Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (tabela)

PREDLOG Z A K O N A

O S T E Č A J U I L I K V I D A C I J I B A N A K A I D R U Š T A V A Z A O S I G U R A NJ E

I . O S N O V N E O D R E D B E

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se uslovi i postupak stečaja i likvidacije banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga.

Član 2.

Postupak stečaja nad bankom i društvom za osiguranje pokreće se rešenjem nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja, koje se donosi na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

Postupak stečaja nad bankom i društvom za osiguranje sprovodi se i na predlog likvidacionog upravnika kad utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca.

Član 3.

Postupak likvidacije nad bankom i društvom za osiguranje pokreće se rešenjem nadležnog suda o pokretanju postupka likvidacije, koje se donosi na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

I I . P O S T U P A K S T E Č A J A

1. Pokretanje postupka stečaja

Član 4.

Istovremeno sa donošenjem rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, Narodna banka Srbije donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad pokrenut postupak restrukturiranja, rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja ili postupka likvidacije banke Narodna banka Srbije donosi u sledećim slučajevima:

1) kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, primenom instrumenata restrukturiranja izvršen prenos imovine i obaveza banke, a Narodna banka Srbije oceni da su tim prenosom ispunjeni ciljevi restrukturiranja;

2) kada se, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, u toku postupka restrukturiranja utvrdi da je potrebno obezbediti dodatna sredstva za finansiranje restrukturiranja, a ova sredstva ne budu obezbeđena;

3) kada Narodna banka Srbije oceni da se ciljevi restrukturiranja više ne mogu ispuniti.

Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije istovremeno donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad društvom za osiguranje.

Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje je konačno, a izvršno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.

Član 5.

Protiv rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja iz člana 4. ovog zakona može se pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

U upravnom sporu protiv rešenja iz stava 1. ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje zakonom kojim se uređuju banke, zakonom kojim se uređuje osiguranje i ovim zakonom utvrđena nadležnost Narodne banke Srbije.

Tužbom protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se tražiti samo utvrđenje nezakonitosti tog rešenja i, ako se ne traži u posebnom postupku, naknada štete.

Ako je rešenje Narodne banke Srbije poništeno u upravnom sporu, pa u ponovnom postupku Narodna banka Srbije donese novo rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja, pravne posledice pokretanja postupka stečaja nastupaju danom isticanja prvog oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli nadležnog suda.

Član 6.

Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja iz člana 4. ovog zakona dostavlja se banci, odnosno društvu za osiguranje, agenciji za osiguranje depozita osnovanoj posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija) i nadležnom sudu, koji je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje (u daljem tekstu: stečajni dužnik).

Član 7.

Nadležni sud je dužan da u rešenju o pokretanju postupka stečaja iz člana 6. ovog zakona odredi rok koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja o pokretanju postupka stečaja u „Službenom glasniku Republike Srbije” u kojem poverioci mogu prijaviti svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.

2. Organi postupka stečaja

Član 8.

Organi postupka stečaja su stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca.

Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika, u skladu sa ovim zakonom.

Na predlog Agencije stečajni sudija bira i razrešava članove odbora poverilaca, vodeći računa o visini njihovih potraživanja.

Odbor poverilaca ima pet članova, a izuzetno, na obrazloženi predlog Agencije, može imati i više članova.

3. Pravne posledice pokretanja postupka stečaja

3.1. Osnovno pravilo

Član 9.

Pravne posledice pokretanja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju postupka stečaja na oglasnoj tabli nadležnog suda.

3.2. Osigurani depoziti banke u stečaju ili likvidaciji

Član 10.

Agencija je dužna da isplati osigurane depozite banke nad kojom je pokrenut postupak stečaja, odnosno likvidacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

3.3. Osigurani iznosi potraživanja klijenata banke

člana Fonda za zaštitu investitora

Član 11.

Agencija je dužna da isplati osigurane iznose potraživanja klijenata banke člana Fonda za zaštitu investitora nad kojom je pokrenut postupak stečaja, do visine osiguranih potraživanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

3.4. Konačnost prebijanja

Član 12.

Prebijanje međusobnih obaveza i potraživanja je dozvoljeno i sprovodi se u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Prebijanje međusobnih obaveza i potraživanja sprovodi se do nacrta za glavnu deobu.

Prebijanje međusobnih obaveza i potraživanja predlaže stečajni upravnik ili poverilac, uz obavezu da o tome podnese kompenzacionu izjavu koja se dostavlja posredstvom nadležnog suda. U slučaju sprovođenja prebijanja, poverilac je dužan da povuče predmetnu prijavu potraživanja.

3.5. Prenos portfelja osiguranja društva za osiguranje

Član 13.

Agencija, u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka stečaja, putem javnog poziva, započinje postupak prenosa celog ili dela portfelja osiguranja, saglasno raspoloživim novčanim sredstvima stečajnog dužnika i isplatnim redovima, u skladu sa ovim zakonom.

Uz prenos portfelja osiguranja na društvo za osiguranje koje preuzima portfelj osiguranja, prenose se i odgovarajuća novčana sredstva, pri čemu je Agencija dužna da utvrdi raspoloživost aktive koja se prenosi.

Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor društva za osiguranje koje preuzima portfelj osiguranja u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja Agencije. Pri odlučivanju o davanju te saglasnosti Narodna banka Srbije procenjuje sposobnost predloženog društva za osiguranje da preuzme portfelj osiguranja.

Prenos portfelja osiguranja vrši se ugovorom koji se zaključuje između stečajnog dužnika i društva za osiguranje – preuzimaoca portfelja, u roku od dva radna dana od dana dobijanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana.

O zaključenju ugovora iz stava 4. ovog člana Agencija je dužna da, putem oglasa u sredstvima javnog informisanja, obavesti osiguranike i druge korisnike u roku od dva radna dana od dana zaključenja ugovora.

Na prenos portfelja osiguranja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osiguranje.

3.6. Pobijanje pravnih radnji

Član 14.

Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce, u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, osim pravnih poslova i pravnih radnji koje u vezi sa postupkom restrukturiranja banke preduzimaju Narodna banka Srbije i Agencija, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka stečaja, a u roku od godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem.

Rokovi iz stava 2. ovog člana počinju od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka likvidacije u slučaju da se postupak stečaja sprovodi na predlog likvidacionog upravnika kada on utvrdi da imovina banke, odnosno društva za osiguranje u postupku likvidacije (u daljem tekstu: likvidacioni dužnik) nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca.

Povezana lica, u smislu stava 2. ovog člana, imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju banke u slučaju stečaja ili likvidacije banke, odnosno značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje osiguranje u slučaju stečaja ili likvidacije društva za osiguranje.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka stečaja.

3.7. Zabrana prodaje dužnika kao pravnog lica

Član 15.

U postupku stečaja nad bankom, društvom za osiguranje i davaocem finansijskog lizinga nije dozvoljena prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica.

4. Obaveze Agencije

Član 16.

Agencija je dužna da, u roku od 60 dana od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka stečaja, odnosno od dana preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika, izvrši popis imovine stečajnog dužnika i sačini početni stečajni bilans koji sadrži, po hronološkom redu, informacije o značajnim transakcijama stečajnog dužnika, koje su zaključene u periodu od šest meseci pre pokretanja postupka stečaja.

Zajedno sa popisom imovine i početnim stečajnim bilansom iz stava 1. ovog člana, Agencija je dužna da pripremi i dostavi nadležnom sudu i izveštaj koji sadrži podatke o:

1) aktivi, odnosno imovini stečajnog dužnika, uključujući i investicije u druga pravna lica, u dinarima ili u stranoj valuti, po osnovu ugovora o kreditima i garancijama i ugovora o kupoprodaji;

2) pasivi stečajnog dužnika, odnosno obavezama iz ugovora na osnovu kojih se imovina nalazi u posedu trećih lica, uključujući ugovore o izdavanju, zakupu i sredstvima obezbeđenja;

3) značajnim transakcijama koje je stečajni dužnik zaključio u periodu od 180 dana pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka stečaja;

4) poslovima koje je stečajni dužnik obavljao u ime i za račun drugih pravnih lica.

U popisu imovine i početnom stečajnom bilansu iz stava 1. ovog člana, vrednosti imovine iskazuju se po knjigovodstvenoj i likvidacionoj vrednosti, a procenu likvidacione vrednosti imovine vrši ovlašćeni sudski veštak ili licencirani ovlašćeni revizor.

Na osnovu procene naplativosti potraživanja koju je izvršio ovlašćeni sudski veštak ili licencirani ovlašćeni revizor iz stava 3. ovog člana, a u vezi sa postojećim sredstvima obezbeđenja potraživanja, u knjigovodstvenoj evidenciji stečajnog dužnika vrši se otpis, odnosno umanjenje potraživanja prema dužnicima stečajnog dužnika, u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo.

Agencija je dužna da izveštaj o stanju stečajne mase i toku postupka stečaja kvartalno ažurira i objavljuje na internet stranici Agencije.

Član 17.

Agencija je dužna da utvrdi osnovanost i visinu prijavljenih potraživanja poverilaca u roku od šest meseci od dana isteka roka za njihovo prijavljivanje.

Ispitno ročište na kome će se sačiniti konačna lista o svim prijavama potraživanja održaće se najkasnije u roku od 60 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Član 18.

Agencija može odlučiti da troškove stečajnog postupka privremeno obezbedi iz sopstvenih sredstava, uz pravo na povraćaj ovih sredstava nakon formiranja stečajne mase u meri koja je dovoljna za namirenje tih troškova.

5. Namirenje poverilaca

5.1. Isplata troškova

Član 19.

Stečajni dužnik na teret stečajne mase, kao troškove postupka, a pre namirenja stečajnih poverilaca, isplaćuje:

1) neisplaćene neto zarade zaposlenih u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja postupka stečaja;

2) neisplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja postupka stečaja;

3) mesečne zarade lica u radnom odnosu kod stečajnog dužnika;

4) troškove koji terete imovinu stečajnog dužnika i troškove unovčenja te imovine;

5) troškove postupka stečaja;

6) potraživanja Agencije po osnovu isplate osiguranog iznosa depozita, odnosno osiguranog iznosa potraživanja, u smislu zakona kojim se uređuje zaštita investitora, zajedno s troškovima koje Agencija ima u postupku isplate tih iznosa, potraživanja Agencije nastala po osnovu korišćenja sredstava fonda za osiguranje depozita, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, kao i potraživanja Republike Srbije po osnovu finansiranja restrukturiranja banaka, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;

7) druge troškove i obaveze nastale posle otvaranja postupka stečaja.

Troškove iz stava 1. ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, u skladu sa dinamikom priliva sredstava.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova iz ovog zakona.

5.2. Isplatni redovi

Član 20.

Potraživanja poverilaca banke u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po sledećim redovima prioriteta (isplatni redovi):

1) potraživanja poverilaca preostalih nakon isplate iznosa depozita osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita;

2) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre otvaranja postupka stečaja, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

3) potraživanja Narodne banke Srbije, uključujući i potraživanja po osnovu kredita odobrenih banci koja nisu namirena u potpunosti zbog razlike u vrednosti sredstava obezbeđenja;

4) potraživanja poverilaca po osnovu depozita, osim depozita banaka i drugih finansijskih institucija;

5) potraživanja drugih poverilaca, osim poverilaca iz tač. 6) i 7) ovog člana;

6) potraživanja poverilaca po osnovu subordiniranih obaveza banke;

7) potraživanje poverilaca koji su i akcionari banke, izuzev potraživanja po osnovu osnivačkog kapitala koje se namiruje iz viška deobne mase u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj privrednih društava.

Član 21.

Potraživanja poverilaca društva za osiguranje u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po sledećim redovima prioriteta (isplatni redovi):

1) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju života, do visine obaveza iskazanih u sredstvima matematičke rezerve u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje;

2) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgoda;

3) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju svih ostalih vrsta osiguranja;

4) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o reosiguranju svih ostalih vrsta osiguranja;

5) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre pokretanja postupka stečaja, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje;

6) potraživanja ostalih poverilaca;

7) potraživanja poverilaca koji su i akcionari društva za osiguranje, odnosno članova (osiguranika) društva za uzajamno osiguranje.

6. Primena zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava

Član 22.

Na postupak stečaja banaka i društava za osiguranje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, izuzev odredaba o prethodnom stečajnom postupku, skupštini poverilaca, nacionalnim standardima koje propisuje ministar nadležan za poslove privrede, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i reorganizaciji.

Član 23.

Na postupak stečaja, odnosno likvidacije davalaca finansijskog lizinga shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak stečaja i likvidacije društava za osiguranje.

Na redosled namirenja poverilaca u postupku stečaja davalaca finansijskog lizinga, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje postupak stečaja privrednih društava.

I I I . P O S T U P A K L I K V I D A C I J E

Član 24.

Nadležni sud je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje donese rešenje o pokretanju postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

Član 25.

Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava i odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak stečaja, shodno se primenjuju i kod postupka likvidacije, osim odredaba kojima se uređuje odbor poverilaca, razlučni i izlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji i isplatni redovi.

Agencija može u toku postupka likvidacije izvršiti prenos celog ili dela portfelja osiguranja, shodnom primenom odredaba člana 13. ovog zakona.

Član 26.

Organi postupka likvidacije su likvidacioni sudija i likvidacioni upravnik.

Agencija vrši funkciju likvidacionog upravnika, u skladu sa ovim zakonom.

Član 27.

