PREDLOG ZAKONA
O UČENIČKOM I STUDENTSKOM STANDARDU
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se prava učenika i studenata u oblasti učeničkog i studentskog standarda, osnivanje, organizacija i rad ustanova učeničkog i studentskog standarda, osnivanje i rad Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, finansiranje učeničkog i studentskog standarda, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja u oblasti učeničkog i studentskog standarda.
Učenički i studentski standard
Član 2.
Učenički i studentski standard, u smislu ovog zakona, jeste organizovana delatnost kojom se u oblasti obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju dodatni uslovi za dostupnije, efikasnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje učenika i studenata.
Učenički i studentski standard ima za cilj stvaranje materijalnih, kulturnih, socijalnih, zdravstvenih i drugih uslova kojima se podstiče sticanje obrazovanja, društvena uključenost i svestrani razvoj ličnosti učenika i studenata.
Prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda
Član 3.
Učenik srednje škole (u daljem tekstu: učenik) ima pravo na:
1) smeštaj, ishranu i vaspitni rad;
2) učenički kredit;
3) učeničku stipendiju;
4) stipendiju za izuzetno nadarene učenike;
5) odmor i oporavak;
6) kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje.
Student ima pravo na:
1) smeštaj;
2) ishranu;
3) studentski kredit;
4) studentsku stipendiju;
5) stipendiju za izuzetno nadarene studente;
6) odmor i oporavak;
7) kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje.
Prava učenika i studenata utvrđena ovim zakonom jesu lična i ne mogu se prenositi.
Novčana primanja ostvarena u skladu sa ovim zakonom ne mogu biti predmet obezbeđenja ili prinudnog izvršenja.
Prava utvrđena ovim zakonom obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Učenik, odnosno student učestvuje u obezbeđivanju troškova za ostvarivanje prava iz stava 1. tač. 1) i 5) i stava 2. tač. 1), 2) i 6) ovog člana.
Opšti uslovi za ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda
Član 4.
Prava iz člana 3. stav 1. ovog zakona imaju učenici srednjih škola čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji su prvi put upisani u određeni razred u tekućoj školskoj godini, čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije i koji imaju državljanstvo Republike Srbije.
Prava iz člana 3. stav 2. ovog zakona imaju studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji su upisani prvi put u tekućoj školskoj godini na studije prvog, drugog ili trećeg stepena, čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije i koji imaju državljanstvo Republike Srbije.
Prava iz člana 3. st. 1. i 2. ovog zakona mogu da ostvare i učenici, odnosno studenti, koji imaju državljanstvo države u regionu, pod uslovima iz st. 1. i 2. ovog člana, osim uslova koji se odnosi na državljanstvo Republike Srbije.
Prava iz člana 3. st. 1. i 2. ovog zakona mogu da ostvare i učenici, odnosno studenti strani državljani, u skladu sa međunarodnim ugovorom i reciprocitetom.
Učenik, odnosno student iz osetljivih društvenih grupa (materijalno ugrožene porodice, deca bez roditeljskog staranja, jednoroditeljske porodice, romska nacionalna manjina, lica sa invaliditetom, lica sa hroničnim bolestima, lica čiji su roditelji nestali ili su kidnapovani na teritoriji Kosova i Metohije i na teritoriji republika bivše SFRJ, izbeglice i raseljena lica, povratnici po sporazumu o readmisiji i deportovani učenici i studenti i dr.), ostvaruje prava iz člana 3. st. 1. i 2. ovog zakona, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, i primenom blažih kriterijuma koje u skladu sa ovlašćenjima iz ovog zakona propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Učenik, odnosno student sa posebnim potrebama ostvaruje pravo na vaspitni rad, odnosno smeštaj u ustanovu učeničkog, odnosno studentskog standarda, uz uvažavanje njegovih posebnih potreba.
Obavljanje delatnosti
Član 5.
Delatnost u oblasti učeničkog i studentskog standarda obavljaju ustanove učeničkog i studentskog standarda (u daljem tekstu: ustanova), u skladu sa ovim zakonom.
Na osnivanje i rad ustanova iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o javnim službama.
II. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UČENIKA I STUDENATA
Pravo učenika i studenata na smeštaj i ishranu
Član 6.
Pravo na smeštaj u ustanovi ima učenik, odnosno student koji ispunjava opšte uslove iz člana 4. ovog zakona i čije prebivalište nije u sedištu škole koju pohađa, odnosno visokoškolske ustanove na kojoj studira.
Ukoliko smeštajni kapaciteti to dopuštaju, pravo na smeštaj u ustanovi mogu ostvariti i učenici srednjih škola, odnosno studenti visokoškolskih ustanova čiji osnivač nije Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno koji sami finansiraju svoje školovanje, po ekonomskoj ceni koju utvrđuje upravni odbor ustanove uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje učenik, odnosno student na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo, najkasnije tri meseca pre početka školske godine, odnosno za studente drugog i trećeg stepena studija – po završetku upisa.
Konkurs iz stava 3. ovog člana sadrži naročito: uslove za prijem učenika, odnosno studenata u ustanovu, broj raspoloživih mesta, kriterijume za utvrđivanje redosleda kandidata, postupak sprovođenja konkursa, obaveštenje o potrebnim dokumentima i rokovima za prijavljivanje na konkurs, a za dom učenika i učenički centar i obaveštenje o jeziku na kome se ostvaruje vaspitni rad u ustanovi.
Kandidat za prijem u ustanovu podnosi prijavu sa potrebnom konkursnom dokumentacijom ustanovi učeničkog standarda, odnosno službi smeštaja ustanove studentskog standarda ili studentskoj službi visokoškolske ustanove na kojoj studira.
Rang listu kandidata za smeštaj utvrđuje ustanova, odnosno služba ustanove iz stava 5. ovog člana, i ona je dužna da stavi na uvid zainteresovanom učeniku, njegovom roditelju ili staratelju, odnosno studentu podatke vezane za sprovođenje postupka po raspisanom konkursu za smeštaj učenika, odnosno studenata u ustanovi, u skladu sa zakonom.
Redosled kandidata utvrđuje se na osnovu uspeha ostvarenog u prethodnom školovanju i socijalno-ekonomskog statusa porodice.
Svaki kandidat ima pravo prigovora na rang listu iz stava 6. ovog člana u roku od osam dana od dana njenog objavljivanja na oglasnoj tabli ili na internet adresi odgovarajuće ustanove.
Ustanova iz stava 5. ovog člana dužna je da o svim prigovorima odluči u roku od osam dana od dana isteka roka za isticanje prigovora, nakon čega objavljuje konačnu rang listu kandidata za smeštaj.
Odluku o pravu na smeštaj donosi direktor ustanove učeničkog, odnosno studentskog standarda, na osnovu konačne rang liste iz stava 9. ovog člana.
Odluka iz stava 10. ovog člana konačna je.
Učenik, odnosno student koji je smešten u ustanovu ima pravo i na ishranu.
Bliže uslove, kriterijume za utvrđivanje redosleda i način ostvarivanja prava učenika i studenata na smeštaj i ishranu, visinu učešća korisnika prava u troškovima smeštaja i ishrane i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava na smeštaj i ishranu učenika i studenata, propisuje ministar.
Pravo studenata na ishranu
Član 7.
Pravo na ishranu od tri obroka dnevno imaju studenti koji ispunjavaju opšte uslove iz člana 4. ovog zakona i čije prebivalište nije u mestu studiranja.
Pravo na ishranu od jednog obroka dnevno imaju studenti koji ispunjavaju opšte uslove iz člana 4. ovog zakona i čije je prebivalište u mestu studiranja.
Pravo na ishranu mogu ostvariti i studenti visokoškolskih ustanova čiji osnivač nije Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno koji sami finansiraju svoje studije, po ekonomskoj ceni koju utvrđuje upravni odbor ustanove studentskog standarda uz saglasnost Ministarstva.
Odluku o ostvarivanju prava studenta na ishranu iz st. 1, 2. i 3. ovog člana donosi direktor ustanove.
Student o čijem pravu nije odlučeno u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva ima pravo prigovora direktoru ustanove.
Direktor je dužan da u roku od osam dana od dana podnošenja prigovora donese odluku.
Odluka iz stava 6. ovog člana konačna je.
Pravo na ishranu studenti ostvaruju u ustanovi studentskog standarda, odnosno u ustanovi učeničkog standarda, a u mestima u kojima nema ustanova učeničkog i studentskog standarda Ministarstvo će zaključiti ugovor o obavljanju poslova ishrane studenata sa organizacijama iz oblasti ugostiteljstva.
Visinu učešća korisnika prava u troškovima ishrane propisuje ministar.
Pravo učenika na vaspitni rad
Član 8.
Pravo na vaspitni rad ima učenik koji je ostvario pravo na smeštaj u ustanovu.
Vaspitnim radom u ustanovi obezbeđuju se naročito: razvijanje intelektualnih i radnih sposobnosti učenika; očuvanje i unapređenje zdravlja učenika; pomoć u učenju i izvršavanju školskih obaveza; praćenje učenikovih postignuća; podsticanje socio-emocionalnog razvoja ličnosti učenika; razvijanje moralnih i estetskih vrednosti učenika i organizovanje slobodnog vremena učenika.
Vaspitni rad ostvaruje se na osnovu programa vaspitnog rada koji se donosi u skladu sa ovim zakonom.
Pravo na učenički kredit
Član 9.
Pravo na učenički kredit ima učenik koji ispunjava opšte uslove iz člana 4. ovog zakona, koji se školuje za obrazovni profil za deficitarno zanimanje, koji nije ponovio nijedan razred i čiji roditelj, odnosno staratelj ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Deficitarna zanimanja utvrđuje Ministarstvo prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje.
Visinu učeničkog kredita utvrđuje ministar u mesečnom novčanom iznosu koji odgovara iznosu učešća učenika u ceni smeštaja i ishrane u ustanovi.
Ministarstvo raspisuje konkurs za dodelu učeničkog kredita najkasnije tri meseca pre početka školske godine.
Odluku o dodeli učeničkog kredita donosi ministar.
Odluka iz stava 5. ovog člana konačna je.
Ministarstvo vodi evidenciju o odobrenim učeničkim kreditima.
Na osnovu odluke iz stava 5. ovog člana roditelj ili staratelj učenika zaključuje ugovor o kreditu sa Ministarstvom, kojim se bliže uređuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem i otplatom kredita.
Za tekuću školsku godinu kredit se isplaćuje učeniku preko škole koju pohađa.
Korisnika učeničkog kredita koji je u roku od šest meseci, računajući od dana sticanja svedočanstva o završenoj srednjoj školi za odgovarajući obrazovni profil, zasnovao radni odnos kod poslodavca sa kojim je prethodno zaključio ugovor o budućem zaposlenju po osnovu korišćenja kredita i koji je ostao u radnom odnosu najmanje polovinu vremena za koliko je primao kredit, Ministarstvo oslobađa obaveze otplate kredita.
Korisnik učeničkog kredita, osim u slučaju iz stava 10. ovog člana, oslobađa se obaveze otplate primljenog kredita i u slučaju vanrednog stanja, ratnog stanja, stečaja ili likvidacije privrednog društava za čije potrebe se školovao.
Korisnik učeničkog kredita dužan je da jednokratno vrati ceo iznos isplaćenog kredita ako:
1) istovremeno koristi kredit ili stipendiju drugog davaoca;
2) ne izvršava obavezu otplate kredita redovno.
Pravo na učenički kredit po odredbama ovog zakona nema učenik koji je pravo na učenički kredit ostvario u skladu sa odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Učenik za koga se utvrdi da je zloupotrebom ostvario pravo na učenički kredit – trajno gubi pravo na učenički kredit.
Bliže uslove, kriterijume za utvrđivanje redosleda, način ostvarivanja prava na učenički kredit i način vođenja evidencije o odobrenim kreditima, propisuje ministar.
