Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju

P R E D L O G Z A K O N A

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA

O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

Član

U Zakonu o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05 – ispravka, 57/11, 110/12 – US i 119/12), u članu 17. stav 1. tačka 21) menja se i glasi:

„21) lica starija od 18 godina koja se bave poljoprivrednom delatnošću, kao nosioci domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili članovi mešovitog domaćinstva, a koji nisu na školovanju, odnosno nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz tačke 17) ovog stava, kao i korisnici penzije;”.

Posle stava 3. dodaju se st. 4-7. koji glase:

„Poljoprivrednim domaćinstvom, porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno mešovitim domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda, bez obzira na srodstvo između njegovih članova, na poljoprivrednom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, drugog zemljišta ili građevinske celine na kojem se obavlja stočarska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pečurki, puževa, pčela i drugi uzgoj ili gajenje.

Nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u smislu ovog zakona, je lice koje je obveznik poreza na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemljišta ili poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu i porez na dohodak građana.

Član poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva, u smislu ovog zakona, je lice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u mešovitom domaćinstvu, i koje ispunjava druge uslove propisane ovim članom za sticanje svojstva osiguranika po osnovu bavljenja poljoprivrednom delatnošću.

Lica koja ispunjavaju uslove iz stava 1. tačka 21) ovog člana, kao i uslove iz st. 4-6. ovog člana ne mogu steći svojstvo osiguranika po članu 22. ovog zakona.”

Član 2.

U članu 20. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Osiguraniku iz člana 17. stav 1. tačka 21) ovog zakona, prestaje svojstvo osiguranika po tom osnovu, bez obzira na godine života, ako je nadležni organ utvrdio potpuni gubitak radne sposobnosti.”

Član 3.

U članu 22. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

„4) osobe sa invaliditetom čiji je invaliditet utvrđen po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata;”.

Tačka 7) menja se i glasi:

„7) korisnici novčane socijalne pomoći, odnosno korisnici smeštaja u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, odnosno korisnici posebne novčane naknade za roditelja, po propisima o socijalnoj zaštiti;”.

Tačka 8) menja se i glasi:

„8) korisnici porodične invalidnine po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata;”.

U tački 9) posle reči: „nezaposlena lica” reči: „i druge kategorije socijalno ugroženih lica” brišu se.

U stavu 4. posle reči „SFRJ” briše se zapeta i dodaju se reči: „ili status raseljenog lica,”.

Član 4.

U čl. 26, 70, 71, 77, 78, 81, 83, 85, 104, 105, 120, 154, 156, 158, 159, 195, 217, 244 i 245. reči: „lekarska komisija” u određenom padežu zamenjuju se rečima: „stručno-medicinski organ” u odgovarajućem padežu.

Član 5.

U članu 33. na kraju stava 4. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „kao i povredu pri dolasku, odnosno povratku sa posla.”

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

„Povredom na radu u smislu stava 4. ovog člana ne smatra se profesionalno oboljenje.”

Dosadašnji st. 5, 6. i 7. postaju st. 6, 7. i 8.

Član 6.

U čl. 34, 65-68, 76, 79, 106, 145, 151, u nazivu pododeljka iznad člana 154, u čl. 154-164, 171,172, 212 i 213. reči: „prvostepena lekarska komisija” u određenom padežu zamenjuje se rečima: „prvostepeni stručno-medicinski organ ” u odgovarajućem padežu.

Član 7.

U članu 50. u tački 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5) koja glasi:

„5) dobrovoljni davalac tkiva i organa.”

Član 8.

U članu 55. st. 4. i 5. brišu se.

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 4. i 5.

U dosadašnjem stavu 7. koji je postao stav 5. reči: „iz st. 2. i 5. ovog člana” zamenjuju se rečima: „iz stava 2. ovog člana”.

Član 9.

U članu 61. stav 1. tačka 8) reči: „estetske rekonstrukcije dojke koje su nastale nakon mastektomije”, zamenjuju se rečima: „estetske rekonstrukcije obe dojke nakon urađene mastektomije jedne ili obe dojke”.

Član 10.

Član 66. menja se i glasi:

„Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za osiguranika koji je upućen na rad u inostranstvo izdaje se za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo, i ne može se izdati osiguraniku ukoliko prvostepeni stručno-medicinski organ, pre odlaska osiguranika u inostranstvo, utvrdi da postoje smetnje u pogledu zdravstvenog stanja osiguranika.

Članu uže porodice osiguranika iz stava 1. ovog člana potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu izdaje se za isti period za koji se izdaje i osiguraniku.

Potvrda korišćenju zdravstvene zaštite za vreme privremenog boravka u inostranstvu iz člana 64. ovog zakona izdaje se osiguranom licu najduže za period od 90 dana od dana izdavanja potvrde.”

Član 11.

U čl. 79. i 145, u nazivu pododeljka iznad člana 156, u čl. 156, 157, 160, 161, 163, 164, 212. i 213. reči: „drugostepena lekarska komisija” u određenom padežu zamenjuju se rečima: „drugostepeni stručno-medicinski organ” u odgovarajućem padežu.

Član 12.

U članu 84. stav 2. posle reči: „člana” dodaje se reč: „poslodavcu”.

Član 13.

U članu 88. stav 1. reči: „prethodna tri meseca” zamenjuju se rečima: „prethodnih šest meseci”.

Član 14.

U članu 89. stav 2. reči: „tri meseca” zamenjuju se rečima: „šest meseci”.

U stavu 3. reči: „tri kalendarska meseca” zamenjuju se rečima: „šest kalendarskih meseci”.

U stavu 4. reči: „tri meseca” zamenjuju se rečima: „šest meseci”.

Član 15.

U članu 90. reč: „tromesečju”, u određenom padežu, zamenjuje se rečju: „polugođu” u odgovarajućem padežu.

Član 16.

U članu 96. stav 5. reči: „na račun osiguranice iz stava 3. ovog člana”, zamenjuju se rečima: „na račun poslodavca”.

Član 17.

U članu 142. posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:

„Izuzetno od stava 5. ovog člana za osigurana lica za koja doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje nije redovno izmirivan, isprava o osiguranju, kao i posebna isprava za korišćenje zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvena kartica overavaće se pod uslovom da je obveznik uplate doprinosa započeo sa izmirivanjem zaostalih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i nastavio sa njihovim redovnim i kontinuiranim izmirivanjem.

Overa isprave o osiguranju, posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvene kartice u skladu sa stavom 7. ovog člana vršiće se na način propisan opštim aktom Republičkog fonda. ”

Član 18.

U članu 145. stav 3. menja se i glasi:

„Republički fond opštim aktom bliže uređuje način rada, imenovanje i razrešenje, organizaciju, teritorijalnu raspoređenost i kontrolu ocene prvostepenog, odnosno drugostepenog stručno-medicinskog organa.”

Član 19.

U članu 154. stav 1. menja se i glasi:

„Prvostepeni stručno-medicinski organ ima jednog člana i jednog zamenika člana koga raspoređuje, odnosno imenuje direktor Republičkog fonda.”

Stav 2. briše se.

Član 20.

U članu 155. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Prvostepeni stručno-medicinski organ daje ocenu o nastupanju povrede na radu u skladu sa članom 33. ovog zakona, u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.”

Član 21.

U članu 156. stav 2. menja se i glasi:

„Drugostepeni stručno-medicinski organ ima jednog člana i jednog zamenika člana koga raspoređuje, odnosno imenuje direktor Republičkog fonda.”

Stav 3. briše se.

Član 22.

U članu 160. stav 2. i u članu 161. stav 2. reč: „komisija” u određenom padežu, zamenjuje se rečima: „stručno-medicinski organ” u odgovarajućem padežu.

Član 23.

Naziv odeljka: „2. Arbitraža” i čl. 184. i 185. brišu se.

Član 24.

U članu 190. stav 2. posle reči: „direktor Republičkog fonda” stavlja se tačka, a tekst do kraja stava briše se.

Član 25.

U članu 197. u st. 2 i 3. reči: „reosiguravajućeg društva” zamenjuju se rečima: „Garantnog fonda”.

Član 26.

U članu 212a stav 4. na kraju stava tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „ako ovim zakonom nije drukčije propisano.”

Posle stava 6. dodaju se novi st. 7. i 8. i stav 9. koji glase:

„Poslove centralizovanih javnih nabavki vakcina za obaveznu imunizaciju obavlja zdravstvena ustanova osnovana radi proizvodnje seruma, vakcina i drugih imunobioloških i dijagnostičkih preparata i sredstava kojima se snabdevaju zdravstvene ustanove na teritoriji Republike.

Na postupak iz stava 7. primenjuju se odredbe st. 2-6. ovog člana.

U postupcima centralizovanih javnih nabavki iz st. 1. i 7. ovog člana, podneti zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke.”

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 10. posle reči: „nabavki” briše se zapeta i dodaju se reči: „i zdravstvenoj ustanovi iz stava 7. ovog člana, za nabavku, proizvodnju, skladištenje i snabdevanje zdravstvenih ustanova vakcinama za obaveznu imunizaciju,“

Dosadašnji stav 8. postaje stav 11.

Član 27.

U članu 213. stav 1. u tački 6) reči: „organizuje i vrši” zamenjuju se rečju: „obavlja”.

Član 28.

Član 215. menja se i glasi:

„Filijalom rukovodi direktor filijale.

Direktor Republičkog fonda raspoređuje zaposlenog u Republičkom fondu na poslove direktora filijale.

Direktor filijale obavlja poslove po ovlašćenju direktora Republičkog fonda.”

Član 29.

Posle člana 217. dodaju se naziv odeljka i član 217a koji glase:

„5a Promocija zaštite prava osiguranika

Član 217a

Republički fond, Pokrajinski fond, odnosno filijala, obavljaju i poslove promocije i zaštite prava osiguranih lica utvrđenih ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Promocija prava iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se:

1) informisanjem opšte i stručne javnosti, odnosno osiguranih lica i davalaca zdravstvenih usluga, o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i o načinu i postupku ostvarivanja tih prava;

2) obezbeđivanjem vodiča kroz prava iz zdravstvenog osiguranja, informativnih letaka, info telefona, internet stranice, odnosno veb prezentacije, organizovanjem informativnih sastanaka, putem sredstava javnog informisanja i na drugi način kojim se obezbeđuje jednaka dostupnost informacija svakom osiguranom licu o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

3) objavljivanjem na internet stranici, odnosno veb prezentaciji propisa kojima se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno odluka upravnog, odnosno nadzornog odbora Republičkog fonda, kao i odluka stručnih tela i komisija kojima se razmatraju pitanja od značaja za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i Komisije za lekove o stavljanju, izmeni i dopuni, odnosno skidanju lekova sa Liste lekove;

4) podrškom i podsticanjem razvoja udruženja osiguranih lica, odnosno udruženja pacijenata;

5) unapređivanjem partnerskih odnosa sa davaocima zdravstvenih usluga;

6) obezbeđivanjem na drugi način promocije i zaštite prava osiguranika u skladu sa najvišim standardima struke, odnosno najvišim stepenom obezbeđivanja dostupnosti informacija, odnosno ostvarivanja prava osiguranih lica.”

Član 30.

U članu 227. stav 1. tačka 8) menja se i glasi:

„8) raspoređuje zaposlenog na poslove direktora filijale.”

Član 31.

U članu 228. stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

KAZNENE ODREDBE

Član 32.

U članu 243. stav 1. tačka 6) briše se.

Član 33.

U članu 244. stav 1. tačka 1) reči: „član lekarske komisije” zamenjuju se rečima: „član stručno-medicinskog organa”.

Član 34.

U članu 245. reči: „ lekarske komisije” zamenjuju se rečima: „stručno-medicinskog organa”.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.

Republički fond uskladiće statut sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Republički fond doneće propise za sprovođenje ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 36.

Na osiguranike koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad, primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 37.

Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za osiguranika koji je upućen na rad u inostranstvo, odnosno člana uže porodice osiguranika, izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona, važiće za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo.

Član 38.

U članu 52. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama zakona o Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 57/11) reči: „u roku od tri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona” zamenjuju se rečima: „do 31. decembra 2016. godine”.

Član 39.

Odredbe člana 51. st. 2, 3. i 6. Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”, br. 99/09 i 67/12 – US) prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona.

Član 40.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

4353014.0095.4/1 O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 68. stav 3. prema kojem se zdravstveno osiguranje reguliše zakonom i člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i zdravstva.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05–ispravka, 57/11, 110/12 – US i 119/12) jesu:

1) Usklađivanje Zakona o zdravstvenom osiguranju sa drugim zakonima koji su doneti u periodu od donošenja sada važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, a pre svega sa propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, socijalna zaštita, zaštita boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata, kao i propisima kojima se uređuje delatnost Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;

2) Usklađivanje odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju sa Odlukom Ustavnog suda Srbije broj: IUz-314/2011 od 18. oktobra 2012. godine objavljenom u „Službenom glasniku RS”, broj 110/12;

3) Unapređivanje ostvarivanja određenih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno proširivanje određenih prava (npr. pravo osiguranih lica-žena na estetsku rekonstrukciju dojke nakon izvršene mastektomije jedne ili obe dojke, osiguranika i članova uže porodice osiguranika koji se upućuju na rad u inostranstvo);

4) Unapređenje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dobrovoljnih davalaca tkiva i organa stvaranjem preduslova za ostvarivanje zdravstvene zaštite u celosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez plaćanja participacije;

5) Stvaranje neophodnih preduslova za unapređenje promocije i zaštite prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, informisanje opšte i stručne javnosti o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i načinu i postupku ostvarivanja tih prava;

6) Stvaranje preduslova da Republički fond za zdravstveno osiguranje unapredi postupak sprovođenja centralizovanih javnih nabavki za potrebe zdravstvenih ustanova iz Plana mreže, a radi nesmetanog obavljanja zdravstvene zaštite, odnosno ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I

POJEDINAČNIH REŠENJA

– U članu 1. Zakona predloženo je preciziranje definicije osiguranika poljoprivrednika u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao nosioci domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili članovi mešovitog domaćinstva, a koja nisu osigurana po drugom osnovu. Takođe, navedenim odredbama zakona izvršeno je i preciziranje poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva u skladu sa propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, kao delu sistema obaveznog socijalnog osiguranja;

– Članom 2. Zakona predloženo je utvrđivanje pravnog osnova da osiguraniku-poljoprivredniku, kome je nadležni organ utvrdio potpuni gubitak radne sposobnosti prestane svojstvo osiguranika po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti, odnosno da se za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za ova lica sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije;

– U članu 3. Zakona predloženo je usklađivanje svojstva osiguranog lica sa propisima kojima se uređuje socijalna zaštita, odnosno sa propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata.

