PREDLOG ZAKONA
O IZMENI ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
Član 1.
U Zakonu o zaštiti životne sredine (”Službeni glasnik RS”, broj 135/04), član 87. menja se i glasi:
”Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Naknadu iz stava 1. ovog člana svojim aktom propisuje skupština jedinice lokalne samouprave.
Obveznici plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana su imaoci prava svojine na stambenim i poslovnim zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama koji se koriste za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost).
Na nepokretnosti iz stava 3. ovog člana na kojoj je konstituisano pravo zakupa obveznik plaćanja naknade je zakupac, a ne imalac prava svojine.
Naknada iz stava 1. ovog člana određuje se prema površini nepokretnosti i plaća mesečno u visini koja ne može biti veća od najvišeg iznosa propisanog u skladu sa ovim zakonom.
Vlada propisuje najviši iznos naknade iz stava 1. ovog člana.
Jedinica lokalne samouprave aktom iz stava 2. ovog člana utvrđuje visinu, obveznike, rokove, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema usvojenim programima, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona.”
Član 2.
Vlada će propisati najviši iznos naknade u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Jedinice lokalne samouprave dužne su da usklade važeće propise o utvrđivanju naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ”Službenom glasniku Republike Srbije”.
O b r a z l o ž e nj e
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 72. tačka 5) Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine.
IIRAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU
1. Stanje normativne uređenosti
Okvir prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave utvrđen je Ustavom, Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 9/02 i 33/04) i bitno izmenjen novim zakonima u oblasti zaštite životne sredine: Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04), Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04), Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04).
Članom 18. stav1. tačka 9) Zakona o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da se jedinica lokalne samouprave stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe zaštite životne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa strateškim dokumentima i svojim iteresima i specifičnostima i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Zakonom o zaštiti životne sredine utvrđena je nadležnost jedinice lokalne samouprave u pitanjima zaštite životne sredine od lokalnog značaja (čl. 13, 42. stav 3, 43. stav 1, 61. stav 1, 62. stav 2, 68. stav1, 69. stav 1, 87, 100. stav1. i 109. stav 4). Uvedeno je načelo „integralnosti,“ „održivog razvoja,“ „odgovornosti zagađivača,“ zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“ (član 9.) i propisane obaveze i odgovornosti zagađivača životne sredine (Poglavlje VII- Odgovornost za zagađivanje životne sredine, čl. 102-108).
Primena načela ”zagađivač plaća” treba da obezbedi da zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.
Primena načela ”korisnik plaća” treba da obezbedi da svako ko koristi prirodne vrednosti plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora. U skladu sa ovim načelom, odredbom člana 84. Zakona utvrđeno je da korisnik prirodne vrednosti plaća naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti i snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom. U skladu sa članom 10. Zakona u svakoj oblasti zaštite životne sredine doneće se posebni zakoni (geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina, korišćenje zemljišta, voda i šuma, sakupljanje i promet divlje faune i flore, ribarstvo, kao i drugim posebnim zakonima). Sredstva ostvarena od naknade raspoređuju se u budžetu Republike (60%) odnosno jedinice lokalne samouprave (40%).
U skladu sa načelom «zagađivač plaća», odredbom člana 85. Zakona, utvrđeno je da je zagađivač dužan da plaća naknadu za zagađivanje životne sredine. Kriterijumi za određivanje naknada za zagađivanje su: 1) vrsta, količina ili osobine emisija iz pojedinog izvora; 2) vrsta, količina ili osobine emisija proizvedenog ili odloženog otpada; 3) sadržaj materija štetnih po životnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu. Obveznik plaćanja naknade je svako lice koje uzrokuje zagađenje životne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadrže materije štetne po životnu sredinu.
Vlada je naknadu za zagađivanje životne sredine propisala Uredbom o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS“, br. 113/05) i Uredbu o merilima i uslovima za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 113/05). Naknada za zagađivanje se određuje prema vrsti zagađivanja životne sredine za: emisije pojedinačnih izvora zagađivanja; emisije proizvedenog ili odloženog otpada; supstance koje oštećuju ozonski omotač; vozila na motorni pogon. Obveznici plaćanja naknade su sva pravna, odnosno fizička lica koja uzrokuju zagađenje životne sredine.