Pravo na studentski kredit
Član 10.
Pravo na studentski kredit ima student koji ispunjava opšte uslove iz člana 4. ovog zakona, koji je prvi put upisan u zimski semestar studija i koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Visinu studentskog kredita utvrđuje ministar za svaku školsku godinu u mesečnom novčanom iznosu najmanje u visini učešća studenta u ceni smeštaja i ishrane, uvećanim za 20%.
Ministarstvo raspisuje konkurs za dodelu studentskog kredita najkasnije tri meseca pre početka školske godine.
Redosled kandidata utvrđuje se na osnovu uspeha ostvarenog u prethodnom školovanju i socijalno-ekonomskog statusa porodice.
Odluku o dodeli studentskog kredita donosi ministar.
Odluka iz stava 5. ovog člana konačna je.
Ministarstvo vodi evidenciju o odobrenim studentskim kreditima.
Na osnovu odluke iz stava 5. ovog člana student zaključuje ugovor o kreditu sa Ministarstvom, kojim se bliže uređuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem i otplatom kredita.
Student ima obavezu otplate kredita sa zakonskom kamatom, u skladu sa zakonom.
Krajnji rok za otplatu kredita ne može da bude duži od dvostrukog vremena korišćenja kredita.
Student je u obavezi da otpočne sa otplatom kredita najkasnije 18 meseci po isteku vremena za okončanje studija na visokoškolskoj ustanovi utvrđenog statutom visokoškolske ustanove, ukoliko nije ranije zasnovao radni odnos.
Korisnika studentskog kredita koji je tokom studija postigao prosečnu ocenu najmanje 8,50 i nije gubio nijednu godinu, Ministarstvo oslobađa obaveze otplate kredita.
Korisnik studentskog kredita dužan je da jednokratno vrati ceo iznos isplaćenog kredita ako:
1) istovremeno koristi kredit ili stipendiju drugog davaoca;
2) ne izvršava obavezu otplate kredita redovno.
Pravo na studentski kredit po odredbama ovog zakona nema student koji je pravo na studentski kredit ostvario u skladu sa odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Student za koga se utvrdi da je zloupotrebom ostvario pravo na studentski kredit – trajno gubi pravo na studentski kredit.
Bliže uslove, kriterijume za utvrđivanje redosleda, način ostvarivanja prava na studentski kredit i način vođenja evidencije o odobrenim kreditima, propisuje ministar.
Pravo na učeničku i studentsku stipendiju
Član 11.
Pravo na učeničku stipendiju ima učenik koji ispunjava opšte uslove iz člana 4. ovog zakona, koji stalno postiže odličan uspeh u učenju i vladanju i čiji roditelj ili staratelj ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Pravo na studentsku stipendiju ima student koji ispunjava opšte uslove iz člana 4. ovog zakona, koji nije gubio nijednu godinu tokom studija, koji je prema nastavnom programu visokoškolske ustanove na kojoj studira položio sve ispite iz prethodnih godina studija i postigao prosečnu ocenu najmanje 8,50 i koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Stipendija se dodeljuje bez obaveze vraćanja i isplaćuje se u mesečnom novčanom iznosu koji utvrđuje ministar za svaku školsku godinu.
Visina učeničke stipendije utvrđuje se najmanje u iznosu učeničkog kredita.
Visina studentske stipendije utvrđuje se najmanje u iznosu studentskog kredita.
Ministarstvo raspisuje konkurs za dodelu stipendija najkasnije tri meseca pre početka školske godine.
Konkurs iz stava 6. ovog člana sadrži naročito: uslove za dodelu učeničke, odnosno studentske stipendije, potrebne dokaze, rokove za prijavljivanje na konkurs i odlučivanje o dodeli stipendije.
Rang listu za dodelu stipendije utvrđuje komisija Ministarstva.
Odluku o dodeli stipendije donosi ministar.
Odluka iz stava 9. ovog člana konačna je.
Ministarstvo vodi evidenciju o odobrenim stipendijama.
Na osnovu odluke iz stava 9. ovog člana učenik, njegov roditelj ili staratelj, odnosno student zaključuje ugovor o stipendiji sa Ministarstvom, kojim se bliže uređuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem stipendije.
Pravo na učeničku, odnosno studentsku stipendiju po odredbama ovog zakona nema učenik, odnosno student koji je pravo na učeničku, odnosno studentsku stipendiju ostvario u skladu sa odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Učenik, odnosno student za koga se utvrdi da je zloupotrebom ostvario pravo na učeničku, odnosno studentsku stipendiju – trajno gubi pravo na učeničku, odnosno studentsku stipendiju.
Bliže uslove, kriterijume za utvrđivanje redosleda, način ostvarivanja prava na učeničku, odnosno studentsku stipendiju i način vođenja evidencije o odobrenim stipendijama, propisuje ministar.
Pravo učenika i studenata na odmor i oporavak
Član 12.
Učenik, odnosno student koji ispunjava opšte uslove iz člana 4. ovog zakona ima pravo na odmor i oporavak u učeničkom, odnosno studentskom odmaralištu (u daljem tekstu: odmaralište) u skladu sa ovim zakonom.
U odmaralištu iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se: smeštaj, ishrana, odmor i oporavak učenika, odnosno studenata.
Ministarstvo raspisuje konkurs za ostvarivanje prava na odmor i oporavak učenika i studenata.
Odluku o ostvarivanju prava iz stava 3. ovog člana donosi komisija koju formira ministar.
Na odluku komisije učenik, njegov roditelj ili staratelj, odnosno student ima pravo da podnese žalbu ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
O žalbi iz stava 5. ovog člana odlučuje ministar u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.
Odluka iz stava 6. ovog člana konačna je.
Studenti sa posebnim potrebama koji konkurišu za odmor i oporavak, pored redovne dokumentacije, prilažu potvrdu od nadležne zdravstvene ustanove iz mesta studiranja.
Bliže uslove, kriterijume za utvrđivanje redosleda i način ostvarivanja prava učenika i studenata na odmor i oporavak, visinu učešća korisnika prava u troškovima odmora i oporavka i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava na odmor i oporavak učenika i studenata, propisuje ministar.
Pravo na kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje
Član 13.
Radi postizanja boljeg uspeha u učenju i skladnog razvoja ličnosti učenika, odnosno studenta, ustanova organizuje kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje u skladu sa ovim zakonom, a za učenike i u skladu sa programom vaspitnog rada.
Poseban oblik aktivnosti učenika iz stava 1. ovog člana jesu takmičenja – regionalna i republička.
Bliže uslove i način ostvarivanja prava iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar.
Pohvale i nagrade učenika u ustanovi
Član 14.
Učenik koji se ističe svojim radom i aktivnostima u ustanovi pohvaljuje se i nagrađuje.
Pohvale i nagrade dodeljuju pedagoško veće ustanove.
Opštim aktom ustanove bliže se uređuju uslovi i način dodeljivanja pohvala i nagrada učenicima.
Obaveze i odgovornosti učenika i studenata u ustanovi
Član 15.
Učenik, odnosno student dužan je da prava koristi u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom ustanove i da se odgovorno odnosi prema imovini, drugim učenicima, odnosno studentima i zaposlenima u ustanovi.
Učenik, odnosno student može da odgovara disciplinski i materijalno.
Učenik, odnosno student odgovara disciplinski za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila utvrđena ovim zakonom ili opštim aktom ustanove.
Učenik, odnosno student koji u ustanovi prouzrokuje materijalnu štetu namerno ili krajnjom nepažnjom odgovara za štetu, u skladu sa zakonom. Postupak za utvrđivanje povrede obaveze i odgovornosti učenika, odnosno studenta, ustanova vodi primenom pravila opšteg upravnog postupka i okončava se rešenjem.
Povrede obaveza učenika i studenata
Član 16.
Povrede obaveza učenika, odnosno studenta mogu biti lakše i teže.
Lakše povrede obaveza propisuju se opštim aktom ustanove, a teže ovim zakonom.
Teže povrede obaveze učenika, odnosno studenta jesu:
1) zloupotreba prava na smeštaj;
2) zloupotreba prava na ishranu;
3) ustupanje prava na smeštaj i ishranu trećem licu;
4) ostvarivanje prava na smeštaj i ishranu na osnovu isprava sa neistinitim podacima;
5) falsifikovanje ili prepravljanje javne isprave na osnovu koje se ostvaruje pravo na smeštaj i ishranu;
6) izazivanje opasnosti, oštećenje ili uništavanje imovine ustanove ili drugih učenika, odnosno studenata i zaposlenih, namerno ili krajnjom nepažnjom;
7) otuđivanje imovine ustanove, drugih učenika, odnosno studenata ili zaposlenih u ustanovi;
8) držanje, nošenje i upotreba oružja, odnosno eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova;
9) prodaja, ponuda, kupovina radi prodaje, držanje, prenošenje ili posredovanje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavljanje u promet, podstrekavanje i pomaganje u upotrebi supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, odnosno psihoaktivnih supstanci i supstanci koje se mogu upotrebiti u nezakonitoj proizvodnji opojnih droga;
10) upotreba alkohola u ustanovi;
11) nasilničko ponašanje ili izazivanje i učestvovanje u tuči i drugim konfliktima u ustanovi ili na javnom mestu, kojima se ugrožava javni red i mir;
12) podsticanje, organizovanje ili učestvovanje u aktivnostima koje su zabranjene u ustanovi;
13) iznošenje, oštećenje, uništavanje evidencije ili unošenje i prepravljanje podataka u evidenciji koju vodi ustanova;
14) ponavljanje lakših povreda obaveza i kršenja odredaba kućnog reda, odnosno pravila ponašanja u ustanovi.
Sa učenikom koji učini povredu obaveze iz ovog zakona ili opšteg akta ustanova je dužna da pojača vaspitni rad aktivnostima stručnog saradnika, a kada je to potrebno – sarađuje sa školom u koju je učenik upisan i sa odgovarajućim ustanovama zdravstvene, odnosno socijalne zaštite, radi promene ponašanja učenika.
Vaspitno-disciplinske mere i postupak
za povredu obaveze učenika
Član 17.
Za povredu obaveze učeniku se može izreći vaspitno-disciplinska mera: opomena, ukor, ukor pred isključenje i isključenje iz ustanove.
Opomena i ukor se izriču za lakšu povredu obaveza učenika.
Za težu povredu obaveze, učeniku se može izreći vaspitno-disciplinska mera: ukor pred isključenje i isključenje iz ustanove.
Kada učenik izvrši težu povredu obaveze, ustanova odmah obaveštava roditelja, odnosno staratelja učenika i uključuje ga u odgovarajući postupak.
Vaspitno-disciplinsku meru u prvom stepenu izriče disciplinska komisija.
Disciplinsku komisiju iz stava 5. ovog člana obrazuje direktor ustanove.
Na odluku iz stava 5. ovog člana učenik, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo žalbe u roku od tri dana od dana prijema odluke.
Po žalbi na odluku disciplinske komisije iz stava 5. ovog člana odlučuje pedagoško veće u roku od 15 od dana podnošenja žalbe.
Žalba na odluku kojom je izrečena vaspitno-disciplinska mera isključenja učenika iz ustanove, odlaže izvršenje odluke.
Odluka pedagoškog veća po žalbi je konačna.
Cilj izricanja vaspitno-disciplinske mere jeste promena ponašanja učenika, pravilan razvoj ličnosti i socijalizacija učenika.
Vaspitno-disciplinska mera se izriče učeniku za školsku godinu u kojoj je učinjena povreda obaveze.
Učeniku kome je izrečena vaspitno-disciplinska mera za težu povredu obaveza – ukor pred isključenje, odnosno isključenje iz ustanove, prilikom konkurisanja u ustanove učeničkog standarda za narednu školsku godinu, umanjuje se ukupan broj bodova do pet.
O izrečenim vaspitno-disciplinskim merama vodi se evidencija.
Opštim aktom ustanove bliže se uređuju naročito: način i rokovi za vođenje vaspitno-disciplinskog postupka, sastav disciplinske komisije, odnosno komisije za naknadu štete, mandat, način rada i odlučivanja i slučajevi izuzeća člana komisije.
Disciplinske mere i postupak
za povredu obaveze studenta
Član 18.
Za povredu obaveza studentu se može izreći disciplinska mera: opomena, ukor, ukor pred isključenje i isključenje iz ustanove.
Opomena i ukor izriču se za lakšu povredu obaveze studenta.
Za težu povredu obaveza studentu se može izreći disciplinska mera: ukor pred isključenje i isključenje iz ustanove.
Odluku o disciplinskoj meri u prvom stepenu izriče direktor ustanove, odnosno upravnik studentskog doma.
Na odluku iz stava 4. ovog člana student ima pravo žalbe u roku od tri dana od dana prijema odluke.
Po žalbi na odluku iz stava 4. ovog člana odlučuje disciplinska komisija u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe.
Disciplinsku komisiju iz stava 6. ovog člana imenuje upravni odbor ustanove.
Žalba na odluku kojom je izrečena disciplinska mera isključenja studenta iz ustanove, odlaže izvršenje odluke.
Rešenje disciplinske komisije po žalbi konačno je.
Student kome je izrečena disciplinska mera ukor pred isključenje sledeće školske godine nema pravo na smeštaj u objektu u kome se nalazio u vreme izricanja disciplinske mere.
Student kome je izrečena disciplinska mera isključenje iz ustanove sledeće školske godine nema pravo na smeštaj u ustanovi u kojoj se nalazio u vreme izricanja disciplinske mere, odnosno u drugoj ustanovi.
Student kome je izrečena disciplinska mera isključenje iz ustanove za težu povredu obaveze iz člana 16. stav 3. tač. 1), 2) i 3) trajno gubi pravo na smeštaj i ishranu u ustanovi.
O trajnom gubitku prava iz stava 12. ovog člana ustanova obaveštava visokoškolsku ustanovu u koju je student upisan.
O izrečenim disciplinskim merama vodi se evidencija.
Opštim aktom ustanove bliže se uređuju naročito: način i rokovi za vođenje disciplinskog postupka, sastav disciplinske komisije i komisije za naknadu štete, mandat, način rada i odlučivanja i slučajevi izuzeća člana komisije.
III. USTANOVE
Vrste ustanova
Član 19.
U ustanovama učeničkog i studentskog standarda učenici, odnosno studeni ostvaruju prava iz člana 3. ovog zakona, i to: pravo na smeštaj, ishranu, odmor i oporavak, kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje, a učenici i pravo na vaspitni rad.
Ustanove učeničkog standarda jesu:
1) dom učenika – za ostvarivanje prava učenika na smeštaj, ishranu i vaspitni rad;
2) učenički centar ─ za ostvarivanje prava učenika na smeštaj, ishranu, vaspitni rad i odmor;
3) učeničko odmaralište – za ostvarivanje prava učenika na odmor i oporavak;
4) učenički kulturni centar ─ za ostvarivanje prava učenika na kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje.
Ustanove studentskog standarda jesu:
1) studentski centar – za ostvarivanje prava studenata na smeštaj i ishranu;
2) studentsko odmaralište – za ostvarivanje prava studenata na odmor i oporavak;
3) studentski kulturni centar ─ za ostvarivanje prava studenata na kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje.
Studentsko odmaralište može da obezbeđuje i odmor i oporavak učenika.
Delatnost ustanova za smeštaj i ishranu
Član 20.
Dom učenika i učenički centar jesu ustanove koje obezbeđuju smeštaj, ishranu i vaspitni rad sa učenicima.
Studentski centar jeste ustanova koja obezbeđuje smeštaj i ishranu studenata.
Dom učenika, odnosno učenički centar, može da obezbeđuje smeštaj i ishranu studenata, a studentski centar smeštaj, ishranu i vaspitni rad sa učenicima, u okviru nepopunjenih smeštajnih kapaciteta.
Odluku iz stava 3. ovog člana donosi upravni odbor ustanove, uz saglasnost ministra.
Smeštaj učenika, odnosno studenata u ustanovama iz st. 1, 2. i 3. ovog člana organizuje se odvojeno prema polu i uzrastu.
Učenicima, odnosno studentima, koji su smešteni u ustanove iz st. 1, 2. i 3. ovog člana obezbeđuju se, u skladu sa mogućnostima ustanove, kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti.
Delatnost odmarališta
Član 21.
Učeničko odmaralište i studentsko odmaralište jesu ustanove koje obezbeđuju odmor i oporavak učenika, odnosno studenata, uključujući staranje o zaštiti zdravlja i bezbednosti učenika, odnosno studenata.
Učenicima, odnosno studentima koji su smešteni u ustanove iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se, u skladu sa mogućnostima ustanove, kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti.
Delatnost učeničkog, odnosno studentskog kulturnog centra
Član 22.
Učenički kulturni centar i studentski kulturni centar jesu ustanove koje obezbeđuju organizovanje i izvođenje programa u oblasti kulture i umetnosti, a radi podsticanja kulturnog i umetničkog stvaralaštva učenika, odnosno studenata i zadovoljavanja njihovih kulturnih potreba.
Studentski kulturni centar može obavljati delatnost i pod nazivom dom kulture.
Ustanova iz stava 1. ovog člana samostalno izvodi, odnosno organizuje izvođenje kulturno-umetničkih programa i bavi se izdavačkom delatnošću.
U obavljanju delatnosti ustanova iz stava 1. ovog člana sarađuje sa organizacijama iz oblasti kulture i umetnosti.
Druga delatnost
Član 23.
Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji njene osnovne delatnosti, uz saglasnost osnivača.
U okviru svoje delatnosti, radi korišćenja slobodnih kapaciteta, ustanova može pružati usluge trećim licima, o čemu vodi posebnu evidenciju.
Deo kapaciteta ustanova može da planira za smeštaj studenata i profesora iz međunarodne razmene, na osnovu saglasnosti ministra, na osnovu međunarodnog ugovora ili pod uslovom reciprociteta.
Osnivanje
Član 24.
Ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo domaće ili strano pravno ili fizičko lice.
Kada je osnivač ustanove Republika Srbija, akt o osnivanju donosi Vlada.
Mreža ustanova
Član 25.
Broj i prostorni raspored ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mreži ustanova.
Ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave osniva se u skladu sa aktom o mreži ustanova.
Akt iz stava 1. ovog člana donosi Vlada na osnovu:
1) broja škola i učenika, odnosno visokoškolskih ustanova i studenata na određenom području;
2) specifičnosti područja (brdsko-planinsko, pogranično, nedovoljno razvijeno, nacionalno mešovito područje);
3) razvojnih specifičnosti područja na osnovu utvrđenih i planiranih potreba za zapošljavanje;
4) dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja;
5) obezbeđenosti saobraćajne komunikacije;
6) finansijskih mogućnosti Republike Srbije.
Uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti
Član 26.
Ustanova može da se osnuje ako:
1) postoji potreba za smeštajem i ishranom učenika i studenata, odnosno za odmorom i oporavkom učenika i studenata ili za kulturnim, umetničkim, sportskim i rekreativnim aktivnostima i informisanjem učenika i studenata;
2) ima program rada;
3) ima obezbeđena sredstva za osnivanje i rad.
Drugo pravno ili fizičko lice može da osnuje ustanovu ako, osim uslova iz stava 1. ovog člana, ima garanciju poslovne banke da su obezbeđena sredstva potrebna za tri godine rada, odnosno za nastavak korišćenja prava u drugoj ustanovi u slučaju prestanka rada te ustanove.
Ustanova može da počne sa radom i da obavlja delatnost ako ispunjava uslove za osnivanje i ima:
1) propisani prostor i opremu;
2) propisani broj i strukturu zaposlenih u radnom odnosu na neodređeno vreme, a u domu učenika i propisan broj vaspitača i stručnih saradnika;
3) obezbeđene higijensko-tehničke uslove, u skladu sa zakonom.
Ustanova je dužna da u poslovanju hranom koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP standarda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
Osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivično delo primanja mita ili davanja mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje.
Ustanova se upisuje u sudski registar kad nadležni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti.
Upisom u sudski registar ustanova stiče svojstvo pravnog lica.
Bliže uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanova propisuje ministar.
Standarde kvaliteta ishrane učenika i studenata propisuje ministar.
Standarde za kategorizaciju objekata učeničkog i studentskog standarda, kategorije objekata i način sticanja i promene kategorije objekata propisuje ministar.
Radna jedinica ustanove
Član 27.
Ustanova obavlja delatnost u svom sedištu.
Ustanova može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu organizovanjem radne jedinice, ako ispunjava uslove iz člana 26. stav 3. ovog zakona, u skladu sa dozvolom za rad.
Radna jedinica iz stava 2. ovog člana nema svojstvo pravnog lica.
Dozvola za rad
Član 28.
Ustanova može početi sa radom i obavljanjem delatnosti kada se rešenjem utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti (u daljem tekstu: dozvola za rad).
O zahtevu za dobijanje dozvole za rad ustanove odlučuje Ministarstvo, najkasnije u roku od dva meseca od podnošenja zahteva.
Rešenje o dozvoli za rad konačno je.
Statusne promene i promene naziva i sedišta
Član 29.
Ustanova može da vrši statusne promene, promenu naziva ili sedišta.
Odluku iz stava 1. ovog člana donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost osnivača.
Kada je osnivač ustanove Republika Srbija, saglasnost na odluku iz stava 2. ovog člana daje Vlada.
U slučaju statusne promene, promene naziva ili sedišta ustanova podnosi zahtev za izdavanje nove dozvole za rad.
Zabrana rada ustanove i oduzimanje dozvole za rad
Član 30.
Ustanovi se oduzima dozvola za rad kada joj se zabrani rad, u skladu sa zakonom.
Kada organ nadležan za vršenje inspekcijskog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način, odrediće joj rok za ispunjenje uslova, odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome će obavestiti osnivača.
Ako ustanova ne otkloni utvrđene nepravilnosti iz stava 2. ovog člana u određenom roku, Ministarstvo će rešenjem zabraniti rad ustanove i oduzeće dozvolu za rad.
Rešenje iz stava 3. konačno je.
Ministarstvo će o zabrani rada ustanove i oduzimanju dozvole za rad obavestiti osnivača.
Učenici, odnosno studenti koji su smešteni u ustanovu kojoj je zabranjen rad imaju pravo na smeštaj i ishranu u tekućoj školskoj godini u drugoj ustanovi koju odredi Ministarstvo.
Ukidanje ustanove
Član 31.
Ustanova se ukida pod uslovom propisanim zakonom kojim se uređuju javne službe.
Učenici, odnosno studenti koji su smešteni u ustanovu koja se ukida imaju pravo na smeštaj i ishranu u tekućoj školskoj godini u drugoj ustanovi koju odredi Ministarstvo.
Akt o ukidanju ustanove donosi osnivač.
Druga organizacija
Član 32.
Pojedine poslove iz delatnosti učeničkog i studentskog standarda može da obavlja i drugo pravno i fizičko lice (u daljem tekstu: druga organizacija), pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Druga organizacija može da obavlja pojedine poslove iz delatnosti učeničkog i studentskog standarda i na osnovu ugovora zaključenog sa Ministarstvom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Registar ustanova i drugih organizacija
Član 33.
Ministarstvo vodi evidenciju (u daljem tekstu: registar):
1) ustanova;
2) drugih organizacija koje obavljaju pojedine poslove iz delatnosti učeničkog i studentskog standarda.
Podaci koji se u registru vode o ustanovi obuhvataju i druge delatnosti koje ustanova obavlja.
Sadržaj i način vođenja registra propisuje ministar.