Takođe, stvoren je i pravni osnov da se raseljenim licima sa područja Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, obezbedi ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na teret sredstava budžeta Republike Srbije;

– Čl. 4, 6, 10, 11, 18, 19, 20, 21, 22, 33 i 34. Zakona predloženo je utvrđivanje pravnog osnova da se stručno-medicinski organ u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uspostavi kao organ veštačenja, umesto dosadašnjih lekarskih komisija. Na navedeni način stvaraju se preduslovi za efikasnije i ekonomičnije ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a samim tim i efikasniji rad Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Naime, navedenim odredbama zakona predloženo je da poslove u određivanju vrste, obima i sadržaja, kao i načina i postupka korišćenja prava na zdravstvenu zaštitu osiguranih lica umesto prvostepene i drugostepene lekarske komisije kao stručno-medicinskih organa u postupku obavlja prvostepeni, odnosno drugostepeni organ veštačenja.

Na predloženi način izvršiće se racionalizacija broja zaposlenih u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a samim tim i troškovi poslovanja Republičkog fonda se značajno umanjuju (sredstva za plate, naknade, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i sl).

Takođe, dat je pravni osnov da Republički fond za zdravstveno osiguranje donese opšti akt kojim će urediti način rada, imenovanje, razrešenje, odnosno organizaciju, teritorijalnu raspoređenost i kontrolu ocene prvostepenog, odnosno drugostepenog organa veštačenja;

– U članu 5. Zakona izvršeno je preciziranje odredbi postojećeg člana 33. Zakona o zdravstvenom osiguranju, na taj način što se pod povredom na radu smatra i povreda osiguranika nastala pri dolasku na posao, odnosno pri odlasku sa posla. Takođe, na predloženi način izvršeno je i usklađivanje navedenih odredaba zakona sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj: IUz-314/2011 od 18. oktobra 2012. godine („Sl.glasnik RS”, broj 110/12);

– U članu 7. Zakona predloženo je utvrđivanje pravnog osnova da osigurana lica dobrovoljni davaoci tkiva i organa ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu u celosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez plaćanja participacije. Na predloženi način dodatno se ukazuje na značaj dobrovoljnog davalaštva tkiva i organa u sistemu zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;

– U članu 8. Zakona izvršeno je usklađivanje odredbi sa međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor, čime se obezbeđuje da se elementi za utvrđivanje cena, odnosno troškova zdravstvenih usluga na celovit način, urede opštim aktom Republičkog fonda;

– U članu 9. Zakona izvršeno je proširivanje prava osiguranih lica- žena kod kojih je izvršena mastektomija jedne ili obe dojke, tako što se obezbeđuje estetska rekonstrukcija obe dojke na teret sredstava obaveznog zdravstevnog osiguranja;

U članu 10. Zakona izvršeno je proširivanje prava osiguranika koji su upućeni na rad u inostranstvo kao i članova njihove uže porodice, tako što se potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu izdaje za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo. Na taj način ovi osiguranici i članovi njihove uže porodice više nemaju obavezu da produžavaju važnost potvrda na svakih godinu dana;

– U članu 12. Zakona izvršeno je pravno-tehničko preciziranje odredbi člana 84. stav 2. Zakona odnosno predloženo je da osiguranik ima pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, sve do dana dostavljanja pravosnažnog rešenja o gubitku radne sposobnosti poslodavcu. Na predloženi način otklanjaju se nejasnoće u primeni navedene odredbe;

– U čl. 13, 14. i 15. Zakona predloženo je utvrđivanje pravnog osnova da se prilikom ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, osnovica za obračun naknade zarade utvrđuje u periodu od šest meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad. Na taj način stvaraju se uslovi da se spreči neosnovano uvećanje zarade neposredno pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, a time i veći iznos naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;

– U članu 16. Zakona izvršeno je pravno-tehničko preciziranje odredbi člana 96. stav 5. Zakona, odnosno predloženo je da se i deo sredstava za naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, a koja se obezbeđuju iz sredstava budžeta preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, uplaćuju na račun poslodavca osiguranika;

– U članu 17. Zakona predloženo je utvrđivanje pravnog osnova za overu isprava o zdravstvenom osiguranju za osigurana lica čiji obveznici uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje zbog otežanih uslova poslovanja nisu bili u mogućnosti da redovno izmiruju obaveze po osnovu uplate doprinosa, pod uslovom da obveznik uplate doprinosa započne sa izmirivanjem dospelih doprinosa i nastavi sa njihovim redovnim i kontinuiranim izmirivanjem;

– U članu 23. Zakona predloženo je brisanje odredbi čl. 184. i 185. Zakona, kojima je uređen institut arbitraže u rešavanju sporova nastalih u postupku zaključivanja i sprovođenja ugovora između Republičkog fonda i davalaca zdravstvenih usluga.

Naime, od dana stupanja na snagu Zakona institut arbitraže nije primenjen u praksi, odnosno nije sproveden nijedan postupak arbitraže na način kako je bilo propisano Zakonom. Pored toga, posebnim zakonom o arbitraži potpuno je uređena ova oblast, odnosno ne postoje pravne smetnje da se odredbe ovog zakona primenjuju neposredno i na eventualne sporove između Republičkog fonda i davalaca zdravstvenih usluga;

– U članu 24. Zakona izvršeno je pravno-tehničko preciziranje odredbi člana 190. stav 2. Zakona, da odluku o predloženim merama u postupku izvršene kontrole donosi direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje;

– U članu 25. Zakona izvršeno je pravno-tehničko preciziranje odredbi Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno izvršeno je usklađivanje sa odredbama zakona kojim se uređuje obavezno osiguranje od autoodgovornosti;

– U članu 26. Zakona u cilju unapređenja postupaka javnih nabavki, predloženo je utvrđivanje pravnog osnova da se centralizovane javne nabavke koje sprovodi Republički fond za zdravstveno osiguranje, sprovode na efikasniji način, radi prevazilaženja problema u snabdevanju zdravstvenih ustanova, a samim tim nesmetanog ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Naime, predloženo je da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje aktivnosti naručioca, s obzirom da sprovođenje postupka po zahtevu za zaštitu prava može dovesti do poremećaja u pružanju zdravstvenih usluga, odnosno obezbeđivanju zdravstvene zaštite;

– U članu 27. Zakona izvršeno je preciziranje odredaba koje se odnose na nadležnost filijale u postupku kontrole zaključenih ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga;

– U članu 28. Zakona predloženo je utvrđivanje pravnog osnova da direktore filijala, kao zaposlena lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, raspoređuje direktor Republičkog fonda, s obzirom da filijala nema svojstvo pravnog lica, već je organizaciona jedinica Republičkog fonda. Na taj način obezbeđuje se efikasnija organizacija rada filijala i ispostava, a time i Republičkog fonda u celini. Naime, Republički fond za zdravstveno osiguranje je organizacija za obavezno socijalno osiguranje, sa svojstvom pravnog lica, a organizacione jedinice su teritorijalno obrazovane za područje okruga i jedinica teritorijalne autonomije, te nemaju svojstvo pravnog lica, a obrazovane su radi dostupnosti ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, rukovodi direktor koji je odgovoran za zakonitost rada, izvršenje finansijskog plana i izvršavanje odluka Upravnog odbora. Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je jedan od organa ovog fonda, te je zakonom posebno definisan način i postupak izbora kako direktora, tako i drugih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Imajući u vidu da su filijale organizacione jedinice RFZO, te da nemaju svojstvo pravnog lica već su obrazovane radi obezbeđivanja i sprovođenja zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike Srbije, mišljenja smo da nije celishodno da način i postupak izbora direktora filijala RFZO bude identičan postupku za izbor direktora RFZO. Iz navedenih razloga predloženo je da rukovodioci organizacionih jedinica – filijala, su zaposleni u RFZO, koji se aktom direktora RFZO raspoređuju za obavljanje poslova direktora filijale i za svoj rad odgovoraju direktoru RFZO. Na predloženi način stvaraju se i preduslovi da direktor RFZO organizuje rad i poslovanje u RFZO u celini, raspoređivanjem zaposlenih na sva izvršilačka radna mesta, kako bi se prava osiguranika nesmetano i ujednačeno ostvarivala i sprovodila odluke Upravnog odbora RFZO u svim organizacionim jedinicama, na jedinstven način;

– U članu 29. Zakona stvoreni su neophodni preduslovi za unapređenje promocije i zaštite prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, informisanje opšte i stručne javnosti o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i načinu i postupku ostvarivanja tih prava;

– U čl. 30. i 31. Zakona izvršeno je pravno-tehničko usklađivanje odredbi sa izmenama predloženim u članu 28. ovog zakona;

– U članu 32. Zakona izvršeno je pravno-tehničko usklađivanje odredbi sa izmenama predloženim u članu 23.

U prelaznim i završnim odredbama čl. 35-40. Zakona predloženo je da Republički fond uskladi svoj statut u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a druga opšta akta u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Takođe, predložen je prelazni režim da se kod ostvarivanja prava na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad na „zatečene slučajeveˮ primenjuju propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pored toga, predloženo je i da potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite izdate osiguranicima koji su upućeni na rad u inostranstvo i članovima uže porodice izdate do stupanja na snagu ovog zakona, važe za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo.

Takođe, predložen je produžetak roka u kome je Republički fond za zdravstveno osiguranje dužan da izvrši zamenu isprave o zdravstvenom osiguranju karticom zdravstvenog osiguranja.

Polazeći od predloženih izmena u čl. 28, 30. i 31. ovog zakona predloženo je stavljanje van snage i odgovarajućih odredbi Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine (član 51. st. 2, 3. i 6. navedenog zakona) u cilju stvaranja jedinstvenog pravnog sistema u obavljanju poslova direktora filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kao organizacinih jedinica ovog fonda, na celoj teritoriji Republike Srbije. Imajući u vidu da Republički fond za zdravstveno osiguranje ima status pravnog lica, a da su filijale organizacione jedinice Republičkog fonda, predloženim rešenjem se obezbeđuje da direktor Republičkog fonda kao odgovorno lice u pravnom licu, iz reda zaposlenih u Republičkom fondu raspoređuje zaposlene za obavljanje poslova direktora filijala na teritoriji cele Republike. Naime, Pokrajinski fond je organizaciona jedinica RFZO čije je sedište određeno statutom ovog fonda, koji donosi Upravni odbor RFZO, a saglasnost daje Vlada. Takođe, ističemo da su predložene odredbe Zakona usklađene i sa Zakonom o budžetskom sistemu i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje tog zakona, a kojim su određeni korisnici koji posluju u okviru Konsolidovanog računa trezora. S tim u vezi, Pokrajinski fond ima podračun preko kojeg prima sredstva i vrši plaćanja. Ističemo i da je i odredbama člana 202. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano da Republički fond za zdravstveno osiguranje donosi odluku o iznosu sredstava koja se prenose filijali za svaku budžetsku godinu, a da na ovu odluku saglasnost daje Vlada. Na predloženi način smanjuju se i nepotrebni troškovi platnog prometa, kao i dupliranje poslova u organizacionim jedinicama – filijalama na području Autonomne pokrajine Vojvodine. Naime, oko 4.500.000,00 dinara na godišnjem nivou su troškovi platnog prometa prenosa sredstava od strane RFZO, Pokrajinskom fondu, odnosno zdravstvenim ustanovama na teritoriji Autonomne pokrajine. Imajući u vidu da je ovim zakonom predloženo da direktor RFZO rešenjem raspoređuje zaposlene za obavljanje poslova direktora filijala, kao organizacionih jedinica RFZO, u cilju obezbeđivanja uslova za jedinstven pravni položaj direktora filijala, predloženo je i stavljanje van snage odgovarajućih odredbi Zakona o utvrđivanje nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine.

Takođe, predloženo je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2014. godinu. Naime, sredstva za sprovođenje ovog zakona za 2015. i 2016. godinu i nadalje planiraće se u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike Srbije. U okviru raspoloživih sredstava planiranih Finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2014. godinu obezbediće se i potrebna sredstva za ostvarivanje prava osiguranih lica predviđena ovim zakonom, dok će se Finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2015. i 2016. godinu bilansirati potrebna sredstva za ostvarivanje prava osiguranih lica predviđena ovim zakonom.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju po hitnom postupku kako bi se otklonile štetne posledice po prava osiguranih lica, odnosno kako bi se omogućilo ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovima propisanim ovim Zakonom, kao i štetne posledice po organizaciju obaveznog zdravstvenog osiguranja i blagovremeno planiranje sredstava neophodnih za funkcionisanje obaveznog zdravstvenog osiguranja u 2015. i 2016. godini.

Imajući u vidu napred navedeno, smatramo da su se stekli uslovi da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, donese po hitnom postupku.

VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA

1.Određenje problema koji zakon treba da reši

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05 – ispravka, 57/11, 110/12–US i 119/12), bliže se uređuju prava i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, unapređenje organizacije i rada Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, produžetak roka za zamenu isprave o osiguranju zdravstvenom karticom, omogućavanje ostvarivanje prava u slučaju da poslodavac nije uplatio doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, pod uslovima propisanim ovim zakonom, kao i druga pitanja od značaja za sistem zdravstvenog osiguranja.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Donošenjem ovog zakona postižu se sledeći ciljevi:

1) Usklađivanje Zakona o zdravstvenom osiguranju sa drugim zakonima koji su doneti u periodu od donošenja sada važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, a pre svega sa propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, socijalna zaštita, zaštita boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata, kao i propisima kojima se uređuje delatnost Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;

2) Usklađivanje odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju sa Odlukom Ustavnog suda Srbije broj: IUz-314/2011 od 18. oktobra 2012. godine objavljenom u „Službenom glasniku RS”, broj 110/12;

3) Unapređivanje ostvarivanja određenih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno proširivanje određenih prava (npr. pravo osiguranih lica-žena kod kojih je izvršena mastektomija jedne ili obe dojke, osiguranika i članova uže porodice osiguranika koji se upućuju na rad u inostranstvo);

4) Unapređivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dobrovoljnih davalaca tkiva i organa stvaranjem preduslova za ostvarivanje zdravstvene zaštite u celosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez plaćanja participacije;

5) Stvaranje neophodnih preduslova za unapređenje promocije i zaštite prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, informisanje opšte i stručne javnosti o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i načinu i postupku ostvarivanja tih prava;

6) Stvaranje preduslova da Republički fond za zdravstveno osiguranje unapredi postupak sprovođenja centralizovanih javnih nabavki za potrebe zdravstvenih ustanova iz Plana mreže, a radi nesmetanog obavljanja zdravstvene zaštite, odnosno ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

3. Druga mogućnost za rešavanje problema

Imajući u vidu činjenicu da je Zakon o zdravstvenom osiguranju osnovni zakon koji reguliše prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druga pitanja od značaja za sistem zdravstvenog osiguranja predlaže se donošenje izmena i dopuna ovog zakona, s obzirom da na drugačiji način, a imajući u vidu karakter predloženih odredbi, ova materija se ne može urediti drugim pravnim aktima osim Zakonom.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Uređivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, predmet je zakonske regulative i regulisana je postojećim zakonskim propisima, te se s toga ova oblast može urediti isključivo na ovaj način.

5. Na koga će i kako će uticati predložena rešenja

Rešenja predložena u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju uticaće na:

– Osigurana lica poljoprivrednike – lica starija od 18 godina koja se bave poljoprivrednom delatnošću, kao i nosioce domaćinstva, članove poljoprivrednog domaćinstva, nosioce porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članove porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i članove mešovitog domaćinstva, a koji nisu na školovanju, odnosno nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz člana 17. stav 1. tačka 17) Zakona, kao i korisnici penzije. Takođe, odredbe ovog zakona odnose se i na osiguranike poljoprivrednike, kod kojih će prestati svojstvo osiguranika po ovom osnovu u slučaju da nadležni organ utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti, bez obzira na godine života;

– Utiče i na druge kategorije osiguranih lica, a pre svega na lica koja imaju status raseljenih lica na taj način što će prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja sticati na osnovu uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iz budžeta Republike Srbije, a na način kako je to predviđeno i za izbegla i prognana lica iz bivših republika SFRJ;

– Utiče na ostvarivanje prava zaposlenih iz obaveznog zdravstvenog osiguranja s obzirom da se pod povredom na radu smatra i povreda koja je nastala prilikom dolaska na posao, odnosno pri povratku sa posla;

– Utiču i na određena lica – davaoce tkiva i organa kojima se obezbeđuje zdravstvena zaštita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez plaćanja participacije;

– Utiče na kategorije osiguranih lica – žena kojima je urađena mastektomija jedne ili obe dojke, obezbeđivanjem estetske hirurgije obe dojke;

– Utiče na kategoriju osiguranika koja se upućuju na rad u inostranstvo, kao i članova uže porodice kada pravo na zdravstvenu zaštitu koriste u inostranstvu;

– Predložena rešenja imaće uticaj na sva osigurana lica u Republici Srbiji za koje nisu overene zdravstvene knjižice, na taj način što je dat pravni osnov da i oni poslodavci koji imaju dugovanja po osnovu uplate doprinosa, ukoliko započnu i kontinuirano nastave sa plaćanjem doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje mogu da overe zdravstvene knjižice, odnosno da ostvare parava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Na taj način popravlja se položaj ovih osiguranih lica u pogledu mogućnosti da ostvaruju kontinuiranu zdravstvenu zaštitu pod napred navedenim uslovima;

– Predložena rešenja imaju uticaj i na unapređenje rada i efikasnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a pre svega kroz organizaciju stručno-medicinskih organa Republičkog fonda – organe veštačenja, raspoređivanje zaposlenih lica u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje na poslove direktora filijale, kao organizacione jedinice Republičkog fonda, kao i na način utvrđivanja prava na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad.

6. Troškovi koje će primena Zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

– Republički fond za zdravstveno osiguranje imaće obavezu da planira sredstva za obezbeđivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koja su predložena ovim zakonom, počev od 2015. godine, u skladu sa opredeljenim finansijskim sredstvima u finansijskom planu za svaku kalendarsku godinu. Planirani obim i sadržaj prava finansiraće se iz postojećih prihoda Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u 2014. godini, a u skladu sa fiskalnom politikom utvrđenom budžetskim memorandumom.

– U budžetu Republike Srbije, u okviru planiranih sredstava opredeljenih budžetom Republike Srbije za 2014. godinu (član 22. Zakona) obezbediće se i zdravstvena zaštita, odnosno prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja raseljenim licima na teritoriji Republike Srbije. Počev od 2015. godine, pa nadalje bilansiraće se sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za kategoriju osiguranih lica – raseljena lica, kao i za osiguranike – poljoprivrednike kod kojih je nadležni organ utvrdio potpuni gubitak radne sposobnosti, bez obzira na godine života, u okviru budžeta Republike Srbije i preneti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za navedene namene. Naime, prema podacima RFZO na dan 24. decembra 2013. godine, broj raseljenih lica sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija iznosi 25.667 lica, odnosno na godišnjem nivou potrebno je obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za uplatu doprinosa za navedenu kategoriju lica u iznosu od 362.400.000,00 dinara, a radi obezbeđivanja ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, na način po postupku u obimu i sadržaju koji je predviđen i za druge kategorije obavezno osiguranih lica.

– Radi obezbeđivanja većeg obima i sadržaja prava u odnosu na sada važeći Zakon, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, počev od 2015. godine, neophodno je obezbediti dodatna sredstva za određene kategorije osiguranih lica – davaoce organa i tkiva, osigurana lica – žene kod kojih je urađena mastektomija jedne ili obe dojke, kao i za osiguranike koji se upućuju na rad u inostranstvo, kao i članove njihovih porodica.

S obzirom da se na godišnjem nivou obavi oko 3500 operacija tumora dojke, a da se kod oko 1200 osiguranih lica – žena uradi jednostrana ili obostrana mastektomija nakon koje bi trebalo uraditi estetsku rekonstrukciju jedne ili obe dojke, procenjuje se da je neophodno obezbediti ukupno 72 milona dinara za ove namene, na godišnjem nivou. Imajući u vidu da je za ovu kategoriju osiguranih lica već obezbeđena estetska rekonstrukcija jedne dojke, znači da su troškovi za ovu mediicinsku intervenciju u odgovarajućem obimu već planirani u Finansijskom planu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2014. godinu, neophodno je u okviru ovih sredstava obezbediti dodatnih oko 24 miliona dinara s tim da će se ova dodatna sredstva obezbediti kroz uštede finansijskih sredstava koje Republički fond za zdravstveno osiguranje ostvari kroz sprovođenje postupka centralizovanih javnih nabavki lekova i mediicnskih sredstava za potrebe zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova.

U toku 2014. godine iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koja su planirana Finansijskim planom RFZO za 2014. godinu, obezbediće se ostvarivanje predloženih prava, a počevši od 2015. godine i nadalje sredstva za ostvarivanje navedenih prava bilansiraće se u okviru Finansijskog plana RFZO za odgovarajuću kalendarsku godinu, a u skladu sa fiskalnom politikom utvrđenom budžetskim memorandumom.

– Procenjuje se da će Republički fond za zdravstveno osiguranje promenom načina organizacije stručno-medicinskih organa, sa lekarskih komisija na organe veštačenja, smanjiti izdatke za plate za oko 36,3 miliona dinara na godišnjem nivou, a smanjiće se takođe i sredstva za naknade za troškove prevoza članova komisija do određenih ispostava u kojima obavljaju poslove.

Napominjemo da će se na predloženi način smanjiti i nepotrebni troškovi platnog prometa, kao i dupliranje poslova u organizacionim jedinicama – filijalama na području Autonomne pokrajine Vojvodine za oko 4.500.000,00 dinara, na godišnjem nivou koji se odnose na troškove platnog prometa prenosa sredstava od strane RFZO, Pokrajinskom fondu, odnosno filijalama i zdravstvenim ustanovama na teritoriji Autonomne pokrajine. Takođe, na predloženi način obezbeđuju se efikasni uslovi za obavljanje ovih poslova, jer bi u suprotnom bilo potrebno dodatno zaposliti pet izvršilaca u Pokrajinskom fondu, a za čije bi bruto plate samo trebalo obezbediti 3.000.000,00 dinara na godišnjem nivou.

Takođe, procenjuje se da će Republički fond za zdravstveno osiguranje promenom postupka imenovanja direktora filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno raspoređivanjem zaposlenih radi obavljanja poslova direktora filijala kao organizacionih jedinica Republičkog fonda, ostvariti uštedu u iznosu od oko 400 hiljada dinara, samo za troškove oglašavanja javnih konkursa za izbor direktora filijala.

7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove

Na predloženi način doći će do unapređenja zdravlja stanovništva, kao i podizanje standarda zdravstvene zaštite i unapređenja zdravstvenog sistema Republike Srbije. Naime, ostvariće se pozitivni efekti, kako za građane, tako i za državu i sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Cilj ovog zakona nije stimulisanje pojave novih privrednih subjekata i stvaranje tržišne konkurencije, već zakonsko, jedinstveno uređivanje zdravstvene zaštite u cilju obezbeđivanja visokog nivoa i kvaliteta zdravstvene zaštite zdravlja građana i ostvarivanja prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

Rešenja predložena u ovom zakonu predstavljaju rezultat saradnje Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Udruženja žena operisanih od raka dojke „Budimo zajedno“, kao i predstavnika drugih udrženja i nevladinih organizacija .

10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona

Doneće se odgovarajući podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona.

Takođe, obezbediće se sredstva u budžetu Republike Srbije za obezbeđivanje određenih prava u skladu sa ovim zakonom, ali uz potpunu usklađenost sa mogućnostima budžeta.

Unaprediće se organizacija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

4353014.0095.4/2 VII. PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Član 17.

Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana u skladu sa ovim zakonom, i to:

1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni);

2) civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;

3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade;

4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca;

5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja;

6) državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu;

9) državljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani prema propisima strane države, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te države, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te države;

10) strani državljani i lica bez državljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom;

11) državljani Republike zaposleni u domaćinstvima državljana Republike u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije čije je sedište na teritoriji Republike;

12) lica koja imaju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapošljavanju;

13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i korisnici starosne penzije);

14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;

15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom;

16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada);

17) lica koja su osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava (ortačka društva, komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i druge pravne forme privrednih društava, odnosno preduzeća), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju određene poslove (u daljem tekstu: osnivači privrednih društava);

18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici);

19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost;

20) sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost;

21) poljoprivrednici stariji od 18 godina života, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz tačke 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na školovanju;

21) LICA STARIJA OD 18 GODINA KOJA SE BAVE POLJOPRIVREDNOM DELATNOŠĆU, KAO NOSIOCI DOMAĆINSTVA, ČLANOVI POLJOPRIVREDNOG DOMAĆINSTVA, NOSIOCI PORODIČNOG POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA, ČLANOVI PORODIČNOG POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA ILI ČLANOVI MEŠOVITOG DOMAĆINSTVA, A KOJI NISU NA ŠKOLOVANJU, ODNOSNO NISU OSIGURANICI ZAPOSLENI, OSIGURANICI SAMOSTALNIH DELATNOSTI, OSIGURANICI IZ TAČKE 17) OVOG STAVA, KAO I KORISNICI PENZIJE;

22) korisnici penzije i prava na novčane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;

23) lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja i koja imaju prebivalište ili boravište, odnosno stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici u skladu sa zakonom, odnosno ako sa državom od koje primaju penziju ili invalidninu ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili je bilateralnim sporazumom drugačije određeno, odnosno ako kod tih lica postoje određene pravne smetnje zbog kojih ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje primenom bilateralnog sporazuma i to samo radi ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike;

24) strani državljani koji na teritoriji Republike rade kod domaćih organizacija, odnosno privatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji;

25) strani državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike.

Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana može se steći samo po jednom osnovu osiguranja.

Izuzetno od stava 1. tačka 16) ovog člana, lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu na osnovu ugovora o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta, a nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz stava 1. tačka 17) ovog člana, korisnici penzija ili lica na školovanju, svojstvo osiguranika stiču u skladu sa stavom 1. tačka 21) ovog člana.

Posle stava 3. dodaju se st. 4 – 7. koji glase:

POLJOPRIVREDNIM DOMAĆINSTVOM, PORODIČNIM POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVOM, ODNOSNO MEŠOVITIM DOMAĆINSTVOM, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA SE ZAJEDNICA ŽIVOTA, PRIVREĐIVANJA I TROŠENJA PRIHODA, BEZ OBZIRA NA SRODSTVO IZMEĐU NJEGOVIH ČLANOVA, NA POLJOPRIVREDNOM DOMAĆINSTVU, ODNOSNO GAZDINSTVU SA NAJMANJE 0,5 HEKTARA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA, ODNOSNO SA MANJE OD 0,5 HEKTARA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA, DRUGOG ZEMLJIŠTA ILI GRAĐEVINSKE CELINE NA KOJEM SE OBAVLJA STOČARSKA, POVRTARSKA ILI VINOGRADARSKA PROIZVODNJA, UZGOJ RIBE, GAJENJE PEČURAKA, PUŽEVA, PČELA I DRUGI UZGOJ ILI GAJENJE.

NOSILAC POLJOPRIVREDNOG DOMAĆINSTVA, ODNOSNO PORODIČNOG POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA, U SMISLU OVOG ZAKONA, JE LICE KOJE JE OBVEZNIK POREZA NA IMOVINU PO OSNOVU POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA ILI POREZA NA PRIHOD OD POLJOPRIVREDE I ŠUMARSTVA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA IMOVINU I POREZ NA DOHODAK GRAĐANA.

