PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU
VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE CRNE GORE
O POLICIJSKOJ SARADNjI
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o policijskoj saradnji, koji je potpisan u Bečićima, 17. marta 2011. godine, u originalu na srpskom i crnogorskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU
VLADE REPUBLIKE SRBIJE
I
VLADE CRNE GORE
O POLICIJSKOJ SARADNjI
Vlada Republike Srbije i Vlada Crne Gore (u daljem tekstu: „Ugovorne strane”),
u duhu prijateljskih odnosa između ugovornih strana,
sa namerom da prodube saradnju policijskih organa,
sa zajedničkom voljom da efikasno deluju na suzbijanju međunarodne opasnosti za javnu bezbednost, kao i suzbijanju međunarodnog kriminala,
sa ciljem da pomoću usklađenih aktivnosti efikasnije deluju protiv međunarodnog kriminala,
uz poštovanje Konvencije Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, sačinjene u Strazburu, dana 28. januara 1981. godine, Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka, koji je sačinjen u Strazburu, dana 8. novembra 2001.godine, kao i Preporuke broj R (87) 15 Komiteta ministara Saveta Evrope od 17. septembra 1987. godine o regulisanju korišćenja ličnih podataka od strane policije, a koja se odnosi i na slučajeve kada se podaci ne obrađuju automatski,
sporazumele su se o sledećem:
I. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Predmet sporazuma, nadležni organi,
promene nadležnosti i naziva organa
Ugovorne strane jačaju saradnju u oblasti:
– otklanjanja opasnosti za javnu bezbednost i javni red,
– sprečavanja i rasvetljavanja krivičnih dela, kao i
– stanja bezbednosti u zaštiti državne granice u pograničnom području.
U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ugovorne strane sarađuju u sprovođenju zajedničkih policijskih mera u oblastima iz stava 1. ovog člana uz međusobnu kadrovsku, materijalnu i organizacionu podršku, a prema potrebi, mogu formirati i zajedničke policijske timove.
Nadležni policijski organi prema ovom sporazumu su:
– u Republici Srbiji: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije kao nacionalni organ za kontakt s unutrašnjim organizacionim jedinicama,
– u Crnoj Gori: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava policije kao kontakt organ sa svojim unutrašnjim organizacionim jedinicama.
Nadležni policijski organi u pograničnom području su:
– za srpsku ugovornu stranu: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije,
– za crnogorsku ugovornu stranu: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava policije – Područne jedinice Uprave policije.
Ugovorne strane se međusobno obaveštavaju o promenama nadležnosti ili naziva organa navedenih u ovom sporazumu.
Član 2.
Zajednička bezbednosna procena
Ugovorne strane teže ostvarivanju istog nivoa informisanosti o bezbednosnoj situaciji. U tu svrhu, periodično i kada postoji određeni povod, razmenjuju informacije o stanju i, po potrebi, zajednički ocenjuju stanje bezbednosne situacije.
II. OPŠTE ODREDBE O POLICIJSKOJ SARADNjI
Član 3.
Saradnja po zahtevu
Policijski organi ugovornih strana u okviru svoje nadležnosti uzajamno, po zahtevu, pružaju administrativnu pomoć u otklanjanju opasnosti za javnu bezbednost i javni red u cilju sprečavanja i rasvetljavanja krivičnih dela, ukoliko taj zahtev ili postupanje po istom prema nacionalnom zakonodavstvu nije u nadležnosti pravosudnih organa. Ako zamoljeni policijski organ nije nadležan da postupa po zahtevu, tada se zahtev prosleđuje nadležnom organu.
Nacionalni organi za kontakt ugovornih strana međusobno razmenjuju zahteve iz stava 1. ovog člana, kao i odgovore. Zahtevi se upućuju neposredno nacionalnim organima za kontakt ugovornih strana, koji su dužni da dostave odgovore.
Upućivanje zahteva i odgovora može uslediti neposredno između nadležnih policijskih organa ugovornih strana, ukoliko se zahtevi za pomoć u otklanjanju neposredne opasnosti za javnu bezbednost i javni red ne mogu blagovremeno dostaviti redovnim kanalima koji postoje između nacionalnih organa za kontakt. Nadležni policijski organ obaveštava svoj nacionalni organ za kontakt o neposredno primljenim i poslatim zahtevima u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Prema nacionalnom zakonodavstvu zahtevi iz st. 1. do 3. ovog člana mogu se posebno odnositi na:
1) utvrđivanje vlasnika i lica na koja su vozila registrovana, kao i lica koja upravljaju motornim vozilima, prevoznim sredstvima namenjenim za vazdušni ili vodeni saobraćaj;
2) provere o vozačkim dozvolama, plovidbenim dozvolama i sličnim dozvolama;
3) utvrđivanje prebivališta, boravišta i njihovog pravnog osnova;
4) utvrđivanje vlasnika i korisnika telefonskih priključaka ili drugih telekomunikacionih uređaja;
5) utvrđivanje identiteta;
6) informacije o poreklu stvari, na primer, oružja, motornih vozila i plovila (provere u vezi sa pravnim osnovom);
7) informacije o posedovanju i vlasništvu nepokretnosti, pokretnosti i hartija od vrednosti;
8) usklađivanje i pokretanje prvih mera potrage;
9) posebne dokazne radnje;
10) prikupljanje potrebnih obaveštenja;
11) sprovođenje konkretnih mera pri pružanju zaštite svedoka;
12) otkrivanje, obezbeđenje tragova, analiza i upoređivanje tragova.
Zahtev i odgovor, dostavlja se, po pravilu u pisanom obliku. Ako se dostavljaju lični podaci, izabraće se oblik dostavljanja koji će u opravdanoj meri voditi računa o osetljivosti tih podataka. Usmeni zahtev je moguć u hitnim slučajevima, ali se o tome bez odlaganja dostavlja naknadni pisani zahtev. Ugovorne strane garantuju za to da je pristup komunikacionim uređajima moguć samo ovlašćenim licima.
Član 4.
Razmena informacija bez zahteva
Policijski organi ugovornih strana, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, u pojedinačnim slučajevima međusobno razmenjuju informacije i bez zahteva, ako na osnovu utvrđenih činjenica mogu osnovano pretpostaviti da su te informacije potrebne za otklanjanje konkretne opasnosti za javnu bezbednost i javni red ili za rasvetljavanje krivičnih dela ili mogu dovesti do podnošenja zahteva za pravnu pomoć. Član 3. st. 2, 3. i 5. ovog sporazuma na odgovarajući način se primenjuju na razmenu informacija.
Član 5.
Obrazovanje i stručno usavršavanje
Policijski organi ugovornih strana, sarađuju u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja, i to posebno putem:
1) razmene nastavnih planova i programa;
2) zajedničkih seminara i vežbi, kao i razmene predavača i stručnjaka;
3) pozivanja predstavnika druge ugovorne strane kao pomatrača pri vežbama i pri posebnim aktivnostima od većeg bezbednosnog značaja;
4) učestvovanja predstavnika druge ugovorne strane u raznim oblicima stručnog usavršavanja;
5) zajedničkih radnih susreta.
III. POSEBNE OBLASTI POLICIJSKE SARADNjE
Član 6.
Policijska saradnja u suzbijanju korupcije i
drugih krivičnih dela protiv službene dužnosti
Policijski organi ugovornih strana sarađuju na suzbijanju korupcije i drugih krivičnih dela protiv službene dužnosti.
Saradnja policijskih organa ugovornih strana u ovoj oblasti obuhvata i razmenu iskustava o primeni nacionalnog zakonodavstva, kao i prevenciju kriminaliteta, razmenu informacija i analiza o uzrocima i razvojnim tendencijama kod suzbijanja korupcije, kao i drugih krivičnih dela protiv službene dužnosti.
IV. POSEBNI OBLICI SARADNjE
Član 7.