Članom 87. Zakona propisano je da jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima. Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i za vlasnika teretnog vozila, odnosno pravno i fizičko lice koja obavlja poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz ili za industriju na njenoj teritoriji. Visinu naknade, način plaćanja, kao i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, propisuje jedinica lokalne samouprave i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
2. Razlozi za donošenje Zakona
Osnovni razlozi za donošenje Zakona o izmeni Zakona o zaštiti životne sredine je nepravilna i nedosledna primena načela ustanovljenih i sadržanih u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine, pre svega Zakonu o zaštiti životne sredine: integralnosti, održivog razvoja, odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika, „zagađivač plaća“, „korisnik plaća“, primene podsticajnih mera, kao i u horizontalnom zakonodavstvu EU Preporuka Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC – princip „zagađivač plaća“ (Council Recommendation 75/436 Euratom, ECSC, EEC – Polluter Pay Principle). Dosadašnja primena Zakona o zaštiti životne sredine pokazala je neujednačenu praksu primene člana 87. Zakona, odnosno neusklađenost u donošenju i sprovođenju odluka jedinica lokalne samouprave kojima se propisuje naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
U primeni člana 87. Zakona prilikom donošenja odluke jedinice lokalne samouprave propisana je, ustvari, naknada za korišćenje prirodnih vrednosti (član 84. Zakona o zaštiti životne sredine), naknada za zagađivanje životne sredine (član 85. Zakona o zaštiti životne sredine), a pod nazivom „naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine“ (član 87. istog zakona). Naknada se propisuje za: korišenje prirodnih vrednosti odnosno prostora; za obavljanje delatnosti koje zagađuju životnu sredinu, čije je propisivanje u nadležnosti Republike, a ne jedinice lokalne samouprave. Vrste zagađivanja i obveznici plaćanja naknade za zagađivanje propisane su Uredbom Vlade i zagađivači ne mogu plaćati dvostruki porez, po istom kriterijumu. Pogrešna primena člana 87. predstavlja povredu materijalnih i procesnih odredaba iz čl. 85. i 87. Zakona o zaštiti životne sredine, čime se prekoračuju ovlašćenja organa lokalne samouprave utvrđena navedenim odredbama Zakona.
Naknada za zagađivanje životne sredine iz člana 85. Zakona, pod zakonom propisanim kriterijumima primenjuje se na sve zagađivače u Republici. Povredom ovog člana, kao i člana 87. istog Zakona, utvrđeno da zagađivač dva puta plaća naknadu za zagađivanje životne sredine, čime se dovedi u neravnopravan, odnosno nejednak položaj u odnosu na druge zagađivače koji obavljaju istu delatnost na teritorijama drugih opština.
Izmenom Zakona o zaštiti životne sredine ostavaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom odnosno pravilna primena ustanovljenih načela i naknada koje plaćaju njihovi obveznici po članu 84, 85 i 87. Zakona:
integracija politike zaštite i unapređivanja životne i ekonomske politike;
usklađenost odluka jedinica lokalne samouprave kojima se propisuje naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine;
obaveze svakog ko koristi prirodne vrednosti da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora,
zagađivač, kao obveznik, plaća državi samo jedanput naknadu za zagađivanje životne sredine i snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini;
primena ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine.
3. Neka međunarodna iskustva
Koncept održivog razvoja usvojila je Evropska Unija 1990, a Ujedinjene nacije 1992. godine. Razvijene zemlje, posebno članice EU i SAD, politici zaštite životne sredine daju prioritetno mesto u okviru razvojnih politika. Težište politike zaštite životne sredine je visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima („zagađivač plaća“, „korisnik plaća“). Politika zaštite životne sredine usmerena je na izvore zagađivanja, s ciljem da se obezbedi uravnotežen odnos između razvojnih interesa i potreba zaštite životne sredine. Integralni pristup proglašen je osnovom politike zaštite životne sredine i svih politika na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Rešavanje problema industrijskog zagađenja zasniva se na primeni principa “zagađivač plaća” u skladu sa Preporukom Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC – princip „zagađivač plaća“ (Council Recommendation 75/436 Euratom, ECSC, EEC – Polluter Pay Principle) i Preporukom OECD – „Zagađivač plaća“. Da bi ispunila propisane standarde za zaštitu životne sredine, industrija mora da investira u zaštitu životne sredine sopstvenim sredstvima i korišćenjem kredita i drugih instrumenata na tržištu kapitala. Troškovi zaštite životne sredine su sadržani u ceni proizvoda i usluga koji prouzrokuju zagađenje u proizvodnji i/ili potrošnji. Podeljeni su u nekoliko kategorija: troškovi sprečavanja i kontrole zagađivanja troškovi emisije (naknada za ispuštanje zagađujućih materija u životnu sredinu; troškovi za proizvodnju, distribuciju i potrošnju proizvoda štetnih za životnu sredinu; opterećenja korisnika troškovima za korišćenje usluga (sakupljanje otpadaka i dr), troškovi naknade štete, uključujući i zagađenje nastalo usled udesa (značajan nivo zagađivanja, odnosno štete). Za emitovanje zagađujućih materija deo prikupljenih sredstava naknade za zagađivanje vraća se uplatiocima kroz finansiranje opreme za kontrolu zagađenja i usavršavanje tehnologija za smanjenje zagađenja.