Odgovornost ustanove za bezbednost učenika, odnosno studenata
i zaposlenih
Član 34.
Ustanova je dužna da propiše mere, način i postupak zaštite i bezbednosti učenika, odnosno studenata u ustanovi, u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave i drugim nadležnim organima i službama.
Dom učenika, odnosno učenički centar obezbeđuje stalnu dostupnost vaspitača.
Ustanova je dužna da sprovodi mere iz stava 1. ovog člana i da sa sadržinom mera upoznaje učenike, njihove roditelje, odnosno staratelje, kao i studente na način utvrđen opštim aktom ustanove.
Ustanova je dužna da osigura bezbednost i zaštitu na radu zaposlenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.
Pravila ponašanja u ustanovi
Član 35.
U ustanovi se neguju odnosi međusobnog razumevanja i uvažavanja ličnosti učenika, odnosno studenata i zaposlenih.
Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.
Pravila ponašanja u ustanovi propisuje upravni odbor ustanove, polazeći od principa: tolerancije, međusobne saradnje i uvažavanja, nenasilnog rešavanja sukoba, poštovanja privatnosti i negovanja različitosti.
Zabrana diskriminacije, nasilja i zlostavljanja u ustanovi
Član 36.
U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se na otvoren ili prikriven način ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, uzrasta, seksualne orijentacije, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, konstitucije ili se podstiče na takvo ponašanje.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
U ustanovi je zabranjeno vređanje, nasilno ponašanje i zlostavljanje.
Zabrana oružja, eksplozivnih i drugih materijala, opojnih droga i alkohola u ustanovi
Član 37.
U ustanovi nije dozvoljeno držanje, nošenje i upotreba oružja, odnosno eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova, kao i prodaja, ponuda, kupovina radi prodaje, držanje, prenošenje ili posredovanje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavljanje u promet, podstrekivanje i pomaganje u upotrebi supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, odnosno psihoaktivnih supstanci i supstanci koje se mogu upotrebiti u nezakonitoj proizvodnji opojnih droga, kao i upotreba alkohola.
Zabrana stranačkog i verskog organizovanja i delovanja
u ustanovi
Član 38.
U ustanovi je zabranjeno stranačko i versko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora u te svrhe.
Bogosluženje i verski obredi mogu se obavljati u ustanovama samo u prigodnim prilikama, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica.
Statut ustanove
Član 39.
Ustanova ima statut.
Statut je osnovni opšti akt ustanove, kojim se bliže uređuju organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u ustanovi i druga pitanja, u skladu sa zakonom.
Razvojni plan ustanove
Član 40.
Ustanova ima razvojni plan.
Razvojni plan ustanove sadrži: srednjoročni cilj razvoja ustanove, prioritete u obavljanju delatnosti, plan aktivnosti i nosioce aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove.
Razvojni plan donosi upravni odbor, na predlog direktora ustanove, za period od četiri godina.
Ustanova je dužna da razvojni plan ustanove dostavi Ministarstvu.
Program vaspitnog rada u ustanovama učeničkog standarda
Član 41.
Vaspitni rad u domu učeniku, odnosno učeničkom centru ostvaruje se na osnovu programa vaspitnog rada.
Program vaspitnog rada donosi upravni odbor ustanove iz stava 1. ovog člana, na predlog pedagoškog veća, u skladu sa osnovama vaspitnog programa.
Osnove vaspitnog programa donosi Nacionalni prosvetni savet, u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.
Programom vaspitnog rada utvrđuju se: ciljevi, zadaci, vrste, trajanje i oblici rada i druga pitanja od značaja za vaspitni rad.
Vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.
Za pripadnike nacionalne manjine vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku, dvojezično ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom.
Vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku ili dvojezično, uz saglasnost ministra.
Vaspitni rad za lica koja koriste jezik znakova izvodi se na jeziku znakova i pomoću sredstava tog jezika.
Program vaspitnog rada ostvaruje se u vaspitnim grupama do 25 učenika.
Godišnji plan rada
Član 42.
Ustanova donosi godišnji plan rada, kojim se utvrđuju: vreme, mesto, način organizacije rada i nosioci ostvarivanja programa rada, posebno programa vaspitnog rada za odgovarajuću školsku godinu.
Godišnji plan rada donosi upravni odbor ustanove na osnovu razvojnog plana, a u ustanovi učeničkog standarda i na osnovu programa vaspitnog rada.
Prekid rada u ustanovi
Član 43.
Ustanova može da prekine rad u slučaju više sile i u drugim slučajevima kojima su ugroženi bezbednost i zdravlje učenika, odnosno studenata i zaposlenih.
Odluku o prekidu rada donosi upravni odbor ustanove i o tome obaveštava osnivača.
Saradnja i povezivanje ustanova
Član 44.
Radi unapređivanja obavljanja delatnosti učeničkog i studentskog standarda, ustanove sarađuju i mogu da se udružuju, u skladu sa zakonom.
Sredstva za namene iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se iz sopstvenih prihoda ustanova, iz donacija, učešćem u projektima i na drugi način u skladu sa zakonom.
Evidencija
Član 45.
Ustanove vode evidenciju i izdaju isprave učenicima i studentima, u skladu sa zakonom.
Evidencija se vodi na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a na jezicima nacionalnih manjina u skladu sa posebnim zakonom.
Dom učenika, odnosno učenički centar vodi: knjigu matične evidencije o učenicima, dnevnik vaspitnog rada, knjigu evidencije rada stručnih saradnika i evidenciju o dnevnom dežurstvu.
Dnevnik vaspitnog rada vodi vaspitač, a knjigu evidencije rada stručnog saradnika vodi stručni saradnik (pedagoška dokumentacija). Dom učenika, odnosno učenički centar, na osnovu knjige matične evidencije o učenicima, učeniku izdaje učeničku legitimaciju, odnosno elektronsku karticu.
Studentski centar vodi: knjigu matične evidencije o studentima i registarski karton studenta.
Studentski centar vodi i knjigu domaćih gostiju i knjigu stranih gostiju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kretanje i boravak stranaca.
Studentski centar, na osnovu knjige matične evidencije o studentima, studentu izdaje studentsku legitimaciju, odnosno elektronsku karticu.
Učeničko, odnosno studentsko odmaralište vodi: evidenciju o smeštenim učenicima, odnosno studentima, u skladu sa zakonom o turizmu.
Ustanove iz st. 3, 6. i 9. ovog člana trajno čuvaju knjige matične evidencije o učenicima, odnosno studentima, a ostalu evidenciju 10 godina.
Ustanove iz st. 3, 6. i 9. ovog člana dužne su da evidenciju vode u pismenoj i elektronskoj formi i da podatke upisane u evidenciju dostavljaju Ministarstvu.
Sadržaj i način vođenja evidencije i izgled i sadržaj učeničke i studentske legitimacije, odnosno elektronske kartice, kao i način i rokove dostavljanja podataka iz evidencije Ministarstvu, propisuje ministar.
Imovina ustanova
Član 46.
Upravljanje i raspolaganje imovinom koju koriste ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave uređuje se posebnim zakonom kojim se uređuje javna svojina.
IV. ORGANI USTANOVA
Organi ustanove
Član 47.
Organi ustanove jesu: direktor i upravni odbor.
Dom učenika i učenički centar pored organa iz stava 1. ovog člana imaju i pedagoško veće, kao stručni organ.
U ustanovi čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice uslovi za imenovanje upravnog odbora, njegov mandat i sastav, kao i uslovi za direktora, njegov mandat i razlozi za prestanak dužnosti, uređuju se osnivačkim aktom i statutom ustanove.
U pogledu nadležnosti upravnog odbora i direktora u ustanovi iz stava 3. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Organi ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave
Upravni odbor
Član 48.
Predsednika i članove upravnog odbora ustanove imenuje i razrešava osnivač.
Upravni odbor ustanove čiji je osnivač Republika Srbija imenuje i razrešava Vlada.
Upravni odbor imenuje se na vreme od četiri godine.
Postupak imenovanja predsednika i članova upravnog odbora pokreće se najkasnije tri meseca pre isteka mandata predsednika i članova upravnog odbora.
U upravni odbor ustanove ne može biti imenovano lice:
1) koje je na funkciji u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave, odnosno čiji su poslovi nespojivi sa obavljanjem poslova u upravnom odboru ustanove;
2) koje je već imenovano u organ upravljanja druge ustanove učeničkog i studentskog standarda;
3) koje je osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
kome je izrečena mera zaštite od nasilja u porodici;
u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Predsednik i članovi upravnog odbora ustanove nemaju pravo na naknadu.
Upravni odbor
ustanova učeničkog standarda
Član 49.
Upravni odbor doma učenika, odnosno učeničkog centra ima sedam članova uključujući i predsednika, od kojih su tri predstavnici osnivača, dva predstavnika roditelja, odnosno staratelja učenika i dva predstavnika zaposlenih u ustanovi.
Upravni odbor učeničkog odmarališta i učeničkog kulturnog centra ima pet članova uključujući i predsednika, od kojih su tri predstavnici osnivača i dva predstavnika zaposlenih u ustanovi.
Predstavnike roditelja, odnosno staratelja učenika predlaže pedagoško veće ustanove.
Predstavnike zaposlenih u ustanovi predlažu reprezentativni sindikati ustanove.
U ustanovi u kojoj nije organizovan reprezentativni sindikat predstavnike zaposlenih predlažu zaposleni većinom glasova ukupnog broja zaposlenih.
Upravni odbor
ustanova studentskog standarda
Član 50.
Upravni odbor studentskog centra, odnosno studentskog odmarališta, čiji su smeštajni kapaciteti do 1500 mesta, ima devet članova uključujući i predsednika, od kojih su četiri predstavnika osnivača, jedan predstavnik univerziteta iz sedišta ustanove, dva predstavnika studenata i dva predstavnika zaposlenih u ustanovi.
Upravni odbor studentskog centra čiji je smeštajni kapacitet preko 1500 mesta ima 13 članova uključujući i predsednika, od kojih su šest predstavnika osnivača, dva predstavnika univerziteta iz sedišta ustanove, dva predstavnika studenata i tri predstavnika zaposlenih u ustanovi.
Upravni odbor studentskog kulturnog centra i doma kulture ima devet članova uključujući i predsednika, od kojih su četiri predstavnika osnivača, jedan predstavnik univerziteta iz sedišta ustanove, dva predstavnika studenata i dva predstavnika zaposlenih u ustanovi.
Predstavnike univerziteta utvrđuje univerzitet čiji je osnivač Republika Srbija, u skladu sa opštim aktom univerziteta.
Predstavnike studenata predlažu i utvrđuju studenti koji su korisnici usluga te ustanove, na sednici studentskog parlamenta ustanove studentskog standarda.
Predstavnike zaposlenih predlažu reprezentativni sindikati ustanove.
U ustanovi u kojoj nije organizovan reprezentativni sindikat predstavnike zaposlenih predlažu zaposleni većinom glasova ukupnog broja zaposlenih.
Nadležnost upravnog odbora
Član 51.
Upravni odbor ustanove:
1) donosi statut i druge opšte akte ustanove;
2) donosi razvojni plan i godišnji plan rada i usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju;
3) donosi finansijski plan ustanove;
4) usvaja godišnji plan javnih nabavki ustanove;
5) usvaja izveštaj o poslovanju i završni račun;
6) podnosi osnivaču izveštaj o poslovanju;
7) raspisuje konkurs, obrazuje konkursnu komisiju i daje predlog za imenovanje direktora ustanove;
8) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora;
9) razmatra rezultate rada i preduzima mere za poboljšanje uslova i rezultata rada ustanove;
10) obrazuje drugostepenu disciplinsku komisiju;
11) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.
Pored akata iz stava 1. ovog člana upravni odbor doma učenika, odnosno učeničkog centra donosi i program vaspitnog rada.
Radom upravnog odbora rukovodi predsednik.