Kontrolisane isporuke
Ugovorne strane mogu, po prethodno poslatom zahtevu, na svojoj teritoriji dozvoliti kontrolisane isporuke za krivična dela za koja je to moguće prema pravu zamoljene ugovorne strane, posebno kod nedozvoljene trgovine opojnim drogama, oružjem, eksplozivnim napravama, falsifikovanim novcem i pranja novca. Ugovorna strana molilja treba da obrazloži da bi bez te mere bilo nemoguće ili bi bilo znatno otežano otkrivanje nalogodavaca i drugih učesnika ili otkrivanje distributivnih kanala. Zamoljena ugovorna strana će ograničiti ili odbiti kontrolisane isporuke, ako je rizik koji proizilazi iz isporuka za lica koja učestvuju u prevozu nesrazmerno veliki ili ako isporuke predstavljaju opasnost za javnu bezbednost.
Zamoljena ugovorna strana preuzima kontrolu nad isporukama kod prelaska državne granice, a radi izbegavanja prekida kontrole. U daljem toku prevoza zamoljena ugovorna strana obezbeđuje stalan nadzor na način da su učesnici i isporuke u svako doba dostupni. Kontrolisane isporuke se u dogovoru između ugovornih strana mogu zaustaviti, a nastavak isporuke se može odobriti na način da ista ostane nedirnuta, da se ukloni ili u celosti ili delimično zameni.
Zahtevi za kontrolisane isporuke, koje započinju ili se nastavljaju u trećoj državi, odobravaju se samo ako ta država obezbedi ispunjenje pretpostavki iz stava 2. ovog člana.
Zahtevi iz stava 1. upućuju se:
– u Republici Srbiji: Ministarstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije;
– u Crnoj Gori: Ministarstvu unutrašnjih poslova – Uprava policije.
Zahtev iz stava 1. upućuje se na osnovu međunarodnih ugovora o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima koji obavezuju ugovorne strane ili na osnovu nacionalnog zakonodavstva uz uslov reciprociteta. Odluku donosi nadležni organ zamoljene ugovorne strane shodno pravu zamoljene ugovorne strane.
Član 8.
Poslovi prikrivenih islednika
Ugovorne strane mogu, po prethodno upućenom zahtevu, pružati jedna drugoj pomoć u vođenju istraga pomoću službenih lica koja deluju tajno ili sa izmenjenim identitetom (prikriveni islednik), ako postoji sumnja da je počinjeno krivično delo za koje je prema zakonodavstvu zamoljene ugovorne strane dozvoljeno postupanje prikrivenih islednika. Ugovorna strana molilja dužna je da obrazloži da bi bez te mere prikupljanje obaveštenja bilo nemoguće ili znatno otežano.
Poslovi prikrivenih islednika na teritoriji zamoljene ugovorne strane ograničavaju se na pojedinačno, vremenski ili na drugi način shodno nacionalnom zakonodavstvu, ograničeno postupanje. Pripremanje postupanja odvija se na osnovu dogovora između organa koji učestvuju zamoljene ugovorne strane i ugovorne strane molilje. Postupanjem rukovodi službeno lice zamoljene ugovorne strane. Na traženje jedne od ugovornih strana poslovi prikrivenih islednika moraju se prekinuti bez odlaganja.
Na zahtev ugovorne strane molilje na teritoriji zamoljene ugovorne strane može se angažovati i prikriveni islednik ugovorne strane molilje, uz ograničenje iz prethodnog stava. Zamoljena ugovorna strana pruža potrebnu kadrovsku, logističku i tehničku pomoć. Zamoljena ugovorna strana preduzima sve potrebne mere za zaštitu službenih lica ugovorne strane molilje za vreme njihovog postupanja na državnoj teritoriji zamoljene ugovorne strane. O sprovođenju i rezultatima postupanja prikrivenih islednika potrebno je, bez odlaganja, u pisanom obliku obavestiti nadležne organe ugovorne strane na čijoj se teritoriji postupanje odvijalo. Postupanje prikrivenog islednika ugovorne strane molilje smatra se postupanjem zamoljene ugovorne strane.