Namensko korišćenje sredstava za zaštitu životne sredine predstavlja ključni elemenat za izgradnju svrsishodnog sistema finansiranja zaštite životne sredine. Finansiranje zaštite životne sredine u zemljama u tranziciji vrši se uglavnom sredstvima prikupljenim na nacionalnom nivou, a jedan deo potreba se može zadovoljiti inostranim stredstvima. Preveliki stepen decentralizacije i prenošenja brojnih nadležnosti na lokalne organe, koji su kadrovski neadekvatno opremljeni, u praksi se pokazalo kao otežavajući faktor za fikasnu primenu ekonomskih instrumenata. Iz tog razloga su bili brojni problemi u primeni zakonskih propisa koji su se razvijali i menjali. Iskustvo zemalja srednje Evrope (Poljska, Republika Češka i Slovačka) pokazuje da je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine omogućilo prikupljanje značajnih sredstava i delovalo kao katalizator za bitna ulaganja kroz odobravanje povoljnih kredita i bespovratnih sredstava za investiranje u zaštitu životne sredine.
III OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Preloženom izmenom člana 87. propisano je da jedninica lokalne samouprave može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, kao opštu obavezu. Precizno su definisani kriterijumi za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i obveznici plaćanja: imaoci prava svojine odnosno zakupci stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija. Vlada propisuje najviši iznos naknade. Predviđeno je da visinu naknade, obveznike, rok i način plaćanja, kao i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja propisuje jedinica lokalne samouprave. Sredstva ostvarena od osnovu naknade koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema usvojenim programima, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona. Jedinice lokalne samouprave dužne su da usklade važeće propise o utvrđivanju naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona (čl. 1. do 3).
IV ANALIZA EFEKATA
1. Određivanje problema koji zakon treba da reši
Po osnovu člana 87. Zakona u praksi se donose odluke kojima se pod nazivom „naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine“, propisuje ustvari naknada za korišćenje prirodnih vrednosti iz člana 84. Zakona (promena vrste ekosistema u prostoru, za zakonom ustanovljena ograničenja u režimu korišćenja nedržavnog prostora, devastiran i nerekultivisan prostor i dr.) i naknada za zagađivanje životne sredine iz člana 85. Zakona.
Prema odredbi člana 84. Zakona obveznici plaćanja naknade za korišćenje prirodnih vrednosti utvrđuju se u skladu sa posebnim zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti zaštite životne sredine. Deo sredstava ove naknade u visini 40% ustupa se kao javni prihod jedinici lokalne samouprave. U skladu sa članom 85. navedenog zakona obveznici plaćanja naknade za zagađivanje utvrđuju se prema vrsti zagađivanja koja potiču od izvora zagađivanja odnosno postrojenja koja obavljaju delatnost za koju se izdaje integrisana dozvola. Deo sredstava te naknade u visini 60% ustupa se kao javni prihod jedinici lokalne samouprave.
Član 87. Zakona daje mogućnost jedinici lokalne samouprave da, u okviru svojih prava i dužnosti, propiše naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima. U praksi odredba člana 87. Zakona tumači se na takav način da jedinica lokalne samouprave ima pravo da, kao obveznike plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obuhvati zagađivače koji su već obveznici plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine iz člana 85. ovog zakona, a čiji se deo ustupa kao javni prihod jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji ostvari. Naime, članom 98. stav1. tačka 8. pod (1) Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da Republika ustupa deo naknade za zagađivanje životne sredine jedinici lokalne samouprave kao javne prihode koji se ostvare na njenoj teritoriji.
Takođe, u stavu 4. člana 87. utvrđeno je da se sredstva prikupljena preko tih naknada moraju namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine, a u skladu sa članom 18. stav 1. tačka 9) Zakona o lokalnoj samoupravi. Međutim, programom se u praksi predviđaju stavke koje predstavljaju nenamensko korišćenje sredstava (umesto za zaštitu životne sredine, sredstva bi se koristila npr. za očuvanje i izgradnju saobraćajnica, unapređenje zdravstvene, socijalne i dečije zaštite, izgradnju ambulante, izgradnju škole i dr).