ČLAN POLJOPRIVREDNOG DOMAĆINSTVA, PORODIČNOG POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA, ODNOSNO MEŠOVITOG DOMAĆINSTVA, U SMISLU OVOG ZAKONA, JE LICE KOJE ŽIVI I RADI NA POLJOPRIVREDNOM DOMAĆINSTVU, PORODIČNOM POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU, ODNOSNO U MEŠOVITOM DOMAĆINSTVU, I KOJE ISPUNJAVA DRUGE USLOVE PROPISANE OVIM ČLANOM ZA STICANJE SVOJSTVA OSIGURANIKA PO OSNOVU BAVLJENJA POLJOPRIVREDNOM DELATNOŠĆU.

LICA KOJA ISPUNJAVAJU USLOVE IZ STAVA 1. TAČKA 21) OVOG ČLANA, KAO I USLOVE IZ ST. 4-6. OVOG ČLANA NE MOGU STEĆI SVOJSTVO OSIGURANIKA PO ČLANU 22. OVOG ZAKONA.

Član 20.

Osiguraniku iz člana 17. stav 1. tačka 21) ovog zakona koji je navršio 65 godina života prestaje svojstvo osiguranika pod uslovom:

1) da nije ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom;

2) da su prihodi osiguranika ispod prihoda utvrđenih aktom iz člana 22. stav 2. ovog zakona.

Osiguraniku iz stava 1. ovog člana kome je prestalo svojstvo osiguranika po tom osnovu, utvrđuje se novi osnov za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa članom 22. ovog zakona, na lični zahtev osiguranika.

OSIGURANIKU IZ ČLANA 17. STAV 1. TAČKA 21) OVOG ZAKONA, PRESTAJE SVOJSTVO OSIGURANIKA PO TOM OSNOVU, BEZ OBZIRA NA GODINE ŽIVOTA, AKO JE NADLEŽNI ORGAN UTVRDIO POTPUNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI.

Član 22.

Osiguranicima, u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom, smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku oboljevanja; lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. ovog zakona, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika, i to:

1) deca do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina, u skladu sa zakonom;

2) žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja;

3) lica starija od 65 godina života;

4) osobe sa invaliditetom, po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i mentalno nedovoljno razvijena lica;

4) OSOBE SA INVALIDITETOM ČIJI JE INVALIDITET UTVRĐEN PO PROPISIMA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU, ODNOSNO PO PROPISIMA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI, ODNOSNO PO PROPISIMA O ZAŠTITI BORACA, VOJNIH INVALIDA I CIVILNIH INVALIDA RATA;

5) lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, oboleli od retkih bolesti, kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa;

6) monasi i monahinje;

7) materijalno neobezbeđena lica koja primaju novčanu socijalnu pomoć, odnosno koja su korisnici porodične invalidnine, po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata;

7) KORISNICI NOVČANE SOCIJALNE POMOĆI, ODNOSNO KORISNICI SMEŠTAJA U USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE ILI U DRUGE PORODICE, ODNOSNO KORISNICI POSEBNE NOVČANE NAKNADE ZA RODITELJA, PO PROPISIMA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI;

8) korisnici stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti;

8) KORISNICI PORODIČNE INVALIDNINE PO PROPISIMA O ZAŠTITI BORACA, VOJNIH INVALIDA I CIVILNIH INVALIDA RATA;

9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom;

10) korisnici pomoći – članovi porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka;

11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici;

12) žrtve nasilja u porodici;

13) žrtve trgovinom ljudima ;

14) lica koja su obuhvaćena obaveznom imunizacijom u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita stanovništva od zaraznih bolesti;

15) lica koja su obuhvaćena ciljanim preventivnim pregledima, odnosno skriningom prema odgovarajućim republičkim programima;

16) samohrani roditelji sa decom do sedam godina života čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom.

Mesečni iznos prihoda kao cenzus za sticanje svojstva osiguranog lica iz stava 1. tač. 9) i 16) ovog člana sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar) i ministar nadležan za poslove obezbeđivanja socijalne zaštite građana.

Domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda ostvarenih radom njenih članova bez obzira na srodstvo.

Osiguranikom, u smislu ovog zakona, smatra se i lice kome je nadležni republički organ utvrdio status izbeglog, odnosno prognanog lica iz bivših republika SFRJ, ILI STATUS RASELJENOG LICA, ako ispunjava uslov iz stava 2. ovog člana i ako ima boravište na teritoriji Republike.

U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica iz st. 1. i 4. ovog člana, na osnovicu i po stopi doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje koje su propisane ovim zakonom.

Osiguranici iz st. 1. i 4. ovog člana ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadržaju, obimu, na način i po postupku propisanom ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Član 26.

Dete osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života.

Dete iz stava 1. ovog člana koje je zbog bolesti prekinulo školovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi školovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i posle starosne granice utvrđene u stavu 1. ovog člana, ali najduže onoliko vremena koliko je trajao prekid školovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida školovanja zbog bolesti ceni lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN koji se obrazuje u skladu sa ovim zakonom.

Ako dete iz stava 1. ovog člana postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nego što isteknu rokovi za školovanje, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nesposobnost traje.

Dete iz stava 1. ovog člana koje postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrđenog u stavu 1. ovog člana ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dok takva nesposobnost traje ako ga osiguranik izdržava zbog toga što nema sopstvenih prihoda za izdržavanje.

Član 33.

Pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja, kao i zdravstvenu zaštitu u slučaju bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog lica, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obuhvata zdravstvenu zaštitu u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou.

Zdravstvena zaštita iz st. 1. i 2. ovog člana pruža se na način da sačuva, povrati ili unapredi zdravstveno stanje osiguranog lica i njegovu sposobnost da radi i zadovolji svoje lične potrebe u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Povreda na radu, u smislu ovog zakona, je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu. KAO I POVREDA PRI DOLASKU, ODNOSNO POVRATKU SA POSLA.

POVREDOM NA RADU U SMISLU STAVA 4. OVOG ČLANA NE PODRAZUMEVA SE PROFESIONALNO OBOLJENJE.

Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.

Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (u daljem tekstu: povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republičkom fondu, odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom.

Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje povrede na radu, sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.

Član 50.

Osiguranim licima obezbeđuje se zdravstvena zaštita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaćanja participacije, i to:

1) ratnim vojnim invalidima, mirnodopskim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata;

2) slepim licima i trajno nepokretnim licima, kao i licima koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom;

3) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i više puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implantate;

4) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje od deset puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implantate, u roku od 12 meseci posle svakog davanja krvi.;

5) DOBROVOLJNI DAVALAC TKIVA I ORGANA.

Član 55.

Nomenklaturu zdravstvenih usluga iz člana 45. ovog zakona utvrđuje ministar.

Republički fond donosi akt kojim se utvrđuju: cene zdravstvenih usluga, program zdravstvene zaštite, cene dijagnostički srodnih grupa zdravstvenih usluga, bolesnički dan, posete osiguranog lica zdravstvenom radniku, plaćanje po opredeljenom pacijentu, kao i drugi troškovi zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Ministar daje saglasnost na akt iz stava 2. ovog člana.

Cene, odnosno troškovi iz stava 2. ovog člana utvrđuju se na osnovu nekih od navedenih elemenata:

1) nomenklature zdravstvenih usluga;

2) normativa i standarda rada, kada je to neophodno za utvrđivanje cene, odnosno troškova;

3) troškova uloženog rada zaposlenih u pružanju zdravstvenih usluga koji se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom i zaključenim kolektivnim ugovorima, osim onih prava koja obezbeđuje poslodavac na osnovu zaključenih kolektivnih ugovora kod poslodavca;

4) analize troškova zdravstvene zaštite;

5) amortizacije propisane zakonom, odnosno drugim propisima;

6) materijalnih troškova;

7) drugih zakonskih obaveza.

Radi utvrđivanja cene, odnosno troškova iz stava 2. ovog člana Republički fond utvrđuje normative i standarde rada iz stava 4. tačka 2) ovog člana, ako isti nisu uređeni na drukčiji način.

Republički fond aktom iz stava 2. ovog člana, na osnovu metodologije za obračun troškova obrade krvi i komponenata krvi, utvrđuje troškove obrade krvi i komponenata krvi.

Akt iz st. 2. i 5. ovog člana IZ STAVA 2. OVOG ČLANA objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 61.

Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata sledeće:

1) medicinska ispitivanja radi utvrđivanja zdravstvenog stanja, telesnog oštećenja i invalidnosti u postupcima kod nadležnog organa, osim ispitivanja po uputu stručno-medicinskog organa u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno radi ostvarivanja određenih prava kod drugih organa i organizacija;

2) zdravstveni pregledi radi upisa u srednje škole, visokoškolske ustanove i na kurseve, dobijanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, odnosno dobijanje drugih dozvola za rad, za bavljenje rekreacijom i sportom;

3) utvrđivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu drugih organa, odnosno koje se ne ostvaruje po zahtevu stručno-medicinskih organa u postupku u skladu sa ovim zakonom (kod osiguravajućih društava, sudova, u krivičnom i pretkrivičnom postupku, kod izdavanja potvrda za vozače motornih vozila, utvrđivanja zdravstvene sposobnosti po predlogu poslodavca, mera u vezi sa zaštitom na radu itd.), ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

4) obaveza poslodavca da iz svojih sredstava obezbedi specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih, kao društvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita;

5) korišćenje zdravstvene zaštite u suprotnosti sa načinom i postupkom ostvarivanja zdravstvene zaštite koji je propisan ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona;

6) lični komfor i posebna udobnost smeštaja i lične nege u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno smeštaj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolničku sobu sa posebnim kupatilom, kao i televizorom, telefonom i drugim vanstandardnim uslovima smeštaja, a koji nije medicinski neophodan ili se vrši na lični zahtev;

7) zdravstvena zaštita koja je povezana sa lečenjem akutnog pijanstva;

8) kozmetičke hirurške procedure koje imaju za cilj da poboljšaju spoljašnji izgled bez uspostavljanja i vraćanja telesne funkcije, kao i vršenje hirurških estetskih korekcija organa i delova tela, osim za: korekcije urođenih anomalija koje prouzrokuju funkcionalne smetnje, estetske rekonstrukcije dojke koje su nastale nakon mastektomije ESTETSKE REKONSTRUKCIJE OBE DOJKE NAKON URAĐENE MASTEKTOMIJE JEDNE ILI OBE DOJKE i estetske korekcije nakon teških povreda, odnosno bolesti koje su neophodne za uspostavljanje bitnih funkcija organa i delova tela;

9) prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga;

10) neobavezne imunizacije i imunizacije koje su vezane za putovanje u inostranstvo ili za obavljanje određenog posla;

11) stomatološke usluge koje nisu utvrđene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona;

12) dijagnostika i lečenje seksualne disfunkcije ili seksualne neadekvatnosti, uključujući impotenciju, zdravstvene usluge, lekove i medicinsko-tehnička pomagala koja su vezana za promenu pola, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno i reverzija prethodne dobrovoljne hirurške sterilizacije;

13) hirurški ili invazivni tretman (uključujući gastični balon) koji se odnosi na redukciju telesne težine, osim ako su medicinski neophodni, dijetetski saveti i program gubitka telesne težine kod lica starijih od 15 godina života, izuzev predlaganja dijetetske ishrane kod novootkrivenih bolesnika sa šećernom bolešću i bolesnika sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom;

14) metodi i postupci alternativne, komplementarne ili tradicionalne medicine;

15) lekovi koji nisu na Listi lekova (osim lekova iz člana 43. stav 2. ovog zakona), odnosno lekovi koji se izdaju bez recepta, profilaktički lekovi i lekovi koji služe za promenu atletskih mogućnosti, lekovi koji se daju u svrhu kozmetike, za prestanak pušenja, gubitak telesne težine, kao i suplementi hrane za specifične dijete osim za lečenje naslednih metaboličkih bolesti i bolesti praćenih malapsorpcijom;

16) dijagnostika i lečenje koji su u fazi istraživanja, odnosno eksperimenta, lečenje uz primenu lekova i medicinskih sredstava koji su u fazi kliničkih ispitivanja, dijagnostika, lečenje i rehabilitacija, lekovi i medicinsko-tehnička pomagala koji nisu pruženi u skladu sa prihvaćenim standardima medicinske, stomatološke i farmaceutske prakse;

17) pregledi i lečenja profesionalnih i amaterskih sportista koji nisu utvrđeni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno programi medicine sporta koji imaju za cilj poboljšanje sportske sposobnosti;

18) radijalna keratotomija ili bilo koja druga hirurška procedura za poboljšanje vida, u slučaju kada se vid može adekvatno poboljšati korišćenjem naočara ili kontaktnih sočiva;

19) sanitetski prevoz u slučaju kada osigurano lice može da bude bezbedno transportovano na drugi adekvatan način, i hitan vazdušni saobraćaj u slučaju kada osigurano lice može biti sigurno transportovano drumskim ili drugim prevozom;

20) hidroterapija, terapija hipnozom, elektrohipnoza, elektroslip terapija, elektronarkoza i narkosinteza;

21) psihološko savetovanje koje se odnosi na promenu ponašanja, tretman loših porodičnih i radnih odnosa i nesposobnost pamćenja i učenja;

22) dugotrajna nega i kućna nega, kao i nega u zdravstvenoj ustanovi i ustanovi socijalne zaštite koja se prevashodno pruža s ciljem uobičajene lične nege i oporavka, odnosno radi staranja i pomoći pri dnevnim životnim aktivnostima, kao što su pomoć pri hodu, smeštanje i ustajanje iz kreveta, kupanje, oblačenje, spremanje hrane, nadzor nad uzimanjem lekova, i koja nema za cilj dijagnostiku, terapiju ili rehabilitaciju zbog bolesti ili povrede;

23) medicinsko-tehnička pomagala i implantati koji su preko standarda funkcionalnosti koji je medicinski neophodan za tretman bolesti ili povrede;

24) lečenje komplikacija koje su posledica zdravstvenih usluga koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom;

25) druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu utvrđene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa opštim aktom Republičkog fonda.