Zamoljena ugovorna strana, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, utvrđuje pretpostavke za postupanje prikrivenih islednika, uslove pod kojima isti postupaju, kao i uslove za korišćenje rezultata poslova prikrivenih islednika. Zamoljena ugovorna strana o tome obaveštava ugovornu stranu molilju.
Zahtevi iz stava 1. upućuju se:
– u Republici Srbiji: Ministrstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije;
– u Crnoj Gori: Ministarstvu unutrašnjih poslova – Uprava policije.
Zahtev iz stava 1. upućuje se na osnovu međunarodnih ugovora o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima koji obavezuju ugovorne strane ili na osnovu nacionalnog zakonodavstva uz uslov reciprociteta. Odluku donosi nadležni organ zamoljene ugovorne strane shodno pravu zamoljene ugovorne strane.
Član 9.
Zaštita svedoka
Policijski organi ugovornih strana međusobno se pomažu u oblasti zaštite svedoka i ostalih lica shodno nacionalnom zakonodastvu (u daljem tekstu: lica koja je potrebno zaštititi).
Pomoć obuhvata razmenu informacija, logističku pomoć kao i prijem lica koje je potrebno zaštititi.
Lice koje je potrebno zaštititi mora biti uključeno u program zaštite svedoka u ugovornoj strani molilji. Lice koje je potrebno zaštititi neće se uključiti u program zaštite svedoka zamoljene ugovorne strane. Pri sprovođenju mera pružanja pomoći u vezi sa zaštitom tog lica na odgovarajući način se primenjuje nacionalno zakonodavstvo zamoljene ugovorne strane.
Ako je to potrebno, troškove života lica koje je potrebno zaštititi, kao i druge troškove za druge mere čije je sprovođenje zatražila ugovorna strana molilja, podmiruje država molilja. Troškove policijskih službenika i materijalne troškove u vezi sa zaštitom tih lica snosi zamoljena ugovorna strana.
Zamoljena ugovorna strana, nakon što prethodno obavesti ugovornu stranu molilju, može da obustavi pružanje zaštite licu kojem je to potrebno, ako za to postoje ozbiljni razlozi. U tim slučajevima ugovorna strana molilja je dužna da ponovo preuzme to lice.
Član 10.
Slanje oficira za vezu
Ugovorna strana može poslati oficira za vezu policijskim organima druge ugovorne strane uz saglasnost njenog nacionalnog organa za kontakt.
Oficiri za vezu preduzimaju radnje savetovanja i pružanja pomoći bez prava na samostalno korišćenje policijskih ovlašćenja. Oni daju informacije i obavljaju zadatke u okviru naloga ugovorne strane pošiljaoca, a pri tome uzimaju u obzir zahtev ugovorne strane primaoca.
Oficiri za vezu koje je jedna ugovorna strana poslala u treću državu mogu na osnovu međusobnog dogovora obe ugovorne strane, kao i uz pisanu saglasnost treće države, štititi i interese druge ugovorne strane u toj državi.
Član 11.
Saradnja u oblasti bezbednosti u sportu i velikih manifestacija
Ugovorne strane će sarađivati i razmenjivati informacije koje se odnose na sportske događaje i druge velike manifestacije.
Razmena obuhvata i dostavljanje ličnih podataka o navijačima i licima sklonim nasilju na sportskim takmičenjima shodno nacionalnom zakonodavstvu.
Saradnja može da obuhvata slanje i prijem policijskih timova za vreme održavanja navedenih sportskih događaja i drugih velikih manifestacija, njihovo postupanje na državnoj teritoriji druge ugovorne strane, kao i razmenu iskustava u cilju sticanja najbolje prakse. Razmena iskustava može obuhvatati: razmenu stručnjaka, dokumenata i znanja iz ove oblasti.
V. SARADNjA U OBLASTI ZAŠTITE DRŽAVNE GRANICE
Član 12.
Oblici saradnje
Predstavnici granične policije obe ugovorne strane sarađuju u oblasti kontrole i obezbeđenja državne granice.
Predstavnici graničnih policija ugovornih strana mogu održavati redovne radne sastanke na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou u cilju razmene informacija, organizovanja zajedničkih akcija, zajedničke analize rizika i ostalih oblika saradnje.
