Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o razmeni i uzajamnoj zaštiti poverljivih informacija u oblasti odbrane

183. sednica Vlade Republike Srbije, 30. novembar 2009. godine

PREDLOG ZAKONA

O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE

I VLADE REPUBLIKE BUGARSKE O RAZMENI I UZAJAMNOJ ZAŠTITI

POVERLjIVIH INFORMACIJA U OBLASTI ODBRANE

Član 1.

Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o razmeni i uzajamnoj zaštiti poverljivih informacija u oblasti odbrane, koji je potpisan u Beogradu, 14. aprila 2009. godine, u originalu na srpskom, bugarskom i engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:

SPORAZUM

VLADE REPUBLIKE SRBIJE

I

VLADE REPUBLIKE BUGARSKE

O RAZMENI I UZAJAMNOJ ZAŠTITI

POVERLjIVIH INFORMACIJA

U OBLASTI ODBRANE

Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Bugarske (u daljem tekstu „Strane“),

Postigavši dogovor da održe razgovore o političkim i bezbednosnim pitanjima i prošire i učvrste svoju saradnju,

Svesni promena političke situacije u svetu i uviđajući važnu ulogu njihove uzajamne saradnje na stabilizaciji mira, međunarodne bezbednosti i uzajamnog poverenja,

Shvatajući da za dobru saradnju može biti potrebna razmena poverljivih informacija u oblasti odbrane (u daljem tekstu „poverljive informacije“) između Strana,

Sa željom da stvore skup pravila kojima se reguliše uzajamna zaštita poverljivih informacija i koja će se primenjivati na sve buduće sporazume o saradnji i poverljive ugovore koje ove Strane mogu sprovoditi, a koji sadrže ili uključuju poverljive informacije,

Složile su se o sledećem:

Član 1

Definicije

U cilju ovog sporazuma:

„Poverljiva informacija“ označava svaku zakonski definisanu poverljivu informaciju nastalu za potrebe saradnje i istraživanja oblasti odbrane, kao i za potrebe vojne industrije i vojne nabavke, a neovlašćen pristup istoj mogao bi ugroziti ili naškoditi interesima Strana koji se odnose na njihovu nacionalnu bezbednost, odbranu, spoljnu politiku ili zaštitu ustavnog poretka.

„Poverljivi dokument“ označava svaku zabeleženu poverljivu informaciju, bez obzira na oblik i karakteristike, uključujući sledeće medije za beleženje informacija (nosače informacija): dokument u rukopisu ili u otkucanoj formi, pečati, aplikacije koje se koriste za obradu podataka, mape, tabele, fotografije, slike, gravure, crteži ili delovi istih, skice, grube kopije, beleške, otkucane kopije (duplikati), mastilo-trake ili reprodukovanje na bilo koji drugi način, ili obrada zvukova, glasova, magnetnih, video, elektronskih ili optičkih zapisa u bilo kom obliku, kao i lako prenosiva oprema za Automatsku obradu podataka sa fiksnim ili prenosivim medijumom za skladištenje podataka itd.

„Poverljivi materijal“ označava svaku tehničku stavku, opremu, instalaciju, uređaj ili oružje, već izrađeno ili u procesu izrade, kao i komponente upotrebljene za njegovu izradu, koje sadrže poverljivu informaciju.

„Strana prijema“ predstavlja Stranu kojoj se poverljiva informacija prenosi.

„Strana porekla“ predstavlja Stranu koja daje poverljivu informaciju.

„Nadležni organ“ označava organ koji je, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom odgovarajuće Strane, odgovoran za zaštitu poverljivih informacija, kao i za primenu odredbi ovog sporazuma. Ti organi su navedeni u članu 5 ovog sporazuma.

„Ugovarač“ predstavlja pojedinca ili pravno lice koje poseduje pravnu sposobnost za zaključivanje ugovora i/ili ugovornu stranu poverljivog ugovora u skladu sa odredbama ovog sporazuma.