Upravni odbor donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.
Sednici upravnog odbora prisustvuje i učestvuje u radu predstavnik reprezentativnog sindikata u ustanovi, bez prava odlučivanja.
Rad upravnog odbora uređuje se poslovnikom.
Razrešenje predsednika i članova upravnog odbora
Član 52.
Osnivač ustanove razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili upravni odbor u celini:
1) na lični zahtev;
2) ako član upravnog odbora neopravdano odsustvuje sa sednica ili nesavesnim radom onemogućava rad upravnog odbora;
3) ako u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;
4) ako ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana upravnog odbora zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u upravni odbor;
5) ako upravni odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta dužan da donosi;
6) u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Novoimenovanom članu upravnog odbora mandat traje do isteka mandata upravnom odboru u celini.
Direktor ustanove
Član 53.
Direktor rukovodi ustanovom.
Za direktora ustanove može biti imenovano lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije ─ master, specijalističke strukovne studije ili specijalističke akademske studije) ili lice koje je steklo visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
Za direktora doma učenika, učeničkog centra, učeničkog odmarališta, studentskog centra i studentskog odmarališta može biti imenovano lice koje osim uslova iz stava 2. ovog člana ima i najmanje pet godina rada sa visokim obrazovanjem.
Za direktora učeničkog kulturnog centra, studentskog kulturnog centra i doma kulture može biti imenovano lice koje osim uslova iz stava 2. ovog člana ima i najmanje pet godina rada u oblasti obrazovanja ili kulture. Mandat direktora traje četiri godine.
Za direktora ne može biti imenovano lice:
1) koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivično delo primanja mita ili davanja mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje.
2) kome je izrečena mera zaštite od nasilja u porodici.
O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlučuje upravni odbor ustanove, u skladu sa ovim zakonom i statutom ustanove.
Imenovanje direktora
Član 54.
Direktora ustanove imenuje osnivač posle sprovedenog javnog konkursa.
Direktora ustanove čiji je osnivač Republika Srbija imenuje i razrešava Vlada.
Javni konkurs za imenovanje direktora oglašava se u „Službenom glasniku Republike Srbije” ili u jednom dnevnom glasilu koje izlazi na celoj teritoriji Republike Srbije.
Javni konkurs za imenovanje direktora raspisuje upravni odbor ustanove najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.
Upravni odbor ustanove obrazuje konkursnu komisiju (u daljem tekstu: komisija), koju čine: predsednik i dva člana. Predsednik i članovi komisije imaju zamenike, koji ih zamenjuju u slučaju odsutnosti.
Predsednik komisije bira se iz reda predstavnika osnivača u upravnom odboru, a jedan član je iz reda predstavnika zaposlenih u upravnom odboru.
Po sprovedenom javnom konkursu, komisija sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za imenovanje, daje mišljenje o svakom kandidatu i listu sa mišljenjem dostavlja upravnom odboru ustanove.
Ako komisija ne sačini listu kandidata ili ne dostavi mišljenje o kandidatima upravnom odboru u roku od 30 dana od dana zaključenja konkursa, upravni odbor obrazuje novu komisiju.
Upravni odbor ustanove, na osnovu dostavljene liste i mišljenja o svim kandidatima, daje predlog za imenovanje jednog kandidata i dostavlja osnivaču mišljenje o tom kandidatu.
Kada je osnivač ustanove Republika Srbija, predlog i mišljenje iz stava 9. ovog člana dostavlja se Vladi preko Ministarstva.
Ako se odluka o imenovanju direktora ne donese u roku od tri meseca od dana zaključenja javnog konkursa, raspisuje se novi javni konkurs.
Nadležnost i odgovornost direktora
Član 55.
Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove.
Direktor za svoj rad odgovara upravnom odboru i osnivaču.
Direktor:
1) zastupa i predstavlja ustanovu;
2) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u ustanovi;
3) odlučuje o korišćenju sredstava u skladu sa zakonom i odgovara za odobravanje i namensko korišćenje sredstava utvrđenih finansijskim planom ustanove;
4) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;
5) stara se o obimu i kvalitetu ostvarivanja vaspitnog programa;
6) stara se o ostvarivanju godišnjeg plana rada ustanove;
7) stara se o osiguranju kvaliteta i unapređenju rada ustanove;
8) stara se o blagovremenom obaveštavanju zaposlenih, stručnih organa i upravnog odbora o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i tih organa;
9) predlaže upravnom odboru odluke iz njegove nadležnosti i stara se o njihovom sprovođenju;
10) preduzima mere radi izvršavanja naloga inspektora iz člana 91. ovog zakona , prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;
11) podnosi izveštaj o svom radu upravnom odboru;
12) podnosi izveštaj o radu ustanove upravnom odboru i Ministarstvu;
13) sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima učenika, drugim ustanovama i organizacijama i organima jedinice lokalne samouprave;
14) saziva sednice pedagoškog veća i rukovodi tim sednicama, bez prava odlučivanja;
15) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i opštim aktom ustanove.
Kada je osnivač ustanove Republika Srbija, odnosno kada se ustanova finansira iz budžeta Republike Srbije, Ministarstvo daje saglasnost na akt iz stava 3. tačka 2) ovog člana.
Prestanak dužnosti direktora
Član 56.
Dužnost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, sticanjem uslova za prestanak radnog odnosa i razrešenjem.
Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi osnivač, po pribavljenom mišljenju upravnog odbora ustanove.
Osnivač može da razreši direktora dužnosti pre isteka mandata:
1) ako je konačnim aktom nadležnog organa utvrđeno da je ustanova, odnosno direktor odgovoran za prekršaj iz ovog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti;
2) ako je nadležni organ utvrdio da direktor ne preduzima mere za ostvarivanje planova i programa ustanove;
3) ako direktor ne postupi po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;
4) ako nadležni organ utvrdi da direktor raspolaže sredstvima ustanove, poslovnim prostorom, opremom i imovinom ustanove na nezakonit način;
5) ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim i neblagovremenim informisanjem, ometanjem sazivanja sednica upravnog odbora ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku upravnog odbora ometa rad upravnog odbora i zaposlenih;
6) ako direktor ne preduzima odgovarajuće mere prema vaspitaču, stručnom saradniku odnosno drugom zaposlenom u ustanovi koji ne izvršava svoje radne obaveze, fizički kažnjava ili vređa ličnost učenika ili studenta;
7) ako se u ustanovi vodi evidencija i izdaju isprave suprotno zakonu;
8) ako ustanova ne obezbedi čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;
9) ako ustanova zasnuje radni odnos sa vaspitačem, stručnim saradnikom i drugim zaposlenim suprotno zakonu;
10) ako ustanova ne sprovodi mere bezbednosti i zaštite učenika, odnosno studenata i zaposlenih;
11) ako se u toku mandata utvrdi da direktor ne ispunjava uslove iz člana 53. ovog zakona;
12) ako upravni odbor ne prihvati godišnji izveštaj direktora o radu ustanove;
13) ako direktor svojim postupcima onemogućava ostvarivanje prava zaposlenih ili je doprineo da se poremete odnosi u ustanovi;
14) ako direktor svojim nesavesnim radom ili prekoračenjem ovlašćenja ustanovi nanese štetu u većem obimu;
15) ako direktor ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje dužnosti direktora;
u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Prava direktora ustanove po prestanku dužnosti
Član 57.
Direktor ustanove kome je prestala dužnost, a zasnovao je radni odnos na neodređeno vreme u toj ustanovi, raspoređuje se na slobodno radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.
Ako nema slobodnog radnog mesta, direktoru prestaje radni odnos uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.
Direktoru ustanove koji je razrešen dužnosti direktora, a zasnovao je radni odnos na određeno vreme u toj ustanovi, prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o razrešenju.
Vršilac dužnosti direktora
Član 58.
Vršioca dužnosti direktora ustanove imenuje osnivač do imenovanja direktora, ako direktoru ustanove prestane dužnost, a nije raspisan konkurs ili nije okončan postupak po raspisanom konkursu ili u drugim slučajevima kada ustanova nema direktora.
Vršiocu dužnosti direktora ustanove miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je imenovan, za vreme dok obavlja tu dužnost.
Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vršioca dužnosti direktora.
Pedagoško veće
Član 59.
U domu učenika, odnosno učeničkom centru obrazuje se pedagoško veće kao stručni organ za ostvarivanje vaspitnog rada sa učenicima.
Pedagoško veće čine vaspitači i stručni saradnici koji ostvaruju vaspitni, odnosno stručni rad u domu učenika, odnosno učeničkom centru.
Pedagoško veće:
1) stara se o osiguranju i unapređivanju kvaliteta vaspitnog rada ustanove;
2) predlaže i prati ostvarivanje programa vaspitnog rada;
3) vrednuje rezultate rada vaspitača i stručnih saradnika;
4) prati i utvrđuje rezultate rada učenika;
5) pohvaljuje i nagrađuje učenike;
6) odlučuje po žalbi na odluku disciplinske komisije;
7) predlaže članove upravnog odbora iz reda roditelja odnosno staratelja učenika;
8) rešava druga stručna pitanja vaspitnog rada.
Direktor saziva i rukovodi sednicama pedagoškog veća.
Način rada i odlučivanja pedagoškog veća uređuje se statutom ustanove.
V. ZAPOSLENI U USTANOVI
Vaspitači i stručni saradnici
Član 60.
Vaspitni rad sa učenicima u domu učenika, odnosno učeničkom centru, ostvaruje vaspitač.
Stručne poslove u domu učenika, odnosno učeničkom centru obavljaju stručni saradnik – psiholog (u daljem tekstu: psiholog) i stručni saradnik – pedagog (u daljem tekstu: pedagog) .
Zavisno od potreba ustanove i programa koji se ostvaruje stručne poslove u domu učenika, učeničkom centru, odnosno drugoj ustanovi učeničkog i studentskog standarda mogu da obavljaju i drugi stručni saradnici: bibliotekar, medijatekar, zdravstveni radnik, defektolog, sociolog, animator kulturnih programa, animator sportskih aktivnosti i animator rekreativnih aktivnosti.
Stručni saradnik – asistent angažuje se radi sveobuhvatne podrške i pomoći učeniku, odnosno studentu iz osetljivih društvenih grupa, radi uključivanja u obrazovno-vaspitni sistem.
Poslove vaspitača i stručnog saradnika iz st. 1. i 2. ovog člana može da obavlja lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke strukovne studije ili specijalističke akademske studije) ili lice koje je steklo visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
Vaspitni rad i stručni poslovi u domu učenika, odnosno učeničkom centru ostvaruju se u toku školske godine.
U okviru nedeljnog punog radnog vremena vaspitač, psiholog i pedagog imaju normu od najmanje 30 sati neposrednog rada sa učenicima.
Bliže uslove u pogledu vrste obrazovanja vaspitača i stručnog saradnika iz st. 1. i 2. ovog člana i uslove i kriterijume za izbor stručnog saradnika – asistenta, kao i pedagošku normu vaspitača i psihologa i pedagoga, propisuje ministar.
Zadatak vaspitača, psihologa i pedagoga
Član 61.
Zadatak vaspitača jeste da svojim stručnim znanjem i radom osigura ostvarivanje programa vaspitnog rada, uvažavajući potrebe učenika.
U ustanovi se obezbeđuje vaspitni rad u toku dana i noćno dežurstvo.
Zadatak psihologa, odnosno pedagoga jeste da svojim stručnim znanjem, savetodavnim i drugim oblicima rada unapređuje vaspitni rad u ustanovi, pruža stručnu pomoć učenicima i podršku vaspitačima i da sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima učenika po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje učenika.
Program rada psihologa i pedagoga propisuje ministar.
Opšti uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Član 62.
U radni odnos može da bude primljeno lice pod uslovima propisanim zakonom, i ako:
1) ima odgovarajuće obrazovanje u skladu sa zakonom i opštim aktom ustanove;
2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa učenicima, odnosno studentima;
3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje.