Organizacija i održavanje redovnih radnih sastanaka između predstavnika graničnih policija ugovornih strana uređuje se posebnim protokolom.
Ugovorne strane mogu dogovoriti i druge oblike saradnje u cilju ubrzanja saobraćaja preko zajedničke državne granice, suzbijanja ilegalnih migracija i svih drugih oblika prekograničnog kriminala.
Član 13.
Zajedničke patrole uz zajedničku državnu granicu
U nameri efikasnije zaštite državne granice, suzbijanja ilegalnih migracija, prekograničnog kriminala i sprečavanja ugrožavanja javnog reda, policijski organi ugovornih strana uz zajedničku državnu granicu obavljaju rad u obliku zajedničkih patrola.
Uspostavljanje i sprovođenje zajedničkih patrola uz zajedničku državnu granicu uređuje se posebnim protokolom.
Član 14.
Zajedničke kontaktne službe
Na državnoj teritoriji ugovornih strana, u blizini zajedničke državne granice, trajno ili privremeno, mogu se uspostaviti zajedničke kontakt službe, u kojima bi postupala službena lica policijskih organa ugovornih strana.
Uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkih kontakt službi uređuje se posebnim dogovorom.
Član 15.
Međusobna komunikacija i telekomunikacijska veza
Policijski organi mogu za potrebe sprovođenja ovog sporazuma poboljšati međusobnu komunikaciju i telekomunikacione veze:
1) imenovanjem lica za kontakt;
2) razmenom informacija o značajnim telekomunikacionim vezama i elektronskim adresama policijskih organa;
3) obezbeđenjem neposrednih veza za prenos govora, podataka ili slike;
4) uspostavljanjem radio veza na dogovorenim frekvencijama u slučaju posebnih potreba, i
5) saradnjom pri obezbeđenju nesmetanog postupanja policijskih radio sistema.
Član 16.
Službeni tranzit
Službena lica nadležnih policijskih organa mogu na osnovu dogovora policijskih organa, prelaziti preko državne teritorije druge ugovorne strane u cilju postupanja na svojoj državnoj teritoriji, u slučajevima kada do tog dela državne teritorije nije moguć pristup iz svoje države ili bi takav pristup prouzrokovao nesrazmeran utrošak vremena i/ili finansijskih sredstava.
Za vreme službenog tranzita, službena lica policijskih organa ne mogu da primenjuju policijska ovlašćenja.
VI. ZAŠTITA PODATAKA
Član 17.
Zaštita ličnih podataka
Nadležni policijski organi ugovornih strana međusobno razmenjuju lične podatke (u daljem tekstu: podaci), uz poštovanje ograničenja određenih od strane organa koji podatke dostavlja i u skladu sa sledećim načelima koja se primenjuju kako na automatski obrađene podatke tako i na one podatke koji to nisu:
1) dostavljeni podaci se bez saglasnosti organa koji ih dostavlja ne smeju upotrebljavati u druge svrhe osim u one zbog kojih se dostavljaju;
2) dostavljeni podaci se brišu, odnosno ispravljaju, čim:
– se ustanovi netačnost podataka, ili
– organ koji ih je dostavio saopšti da su podaci utvrđeni ili dostavljeni na protivpravan način, ili
– podaci više nisu potrebni za izvršavanje službenog zadatka zbog kojeg su dostavljeni, osim u slučaju postojanja izričitog ovlašćenja za korišćenje dostavljenih podataka u druge svrhe. Takva se saglasnost sme dati samo ako je obrada tih podataka u te druge svrhe dopuštena prema nacionalnom zakonodavstvu ugovorne strane koja evidencije podataka vodi.
Ugovorne strane u vezi sa obavezom brisanja podataka u skladu sa nacionalnim propisima, dužne su da postupaju po nalozima o rukovanju ugovorne strane koja dostavlja podatke.