Ako Agencija u postupku likvidacije banke, odnosno društva za osiguranje utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka stečaja, odmah će podneti predlog nadležnom sudu za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje u likvidaciji.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, radnje sprovedene u postupku likvidacije važe i u postupku stečaja.

Član 28.

Postupak dobrovoljne likvidacije sprovodi se, uz saglasnost Narodne banke Srbije, nad društvom za osiguranje, čija je skupština donela odluku o prestanku rada tog lica.

Predsednik izvršnog odbora lica iz stava 1. ovog člana čija je skupština donela odluku o prestanku rada, dužan je da podnese zahtev za davanje saglasnosti za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije Narodnoj banci Srbije, najkasnije narednog radnog dana od dana donošenja te odluke.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana predsednik izvršnog odbora je dužan da podnese dokaze da društvo za osiguranje raspolaže imovinom čija je vrednost dovoljna da se iz nje namire potraživanja svih poverilaca, kao i drugu dokumentaciju.

Narodna banka Srbije rešenjem odlučuje o zahtevu iz stava 2. ovog člana, u roku od 60 dana od dana prijema tog zahteva.

Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno.

Narodna banka Srbije može bliže propisati sadržinu dokumentacije iz stava 3. ovog člana.

Član 29.

Ako Narodna banka Srbije da saglasnost za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije nad društvom za osiguranje, taj postupak se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Pravne posledice postupka dobrovoljne likvidacije nastaju danom dostavljanja rešenja Narodne banke Srbije iz člana 28. ovog zakona društvu za osiguranje.

Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz člana 28. stav 2. ovog zakona, pokrenuće postupak prinudne likvidacije, odnosno postupak stečaja društva za osiguranje, u skladu sa ovim zakonom.

Na likvidacionog upravnika društva za osiguranje u postupku dobrovoljne likvidacije shodno se primenjuju odredbe propisa kojim se uređuje osiguranje, koje se odnose na uslove za obavljanje funkcije člana uprave društva za osiguranje.

Narodna banka Srbije vrši posredni i neposredni nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije društva za osiguranje, u skladu sa propisima kojim se uređuje osiguranje.

Ako u toku vršenja nadzora iz stava 5. ovog člana Narodna banka Srbije utvrdi da su ugrožena prava poverilaca, doneće rešenje o prinudnoj likvidaciji društva za osiguranje.

Skupština društva za osiguranje usvaja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i izveštaj licenciranog ovlašćenog revizora o ovom bilansu, kao i predlog o raspodeli likvidacionog ostatka, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije.

Član 30.

U slučaju likvidacije društva za uzajamno osiguranje, imovina društva koristi se za povraćaj uloga osnivačima i podelu između članova (osiguranika), srazmerno visini njihovog uplaćenog doprinosa u poslednje tri godine.

Član 31.

Radi izmirivanja obaveza iz nastalih a neprijavljenih šteta, kao i šteta u sporu sredstva za isplatu tih šteta obezbeđuju se i rezervišu u završnom likvidacionom bilansu društva za osiguranje, u skladu sa pravilima o kriterijumima i načinu obračunavanja rezervisanih šteta.

Sredstva iz stava 1. ovog člana čine sastavni deo likvidacione mase.

Član 32.

Ako po okončanju postupka likvidacije preostanu sredstva, ta sredstva se dele akcionarima likvidacionog dužnika saglasno pravima iz akcija i u visini koja je srazmerna učešću u akcionarskom kapitalu likvidacionog dužnika.

Potraživanja poverilaca koja nisu prijavljena do dana deobe likvidacione mase, osim potraživanja za izmirivanje obaveza iz člana 31. ovog zakona, izmiriće, po okončanju postupka likvidacije, lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase posle glavne deobe, i to samo do visine vrednosti preuzete imovine.

Tužbu za isplatu potraživanja iz stava 2. ovog člana poverioci podnose protiv lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase, najkasnije u roku od dve godine nakon okončanja postupka likvidacije, odnosno likvidacione mase u slučaju da se nakon okončanja postupka likvidacije, postupak nastavi nad delom likvidacione mase.

IV . PRELAZNE IZ A V R Š N E O D R E D B E

Član 33.

Postupci stečaja i likvidacije banaka započeti po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka („Službeni list SFRJ”, br. 84/89 i 63/90 i „Službeni list SRJ”, br. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 i 53/01), Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ”, broj 84/89 i „Službeni list SRJ”, br. 37/93 i 28/96), Zakonu o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 84/04) i Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10), nastaviće se po odredbama Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11- dr. zakon, 71/12- US i 83/14), ovog zakona, osim člana 20. ovog zakona, i po članu 17. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10).

Ako je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad banke, a nadležni sud do momenta stupanja na snagu ovog zakona nije doneo rešenje o otvaranju postupka stečaja, odnosno postupka likvidacije, postupak stečaja, odnosno postupak likvidacije banke sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Član 34.

Postupci stečaja i likvidacije društava za osiguranje započeti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ”, broj 84/89 i „Službeni list SRJ”, br. 37/93 i 28/96), Zakonu o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, broj 125/04), Zakonu o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 84/04) i Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10), nastaviće se po odredbama Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11-dr. zakon, 71/12-US i 83/14) i ovog zakona.

Ako je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja društvu za osiguranje, a nadležni sud do momenta stupanja na snagu ovog zakona nije doneo rešenje o otvaranju postupka stečaja, odnosno postupka likvidacije, postupak stečaja i postupak likvidacije društva za osiguranje sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Član 35.

Postupci stečaja i likvidacije štedno – kreditnih organizacija, započeti po Zakonu o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 84/04), nastaviće se po odredbama Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11-dr. zakon, 71/12-US i 83/14) i ovog zakona.

Član 36.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10).

Član 37.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. aprila 2015. godine.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 89/06), kojim se utvrđuje da Republika Srbija između ostalog, uređuje i obezbeđuje monetarni, bankarski i devizni sistem.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

U proteklih nekoliko godina, kao rezultat svetske ekonomske krize koja je najviše pogodila finansijski sektor, došlo je do određenih problema u poslovanju pojedinih banaka na domaćem finansijskom tržištu. Kao krajnji ishod, nekoliko banaka je izgubilo licencu i nad tim bankama otvoren je postupak stečaja.

Iako su 2010. godine izvršene promene u setu finansijskih zakona (Zakona o bankama, Zakona o osiguranju depozita, Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje) u cilju umanjenja posledica svetske krize na finansijskom tržištu tokom 2008. i 2009. godine, nakon četiri godine se javila potreba da se izvrši dodatna izmena seta finansijskih zakona koja će u obzir uzeti kako probleme koji su se javili u praksi prilikom primene postojećeg pravnog okvira, tako i promene u međunarodnoj regulativi iz ove oblasti i iskustva iz prakse u drugim državama.

Rešenja sadržana u ovom zakonu deo su predloženog paketa izmena i dopuna zakona koji su od značaja za očuvanje finansijskog i bankarskog sistema. Težnja za uspostavljanjem stabilnog, održivog i funkcionalnog bankarskog sistema Republike Srbije učinili su neophodnim promene pravnog okvira i uspostavljanje novog sistema nadležnosti i odgovornosti između ključnih institucija – Vlade, Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS), Agencije za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija) i Ministarstva finansija.

Izmena seta zakona rezultat su analize najsavremenije prakse i sprovedenih konsultacija i saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, odnosno MMF, EBRD i Svetskom bankom sa ciljem reformisanja okvira za rešavanje problema banaka u Srbiji. Okvirni cilj jeste izrada opšteg, fleksibilnijeg okvira za rešavanje problematičnih banaka, kojim se pruža mogućnost upotpunjavanja strategija za rešavanja problematičnih banaka u skladu sa konkretnim okolnostima u svakom pojedinačnom slučaju. Osnovni zadaci su (1) precizirati načela i ciljeve rešavanja problema banaka u zakonskim propisima; (2) insistirati na načelu nezavisne procene imovine i obaveza; (3) uvesti jedinstven postupak za rešavanje problematičnih banaka; (4) dopuniti instrumente za rešavanje problematičnih banaka; (5) adekvatno izmeniti mandat Agencije uz istovremeno jačanje njenih funkcija u pogledu osiguranja depozita (uključujući blagovremenu pripremu za rešavanje problematičnih banaka) i (6) razdvojiti funkcije supervizije i rešavanja problematičnih banaka u okviru NBS.

Novi okvir (čiji deo je i predloženi Predlog zakona) treba da unese u zakon principe najbolje prakse za rešavanje problematičnih banaka (uz očuvanje finansijske stabilnosti, svođenje troškova poreskih obveznika na minimum time što bi se gubici prvo rasporedili na akcionare i poverioce zatvorenih banaka, i uz zaštitu deponenata) i stavio bi akcenat na obavezno sprovođenje testa najnižeg troška (LCT) i nezavisnu procenu imovine i obaveza banaka koje su suočene sa problemima. Imajući u vidu postojeći proces pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, novi okvir će se, takođe, rukovoditi odredbama Direktive EU za oporavak i rešavanje problematičnih banaka.

Predlog zakona je rezultat i uočenih nedostataka u praksi po pitanju stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje, na koje su ukazale i stečajne sudije, a koji dovode do toga da stečajni postupci traju godinama što poskupljuje proces, umanjuje raspoloživa sredstva koja na kraju pripadaju stečajnim poveriocima i time s jedne strane, dovodi do pravne nesigurnosti i smanjenja konkurentnosti naše privrede, a s druge strane može da dovede do poskupljenja usluga i proizvoda pošto poverioci mogu da ukalkulišu rizik neadekvatnog i neefikasnog eventualnog stečajnog postupka.

Predlogom se predlaže mehanizam koji bi trebalo da ubrza postupak okončavanje stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje. U skladu sa direktivama Evropske unije, prilikom isplate iz stečajne mase, prioritet se daje osiguranicima-poveriocima čiji su depoziti osigurani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. utvrđeno je da Zakon uređuje uslove i postupke stečaja i likvidacije banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga.

Članom 2. utvrđena je uloga NBS i likvidacionog upravnika u pokretanju postupka stečaja nad bankom i društvom za osiguranje.

Članom 3. utvrđena je uloga NBS u pokretanju postupka likvidacije nad bankom i društvom za osiguranje.

U članu 4. utvrđeni su uslovi za pokretanje stečajnog postupka nad bankom,

odnosno društvom za osiguranje.

Članom 5. utvrđuje se da pravne radnje protiv rešenja NBS o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, mogu da se pokreću u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

U članu 6. su definisane institucije kojima se dostavlja rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.

Članom 7. određeni su rokovi, institucije i način obaveštavanja u vezi sa otvaranjem stečajnog postupka.

U članu 8 utvrđeni su, kao organi postupka stečaja, stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca. Određena je i uloga Agencije, kao stečajnog upravnika, kao i koliko odbor poverilaca ima članova.

U članu 9. utvrđeno je kada nastupaju pravne posledice pokretanja stečajnog postupka.

Članom 10. reguliše se isplata osiguranih depozita banke nad kojom je pokrenut postupak stečaja, odnosno likvidacije.

Članom 11. reguliše se isplata osiguranih iznosa potraživanja klijenata banke člana Fonda za zaštitu investitora, nad kojom je pokrenut postupak stečaja.

U članu 12. utvrđeno je da se konačnost prebijanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

U članu 13. reguliše se prenos portfelja osiguranja društva za osiguranje u stečaju, odnosno likvidaciji.

U članu 14. regulisani su postupci i rokovi u vezi sa pobijanjem pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce.

Članom 15. zabranjuje se u stečajnom postupku nad bankom, društvom za osiguranje i davaocem finansijskog lizinga prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Članom 16. utvrđene su obaveze Agencije u stečajnom postupku.

U članu 17. utvrđeni su rokovi, kao i dužnost Agencije u vezi sa prijavom potraživanja poverilaca.

Članom 18. data je mogućnost Agenciji da troškove stečajnog postupka privremeno obezbedi iz sopstvenih sredstava, uz pravo na povraćaj ovih sredstava nakon formiranja stečajne mase.

U članu 19. određeni su troškovi postupka stečaja, koje stečajni dužnik isplaćuje na teret stečajne mase pre namirenja stečajnih poverilaca.

U članu 20. određeni su redovi prioriteta (isplatni redovi) za isplatu potraživanja, utvrđenih na ispitnom ročištu, poverilaca banke u stečaju.

U članu 21. određeni su redovi prioriteta (isplatni redovi) za isplatu potraživanja, utvrđenih na ispitnom ročištu, poverilaca društva za osiguranje u stečaju.

Članom 22. utvrđuje se shodna primena zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava na postupak stečaja banaka i društava za osiguranje.

Članom 23. utvrđuje se shodna primena zakona na postupak stečaja, odnosno likvidacije davalaca finansijskog lizinga.

Članom 24. uređeno je vreme u kojem je sud dužna da donese odluku o pokretanju postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

Članom 25. utvrđuje se shodna primena zakona na postupak likvidacije banke i društva za osiguranje. Pruža se mogućnost Agenciji da može u toku likvidacionog postupka izvršiti prenos celog ili dela portfelja osiguranja..

Članom 26. određeni su organi likvidacionog postupka gde je Agencija određena da vrši funkciju likvidacionog upravnika.

Članom 27. utvrđuje se kada likvidacioni postupak prelazi u postupak stečaja.

Članom 28. uređuje se pokretanje postupka dobrovoljne likvidacije nad društvom za osiguranje.

Članom 29. utvrđuje se shodna primena zakona na postupak dobrovoljne likvidacije društava za osiguranje, nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije, pokretanje prinudne likvidacije, kao i sam postupak likvidacije.

Članom 30. uređuje se raspodela sredstava u slučaju likvidacije društva za uzajamno osiguranje.

Član 31. utvrđuje se način obezbeđivanja i rezervisanja sredstava u završnom likvidacionom bilansu društva za osiguranje za obaveze nastalih a neprijavljenih šteta.

Član 32. utvrđuje raspodelu preostalih sredstava po okončanju postupka likvidacije.

Čl. 33. do 35. utvrđuje se prelazni režim i primena zakona za već započete postupke stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje.

Član 36. utvrđuje prestanak važenja prethodnog zakona.

Član 37. uređuje stupanje na snagu zakona i primenu istoga od 1. aprila 2015. godine.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), budući da je Republika Srbija, zaključivanjem i potvrđivanjem međudržavnog Sporazuma o zajmu (Projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita) sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, koji je sporazum već u realizaciji, kao i Ugovora o zajmu (kreditnoj liniji za Agenciju za osiguranje depozita) sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, preuzela obavezu i odgovornost reforme određenog broja propisa koji regulišu finansijski sistem zemlje, između ostalog i ovog zakona, u cilju unapređenja stabilnosti i performansi finansijskog sektora Republike Srbije i, posredno, njene sveukupne ekonomije. Republika Srbija se prvobitno obavezala da će pomenuta reforma biti sprovedena zaključno sa završetkom 2014. godine, ali je, još pred kraj prošle godine, u sporazumu sa pomenutim institucijama, taj rok produžen do kraja januara 2015. godine.

VI. ANALIZA EFEKATA

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši

Novi instrumenti i operativnije procedure za rešavanje problematičnih banaka u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, bili su osnovni razlozi za usvajanje seta zakonskih izmena (Zakon o bankama, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Zakon o Agenciji za osiguranje depozita) 2010. godine.

Izmenjeni zakonski okvir je imao svoju primenu u slučaju zatvaranja nekoliko banaka u poslednjih nekoliko godina, tako da su se mogle uočiti određene slabosti postojećeg zakonskog okvira (npr. nesrazmernost u dužnostima i obavezama i raspoloživim kapacitetima (prevashodno ljudskim) između institucija zaduženih za finansijsku stabilnost, i dalje nedovoljan spektar instrumenata za rešavanje problematičnih banaka i sl).

Da bi se unapredio postojeći zakonski okvir za rešavanje problematičnih banaka u cilju otklanjanja uočenih slabost, pripremljen je novi zakonodavni okvir (čiji deo je i ovaj zakon) koji podrazumeva izmene nekoliko zakona. Novi regulatorni okvir treba da unese u zakon principe najbolje prakse za rešavanje problematičnih banaka (uz očuvanje finansijske stabilnosti, svođenje troškova poreskih obveznika na minimum time što bi se gubici prvo rasporedili na akcionare i poverioce zatvorenih banaka, i uz zaštitu deponenata) i stavio bi akcenat na obavezno sprovođenje testa najnižeg troška (LCT) i nezavisnu procenu imovine i obaveza banaka koje su suočene sa problemima. Imajući u vidu postojeći proces pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, novi okvir će se, takođe, rukovoditi odredbama Direktive EU za oporavak i rešavanje problematičnih banaka.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Težnja za uspostavljanjem stabilnog, održivog i funkcionalnog bankarskog sistema Republike Srbije, a imajući u vidu dosadašnja iskustva sa postojećim pravnim okvirom, kao i novu regulativu u Evropskoj uniji, učinili su neizbežnim izmene seta zakona u smislu uvođenja drugačije preraspodele dužnosti i odgovornosti između ključnih institucija: Vlade, NBS i Agencije.

3. Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

1) status quo – nemenjanje važećeg Zakona, i

2) donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje kojim bi se izvršila korekcija uočenih problema,

3) donošenje novog Zakona.

S obzirom na uočene probleme u dosadašnjoj praksi i primeni postojećeg zakonskog okvira, zaključeno je da je svakako potrebna izmena zakonskog okvira, tako da opcija status quo, odnosno nemenjanje važećeg Zakona, nije dalje uzimana u razmatranje.

Prilikom odlučivanja da li da se zakonske izmene izvrše u formi izmena i dopuna postojećeg zakona ili u formi novog zakona, u vidu se imao obim promena, kao i činjenica da je postojeći zakon već menjan 2008. i 2010. godine, tako da je jedino rešenje bilo izrada novog zakona.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?

Predložene izmene se odnose na materiju koja je već regulisana zakonom.

5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja?

Celokupan paket mera u predloženom setu zakona će imati pozitivan uticaj na banke, društva za osiguranje, na očuvanje i zaštitu interesa deponenata i poverilaca, kao i na stabilnost prevashodno bankarskog sektora.

6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća.

Ne očekuje se da primena ovog akta dugoročno izazove dodatne troškove ni građanima ni privredi.

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Kao što je već navedeno, ne očekuje se da će primena ovog zakona izazvati dodatne troškove, već naprotiv, pozitivne posledice donošenja ovog zakona (jasnije odredbe, ubrzanje postupka stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje) bi trebalo da utiču na smanjenje ukupnih troškova i poboljšanje ukupne investicione klime.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predloženi zakon se odnosi na postojeće banke i društva za osiguranje na tržištu i ne stimuliše pojavu novih privrednih subjekata

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove?

U izradi Nacrta zakona učestvovali su predstavnici Ministarstva finansija, NBS i Agencije. Vršene su konsultacije sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija: MMF, EBRD i Svetske banke.

Javna rasprava sprovedena je u periodu od 26. decembra 2014. godine do 14. januara 2015. godine. Tekst Nacrta zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (u daljem tekstu: Nacrt zakona) bio je postavljen na sajtu Ministarstva finansija i na portalu e-uprave. Javnim pozivom za učešće na javnoj raspravi, pozvani su svi građani kao i stručna javnost da primedbe, predloge i sugestije na tekst Nacrta zakona, dostave Ministarstvu finansija, Beograd, Kneza Miloša 20, sa napomenom: „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje” ili elektronskim putem na e-mail adresu: [email protected]. i [email protected].

U naznačenom roku, Ministarstvu finansija su elektronskom poštom dostavljene primedbe, predlozi i sugestije od: Agencije za osiguranje depozita, Udruženja osiguravača Srbije i Primar d.o.o. Beograd.

Primedbe i sugestije Agencije za osiguranje depozita su bile sledeće prirode:

Najveći deo primedbi i sugestija se odnosio na preciziranje odredaba, na osnovu dosadašnjeg iskustva iz prakse, kao i na pravno tehničku redakciju teksta, uz predlog za brisanje pojedinih odredaba koje su suvišne ili u koliziji sa ostalim odredbama zakona, odnosno su praktično neprimenljive (čl. 1, 2, 4, 5, 8, 16, 19, 20, 25, 27, 29, 32). Drugi deo primedbi se odnosio na produžavanje određenih rokova predviđenih u postupcima likvidacije, odnosno stečaja, imajući u vidu dosadašnju praksu (čl. 7, 14). Dalje, u cilju jednoobraznosti postupanja i efikasnijeg sprovođenja postupaka, predlaže se da se odredbe ovog zakona i Zakona o stečaju primenjuju na sve do sada pokrenute postupke, tako da je predložena izmena čl. 33. do 35, kao i brisanje člana 36. (proizilazi iz predloženih izmena čl. 33. do 35).

Udruženje osiguravača Srbije dostavilo je sugestije za pojašnjenje čl. 13, 16. i 31, kao i sugestiju u vezi sa potrebom da se u članu 7. jasno reguliše izuzetak po pitanju rokova kada su u pitanju potraživanja iz obaveznog osiguranja u saobraćaju. Dostavljena je i sugestija na član 28. koja je pravnotehničke prirode.

10. Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?

S obzirom da je primena zakona uslovljena donošenjem akata nadležnih institucija, pretpostavka za primenu jesu doneta navedena akta – npr. rešenje Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno društvu za osiguranje od strane, rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja odnosno likvidacije banke i društva za osiguranja, odluka skupštine društva za osiguranje o dobrovoljnoj likvidaciji i sl.

OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa

Predlagač: VLADA

Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA

2. Naziv propisa

Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje

Draft Law on Bankruptcy and Liquidation of Banks and Insurance Companies

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa,

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, naslov V, poglavlje III- Pružanje usluga i naslov VIII –Politike saradnje, član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske uslugeb) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

Delimično ispunjava

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

Razlozi za delimično ispunjenje obaveza u vezi su sa stepenom razvoja finansijskog tržišta. Rok za postizanje potune usklađenosti je četvrto tromesečje 2018. godine.

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

U NPAA određena usklađivanja domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU iz oblasti osiguranja depozita planirana su za četvrto tromesečje 2014. godine u okviru paketa izmena propisa koji se odnosi na oporavak i rešavanje pitanja problematičnih banaka.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov IV – Slobodna cirkulacija lica, usluga i kapitala

Predmetni Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje nije predmet uređenja primarnih izvora prava EU

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

Directive 2001/17/EC of the European Parliament and of the Council of 19 March 2001 on the reorganisation and winding-up of insurance undertakings (OJ L 110, 20.04.2001., p. 28-39)

CELEX: 32001L0017

Direktiva 2001/17/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o reorganizaciji i likvidaciji osiguravajućih društava

Delimično usklađeno

Directive 2001/24/EC of the European Parliament and of the Council of 4 April 2001 on the reorganisation and winding up of credit institutions (OJ L 125, 05.05.2001., p. 15-23)

CELEX: 32001L0024

Direktiva 2001/24/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o reorganizaciji i prestanku rada kreditnih institucija

Delimično usklađeno

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima,

–

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,

Razlozi za delimično ispunjenje obaveza u vezi su sa stepenom razvoja finansijskog tržišta.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.

Rok za postizanje potune usklađenosti je četvrto tromesečje 2018. godine.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).

–

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Predlog zakona je deo seta finansijskih zakona čija je izmena dogovorena sa predstavnicima MMF-a i čiji su predstavnici bili uključeni u izradi Predloga zakona

1. Naziv propisa EU:

a) Direktiva 2001/17/EC Evropskog parlamenta i saveta o restrukturiranju i likvidaciji društava za osiguranje (Službeni list Evropske unije L110, 20.4.2001.)

b) Direktiva 2001/24/EZ Evropskog parlamenta i saveta o restrukturiranju i likvidaciji kreditnih institucija (Službeni list Evropske unije L125/15, 4.4.2001.)

2. „CELEX” oznaka propisa

32001L0017

32001L0024

3. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa: VLADA

4. Datum izrade tabele:

Obrađivač Ministarstvo finansija

24.12.2014.

5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU:

6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI:

0.1. Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje

0.2. Zakon o osiguranju

0.3. Zakon o stečaju

0.4 Zakon o privrednim društvima

0.5 Zakon o obligacionim odnosima

0.6. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju

0.7. Zakon o Agenciji za osiguranje depozita

0.8. Zakon o bankama

0.9 Zakon o Narodnoj banci Srbije

0.10 Zakon o tržištu kapitala

7 a). Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU

a1)

b1)

đ)

Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks)

Sadržina odredbe

Odredbe propisa (član, stav, tačka)

Sadržina odredbe

Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo)

Razlozi za delimičnu usklađenost ili neprenosivost

Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti

Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU

1.1.

Ova Direktiva se primenjuje na reorganizacione mere i postupke likvidacije u vezi sa osiguravajućim društvima.

Neusklađeno

Zakon ne uređuje postupak reorganizacije društava za osiguranje

1.2.

Ova Direktiva se takođe primenjuje, do nivoa predviđenog u Članu 30, na reorganizacione mere i postupke likvidacije u vezi sa filijalama osiguravajućih društava koje se nalaze na teritoriji Zajednice a imeju sedišta izvan Zajednice.

Neusklađeno

2.1.a.

Za potrebe ove Direktive:

(a) „osiguravajuće društvo“ znači osiguravajuće društvo koje je dobilo zvanično ovlašćenje u skladu sa Članom 6 Direktive 73/239/EEC ili Članom 6 Direktive 79/267/EEC;

0.2.

3.1.

Društvo za osiguranje je pravno lice sa sedištem u Republici koje je u registar nadležnog organa upisano na osnovu dozvole Narodne banke Srbije za obavljanje poslova osiguranja.

Potpuno usklađeno

2.1.b.

„filijala“ znači svako stalno prisustvo nekog osiguravajućeg društva na teritoriji države članice osim matične države članice a kroz koje se obavlja delatnost osiguranja;

Neusklađeno

2.1.c.

„reorganizacione mere“ znači mere koje uključuju svaku intervenciju od strane administrativnih tela ili pravosudnih organa a koje su namenjene očuvanju ili obnavljanju finansijskog stanja nekog osiguravajućeg društva i koje utiču na prethodno postojeća prava strana osim samog osiguravajućeg društva, uključujući, pored ostalog, mere koje podrazumevaju i mogućnost suspenzije isplata, suspenzije izvršnih mera ili redukcije zahteva;

Neusklađeno

2.1.d.

„postupci likvidacije“ znači kolektivne postupke koji uključuju realizaciju imovine nekog osiguravajućeg društva i raspodelu prihoda između poverilaca, akcionara ili članova na odgovarajući način, što neminovno uključuje i svaku intervenciju od strane administrativnih ili sudskih organa neke od država članica, uključujući i slučajeve kada se kolektivni postupci završe kompromisom oko naplate duga ili drugom analognom merom, bez obzira da li su zasnovani na nesolventnosti, da li su dobrovoljni ili prinudni;

Neusklađeno

Predlogom zakona (0.1) uređuju se uslovi i postupak stečaja i likvidacije društava za osiguranje, ali nema definicije pojma.

Zakon o privrednim društvima definiše uslove i postupak dobrovoljne likvidacije.

2.1.e.

„matična država članica“ znači država članica u kojoj je neko osiguravajuće društvo ovlašćeno u skladu sa Članom 6 Direktive 73/239/EEC ili Članom 6 Direktive 79/267/EEC;

0.2.

238.1.5.

„matična država članica“ je država članica u kojoj se nalazi sedište društva za osiguranje/reosiguranje ili društva za posredovanje/zastupanje u osiguranju, odnosno prebivalište posrednika/zastupnika u osiguranju;

Potpuno usklađeno

2.1.f.

„država članica domaćin“ znači država članica osim matične države članice, u kojoj neko osiguravajuće društvo ima filijalu;

0.2.

238.1.6.

„država članica ogranka“ je država članica u kojoj se nalazi ogranak koji je preuzeo obavezu pokrivanja rizika;

Potpuno usklađeno

2.1.g.

„nadležni organi“ znači administrativni ili sudski organi država članica koji su nadležni za svrhe reorganizacionih mera ili postupaka likvidacije;

0.1.

7.2.

Ograni stečajnog postupka nad društvom za osiguranje su stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca.

Potpuno usklađeno

0.2.

197.

U vršenju nadzora nad poslovanjem društva za osiguranje Narodna banka Srbije može: 1) uputiti pismenu opomenu; 2) javno objaviti informacije o neizvršavanju ili neblagovremenom izvršavanju obaveza društva ili poslovanju društva suprotnom propisima, na teret društva; 3) naložiti mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju društva; 4) naložiti mere zbog nepostupanja u skladu s pravilima o upravljanju rizikom; 5) naložiti razrešenje i suspenziju članova uprave; 6) naložiti privremene mere; 7) uvesti prinudnu upravu; 8) naložiti prenos portfelja osiguranja na drugo društvo za osiguranje; 9) oduzeti dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih vrsta osiguranja za koje je izdata dozvola za rad.(…)

Potpuno usklađeno

0.1.

24.

Potpuno usklađeno

Dobrovoljna likvidacija sprovodi se uz saglasnost NBS

0.1.

26.

Organi likvidacionog postupka su likvidacioni sudija i likvidacioni upravnik.

Agencija vrši funkciju likvidacionog upravnika u skladu sa ovim zakonom.

Potpuno usklađeno

2.1.h.

„nadzorni organi“ znači nadležni organi u smislu Člana 1(k) Direktive 92/49/EEC i Člana 1(l) Direktive 92/96/EEC;

0.2.

13.1.

Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši Narodna banka Srbije, u skladu s ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije – radi zaštite prava i interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja, koja obavlja i druge poslove propisane ovim zakonom kojima doprinosi očuvanju i jačanju staiblnosti finansijskog sistema.

Potpuno usklađeno

2.1.i.

„administrator“ znači svako lice ili telo koje su nadležni organi postavili radi upravljanja reorganizacionim merama;

Neusklađeno

Mere restrukturiranja uređivaće Zakon o bankama

2.1.j.

„likvidator“ znači svako lice ili telo koje su nadležni organi ili upravljačka tela nekog osiguravajućeg društva postavila radi upravljanja postupkom likvidacije;

0.1.

8.2.

Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom.

Potpuno usklađeno

0.1.

26.2.

Agencija vrši funkciju likvidacionog upravnika u skladu s ovim zakonom.

Potpuno usklađeno

2.1.k.

„potraživanja po osiguranju“ znači svaki iznos koji neko osiguravajuće društvo duguje osiguranim licima, osiguranicima, korisnicima ili bilo kojoj oštećenoj strani koja ima direktno pravo podnošenja tužbe protiv tog osiguravajućeg društva a koje proističe iz ugovora o osiguranju ili iz bilo kojeg posla predviđenog u Članu 1(2) i (3) Direktive 79/267/EEC u delatnosti direktnog osiguranja, uključujući iznose izdvojene za gore pomenuta lica, u slučaju kada neki elementi duga još nisu poznati. Premije koje neko osiguravajuće društvo duguje kao rezultat nezaključivanja ili otkazivanja ovih ugovora o osiguranju i poslova u skladu sa zakonom primenljivim na ovakve ugovore ili poslove pre pokretanja postupka likvidacije takođe će se smatrati potraživanjima po osiguranju.

Neusklađeno

3.1.

Ovaj Deo se odnosi na reorganizacione mere definisane u Članu 2(c).

Neusklađeno

4.1.

Samo nadležni organi matične države članice će imati pravo da odluče o reorganizacionim merama u vezi sa nekim osiguravajućim društvom, uključujući i njegove filijale u drugim državama članicama. Te reorganizacione mere neće sprečavati pokretanje postupka likvidacije od strane matične države članice.

Neusklađeno

4.2.

Reorganizacione mere će biti uređene zakonima, propisima i procedurama primenljivim u matičnoj državi članici, osim ako nije drugačije određeno u Članovima 19 do 26.

Neusklađeno

4.3.

Reorganizacione mere će u punoj meri biti na snazi u celoj Zajednici u skladu sa zakonodavstvom matične države članice, bez ikakvih dodatnih formalnosti, uključujući i dejstvo prema trećim stranama u drugim državama članicama, čak i ako zakonodavstvo tih drugih država članica ne predviđa takve reorganizacione mere ili, alternativno, čini da njihova primena podleže uslovima koji nisu ispunjeni.

Neusklađeno

4.4.

Reorganizacione mere će biti na snazi u celoj Zajednici jednom kada stupe na snagu u državi članici u kojoj su preduzete.

Neusklađeno

Nadležni organi matične države članice će hitno informisati nadzorne organe matične države članice o svojoj odluci o svakoj reorganizacionoj meri, gde je god to moguće pre usvajanja takve mere a ako tako ne učine, onda odmah po tom usvajanju. Nadzorni organi matične države članice će hitno informisati nadzorne organe svih ostalih država članica o odluci da se usvoje reorganizacione mere uključujući i informaciju o mogućim praktičnim efektima takvih mera.

Neusklađeno

6.1.

Kada je u matičnoj državi članici moguće podneti žalbu protiv reorganizacione mere, nadležni organi matične države članice, administrator ili bilo koje lice koje ima pravo da to učini u matičnoj državi članici objaviće svoju odluku o reorganizacionoj meri u skladu sa procedurama objavljivanja predviđenim u toj matičnoj državi članici i, pored toga, prvom prilikom će objaviti u „Službenom listu Evropskih zajednica“ izvod iz dokumenta koji ustanovljava tu reorganizacionu meru. Nadzorni organi svih ostalih država članica koji su bili informisani o odluci o reorganizacionoj meri shodno Članu 5 mogu da obezbede objavljivanje takve odluke na svojoj teritoriji na način koji smatraju prikladnim.

Neusklađeno

6.2.

Objavljivanja predviđena u stavu 1 takođe će navesti nadležni organ matične države članice, primenljivi zakon kako je izneto u Članu 4(2) i postavljenog administratora, ako postoji. Ta objavljivanja će se obaviti na službenom jeziku ili jednom od službenih jezika države članice u kojoj se objavljuje informacija.

Neusklađeno

6.3.

Reorganizacione mere će se primenjivati bez obzira na odredbe koje se odnose na objavljivanje iznete u stavovima 1 i 2 i i biće u punoj meri na snazi što se tiče primene prema poveriocima, ukoliko nadležni organi matične države članice ili zakon te države ne odrede drugačije.

Neusklađeno

6.4.

Kada reorganizacione mere utiču isključivo na prava akcionara, članova ili službenika nekog osiguravajućeg društva, posmatranih u tom svojstvu, ovaj Član se neće primeniti osim ukoliko zakon primenljiv na ove reorganizacione mere ne odredi drugačije. Nadležni organi će utvrditi način na koji će zainteresovane strane pogođene ovakvim reorganizacionim merama biti informisane u skladu sa relevantnim zakonodavstvom.

Neusklađeno

7.1.

Kada zakonodavstvo matične države članice nalaže podnošenje zahteva da bi bio priznat ili predviđa obavezno obaveštavanje o reorganizacionoj meri poverioca koji imaju redovno boravište, prebivalište ili sedište u toj državi, nadležni organi matične države članice ili administrator će takođe informisati poznate poverioce koji imaju redovno boravište, prebivalište ili sedište u nekoj drugoj državi članici, u skladu sa procedurama postavljenim u Članovima 15 i 17(1).

Neusklađeno

7.2.

Kada zakonodavstvo matične države članice predviđa pravo poverilaca koji koji imaju redovno boravište, prebivalište ili sedište u toj državi da podnesu zahteve ili primedbe u vezi sa svojim zahtevima, poverioci koji imaju redovno boravište, prebivalište ili sedište u drugoj državi članici će imati isto pravo da podnesu zahteve ili primedbe u skladu sa procedurama definisanim u Članovima 16 i 17(2) Kada zakonodavstvo matične države članice predviđa pravo poverilaca koji koji imaju redovno boravište, prebivalište ili sedište u toj državi da podnesu zahteve ili primedbe u vezi sa svojim zahtevima, poverioci koji imaju redovno boravište, prebivalište ili sedište u drugoj državi članici će imati isto pravo da podnesu zahteve ili primedbe u skladu sa procedurama definisanim u Članovima 16 i 17(2).

Neusklađeno

8.1.

1. Samo nadležni organi matične države članice će imati pravo da donesu odluku o pokretanju postupka likvidacije u vezi sa nekim osiguravajućim društvom, uključujući i njegove filijale u drugim državama članicama. Ova odluka se može doneti u odsustvu reorganizacionih mera, ili po njihovom usvajanju.

0.1.

3.2.

4.3-4.

22.

23.1

24.1

Postupak likvidacije sprovodi se nad društvom za osiguranje kome je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, donela rešenje o likvidaciji društva za osiguranje iz razloga što nisu ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka, a nadležni sud, na predlog Narodne banke Srbije, doneo rešenje o pokretanju likvidacionog postupka nad tim društvom.

Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije istovremeno donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad društvom za osiguranje.

Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom, odnosno društvom za osiguranje je konačno, a izvršeno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.

Potpuno usklađeno

8.2.

Odluka usvojena u skladu sa zakonodavstvom matične države članice u vezi sa pokretanjem postupka likvidacije osiguravajućeg društva, uključujući i njegove filijale u drugim državama članicama, biće priznata bez daljih formalnosti na teritoriji svih ostalih država članica i tamo će stupiti na snagu čim stupi na snagu u državi članici u kojoj je pokrenut postupak.

Neusklađeno

8.3.

Nadzorni organi matične države članice će hitno biti obavešteni o odluci da se pokrene postupak likvidacije, ukoliko je moguće pre pokretanja istog a ako ne, odmah po njegovom pokretanju. Nadzorni organi matične države članice će hitno informisati nadzorne organe svih ostalih država članica o odluci da se pokrene postupak likvidacije uključujući i informaciju o mogućim praktičnim efektima takvog postupka.

0.3.

71.

Rešenje o otvaranju stečajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba. (…)

Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda, u jednom visokotriažnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se objaviti i u drugim domaćim i stranim sredstvima informisanja.

Oglas o otvaranju stečajnog postupka sadrži sve podatke iz rešenja o otvaranju stečajnog postupka i druge podatke od značaja za poverioce.

Delimično usklađeno

Obaveza obaveštavanja svih zainteresovanih strana o pokretanju stečajnog postupka propisana je Zakonom o stečaju. S druge strane, Srbija nije članica EU i nije u obavezi da sprovodi odredbe o obaveštavanju svih nadzornih organa zemalja članica EU.

9.1.

Odluku da se pokrene postupak likvidacije u vezi sa nekim osiguravajućim društvom, postupak likvidacije i njegove efekte urediće zakoni, propisi i administrativne odredbe koji se primenjuju u njegovoj matičnoj državi članici ako u Članovima 19 do 26 nije drugačije određeno.

0.1

1.1

22.

25.1

28.1

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak stečaja i likvidacije banaka i

društava za osiguranje.

Na stečajni postupak banaka i društava za osiguranje, ako ovim zakonom nije

drukčije određeno, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, izuzev odredaba o prethodnom stečajnom postupku, skupštini poverilaca, nacionalnim standardima koje propisuje ministarstvo nadležno za poslove privrede, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i reorganizaciji.

Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava i odredbe ovog zakona kojima se uređuje stečaj, shodno se primenjuju i kod likvidacije, osim odredaba kojima se uređuje odbor poverilaca, razlučni i izlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji isplatni redovi i prenos portfelja osiguranja društva za osiguranje.

Postupak dobrovoljne likvidacije sprovodi se, uz saglasnost Narodne banke

Srbije, nad društvom za osiguranje, čija je skupština donela odluku o prestanku rada tog lica.

Potpuno usklađeno

9.2.a.

Zakon matične države članice će posebno utvrditi:

(a) sredstva koja čine deo imovine i tretman sredstava koje je pribavilo ili koja su pripala osiguravajućem društvu nakon pokretanja postupka likvidacije nad njim;

0.3.

101.

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.

U pogledu imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje međunarodni stečaj, ukoliko je takva imovina predmet stranog postupka.

Potpuno usklađeno

9.2.(b)

(b) ovlašćenja osiguravajućeg društva s jedne i likvidatora s druge strane

0.3.

74.

Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju otvaranjem stečajnog postupka.

Potpuno usklađeno

9.2.c.

uslove pod kojima može da se primeni prebijanje;

0.3.

82.

Ako je poverilac pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka stekao pravo na prebijanje svog potraživanja prema stečajnom dužniku sa potraživanjem stečajnog dužnika prema njemu, otvaranjem stečajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje.

Izuzetno, u slučaju prava i obaveza iz jednog ili više finansijskih ugovora u kojima je jedna od strana stečajni dužnik, a koji su zaključeni na osnovu okvirnog ugovora između istih strana i to u periodu pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje) će postojati isključivo u pogledu takvih međusobnih prava i obaveza i ako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja stečajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja obaveštenja o tome stečajnom dužniku koje mora biti uručeno stečajnom dužniku najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja stečajnog postupka, i to po osnovu postojanja stečajnog razloga, podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranja stečajnog postupka.(…)

Potpuno usklađeno

9.2.d.

efekte postupka likvidacije na tekuće ugovore u kojima je osiguravajuće društvo ugovorna strana;

0.3

77, 1

94, 1-2

Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.

Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.

Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.

Potpuno usklađeno

9.2.e.

efekte postupka likvidacije na postupke koje pokreću pojedinačni poverioci, sa izuzetkom parnica u toku kako je predviđeno u Članu 26;

03, 88-92

U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika, kao i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika. (…)

Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu s ovim zakonom.

Parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je: 1) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja; 2) na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja; 3) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja; 4) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz tačke 3) ovog člana.

Ako nisu ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona parnični sud rešenjem odbacuje predlog za nastavak prekinutog postupka.

Ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka.

Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.

Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred trgovinskom sudom kod koga se ne vodi stečajni postupak nad tuženim, taj sud se, ukoliko nastavi postupak, rešenjem oglašava mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji vodi stečajni postupak nad tuženim. (…)

Potpuno usklađeno

9.2.f.

zahteve koji treba da se podnesu prema imovini osiguravajućeg društva i tretman zahteva koji se pojavljuju po pokretanju postupka likvidacije;

03, čl. 112.

Izlučni poverilac podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva obavesti poverioca da li prihvata zahtev za izlučenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom će omogućiti povraćaj stvari izlučnom poveriocu (…)

Ako stečajni upravnik odbije da izluči stvar iz stečajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo na primedbu stečajnom sudiji u roku od pet dana od prijema obaveštenja od stečajnog upravnika.

Ako stečajni sudija ospori pravo na izlučenje stvari, poverilac svoje pravo može ostvarivati u drugim sudskim postupcima.

Ako izlučni poverilac ne podnese zahtev za izlučenje do momenta prodaje imovine koja je predmet zahteva, izlučni poverilac svoja prava može ostvarivati samo u drugim postupcima, u skladu sa zakonom.

Potpuno usklađeno

9.2.g.

pravila koja uređuju podnošenje, verifikaciju i prijem zahteva;

003, čl. 111-118.

Poglavlje 7. Prijavljivanje potraživanja. Nazivi članova: Prijavljivanje potraživanja (111), Izlučno potraživanje (112), Postupak utvrđivanja potraživanja i lista potraživanja (113), Ispitno ročište (114), Medijacija (115), Utvrđena potraživanja (116), Osporena potraživanja (117), Postupak o osporenom potraživanju (118).

Potpuno usklađeno

9.2.h.

pravila koja uređuju raspodelu prihoda od realizacije imovine, rangiranje zahteva i prava poverilaca koji su dobili delimičnu satisfakciju nakon pokretanja postupka likvidacije na osnovu prava in rem ili putem prebijanja;

0.1.

19.

21.

Stečajni dužnik na teret stečajne mase, kao troškove postupka, a pre namirenja stečajnih poverilaca, isplaćuje:

3) mesečne zarade lica u radnom odnosu kod stečajnog dužnika;

4) troškove koji terete imovinu stečajnog dužnika i troškove unovčenja te imovine; 5) troškove stečajnog postupka;6) druge troškove i obaveze nastale posle otvaranja stečajnog postupka.

Na teret stečajne mase stečajnog dužnika, kao trošak postupka, pre glavne deobe, isplaćuje se i potraživanje Agencije po osnovu osiguranog iznosa depozita, odnosno osiguranog iznosa potraživanja u smislu zakona kojim se uređuje zaštita investitora, zajedno s troškovima koje Agencija ima u postupku isplate tih iznosa.

Troškove iz st. 1. i 2. ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, u skladu sa dinamikom priliva sredstava, vodeći računa da se ne ugrozi obavljanje poslova u postupku stečaja.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova iz ovog zakona.

Potraživanja poverilaca društva za osiguranje u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po sledećim redovima prioriteta (isplatni redovi): 1) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju života, do visine obaveza iskazanih u sredstvima matematičke rezerve u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje; 2) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgoda; 3) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju svih ostalih vrsta osiguranja; 4) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o reosiguranju svih ostalih vrsta osiguranja; 5) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje; 6) potraživanja ostalih poverilaca; 7) potraživanja poverilaca koji su i akcionari društva za osiguranje, odnosno članova (osiguranika) društva za uzajamno osiguranje.

Potpuno usklađeno

9.2.i.

uslove za okončanje postupka likvidacije i efekte tog okončanja, posebno kompromisom;

0.3

148.

Stečajni sudija donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnom ročištu.

Ako je unovčena sva imovina stečajnog dužnika, a postoje parnice koje su u toku, stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika može doneti rešenje o zaključenju stečajnog postupka. (…)

Potpuno usklađeno

9.2.j.

prava poverilaca po okončanju postupka likvidacije;

0.1.

Tužbu za isplatu potraživanja iz stava 2. ovog člana poverioci podnose protiv lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase, najkasnije u roku od šest meseci nakon okončanja likvidacionog postupka.

Potpuno usklađeno

9.2.k.

ko treba da snosi troškove nastale u postupku likvidacije;

01, čl. 19

03, čl. 34 (naknada troškova stečajnog upravnika), čl. 42 (naknada troškova predsednika i članova odbora poverilaca), čl. 59 (naknada troškova obaveštavanja poverilaca o otvaranju stečajnog postupka)

Stečajni dužnik na teret stečajne mase, kao troškove postupka, a pre namirenja stečajnih poverilaca, isplaćuje:

1) neisplaćene neto zarade zaposlenih u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka; 2) neisplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka; 3) mesečne zarade lica u radnom odnosu kod stečajnog dužnika; 4) troškove koji terete imovinu stečajnog dužnika i troškove unovčenja te imovine;

5) troškove stečajnog postupka; 6) druge troškove i obaveze nastale posle otvaranja stečajnog postupka.

Troškove iz st. 1. i 2. ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, u skladu sa dinamikom priliva sredstava, vodeći računa da se ne ugrozi obavljanje poslova u postupku stečaja.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova iz ovog zakona.

Potpuno usklađeno

9.2.l.

pravila koja se odnose na ništavost, mogućnost proglašenja ništavnim i neprimenljivost pravnih akata koji idu na štetu svim poveriocima.

0.1.

14.

03, čl. 119-130 (poglavlje 8. Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji

kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, osim pravnih poslova i pravnih radnji koje u vezi s postupkom restrukturiranja banke preduzimaju Narodna banka Srbije i Agencija, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka, a u roku od godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem.

Rokovi iz stava 2. ovog člana počinju od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja likvidacionog postupka u slučaju da se stečajni postupak sprovodi na predlog likvidacionog upravnika kada on utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka.

Potpuno usklađeno

10.1.a.

Države članice će obezbediti da potraživanja po osiguranju imaju prioritet nad drugim potraživanjima prema osiguravajućem društvu u skladu sa jednim ili oba sledeća metoda:

(a) potraživanja po osiguranju će, u vezi sa sredstvima koja predstavljaju tehničke rezerve, imati apsolutni prioritet nad svim drugim zahtevima prema osiguravajućem društvu;

Neusklađeno

10.1.b.

potraživanja po osiguranju će, u vezi sa celokupnim sredstvima osiguravajućeg društva, imati prioritet nad svim drugim zahtevima prema osiguravajućem društvu sa jedinim mogućim izuzetkom:

(i) potraživanja zaposlenih koja proističu iz ugovora o radu i radnih odnosa,

(ii) potraživanja državnih organa po osnovu poreza,

(iii) potraživanja sistema socijalnog osiguranja,

(iv) potraživanja prema sredstvima koja podležu pravima in rem.

0.1

21.

Potpuno usklađeno

10.2.

Bez ugrožavanja stava 1, države članice mogu da odrede da svi ili deo troškova koji proističu iz postupka likvidacije, kako su ih definisale svojim nacionalnim zakonodavstvom, dobiju prioritet nad potraživanjima po osiguranju.

0.1

16.

Stečajni dužnik na teret stečajne mase, kao troškove postupka, a pre namirenja stečajnih poverilaca, isplaćuje: 1) neisplaćene neto zarade zaposlenih u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka; 2) neisplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka; 3) mesečne zarade lica u radnom odnosu kod stečajnog dužnika; 4) troškove koji terete imovinu stečajnog dužnika i troškove unovčenja te imovine; 5) troškove stečajnog postupka; 6) druge troškove i obaveze nastale posle otvaranja stečajnog postupka. (…)

Troškove iz st. 1. i 2. ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, u skladu sa dinamikom priliva sredstava, vodeći računa da se ne ugrozi obavljanje poslova u postupku stečaja.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova iz ovog zakona.

Potpuno usklađeno

10.3.

Države članice koje su odabrale metod predviđen u stavu 1(a) naložiće da osiguravajuća društva ustanove poseban registar i staraju se o njegovoj ažurnosti, u skladu sa odredbama iznetim u Aneksu.

Neusklađeno

11.

Matična država članica može da odredi da, kada su prava poverilaca u osiguranju preneta na garantni plan uspostavljen u toj državi članici, potraživanja po tom planu neće izvući korist iz odredbi Člana 10(1).

Neusklađeno

12.

Derogiranjem Člana 18 Direktive 73/239/EEC i Člana 21 Direktive 79/267/EEC, države članice koje primenjuju metod iznet u Članu 10(1)(b) naložiće svakom osiguravajućem društvu da predstavi, u svakom trenutku i nezavisno od moguće likvidacije, potraživanja koja mogu da dobiju prioritet u odnosu na potraživanja po osiguranju shodno Članu 10(1)(b) i koja su registrovana u računima tog osiguravajućeg društva, sredstvima pomenutim u Članu 21 Direktive 92/49/EEC i Članu Direktive 92/96/EEC.

Neusklađeno

13.1.

Kada je doneta odluka o pokretanju postupka likvidacije nad nekim osiguravajućim društvom, ovlašćenje tog osiguravajućeg društva će biti oduzeto, osim u meri koja je neophodna za potrebe stava 2, u skladu sa procedurom definisanom u Članu 22 Direktive 73/239/EEC i u Članu 26 Direktive 79/267/EEC, ukoliko to ovlašćenje nije prethodno već bilo oduzeto.

0.2.

214.1.20

Narodna banka Srbije može oduzeti dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih vrsta osiguranja društvu za osiguranje: (…) 20) ako društvo u ostavljenom roku ne sprovede mere koje mu je naložila Narodna banka Srbije, odnosno ne otkloni razlog za preduzimanje tih mera.

Potpuno usklađeno

13.2.

Oduzimanje ovlašćenja shodno stavu 1 neće sprečiti likvidatora niti bilo koje drugo lice koje su ovlastili nadležni organi da obavlja neke od poslova tog osiguravajućeg društva u meri u kojoj je to neophodno ili prikladno za potrebe likvidacije. Matična država članica može da odredi da se takvi poslovi obavljaju uz saglasnost i pod nadzorom nadzornih organa matične države članice.

03.

94-100

(Posledice otvaranja stečajnog postupka na pravne poslove)

Čl. 94 (Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora), čl. 95 (Finansijski lizing), čl. 96 (Fiksni poslovi), čl. 97 (Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom), čl. 98 (Nalozi i ponude), čl. 99 (Zakup), čl. 100 (Roba u prevozu)

Potpuno usklađeno

14.1.

Nadležni organ, likvidator ili bilo koje lice koje je za tu svrhu postavio nadležni organ, objaviće odluku o pokretanju postupka likvidacije u skladu sa procedurama objavljivanja predviđenim u toj matičnoj državi članici i, pored toga, objaviće izvod iz odluke o likvidaciji u „Službenom listu Evropskih zajednica“. Nadzorni organi svih ostalih država članica koji su bili informisani o odluci o pokretanju postupka likvidacije shodno Članu 8(3) mogu da se postaraju za objavljivanje takve odluke na svojoj teritoriji na način koji smatraju prikladnim.

Neusklađeno

Upravni i pravosudni organi u stečajnom postupku nisu u zakonskoj obavezi da objavljuju odluke u Službenom listu Evropskih zajednica i u listovima s nacionalnom pokrivenošću u zemljama domaćinima s obzirom na to da Srbija nije članica EU.

14.2.

Pri objavljivanju odluke o pokretanju postupka likvidacije predviđeno u stavu 1 takođe će se navesti i nadležni organ matične države članice, primenljiv zakon i postavljeni likvidator. To će se obaviti na službenom jeziku ili jednom od službenih jezika države članice u kojoj se objavljuje ta informacija.

Neusklađeno

15.1.

Kada se pokrene postupak likvidacije, nadležni organi matične države članice, likvidator ili bilo koje lice postavljeno u tu svrhu od strane nadležnih organa će bez odlaganja pisanim obaveštenjem pojedinačno informisati svakog poznatog poverioca koji ima redovno boravište, prebivalište ili sedište u nekoj drugoj državi članici.

Neusklađeno

15.2.