Naime, jedinica lokalne samouprave saglasno članu 87. Zakona o zaštiti životne sredine i članu 18. stav 1. tačka 9. Zakona o lokalnoj samoupravi, a u vezi sa članom 98. stav 1. tačka 8. istog zakona, može da utvrdi posebnu naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pitanja od lokalnog značaja koja proizilaze iz zakonom utvrđenih prava i dužnosti.
Takođe, u praksi svojim aktima jedinice lokalne samouprave godišnje utvrđuju naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine za vlasnike i zakupce stanova odnosno poslovnih prostorija koja je različita po opštinama, odnosno gradovima, kako u pogledu kriterijuma, tako i visine, odnosno načina plaćanja (mesečno/ godišnje), što se može zaključiti iz sledeće tabele:
Primeri pojedinih jedinica lokalne samouprave na osnovu Odluka koje se primenjuju
Naziv jed. lokalne samouprave Stambeni prostor 65m2 Poslovni prostor 600m2 Mesečno godišnje mesečno Godišnje din/m2 Ukupnodinara Ukupnodinara din/ m2 ukupnodinara Ukupnodinara Beograd 0,60 39,00 468,00 1,20 720,00 8.640,00 Novi Sad 0,10 6,50 78,00 0,18 108,00 1.296,00 Boljevac 0,20 13,00 156,00 0,60 360,00 4.320,00 Lapovo 0,30 19,50 234,00 0,70 420,00 5.040,00 Kula 0,25 16,25 195,00 0,75 450,00 5.400,00
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Izmenom Zakona obezbediće se ostvarivanje konkretnih ciljeva:
primena načela «zagađivač plaća» koja zahteva primenu pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije
primena načela «korisnik plaća» na sve korisnike prirodnik vrednosti pod uslovima, kriterijumima i na način koji će biti propisan posebnim zakonima (geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina, korišćenje zemljišta, voda i šuma, sakupljanje i promet divlje faune i flore, ribarstvo, kao i drugim posebnim zakonima)
ostvarivanje zajemčenog prava stranom licu da obavlja privrednu ili drugu delatnost i prava po osnovu ulaganja i poslovanja, pod jednakim uslovima koja su zakonom utvrđena za domaća lica, a u skladu sa članom 57. Ustava Republike Srbije
sprečavanje da jedinice lokalne samouprave donose odluke za koje nisu nadležne, propisivanjem naknade za zagađivanje životne sredine iz člana 85. Zakona, koja je u isključivoj nadležnosti Vlade
sprečavanje propisivanja naknade za zagađivanje životne sredine koje ne spada u prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave iz člana 87. Zakona i člana 98. Zakona o lokalnoj samoupravi
preciziranje kriterijuma i propisivanje gornjeg limita naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, odnosno obveznika plaćanja (vlasnici odnosno zakupci stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija)
obezbeđivanje pravne sigurnosti i ravnopravnog položaja obveznika plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u odnosu na druge obveznike da tu naknadu plaćaju samo jednom odnosno po članu 85. Zakona
sprečavanje nenadoknadive štete koja se nanosi ne samo obvezniku, već i Republici u celini, odnosno bitno narušavanje opšteg interesa
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema
Imajući u vidu osnovnu nameru zakonodavca prilikom donošenja Zakona, prirodu i složenost problema u praksi i mogućnost različitih tumačenja i pogrešne primene člana 87. Zakona, iako su doneti podzakonski propisi po osnovu čl. 85. i 86. Zakona kojima se precizno uređuju vrste zagađivanja, kriterijumi za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznici, visina i način obračunavanja i plaćanja naknade, uslovi i merila za povraćaj, oslobođenje i smanjenje naknade, druge mogućnosti nisu razmatrane. Takođe, u fazi izrade su posebni zakoni koji uređuju upravljanje prirodnim resursima u skladu sa EU zahtevima (član 84. Zakona).