3) na zahtev nadležnog organa koji je podatke dostavio primalac daje obaveštenje o korišćenju primljenih podataka i o postignutim rezultatima;
4) nadležni organ koji podatke dostavlja garantuje za tačnost i aktuelnost dostavljenih podataka. Uz to je dužan da obrati pažnju na postojanje nužnosti i srazmere u odnosu na svrhu koja se dostavljanjem tih podataka želi postići, kao i na poštovanje zabrana dostavljanja podataka prema nacionalnom zakonodavstvu ugovorne strane. Ako se ispostavi da su dostavljeni netačni podaci ili podaci koji se nisu smeli dostaviti, ili da se podaci koji su uredno dostavljeni po proteku određenog roka, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države čiji je organ te podatke dostavio moraju izbrisati, tada se to primaocu bez odlaganja mora saopštiti. Primalac je sa svoje strane dužan da odmah sprovede potrebno brisanje ili ispravku;
5) ako organ kojem su podaci dostavljeni ima razloga da posumnja u tačnost dostavljenih podataka ili smatra da ih je potrebno izbrisati, dužan je da o tome odmah obavesti organ koji je dostavio podatke;
6) ugovorne strane koriste za dostavljanje podataka samo ona komunikaciona sredstva koja garantuju efikasnu zaštitu podataka od neovlašćenog korišćenja ili promene od strane trećih lica tokom postupka dostavljanja tih podataka;
7) službena lica koja postupaju na državnoj teritoriji druge ugovorne strane nemaju direktan pristup automatski obrađenim podacima druge ugovorne strane. Ovo važi i za saradnju prema članu 14. ovog sporazuma;
8) primalac je dužan da dostavljene podatke efikasno zaštiti od slučajnog ili neovlašćenog uništavanja, slučajnog gubitka, neovlašćene ili slučajne izmene ili prosleđivanja, neovlašćenog pristupa i neovlašćenog objavljivanja;
9) organ koji je lične podatke dostavio i primalac dužni su da zabeleže razlog, sadržaj, vreme i mesto prijema, kao i organ koji je podatke dostavio odnosno organ kojem su isti dostavljeni. Ovi podaci čuvaju se najmanje tri godine i smeju se koristiti isključivo za kontrolu poštovanja važećih propisa o zaštiti podataka;
10) ugovorne strane odgovaraju, shodno njihovom nacionalnom zakonodavstvu, za štete koje u ugovornoj strani nekom licu druge ugovorne strane nastanu kao posledica obrade njenih podataka koji su dostavljeni prema ovom sporazumu. Ugovorne strane se u okviru odgovornosti, u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom, prema oštećenom ne mogu pozivati na to da su dostavljeni podaci bili netačni ili da su protivpravno dostavljeni. Ako ugovorna strana kojoj su podaci dostavljeni nadoknadi štetu nastalu korišćenjem netačnih ili protivpravno dostavljenih podataka, ugovorna strana koja je podatke dostavila, namiriće ukupan iznos isplaćene naknade štete.
Član 18.
Tajni podaci
Kada se na osnovu ovog sporazuma dostavljaju tajni podaci, primenjuju se sledeće odredbe:
1) ugovorna strana kojoj su podaci dostavljeni garantuje za jednaku zaštitu primljenih podataka, koji su klasifikovani prema nacionalnom zakonodavstvu ugovorne strane koja ih je dostavila. Za svrhe ovog sporazuma sledeći stepeni poverljivosti tajnih podataka prema pravnom sistemu Republike Srbije i Crne Gore smatraju se da imaju iste vrednosti:
Za Republiku Srbiju: Za Crnu Goru: DRŽAVNA TAJNA STROGO TAJNO STROGO POVERLjIVO TAJNO POVERLjIVO POVJERLjIVO INTERNO INTERNO
2) organ koji dostavlja podatke bez odlaganja pisanim putem saopštava primaocu promenu stepena poverljivosti tajnih podataka ili ukidanje stepena tajnosti podataka. Primalac je dužan da prema tom saopštenju uskladi stepen poverljivosti tajnih podataka ili deklasifikacije;
3) dostavljeni tajni podaci smeju da se koriste samo u onu svrhu zbog koje su dostavljeni, a dostupni mogu biti samo onim licima kojima je s obzirom na njihovu delatnost poznavanje tih podataka potrebno i koja su prema nacionalnom zakonodavstvu ovlašćena saznati te podatke;
4) pristup dostavljenim tajnim podacima dopušten je organima koji nisu navedeni u ovom sporazumu samo uz pisanu saglasnost organa koji ih je dostavio;
5) ugovorna strana kojoj su podaci dostavljeni bez odlaganja saopštava organu koji je podatke dostavio svaku povredu nacionalnog zakonodavstva koja se odnosi na zaštitu dostavljenih tajnih podataka. U tom saopštenju navode se okolnosti nastanka te povrede, njene posledice i mere preduzete radi ograničavanja posledica, kao i sprečavanje budućih povreda te vrste;
6) tajni podaci se dostavljaju drugoj ugovornoj strani putem kurira ili na neki drugi način koji je dopušten prema nacionalnom zakonodavstvu ugovornih strana.