Kada se vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, osim uslova iz stava 1. ovog člana, vaspitač mora da ima i dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje vaspitni rad.
Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana pribavlja ustanova.
Uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.
Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku trajanja radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu.
Uslovi za rad vaspitača, psihologa i pedagoga
Član 63.
Poslove vaspitača, psihologa i pedagoga može da obavlja lice koje ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa iz člana 62. ovog zakona i koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca).
Bez licence poslove vaspitača, psihologa i pedagoga može da obavlja:
pripravnik;
2) lice sa radnim iskustvom stečenim van ustanove, pod uslovima i na način koji je utvrđen za pripravnike;
3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog.
Lice iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana može da obavlja poslove vaspitača, psihologa i pedagoga bez licence, najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi.
Vaspitač, psiholog i pedagog – pripravnik
Član 64.
Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi, na određeno ili neodređeno vreme i osposobljava se za samostalan vaspitni, odnosno stručni rad vaspitača, psihologa ili pedagoga, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu.
Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao vaspitača, psihologa, odnosno pedagoga, ustanova pripravniku određuje mentora.
Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao vaspitača, psihologa, odnosno pedagoga ima pravo na polaganje ispita za licencu, posle navršenih godinu dana rada.
Pripravniku u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu – prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na određeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon položenog ispita za licencu, a radni odnos – istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.
Program uvođenja u posao vaspitača, psihologa i pedagoga, program ispita za sticanje licence, način polaganja ispita, jezik na kome se polaže ispit, troškove polaganja ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva pred kojom se polaže ispit za licencu, propisuje ministar.
Licenca i registar vaspitača, psihologa i pedagoga
Član 65.
Licenca je javna isprava.
Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar vaspitača, psihologa i pedagoga kojima je izdata licenca. U registar se unose i podaci o oduzimanju licence.
Registar je javan.
Sadržaj i način vođenja registra, kao i obrazac licence – propisuje ministar.
Izdavanje licence
Član 66.
Ministarstvo je dužno da u roku od 60 dana od dana položenog ispita izda licencu licu koje je položilo ispit za licencu.
Oduzimanje licence
Član 67.
Licenca se oduzima vaspitaču, psihologu ili pedagogu:
1) koji je tokom obavljanja poslova osuđen za krivično delo primanja ili davanja mita ili za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode i protiv pravnog saobraćaja;
2) kome je otkazan ugovor o radu zbog povrede zabrane iz čl. 36.– 38. ovog zakona.
Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.
Lice kome je oduzeta licenca nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.
Oduzeta licenca vraća se Ministarstvu preko ustanove.
Ustanova ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu dokaz o osnovu za oduzimanje licence vaspitača, psihologa ili pedagoga zaposlenog u ustanovi.
Usavršavanje zaposlenih
Član 68.
Zaposleni su dužni da se stručno usavršavaju u toku rada kada to zahteva potreba procesa rada.
Stručno usavršavanje zaposlenih planira direktor ustanove.
Vaspitač, psiholog i pedagog dužni su da se stalno stručno usavršavaju.
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ustanovi
Član 69.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ustanovi primenjuje se zakon kojim se uređuju radni odnosi, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovi odlučuje direktor ustanove, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
VI. REPUBLIČKI FOND ZA RAZVOJ NAUČNOG I UMETNIČKOG PODMLATKA
Osnivanje i ciljevi Republičkog fonda za razvoj naučnog
i umetničkog podmlatka
Član 70.
Radi sistematskog i organizovanog staranja Republike Srbije o razvoju izuzetno nadarenih učenika i studenata za naučni i umetnički rad putem odgovarajućih oblika podsticanja sposobnosti, obezbeđivanja potrebnih sredstava u toku obrazovanja i za dodatno usavršavanje, kao i podrške pri zapošljavanju na poslovima na kojima postoje uslovi za dalji razvoj njihovih sposobnosti, osniva se Republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka (u daljem tekstu: Fond).
Status i položaj Fonda
Član 71.
Fond ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom, i posluje kao javna služba.
Fond se upisuje u sudski registar.
Sedište Fonda je u Beogradu.
Zadaci Fonda
Član 72.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Fond:
1) obezbeđuje stipendije za izuzetno nadarene učenike i studente, uključujući i studije drugog i trećeg stepena;
2) pruža materijalnu pomoć za obrazovanje, odnosno usavršavanje u afirmisanim naučnim centrima van mesta stalnog boravka u zemlji i inostranstvu;
3) materijalno pomaže učešće na takmičenjima, olimpijadama znanja i drugim aktivnostima čiji je cilj afirmacija istraživačkih, odnosno umetničkih sposobnosti;
4) materijalno pomaže publikovanje naučnih i stručnih radova i prikazivanje umetničkih ostvarenja.
Poslovi iz stava 1. ovog člana obavljaju se kao povereni.
Sredstva Fonda
Član 73.
Sredstva za finansiranje Fonda obezbeđuju se:
1) iz budžeta Republike Srbije – iz sredstava namenjenih za finansiranje u oblasti prosvete, nauke i kulture;
2) iz donacija i poklona;
3) iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
Organi Fonda
Član 74.
Organi Fonda jesu upravni odbor i direktor.
Osim organa iz stava 1. ovog člana, Fond ima i stručne organe – savete po oblastima nauka.
Sastav, način izbora i zadaci saveta iz stava 2. ovog člana uređuju se statutom Fonda.
Upravni odbor Fonda
Član 75.
Upravni odbor Fonda ima pet članova uključujući i predsednika.
Predsednika i članove upravnog odbora Fonda imenuje i razrešava Vlada, na period od četiri godine.
Predsednik i članovi upravnog odbora Fonda imenuju se iz reda istaknutih naučnih, kulturnih i društvenih radnika, na predlog ministarstava u čiji delokrug spadaju poslovi prosvete, nauke, odnosno kulture.
Po dva člana upravnog odbora imenuju se na predlog ministarstva nadležnog za poslove prosvete i ministarstva nadležnog za poslove nauke, a jedan član se imenuje na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture.
Predsednik i članovi upravnog odbora Fonda mogu biti razrešeni i pre isteka mandata:
na lični zahtev;
2) ukoliko ne dolaze na sednice i ne učestvuju u radu upravnog odbora;
3) u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Nadležnost upravnog odbora Fonda
Član 76.
Upravni odbor Fonda:
1) donosi statut i druge opšte akte Fonda;
donosi godišnji program rada Fonda;
donosi finansijski plan Fonda;
odlučuje o poslovanju Fonda;
usvaja izveštaj o poslovanju i završni račun Fonda;
odlučuje o pravima i obavezama direktora;
7) donosi odluku o bližim uslovima i kriterijumima za dodelu stipendija za izuzetno nadarene učenike i studente;
8) raspisuje konkurs i donosi odluku o dodeli stipendija za izuzetno nadarene učenike i studente;
obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Vlada daje saglasnost na statut i finansijski plan Fonda.
Upravni odbor Fonda podnosi godišnji izveštaj o poslovanju Fonda Vladi.
Direktor
Član 77.
Direktora Fonda imenuje i razrešava Vlada.
Mandat direktora Fonda traje četiri godine.
Direktor može biti razrešen dužnosti i pre isteka mandata:
na lični zahtev;
2) ako mu je izrečena bezuslovna kazna zatvora za krivično delo u vršenju službene dužnosti;
3) ako je nadležni organ utvrdio da direktor ne preduzima mere za ostvarivanje ciljeva i programa rada Fonda;
4) ako direktor ne postupi po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;
5) ako nadležni organ utvrdi da direktor raspolaže sredstvima ustanove, poslovnim prostorom, opremom i imovinom ustanove na nezakonit način.
Nadležnost direktora
Član 78.
Direktor Fonda:
predstavlja i zastupa Fond;
2) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Fondu;
3) organizuje rad i rukovodi radom Fonda;
4) izvršava odluke upravnog odbora Fonda i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
5) stara se i odgovara za zakonitost rada i korišćenje i raspolaganje sredstvima Fonda;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa statutom Fonda.
Ministarstvo daje saglasnost na akt iz stava 1. tačka 2) ovog člana.
Obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova
Član 79.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Fonda obavljaju zaposleni u Fondu.
Na zaposlene u Fondu primenjuju se opšti propisi o radu.
Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju za
izuzetno nadarene učenike, odnosno studente
Član 80.
Pravo na stipendiju za izuzetno nadarene učenike imaju odlični učenici srednjih škola, koji osvoje jedno od prva tri mesta na međunarodnim i republičkim takmičenjima, koja se nalaze u kalendaru takmičenja učenika srednjih škola za odgovarajuću školsku godinu.
Pravo na stipendiju za izuzetno nadarene studente imaju studenti koji su tokom studiranja ostvarili prosečnu ocenu najmanje 9,00 i nisu gubili nijednu godinu studija.
Učenici i studenti polažu standardizovane testove, osim učenika i studenata umetničkih škola i akademija koji nisu na teoretskom odseku.
Bliže uslove za dodelu stipendija iz st. 1. i 2. ovog člana, kriterijume za utvrđivanje redosleda kandidata, način i postupak ostvarivanja prava na stipendiju propisuje upravni odbor Fonda.
Poslovi iz stava 4. ovog člana obavljaju se kao povereni.
Akt iz stava 4. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Konkurs za dodelu stipendija
Član 81.
Konkurs za dodelu stipendija za izuzetno nadarene učenike i studente raspisuje upravni odbor Fonda najkasnije tri meseca pre početka školske godine.
Konkursom iz stava 1. ovog člana oglašavaju se uslovi za dodelu stipendija, kriterijumi za utvrđivanje redosleda kandidata, broj korisnika stipendije, visina stipendije, potrebni dokumenti i rokovi za prijavljivanje na konkurs.
Pravo na stipendiju iz stava 1. ovog člana ostvaruje se u mesečnom novčanom iznosu koji utvrđuje Fond za svaku školsku godinu.
Odluku o dodeli stipendija donosi upravni odbor Fonda.
Odluka upravnog odbora Fonda iz stava 4. ovog člana konačna je.
VII. FINANSIRANjE PRAVA UČENIKA I STUDENATA
Sredstva za ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda
Član 82.
Sredstva za ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Sredstva za ostvarivanje prava na smeštaj i ishranu
Član 83.
Učenik, njegov roditelj ili staratelj, odnosno student, učestvuje u finansiranju dela troškova smeštaja i ishrane.
Student strani državljanin koji koristi usluge smeštaja i ishrane plaća ekonomsku cenu troškova smeštaja i ishrane, ukoliko nije drugačije određeno međunarodnim ugovorom, odnosno ukoliko ne postoji reciprocitet.
Student strani državljanin koji boravi na stručnoj praksi po osnovu međunarodne razmene, plaća deo troškova smeštaja i ishrane.
Visinu troškova smeštaja i ishrane, kao i visinu učešća u troškovima smeštaja i ishrane učenika, odnosno studenta i studenta stranog državljanina koji boravi na stručnoj praksi po osnovu međunarodne razmene, propisuje ministar.
VIII. FINANSIRANjE RADA USTANOVA
Izvori finansiranja
Član 84.
Ustanova stiče sredstva za obavljanje delatnosti, u skladu sa zakonom i statutom, iz sledećih izvora:
1) iz sredstava koja obezbeđuje osnivač;
2) učešćem učenika, njegovog roditelja ili staratelja, odnosno studenta u troškovima smeštaja i ishrane;
3) iz donacija, poklona i zaveštanja;
4) obavljanjem druge delatnosti i pružanjem usluga u skladu sa ovim zakonom;
5) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije
Član 85.