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Donošenje zakona je najbolje rešenje radi efikasnije i potpunije zaštite životne sredine, jer se time obezbeđuje pravna sigurnost svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost koja zagađuje životnu sredinu – „zagađivača“ da neće za zagađivanje plaćati dva puta naknadu (naknadu za zagađivanje i naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine). Takođe, time se opravdava i dosledna primena principa „korisnik plaća“. Na ovaj način izbećiće se u praksi slobodno tumačenje zakona i nezakonita primena, jer volja i namera zakonodavca nije da se isti pravni subjekat tereti plaćanjem dva poreza za istu stvar pod drugačijim nazivom.
5. Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja predložena u zakonu
Predloženo rešenje će pozitivno uticati na korisnike prirodnih resursa, odnosno zagađivače jer će naknadu za zagađivanje i naknadu za korišćenje prirodnih resursa izričito plaćati po osnovu člana 84. odnosno 85. Zakona. Predložena rešenja u zakonu uticaće na:
1) imaoce svojine odnosno zakupce nepokretnosti – stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija, u skladu sa važećim zakonodavstvom. Takođe, zakon predviđa mogućnost propisivanja olakšica za određene kategorije obveznika plaćanja (to mogu biti socijalno ugrožene kategorije, kuće na selu, vikendice, privredni sektor-turizam i usluge i dr);
2) jedinice lokalne samouprave koje će po ujednačenim kriterijumima (površina nepokretnosti, plaćanje mesečno) propisivati naknadu do visine čiji najviši iznos utvrđuje Vlada i sredstva naknade namenski trošiti za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave, u skladu sa svojim specifičnostima i potrebama.
Pri izradi propisa Vlade kojim se utvrđuje najviši iznos naknade kao polazna osnova će poslužiti postojeći iznosi koji se naplaćuju na osnovu donetih odluka jedinica lokalne samouprave, stim što bi najviši iznos naknade trebalo da se kreće do najvišeg iznosa koji je sada u primeni, uz godišnje usklađivanje naknade sa stopom rasta cena na malo, prema podacima republičke organizacije nadležne za poslove statistike.
Sredstva po osnovu ove naknade mogu se koristiti za sledeće namene:
Izveštavanje javnosti o stanju životne sredine na teritoriji jedinice lokalne samouprave
Edukativne programe
Plan ozelenjavanja, zasađivanje drveća, podizanje novih zelenih površina i održavanje postojećih
Zaštitne pojaseve u okolini stambenih objekata
Plan uređenja priobalja
Finansiranje projekata očuvanja, zaštite i unapređivanja životne sredine, u skladu sa lokalnim planovima u oblasti zaštite životne sredine
6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima
Propisivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za vlasnika odnosno zakupca nepokretnosti u smislu ovog zakona, ne izaziva dodatne troškove građanima odnosno privredi. Naime, ova naknada je do sada obuhvatala: naknadu za vlasnike i zakupce stanova odnosno poslovnih prostorija; naknadu za zagađivanje i naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti. Predloženom izmenom obveznici plaćanja naknade za korišćenje prirodnih vrednosti (član 84) i obveznici plaćanja naknade za zagađivanje (član 85) neće plaćati istu vrstu naknade i po članu 87. Zakona, čime se onemogućava opterećenje troškovima koje su do sada snosili ovi obveznici plaćanja. Takođe, ujednačavanje kriterijuma za propisivanje naknade za građane, odnosno privredni sektor, kao i utvrđivanje najvišeg iznosa naknade prema površini nepokretnosti obezbediće da poslovni sektor deli sudbinu građana u određenoj lokalnoj zajednici (lokalne uslove). Predloženom izmenom člana 87. obezbeđuje se da Vlada utvrđuje najviši iznos naknade koje snose privredni sektori, čime će se sprečiti da se ove naknade propisuju na osnovu neujednačenih kriterijuma i u različititim visinama.
7. Da li su pozitivni efekti donošenja zakona takvi da opravdavaju troškove
S obzirom na ciljeve koje bi trebalo izmenom Zakona ostvariti u odnosu na odgovornost korisnika prirodnih resursa odnosno zagađivača (pravilna primena načela „korisnik plaća“ i „zagađivač plaća“, odnosno sprovođenje odgovornosti zagađivača na zakonit način), a koji su istovremeno ustanovljeni i u javnom interesu, odnosno u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini), stoga pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove.