Obaveštenje pomenuto u stavu 1 će se posebno baviti rokovima, kaznama u odnosu na te rokove, telom ili organom ovlašćenim da prihvata podnete zahteve ili primedbe u vezi sa tim zahtevima i drugim utvrđenim merama. To obaveštenje će takođe navesti da li poverioci čija potraživanja imaju prioritet ili su obezbeđena in rem treba da podnose zahteve. U slučaju potraživanja po osiguranju, obaveštenje će nadalje navesti opšte efekte postupka likvidacije na ugovore o osiguranju, a naročito datum kada će ugovori o osiguranju ili poslovi prestati da proizvode dejstvo, kao i prava i obaveze osiguranih lica u vezi sa tim ugovorom ili poslom.

Neusklađeno

16.1.

Svaki poverilac koji ima redovno boravište, prebivalište ili sedište u nekoj drugoj državi članici u odnosu na matičnu državu članicu, uključujući i javne organe država članica, imaće pravo da podnese zahteve za naplatu potraživanja ili pisane primedbe u vezi sa tim zahtevima.

0.3.

111.

Poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu. (…) Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraživanja. (…) Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.

Potpuno usklađeno

Zakonodavstvo RS ne pravi razliku između domaćih i inostranih poverilaca. Odredbe Zakona o stečaju kojima se uređuje postupak utvrđivanja potraživanja i liste potraživanja odnose se podjednako na sve poverioce, nezavisno od mesta boravka.

16.2.

Zahtevi svih poverilaca koji imaju redovno boravište, prebivalište ili sedište u nekoj drugoj državi članici u odnosu na matičnu državu članicu, uključujući i gore pomenute organe, biće tretirani na isti način i biće im dat isti rang kao i zahtevima ekvivalentne prirode koje podnose poverioci koji imaju redovno boravište, prebivalište ili sedište u matičnoj državi članici.

0.1.

21.

Potpuno usklađeno

16.3.

Osim u slučajevima u kojima zakon matične države članice drugačije dozvoljava, poverilac će poslati kopije dokumenata koji potkrepljuju zahtev, ako postoje, i navešće karakter zahteva, datum kada je nastao i iznos, da li se poziva na prioritet, obezbeđenje in rem ili zadržavanje prava svojine u vezi sa zahtevom i koja sredstva obuhvata njegovo obezbeđenje. Prioritet koji se Članom 10 dodeljuje potraživanjima po osiguranju ne mora da se navede.

Neusklađeno

17.1.1.

Informacije u obaveštenju pomenutom u Članu 15 će se pružiti na službenom jeziku ili jednom od službenih jezika matične države članice. Za tu svrhu koristiće se obrazac sa zaglavljem „Poziv na podnošenje zahteva; rokovi koje treba poštovati“ ili, tamo gde zakon matične države članice predviđa podnošenje primedbi u vezi sa zahtevima, „Poziv za podnošenje primedbi u vezi sa zahtevom; rokovi koje treba poštovati“, na svim zvaničnim jezicima Evropske unije.

Neusklađeno

17.1.2.

Međutim, kada poznati poverilac ima potraživanje po osiguranju, informacije u obaveštenju pomenutom u Članu 15 će se pružiti na službenom jeziku ili jednom od službenih jezika države članice u kojoj taj poverilac ima redovno boravište, prebivalište ili sedište.

Neusklađeno

17.2.

Svaki poverilac koji ima redovno boravište, prebivalište ili sedište u nekoj drugoj državi članici u odnosu na matičnu državu članicu, moći će da podnese zahtev ili primedbe u vezi sa tim zahtevom na službenom jeziku ili jednom od službenih jezika te druge države članice. Međutim, u tom slučaju podnesak njegovog zahteva ili primedaba na njegov zahtev, po potrebi, imaće zaglavlje „Podnošenje zahteva“ ili „Podnošenje primedbi u vezi sa zahtevima“, po potrebi, na službenom jeziku ili jednom od službenih jezika matične države članice.

Neusklađeno

18.1.

Likvidatori će redovno obaveštavati poverioce, na odgovarajući način, naročito u vezi sa napredovanjem likvidacije.

0.1

16.5

0.3.

10.3

Agencija je dužna da izveštaj o stanju stečajne mase i toku stečajnog postupka kvartalno ažurira i objavljuje na internet prezentaciji Agencije.

Sve oglase, rešenja i druge akte za koje je ovim zakonom propisano da se objavljuju na oglasnoj tabli suda, sud istog dana, odmah po donošenju predmetnog akta, dostavlja registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, koji je dužan da takav oglas, rešenje ili drugi akt istog dana, i to odmah po prijemu, objavi na svojoj internet strani ili na drugi odgovarajući način ukoliko taj registar nema svoju internet stranu.

Potpuno usklađeno

18.2.

Nadzorni organi država članica mogu da od nadzornih organa matične države članice zahtevaju informacije o kretanjima u postupku likvidacije.

Neusklađeno

19.a.

Derogiranjem Članova 4 i 9 efekte pokretanja reorganizacionih mera ili postupka likvidacije na dole navedene ugovore i prava urediće sledeći propisi:

(a) ugovore o radu i radne odnose će uređivati isključivo zakon države članice primenljiv na ugovor o radu i radne odnose;

0.3.

175.3

Za dejstvo stečajnog postupka na ugovore o radu primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o radu.

Potpuno usklađeno

19.b.

ugovor koji prenosi pravo korišćenja ili sticanja nepokretne imovine uređivaće isključivo zakon države članice na čijoj se teritoriji ta nepokretna imovina nalazi;

Neusklađeno

19.c.

prava osiguravajućeg društva u vezi sa nepokretnom imovinom, brodom ili avionom koji podležu registraciji u javnom registru uređivaće zakon države članice u čijoj nadležnosti je taj registar.

Neusklađeno

20.1.

Pokretanje reorganizacionih mera ili postupka likvidacije neće uticati na prava in rem poverilaca ili trećih strana u pogledu materijalnih ili nematerijalnih, pokretnih ili nepokretnih sredstava – kako određenih sredstava tako i skupova neodređenih sredstava u celini, koji se s vremena na vreme menjaju – koja pripadaju osiguravajućem društvu a koja se nalaze na teritoriji druge države članice u trenutku pokretanja takvih mera ili postupaka.

0.3.

49.

Poverioci koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli to pravo.

Poverioci iz stava 1. ovog člana nisu stečajni poverioci. Ako je iznos njihovog potraživanja veći od iznosa sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučno pravo, pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.

Razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci. Na osnovu rešenja stečajnog sudije, nadležni organ koji vodi odgovarajuće javne knjige, dužan je da izvrši brisanje ovako stečenih razlučnih prava.

Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose stečajnom sudiji i stečajnom upravniku, isotvremeno sa zahtevom za brisanje tereta koji se podnosi nadležnom registru

Potpuno usklađeno

20.2.a.

Prava pomenuta u stavu 1 će naročito značiti:

(a) prava da se sredstva prodaju ili da se daju na prodaju i da se dobije satisfakcija od prinosa ili prihoda od tih sredstava, naročito putem zaloga ili hipoteke;

0.3.

49.

Potpuno usklađeno

20.2.b.

isključivo pravo da se potraživanje izmiri, naročito pravo koje garantuje zalog u vezi sa potraživanjem ili cesijom potraživanja putem garancije;

0.3.

49.

Potpuno usklađeno

20.2.c.

pravo na traženje sredstava, i/ili restituciju od svakoga ko poseduje ili koristi ta sredstva suprotno željama strane koja na to ima pravo;

0.3.

49.

Potpuno usklađeno

20.2.d.

pravo in rem na delotvorno korišćenje sredstava.

0.3.

49.

Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose stečajnom sudiji i stečajnom upravniku, istovremeno sa zahtevom za brisanje tereta koji se podnosi nadležnom registru.

Potpuno usklađeno

20.3.

Pravo, evidentirano u javnom registru i primenljivo prema trećim stranama, po kojem se može steći pravo in rem u smislu stava 1, smatraće se pravom in rem.

Neusklađeno

20.4.

Stav 1 neće sprečiti pokretanje postupaka za ništavost, mogućnost proglašenja ništavim i neprimenljivost pomenutih u Članu 9(2)(l).

0.1.

14.

Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, osim pravnih poslova i pravnih radnji koje u vezi s postupkom restrukturiranja banke preduzimaju Narodna banka Srbije i Agencija, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka.

Potpuno usklađeno

21.1.

Pokretanje reorganizacionih mera ili postupka likvidacije protiv nekog osiguravajućeg društva koje kupuje neku imovinu neće uticati na prava prodavca bazirana na zadržavanju prava svojine tamo gde se u trenutku pokretanja takvih mera ili postupka imovina nalazi na teritoriji neke druge države članice u odnosu na državu u kojoj su pokrenute takve mere ili postupak.

Neusklađeno

21.2.

Pokretanje reorganizacionih mera ili postupka likvidacije protiv nekog osiguravajućeg društva koje prodaje neku imovinu, nakon predaje te imovine, neće predstavljati osnov za otkazivanje ili obustavljanje prodaje i neće sprečiti kupca da stekne pravo svojine tamo gde se u trenutku pokretanja takvih mera ili postupka imovina koja se prodaje nalazi na teritoriji neke druge države članice u odnosu na državu u kojoj su pokrenute takve mere ili postupak.

Neusklađeno

21.3.

Stavovi 1 i 2 neće sprečiti pokretanje postupaka za ništavost, mogućnost proglašenja ništavim i neprimenljivost pomenutih u Članu 9(2)(l).

0.1.

14.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka.

Potpuno usklađeno

22.1.

Pokretanje reorganizacionih mera ili postupka likvidacije neće uticati na pravo poverilaca da zahtevaju prebijanje svojih potraživanja i potraživanja osiguravajućeg društva, tamo gde takvo prebijanje dozvoljava zakon primenljiv na potraživanje tog osiguravajućeg društva.

0.3

82.

Poverilac je dužan da do isteka roka za prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.

Izuzetno, u slučaju prava i obaveza iz jednog ili više finansijskih ugovora u kojima je jedna od strana stečajni dužnik, a koji su zaključeni na osnovu okvirnog ugovora između istih strana i to u periodu pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje) će postojati isključivo u pogledu takvih međusobnih prava i obaveza i ako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja stečajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja obaveštenja o tome stečajnom dužniku koje mora biti uručeno stečajnom dužniku najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja stečajnog postupka, i to po osnovu postjanja stečajnog razloga, podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranja stečajnog postupka.

Potpuno usklađeno

22.2.

Stav 1 neće sprečiti pokretanje postupaka za ništavost, mogućnost proglašenja ništavim i neprimenljivost pomenutih u Članu 9(2)(l).

0.1.

14.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka.

Potpuno usklađeno

23.1.

Bez ugrožavanja Člana 20 efekte reorganizacionih mera ili pokretanja postupka likvidacije na prava i obaveze strana učesnika na regulisanom tržištu uređivaće isključivo zakon primenljiv na to tržište.

Neusklađeno

Stav 1 neće sprečiti pokretanje postupaka za ništavost, mogućnost proglašenja ništavim i neprimenljivost pomenutih u Članu 9(2)(l) koje može da se preduzme da se izdvoje plaćanja ili transakcije po zakonu primenljivom na to tržište.

0.1

14.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka.

Potpuno usklađeno

23.2.

24.a.

Član 9(2)(l) se neće primeniti, kada lice koje je steklo korist iz nekog pravnog akta štetnog po sve poverioce obezbedi dokaz da:

(a) pomenuti akt podleže zakonu druge države članice u odnosu na matičnu državu članicu, i da

Neusklađeno

24.b.

zakon ne dozvoljava da se taj akt na bilo koji način dovodi u pitanje u konkretnom slučaju.

Neusklađeno

25.a.

Kada osiguravajuće društvo, aktom zaključenim po usvajanju reorganizacionih mera ili po pokretanju postupka likvidacije, otuđi za naknadu:

(a) nepokretnu imovinu,

Neusklađeno

25.b.

brod ili avion koji podležu registraciji u javnom registru, ili

Neusklađeno

25.c.

prenosive ili druge hartije od vrednosti čije postojanje ili transfer unapred pretpostavljaju unos u registar ili račun određen zakonom ili koje su smeštene u centralni depozitni sistem uređen zakonom jedne od država članica,

validnost takvog akta biće uređena zakonom države članice unutar čije teritorije se nalazi ta nepokretna imovina ili pod čijom nadležnošću se taj registar, račun ili sistem vodi.

Neusklađeno

Efekti reorganizacionih mera ili postupka likvidacije na parnicu u toku koja se tiče imovine ili prava kojih je lišeno osiguravajuće društvo biće uređeni isključivo zakonom države članice u kojoj je ta parnica u toku.

Neusklađeno

27.1.1.

Postavljanje administratora ili likvidatora biće dokumentovano overenom kopijom originalne odluke kojom se isti postavlja ili bilo kakvim drugim sertifikatom koji izdaju nadležni organi matične države članice.

Neusklađeno

194.

27.1.2.

Može se tražiti prevod takvog dokumenta na službeni jezik ili jedan od službenih jezika države članice na čijoj teritoriji administrator ili likvidator želi da deluje. Legalizacija ili druga slična formalnost se neće tražiti.

Neusklađeno

27.2.

Administratori i likvidatori će imati pravo da na teritoriji svih država članica vrše sva ovlašćenja koja imaju pravo da vrše na teritoriji matične države članice. Mogu se imenovati lica koja će pomagati ili, gde je to prikladno, predstavljati administratore i likvidatore, u skladu sa zakonodavstvom matične države članice, tokom trajanja reorganizacione mere ili postupka likvidacije, naročito u državama članicama domaćinima i, posebno, da bi pomogli prevazilaženju svih teškoća sa kojima se susreću poverioci u državi članici domaćinu.