VII. PRAVNI STATUS SLUŽBENIH LICA
Član 19.
Ovlašćenja i pravni položaj službenih lica druge ugovorne strane
Službena lica jedne ugovorne strane koja se u okviru saradnje prema ovom sporazumu nalaze na teritoriji druge ugovorne strane, ne mogu da primenjuju policijska ovlašćenja, osim ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. Pri sprovođenju svih mera ona su dužna da se pridržavaju nacionalnog zakonodavstva druge ugovorne strane.
Službena lica jedne ugovorne strane koja se u okviru saradnje prema ovom sporazumu nalaze na teritoriji druge ugovorne strane, dužna su da sa sobom nose važeću službenu legitimaciju s fotografijom. U slučaju iz člana 8. ovog sporazuma dovoljno je nositi dokument o prikrivenom identitetu.
Službena lica jedne ugovorne strane koja se u okviru saradnje na osnovu ovog sporazuma nalaze na teritoriji druge ugovorne strane ovlašćena su da nose svoje službeno oružje, osnovna zadužena sredstva prinude i opremu, osim ako druga ugovorna strana u pojedinačnom slučaju izjavi da ona to ne dopušta ili da to dopušta samo pod određenim uslovima. Korišćenje službenog oružja dopušteno je samo u slučaju nužne odbrane sebe ili trećeg lica. Nadležne službe se međusobno obaveštavaju o dopuštenom službenom oružju i sredstvima prinude. Službena lica nisu ovlašćena da nose uniformu. Službena lica iz čl. 13, 14. i 16. ovog sporazuma ovlašćena su da nose uniformu, osim ako nadležni organi na čijoj teritoriji službena lica postupaju u konkretnom slučaju to ne dozvoljavaju, odnosno korišćenje dodatno ne uslovljavaju.
Ako službena lica jedne ugovorne strane pri predzimanju mera, shodno ovom sporazumu, na teritoriji druge ugovorne strane koriste vozila, dužna su da se pridržavaju istih saobraćajnih propisa kao i službena lica druge ugovorne strane. Ugovorne strane međusobno se obaveštavaju o važećim propisima iz ove oblasti.
Član 20.
Krivičnopravna odgovornost
Službena lica koja, shodno ovom sporazumu, postupaju na teritoriji druge ugovorne strane izjednačena su u svojim pravima i odgovornostima sa službenim licima te ugovorne strane u pogledu krivičnih dela koja ona počine ili koja su počinjena nad njima ili na njihovu štetu.
Član 21.
Radnopravni odnosi
Na službena lica ugovornih strana se za vreme obavljanja njihovih zadataka u skladu sa ovim sporazumom primenjuju nacionalni propisi iz oblasti radnih odnosa, a naročito u pogledu disciplinske odgovornosti.
Član 22.
Odredbe o odgovornosti za štetu
Ako službeno lice jedne ugovorne strane u sprovođenju ovog sporazuma prouzrokuje štetu na teritoriji druge ugovorne strane, ta je ugovorna strana odgovorna za naknadu štete oštećenom trećem licu pod jednakim uslovima i u jednakom obimu kao da su štetu prouzrokovala domaća stvarno i mesno nadležna službena lica.