Usluge iz stava 1. ovog člana plaća osigurano lice iz svojih sredstava, po cenama koje utvrđuje davalac zdravstvene usluge.

Član 65.

Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ima osigurano lice ako je pre njegovog odlaska u inostranstvo utvrđeno da ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući trudnoću i druge zdravstvene usluge.

Zdravstveno stanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN matične filijale, a filijala izdaje potvrdu o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu (u daljem tekstu: potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite).

Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite izdaje se na osnovu nalaza i mišljenja izabranog lekara da osigurano lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući trudnoću i druge zdravstvene usluge.

Radi izdavanja potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite, prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN može naložiti da osigurano lice izvrši određene vrste medicinskih pregleda s ciljem utvrđivanja zdravstvenog stanja osiguranog lica.

Davanje nalaza i mišljenja izabranog lekara, odnosno utvrđivanje zdravstvenog stanja od strane prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, odnosno izdavanje potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite, obezbeđuje se osiguranom licu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite izdaje se na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica od strane izabranog lekara, kao i na osnovu medicinske dokumentacije, i to: uvida u zdravstveni karton, uvida u izvod zdravstvenog kartona, nalaza i mišljenja izabranog lekara da osigurano lice ne boluje i da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući trudnoću i druge zdravstvene usluge, kao i potvrde izabranog lekara – stomatologa o stanju zuba.

Matična filijala izdaje potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite na obrascu koji propisuje Republički fond, a na kojem je odštampano i detaljno objašnjenje o načinu, postupku i uslovima za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu.

Član 66.

Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite važi do isteka vremena za koje je izdata, a najduže za period od 12 meseci od dana izdavanja, odnosno za kraći period za koji je osiguranik upućen u inostranstvo, i ne može se izdati osiguranom licu ukoliko prvostepena lekarska komisija utvrdi da postoje smetnje u pogledu zdravstvenog stanja osiguranog lica.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za vreme privatnog boravka u inostranstvu iz člana 64. ovog zakona izdaje se najduže za period od 90 dana od dana izdavanja potvrde.

POTVRDA O KORIŠĆENJU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ZA OSIGURANIKA KOJI JE UPUĆEN NA RAD U INOSTRANSTVO IZDAJE SE ZA PERIOD ZA KOJI JE OSIGURANIK UPUĆEN NA RAD U INOSTRANSTVO, I NE MOŽE SE IZDATI OSIGURANIKU UKOLIKO PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN, PRE ODLASKA OSIGURANIKA U INOSTRANSTVO, UTVRDI DA POSTOJE SMETNJE U POGLEDU ZDRAVSTVENOG STANJA OSIGURANIKA.

ČLANU UŽE PORODICE OSIGURANIKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POTVRDA O KORIŠĆENJU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE U INOSTRANSTVU IZDAJE SE ZA ISTI PERIOD ZA KOJI SE IZDAJE I OSIGURANIKU.

POTVRDA KORIŠĆENJU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ZA VREME PRIVREMENOG BORAVKA U INOSTRANSTVU IZ ČLANA 64. OVOG ZAKONA IZDAJE SE OSIGURANOM LICU NAJDUŽE ZA PERIOD OD 90 DANA OD DANA IZDAVANJA POTVRDE.

Član 67.

Osigurano lice koje je boravilo u inostranstvu bez prethodno utvrđenog zdravstvenog stanja od strane prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, odnosno bez prethodno izdate potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite, nema pravo na naknadu troškova koji su nastali korišćenjem hitne medicinske pomoći za vreme boravka u inostranstvu.

Član 68.

Ukoliko osigurano lice za vreme boravka u inostranstvu koristi hitnu medicinsku pomoć u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, može je koristiti u inostranstvu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u zemlju.

Opravdanost bolničkog lečenja iz stava 1. ovog člana ceni prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN matične filijale.

Član 76.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz člana 74. stav 1. ovog zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz člana 74. stav 1. ovog zakona, dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

U slučaju iz stava 2. ovog člana izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN po isteku 30. dana ukupne sprečenosti za rad.

U slučaju iz stava 3. ovog člana izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana od dana prve sprečenosti za rad.

Član 77.

Sprečenost za rad osiguranika nastupa danom kada izabrani lekar ustanovi da osiguranik nije sposoban za obavljanje svog rada zbog bolesti ili povrede, odnosno danom kada izabrani lekar ustanovi potrebu za negu člana uže porodice osiguranika ili kada ustanovi drugi propisani razlog za privremenu sprečenost za rad osiguranika.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, izabrani lekar može da oceni privremenu sprečenost za rad osiguranika i za period pre prvog javljanja osiguranika na pregled, odnosno javljanja osiguranika izabranom lekaru, ali najviše za tri dana unazad od dana kada se osiguranik javio izabranom lekaru.

Ako je osiguranik bio na stacionarnom lečenju ili ako je privremena sprečenost za rad nastala za vreme njegovog boravka u inostranstvu, kao i u drugim opravdanim slučajevima u kojima osiguranik nije mogao da dođe kod izabranog lekara, odnosno nije mogao da ga obavesti o razlozima za sprečenost za rad, po predlogu izabranog lekara, lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN može dati ocenu o sprečenosti za rad osiguranika za period duži od tri dana pre javljanja izabranom lekaru.

Član 78.

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN određuje privremenu sprečenost za rad osiguranika datumom početka privremene sprečenosti za rad i datumom završetka privremene sprečenosti za rad.

Pravo na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika može trajati do otklanjanja uzroka sprečenosti za rad, u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti, odnosno povrede, u skladu sa ovim zakonom.

Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, u skladu sa propisima o radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pripada osiguraniku od prvog dana sprečenosti i za sve vreme njenog trajanja, kao i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, do prestanka uzroka privremene sprečenosti za rad po oceni izabranog lekara, odnosno lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN.

Član 79.

Osiguraniku iz člana 73. ovog zakona pripada naknada zarade zbog nege obolelog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, najduže do sedam dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života.

U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijernom nivou u kojoj se dete leči, kao i uputa izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice do četiri meseca.

Član 81.

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN, bez obzira na dužinu trajanja i uzrok privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi nadležnom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (u daljem tekstu: invalidska komisija) ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Član 83.

Za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, osiguraniku koji je upućen na invalidsku komisiju, u skladu sa ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, privremenu sprečenost za rad na svakih 30 dana sprečenosti za rad ceni lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN, po predlogu izabranog lekara, na način i po postupku koji je uređen ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, a do dana dobijanja rešenja iz člana 82. ovog zakona.

Član 84.

Nadležna organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje dužna je da matičnoj filijali, odnosno Republičkom fondu odmah dostavi rešenje kojim je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti osiguranika, odnosno rešenje da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, a najkasnije u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja.

Osiguranik ima pravo na naknadu zarade do dana dostavljanja pravnosnažnog rešenja iz stava 1. ovog člana. POSLODAVCU.

(3) Odnosi između Republičkog fonda i nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje o pitanjima u vezi sa upućivanjem osiguranika na ocenu radne sposobnosti, isplatom naknade zarade i drugim pitanjima od zajedničkog interesa, uređuju se ugovorom.

Član 85.

Osiguraniku privremeno sprečenom za rad u skladu sa ovim zakonom ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca:

1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;

2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci;

3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;

4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom;

5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprečenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku komisiju STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome sprečavale;

6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode;

7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa matične filijale, odnosno Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;

8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;

9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način.

Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana kada su utvrđene okolnosti iz stava 1. ovog člana, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.

Naknada zarade ne pripada licima na izdržavanju kazne zatvora i licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.

Ako se činjenice iz stava 1. ovog člana utvrde posle započinjanja sa korišćenjem prava na naknadu zarade, odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu zarade, isplata naknade se obustavlja, odnosno isplatilac naknade ima pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.

Član 88.

Osnov za obračun naknade zarade (u daljem tekstu: osnov za naknadu zarade) koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike iz člana 73. tačka 1) ovog zakona, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih tri ŠEST meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zaradu u smislu stava 1. ovog člana čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to:

1) osnovna zarada zaposlenog;

2) uvećana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.

Za sve vreme isplate naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranika koji ima prethodno osiguranje, osnov za naknadu utvrđuje se u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Za osiguranika koji ne ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja u momentu početka korišćenja prava na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, osnov za naknadu zarade utvrđuje se u skladu sa stavom 1. ovog člana, od momenta ispunjenja uslova u pogledu prethodnog osiguranja, kao i ostvarivanja zarade iz stava 2. ovog člana.

Član 89.

Osnov za naknadu zarade za svaki pojedinačni mesec koji ulazi u iznos prosečne zarade iz člana 88. ovog zakona, ne može biti viši od najviše mesečne osnovice na koju se plaća doprinos za mesec koji ulazi u prosečan iznos zarade, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Najviši osnov za naknadu zarade čini zbir najviših mesečnih osnovica na koje se plaća doprinos za svaki od tri meseca ŠEST MESECI koji ulaze u prosečan iznos zarade.

Ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u tri kalendarska meseca ŠEST KALENDARSIH MESECI koja prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade iz člana 88. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu iz stava 2. ovog člana.

Ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu ni u jednom od tri meseca ŠEST MESECI koja prethode mesecu pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, osnov za naknadu zarade čini zarada koju bi osiguranik ostvario u skladu sa članom 88. stav 2. ovog zakona, u mesecu za koji se isplaćuje naknada zarade, da nije nastupila privremena sprečenost za rad.

Član 90.

Osnov za naknadu zarade za osiguranike iz člana 73. tač. 2) i 3) ovog zakona, koji ispunjavaju uslov u pogledu prethodnog osiguranja, čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrđena u kalendarskom tromesečju POLUGOĐU koje prethodi tromesečju POLUGOĐU u kojem je nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na naknadu zarade, a ako je u prethodnom tromesečju POLUGOĐU po tom osnovu osiguranja bio osiguran kraće, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vremenu za koje je bio osiguran u prethodnom tromesečju POLUGOĐU.

Ako osiguranik iz stava 1. ovog člana u prethodnom tromesečju POLUGOĐU nije obavljao delatnost preduzetnika, odnosno versku funkciju, osnov za naknadu zarade čini osnovica iz stava 1. ovog člana utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje POLUGOĐE.

Član 96.

Visina naknada zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavaca u slučajevima iz člana 74. stav 1. tač. 1), 4), 5) i 7) ovog zakona iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.

Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca, u slučajevima iz člana 74. stav 1. tač. 2) i 6) ovog zakona iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu zarade iz sredstava budžeta Republike.

Sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade, iz stava 4. ovog člana, prenose se Republičkom fondu koji u ime i za račun budžeta Republike uplaćuje sredstva na račun osiguranice iz stava 3. ovog člana NA RAČUN POSLODAVCA.

Član 104.

Naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite obezbeđuje se osiguranim licima, kao i pratiocu osiguranog lica, u slučaju upućivanja u zdravstvenu ustanovu van područja matične filijale, ako je zdravstvena ustanova udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Naknada troškova prevoza pripada osiguranom licu kada je od izabranog lekara, zdravstvene ustanove ili nadležnog lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA upućen ili pozvan u drugo mesto van područja matične filijale u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zaštite ili radi ocene privremene sprečenosti za rad.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranom licu upućenom na hemodijalizu, kao i na hemio i radio terapiju, detetu do navršenih 18 godina života i starijem licu koje je teško duševno ili telesno ometeno u razvoju, upućenim na svakodnevno lečenje i rehabilitaciju u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu, van mesta prebivališta u drugo mesto na području matične filijale, pripada naknada troškova prevoza na osnovu mišljenja lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA.

Član 105.

Osigurana lica imaju pravo na naknadu troškova prevoza prema najkraćoj relaciji u visini cene koštanja karte autobusa ili drugog razreda voza.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir prirodu oboljenja ili povrede, naknada troškova prevoza pripada i za druga sredstva javnog saobraćaja ako je takav prevoz neophodan.

Kao prevozno sredstvo osigurano lice može u slučaju neophodne zdravstvene zaštite da koristi, po nalogu lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, sanitetska kola, a ako mu se i pored utvrđene neophodnosti ne mogu obezbediti sanitetska kola, osigurano lice ima pravo na naknadu stvarnih troškova prevoza, najviše do iznosa 10% od cene jednog litra benzina za svaki pređeni kilometar.

Član 106.

Osigurano lice koje se za vreme boravka u drugom mestu (službeni put, godišnji odmor i sl.) razboli, odnosno povredi nema pravo na naknadu troškova prevoza za povratak u mesto zaposlenja odnosno prebivališta, osim ako zbog zdravstvenog stanja osiguranog lica postoji potreba posebnog prevoza, o čemu odluku donosi prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN.

Član 120.

U matičnu evidenciju unose se i podaci propisani zakonom kojim se uređuje evidencija u oblasti zdravstva, a koji se odnose na osigurana lica.

U matičnu evidenciju unose se i podaci o korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a naročito o:

1) vrsti prava iz zdravstvenog osiguranja koja se obezbeđuju osiguranom licu;

2) pruženim zdravstvenim uslugama;

3) novčanim naknadama;

4) medicinsko-tehničkim pomagalima i implantatima;

5) lekovima izdatim na recept;

6) godišnjem iznosu plaćenih participacija;

7) izabranom lekaru osiguranog lica;

8) ostvarivanju prava pred lekarskim komisijama STRUČNO-MEDICINSKIM ORGANIMA;

9) ostvarivanju prava u vezi sa profesionalnom bolešću ili povredom na radu osiguranika;

10) upućivanju na invalidsku komisiju u skladu sa ovim zakonom.

Republički fond može opštim aktom propisati i druge podatke koji se vode u matičnoj evidenciji, a koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i posebne obrasce za vođenje evidencije o ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (račune i drugu specifičnu dokumentaciju, a koja nije propisana zakonom kojim se uređuju evidencije u oblasti zdravstva).

