći
Član 22.
Do prestanka pružanja pomoći može doći u slučaju da ugovorna strana koja traži pomoć povuče zahtev za pružanjem pomoći ili kada dođe do ispunjenja cilja zbog kojeg je pomoć tražena.
Komisija za sprovođenje zadataka određenih Sporazumom
Član 23.
Ugovorne strane imenuju Stalnu mešovitu komisiju za sprovođenje ovog sporazuma od predstavnika nadležnih organa iz člana 4. ovog sporazuma. Svaka ugovorna strana ima u Stalnoj mešovitoj komisiji jednak broj članova, a najmanje tri.
Ugovorne strane se uzajamno, diplomatskim putem obaveštavaju o članovima Stalne mešovite komisije.
Zadaci Stalne mešovite komisije prema ovom sporazumu su: rešavanje konkretnih organizacionih i tehničkih pitanja, određivanje načina održavanja veza i uzajamnog obaveštavanja i priprema poslovnika o radu.
Stalna mešovita komisija sastaje se najmanje jedanput godišnje, i to naizmenično u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini. Inicijativu za sazivanje vanrednog sastanka može dati bilo koja ugovorna strana.
Rešavanje sporova
Član 24.
Sporovi nastali tumačenjem ili primenom ovog sporazuma rešavaju se pregovorima.
U slučaju da se na ovaj način ne postigne sporazum, spor se rešava diplomatskim putem.
Odnos Sporazuma sa drugim međunarodnim ugovorima
Član 25.
Ovaj sporazum ne utiče na prava i obaveze ugovornih strana koje proizilaze iz drugih međunarodnih ugovora.
Stupanje na snagu
Član 26.
Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana narednog meseca od dana prijema poslednje diplomatske note kojom se potvrđuje da su ugovorne strane ispunile uslove predviđene nacionalnim zakonodavstvom za stupanje na snagu ovog sporazuma.
Ovaj sporazum zaključuje se na neodređeno vreme. Ugovorne strane mogu otkazati ovaj sporazum diplomatskim putem u pisanom obliku. Otkazni rok je tri meseca od dana prijema pismenog obaveštenja o otkazivanju Sporazuma diplomatskim putem, odnosno prijema note za prestanak važnosti Sporazuma.
Ovaj sporazum se shodno dogovoru ugovornih strana, može dopunjavati ili menjati.
Sporazum je potpisan u Sarajevu, dana 13. 12. 2010. godine, u dva originalna primerka, svaki od njih na srpskom i službenim jezicima Bosne i Hercegovine (BHS), pri čemu su svi tekstovi jednako verodostojni.
za Vladu Republike Srbije za Savet Ministara Bosne i Hercegovine
_______________________ _________________________
Ivica Dačić Sadik Ahmetović
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
1. Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojoj je u nadležnosti Narodne skupštine da potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
2. Razlozi za potvrđivanje Sporazuma
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa potpisan je 13. decembra 2010. godine, u Sarajevu. U postupku potvrđivanja Sporazuma uočena je tehnička greška u tekstu Sporazuma. Naime, brisanjem stava u članu 11. Nacrta sporazuma, redni broj stavova je promenjen. Potpisan tekst izmenjen tako što su u članu 11. stav 4. reči „stava 4.“ promenjene i glase: „stava 3.“, a u članu 11. stav 6. reči „stava 6.“ promenjene su i glase: „stava 5.“. U ovom smislu, dve strane su zaključile Sporazum o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa razmenom Note koju je Ambasada Republike Srbije u Sarajevu uputila Ministarstvu inostranih poslova Bosne i Hercegovine No. 610-1/15 od 30. jula 2015. godine i Note Ministarstva inostranih poslova Bosne i Hercegovine No. 08/1-32-05-2-24215/15 od 15. juna 2017. godine. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa sadrži prečišćen tekst.
Potvrđivanjem Sporazuma od strane Narodne Skupštine ispuniće se uslov za njegovo stupanje na snagu, predviđeno članom 26. Sporazuma.
3. Ocena potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje zakona
Za sprovođenje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa potrebna sredstva u 2017. godini, ukoliko dođe do jednokratnog angažovanja spasilačkih ekipa i pojedinaca koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći upućenih na osnovu Sporazuma bosansko-hercegovačkoj strani, sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 99/16) na razdelu 15 – Ministarstva unutrašnjih poslova, Program – 1401 bezbedno društvo, Funkcija 310, Programska aktivnost 0002 Administracija i upravljanje na ekonomskoj klasifikaciji 426 422 – troškovi putovanja u iznosu od 2.194.316,00 dinara i Programska aktivnost 0001 Materijalno tehnički kapaciteti na ekonomskoj klasifikaciji 426 – Materijal u iznosu od 1.797.843,00 dinara, što bi ukupno iznosilo 3.992.159,00 dinara.
Sredstva za sprovođenje Sporazuma u 2018. i 2019. godini biće obezbeđena u skladu sa limitima za 2018. i 2019. godinu za razdeo 15 – Ministarstvo unutrašnjih poslova.