Neusklađeno

27.3.

U vršenju svojih ovlašćenja u skladu sa zakonodavstvom matične države članice, administrator ili likvidator će se povinovati zakonu država članica na čijoj teritoriji želi da deluje, naročito u vezi sa procedurama za realizaciju sredstava i informisanje zaposlenih. Ta ovlašćenja ne mogu uključivati upotrebu sile ili pravo da odlučuje o pravnim postupcima ili sporovima.

Neusklađeno

28.1.1.

Administrator, likvidator ili bilo koji drugi organ ili lice propisno ovlašćeno u matičnoj državi članici može zahtevati da reorganizaciona mera ili odluka o pokretanju postupka likvidacije bude registrovana u zemljišnim knjigama, trgovinskom registru i svakom drugom javnom registru koji se vodi u drugim državama članicama.

Neusklađeno

28.1.2.

Međutim, ako neka država članica propiše obaveznu registraciju, organ ili lice pomenuto u podstavu 1 će preduzeti sve mere neophodne da se obezbedi takva registracija.

Neusklađeno

28.2.

Troškovi registracije će se tretirati kao troškovi nastali u tom postupku.

0.1.

19.1.6.

Stečajni dužnik na teret stečajne mase, kao troškove postupka, a pre namirenja stečajnih poverilaca, isplaćuje:

Potpuno usklađeno

Sva lica koja moraju da primaju ili iznose informacije u vezi sa procedurama komunikacije predviđenim u Članovima 5, 8 i 30 treba da budu pod obavezom čuvanja profesionalne tajne isto onako kako je predviđeno u Članu 16 Direktive 92/49/EEC i Članu 15 Direktive 92/96/EEC, sa izuzetkom svih pravosudnih organa na koje se primenjuju važeće nacionalne odredbe.

0.7.

Podaci koje se odnose na poslovanje, finansijsko stanje i restrukturiranje banaka, te finansijsko stanje društava za osiguranje i davalaca lizinga, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke, a koje članovi Upravnog odbora i zaposleni u Agenciji na bilo koji način saznaju u obavljanju svojih poslova, odnosno funkcija – određuju se i štite se kao tajni podaci sa oznakom stepena tajnosti „STROGO POVERLJIVO”, „POVERLJIVO” ili „INTERNO”, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da čuvaju podatke i dokumente iz tog stava kao tajne podatke, odnosno ne mogu ih učiniti dostupnim trećim licima, osim u slučajevima propisanim zakonom.

Obaveza čuvanja tajne za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni nakon prestanka radnog odnosa, odnosno funkcije.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Agencija može podatke i dokumente iz stava 1. tog člana učiniti dostupnim domaćim i stranim regulatornim telima, pod uslovom da ih ta regulatorna tela koriste isključivo u svrhe za koje su pribavljeni.

Objavljivanje podataka iz stava 1. ovog člana izraženih u zbirnom obliku tako da se na osnovu njih ne može utvrditi identitet pojedinačnih banaka, odnosno fizičkih i pravnih lica − ne smatra se povredom obaveze čuvanja tajnosti podataka.

Potpuno usklađeno

30.1.a.

Uprkos definicijama datim u Članu 2(e), (f) i (g) i za potrebe primene odredbi ove Direktive na reorganizacione mere i postupke likvidacije koji se odnose na filijalu osiguravajućeg društva koja se nalazi u jednoj od država članica a čije se sedište nalazi izvan Zajednice:

(a) „matična država članica“ znači država članica u kojoj je filijali izdato ovlašćenje u skladu sa Članom 23 Direktive 73/239/EEC i Članom 27 Direktive 79/267/EEC, i

Neusklađeno

30.1.b.

„nadzorni organi“ i „nadležni organi“ znače takve organe u državi članici u kojoj je filijala dobila ovlašćenje.

Neusklađeno

30.2.

Kada neko osiguravajuće društvo čije sedište se nalazi izvan Zajednice ima filijale osnovane u više od jedne države članice, svaka od njih će se tretirati nezavisno u vezi sa primenom ove Direktive. Nadležni organi i nadzorni organi ovih država članica će nastojati da koordiniraju svoje aktivnosti. Svi administratori ili likvidatori će isto tako nastojati da koordiniraju svoje aktivnosti.

Neusklađeno

31.1.1.

Države članice će doneti na snagu zakone, propise i administrativne odredbe neophodne za usaglašavanje sa ovom Direktivom pre 20. aprila 2003. godine. Potom će odmah izvestiti Komisiju.

Neusklađeno

31.1.2.

Kada države članice usvoje ove mere, iste će sadržati napomenu koja upućuje na ovu Direktivu ili će ih takva napomena pratiti prilikom njihovog zvaničnog objavljivanja. Način na koji će se ovakva napomena prezentirati odrediće države članice.

Neusklađeno

31.2.

Nacionalne odredbe usvojene u primeni ove Direktive će se primeniti samo na reorganizacione mere ili postupke likvidacije usvojene ili pokrenute posle datuma pomenutog u stavu 1. Reorganizacione mere koje su usvojene ili postupci likvidacije koji su pokrenuti pre ovog datuma i dalje će uređivati zakon koji se na njih primenjivao u trenutku usvajanja ili pokretanja.

Neusklađeno

31.3.

Države članice će Komisiji dostaviti tekst glavnih odredbi domaćeg zakona koje usvoje u oblasti koju uređuje ova Direktiva.

Neusklađeno

32.

This Directive shall enter into force on the day of its publication in the Official Journal of the European Communities.

Neusklađeno

33.

Ova Direktiva će stupiti na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu Evropskih zajednica“.

Neusklađeno

a.1.

Svako osiguravajuće društvo u svom sedištu mora da vodi poseban registar sredstava koja se koriste za pokrivanje tehničkih rezervi izračunatih i investiranih u skladu sa propisima matične države članice.

Neusklađeno

a.2.

Kada neko osiguravajuće društvo obavlja i delatnost životnog osiguranja i delatnost drugih vrsta osiguranja, ono u svom sedištu mora da vodi odvojene registre za svaku vrstu delatnosti. Međutim, kada neka država članica izda ovlašćenje osiguravajućem društvu da osigurava život i rizike navedene u tačkama 1 i 2 Aneksa A Direktive 73/239/EEC, ona može da odredi da ta osiguravajuća društva moraju da vode jedinstven registar za sve svoje aktivnosti u celini.

Neusklađeno

a.3.

Ukupna vrednost unetih sredstava, procenjenih u skladu sa propisima primenljivim u matičnoj državi članici, ne sme ni u kom trenutku da bude manja od vrednosti tehničkih rezervi.

Neusklađeno

a.4.

Kada neka imovina uneta u registar podleže pravu in rem u korist poverioca ili treće strane, sa posledicom da deo vrednosti te imovine nije na raspolaganju za svrhu pokrivanja obaveza, ta činjenica se evidentira u registru i iznos koji nije raspoloživ se ne uključuje u ukupnu vrednost pomenutu u tački 3.

Neusklađeno

a.5.

Kada imovina koja je angažovana za pokrivanje tehničkih rezervi podleže pravu in rem u korist poverioca ili treće strane, bez ispunjavanja uslova iz tačke 4, ili kada takva imovina podleže zadržavanju prava svojine u korist poverioca ili treće strane ili kada poverilac ima pravo da traži da se njegovo potraživanje prebije sa potraživanjem osiguravajućeg društva, tretman takve imovine u slučaju likvidacije osiguravajućeg društva u vezi sa metodom predviđenim u Članu 10(1)(a) će biti određen zakonodavstvom matične države članice osim u slučaju kada se Članovi 20, 21 ili 22 primenjuju na tu imovinu.

Neusklađeno

a.6.

Struktura sredstava unetih u registar u skladu sa tačkama 1 do 5, u trenutku pokretanja postupka likvidacije, ne sme da se nakon toga menja i nikakva promena osim korekcije čisto daktilografskih grešaka ne sme da se vrši u registrima, osim uz ovlašćenje nadležnog organa.

Neusklađeno

a.7.

Izuzetno od tačke 6, likvidatori moraju pomenutim sredstvima dodati nastali prinos i vrednost čistih premija primljenih u vezi sa dotičnom vrstom delatnosti u periodu između pokretanja postupka likvidacije i trenutka isplate potraživanja po osiguranju ili trenutka izvršenja bilo kakvog transfera portfelja.

Neusklađeno

a.8.

Ukoliko je proizvod realizacije sredstava manji od njihove procenjene vrednosti u registrima, likvidatori moraju imati obavezu da ovo opravdaju nadležnim organima matičnih država članica.

Neusklađeno

a.9.

Nadzorni organi država članica moraju preduzeti odgovarajuće mere da obezbede da osiguravajuća društva u potpunosti primenjuju odredbe ovog Aneksa.

Neusklađeno

7 b). Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU

a1)

b1)

đ)

Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks)

Sadržina odredbe

Odredbe propisa (član, stav, tačka)

Sadržina odredbe

Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo)

Razlozi za delimičnu usklađenost ili neprenosivost

Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti

Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU

1.1.

Ova Direktiva primenjuje se na kreditne institucije i njihove filijale osnovane u državama članicama koje nisu države u kojima je njihovo sedište, kako je određeno u članu 1. stavovima 1. i 3. Direktive 2000/12/EZ, pridržavajući se uslova i izuzetaka utvrđenih u članu 2. stavu 3. te Direktive.

Neusklađeno

RS nije država članica EU.

1.2

Odredbe ove Direktive, koje se odnose na filijale kreditne institucije sa sedištem izvan Zajednice, primenjuju se samo kada ta institucija ima filijale u barem dve države članice Zajednice.

Neusklađeno

RS nije država članica EU.

2.2

Definicije

Za potrebe ove Direktive:

—

„matična država članica” znači državu članicu porekla u smislu člana 1. tačke 6. Direktive 2000/12/EZ,

—

„država članica domaćin” znači državu članicu domaćina u smislu člana 1. tačke 7. Direktive 2000/12/EZ,

—

„filijala” znači filijalu u smislu člana 1. tačke 3. Direktive 2000/12/EZ,

—

„nadležni organi” znači nadležne organe u smislu člana 1. tačke 4. Direktive 2000/12/EZ,

—

„upravnik” znači svaka osoba ili organ imenovan od strane upravnih ili pravosudnih organa, a zadatak mu je da upravlja merama restrukturiranja,

—

„upravni ili pravosudni organi” znači one upravne ili pravosudne organe države članice u čijoj su nadležnosti mere restrukturiranja ili postupci likvidacije,

—

„mere restrukturiranja” znači one mere čija je svrha očuvati ili obnoviti finansijsko stanje neke kreditne institucije, a mogle bi uticati na ranije stečena prava trećih strana, uključujući i mere koje obuhvataju mogućnost privremene obustave plaćanja, privremene obustave mera izvršenja ili smanjenje potraživanja,

—

„likvidator” znači svaku osobu ili svaki organ imenovan od strane upravnih ili pravosudnih organa, a zadatak mu je da upravlja postupkom likvidacije,

—

„postupak likvidacije” znači ukupne postupke pokrenute i nadzirane od strane upravnih ili pravosudnih organa države članice s ciljem unovčenja imovine pod nadzorom tih organa, uključujući i slučajeve u kojima je postupak priveden kraju nagodbom ili nekom drugom sličnom merom,

—

„uređeno tržište” znači uređeno tržište u smislu člana 1. tačke 13. Direktive 93/22/EEZ,

—

„instrumenti” znači sve instrumente navedene u odeljku B Dodatka Direktivi 93/22/EEZ.

Filijala

0.8.

Čl. 2, stav 4

Nadležni organi

0.9.

Čl. 4, stav 1, tačka 4)

Upravni ili pravosudni organi

0.1,čl. 8, st.1

Likvidator, 0.1,čl. 8, st.2

0.7, čl. 3, st.2, tačka 4

Postupak likvidacije, 0.3, čl. 1, stav 3

Uređeno tržište,

0.10, čl.2, tačka 20

Instrumenti,

0.10, čl.2, tačka 1

Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, koji obavlja poslove koje može obavljati banka u skladu s ovim zakonom.

Narodna banka Srbije obavlja sledeće funkcije: (…) 4) izdaje i oduzima bankama dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca.

Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu s ovim zakonom.

Agencija (…) obavlja funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje.

Pod bankrotsvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica

Regulisano tržište je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja organizator tržišta i koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora u vezi sa finansijskim instrumentima uključenim u trgovanje po njegovim pravilima u sistemu, ima dozvolu i redovno posluje u skladu sa ovim zakonom.