U matičnu evidenciju unose se i podaci o davaocu zdravstvenih usluga sa kojim je filijala, odnosno Republički fond zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite osiguranim licima iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Akt iz stava 3. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 142.

Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se na osnovu overene isprave o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite.

Overu dokumenata iz stava 1. ovog člana vrši matična filijala na osnovu raspoloživih podataka, odnosno na osnovu dokaza da je uplaćen dospeli doprinos u skladu sa zakonom, kao i poslodavac kome je matična filijala, na osnovu dokaza o uplaćenim doprinosima, izdala posebno sredstvo (markica i dr.), kojim se vrši overavanje isprave o osiguranju u skladu sa propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Overu zdravstvene kartice iz člana 112. stav 3. ovog zakona vrši matična filijala unošenjem podataka o uplaćenim dospelim doprinosima, u skladu sa zakonom, u prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka.

Naknadna overa isprave o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite može se izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona. [4]

Ako isprava o osiguranju, odnosno zdravstvena kartica, odnosno isprava o korišćenju zdravstvene zaštite nije overena zbog toga što dospeli doprinos nije plaćen, izvršiće se naknadna overa kada taj doprinos bude u celini uplaćen.

U slučaju da nije izvršena uplata dospelog doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno da nije izvršena u celini, pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona može da se koristi na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, samo u slučaju hitne medicinske pomoći.

IZUZETNO OD STAVA 5. OVOG ČLANA ZA OSIGURANA LICA ZA KOJA DOPRINOS ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE NIJE REDOVNO IZMIRIVAN, ISPRAVA O OSIGURANJU, KAO I POSEBNA ISPRAVA ZA KORIŠĆENJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE, ODNOSNO ZDRAVSTVENA KARTICA OVERAVAĆE SE POD USLOVOM DA JE OBVEZNIK UPLATE DOPRINOSA ZAPOČEO SA IZMIRIVANJEM ZAOSTALIH DOPRINOSA ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE I NASTAVIO SA NJIHOVIM REDOVNIM I KONTINUIRANIM IZMIRIVANJEM.

OVERA ISPRAVE O OSIGURANJU, POSEBNE ISPRAVE O KORIŠĆENJU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE, ODNOSNO ZDRAVSTVENE KARTICE U SKLADU SA STAVOM 7. OVOG ČLANA VRŠIĆE SE NA NAČIN PROPISAN OPŠTIM AKTOM REPUBLIČKOG FONDA.

Član 145.

U određivanju vrste, obima i sadržaja, načina i postupka u korišćenju prava na zdravstvenu zaštitu osiguranih lica, ocenjivanju privremene sprečenosti za rad osiguranika, i u ostvarivanju prava na naknadu troškova prevoza, kao stručno-medicinski organi matične filijale, odnosno Republičkog fonda, u postupku učestvuju:

1) izabrani lekar;

2) prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN;

3) drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN.

Lekar koji je izvršio pregled, odnosno koji leči osigurano lice, ne može biti član prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, odnosno drugostepene lekarske komisije DRUGOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, koji daje ocenu o tom osiguranom licu.

Republički fond opštim aktom uređuje način rada, sastav, organizaciju, teritorijalnu raspoređenost, kontrolu ocene prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije, kao i naknadu za rad članova komisije koja im se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

REPUBLIČKI FOND OPŠTIM AKTOM BLIŽE UREĐUJE NAČIN RADA, IMENOVANJE I RAZREŠENJE, ORGANIZACIJU, TERITORIJALNU RASPOREĐENOST I KONTROLU OCENE PRVOSTEPENOG, ODNOSNO DRUGOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA.

Opšti akt iz stava 3. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 151.

Izabrani lekar:

1) organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, uključujući i zdravstveno vaspitanje, koji su utvrđeni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

2) obavlja preglede i dijagnostiku;

3) određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja osiguranog lica;

4) ukazuje hitnu medicinsku pomoć;

5) upućuje osigurano lice na ambulantno-specijalističke preglede ili u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga sa kojim je zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite, prema medicinskim indikacijama, prati tok lečenja i usklađuje mišljenja i predloge za nastavak lečenja osiguranog lica i upućuje osigurano lice na sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite;

6) određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati sprovođenje kućnog lečenja;

7) propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala;

8) sprovodi zdravstvenu zaštitu iz oblasti mentalnog zdravlja;

9) vodi propisanu medicinsku dokumentaciju o lečenju i zdravstvenom stanju osiguranog lica, u skladu sa zakonom;

10) daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upućuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti, u skladu sa ovim zakonom;

11) utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana sprečenosti za rad i predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji PRVOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU produženje privremene sprečenosti za rad, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

12) predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji PRVOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU da utvrdi potrebu za rad osiguranika sa skraćenim radnim vremenom u toku lečenja, u skladu sa ovim zakonom;

13) utvrđuje potrebu da osigurano lice ima pratioca za vreme putovanja;

14) utvrđuje potrebu odsustvovanja osiguranika sa posla radi nege člana uže porodice, u skladu sa članom 79. stav 1. ovog zakona;

15) daje mišljenje o tome da li je osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, odnosno da li je ozdravljenje namerno sprečio;

16) daje nalaz i mišljenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica na osnovu čega se izdaje potvrda o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu;

17) određuje upotrebu i vrstu prevoznog sredstva za prevoz bolesnika, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje;

18) vrši druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ugovorom između Republičkog fonda, odnosno filijale i davaoca zdravstvenih usluga.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, izabrani lekar, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, određuje starost trudnoće radi ostvarivanja prava na odsustvovanje sa rada zbog trudnoće i porođaja, daje mišljenje o zdravstvenom stanju deteta radi ostvarivanja prava osiguranika na odsustvovanje sa rada zbog neophodne posebne nege deteta, u skladu sa zakonom i utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Izabrani lekar daje ocenu privremene sprečenosti za rad na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica i na osnovu medicinske dokumentacije.

Prvostepena lekarska komisija

PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN

Član 154.

Prvostepena lekarska komisija sastoji se od dva lekara i potrebnog broja zamenika, koje imenuje direktor Republičkog fonda.

U lekarskoj komisiji iz stava 1. ovog člana najmanje jedan član je stalno zaposlen u matičnoj filijali.

PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN IMA JEDNOG ČLANA I JEDNOG ZAMENIKA ČLANA KOGA RASPOREĐUJE, ODNOSNO IMENUJE DIREKTOR REPUBLIČKOG FONDA.

Član 155.

Prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN:

1) daje ocenu i utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika, po predlogu izabranog lekara, preko 30 dana privremene sprečenosti za rad, odnosno privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice duže od 15 dana, odnosno duže od sedam dana, u skladu sa ovim zakonom;

2) daje ocenu po prigovoru osiguranika ili poslodavca na ocenu izabranog lekara o privremenoj sprečenosti za rad osiguranika zbog bolesti ili povrede do 30 dana, odnosno privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice, u skladu sa ovim zakonom;

3) daje ocenu o potrebi obezbeđivanja pratioca obolelom licu za vreme stacionarnog lečenja, pod uslovima utvrđenim opštim aktom Republičkog fonda;

4) odlučuje o opravdanosti propisivanja određenih vrsta medicinsko-tehničkih pomagala i izrade novih medicinsko-tehničkih pomagala pre isteka roka njihovog trajanja;

5) daje ocenu o zahtevima za naknadu troškova lečenja i putnih troškova;

6) ceni medicinsku opravdanost zdravstvene zaštite korišćene suprotno uslovima i načinu utvrđenom ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona;

7) daje mišljenje o upućivanju osiguranih lica na lečenje u zdravstvene ustanove specijalizovane za rehabilitaciju i mišljenje o upućivanju osiguranih lica na lečenje van područja matične filijale;

8) predlaže upućivanje osiguranika, u slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad, u skladu sa ovim zakonom, nadležnom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;

9) daje ocenu o mišljenju izabranog lekara;

10) utvrđuje zdravstveno stanje osiguranog lica radi izdavanja potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite osiguranog lica u inostranstvu, u skladu sa ovim zakonom;

11) utvrđuje potrebu osiguranika za rad sa skraćenim radnim vremenom u toku lečenja, u skladu sa ovim zakonom;

12) vrši druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN obavlja i poslove u vezi sa članom 151. stav 2. ovog zakona.

Prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN daje ocenu privremene sprečenosti za rad na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica i na osnovu medicinske dokumentacije.

PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN DAJE OCENU O NASTUPANJU POVREDE NA RADU U SKLADU SA ČLANOM 33. OVOG ZAKONA, U POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA.

Drugostepena lekarska komisija

DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN

Član 156.

Drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN ispituje pravilnost ocene prvostepene lekarske komisije.

Drugostepena lekarska komisija sastoji se od tri lekara i potrebnog broja zamenika, koje imenuje direktor Republičkog fonda.

U lekarskoj komisiji iz stava 2. ovog člana najmanje jedan član je stalno zaposlen u Republičkom fondu, odnosno matičnoj filijali.

DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN IMA JEDNOG ČLANA I JEDNOG ZAMENIKA ČLANA KOGA RASPOREĐUJE, ODNOSNO IMENUJE DIREKTOR REPUBLIČKOG FONDA.

Član 157.

Drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN:

1) daje ocenu po prigovoru osiguranika, odnosno poslodavca na ocenu, odnosno na činjenično stanje koje je prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN utvrdio;

2) ispituje po zahtevu osiguranog lica, filijale, odnosno poslodavca pravilnost ocene koju kao konačnu daje prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN i o tome daje svoju ocenu i mišljenje;

3) daje ocenu o produženju prava na naknadu zarade u skladu sa članom 79. stav 3. ovog zakona.

Drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN može da vrši reviziju svih prava, odnosno veštačenje u vezi sa svim pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojima je odlučivao izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN, po zahtevu osiguranog lica, poslodavca, matične filijale, odnosno Republičkog fonda.

Član 158.

Ako osigurano lice nije zadovoljno ocenom koju je dao izabrani lekar, može izjaviti prigovor prvostepenoj lekarskoj komisiji PRVOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU.

Prigovor se podnosi usmeno ili pismeno, u roku od 48 sati od saopštenja ocene izabranog lekara – lekaru protiv čije ocene je prigovor izjavljen ili neposredno lekarskoj komisiji STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU.

Izabrani lekar kome je usmeno izjavljen prigovor, ako ne preinači svoju ocenu, dužan je da o tome sačini zabelešku, koju potpisuje i osigurano lice.

Izabrani lekar kome je izjavljen prigovor dužan je da predmet odmah dostavi nadležnom lekarskoj komisiji STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU.

Član 159.

Prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN dužan je da hitno uzme u postupak prigovor radi donošenja ocene.

Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj sprečenosti za rad osiguranika, lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU dužan je da osiguranika odmah pozove na pregled. U ostalim slučajevima lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN odmah poziva na pregled osiguranika ako smatra da je to potrebno za davanje ocene. Ako lekarska komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN smatra da je potrebna dopuna medicinske obrade, bez odlaganja će odrediti potrebna medicinska ispitivanja po kojima je izabrani lekar dužan da postupi.

Ocena o zdravstvenom stanju osiguranika i ocena o privremenoj sprečenosti za rad moraju biti potpune, obrazložene i u skladu sa dokumentacijom koja služi kao osnov za davanje ocene.

Ocena koju prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN daje povodom izjavljenog prigovora na ocenu izabranog lekara iz stava 1. ovog člana, konačna je.

O oceni lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA obaveštava se pismeno osiguranik, izabrani lekar, matična filijala, odnosno poslodavac.

Član 160.

Protiv ocene prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA kada je ona doneta bez prethodne ocene izabranog lekara osigurano lice koje je nezadovoljno ocenom prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, može izjaviti prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji DRUGOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU u roku od tri dana od dana saopštenja ocene prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA.

Prigovor na ocenu prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA podnosi se usmeno na zapisnik ili pismeno prvostepenoj lekarskoj komisiji PRVOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU protiv čije se ocene izjavljuje prigovor. Komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN je dužan da prigovor zajedno sa predmetom hitno dostavi drugostepenoj lekarskoj komisiji DRUGOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU. Prigovor se može podneti pismeno i neposredno drugostepenoj lekarskoj komisiji DRUGOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU.

Član 161.

Drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN dužan je da hitno uzme u postupak prigovor, radi davanja svoje ocene.

Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj sprečenosti za rad, drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENO STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU dužan je da osiguranika odmah pozove na pregled. U ostalim slučajevima komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN daje svoju ocenu na osnovu medicinske dokumentacije, a može, ako nađe za potrebno, pozvati osigurano lice na pregled. Ako komisija STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN smatra da je potrebno dopuniti medicinsku obradu, odrediće bez odlaganja potrebna medicinska ispitivanja.

Ocena koju je dao drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN povodom izjavljenog prigovora na ocenu prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA konačna je.

O oceni drugostepene lekarske komisije DRUGOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA pismeno se obaveštava osiguranik, prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN protiv čije ocene je izjavljen prigovor, matična filijala, odnosno poslodavac.

Ako osigurano lice nije zadovoljno ocenom drugostepene lekarske komisije DRUGOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, može zahtevati da mu filijala izda rešenje.

Član 162.

Blagovremeno podnet prigovor na ocenu izabranog lekara, odnosno prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, odlaže izvršenje te ocene.

Član 163.

Republički fond, odnosno matična filijala, kao i poslodavac, mogu zahtevati da se osiguranik čiju je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN, podvrgne ponovnom pregledu od strane prvostepene lekarske komisije PRVOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, odnosno drugostepene lekarske komisije DRUGOSTEPENOG STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, radi ponovnog ocenjivanja njegove privremene sprečenosti za rad. Ponovni pregled se ne može zahtevati ako se osiguranik nalazi na stacionarnom lečenju, osim u slučaju lečenja u dnevnoj bolnici.

Inicijativu da se osiguranik podvrgne ponovnom pregledu iz stava 1. ovog člana može dati i izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN.

Ponovni pregled može se zahtevati u roku od 30 dana od dana izvršene ocene stručno-medicinskog organa u postupku.