Ugovornoj strani koja je nadoknadila štetu oštećenima ili njihovim pravnim sledbenicima, druga ugovorna strana mora da nadoknadi iznos štete, osim ako je intervencija usledila po njenoj zamolnici. Kod šteta na teret ugovornih strana, naknada štete se neće potraživati, osim ako je službeno lice prouzrokovalo štetu namerno ili iz krajnje nepažnje.
VIII. ZAVRŠNE ODREDBE
Član 23.
Odredba o izuzecima
Kada jedna ugovorna strana smatra da je postupanje po konkretnom zahtevu ili preduzimanje konkretne mere saradnje u skladu sa ovim sporazumom takvo da, može dovesti do ograničavanja suvereniteta, ugrožavanja lične bezbednosti ili drugih bitnih interesa, odnosno do povrede nacionalnog zakonodavstva, tada saopštava drugoj ugovornoj strani da u celini ili delimično odbija saradnju ili da je prihvata pod određenim uslovima.
Član 24.
Protokoli za sprovođenje
Nadležni nacionalni organi za kontakt ugovornih strana iz člana 1. stav 3. mogu na osnovu ovog sporazuma zaključiti protokole za njegovo sprovođenje.
Član 25.
Sastanci eksperata
Svaka ugovorna strana može, po potrebi, da zatraži održavanje sastanka predstavnika nadležnih policijskih organa ugovornih strana, radi utvrđivanja pojedinosti za sprovođenje oblika saradnje koji su predviđeni ovim sporazumom, rešavanja pitanja u vezi sa primenom ovog sporazuma, kao i predlaganja daljeg razvoja saradnje.
Član 26.
Rešavanje sporova
Eventualni sporovi koji bi mogli nastati iz tumačenja ili sprovođenja ovog sporazuma, a koje nacionalni organi za kontakt ne mogu rešiti putem konsultacija, rešavaju se diplomatskim putem.
Član 27.
Troškovi
Svaka ugovorna strana snosi troškove koji za njene nadležne policijske organe nastanu sprovođenjem ovog sporazuma, osim ako ovim sporazumom nije drukčije određeno.
Član 28.
Odnos prema drugim međunarodnim ugovorima
Ovaj sporazum ne utiče na postojeća prava i obaveze koje za ugovorne strane proističu iz drugih međunarodnih ugovora koji ih obavezuju.
Član 29.
Stupanje na snagu i otkaz
Ovaj sporazum stupa na snagu trideset (30) dana od datuma prijema poslednjeg pisanog obaveštenja kojim se ugovorne strane međusobno obaveštavaju, diplomatskim putem, da su ispunjeni uslovi predviđeni njihovim nacionalnim zakonodavstvom za stupanje na snagu ovog sporazuma.
Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka ugovorna strana može diplomatskim putem u svakom trenutku u pisanom obliku da otkaže ovaj sporazum. Sporazum prestaje šest (6) meseci nakon datuma prijema obaveštenja o otkazu.
Sastavljeno u Bečićima, dana 17. marta 2011. godine, u dva primerka, svaki na srpskom i crnogorskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna.
Za Vladu Republike Srbije: Za Vladu Crne Gore:
Ivica Dačić Ivan Brajović
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o policijskoj saradnji sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Uspostavljanje uspešne saradnje u oblasti policijske saradnje u otklanjanju opasnosti za javnu bezbednost i javni red, sprečavanju i rasvetljavanju krvičnih dela, kao i stanja bezbednosti u zaštiti zajedničke državne granice uz primenu standarda Evropske unije, predstavlja i jedan od preduslova za priključenje Evropskoj uniji i jedan od osnovnih motiva za zaključivanje Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o policijskoj saradnji. Sprovođenjem sveobuhvatnog bilateralnog sporazuma o policijskoj saradnji između dve države, smatramo da će doprineti da međusobna saradnja bude još sadržajnija, konkretnija i kvalitetnija.
III. OCENA POTREBNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA
Za sprovođenje ovog zakona kao i Sporazuma nije potrebno angažovati dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.