Ustanovama učeničkog i studentskog standarda koje su obuhvaćene aktom o mreži ustanova iz člana 25. ovog zakona obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije za:
1) nadoknadu materijalnih troškova i pripadajućih zavisnih troškova;
2) zarade i druga pripadajuća davanja;
3) tekuće održavanje zgrada i objekata;
4) investicije, odnosno unapređenje infrastrukture ustanova.
Finansiranje delatnosti obezbeđuje se kroz cenu usluge.
Ministar utvrđuje bliže uslove i način utvrđivanja cene usluga iz stava 2. ovog člana.
Ustanovama u kojima se obezbeđuje smeštaj, ishrana, odmor i oporavak učenika, odnosno studenata, naknada materijalnih troškova obezbeđuje se kroz cenu usluge.
Ustanovama u kojima se obezbeđuje prava učenika, odnosno studenata na kulturne i umetničke aktivnosti i informisanje, naknada materijalnih troškova obezbeđuje se na osnovu kriterijuma koje propisuje ministar.
Akt o organizaciji i sistematizaciji poslova
Član 86.
Ministarstvo daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i donosi rešenje o broju i strukturi zaposlenih u ustanovi čiji se rad finansira iz budžeta Republike Srbije.
Pored rešenja iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo donosi rešenje o broju i strukturi zaposlenih u drugim ustanovama koje obavljaju poslove u oblasti učeničkog standarda (zaposleni u domu učenika u srednjoj školi sa domom i drugom domu učenika), čiji se rad finansira iz budžeta Republike Srbije.
Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana donosi se u skladu sa propisom kojim se uređuju normativi i standardi za obavljanje delatnosti ustanove iz člana 26. stav 8. ovog zakona.
IX. FINANSIRANjE PROGRAMA STUDENTSKIH
UDRUŽENjA
Član 87.
Za realizaciju programa, odnosno delova programa studentskih udruženja (akademska kulturno-umetnička društva, zdravstveno-potporna udruženja, savezi studenata, studentske unije, studentske radio i televizije, studentski izdavački centri, univerzitetski sportski savezi, sportska društva i dr.), Ministarstvo dodeljuje dotacije po raspisanom javnom konkursu i zaključenom ugovoru, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad udruženja.
Pravo na dotacije iz stava 1. ovog člana imaju studentska udruženja za realizaciju programa ili delova programa kojima se obezbeđuje informisanje, ostvarivanje kulturno-umetničkih, kulturno-zabavnih, sportsko-rekreativnih i drugih aktivnosti od opšteg interesa za studente. Udruženja iz stava 1. ovog člana podnose godišnji izveštaj Ministarstvu o realizaciji programa i načinu korišćenja sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Tradicionalnim studentskim udruženjima čiji su osnivači univerziteti koje je osnovala Republika Srbija, iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za finansiranje materijalnih troškova i zarade do dva zaposlena.
X. POVERAVANjE POSLOVA AUTONOMNOJ POKRAJINI
VOJVODINI
Član 88.
Na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine poslove utvrđene članom 25. stav 3. (mreža ustanova), članom 28. stav 2. (dozvola za rad ustanove), članom 30. stav 3. (zabrana rada), članom 33. stav 1. (registar ustanova), članom 90. stav 2. (nadzor nad zakonitošću rada) i članom 91. (inspekcijski nadzor) obavlja, preko svojih organa, Autonomna Pokrajina Vojvodina.
Poslovi iz stava 1. ovog člana obavljaju se kao povereni.
Nadležni pokrajinski organi sarađuju sa Ministarstvom u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana.
Ministarstvo ima prema nadležnim pokrajinskim organima u pogledu poverenih poslova državne uprave iz stava 1. ovog člana prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava.
XI. USTANOVE ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA
NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE
KOSOVO I METOHIJA
Član 89.
Do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog poretka uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN broj 1244, na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, nad ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom.
XII.NADZOR
Član 90.
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.
Ministarstvo vrši nadzor nad zakonitošću rada ustanova, kao i inspekcijski nadzor.
Ministarstvo vrši nadzor nad zakonitošću rada Fonda i inspekcijski nadzor.
Ministarstvo ima prema Fondu, u pogledu poslova državne uprave poverenih Fondu ovim zakonom, prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava.
U domu učenika, odnosno učeničkom centru, pored nadzora iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo vrši i stručno-pedagoški nadzor.
Sanitarno-higijenski nadzor i kontrolu kvaliteta ishrane u ustanovama vrši Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata i drugi nadležni organi.
Član 91.
Poslove inspekcijskog nadzora vrši inspektor u Ministarstvu
(u daljem tekstu: inspektor).
Inspektor:
1) vrši kontrolu postupanja ustanove u pogledu pridržavanja zakona, drugih propisa i opštih akata, osim kontrole koja se odnosi na stručno-pedagošku proveru rada ustanove;
2) vrši kontrolu ispunjenosti uslova u pogledu prostora, opreme i potrebnih stručnih i drugih radnika za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove i za proširenu delatnost ustanove;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, predmete i robu;
4) naređuje merenja koja obavlja druga stručna organizacija kad ustanova sama ili preko druge stručne organizacije vrši merenja, a rezultati merenja pružaju osnov za to;
5) saslušava i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
6) preduzima mere radi ostvarivanja prava i obaveza učenika, njihovih roditelja i staratelja, studenata, vaspitača, stručnih saradnika i zaposlenih i direktora;
7) vrši kontrolu postupka prijema u ustanovu i izdavanja učeničke i studentske legitimacije;
8) vrši kontrolu vođenja propisane evidencije u ustanovi;
9) vrši pregled opštih i pojedinačnih akata ustanove, faktura i dokumentacije na osnovu kojih su fakture obračunate i ispostavljene Ministarstvu.
Inspektor je ovlašćen da:
1) naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i nedostataka i odredi rok za njihovo otklanjanje;
2) naloži rešenjem izvršenje propisane mere koja je naložena, a nije izvršena;
3) zabrani rešenjem sprovođenje radnji u ustanovi koje su suprotne ovom zakonu;
4) privremeno zabrani rešenjem rad ustanove koja obavlja delatnost, a ne ispunjava zakonom propisane uslove u pogledu prostora, opreme i potrebnih stručnih i drugih radnika;
5) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
6) obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan.
Inspektor obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Protiv rešenja inspektora iz stava 3. tač. 2), 3) i 4) ovog člana ustanova može izjaviti žalbu ministru.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Rešenje ministra doneto po žalbi konačno je.
Uslovi za inspektora
Član 92.
Poslove inspektora može da obavlja: diplomirani pravnik ili diplomirani pravnik – master, diplomirani ekonomista ili diplomirani ekonomista – master sa položenim državnim stručnim ispitom i najmanje pet godine rada u organima državne uprave, organima teritorijalne autonomije ili organima jedinica lokalne samouprave.
Stručno-pedagoški nadzor u domu učenika,
odnosno učeničkom centru
Član 93.
Poslove stručno-pedagoškog nadzora u domu učenika, odnosno učeničkom centru vrši prosvetni savetnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.
Prosvetni savetnik:
1) vrednuje kvalitet rada i ostvarivanje razvojnog plana ustanove;
2) savetuje i pruža stručnu pomoć vaspitaču, psihologu, pedagogu i direktoru radi poboljšanja kvaliteta njihovog rada i rada ustanove;
3) savetuje i pruža stručnu pomoć ustanovi u obezbeđivanju zaštite učenika, odnosno studenata i zaposlenih od diskriminacije, nasilja i zlostavljanja;
3) ostvaruje neposredni uvid u rad ustanove, vaspitača, psihologa, pedagoga i direktora;
4) prisustvuje izvođenju vaspitnog rada u domu učenika;
5) predlaže ustanovi, ministru i nadležnim organima preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u obavljanju vaspitnog i stručnog rada i za njihovo unapređivanje.
Način vršenja stručno-pedagoškog nadzora
Član 94.
Način vršenja stručno-pedagoškog nadzora, merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove, način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika propisuje ministar.
XIII. KAZNENE ODREDBE
Član 95.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova ako:
1) omogući učeniku, odnosno studentu korišćenje prava iz oblasti učeničkog ili studentskog standarda suprotno odredbama zakona;
2) obavlja drugu delatnost bez saglasnosti osnivača (član 23);
3) obavlja delatnost van sedišta ustanove u izdvojenoj radnoj jedinici koja nije odobrena dozvolom za rad ustanove (član 27);
4) počne sa radom i obavljanjem delatnosti pre nego što se utvrdi da ispunjava uslove za početak rada (član 28);
5) izvrši promenu naziva, sedišta, statusnu ili drugu promenu bez saglasnosti osnivača (član 29);
6) ne propiše ili ne sprovodi mere, način i postupak zaštite i bezbednosti učenika, odnosno studenata i zaposlenih u ustanovi (član 34);
7) ugrožava, omalovažava ili diskriminiše učenike, odnosno studente i zaposlene po bilo kom osnovu (član 36);
8) dozvoli stranačko i versko organizovanje, delovanje ili korišćenje prostora ustanove u te svrhe suprotno odredbama ovog zakona (član 38).
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i direktor, kao odgovorno lice u ustanovi.
Član 96.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj direktor ustanove:
1) ako ne preduzme mere radi izvršavanja naloga inspektora i prosvetnog savetnika;
2) primi u radni odnos zaposlenog koji ne ispunjava uslove propisane zakonom (član 62) .
XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 97.
Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine će, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi mrežu ustanova učeničkog i studentskog standarda, u skladu sa članom 25. odnosno članom 88. ovog zakona..
Nacionalni prosvetni savet će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona propisati osnove vaspitnog programa.
Ministar će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte, u skladu sa ovim zakonom.
Član 98.
Podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donošenja propisa na osnovu ovog zakona.
Član 99.
Ustanova je dužna da, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom.
Ustanova je dužna da, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, propiše mere, način i postupak radi zaštite i bezbednosti učenika, odnosno studenata iz člana 34. ovog zakona.
Ustanova je dužna da, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, donese pravila ponašanja u ustanovi iz člana 35. ovog zakona.
Ustanova je dužna da, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, donese razvojni plan ustanove.
Dom učenika, odnosno učenički centar dužan je da, u roku od šest meseci od donošenja osnova vaspitnog programa od strane Nacionalnog prosvetnog saveta, donese program vaspitnog rada.
Član 100.
Ustanova koja je upisana u sudski registar po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona dužna je da, u roku od godinu dana od stupanja na snagu podzakonskog akta iz člana 26. stav 8. ovog zakona, podnese zahtev za dobijanje dozvole za rad.
Član 101.
Osnivač ustanove imenovaće upravni odbor ustanove u skladu sa ovim zakonom, po prestanku mandata ranije imenovanog upravnog odbora.
Upravni odbor će raspisati konkurs i sprovesti postupak imenovanja direktora ustanove najmanje tri meseca pre isteka mandata direktora.
Član 102.
Vaspitač, psiholog, odnosno pedagog koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovao radni odnos u domu učenika i ima položen stručni ispit po propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, smatra se da ima licencu od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vaspitaču, psihologu, odnosno pedagogu koji je položio ispit za licencu po zakonu koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, priznaje se licenca za rad u domu učenika, odnosno učeničkom centru.
Vaspitač, psiholog, odnosno pedagog koji je zasnovao radni odnos u domu učenika pre stupanja na snagu ovog zakona, a nema položen stručni ispit po propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, niti licencu iz stava 2. ovog člana, ima obavezu da položi ispit za licencu u roku od dve godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta iz člana 64. stav 6. ovog zakona.
Vaspitaču i stručnom saradniku iz stava 3. ovog člana koji ne položi ispit za licencu u propisanom roku prestaje radni odnos.
Član 103.
Danom stupanja na snagu ovog zakona počinje sa radom Republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, sa statusom i položajem, pravima i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i preuzima prava, obaveze i arhivu Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka obrazovane Sporazumom Skupštine Socijalističke Republike Srbije, Republičke zajednice usmerenog obrazovanja, Republičke zajednice nauke i Republičke zajednice kulture o osnivanju Republičke fondacije za podsticanje razvoja obdarenih studenata i učenika za naučni i umetnički rad i njihovo zapošljavanje.