Osiguranik je dužan da se javi prvostepenoj lekarskoj komisiji PRVOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji DRUGOSTEPENOM STRUČNO-MEDICINSKOM ORGANU, radi pregleda u roku koji ona odredi. Ako se osiguranik bez opravdanog razloga ne odazove pozivu na pregled, obustavlja mu se isplaćivanje naknade zarade i ne pripada mu naknada sve dok se ne odazove pozivu.

Član 164.

Republički fond, odnosno matična filijala, po službenoj dužnosti ili na zahtev poslodavca, može tražiti veštačenje u vezi sa ostvarivanjem svih prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica.

Veštačenje u slučaju iz stava 1. ovog člana vrši: prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN – ako je ocenu dao izabrani lekar, drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN – ako je ocenu dao prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN i tri lekara specijaliste odgovarajuće zdravstvene ustanove – ako je ocenu dao drugostepena lekarska komisija DRUGOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN.

Veštačenje se može zahtevati u roku od jedne godine od dana ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojem je odlučivao odgovarajući stručno-medicinski organ u postupku.

Član 171.

Izabrani lekar samostalno vrši ocenu privremene sprečenosti za rad do 30 dana te sprečenosti, osim za slučajeve nege člana uže porodice, u skladu sa ovim zakonom.

Ocenu privremene sprečenosti za rad posle 30. dana vrši prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN.

Privremenu sprečenost za rad osiguranika na stacionarnom lečenju utvrđuje izabrani lekar.

Član 172.

Izabrani lekar samostalno vrši ocenu privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice mlađeg od sedam godina života, ili zbog nege starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju – do 15 dana sprečenosti za rad, a za člana porodice starijeg od sedam godina života – do sedam dana sprečenosti za rad, u skladu sa članom 79. stav 1. ovog zakona.

Ocenu privremene sprečenosti za rad posle 15. odnosno sedmog dana sprečenosti za rad vrši prvostepena lekarska komisija PRVOSTEPENI STRUČNO-MEDICINSKI ORGAN.

2. Arbitraža

Član 184.

Radi rešavanja sporova između filijala, odnosno Republičkog fonda i davalaca zdravstvenih usluga, a u vezi sa zaključivanjem, izmenom i sprovođenjem ugovora o pružanju zdravstvene zaštite, može se obrazovati arbitraža.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa sa kojom nije zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite za osigurana lica iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koja je pružila hitnu medicinsku pomoć osiguranom licu, može zahtevati zaključivanje sporazuma o obrazovanju arbitraže, u skladu sa ovim zakonom.

Svaka stranka u sporu iz st. 1. i 2. ovog člana može zahtevati zaključivanje sporazuma o obrazovanju arbitraže, u roku od osam dana od dana nastanka spora, odnosno od dana dostavljanja ugovora iz člana 177. ovog zakona davaocu zdravstvenih usluga.

Arbitraža ima pet članova i sastavljena je od predstavnika filijale, odnosno Republičkog fonda i davaoca zdravstvenih usluga, koji su stranke u sporu, predstavnika udruženja zdravstvenih ustanova, predstavnika komore zdravstvenih radnika obrazovanih u skladu sa zakonom, i predstavnika Ministarstva.

Za rešavanje sporova između filijala i davalaca zdravstvenih usluga sa područja autonomne pokrajine, jedan član arbitraže je predstavnik Pokrajinskog fonda.

Predsednika arbitraže stranke u sporu određuju sporazumno, od članova arbitraže, a u slučaju da se stranke ne sporazumeju o izboru predsednika, imenuje ga ministar.

Član 185.

Postupak pred arbitražom je hitan, a odluka o spornom pitanju donosi se u roku od 30 dana od dana zaključivanja sporazuma o obrazovanju arbitraže, većinom glasova članova arbitraže.

Dok traje postupak pred arbitražom rokovi za pokretanje postupka pred nadležnim sudom miruju.

Ako se stranke u toku postupka poravnaju o predmetu spora, arbitraža će na njihov zahtev doneti odluku na osnovu poravnanja, osim ako su dejstva tog poravnanja suprotna javnom poretku.

Arbitražna odluka na osnovu poravnanja ima snagu kao svaka druga arbitražna odluka, osim što ne mora da sadrži obrazloženje.

Na arbitražu se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izbrani sud, odnosno arbitraža, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 190.

U vršenju kontrole nadzornik osiguranja može da:

1) naloži da se utvrđene nepravilnosti i nedostaci, odnosno sprovođenje radnji koje su u suprotnosti sa zakonom i zaključenim ugovorom sa davaocem zdravstvenih usluga, otklone u određenom roku;

2) predloži da se privremeno obustavi prenos finansijskih sredstava dok davalac zdravstvenih usluga ne otkloni utvrđene nepravilnosti u izvršenju zaključenog ugovora;

3) predloži da se raskine ugovor sa izabranim lekarom;

4) predloži da se umanji iznos sredstava davaocu zdravstvenih usluga za deo obaveza preuzetih zaključenim ugovorom koje davalac zdravstvenih usluga nije izvršio;

5) predloži da se raskine deo ugovora ili ugovor u celini sa davaocem zdravstvenih usluga;

6) preduzme druge mere u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorom.

O predloženim merama iz stava 1. ovog člana odluku donosi direktor Republičkog fonda, . odnosno direktor matične filijale koji o tome obaveštava direktora Republičkog fonda.

Član 195.

Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete od izabranog lekara koji nezakonito utvrdi sprečenost za rad osiguranika ili propiše lekove, medicinsko-tehnička pomagala, odnosno druga prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za koja nema osnova u zdravstvenom stanju osiguranog lica.

Ako je šteta iz stava 1. ovog člana nastala zbog nezakonitog rada lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, za štetu odgovaraju članovi lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA koji su nezakonito radili.

Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo na naknadu štete od lekara, odnosno od davaoca zdravstvenih usluga, ako je nastala šteta prouzrokovana pri obavljanju ili u vezi sa obavljanjem delatnosti lekara, odnosno davaoca zdravstvenih usluga zbog nepravilnog lečenja osiguranog lica.

Član 197.

Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od društva za osiguranje koje obavlja delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, kod kojeg je lice koje je upotrebom motornog vozila prouzrokovalo štetu, odnosno oštećenje zdravlja ili smrt osiguranog lica, zaključilo ugovor o obaveznom osiguranju u saobraćaju u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je šteta nastala upotrebom nepoznatog motornog vozila, matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od reosiguravajućeg društva GARANTNOG FONDA.

Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila strane registracije, koje na području Republike nije obuhvaćeno obaveznim osiguranjem od štete nastale upotrebom motornog vozila, neposredno od reosiguravajućeg društva GARANTNOG FONDA.

Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete i kada je šteta od upotrebe motornog vozila nastala u inostranstvu, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje osiguranje u međunarodnom saobraćaju.

Član 212.

Republički fond:

1) donosi statut;

2) donosi opšte akte, na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, kojima se bliže uređuje sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja;

3) planira i obezbeđuje finansijska sredstva za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja;

4) u okviru raspoloživih finansijskih sredstava planira i obezbeđuje uslove za ravnomerno sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike i obezbeđuje sredstva solidarnosti za ujednačavanje uslova za obezbeđivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na području filijala;

5) obezbeđuje finansijske i druge uslove za ostvarivanje prava na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, odnosno za upućivanje osiguranih lica na lečenje u inostranstvo;

6) donosi plan rada za obezbeđivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa planovima rada filijala;

7) donosi finansijski plan, u skladu sa zakonom;

8) zaključuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga u skladu sa ovim zakonom, i obezbeđuje sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite na osnovu tih ugovora;

9) prenosi sredstva za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja filijalama, u skladu sa članom 202. ovog zakona;

10) obezbeđuje zakonito, namensko i ekonomično korišćenje sredstava i stara se o uvećanju sredstava na ekonomskim osnovama;

11) obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja;

12) organizuje obavljanje poslova za sprovođenje zdravstvenog osiguranja koje se neposredno sprovodi u Republičkom fondu;

13) koordinira rad filijala i Pokrajinskog fonda;

14) organizuje i vrši kontrolu rada filijala, zakonitog i namenskog korišćenja sredstava koja se filijalama prenose za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

15) vrši kontrolu sprovođenja zaključenih ugovora između filijala i davalaca zdravstvenih usluga, odnosno vrši kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

16) ustrojava i organizuje matičnu evidenciju i vrši kontrolu poslova matične evidencije;

17) organizuje i vrši kontrolu i ujednačavanje rada prvostepenih i drugostepenih lekarskih komisija PRVOSTEPENIH I DRUGOSTEPENIH STRUČNO-MEDICINSKIH ORGANA;

18) obezbeđuje sprovođenje međunarodnih ugovora o obaveznom zdravstvenom osiguranju;

19) vodi evidenciju i prati naplatu doprinosa, sa nadležnim organima, razmenjuje podatke sa nadležnim organima o obveznicima doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i druge podatke vezane za doprinos;

19a) obavlja poslove koji se odnose na farmako-ekonomske pokazatelje u postupku stavljanja lekova na Listu lekova, njene izmene i dopune, kao i skidanje lekova sa Liste lekova;

19b) obavlja poslove centralizovanih javnih nabavki u skladu sa zakonom;

20) obavlja i druge poslove određene zakonom i statutom Republičkog fonda.

Republički fond sprovodi dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje organizuje, vrši kontrolu obračuna i plaćanja premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao i kontrolu sprovođenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Za obavljanje poslova iz st. 1. i 2. ovog člana Republički fond može da obrazuje komisije i druga stručna tela, osim za one oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije za koje su obrazovane republičke stručne komisije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, odnosno druga stručna tela obrazovana od strane ministra.

U postupku donošenja odluka, odnosno opštih akata kojima se obezbeđuje, odnosno uređuje pravo na zdravstvenu zaštitu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republički fond dužan je da uključi u rad, odnosno da pribavi stručno mišljenje republičkih stručnih komisija obrazovanih za određene oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, kao i druga stručna tela formirana od strane ministra.

Članovi republičke stručne komisije imaju pravo na naknadu za rad radi obavljanja poslova za potrebe Republičkog fonda, iz sredstava Republičkog fonda.

Visinu naknade utvrđuje Upravni odbor Republičkog fonda.

Član 212a

Republički fond obavlja poslove centralizovanih javnih nabavki u ime i za račun zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada (u daljem tekstu: Plan mreže), u skladu sa ovim zakonom, osim ako zakonom kojim se uređuju javne nabavke nije drukčije propisano, i to:

1) sprovodi centralizovane javne nabavke na osnovu plana iz stava 5. ovog člana, za koje se sredstva obezbeđuju u finansijskom planu zdravstvene ustanove, odnosno Republičkog fonda, kao i u budžetu osnivača zdravstvene ustanove, u skladu sa zakonom;

2) prati izvršenje zaključenih ugovora sa najpovoljnijim dobavljačem;

3) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Za sprovođenje centralizovanih javnih nabavki koje Republički fond obavlja u ime i za račun zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog člana, nije potrebno prethodno ovlašćenje, odnosno saglasnost tih ustanova.

Zdravstvene ustanove iz stava 1. ovog člana ne mogu da nabavljaju robe i usluge za koje Republički fond, u ime i za račun tih ustanova, sprovodi centralizovane javne nabavke.

Postupci javnih nabavki sprovode se u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke., AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PROPISANO.

Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike prikuplja, objedinjuje i analizira planove potreba zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih donosi Plan centralizovanih javnih nabavki roba i usluga za zdravstvene ustanove iz Plana mreže (u daljem tekstu: Plan centralizovanih javnih nabavki), koji dostavlja Republičkom fondu radi sprovođenja centralizovanih javnih nabavki.

Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike dužan je da pribavi mišljenje republičkih stručnih komisija osnovanih u skladu sa zakonom, na Plan centralizovanih javnih nabavki, kao i da sprovede postupak usklađivanja Plana centralizovanih javnih nabavki i mišljenja republičkih stručnih komisija pre dostavljanja istog Republičkom fondu.

POSLOVE CENTRALIZOVANIH JAVNIH NABAVKI VAKCINA ZA OBAVEZNU IMUNIZACIJU OBAVLJA ZDRAVSTVENA USTANOVA OSNOVANA RADI PROIZVODNJE SERUMA, VAKCINA I DRUGIH IMUNOBIOLOŠKIH I DIJAGNOSTIČKIH PREPRATA I SREDSTAVA KOJIMA SE SNABDEVAJU ZDRAVSTVENJNE USTANOVE NA TERITORIJI REPUBLIKE.

NA POSTUPAK IZ STAVA 7. PRIMENJUJU SE ODREDBE ST. 2-6. OVOG ČLANA.

U POSTUPCIMA CENTRALIZOVANIH JAVNIH NABAVKI 1. I 7. OVOG ČLANA, PODNETI ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA NE ZADRŽAVA DALJE AKTIVNOSTI NARUČIOCA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE.

Republički fond obezbeđuje sredstva zavodu za javno zdravlje osnovanom za teritoriju Republike, za obavljanje poslova u vezi sa izradom Plana centralizovanih javnih nabavki, I ZDRAVSTVENOJ USTANOVI IZ STAVA 7. OVOG ČLANA ZA NABAVKU, PROIZVODNJU, SKLADIŠTENJE I SNABDEVANJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA VAKCINAMA ZA OBAVEZNU IMUNIZACIJU, u skladu sa zakonom.

Vlada donosi akt kojim se bliže uređuju uslovi, način i postupak planiranja potreba zdravstvenih ustanova za koje se sprovode centralizovane javne nabavke, vrstu robe i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke i koje su obuhvaćene Planom centralizovanih javnih nabavki, kao i druga pitanja od značaja za planiranje, organizovanje i sprovođenje centralizovanih javnih nabavki.

Član 213.