Finansijski instrumenti su:

1)prenosive hartije od vrednosti, 2)instrumenti tržišta novca, 3)jedinice institucija kolektivnog investiranja, 4)opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na hartije od vrednosti, valute, kamatne stope, prinos, kao i drugi izvedeni finansijski instrumenti, finansijski indeksi ili finansijske mere koje je moguće namiriti fizički ili u novcu, 5)opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i koji -moraju biti namireni u novcu, -mogu biti namireni u novcu po izboru jedne od ugovornih strana, a iz razloga koji nisu u vezi sa neizvršenjem obaveza ili raskidom ugovora; 6)opcije, fjučersi, svopovi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i mogu namiriti fizički, pod uslovom da se njima trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP; 7)opcije, fjučersi, svopovi, forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i mogu namiriti fizički, a nisu obuhvaćeni podtačkom (6) ove tačke i: -nemaju komercijalnu namenu, -imaju karakteristike izvedenih finansijskih instrumenata, imajući u vidu, između ostalog, da li se kliring i saldiranje vrše u priznatim klirinškim kućama ili da li podležu redovnim pozivima za doplatu; 8)izvedeni finansijski instrumenti za prenos kreditnog rizika; 9)finansijski ugovori za razlike; 10)opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i drugi izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na klimatske varijable, troškove prevoza, stope inflacije, kvote emitovanja ili druge službene, ekonomske i statističke podatke, a koji se namiruju u novcu ili se mogu namiriti u novcu po izboru jedne od ugovornih strana iz razloga koji nisu u vezi sa neizvršenjem obaveza ili raskidom ugovora, kao i drugi izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na imovinu, prava, obaveze, indekse i mere koji nisu navedeni u ovoj tački, a koji imaju odlike drugih ivedenih finansijskih instrumenata, imajući u vidu, između ostalog, da li se njima trguje nar egulisanom tržištu ili MTP, da li se kliring i saldiranje vrše u priznatim klirinškim kućama i da li podležu redovnim pozivima za doplatu.

Delimično usklađeno

Definicija pojma „matična država članica“ ne postoji u domaćem zakonodavstvu.

Definicija pojma „država članica domaćin“ ne postoji u domaćem zakonodavstvu.

Definicija pojmova „upravnik“, koja se odnosi isključivo na mere restrukturiranja, ne postoji u domaćem zakonodavstvu.

Definicija pojma „mere restrukturiranja“ ne postoji u domaćem zakonodavstvu.

Mere restruktruriranja predviđene su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

3.1

Upravni ili pravosudni organi matične države članice jedini su ovlašćeni da odlučuju o sprovođenju jedne ili više mera restrukturiranja u nekoj kreditnoj instituciji, uključujući i filijale osnovane u drugim državama članicama.

Neusklađeno

Mere restruktruriranja predviđene su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

3.2

Mere restrukturiranja primenjuju se u skladu sa zakonima, drugim propisima i postupcima koji se primenjuju u matičnoj državi članici, osim ako je drukčije uređeno ovom Direktivom.

Mere su u potpunosti sprovodive u skladu s pravom dotične države članice na celom području Zajednice bez dodatnih formalnosti, a odnose se takođe na treće strane u drugim državama članicama, čak i kada propisi države članice domaćina, koji se na njih primjenjuju, ne predviđaju takve mere, ili je njihovo sprovođenje podložno uslovima koji nisu ispunjeni.

Mere restrukturiranja proizvode dejstvo na celom području Zajednice kad i u državi članici u kojoj su donesene.

Neusklađeno

Mere restruktruriranja predviđene su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

Upravni ili pravosudni organi matične države članice bez odlaganja bilo kojim raspoloživim sredstvom obaveštavaju nadležne organe države članice domaćina o svojoj odluci da donesu neku meru restrukturiranja, kao i o praktičnim dejstvima koje takva mera može imati, ako je moguće pre njenog donošenja ili neposredno nakon toga. Informacije saopštavaju nadležni organi matične države članice.

Neusklađeno

Mere restruktruriranja predviđene su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

Kada upravni ili pravosudni organi države članice domaćina ocene da je na njihovom državnom području potrebno sprovesti jednu ili više mera restrukturiranja, o tome obaveštavaju nadležne organe matične države članice. Informacije saopštavaju nadležni organi države članice domaćina.

Neusklađeno

Mere restruktruriranja predviđene su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

6.1

Kada je verovatno da će sprovođenje mera restrukturiranja o kojima je doneta odluka u skladu s članom 3. stavovima 1. i 2. uticati na prava trećih strana u državi članici domaćinu i kada je moguće u matičnoj državi članici uložiti žalbu protiv odluke kojom se mera nalaže, upravni ili pravosudni organi matične države članice ili upravnik ili bilo koje lice ovlašćeno da to učini u matičnoj državi članici objavljuje izvod iz odluke u Službenom listu Evropskih zajednica, kao i u dva nacionalna lista u svakoj od zemalja članica domaćina, posebno kako bi se omogućilo pravovremeno ostvarenje prava na žalbu.

Neusklađeno

Mere restruktruriranja predviđene su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

6.2

Izvod iz odluke predviđen stavom 1. dostavlja se prvom prilikom najprimerenijim putem Kancelariji za službene publikacije Evropskih zajednica, kao i u dva nacionalna lista u svakoj od zemalja članica domaćina.

Neusklađeno

6.3

Kancelarija za službene publikacije Evropskih zajednica objavljuje izvod najkasnije u roku od dvanaest dana od njegovog otpremanja.

Neusklađeno

6.4

U izvodu iz odluke koji se objavljuje na službenom jeziku ili jezicima dotičnih država članica posebno se određuju namena i pravna osnova donete odluke, zatim rokovi za podnošenje žalbe, a posebno je potrebno jasno i razumljivo navesti datume isteka rokova, kao punu adresu organa ili suda nadležnih za razmatranje žalbe.

Neusklađeno

6.5

Mere restrukturiranja primenjuju se bez obzira na mere propisane stavovima od 1. do 3., te u celosti proizvode dejstvo u odnosu na poverioce, osim ako upravni ili pravosudni organi matične države članice ili pravo te države koje uređuje takve mere predviđa drukčije.

Neusklađeno

Mere restruktruriranja predviđene su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

7.1

U slučaju da zakonodavstvo matične države članice zahteva prijavu potraživanja s ciljem priznavanja ili ako predviđa obavezno obaveštavanje o meri poveriocima koji žive, borave ili imaju sedište u toj državi, upravni ili pravosudni organi matične države članice ili upravnik takođe obaveštavaju poznate poverioce koji žive, borave ili imaju sedište u drugim državama članicama, u skladu s postupcima utvrđenim u članu 14. i članu 17. stav 1.

0.3.

111.

Stavovi 1 i 5

Poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu. (…)

Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.

Delimično usklađeno

Zakonodavstvo RS ne pravi razliku između domaćih i inostranih poverilaca. Odredbe Zakona o stečaju kojima se uređuje prijavljivanje potraživanja odnose se podjednako na sve poverioce, nezavisno od mesta boravka. S druge strane, ne postoji zakonska obaveza da se oglas objavi u zemljama članicama EU.

7.2

Kada zakonodavstvo matične države članice predviđa pravo poverilaca koji žive, borave ili imaju sedište u toj državi na prijavu potraživanja ili pravo da predoče primedbe u vezi sa svojim potraživanjem, poverioci koji žive, borave ili imaju sedište u drugim državama članicama takođe imaju isto pravo u skladu s postupcima utvrđenim u članu 16. i članu 17. stav 2.

0.3.

113, st. 5

Stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena. Na zahtev poverioca čije je potraživanje osporeno, stečajni upravnik je dužan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i da posle toga odluči konačno da li će priznati ili osporiti potraživanje.

Usklađeno

8.1

Upravni ili pravosudni organi države članice domaćina filijale neke kreditne institucije koja ima sedište izvan Zajednice bez odlaganja, bilo kojim raspoloživim sredstvom, obaveštavaju nadležne organe drugih država članica domaćina u kojima je institucija osnovala filijale koje su nalaze na popisu iz člana 11. Direktive 2000/12/EZ, koji se svake godine objavljuje u Službenom listu Evropskih Zajednica, o svojoj odluci o donošenju svake mere restrukturiranja, uključujući i praktična dejstva koja može imati ta mera, ako je moguće pre njenog donošenja, ili u suprotnom, odmah nakon toga. Informacije saopštavaju nadležni organi države članice domaćina čiji upravni ili pravosudni organi odlučuju o meri.

Neusklađeno

Odgovarajuća odredba predviđena je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

8.2

Upravni ili pravosudni organi navedeni u stavu 1. nastoje da koordinišu svoje aktivnosti.

Neusklađeno

Odgovarajuća odredba predviđena je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

9.1

Upravni ili pravosudni organi matične države članice nadležni za likvidaciju jedini su ovlašćeni da odlučuju o pokretanju postupka likvidacije koji se odnosi na kreditne institucije, uključujući i filijale osnovane u drugim državama članicama.

Odluka o pokretanju postupka likvidacije koju su doneli upravni ili pravosudni organi matične države članice priznaje se, bez dodatnih formalnosti, na državnom području svih drugih država članica i u njima proizvodi dejstva u isto vreme kao i u državi članici u kojoj je postupak pokrenut.

01.

2, 3.

0.3.

174, stavovi 1 i 4

Postupak stečaja nad bankom pokreće se rešenjem nadležnog suda o pokretanju stečajnog postupka nad bankom, donetog na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom. (…)

Postupak likvidacije nad bankom pokreće se rešenjem nadležnog suda o

pokretanju postupka likvidacije nad bankom, donetog na osnovu rešenja Narodne banke

Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka likvidacije nad bankom.

Odredbe o međunarodnom stečaju primenjuju se ako: 1) strani sud ili drugi strani organ koji sprovodi kontrolu ili nadzor nad imovinom ili poslovanjem dužnika ili strani predstavnik zatraži pomoć u vezi sa stranim postupkom; 2) sud ili stečajni upravnik zatraži pomoć u stranoj državi u vezi sa stečajnim postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom; 3) se strani postupak vodi istovremeno sa stečajnim postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom.

Strani predstavnik u smislu stava 1. ovog člana jeste lice ili organ, uključujući i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranom postupku ovlašćeni da vode reorganizaciju, bankrotstvo ili likvidaciju nad imovinom ili poslovima dužnika ili da preduzimaju radnje kao predstavnik stranog postupka.

Delimično usklađeno

S obzirom na to da RS nije članica EU, ovakva odredba nije predviđena u domaćem zakonodavstvu. S druge strane, postoje odredbe kojima se uređuju ovlašćenja upravnih ili pravosudnih organa za pokretanje stečajnog/likvidacionog postupka, odnosno primena odredbi o međunarodnom stečaju

9.2

Upravni ili pravosudni organi matične države članice bez odlaganja, bilo kojim raspoloživim sredstvom, obaveštavaju nadležne organe države članice domaćina o svojoj odluci o pokretanju postupka likvidacije, kao i o praktičnim dejstvima koje takav postupak može imati, ako je moguće pre njegovog pokretanja, a ako to nije moguće, neposredno nakon pokretanja. Informacije saopštavaju nadležni organi matične države članice.

Neusklađeno

10.1

Kreditna institucija likvidira se u skladu s pravom, propisima i postupkom merodavnim u njenoj matičnoj državi članici, ako ova Direktiva ne predviđa drukčije.

0.3.

175

Na stečajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo države u kojoj je stečajni postupak pokrenut, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Delimično usklađeno

Srbija nije član EU te odredbe Direktive EU nisu obuhvaćene našim zakonom

10.2

Pravo matične države članice posebno određuje:

(a)

dobra koja podležu upravljanju i način postupanja s dobrima koja je kreditna institucija stekla nakon pokretanja likvidacionog postupka;

(b)

ovlašćenja kreditne institucije, odnosno likvidatora;

(c)

uslove pod kojima je moguće zatražiti prebijanje;

(d)

dejstva postupka likvidacije na važeće ugovore u kojima je kreditna institucija jedna od ugovornih strana;

(e)

dejstva postupka likvidacije na postupke koje su pokrenuli pojedini poverioci, s izuzetkom postupaka u toku kako predviđa član 32.;

(f)

potraživanja koja se prijavljuju kreditnoj instituciji, te postupanje s potraživanjima nakon pokretanja likvidacionog postupka;

(g)

pravila koja uređuju prijavu, utvrđivanje i prihvatanje potraživanja;

(h)

pravila koja uređuju deobu prihoda od unovčenja imovine, isplatne redove i prava poverilaca koji su dobili delomičnu isplatu nakon pokretanja postupka nesolventnosti na temelju stvarnog prava ili prebijanjem;

(i)

uslove za zaključivanje postupka nesolventnosti, posebno nagodbom, te dejstva takvog zaključivanja postupka;

(j)

prava poverilaca nakon zaključivanja postupka likvidacije;

(k)

ko snosi troškove i izdatke nastale tokom postupka likvidacije;

(l)

pravila koja se odnose na ništavost, pobijanje ili neizvršivost pravnih akata koji su nepovoljni po poverioce

0.3, 105, stavovi 1 i 3

0.3, 19

0.3, 82, st. 1-3

0.3, 77, st. 1

0.3, 94, st. 1-2

03, 88-92

03, čl. 112.

03, čl. 111-118.

01, čl. 19-20

03, čl. 148

03, čl. 147, 149.

01, čl. 19

01, čl. 14

03, čl. 119-130 (poglavlje 8. Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Otvaranjem stečajnog postupka stečajni upravnik preuzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja.

Ako se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca.

Stečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Stečajni upravnik, kao i lica koja obavljaju poslove stečajnog upravnika u ime organizacije koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika, imaju status službenog lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika kojima se reguliše položaj službenog lica.

Poverilac je dužan da do isteka roka za prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.

Izuzetno, u slučaju prava i obaveza iz jednog ili više finansijskih ugovora u kojima je jedna od strana stečajni dužnik, a koji su zaključeni na osnovu okvirnog ugovora između istih strana i to u periodu pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje) će postojati isključivo u pogledu takvih međusobnih prava i obaveza i ako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja stečajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja obaveštenja o tome stečajnom dužniku koje mora biti uručeno stečajnom dužniku najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja stečajnog postupka, i to po osnovu postjanja stečajnog razloga, podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranja stečajnog postupka

Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.

Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.

Upravni i poreski psotupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu s ovim zakonom.

Parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je: 1) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja; 2) na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja; 3) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja; 4) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od ostam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz tačke 3) ovog člana.