„Poverljivi ugovor“ označava sporazum između dva ili više ugovarača kojim se postavljaju i definišu ostvarljiva prava i obaveze između njih i koji sadrži poverljive informacije, ili kojim se omogućava pristup poverljivim informacijama.

„Potvrda o pozitivnoj bezbednosnoj proveri“ predstavlja pozitivnu odluku koja proizlazi iz postupka provere kojim se utvrđuje lojalnost i pouzdanost pojedinca, kao i drugi bezbednosni aspekti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Takva odluka omogućava odobravanje pristupa pojedincu i dozvoljava mu rukovanje poverljivim informacijama na određenom nivou bez bezbednosnog rizika.

„Sertifikat o bezbednosti objekta“ predstavlja pozitivnu odluku odgovarajućih organa Strana koja proizlazi iz postupka provere kojim se utvrđuje sposobnost pravnog lica za rukovanje i zaštitu poverljivih informacija, kao i drugi bezbednosni aspekti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

„Treća strana“ predstavlja međunarodnu organizaciju, državu, pojedinca ili pravno lice koji nisu ugovorna strana ovog sporazuma.

Član 2

Cilj

Cilj ovog sporazuma je da se uspostave principi i obezbedi zaštita poverljivih informacija koje će Strane međusobno prenositi i/ili razmenjivati.

Nivoi bezbednosne klasifikacije

Strane su se složile da su sledeći nivoi bezbednosne klasifikacije ekvivalentni i da odgovaraju nivoima bezbednosne klasifikacije definisanim u nacionalnom zakonodavstvu Strana:

U Republici Srbiji U Republici Bugarskoj Ekvivalent na engleskom

DRŽAVNA TAJNA STROGO SEKRETNO TOP SECRET

STROGO POVERLjIVO SEKRETNO SECRET

POVERLjIVO POVERITELNO CONFIDENTIAL

INTERNO ZA SLUŽBENO RESTRICTED

POLZVANE

(2) Poverljive informacije označene nivoom bezbednosne klasifikacije DRŽAVNA TAJNA/STROGO SEKRETNO/TOP SECRET, nisu predmet razmene i zaštite saglasno ovom sporazumu.

Član 4

Mere zaštite poverljivih informacija

(1) U skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, Strane će primenjivati sve adekvatne mere zaštite poverljivih informacija koje se zajednički stvaraju ili razmenjuju prema ovom sporazumu. Za takve informacije obezbediće se isti nivo zaštite kao i za sopstvene poverljive informacije sa ekvivalentnim nivoom bezbednosne klasifikacije.

(2) Strane će blagovremeno obavestiti jedna drugu o svakoj značajnoj promeni u nacionalnom zakonodavstvu koja utiče na zaštitu i razmenu poverljivih informacija. U takvim slučajevima, Strane će obavestiti jedna drugu u skladu sa članom 5. ovog sporazuma, kako bi se razmotrile moguće izmene i dopune ovog sporazuma. U međuvremenu, poverljive informacije će se štititi u skladu sa odredbama ovog sporazuma.

(3) Pravo pristupa poverljivim informacijama biće ograničeno samo na ona lica kojima je izdata odgovarajuća potvrda o pozitivnoj bezbednosnoj proveri u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i principom „treba-da-zna“.

(4) Strana porekla će obezbediti da Strana prijema bude obaveštena o:

a) nivou bezbednosne klasifikacije odgovarajuće informacije, kao i o svim uslovima za njeno prenošenje ili o ograničenjima u vezi sa korišćenjem iste, kao i o tome da je takva informacija tako obeležena;

b) bilo kojoj naknadnoj promeni nivoa bezbednosne klasifikacije.