To posebno ukazuje činjenicu da načelo „zagađivač plaća“ nije načelo „pravičnosti“. Ovo načelo ne znači kaznu za zagađivača već preduzimanje svih mera zagađivača, kako preventivnih tako i sanacionih mera. Naknada koja se može propisati od strane jedinice lokalne samouprave samo predstavlja opštu obavezu obveznika plaćanja kojom se doprinosi sprovođenju mera u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine
8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Izmena člana 87. Zakona, s obzirom na pitanja koju uređuje, nema za cilj stimulaciju novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju. Utvrđivanjem najvišeg limita naknade sprečavaju se jednostrane odluke jedinica lokalne samouprave koje bi mogle da dovedu u pitanje razvoj pojedinih privrednih grana.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu
Zaintresovane strane, uključujući i jedinice lokalne samouprave su nakon donošenja Zakona o zaštiti životne sredine, zatražile od Ministarstva nauke i zaštite životne sredine uputstvo za primenu člana 87. Zakona. Primenjujući ovaj član u praksi jedinice lokalne samouprave su ukazale da je nejasno kakvu vrstu naknade u smislu ovog člana mogu propisivati, u odnosu na naknade iz čl. 84. i 85. Zakona. Zatraženo je da se izmeni član 87. s obzirom da su primenom ovog člana obveznici dovedeni u neravnopravni položaj. Uvažavajući stavove i mišljenja zainteresovanih strana predloženo je rešenje kojim se rešava navedena pravna situacija. Izmenom zakona preciznije se definiše naknada i obveznici plaćanja u odnosu na naknade iz čl. 84. i 85. Zakona, kao i najviši iznos naknade koji jedinice lokalne samouprave mogu propisati svojim odlukama.
10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona
Sprovođenje ovog zakona zahteva da jedinice lokalne samouprave donesu svoje propise roku od dva meseca od dana stupanja na snagu zakona. Primenom ove regulatorne mere obezbediće se usaglašenost u pravnom sistemu odnosno donošenje propisa jedinica lokalne samouprave koji će biti usaglašeni sa kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje utvrđenim ovim zakonom.
V SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Donošenje ovog zakona neće izazvati troškove u budžetu Republike. S obzirom da je propisivanje naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine izvorna nadležnost jedinice lokalne samouprave, saglasno poslovima utvrđenim Zakonom o lokalnoj samoupravi, sprovođenje Zakona neće zahtevati dodatne troškove (povećanje broja zaposlenih i nabavku nove opreme).
ODREDBA ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE KOJE SE MENjA
Naknada jedinice lokalne samouprave
Član 87.
Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima.
Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i za vlasnika teretnog vozila, odnosno za pravno i fizičko lice koje obavlja poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji.
Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog člana, način plaćanja, kao i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, propisuje jedinica lokalne samouprave.
Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine.
JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOŽE, IZ OKVIRA SVOJIH PRAVA I DUŽNOSTI, PROPISATI NAKNADU ZA ZAŠTITU I UNAPREĐIVANjE ŽIVOTNE SREDINE.
NAKNADU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SVOJIM AKTOM PROPISUJE SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.
OBVEZNICI PLAĆANjA NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU IMAOCI PRAVA SVOJINE NA STAMBENIM I POSLOVNIM ZGRADAMA, STANOVIMA I POSLOVNIM PROSTORIJAMA KOJI SE KORISTE ZA STANOVANjE ODNOSNO OBAVLjANjE POSLOVNE DELATNOSTI (U DALjEM TEKSTU: NEPOKRETNOST).
NA NEPOKRETNOSTI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NA KOJOJ JE KONSTITUISANO PRAVO ZAKUPA OBVEZNIK PLAĆANjA NAKNADE JE ZAKUPAC, A NE IMALAC PRAVA SVOJINE.
NAKNADA IZ STAVA 1. ODREĐUJE SE PREMA POVRŠINI NEPOKRETNOSTI I PLAĆA MESEČNO U VISINI KOJA NE MOŽE BITI VEĆA OD NAJVIŠEG IZNOSA PROPISANOG U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
VLADA PROPISUJE NAJVIŠI IZNOS NAKNADE.
JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE AKTOM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA UTVRĐUJE VISINU, OBVEZNIKE, ROKOVE, NAČIN PLAĆANjA NAKNADE I OLAKŠICE ZA ODREĐENE KATEGORIJE OBVEZNIKA PLAĆANjA.
SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KORISTE SE NAMENSKI ZA ZAŠTITU I UNAPREĐIVANjE ŽIVOTNE SREDINE PREMA USVOJENIM PROGRAMIMA, ODNOSNO LOKALNIM AKCIONIM I SANACIONIM PLANOVIMA, U SKLADU SA STRATEŠKIM DOKUMENTIMA KOJI SE DONOSE NA OSNOVU OVOG ZAKONA I POSEBNIH ZAKONA.