Filijala:

1) sprovodi obavezno zdravstveno osiguranje na svom području;

2) planira potrebe osiguranih lica sa svog područja i pravi planove rada u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, odnosno sa finansijskim planom Republičkog fonda;

3) raspolaže prenetim sredstvima za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja za osigurana lica sa svog područja, u skladu sa ovim zakonom;

4) obezbeđuje ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja za osigurana lica sa svog područja, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona;

5) zaključuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga;

6) organizuje i vrši OBAVLJA kontrolu izvršavanja ugovornih obaveza davalaca zdravstvenih usluga sa kojima je zaključen ugovor, radi zaštite prava osiguranih lica;

7) obezbeđuje zakonito, namensko i ekonomično trošenje prenetih sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na svom području;

8) vodi matičnu evidenciju osiguranih lica sa podacima potrebnim za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja i za obezbeđivanje i kontrolu ostvarivanja prava iz tog osiguranja;

9) vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje, odjavljivanja sa osiguranja i prijavljivanje promene u osiguranju, kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava;

10) vodi evidenciju i prati naplatu doprinosa, sa nadležnim organima, razmenjuje podatke sa nadležnim organima o obveznicima doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i druge podatke vezane za doprinos;

11) pruža potrebnu stručnu pomoć osiguranim licima u vezi sa ostvarivanjem prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i zaštitom njihovih interesa u osiguranju;

12) vrši određene poslove u sprovođenju međunarodnih ugovora o zdravstvenom osiguranju;

13) obezbeđuje uslove za rad prvostepenih i drugostepenih lekarskih komisija na svom području, u skladu sa aktima Republičkog fonda;

14) obavlja poslove u vezi sa naknadom štete u sprovođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja;

15) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom Republičkog fonda.

Filijala obavlja i određene poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi Republički fond.

Poslove iz st. 1. i 2. ovog člana filijala obavlja u ime Republičkog fonda.

Član 215.

Filijalom rukovodi direktor filijale.

Direktor filijale odgovoran je za zakonitost rada filijale, kao i za namensko korišćenje prenetih sredstava za sprovođenje zdravstvenog osiguranja.

Direktor filijale izvršava odluke organa Republičkog fonda.

Direktora filijale na osnovu javnog konkursa imenuje direktor Republičkog fonda na period od četiri godine.

Direktor filijale mora ispunjavati uslove iz člana 219. st. 3 – 5. ovog zakona.

Direktor filijale u obavljanju poslova vrši javnu funkciju.

Na obavljanje javne funkcije direktora filijale u pogledu sprečavanja sukoba privatnog i javnog interesa, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rad Agencije za borbu protiv korupcije.

Direktor filijale po isteku mandata nastavlja da obavlja poslove u skladu sa zakonom i statutom Republičkog fonda do dana imenovanja direktora filijale na način propisan ovim zakonom.

FILIJALOM RUKOVODI DIREKTOR FILIJALE.

DIREKTOR REPUBLIČKOG FONDA RASPOREĐUJE ZAPOSLENOG U REPUBLIČKOM FONDU NA POSLOVE DIREKTORA FILIJALE.

DIREKTOR FILIJALE OBAVLJA POSLOVE PO OVLAŠĆENJU DIREKTORA REPUBLIČKOG FONDA.

Član 217.

Pokrajinski fond je organizaciona jedinica Republičkog fonda koji obavlja:

1) koordinaciju rada filijala obrazovanih na teritoriji autonomne pokrajine, u saradnji sa Republičkim fondom, u skladu sa zakonom;

2) kontrolu rada filijala i namenskog korišćenja sredstava koja Republički fond prenosi filijalama za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, na području autonomne pokrajine;

3) kontrolu zaključenih ugovora između filijala i davalaca zdravstvenih usluga, na području autonomne pokrajine;

4) rešava u drugom stepenu o pravima iz zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom;

5) pruža potrebnu stručnu pomoć osiguranim licima u vezi sa ostvarivanjem prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i zaštitom njihovih interesa u osiguranju;

6) obezbeđuje uslove za rad lekarskih komisija STRUČNO-MEDICINSKIH ORGANA obrazovanih na teritoriji autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom;

7) obezbeđuje informacioni podsistem, kao deo integrisanog informacionog sistema Republike za oblast zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom;

8) vrši statistička i druga istraživanja u oblasti zdravstvenog osiguranja;

9) ostvaruje saradnju sa nadležnim pokrajinskim organima;

10) druge poslove utvrđene statutom Republičkog fonda;

11) podnosi izveštaje o radu za šest i 12 meseci Upravnom i Nadzornom odboru Republičkog fonda.

5A. PROMOCIJA ZAŠTITE PRAVA OSIGURANIKA

ČLAN 217A

REPUBLIČKI FOND, POKRAJINSKI FOND ODNOSNO FILIJALA, OBAVLJAJU I POSLOVE PROMOCIJE I ZAŠTITE PRAVA OSIGURANIH LICA UTVRĐENIH OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA.

PROMOCIJA PRAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBEZBEĐUJE SE:

1) INFORMISANJEM OPŠTE I STRUČNE JAVNOSTI, ODNOSNO OSIGURANIH LICA I DAVALACA ZDRAVSTVENIH USLUGA, O PRAVIMA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA, KAO I O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA TIH PRAVA;

2) OBEZBEĐIVANJEM VODIČA KROZ PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA, INFORMATIVNIH LETAKA, INFO TELEFONA, INTERNET STRANICE, ODNOSNO VEB PREZENTACIJE, ORGANIZOVANJEM INFORMATIVNIH SASTANAKA, PUTEM SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA I NA DRUGI NAČIN KOJIM SE OBEZBEĐUJE JEDNAKA DOSTUPNOST INFORMACIJA SVAKOM OSIGURANOM LICU O PRAVIMA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA;

3) OBJAVLJIVANJEM NA INTERNET STRANICI, ODNOSNO VEB PREZENTACIJI PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE, ODNOSNO ODLUKA UPRAVNOG, ODNOSNO NADZORNOG ODBORA REPUBLIČKOG FONDA, KAO I ODLUKA STRUČNIH TELA I KOMISIJA KOJIMA SE RAZMATRAJU PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA, KAO I KOMISIJE ZA LEKOVE O STAVLJANJU, IZMENI I DOPUNI, ODNOSNO SKIDANJU LEKOVA SA LISTE LEKOVE;

4) PODRŠKOM I PODSTICANJEM RAZVOJA UDRUŽENJA OSIGURANIH LICA, ODNOSNO UDRUŽENJA PACIJENATA;

5) UNAPREĐIVANJEM PARTNERSKIH ODNOSA SA DAVAOCIMA ZDRAVSTVENIH USLUGA;

6) OBEZBEĐIVANJEM NA DRUGI NAČIN PROMOCIJE I ZAŠTITE PRAVA OSIGURANIKA U SKLADU SA NAJVIŠIM STANDARDIMA STRUKE, ODNOSNO NAJVIŠIM STEPENOM OBEZBEĐIVANJA DOSTUPNOSTI INFORMACIJA, ODNOSNO OSTVARIVANJA PRAVA OSIGURANIH LICA.

Član 227.

Direktor Republičkog fonda:

1) organizuje rad i poslovanje u Republičkom fondu;

2) predstavlja i zastupa Republički fond;

3) stara se o zakonitosti rada Republičkog fonda i odgovara za zakonitost rada;

4) izvršava odluke Upravnog odbora;

5) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Republičkom fondu;

6) propisuje obrazac službene legitimacije nadzornika osiguranja, kao i njen izgled i sadržaj;

7) rukovodi radom zaposlenih u Republičkom fondu;

8) imenuje direktore filijala po sprovedenom javnom konkursu za izbor direktora filijale, osim za filijale sa teritorije autonomne pokrajine RASPOREĐUJE ZAPOSLENOG NA POSLOVE DIREKTORA FILIJALE;

9) vrši druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

Direktora Republičkog fonda, po sprovedenom javnom konkursu, imenuje Upravni odbor, uz prethodnu saglasnost Vlade.

Mandat direktora Republičkog fonda traje četiri godine.

Član 228.

Direktora Pokrajinskog fonda, po sprovedenom javnom konkursu koji raspisuje Republički fond, imenuje Upravni odbor, na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine.

Direktor Pokrajinskog fonda imenuje se na period od četiri godine.

Direktor Pokrajinskog fonda po isteku mandata nastavlja da obavlja poslove u skladu sa zakonom i statutom Republičkog fonda do dana imenovanja direktora Pokrajinskog fonda na način propisan ovim zakonom.

Direktor Pokrajinskog fonda učestvuje u radu Upravnog odbora, bez prava odlučivanja.

Direktor Pokrajinskog fonda, po sprovedenom javnom konkursu, imenuje direktore filijala koje su obrazovane na teritoriji autonomne pokrajine, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom za imenovanje direktora filijala van teritorije autonomne pokrajine.

Na direktora Pokrajinskog fonda primenjuju se odredbe člana 219. st. 3 – 7. ovog zakona.

Član 243.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Republički fond, ako:

1) podatke koji se vode u matičnoj evidenciji, a koji se odnose na korišćenje prava iz zdravstvenog osiguranja za osigurana lica ne vodi odvojeno od drugih podataka iz matične evidencije, ili ako te podatke unosi i njima rukovodi za to neovlašćeno službeno lice ( član 118. stav 2);

2) ne dostavi kopiju potvrde o prijemu prijave na osiguranje, prijavu promene u osiguranju, odnosno odjavu sa osiguranja za osiguranike koji obavljaju samostalnu delatnost (preduzetnici), odnosno za poljoprivrednike i za druga lica o kojima nadležni poreski organ vodi evidencije, do 5. u mesecu za prethodni mesec ( član 127. stav 6);

3) osiguranom licu na njegov zahtev ne izda uverenje o podacima koji se unose u matičnu evidenciju ( član 133. stav 1);

4) iznosi i objavljuje u javnost podatke koji se vode u matičnoj evidenciji, a koji se odnose na korišćenje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za pojedinačno osigurano lice i koji predstavljaju lične podatke o osiguranom licu ( član 138. stav 2);

5) overi zdravstvenu ispravu bez dokaza da je uplaćen dospeli doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje ( član 142. stav 2);

6) ne prihvati zahtev davaoca zdravstvenih usluga sa kojima je zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za obrazovanje arbitraže ( član 184. st. 1. i 3);

7) kontrolu ličnih podataka koji se odnose na zdravstveno stanje osiguranih lica koji se vode u medicinskoj dokumentaciji osiguranih lica, vrši nadzornik osiguranja koji nije doktor medicine, doktor stomatologije, odnosno diplomirani farmaceut ( član 187. stav 2).

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u Republičkom fondu.

Član 244.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik, ako:

1) kao izabrani lekar ili član lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA izda nalaz i mišljenje o zdravstvenom stanju za osigurano lice koje boluje od akutnih ili hroničnih oboljenja i drugih poremećaja zdravstvenog stanja, da ne boluje od akutnih ili hroničnih oboljenja i drugih poremećaja zdravstvenog stanja i time omogući izdavanje potvrde o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu ( član 65. stav 3);

2) osiguraniku utvrdi privremenu sprečenost za rad suprotno članu 74. ovog zakona;

3) ne primi svako osigurano lice koje ga je odabralo za izabranog lekara, osim ako se kod tog izabranog lekara evidentirao veći broj osiguranih lica od utvrđenog standarda ( član 148 );

4) kao izabrani lekar zloupotrebi svoja ovlašćenja u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica ( član 153 ).

Član 245.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj osiguranik ako namerno prouzrokuje nesposobnost za rad, ili ako namerno spreči ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad, ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprečenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije STRUČNO-MEDICINSKOG ORGANA, ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode, ako bez dozvole stručno-medicinskog organa filijale, odnosno Republičkog fonda otputuje iz mesta stalnog prebivališta, odnosno boravišta, ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada (član 85).

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 35.

REPUBLIČKI FOND USKLADIĆE STATUT U ROKU OD 60 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

REPUBLIČKI FOND DONEĆE PROPISE ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA NAJKASNIJE U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

DO DONOŠENJA PROPISA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA PRIMENJIVAĆE SE PROPISI KOJI SU VAŽILI DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, AKO NISU U SUPROTNOSTI SA OVIM ZAKONOM.

ČLAN 36.

NA OSIGURANIKE KOJI NA DAN STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA OSTVARUJU PRAVO NA NAKNADU ZARADE ZBOG PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD, PRIMENJUJU SE PROPISI KOJI SU VAŽILI DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 37.

POTVRDA O KORIŠĆENJU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE IZ ČLANA 66. ZAKONA, ZA OSIGURANIKA KOJI JE UPUĆEN NA RAD U INOSTRANSTVO, ODNOSNO ČLANA UŽE PORODICE OSIGURANIKA, IZDATA DO STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, VAŽIĆE ZA PERIOD ZA KOJI JE OSIGURANIK UPUĆEN NA RAD U INOSTRANSTVO.

ČLAN 38.

U ČLANU 52. STAV 1. ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 57/11) REČI: „U ROKU OD TRI GODINE, OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA” ZAMENJUJU SE REČIMA: „DO 31. DECEMBRA 2016. GODINE”.

ČLAN 39.

ODREDBE ČLANA 51. ST. 2, 3. I 6. ZAKONA O UTVRĐIVANJU NADLEŽNOSTI AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 99/09 I 67/12 – US), PRESTAJU DA SE PRIMENJUJU DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 40.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

4353014.0095.4/3 IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač: Ministarstvo zdravlja

2. Naziv propisa: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum) i odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini, trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, s jedne strane, i Republike Srbije s druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum).

Sporazum, odnosno Prelazni sporazum, ne sadrži odredbe koje se odnose na normativnu sadržinu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju

4. Usklađenost propisa sa pravom Evropske unije.

–

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklanjenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isknjučivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/E3, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).

Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost u oblasti koja se uređuje Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Napominjemo da se oblast zdravstveneog osiguranja uređuje nacionalnim propisima država članica Evropske unije.

Prilikom pripreme Predloga zakona korišćene su preporuke Evropske komisije od 2. jula 2008. godine, Commission Recommedantion on cross-border interoperatility of electronic health record system (2008/594/EC).

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Ne, na prevođenju su.

7. Da li je predlog propisa preveden na neki službeni jezik EU?

Ne

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

U izradi Predloga zakona o o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju nije učestvovao nijedan strani niti domaći ekspert za ovu oblast.