(5) Strana prijema:

a) neće odavati poverljive informacije niti će dozvoliti njihovo otkrivanje

trećoj strani, bez prethodnog pismenog odobrenja Strane porekla:

b) će poverljivoj informaciji dodeliti nivo bezbednosne klasifikacije

koji je ekvivalentan sa onim koji mu je dodelila Strana porekla;

c) neće koristiti niti dozvoliti upotrebu poverljivih informacije u bilo

koju drugu svrhu osim one za koju su dostavljene.

Član 5

Nadležni organi

(1) Nadležni organi Strana su:

Za Vladu Republike Srbije:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Za Vladu Republike Bugarske:

Za politiku

– Državna komisija za bezbednost informacija

Za sprovođenje aktivnosti prema ovom sporazumu

Državna agencija “Nacionalna bezbednost”

(2) Da bi se postigli i održali uporedivi standardi bezbednosti, odgovarajući nadležni organi Strana će, na zahtev, dati jedni drugima informacije o bezbednosnim standardima, postupcima i praksi zaštite poverljivih informacija koje primenjuje svaka od Strana, a po potrebi, oni mogu organizovati sastanke u cilju razmatranja takvih postupaka zaštite poverljivih informacija.

(3) Nadležni organi mogu zaključivati aranžmane u procesu implementacije ovog sporazuma.

Član 6

Prenošenje poverljivih informacija

(1) Poverljive informacije i/ili poverljivi materijali će se obično prenositi preko diplomatskih ili vojnih kurira. Drugi načini prenošenja poverljivih dokumenata i/ili poverljivih materijala mogu se koristiti samo ukoliko se o tome dogovore nadležni organi u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.

(2) Poverljive informacije mogu se prenositi jedino preko zaštićenih telekomunikacionih sistema, mreža ili drugih elektromagnetnih sredstava, putem sistema za kriptovanje odobrenih od strane nadležnih organa u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom obe Strane.

(3) U slučaju prenosa velike pošiljke koja sadrži poverljiva dokumenta i/ili poverljive materijale, nadležni organi će međusobnim dogovorom odrediti i odobriti sredstva transporta, rutu i ostale bezbednosne mere.

Član 7

Prevod, reprodukcija, uništenje

(1) Prevode poverljivih dokumenata radiće samo lica koja imaju odgovarajuću potvrdu o pozitivnoj bezbednosnoj proveri. Ti prevodi nosiće odgovarajuću oznaku bezbednosne klasifikacije, kao i odgovarajuću napomenu na jeziku prevoda u kojoj je naznačeno da prevedeni dokument sadrži poverljive informacije Strane porekla.

(2) Prilikom reprodukovanja poverljivih dokumenata i/ili materijala, sve originalne oznake bezbednosne klasifikacije biće takođe reprodukovane ili označene na svakoj kopiji. Takva reprodukovana poverljiva dokumenta i/ili poverljivi materijali biće podvrgnuti istoj kontroli kao originali. Broj kopija će biti ograničen na broj potreban u službene svrhe.

(3) Poverljiva dokumenta i/ili poverljivi materijali će biti uništen ili izmenjeni u onoj meri u kojoj se sprečava njihova potpuna ili delimična rekonstrukcija.

(4) Strana porekla može izričito zabraniti reprodukciju, menjanje ili uništavanje poverljivih dokumenata i/ili poverljivih materijala obeležavajući ih odgovarajućom oznakom ili slanjem naknadnog pismenog obaveštenja. U takvim slučajevima, poverljiva dokumenta i/ili poverljivi materijali će biti vraćeni Strani porekla kada isti ne budu više potrebni.

Član 8

Poverljivi ugovori

(1) Poverljivi ugovor biće zaključen i primenjen u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Strana koje se odnosi na zaštitu poverljivih informacija. Nadležni organ svake Strane će, na zahtev, dostaviti informaciju o tome da li predloženi ugovarač poseduje sertifikat o bezbednosti objekta koji odgovara zahtevanom nivou bezbednosne klasifikacije, kao i da li je isti sproveo odgovarajuće bezbednosne aranžmane u cilju obezbeđivanja zaštite poverljivih informacija.

(2) Aneks o bezbednosti predstavljaće sastavni deo svakog poverljivog ugovora. U tom aneksu, biće navedeno koje će poverljive informacije biti ustupljene ugovaraču ili koje će informacije nastati kao rezultat sprovođenja poverljivog ugovora, kao i koji je odgovarajući stepen bezbednosne klasifikacije dodeljen određenoj informaciji i koje bezbednosne mere treba primeniti u cilju zaštite te poverljive informacije.

(3) Ugovori koji se potpišu sa ugovaračima, a koji uključuju poverljive informacije nivoa INTERNO/ZA SLUŽBENO POLZVANE/RESTRICTED sadržaće odgovarajuću klauzulu koja će određivati minimalne mere koje će se primenjivati za zaštitu takvih poverljivih informacija. Ugovaračima nije potreban sertifikat o bezbednosti objekta da bi dobili informaciju nivoa INTERNO/ZA SLUŽBENO POLZVANE / RESTRICTED.

Član 9

Posete

(1) Posetioci će dobijati prethodno odobrenje od nadležnog organa Strane koja prima posetioce samo ukoliko oni imaju ovlašćenje za pristup poverljivim informacijama u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom njihove zemlje i ukoliko im je potreban pristup poverljivim informacijama ili prostorijama u kojima poverljive informacije nastaju, u kojima se njima rukuje ili u kojima se čuvaju.

(2) Procedure za posete biće dogovorene između nadležnih organa.

(3) Zahtevi za posetu sadržaće sledeće informacije:

a) svrha posete;

b) detaljan radni program;

c) pitanja koja sadrže poverljive informacije o kojima treba da se

razgovara, kao i nivo bezbednosne klasifikacije tih informacija;

d) puno ime i prezime predloženog posetioca, datum i mesto rođenja,

državljanstvo, broj pasoša ili lične karte;

e) naziv dužnosti posetioca i naziv institucije ili ustanove koju predstavlja;

f) potvrda o pozitivnoj bezbednosnoj proveri koju posetilac poseduje;

g) pun naziv i adresa objekta koji treba posetiti;

h) ime(na) i naziv(i) dužnosti osoba (osobe) koje treba da prime posetu,

ukoliko su ti podaci poznati;

i) datumi posete;

j) ostale informacije ukoliko u vezi sa njima postoji dogovor.

(4) Prema svim informacijama koje bi se mogle ustupiti posetiocima ili koje bi posetioci mogli sami da primete, postupaće se kao da su date u sladu sa odredbama ovog sporazuma.

(5) U slučajevima koji uključuju neki poseban projekat ili poseban ugovor, u zavisnosti od odobrenja Strana, moglo bi biti moguće sastaviti spiskove posetilaca koji će više puta dolaziti u posetu. Ti spiskovi važiće za početni period od dvanaest meseci i moći će se produžavati za naredni period (ne duži od 12 meseci) na osnovu prethodno dobijenog odobrenja nadležnog organa svake Strane. Kada jednom takav spisak bude odobren, oko aranžmana/uslova konkretnih poseta direktno će se dogovarati odgovarajuće ustanove koje osobe sa spiska treba da posete.

(6) Svaka Strana garantovaće zaštitu ličnih podataka posetilaca, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Strana.

Član 10

Povreda bezbednosti

(1) U slučaju povrede bezbednosti koja dovodi do stvarnog ili mogućeg neovlašćenog pristupa poverljivim informacijama ili otkrivanja poverljivih informacija koje su potekle ili su primljene od druge Strane, nadležni organ Strane u čijoj državi je došlo do povrede bezbednosti obavestiće nadležni organ druge Strane što je pre moguće i obezbediće sprovođenje odgovarajućih postupaka u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Druga strana će, po potrebi, sarađivati u ovim postupcima.

(2) U svakom slučaju, druga Strana biće obaveštena o rezultatima pomenutih postupaka, kao i o merama koje su preduzete da bi se sprečilo ponovno pojavljivanje povreda bezbednosti i dobiće konačan izveštaj o uzrocima i okolnostima usled kojih je došlo do povrede bezbednosti.

Član 11

Troškovi

Svaka strana snosiće troškove nastale u toku izvršavanja svojih obaveza u skladu sa ovim sporazumom.

Član 12

Završne odredbe

(1) Ovaj sporazum zaključuje se na neodređen vremenski period.

(2) Sporazum stupa na snagu na dan prijema drugog od dva obaveštenja kojim Strane diplomatskim kanalima obaveštavaju jedna drugu o ispunjenju svih domaćih zakonskih procedura potrebnih za njegovo stupanje na snagu.

(3) Ovaj sporazum može biti izmenjen na osnovu uzajamne pismene saglasnosti Strana. Te izmene stupaju na snagu u skladu sa stavom 2 ovog člana.

(4) Svaka strana može otkazati ovaj sporazum pismenim obaveštenjem upućenim drugoj Strani. Otkaz stupa na snagu šest meseci od datuma prijema tog obaveštenja. Bez obzira na otkazivanje ovog sporazuma, sve poverljive informacije prenete u skladu sa ovim sporazumom i dalje će se štititi u skladu sa odredbama iznetim u njemu, sve dok Strana porekla ne razreši Stranu prijema te obaveze.

(5) Svi sporovi u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog sporazuma biće rešavani isključivo konsultacijama između Strana bez pribegavanja spoljnoj jurisdikciji.

Sačinjeno u Beogradu dana 14. aprila 2009. godine u po dva originalna primerka na srpskom, bugarskom i engleskom jeziku, pri čemu su svi tekstovi podjednako autentični. U slučaju bilo kakvog neslaganja u tumačenju, tekst na engleskom jeziku biće merodavan.

ZA VLADU REPUBLIKE SRBIJE ZA VLADU REPUBLIKE BUGARSKE ______________________________Dušan Spasojevićdržavni sekretarMinistarstva odbrane ____________________________Cveta Markovapredsednik Državne komisije za bezbednost informacija

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori ”.

OBRAZLOŽENjE

1. Ustavni osnov za donošenje Zakona

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

2. Razlozi za donošenje Zakona

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o razmeni i uzajamnoj zaštiti poverljivih informacija u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, uspostavljaju se osnovni principi obezbeđenja zaštite poverljivih informacija koje su predmet međusobnog prenosa, odnosno razmene.

Cilj ovog zakona, odnosno Sporazuma zasnovanog na principu suvereniteta i sa ciljem unapređenja saradnje i zajedničke bezbednosti je unapređenje saradnje u predmetnoj oblasti.

S obzirom da za sada između ugovornih strana ne postoji adekvatan ugovor koji daje osnov za saradnju u oblasti razmene poverljivih informacija, mišljenja smo da je donošenje ovog zakona neophodno. Takođe, donošenjem predloženog zakona ustanovljava se pravni osnov za neposrednu saradnju ministarstava odbrane ove dve države za svaki oblik buduće saradnje u navedenoj oblasti.

3. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačna rešenja

Odredbom člana 1. Predloga zakona, predviđa se potvrđivanje Sporazuma, potpisanog u Beogradu, 14. aprila 2009. godine.

Odredba člana 2. Predloga zakona, sadrži tekst Sporazuma na srpskom jeziku.

U odredbi člana 3. Predloga zakona predviđeno je stupanja na snagu ovog zakona.

4. Ocena potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje Zakona

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva budući da su sredstva koja su potrebna za sprovođenje Sporazuma, predviđena planom finansijskih sredstava Ministarstva odbrane.

Ostavite komentar