Izbor organa Fonda, u skladu sa odredbama čl. 74–78. ovog zakona, izvršiće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 104.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS”, br. 81/92, 49/93, 53/93-dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94-dr. zakon i 101/05-dr. zakon).
Član 105.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
PREDLOGA ZAKONA O UČENIČKOM I STUDENTSKOM STANDARDU
1. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o učeničkom i studentskom standardu sadržan je u odredbi člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, saglasno kojoj Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja.
2. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS“, br. 81/92, 49/93, 53/93-dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94-dr. zakon i 101/05-dr. zakon) donet je 1992. godine. Analiza primene Zakona i problema sa kojima se susreću u radu ustanove učeničkog i studentskog standarda, kao i učenici i studenti u ostvarivanju pojedinih prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda pokazala je da za dalje unapređivanje sistema učeničkog i studentskog standarda potrebno doneti novi Zakon o učeničkom i studentskom standardu.
Razlog za donošenje novog zakona jeste i u potrebi da se važeći zakon usaglasi sa Ustavom Republike Srbije. Naime, Zakon je donet 1992. godine, a izmenjen je 1993. godine, pa je, u skladu sa promenama u pravnom poretku, neophodno izvršiti i izmene zakonskih rešenja koja se odnose na izraze vezane za Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Pored toga, prema važećem zakonu pravo da osniva ustanove učeničkog i studentskog standarda ima samo Vlada Republike Srbije.
Međutim, Ustavom Republike Srbije u članu 137. stav 4. propisano je da javne službe mogu osnovati Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Razlozi za donošenje novog zakona jesu i u sledećem:
– nepostojanje ovlašćenja u važećem zakonu za donošenje pojedinih podzakonskih akata potrebnih za sprovođenje zakona, kao i nepreciznosti u ovlašćenjima koja su data za njihovo donošenje;
– neregulisanost pojedinih pitanja od značaja za rad ustanova učeničkog i studentskog standarda i za ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda;
– nepreciznosti pojedinih rešenja u Zakonu od značaja za ostvarivanje prava u učeničkom i studentskom standardu.
Učenički i studentski standard jeste podrška sistemu srednjeg obrazovanja i vaspitanja i sistemu visokog obrazovanja. Pitanje je opredeljenja i pravne tehnike da li će se rad ustanova učeničkog i studentskog standarda i prava učenika i studenata u oblasti učeničkog i studentskog standarda regulisati u okviru sistemskih zakona koji regulišu srednje obrazovanje i vaspitanje (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao opšti zakon i Zakon o srednjoj školi, kao poseban zakon) odnosno visokog obrazovanja (Zakon o visokom obrazovanju) ili će se regulisati posebnim zakonom.
Praksa je pokazala da je učenički i studentski standard specifičan i da, kao sistem, treba da ostane izvan opšteg, odnosno posebnog zakona koji uređuje sistem srednjeg obrazovanja, odnosno sistem visokog obrazovanja, a radi skladnog funkcionisanja ustanova učeničkog i studentskog standarda, koje jesu specifične u odnosu na srednje škole, odnosno visokoškolske ustanove i radi specifičnosti prava koje učenici i studenti imaju u ovoj oblasti, a koja zahtevaju posebno uređenje i praćenje.
Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da bi specifičnosti sistema učeničkog i studentskog standarda (rad ustanova i prava učenika i studenata) bilo teško uklopiti u sistem srednjeg, odnosno visokog obrazovanja, i da u našem pravnom sistemu postoji tradicija posebnog uređivanja ove ovlasti, potrebno je doneti novi zakon u oblasti učeničkog i studentskog standarda, radi usklađivanja rada ustanova učeničkog i studentskog standarda i zadovoljavanja potreba učenika i studenata, kao korisnika prava u ovoj oblasti.
U koncipiranju predloženih rešenja pošlo se od sledećih ciljeva:
– obezbeđivanje dostupnosti srednjeg i visokog obrazovanja pod najpovoljnijim uslovima svim učenicima i studentima na teritoriji Republike Srbije i bez ikakve diskriminacije (mreža ustanova učeničkog i studentskog standarda, ostvarivanje prava na smeštaj uz uvažavanje posebnih potreba učenika i studenata, podrška od strane stručnog saradnika ─ asistenta u zavisnosti od potreba korisnika usluga),
– podsticanje uspešnih učenika i studenata,
– sistematsko i organizovano praćenje i briga o razvoju izuzetno nadarenih studenata i učenika za naučni i umetnički rad, osnivanjem i uređivanjem organizacije i rada Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka;
– omogućavanje učenicima i studentima iz osetljivih društvenih grupa da ostvaruju prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda pod povoljnijim uslovima;
– uspostavljanje sistema ustanova učeničkog i studentskog standarda sa jasno definisanim uslovima za osnivanje i rad ustanova, nadležnostima organa ustanove i obavezom zaposlenih da se stručno usavršavaju;
– zabrana diskriminacije, sprečavanje negativnog ponašanja u ustanovama i briga o bezbednosti u ustanovi;
– unapređivanje stručnog rada u domu učenika i učeničkom centru;
– afirmacija programa akademskih kulturno-umetničkih društava i drugih studentskih organizacija, finansiranjem programa ovih studentskih udruženja;
– ostvarivanje potpunog nadzora nad radom ustanova (inspekcijski i nadzor nad zakonitošću rada ustanova) i posebno stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova učeničkog standarda.
3. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Poglavljem I. Predloga zakona uređene su Osnovne odredbe (čl. 1–5) – uređuje se predmet zakona, cilj učeničkog i studentskog standarda, prava učenika srednje škole i studenata u oblasti učeničkog i studentskog standarda, opšti uslovi za ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda i obavljanje delatnosti učeničkog i studentskog standarda.
Posebno, za učenike i studente iz osetljivih društvenih grupa predviđena je afirmativna mera – da ostvaruju prava iz ovog zakona, pod uslovima utvrđenim zakonom, i primenom blažih kriterijuma koje propisuje ministar.
Poglavlje II. Predloga zakona uređuje prava, obaveze i odgovornosti učenika i studenata (čl. 6-18), i to pravo učenika i studenata na smeštaj i ishranu, pravo studenata na ishranu, pravo učenika na vaspitni rad, pravo na učenički kredit, pravo na studentski kredit, pravo na učeničku i studentsku stipendiju, pravo učenika i studenata na odmor i oporavak, pravo na kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje, pohvale i nagrade učenika u ustanovi, kao i obaveze i odgovornosti učenika i studenata – vaspitno-disciplinska odgovornost učenika i disciplinska odgovornost studenata.
Poglavlje III. Predloga zakona uređuje sistem ustanova učeničkog i studentskog standarda (čl. 19-46).
Uređuju se vrste ustanova, delatnost pojedinih ustanova, obavljanje druge delatnosti, osnivanje ustanova, mreža ustanova, uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanove, organizovanje radne jedinice ustanove, dozvola za rad ustanove, statusne promene i promena naziva i sedišta ustanove, zabrana rada ustanove i oduzimanje dozvole za rad, ukidanje ustanove, obavljanje poslova iz delatnosti učeničkog i studentskog standarda od strane druge organizacije, registar ustanova i drugih organizacija, odgovornost ustanove za bezbednost učenika, odnosno studenata i zaposlenih, pravila ponašanja u ustanovi, zabrana diskriminacije, nasilja i zlostavljanja u ustanovi, zabrana oružja, eksplozivnih i drugih materijala, opojnih droga i alkohola u ustanovi, zabrana stranačkog i verskog organizovanja i delovanja u ustanovi, statut ustanove, razvojni plan ustanove, program vaspitnog rada u ustanovama učeničkog standarda, godišnji plan rada, prekid rada u ustanovi, saradnja i povezivanje ustanova, evidencija koju vode ustanove i imovina ustanova.
Za razliku od važećeg Zakona o učeničkom i studentskom standardu koji nije predviđao kategorizaciju ustanova za smeštaj i ishranu, odnosno ustanova za odmor i oporavak učenika i studenata, kao i standarde ishrane, ovaj zakon je prepoznao potrebu da se trenutno stanje u ustanovama na odgovarajući način verifikuje, radi objektivnog sagledavanja stanja, kako bi se stvorila polazna osnova za unapređivanje uslova za smeštaj, odmor i oporavak, kao i ishranu učenika i studenata, prema priznatim standardima.
Poglavlje IV. Predloga zakona uređuje organe ustanova (čl. 47-59).
Ustanove imaju upravni odbor i direktora, a u domu učenika i učeničkom centru i pedagoško veće, kao stručni organ.
Za direktora ustanove je, kao novo rešenje, predviđeno da se direktor ustanove imenuje posle sprovedenog javnog konkursa.
Poglavlje V. Predloga zakona uređuje pitanja koja se odnose na zaposlene u ustanovi, a posebno za vaspitače i stručne saradnike – psihologa i pedagoga u ustanovama učeničkog standarda (čl. 60-69).
U skladu sa koncepcijom u sistemu srednjeg obrazovanja i vaspitanja i dosadašnjom praksom, vaspitači i stručni saradnici – psiholog i pedagog u ustanovama učeničkog standarda, kao uslov za rad imaju obavezu da polože ispit za licencu, radi jedinstvenog postupanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada u svim ustanovama u nadležnosti Ministarstva.
Poglavlje VI. Predloga zakona uređuje osnivanje i rad Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka kao javne službe i uslove za dodelu stipendija izuzetno nadarenim učenicima i studentima. Poslovi Republičkog fonda obavljaju se kao povereni (čl. 70-81).
Poglavlje VII. Predloga zakona uređuje finansiranje prava učenika i studenata (čl. 82-83).
Poglavlje VIII. Predloga zakona uređuje finansiranje rada ustanova (čl. 84-86)
Poglavlje IX. Predloga zakona uređuje finansiranje programa studentskih udruženja (član 87).
Poglavlje X. Predloga zakona uređuje poveravanje poslova Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (član 88).
Poglavlje XI. Predloga zakona uređuje rad ustanova čiji je osnivač Republika Srbija na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija (član 89).
Poglavlje XII. Predloga zakona uređuje nadzor nad sprovođenjem ovog zakona (čl. 90-94).
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu zakona vrši Ministarstvo, preko inspektora i prosvetnih savetnika.
Važećim Zakonom o učeničkom i studentskom standardu nije bio regulisan način vršenja nadzora. To se u praksi pokazalo kao značajan nedostatak Zakona. Zbog odsustva jasnih ovlašćenja u Zakonu i nedovoljno specifičnih odredaba u Zakonu o državnoj upravi, za praktično obavljanje nadzora, Ministarstvo je bilo onemogućeno da efikasno sprovodi pojedine vidove inspekcijskog nadzora nad radom ustanova učeničkog i studentskog standarda.
Poglavlje XIII. Predloga zakona uređuje kaznene odredbe (čl. 95. i 96.)
Poglavlje XIV. Predloga zakona sadrži prelazne i završne odredbe (čl. 97-105).
Navedenim odredbama propisani su, između ostalog, rokovi za donošenje podzakonskih akata po ovom zakonu, rokovi za usaglašavanje rada ustanova sa zakonom, utvrđene su zaštitne odredbe za vaspitače i stručne saradnike u pogledu priznavanje prava na licencu.
Posebno, utvrđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona počinje sa radom Republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, sa statusom i položajem, pravima i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i da preuzima prava, obaveze i arhivu Republičke fondacije za razvoja naučnog i umetničkog podmlatka, koja je osnovana 1987. godine Sporazumom Skupštine Socijalističke Republike Srbije, Republičke zajednice usmerenog obrazovanja, Republičke zajednice nauke i Republičke zajednice kulture.
4. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.