PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI
Član 1.
U Zakonu o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08), u članu 12. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:
„Predsednik Vlade može biti i ministar.
Članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni su da poštuju i izvršavaju obavezna uputstva i posebna zaduženja koje im da predsednik Vlade, shodno programu i politici Vlade.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.
Član 2.
U članu 13. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Potpredsednik Vlade može biti i ministar.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 3.
U članu 22. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.”
Član 4.
Posle člana 26. dodaje se naziv člana i član 26a koji glase:
„Predstavljanje stavova Vlade
Član 26a
Članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni su da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade.
Odluku Vlade dužan je da zastupa u javnosti i član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan.
Informacije o radu Vlade ne mogu se davati suprotno načinu određenom poslovnikom Vlade ili na način na osnovu kojeg se ne može utvrditi koji član Vlade, državni sekretar i direktor posebne organizacije i službe Vlade daje informaciju.”
Član 5.
U članu 30. stav 4. menja se i glasi:
„Generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje postavljenjem novog Generalnog sekretara Vlade, ostavkom ili razrešenjem.”
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOžENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOšENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, kojom je utvrđeno da Republika Srbije uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa i članu 135. Ustava kojim je utvrđeno da se o Vladi donosi zakon.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
I OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Razlozi za donošenje predloženog zakona sadržani su u potrebi da se stvore zakonski preduslovi koji će omogućiti viši stepen jedinstvenog političkog delovanja Vlade, usklađeniji rad članova Vlade i predstavljanja Vlade i njene politike i zauzetih stavova u javnosti.
Iz navedenih razloga, predlaže se rešenje prema kome od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti (član 3. Predloga zakona – dopuna važećeg člana 22. Zakona o Vladi). Iz navedenih razloga, predlaže se i rešenje prema kome su članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade; odluku Vlade mora da zastupa u javnosti i član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan; informacije o radu Vlade ne mogu su davati suprotno načinu određenom poslovnikom Vlade ili na način na osnovu kojeg se ne može utvrditi koji član Vlade, državni sekretar i direktor posebne organizacije i službe Vlade daje informaciju (član 4. Predloga zakona – novi član 26a). Takođe, iz istih razloga predlaže se i dopuna člana 12. važećeg Zakona o Vladi (član 1. Predloga zakona); prema predloženom rešenju, članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni su da poštuju i izvršavaju obavezna uputstva i posebna zaduženja koje im da predsednik Vlade, shodno programu i politici Vlade. Predlogom zakona, takođe, precizira se da predsednik Vlade, odnosno potpredsednik Vlade može biti i ministar (čl. 1. i 2. Predloga zakona).
Da bi se obezbedilo kontinuirano delovanje i izvršavanje poslova iz nadležnosti Generalnog sekretarijata Vlade, kao „centralne” službe Vlade, predlaže se i rešenje prema kome Generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje postavljenjem novog Generalnog sekretara Vlade, ostavkom ili razrešenjem (član 5. Predloga zakona – izmena važećeg člana 30. Zakona o Vladi).
III. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
IV. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da izazove štetne posledice po rad Vlade i organa državne uprave. Naime, predložena rešenja su neposredno usmerena u pravcu stvaranja zakonskog okvira koji će obezbediti delotvorniji rad Vlade.
V. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Potrebno je da se odredbe ovog zakona primenjuju bez odlaganja, kako bi se stvorili zakonski preduslovi za delotvorniji rad Vlade i organa državne uprave.
PREGLED ODREDABA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Predsednik Vlade
Član 12.
Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice.
Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade.
PREDSEDNIK VLADE MOŽE BITI I MINISTAR.
ČLANOVI VLADE, DRžAVNI SEKRETARI I DIREKTORI POSEBNIH ORGANIZACIJA I SLUžBI VLADE DUžNI SU DA POšTUJU I IZVRšAVAJU OBAVEZNA UPUTSTVA I POSEBNA ZADUžENJA KOJE IM DA PREDSEDNIK VLADE, SHODNO PROGRAMU I POLITICI VLADE.
Član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja.
Potpredsednik Vlade
Član 13.
Potpredsednik Vlade usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade.
Predsednik Vlade može ovlastiti potpredsednika Vlade da rukovodi projektom iz delokruga više organa državne uprave.
POTPREDSEDNIK VLADE MOžE BITI I MINISTAR.
U svemu ostalom na položaj potpredsednika Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na ministre.
Nepoverenje ministru. Razrešenje ministra
Član 22.
Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru podnosi Narodnoj skupštini najmanje 60 narodnih poslanika.
Predlog za razrešenje ministra podnosi Narodnoj skupštini predsednik Vlade.
Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru počinje da se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.
OD PODNOšENJA PREDLOGA PREDSEDNIKA VLADE ZA RAZREšENJE MINISTRA DO ODLUKE NARODNE SKUPšTINE MINISTAR NE MOžE VRšITI SVOJA OVLAšćENJA, VEć NJIH PREUZIMA čLAN VLADE KOGA PREDSEDNIK VLADE OVLASTI.
PREDSTAVLJANJE STAVOVA VLADE
ČLAN 26A
ČLANOVI VLADE, DRžAVNI SEKRETARI I DIREKTORI POSEBNIH ORGANIZACIJA I SLUžBI VLADE DUžNI SU DA U JAVNIM IZJAVAMA I NASTUPIMA U JAVNOSTI IZRAžAVAJU I ZASTUPAJU STAVOVE VLADE.
ODLUKU VLADE MORA DA ZASTUPA U JAVNOSTI I čLAN VLADE KOJI JE GLASAO PROTIV NJE ILI JE BIO UZDRžAN.
INFORMACIJE O RADU VLADE NE MOGU SE DAVATI SUPROTNO NAčINU ODREđENOM POSLOVNIKOM VLADE ILI NA NAčIN NA OSNOVU KOJEG SE NE MOžE UTVRDITI KOJI čLAN VLADE, DRžAVNI SEKRETAR I DIREKTOR POSEBNE ORGANIZACIJE I SLUžBE VLADE DAJE INFORMACIJU.
Generalni sekretar Vlade
Član 30.
Vlada ima Generalnog sekretara Vlade, koga postavlja i razrešava Vlada na predlog predsednika Vlade.
Generalni sekretar odgovoran je predsedniku Vlade i Vladi.
Generalni sekretar Vlade vodi Generalni sekretarijat Vlade, stara se o izvršavanju akata Vlade i o pripremi sednica Vlade i pomaže predsedniku Vlade u drugim poslovima Vlade.
Generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje sa prestankom mandata predsednika Vlade, ostavkom ili razrešenjem.
GENERALNOM SEKRETARU VLADE MANDAT PRESTAJE POSTAVLJENJEM NOVOG GENERALNOG SEKRETARA VLADE, OSTAVKOM ILI RAZREšENJEM.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI
3. Usklađenost predloga zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acquis communautaire-om
a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) navođenje sekundarnih izvora prava BU i usklađenost sa njima
v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acguis communautaire-om
4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi
Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Da li je nacrt propisa preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
7. Učešće konsultanata u izradi Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje?