Predlog zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti

PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆIH ZRAČENjA I O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI

I. OSNOVNE ODREDBE

Ovim zakonom propisuju se mere zaštite života i zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja i mere nuklearne sigurnosti pri svim postupcima u vezi sa nuklearnim aktivnostima i uređuju se uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima, kao i upravljanje radioaktivnim otpadom.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na jonizujuća zračenja prirodnog porekla: iz svemira na nivou tla, zemljine kore i ljudskog organizma, ako takva zračenja nisu promenjena čovekovim delovanjem.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na nuklearne objekte čija je izgradnja zabranjena posebnim zakonom.

Delatnost sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima može se obavljati samo uz prethodno pribavljeno odobrenje koje izdaje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.

Zabranjeno je svako istraživanje i delatnost u cilju razvoja, proizvodnje i upotrebe nuklearnog oružja, kao i korišćenje nuklearnog materijala za proizvodnju nuklearnog oružja i drugih eksplozivnih naprava.

Zabranjen je uvoz na teritoriju Republike Srbije radioaktivnog otpada i isluženog nuklearnog goriva inostranog porekla.

Zabranjena je ugradnja radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije.

Zabranjena je ugradnja jonizujućih detektora dima koji imaju izvor jonizujućih zračenja u gasovitom stanju ili izvor jonizujućih zračenja čiji su produkti raspada u gasovitom stanju.

Značenje pojmova

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

aktivnost je broj raspada radioaktivnog materijala u jedinici vremena;

akcident je neočekivani događaj, ljudska greška, otkaz opreme i druga nepravilnost čije posledice ili moguće posledice nisu zanemarljive sa aspekta zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne odnosno radijacione sigurnosti ili bezbednosti;

dekomisija je skup tehničkih i administrativnih aktivnosti koje sprovodi korisnik nuklearnog ili radijacionog objekta (osim objekta za odlaganje radioaktivnog otpada), posle trajnog prestanka rada takvog objekta, kojima se postiže oslobađanje tih objekata od dalje regulatorne kontrole;

dekontaminacija je postupak uklanjanja ili smanjenja nivoa kontaminacije;

dozvola je pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije izdaje za pojedanačni promet jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala;

životna sredina je skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji međusobni odnosi čine okruženje odnosno prostor i uslove za život;

zaštita životne sredine je skup mera kojima se sprečava štetno dejstvo jonizujućih zračenja u životnoj sredini i otklanjaju posledice tih zračenja;

zaštita od jonizujućih zračenja je skup mera kojima se sprečavaju štetni efekti izlaganja jonizujućim zračenjima;

izvori jonizujućih zračenja su materije, uređaji i objekti koji emituju ili mogu da emituju jonizujuća zračenja;

izlaganja stanovništva su izlaganja usled akcidenta i izlaganja usled odobrenih primena izvora jonizujućih zračenja, osim medicinskog i profesionalnog izlaganja i izlaganja osnovnom nivou zračenja iz prirode (fonu);

izlaganje jonizujućim zračenjima predstavlja radnju ili uslove pri kojima dolazi do ozračivanja čovekovog organizma jonizujućim zračenjima;

interventni nivoi jesu nivoi očekivanog ozračivanja koje bi moglo nastati kao posledica akcidenta ili hroničnog izlaganja jonizujućim zračenjima pri kojima se preduzimaju posebne mere zaštite;

intervencije su sistematske, unapred planirane mere kojima se smanjuje postojeći nivo izlaganja jonizujućim zračenjima ili mogućnost ozračivanja jonizujućim zračenjima koja su posledica akcidenta;

jonizujuća zračenja su elektromagnetska ili čestična zračenja koja mogu da proizvedu jone i prouzrokuju štetne efekte po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu;

kontaminacija je neplanirano i nepoželjno prisustvo radioaktivnog materijala, kao i proces kojim dolazi do njegovog prisustva na površinama ili unutar čvrstih, tečnih ili gasovitih tela (uključujući i ljudski organizam), iznad propisanih granica;

korišćenje izvora jonizujućih zračenja je posedovanje, rad sa izvorima, proizvodnja, promet, instaliranje, servisiranje i skladištenje;

licenca je pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije izdaje pravnom licu ili preduzetniku kao dokaz da su ispunjeni svi propisani uslovi za obavljanje radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti;

medicinsko izlaganje je izlaganje pacijenata i lica koja pomažu pacijentima pri medicinskoj primeni izvora jonizujućih zračenja, a nisu profesionalno izložena lica, kao i lica koja su dobrovoljno uključena u programe medicinskih istraživanja uz primenu izvora jonizujućih zračenja;

monitoring radioaktivnosti je skup merenja, obrada i interpretacija rezultata merenja radijacionih i drugih parametara radi procene nivoa i kontrole izlaganja stanovništva;

nadležno ministarstvo je ministarstvo nadležno za poslove zaštite od jonizujućih zračenja, radijacione i nuklearne sigurnosti;

nedozvoljeni promet nuklearnih i radioaktivnih materijala je svako primanje, posedovanje, snabdevanje, korišćenje, prenošenje ili odlaganje nuklearnog ili radioaktivnog materijala na teritoriji Republike Srbije ili pri prelasku državne granice, bez odgovarajućeg odobrenja Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije;

nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti je pravno lice ili preduzetnik koji ima licencu za obavljanje radijacione delatnosti;

nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je pravno lice koje ima licencu za obavljanje nuklearne aktivnosti;

nuklearna sigurnost je skup mera kojima se obezbeđuju uslovi za rad nuklearnog objekta, sprečavaju nuklearni akcidenti ili ublažavaju njegove posledice odnosno smanjuje radijacioni rizik na propisani nivo;

nuklearne aktivnosti su uvoz, izvoz, korišćenje i transport nuklearnog materijala eksploatacija ruda koje sadrže nuklearni materijal, lociranje, projektovanje, izgradnja, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajni prestanak rada i dekomisija nuklearnih objekata i sanacija njihovih lokacija, kao i upravljanje radioaktivnim otpadom;

nuklearni materijal je plutonijim Pu-239; uranijum U-233; uranijum obogaćen u izotopskom sadržaju U-235 ili U-233, tako da je odnos ukupnog sadržaja izotopa U-235 ili U-233 ili oba prema sadržaju izotopa U-238 veći nego odnos sadržaja izotopa U-235 prema prema sadržaju izotopa U-238 koji se javlja u prirodi; uranijum koji sadrži izotope u prirodnom odnosu; uranijum osiromašen u izotopu U-235; torijum i svaki od navedenih materijala ako je u formi metala, legure, hemijskog jedinjenja ili koncentrata, kao i svaki drugi materijal koji sadrži jedan ili više navedenih elemenata;

nuklearni objekat je objekat u kojem postoje ili se koriste nuklearni materijali, uključujući objekte za skladištenje, tretman i odlaganje radioaktivnog otpada;

odlaganje radioaktivnog otpada je aktivnost na trajnom smeštanju radioaktivnog otpada, bez namere za ponovnim iznošenjem sa odlagališta;

odobrenje (autorizacija) je pisani akt u formi licence, dozvole, potvrde ili rešenja koje u propisanom postupku i na osnovu ispunjenosti propisanih uslova izdaje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje delatnosti odnosno poslova utvrđenih ovim zakonom;

osnovni nivo zračenja iz prirode (fon) je ukupno jonizujuće zračenje za određenu lokaciju iz izvora prirodnog porekla u tlu i kosmičkog zračenja, do nivoa koji nije značajno povećan ljudskim aktivnostima;

potvrda o evidentiranju je pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije izdaje pravnom licu ili preduzetniku koji obavlja delatnost malog radijacionog rizika odnosno koji koristi izvore zračenja niske aktivnosti;

potencijalno izlaganje je izlaganje do kojeg može doći usled dejstva uzroka stohastičke prirode u određenim neregularnim situacijama primene izvora jonizujućih zračenja, a čija se verovatnoća nastanka može unapred proceniti;

potomak je nuklid nastao radioaktivnim raspadom;

prijavljivanje (notifikacija) je pisani akt u formi prijave koji pravno lice ili preduzetnik na propisanom obrascu dostavlja Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije radi informacije o vrsti izvora jonizujućih zračenja koje koristi, poseduje ili namerava da koristi;

prirodni radionuklidi su radionuklidi koji se javljaju u prirodi odnosno koji nisu nastali čovekovim delovanjem (uran, radijum, torijum i drugi);

promet izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala je nabavka, prodaja, uvoz, izvoz, tranzit i svaki drugi način stavljanja u promet takvih materijala;

profesionalno izlaganje je izlaganje jonizujućim zračenjima lica koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja ili se u procesu rada nalaze u poljima jonizujućih zračenja (profesionalno izložena lica);

radijaciona delatnost je svaka aktivnost (radnja) sa izvorima jonizujućih zračenja koja može dovesti do povećanja nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica i stanovništva;

radijaciona i nuklearna bezbednost odnosno bezbednost radioaktivnog i nuklearnog materijala odnosno objekata u kojima su ti materijali smešteni je skup mera za sprečavanje neovlašćenog pristupa, oštećenja, gubitka, krađe i neovlašćenog prometa radioaktivnog i nuklearnog materijala donosno objekata u kojima su ti materijali smešteni;

radijaciona sigurnost predstavlja skup propisanih organizacionih i tehničko-tehnoloških mera koje obezbeđuju optimalno planirano izlaganje i optimalni rizik potencijalnog izlaganja jonizujućim zračenjima, koje je posledica korišćenja izvora jonizujućih zračenja, uključujući i mere zaštite od zračenja, mere za sprečavanje akcidenata, kao i mere za saniranje posledica akcidenata, ako do njega dođe;

radijacioni objekti su objekti u kojima se nalazi jedan ili više izvora jonizujućih zračenja čiji je rizik ozračivanja takav da može dovesti do izlaganja zaposlenih i stanovništva iznad propisanih granica;

radijacioni rizik je veličina kojom se izražava opasnost, štetnost ili mogućnost oštećenja ili povreda koje su posledica izlaganja ili potencijalnog izlaganja jonizujućim zračenjima i srazmerna je verovatnoći nastanka određenog štetnog efekta i intenzitetu takvog efekta;

radioaktivni materijal je materijal koji sadrži jedan ili više radionuklida čija je ukupna i specifična aktivnost veća od propisanih granica;

radioaktivni otpad je radioaktivni materijal koji se ne planira za dalju upotrebu;

radioaktivnost je fizička pojava kod koje se atomi spontano raspadaju uz emisiju jedne ili više vrsta jonizujućih zračenja, kao što su alfa, beta, neutronsko i gama zračenje;

radionuklid je nuklid odnosno atom sa definisanim atomskim brojem, atomskom masom i energetskim stanjem, koji je radioaktivan;

rešenje je pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije izdaje pravnom licu koje ispunjava uslove za obavljanje poslova zaštite od jonizujućih zračenja, radijacone delatnosti ili nuklearne aktivnosti, odnosno preduzetniku koji ispunjava uslove za obavljanje radijacione delatnosti u skladu sa ovim zakonom;

skladištenje radioaktovnog otpada je smeštanje radioaktivnog otpada na mestu koje je pod nadzorom ovlašćenog pravnog lica;

specifična aktivnost radioaktivnog materijala je aktivnost jedinice mase tog materijala;

spoljašnje izlaganje je izlaganje koje nastaje usled dejstva izvora jonizujućih zračenja izvan organizma čoveka;

unutrašnje izlaganje je izlaganje koje nastaje usled dejstva izvora jonizujućih zračenja koji se nalaze u organizmu čoveka;

upravljanje radioaktivnim otpadom je skup administrativnih i operativnih aktivnosti u rukovanju, tretmanu, čuvanju, skladištenju, transportu (samo unutar predviđene lokacije) i odlaganju otpada, kao i ispuštanje efluenata.

Radi obezbeđivanja uslova za sprovođenje politike u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i politike upravljanja radioaktivnim otpadom, Vlada, na predlog Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije donosi Program radijacione sigurnosti i bezbednosti, Program nuklearne sigurnosti i bezbednosti i Program upravljanja radioaktivnim otpadom, u skladu sa propisima o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Programima iz stava 1. ovog člana određuju se dugoročni planovi i ciljevi u vezi sa zaštitom od jonizujućih zračenja, nuklearnim aktivnostima i upravljanjem radioaktivnim otpadom, kao i sistem kontrole i fizičke zaštite nuklearnih objekata i nuklearnih materijala u skladu sa standardima i principima međunarodnih organizacija u ovoj oblasti, kao i preuzetim međunarodnim obavezama.

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije dostavlja godišnji izveštaj o realizaciji programa iz stava 1. ovog člana Vladi i nadležnom ministarstvu.

Osnivanje

Radi obezbeđivanja uslova za kvalitetno i efikasno sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja i mera nuklearne sigurnosti pri obavljanju radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti Vlada će osnovati Agenciju za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (u daljem tekstu: Agencija), kao samostalnu regulatornu organizaciju koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.

Na osnivanje i pravni položaj Agencije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne agencije.

Nadležnost

Agencija je nadležna da:

donosi podzakonske propise za sprovođenje ovog zakona;

donosi Program sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini;

donosi Program za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za zaštitu od jonizujućih zračenja;

donosi Program za pravovremenu najavu akcidenta;

priprema predloge programa iz člana 4. ovog zakona;

priprema predlog Plana za delovanje u slučaju akcidenta;

izrađuje uputstva i procedure potrebne za sprovođenje mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

izdaje i oduzima licence za obavljanje radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti;

izdaje i oduzima dozvole za promet radioaktivnih i nuklearnih materijala;

izdaje i oduzima rešenja pravnim licima ili preduzetnicima za obavljanje poslova zaštite od jonizujućih zračenja, radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti;

izdaje potvrde o evidentiranju izvora jonizujućih zračenja;

izdaje sertifikate odgovornim licima za zaštitu od jonizujućih zračenja;

propisuje visinu naknade za izdavanje licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidentiranju i sertifikata;

vodi registar prijava i izdatih licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidetiranju i sertifikata;

formira i održava bazu podataka (centralni registar) o izvorima jonizujućih zračenja i korisnicima tih izvora, profesionalno izloženim licima, kao i o drugim podacima od značaja za zaštitu od jonizujućih zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;

vodi centralnu evidenciju o nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima i radioaktivnom otpadu i vrši kontrolu evidencija koje vode korisnici;

prati obim i promenu nivoa radioaktivnosti i ocenjuje njen uticaj na stanovništvo i životnu sredinu i s tim u vezi naređuje sprovođenje potrebnih mera i prati njihovo izvršavanje;

objavljuje godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima u Republici Srbiji;

vrši kontrolu ispunjenosti uslova na osnovu kojih su izdate licence, dozvole i rešenja iz tač. 8), 9) i 10) ovog stava;

obezbeđuje javnost u radu na sprovođenju ovog zakona i u postupku donošenja podzakonskih propisa;

dostavlja sredstvima javnog informisanja, nadležnim državnim organima i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju informacije od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;

ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima iz svog delokruga;

samostalno ili u saradnji sa nadležnim državnim organima ostvaruje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem ovog zakona;

daje mišljenje na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.

Poslove iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 4), 8), 9), 10), 11), 12), 14), 15), 16), 17) i 21) ovog člana Agencija vrši kao poverene poslove.

Zaštita od jonizujućih zračenja pri radijacionim delatnostima, nuklearnim aktivnostima i upravljanju radioaktivnim otpadom zasniva se na sledećim načelima:

opravdanost primene – svaka aktivnost treba da bude planirana i sprovedena tako da korišćenje izvora jonizujućih zračenja daje veću korist od ukupne štete koja uključuje i radijacionu štetnost;

optimizacija zaštite od jonizujućih zračenja – svaka aktivnost mora biti izvedena tako da izloženost jonizujućim zračenjima bude onoliko niska koliko je to objektivno moguće postići, s obzirom na ekonomske i društvene faktore;

ograničavanje individualnog izlaganja – radijaciona delatnost mora se planirati tako da izlaganja pojedinaca budu uvek ispod propisanih granica.

Mere zaštite od jonizujućih zračenja

Član 8.

Mere zaštite od jonizujućih zračenja koje se sprovode radi zaštite života i zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja su:

sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini;

određivanje uslova za proizvodnju, promet i korišćenje izvora jonizujućih zračenja;

obezbeđivanje i korišćenje opreme i sredstava za zaštitu od jonizujućih zračenja i kontrola efikasnosti te zaštite;

ograničavanje ili zabrana proizvodnje, prometa i korišćenja proizvoda i sirovina za proizvodnju koji su kontaminirani radionuklidima iznad propisanih granica;

vođenje evidencija o izvorima jonizujućih zračenja;

vođenje evidencija o materijalima i sirovinama kojima se u tehničko-tehnološkom postupku povećava koncentracija prirodnih radionuklida iznad propisanih granica;

vođenje evidencija o izloženosti jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva;

utvrđivanje uslova rada i sprovođenje propisanih mera zaštite na radu od štetnog dejstva jonizujućih zračenja;

kontrola i praćenje zdravstvenog stanja profesionalno izloženih lica;

obučavanje i osposobljavanje kadrova u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja;

lična i kolektivna zaštita ljudi od jonizujućih zračenja;

sprovođenje i primena mera iz Plana za delovanje u slučaju akcidenta;

sakupljanje, skladištenje, tretman i odlaganje radioaktivnog otpada;

uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja;

kontrola radioaktivnosti roba pri uvozu, izvozu i tranzitu;

sprečavanje nedozvoljenog prometa radioaktivnog i nuklearnog materijala;

dekontaminacija lica, radne i životne sredine.

Sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini

Član 9.

Sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini (u daljem tekstu: monitoring radioaktivnosti), vrši se radi utvrđivanja prisustva radionuklida u životnoj sredini i procene nivoa izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima i to: u redovnim uslovima, u slučaju sumnje na akcident i u toku akcidenta.

Monitoring radioaktivnosti iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa Programom sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini koji donosi Agencija.

Programom iz stava 2. ovog člana utvrđuju se mesta, vremenski intervali, vrste i načini sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini.

Na program iz stava 2. ovog člana saglasnost daje Vlada.

Uslovi za vršenje monitoringa radioaktivnosti

Član 10.

Monitoring radioaktivnosti ili pojedina ispitivanja u okviru njega može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima merenja radioaktivnosti u životnoj sredini;

odgovarajući laboratorijski prostor za obradu, merenja i čuvanje uzoraka;

standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

odgovarajuću računarsku i softversku opremu.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši poslove iz stava 1. ovog člana.

Izveštaj o monitoringu radioaktivnosti

Član 11.

Pravno lice koje vrši monitoring radioaktivnosti dužno je da dostavi Agenciji izveštaj o monitoringu radioaktivnosti u životnoj sredini najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu, a u slučaju akcidenta, ili na zahtev Agencije, odmah.

Procena nivoa izloženosti jonizujućim zračenjima stanovništva vrši se na osnovu monitoringa radioaktivnosti iz člana 9. ovog zakona i drugih ispitivanja na zahtev Agencije.

Na osnovu rezultata monitoringa radioaktivnosti Agencija prati izlaganje stanovništva jonizujućim zračenjima, donosi hitne mere u slučaju povećanja radioaktivnosti i vrši procenu primljenih doza kod stanovništva.

Agencija objavljuje u posebnoj stručnoj publikaciji godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima.

Sredstva za pokriće troškova monitoringa radioaktivnosti i procene nivoa izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima, kao i za procenu nivoa medicinskog izlaganja, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Granice sadržaja radionuklida

Član 12.

Voda za piće, životne namirnice, stočna hrana, lekovi, predmeti opšte upotrebe, građevinski materijal i druge robe ne mogu se stavljati u promet ako sadrže radionuklide iznad propisanih granica.

Agencija propisuje granice sadržaja radionuklida za proizvode iz stava 1. ovog člana.

Uslovi za vršenje merenja sadržaja radionuklida

Član 13.

Merenja sadržaja radionuklida u proizvodima iz člana 12. stav 1. ovog zakona može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima merenja radioaktivnosti u uzorcima iz životne sredine;

odgovarajući laboratorijski prostor za obradu, merenja i čuvanje uzoraka;

standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

odgovarajuću računarsku i softversku opremu.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši poslove iz stava 1. ovog člana.

Povećanja koncentracije prirodnih radionuklida u tehničko – tehnološkom postupku

Član 14.

Pravno lice ili preduzetnik kome u tehničko-tehnološkom postupku proizvodnje dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida iznad granica propisanih za kontaminaciju životne sredine, dužno je da o tome vodi evidenciju i da je dostavi Agenciji.

Agencija propisuje sadržaj i rokove dostavljanja evidencije iz stava 1. ovog člana i utvrđuje spisak pravnih lica i preduzetnika kojima u tehničko-tehnološkom postupku proizvodnje dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida iznad granica propisanih za kontaminaciju životne sredine.

Agencija je dužna da na osnovu dostavljene evidencije proceni stepen ugroženosti zdravlja ljudi i životne sredine i naloži sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Troškove sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja snosi pravno lice ili preduzetnik iz stava 1. ovog člana.

Program za pravovremenu najavu akcidenta

Član 15.

Radi pravovremenog otkrivanja akcidenta koji ugrožava ili može ugroziti teritoriju Republike Srbije uspostavlja se sistem pravovremene najave akcidenta koji obezbeđuje neprekidno merenje jačine ambijentalne ekvivelentne doze, na osnovu Programa za pravovremenu najavu akcidenta koji donosi Agencija.

Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Vlada.

Uslovi za vršenje merenja radi pravovremene najave akcidenta

Član 16.

Merenja radi pravovremene najave akcidenta može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima merenja radioaktivnosti u životnoj sredini;

odgovarajući laboratorijski prostor za obradu, merenja i čuvanje uzoraka;

standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

odgovarajuću računarsku i softversku opremu.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši merenja iz stava 1. ovog člana.

Sredstva za sprovođenje programa iz člana 15. ovog zakona i troškovi merenja radi pravovremene najave akcidenta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti

Član 17.

Projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti je sastavni deo tehničke dokumentacije za objekte u kojima se koriste ili će se koristiti izvori jonizujućih zračenja, a čijom se realizacijom obezbeđuje da takvi objekti ispunjavaju propisani nivo zaštite profesionalno izloženih lica, stanovništva i životne sredine od jonizujućih zračenja.

Agencija propisuje sadržaj projekta iz stava 1. ovog člana za svaku radijacionu delatnost.

Agencija daje saglasnost na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Uslovi za izradu projekta mera radijacione sigurnosti i bezbednosti

Član 18.

Izradu projekta mera radijacione sigurnosti i bezbednosti može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja;

odgovarajući prostor za računarsku opremu i projektnu dokumentaciju;

računarsku i softversku opremu za evaluaciju i obradu podataka i odgovarjuće standardizovane programe za projektovanje i proračun mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši projektovanje mera radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima

Član 19.

Radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica i stanovništva vrše se propisana merenja u skladu sa ovim zakonom.

Agencija propisuje vrste, način i vremenske intervale merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica i stanovništva.

Merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine iskustva na poslovima merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima;

odgovarajući laboratorijski prostor za rad i čuvanje merne i računarske opreme;

standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

odgovarajuću računarsku i softversku opremu.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši merenja iz stava 1. ovog člana.

Procena nivoa izlaganja profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva

Član 20.

Pravno lice iz člana 19. stav 3. ovog zakona dužno je da sprovodi propisana merenja iz člana 19. ovog zakona i da vodi evidenciju o izvršenim merenjima radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva i da izveštaj o tim merenjima dostavi Agenciji.

Agencija propisuje sadržaj izveštaja o merenjima iz stava 1. ovog člana, način vođenja evidencije, rokove čuvanja evidencije, kao i postupak obaveštavanja nadležnih organa.

Program za dopunsko obučavanje i osposobljavanje

Član 21.

Radi sprovođenja dopunskog obučavanja i osposobljavanja u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja, Agencija donosi Program za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja i objavljuje ga u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Vlada.

Uslovi za vršenje dopunskog obučavanja i osposobljavanja

Član 22.

Dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja u skladu sa programom iz člana 21. ovog zakona može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja;

odgovarajući prostor za rad i za sprovođenje obuke;

odgovarajuću računarsku i drugu opremu za praktičan rad;

nastavna sredstva za sprovođenje obuke i obrazovanja u skladu sa programom iz člana 21. ovog zakona.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja može da organizuje i vrši i Agencija, u skladu sa programom iz člana 21. ovog zakona.

Merenja radi kontrole sistema upravljanja kvalitetom

Član 23.

Merenja radi kontrole sistema upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine iskustva na poslovima merenja radi kontrole kvaliteta sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja;

odgovarajući prostor za rad i čuvanje merne opreme i obradu rezultata;

specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

odgovarajuću računarsku i softversku opremu.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši poslove iz stava 1. ovog člana.

Dekontominacija radne i životne sredine

Član 24.

Dekontominaciju radne i životne sredine može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja;

odgovarajući laboratorijski prostor za dekontaminaciju i prostor za privremeno čuvanje radioaktivnog otpadnog materijala;

lična zaštitna sredstva;

specifičnu prenosivu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove, kao i odgovarajuća dekontaminaciona sredstva i opremu;

specijalno vozilo za prevoz radioaktivnog materijala.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši dekontaminaciju radne i životne sredine.

Dekontaminacija lica

Član 25.

Dekontaminaciju lica (humanu dekontaminaciju) može da vrši pravno lice koje ima:

zaposleno lice sa akademskim nazivom diplomirani-master, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja;

odgovarajući laboratorijski prostor za humanu dekontaminaciju i prostor za privremeno čuvanje radioaktivnog otpadnog materijala;

specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

odgovarajuća standardizovana sredstva za humanu dekontaminaciju.

Agencija propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši humanu dekontaminaciju.

Ovlašćenje za vršenje poslova zaštite od jonizujućih zračenja

Član 26.

Na osnovu ispunjenosti propisanih uslova Agencija rešenjem ovlašćuje pravno lice za vršenje poslova iz čl. 10, 13, 16, 18, 19, 22, 23, 24, 25. i 70. ovog zakona.

Rešenje za vršenje poslova iz stava 1. ovog člana izdaje se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva i dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost propisanih uslova.

Rešenje se izdaje sa rokom važnosti od pet godina i neprenosivo je.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da prijavi Agenciji svaku promenu podataka o ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobilo rešenje.

Ovlašćeno pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da 60 dana pre isteka važenja rešenje podnese zahtev Agenciji za produženje važenja rešenja.

Produženje važenja rešenja vrši se na isti vremenski period i pod istim uslovima na osnovu kojih je izdato prethodno rešenje.

Na rešenje koje Agencija izda pravnom licu može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove zaštite od jonizujućih zračenja, radijacione i nuklearne sigurnosti (u daljem tekstu: nadležni ministar).

Rešenje nadležnog ministra je konačno.

Spisak ovlašćenih pravnih lica za obavljanje poslova iz stava 1 ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O izdatim rešenjima Agencija vodi evidenciju.

Oduzimanje ovlašćenja pre isteka roka važnosti

Član 27.

Agencija će ovlašćenom pravnom licu oduzeti ovlašćenje i pre isteka roka važnosti rešenja, ako:

prestane da ispunjava neke od propisanih uslova na osnovu kojih je dobilo rešenje;

ne obavesti Agenciju o akcidentu koji je uočio u vršenju poslova u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja;

utvrdi da ne vrši poslove u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja u skladu sa ovim zakonom odnosno ako u određenom roku ne otkloni nedostatke i nepravilnosti u radu;

ne vrši propisana merenja ili prikrije podatke ili dostavi netačne podatke koji su bitni za preduzimanje mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Evidencija o obavljenim poslovima

Član 28.

Ovlašćeno pravno lice iz člana 26. stav 1. ovog zakona dužno je da vodi evidenciju o izvršenim poslovima iz oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i da podatke iz te evidencije dostavlja Agenciji najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

Obrazac i sadržaj evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje Agencija.

Pravno lice odnosno preduzetnik može da obavlja radijacionu delatnost ako ispunjava sledeće uslove:

da objekti i prostorije u kojima se proizvode i skladište izvori jonizujućih zračenja ili s njima rade, odgovaraju tehničkim, sigrnosnim i drugim propisanim uslovima koji obezbeđuju zaštitu ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja;

da licima koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja obezbedi odgovarajuća sredstva za zaštitu od jonizujućih zračenja, kao i opremu za merenje jonizujućih zračenja;

da ima, u zavisnosti od vrste radijacione delatnosti koju obavlja, zaposlena lica koja imaju propisanu stručnu spremu i ispunjavaju propisane zdravstvene uslove za rad sa izvorima jonizujućih zračenja;

da sprovodi mere kojima se sprečava da radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju životne sredine;

da obezbedi radioaktivni materijal, rendgen aparate i druge uređaje koji proizvode jonizujuća zračenja i da ih koristi i stavlja u prome, u skladu sa propisanim uslovima.

Agencija propisuje bliže uslove iz stava 1. ovog člana koje mora da ispunjava pravno lice odnosno preduzetnik za obavljanje radijacione delatnosti.

Licenca za obavljanje radijacione delatnosti

Član 30.

Na osnovu ispunjenosti propisanih uslova iz člana 29. ovog zakona Agencija pravnom licu odnosno preduzetniku izdaje licencu za obavljanje radijacione delatnosti.

Pravno lice odnosno preduzetnik koji planira da koristi izvore jonizujućih zračenja ne može otpočeti obavljanje radijacione delatnosti ako za takvu delatnost prethodno ne pribavi licencu za obavljanje radijacione delatnosti.

Licenca za obavljanje radijacione delatnosti izdaje se rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva sa dokumentacijom kojom se dokazuje ispunjenost propisanih uslova za obavljanje radijacione delatnosti.

Licenca za obavljanje radijacione delatnosti se izdaje na pet godina.

Pravno lice odnosno preduzetnik obavezan je da prijavi Agenciji svaku promenu podataka o ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobio licencu za obavljanje radijacione delatnosti.

Pravno lice odnosno preduzetnik dužan je da najkasnije 60 dana pre isteka važenja licence za obavljanje radijacione delatnosti podnese zahtev Agenciji za produženje roka važnosti licence.

Produženje važenja licence za obavljanje radijacione delatnosti se vrši na isti vremenski period i pod istim uslovima na osnovu kojih je prethodno izdata licenca.

Na rešenje Agencije o izdavanju odnosno produženju važenja licence za obavljanje radijacione delatnosti može se izjaviti žalba nadležnom ministru.

Rešenje nadležnog ministra je konačno.

Lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja

Član 31.

Pravno lice odnosno preduzetnik koji je dobio licencu za obavljanje radijacione delatnosti dužno je da odredi lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja.

Lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja dužno je da: sprovodi unutrašnji nadzor nad primenom mera zaštite od jonizujućih zračenja, brine o sprovođenju lične dozimetrijske kontrole i nabavci zaštitnih sredstava, brine o sprovođenju zdravstvene kontrole nad profesionalno izloženim licima, brine o stručnoj osposobljenosti zaposlenih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja, brine o redovnoj kontroli nad izvorima jonizujućih zračenja u propisanim rokovima, organizuje preduzimanje zaštitnih mera u slučaju akcidenta, obezbeđuje vođenje evidencija, prisustvuje inspekcijskom nadzoru i obavlja druge poslove u vezi sa izvorima jonizujućih zračenja koje odredi Agencija ili na koje je obavezno prema odredbama ovog zakona.

Lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja mora da ima završenu najmanje srednju četvorogodišnju školu odgovarajuće struke, radno iskustvo u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i dopunsku osposobljenost i obučenost u skladu sa programom iz člana 21. stav 1. ovog zakona.

Na osnovu ispunjenosti propisanih uslova Agencija odgovornom licu za zaštitu od jonizujućih zračenja izdaje sertifikat.

Potvrda o evidentiranju

Član 32.

Pravno lice odnosno preduzetnik koji obavlja delatnost malog radijacionog rizika odnosno koristi izvore jonizujućih zračenja niske aktivnosti nije dužan da pribavi licencu za takvu vrstu delatnosti, ali je obavezan da pribavi od Agencije potvrdu o evidentiranju takvih izvora.

Agencija utvrđuje izvore jonizujućih zračenja za čije je korišćenje pravno lice odnosno preduzetnik dužan da pribavi potvrdu o evidentiranju, kao i izvore jonizujućih zračenja za čije korišćenje nije dužan da pribavi potvrdu o evidentiranju.

Član 33.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti dužan je da:

redovno održava i servisira izvore jonizujućih zračenja;

vodi propisanu evidenciju o izvorima jonizujućih zračenja;

prijavi Agenciji sve promene vezane za rad izvora jonizujućih zračenja od značaja za radijacionu sigurnost i bezbednost;

prijavi Agenciji prestanak korišćenja izvora jonizujućih zračenja kao i način njegovog čuvanja, skladištenja i mogućnost trajnog odlaganja;

prijavi Agenciji svaku promenu u odnosu na propisane uslove na osnovu kojih mu je izdata licenca za obavljanje radijacione delatnosti;

sprovodi i druge mere zaštite od jonizujućih zračenja utvrđene ovim zakonom.

Obaveze prema profesionalno izloženim licima

Član 34.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da profesionalno izloženim licima obezbedi ličnu dozimetrijsku kontrolu, da ih opreme ličnim zaštitnim sredstvima, da obezbedi proveravanje ispravnosti tih sredstava i njihovo pravilno korišćenje, da ih upućuje na redovne zdravstvene preglede, kao i na dopunsko obučavanje i osposobljavanje u skladu sa programom iz člana 21. stav 1. ovog zakona.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana dužan je da, zavisno od vrste radijacione delatnosti odnosno nuklearne aktivnosti, sprovode propisana merenja iz člana 19. st. 1.i 2. ovog zakona radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica.

Obaveza čuvanja radioaktivnog otpada

Član 35.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da, zavisno od vrste radijacione delatnosti odnosno nuklearne aktivnosti, radioaktivni otpad koji je nastao pri radu, privremeno čuva na propisan način u svom spremištu najduže godinu dana, i da ga najkasnije do isteka tog roka preda nosiocu licence za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada.

Agencija propisuje način privremenog čuvanja radioaktivnog otpada iz stava 1. ovog člana.

Obaveza vođenja evidencije

Član 36.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da vodi evidenciju i da Agenciji dostavi propisane podatke o izvorima jonizujućih zračenja, o profesionalno izloženim licima i o radioaktivnom otpadu.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti u medicinske svrhe dužan je da, pored evidencije iz stava 1. ovog člana, vodi i evidenciju o izloženosti pacijenata jonizujućim zračenjima.

Obrazac i sadržaj evidencije iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje Agencija.

Agencija vodi centralni registar o izvorima jonizujućih zračenja, nosiocima licenci, profesionalno izloženim licima i o radioaktivnom otpadu.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti i ovlašćena pravna lica dužni su da uspostave i sprovode sistem upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja.

U zavisnosti od radijacione delatnosti odnosno nuklearne aktivnosti koju obavlja nosilac licence, odnosno od poslova koje u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja obavlja ovlašćeno pravno lice, Agencija propisuje način, vrste i vremenske intervale u kojima se vrše merenja radi kontrole sistema upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Obaveza sprovođenja dekontaminacije

Član 38.

Ako nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti prouzrokuje kontaminaciju lica, radne ili životne sredine dužan je da odmah sprovede dekontaminaciju.

Agencija propisuje granice kontaminacije lica, radne i životne sredine i načine sprovođenja dekontaminacije.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana koji je prouzrokovao kontaminaciju, kao i ovlašćeno pravno lice koje je sprovelo dekontaminaciju, dužni su da o tome odmah dostave izveštaj Agenciji.

Agencija obaveštava profesionalno izložena lica i javnost o mogućim štetnim posledicama izlaganja jonizujućim zračenjima usled kontaminacije.

Odgovornost za nastalu štetu

Član 39.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti koji prouzrokuje kontaminaciju odgovaran je za nastalu štetu.

U slučaju kada je nepoznat nosilac licence koji je prouzrokovao kontaminaciju, troškove dekontaminacije i nastale štete snosi Republika Srbija.

Uslovi za rad profesionalno izloženih lica

Član 40.

Profesionalno izložena lica moraju da imaju propisanu stručnu spremu i moraju biti osposobljena za rad i sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Profesionalno izložena lica moraju da ispunjavaju zdravstvene uslove i dužna su da izvrše zdravstveni pregled pre stupanja na rad, u toku rada, u slučaju akcidenta, po potrebi i nakon prestanka rada u nuklearnom objektu ili sa izvorima jonizujućih zračenja.

Zdravstvene preglede lica iz stava 2. ovog člana vrši zdravstvena ustanova koja za to ispunjava uslove utvrđene propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita.

Nadležno ministarstvo i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja donose propis o stručnoj spremi i zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju profesionalno izložena lica.

Ograničenja za profesionalno izlaganje

Član 41.

Zabranjeno je profesionalno izlaganje jonizujućim zračenjima:

licima mlađim od 18 godina;

ženama za vreme trudnoće;

ženama za vreme dojenja deteta, ako rade sa otvorenim izvorima jonizujućih zračenja.

Zabranjeno je izlaganje jonizujućim zračenjima iznad granica propisanih za stanovništvo licima mlađim od 18 godina, osim licima starijim od 16 godina, za vreme propisane obuke u toku redovnog školovanja za rad sa izvorima jonizujućih zračenja.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je dužan da obezbedi nivo zaštite tako da spreči izlaganje iznad granica propisanih za stanovništvo:

zaposlenim ženama za vreme trudnoće;

zaposlenim ženama za vreme dojenja deteta, ako rade sa otvorenim izvorima jonizujućih zračenja.

Granice izlaganja

Član 42.

Profesionalno izložena lica, lica na školovanju i stanovništvo ne mogu biti izloženi jonizujućim zračenjima iznad propisanih granica.

Agencija propisuje granice izlaganja jonizujućim zračenjima za profesionalno izložena lica, lica na školovanju i stanovništvo.

Radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti u medicini

Član 43.

Radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti u medicini mogu da se obavljaju na propisani način, ako doktor medicine odgovarajuće specijalnosti izvrši procenu medicinske opravdanosti i odobri dijagnostički ili terapijski postupak uz sprovođenje principa i mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Granice izlaganja za profesionalno izložena lica i stanovništvo ne odnose se na izlaganje pacijenata u medicinske svrhe.

Uslove za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nuklearne aktivnosti u medicini, kao i način zaštite pacijenata prilikom medicinskog izlaganja radi sprovođenja dijagnostičkog ili terapijskog postupka propisuje Agencija u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja.

Procena nivoa medicinskog izlaganja

Član 44.

Radi procene nivoa medicinskog izlaganja jonizujućim zračenjima vrše se posebna merenja na zahtev Agencije.

Agencija propisuje vrste i način merenja za procenu nivoa medicinskog izlaganja jonizujućim zračenjima.

Zabrana sistematskog rendgenskog snimanja stanovništva

Član 45.

Zabranjeno je sistematsko rendgensko snimanje stanovništva, osim u izuzetnim slučajevima, ako takvu meru propiše ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.

Mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti

Član 46.

Mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti koje se preduzimaju kod svih aktivnosti u vezi sa nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima, radioaktivnim otpadom, kao i u slučaju akcidenta, jesu:

obezbeđivanje uslova za lociranje projektovanje, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnih objekata;

ispunjavanje kriterijuma za ocenu sigurnosti nuklernih objekata;

obezbeđivanje uslova za promet i korišćenje nuklearnih materijala;

obezbeđivanje i sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja u nuklearnom objektu i njegovoj okolini;

utvrđivanje propisanih uslova koje moraju ispunjavati lica koja rade u nuklearnom objektu;

obezbeđivanje uslova za sakupljanje, evidentiranje, obrađivanje, skladištenje i odlaganje radioaktivnog otpada;

fizička zaštita nuklearnog objekta;

sprečavanje nedozvoljenog prometa nuklearnih materijala;

obezbeđivanje uslova za sprovođenje Plana delovanja u slučaju akcidenta.

Uslovi za lociranje, projektovanje, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnih objekata

Prilikom lociranja, projektovanja, izgradnje, probnog rada, puštanja u rad, korišćenja, trajnog prestanka rada i dekomisije nuklearnih objekata, preduzimaju se sledeće mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti:

utvrđivanje propisanih uslova za lociranje, projektovanje, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnog objekta;

utvrđivanje propisanih kriterijuma za ocenu sigurnosti nuklearnog objekta;

utvrđivanje propisanih uslova za promet i korišćenje nuklearnih materijala;

utvrđivanje propisanih uslova koje moraju ispunjavati lica koja rade u nuklearnom objektu;

obezbeđivanje i sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja u nuklearnom objektu i njegovoj okolini;

utvrđivanje propisanih uslova i kriterijuma za sakupljanje, evidentiranje, skladištenje, tretman i odlaganje radioaktivnog otpada;

fizička zaštita i druge mere bezbednosti nuklearnog objekta i nuklearnih materijala;

sprovođenje i primena propisanih mera u slučaju nuklearnog akcidenta.

Lociranje i izgradnja nuklearnog objekta

Nuklearni objekat se može graditi samo na lokaciji za koju je donet prostorni i urbanistički plan, u skladu sa programima iz člana 4. ovog zakona, propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja objekata i propisima kojima se uređuje postupak procene uticaja na životnu sredinu.

Odluku o izgradnji nuklearnog objekta donosi Vlada i dostavlja je na mišljenje Narodnoj skupštini.

O stavu povodom odluke iz stava 2. ovog člana Narodna skupština obaveštava Vladu najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema odluke.

Stav Narodne skupštine iz stava 3. ovog člana obavezujući je za Vladu.

Licenca za obavljanje nuklearne aktivnosti

Član 49.

Nuklearni objekat se može locirati, projektovati, izgraditi, pustiti u probni rad, pustiti u rad, koristiti, trajno prestati sa radom i započeti njegova dekomisija samo uz prethodno pribavljenu licencu za obavljanje nuklearne aktivnosti koju izdaje Agencija.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da pribavi licencu Agencije i za svaku izmenu ili modifikaciju u toku lociranja, projektovanja, izgradnje, puštanja u probni rad, puštanja u rad, korišćenja, trajnog prestanka rada i dekomisije nuklearnog objekta.

Zahtev za dobijenje licence iz stava 1. ovog člana i potrebnu dokumentaciju pravno lice podnosi Agenciji.

Uz zahtev za izdavanje licence iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva dužan je da dostavi i mišljenje organa nadležnog za zaštitu životne sredine o analizi uticaja nuklearnog objekta na životnu sredinu.

Licenca iz st. 1. i 2. ovog člana može se izdati tek kada se utvrdi da su ispunjene sve propisane mere nuklearne sigurnosti, a na osnovu izveštaja o nuklearnoj sigurnosti i druge propisane dokumentacije, koju, za svaku nuklearnu aktivnost pojedinačno, propisuje Agencija.

Licenca iz st. 1. i 2. ovog člana se izdaje rešenjem u roku od 90 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje licence.

Licenca iz stava 1. ovog člana se izdaje na tri godine.

Rešenje kojim se izdaje licenca objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Pravno lice obavezano je da prijavi Agenciji svaku promenu podataka o ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobio licencu za obavljanje nuklearne aktivnosti.

Pravno lice dužano je da najkasnije 60 dana pre isteka važenja licence za obavljanje nuklearne aktivnosti podnese zahtev Agenciji za produženje roka važnosti licence.

Produženje važenja licence za obavljanje nuklearne aktivnosti se vrši na isti vremenski period i pod istim uslovima na osnovu kojih je prethodno izdata licenca.

Na rešenje Agencije o izdavanju odnosno produženju važenja licence može se izjaviti žalba nadležnom ministru.

Rešenje nadležnog ministra je konačno.

Izveštaj o nuklearnoj sigurnosti iz člana 49. stav 5. ovog zakona obavezno sadrži:

analizu mogućeg uticaja nuklearnog objekta na životnu sredinu i mogućeg uticaja događaja u životnoj sredini na taj objekat;

opis projekta nuklearnog objekta u izgradnji ili opis postojećeg stanja nuklearnog objekta (projekat izvedenog stanja);

podatke o kvalitetu ugrađene opreme i građevinskog materijala, kao i drugu tehničku dokumentaciju o nuklearnom objektu koja se odnosi na njegovo postojeće stanje;

procenu mogućih akcidenata i mere koje su neophodne za njihovu prevenciju, kao i mere za sanaciju posledica u slučaju akcidenta;

plan za upravljanje radioaktivnim otpadom;

opis sistema za fizičku zaštitu nuklearnog objekta i drugih mera bezbednosti;

drugu propisanu dokumentaciju.

Izveštaj o nuklearnoj sigurnosti mora se dopunjavati u skladu sa izmenama koje nastaju u projektu u toku izgradnje, probnog rada, puštanja u rad, korišćenja i trajnog prestanka rada nuklearnog objekta, tako da se izveštaj uvek odnosi na postojeće stanje nuklearnog objekta.

Izveštaj o nuklearnoj sigurnosti za dekomisiju nuklearnog objekta mora se kontinualno revidirati i dopunjavati u skladu sa promenama na lokaciji i nuklearnom objektu, izmenama u tehnologiji ili propisanim procedurama koje nastaju u procesu dekomisije.

Nuklearni objekat se projektuje, izgrađuje, pušta u probni rad, pušta u rad, koristi, održava i trajno prestaje sa radom po propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta proizvoda i usluga koji obezbeđuju propisanu nuklearnu sigurnost i bezbednost objekta.

Materijal i oprema za izgradnju i održavanje nuklearnog objekta moraju u pogledu kvaliteta odgovarati propisanim standardima, tehničkim normativima odnosno normama kvaliteta, a kvalitet usluga pri izgradnji i održavanju tih objekata mora odgovarati propisanim normativima.

Rad nuklearnog objekta mora se odvijati prema pogonskim i drugim tehničkim uputstvima koja se odnose na sve pogonske režime, na rukovanje nuklearnim materijalima i transport tih materijala, na održavanje i nadzor nad tehničkim sistemima, na unutrašnju kontrolu i na postupke u slučaju akcidenta.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da u skladu sa odredbama ovog zakona donese i primenjuje uputstva i druge akte koji se odnose na rad nuklearnog objekta, a naročito na:

rad i postupke pri puštanju u rad, pri redovnom pogonu i pri zaustavljanju rada nuklearnog objekta ili njegovih delova;

rad i postupke pri održavanju, popravkama, pregledima i tehničkim kontrolama opreme;

rad i postupke rukovanja sa radioaktivnim otpadnim materijalima;

postupke praćenja radioaktivnosti u nuklearnom objektu i njegovoj okolini;

organizaciju, rad i mere zaštite od jonizujućih zračenja u nuklearnom objektu i službi prve pomoći;

program obezbeđivanja kvaliteta radova i opreme za siguran rad nuklearnog objekta;

plan i program mera u slučaju nuklearnog akcidenta i drugih akcidenata u nuklearnom objektu;

program mera i postupke u slučaju trajnog prestanka rada nuklearnog objekta;

program obuke osoblja.

Na uputstva i druge akte iz stava 2. ovog člana nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da prethodno pribavi saglasnost Agencije.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da Agenciji dostavlja izveštaje o:

svakoj nameravanoj i izvršenoj promeni postupka iz člana 52. stav 2. tačka 1) ovog zakona, opreme ili načina rada, za koje su određeni uslovi ili pogonska ograničenja;

kvarovima opreme i akcidentima na nuklearnom objektu i preduzetim merama za otklanjanje posledica akcidenta;

greškama osoblja u upravljanju nuklearnim objektom;

prekoračenju propisanih količina i aktivnosti ispuštanja gasovitih ili tečnih radioaktivnih otpadnih materijala ili o odstupanju od propisanih uslova pod kojima se oni mogu ispuštati;

drugim okolnostima značajnim za sigurnost i bezbednost nuklearnog objekta.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavlja Agenciji redovne izveštaje o radu nuklearnog objekta u rokovima i na način koji propiše Agencija.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana dužan je da na zahtev Agencije dostavi svaku informaciju o preduzetim merama nuklearne sigurnosti i svim drugim aktivnostima u vezi sa sprovođenjem ovog zakona.

U slučaju trajnog prestanka rada i dekomisije nuklearnog objekta nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da, u roku koji odredi Agencija, sprovede odgovarajuće mere sanacije na lokaciji i objektu i u njegovoj okolini.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je dužan da organizuje službu zaštite od jonizujućih zračenja.

Sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta

Član 56.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da na propisan način i po propisanim uslovima vrši sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta.

Agencija propisuje način i uslove za sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta.

Sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta finansira vlasnik nuklearnog objekta.

Nuklearnim materijalima mogu da rukuju samo lica koja su stručno osposobljena za rukovanje tim materijalima.

Agencija propisuje uslove koje moraju ispunjavati lica iz stava 1. ovog člana.

Lica koja nisu stručno osposobljena da rukuju nuklearnim materijalima odnosno radioaktivnim otpadom, mogu pod nadzorom lica koja su za to stručno osposobljena, samo prenositi, utovarati, istovarati i skladištiti te materijale, i to ako su prethodno upoznati sa načinom takvog rada, opasnostima i merama zaštite.

Evidencija i kontrola nuklearnih materijala

Nosilac licence koji proizvodi, prerađuje, koristi ili skladišti nuklearne materijale dužan je da vodi propisanu evidenciju o tim materijalima u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i da podatke iz te evidencije dostavlja Agenciji.

Agencija propisuju način vođenja evidencije o nuklearnim materijalima iz stava 1. ovog člana.

Agencija vodi centralnu evidenciju o nuklearnim materijalima i vrši kontrolu evidencija koju vodi nosilac licence iz stava 1. ovog člana.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti mora da omogući da predstavnici Međunarodne agencije za atomsku energiju u skladu sa međunarodnim sporazumima vrše kontrolu i nadzor nad nuklearnim materijalima iz člana 58. ovog zakona.

Radi sprovođenja kontrole i nadzora iz stava 1. ovog člana nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da obezbedi:

mesto i instalacije za postavljanje i nesmetano funkcionisanje propisane opreme za kontrolu nuklearnih materijala;

stavljanje plombe i druge propisane opreme za kontrolu i nadzor nad nuklearnim materijalima.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana dužan je da obezbedi nepovredivost plombe i uslove za nesmetano funkcionisanje opreme za kontrolu i nadzor nuklearnih materijala.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti mora da uspostavi i sprovodi integralni sistem upravljanja kvalitetom.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana dužan je da planski i sistematično primenjuje mere integralnog sistema upravljanja kvalitetom koje treba da obezbede da se svi tehnički, konstrukcioni, organizacioni i ljudski faktori drže pod kontrolom, od identifikacije zahteva sigurnosti do procene ispunjenja tih zahteva.

Agencija propisuje način, vrste i vremenske intervale u kojima se vrši kontrola mera iz stava 2. ovog člana.

Vlasnik nuklearnog objekta dužan je da obezbedi fizičku zaštitu i druge mere bezbednosti nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada, uključujući i mere bezbednosti u toku transporta nuklearnog materijala.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da donese opšti akt o merama bezbednosti nukleranog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada.

Vlada propisuje mere bezbednosti nuklearnih objekata i nuklearnih materijala i prati njihovo sprovođenje u skladu sa programima radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

Radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine u slučaju akcidenta Vlada donosi Plan za delovanje u slučaju akcidenta.

Planom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se interventni i izvedeni interventni nivoi izlaganja jonizujućim zračenjima i mere za zaštitu stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja, način obaveštavanja javnosti, kao i operativni program za sprovođenje delova ili celine plana.

Akcident koji ugrožava teritoriju Republike Srbije proglašava Vlada, na predlog Agencije.

Zaštita života i zdravlja ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja u akcidentu sprovodi se na osnovu propisanih mera za sprečavanje i otklanjanje posledica koje prouzrokuje taj događaj.

Ako se utvrdi da postoji opasnost od širenja kontaminacije sa teritorije Republike Srbije na susedne države, Vlada će obavestiti o toj opasnosti Međunarodnu agenciju za atomsku energiju i nadležne organe susednih država.

Plan za delovanje u slučaju akcidenta i aktivnosti koje se u vezi sa tim preduzimaju, sprovode se u skladu sa Konvencijom o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama i Konvencijom o pomoći u slučaju nuklearnih nesreća ili radiološke opasnosti.

O traženju i primanju pomoći od drugih država i od Međunarodne agencije za atomsku energiju i pružanju pomoći drugim državama u slučaju akcidenta odlučuje Vlada.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da radioaktivni otpad sakuplja, čuva, evidentira i skladišti na propisani način i po propisanim uslovima. Nosilac licence dužan je da:

da obezbedi da objekti i prostorije u kojima se radioaktivni otpad sakuplja, čuva, evidentira i skladišti odgovaraju tehničkim, sigrnosnim i drugim propisanim uslovima koji obezbeđuju zaštitu ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja;

da sprovede mere kojima se sprečava da radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju životne sredine;

da obezbedi uskladišteni radioaktivni ili nuklearni materijal.

Agencija bliže propisuje način i uslove pod kojima se radioaktivni otpad čuva, sakuplja, evidentira, skladišti, obrađuje i odlaže.

Republika Srbija se stara o privremenom skladištenju i trajnom odlaganju radioaktivnog otpada.

Nosilac licence za upravljanje privremenim skladištem radoaktivnog otpada je dužan da vodi evidenciju o radioaktivnom otpadu i podatke iz te evidencije dostavlja Agenciji u rokovima i na način koji odredi Agencija.

Promet izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnih materijala može da vrši pravno lice odnosno preduzetnik koje ispunjava uslove iz člana 29. ovog zakona i koje ima licencu za obavljanje prometa izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnih materijala.

Podnošenje zahteva i postupak za izdavanje licence iz stava 1. ovog člana vrši se na način i pod uslovima propisanim članom 30. ovog zakona.

Promet izvora jonizujućih zračenja i nuklearnih materijala može se vršiti samo uz prethodno pribavljenu dozvolu Agencije.

Agencija će izdati dozvolu za promet izvora jonizujućih zračenja i nuklearnih materijala samo ako se promet vrši za korisnika koji ima licencu za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nuklearne aktivnosti, u skladu sa međunarodnim standardima i u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Bečke konvencije o građanskoj odgovornosti za nuklearne štete.

Uz zahtev za dobijanje dozvole za promet iz stava 2. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik dužan je da priloži dokumentaciju koju propiše Agencija.

Dozvola za promet izvora jonizujućih zračenja i nuklearnih materijala izdaje se sa rokom važenja od šest meseci.

Na izvore jonizujućih zračenja i nuklearne materijale koji se uvoze u slobodne zone u Republici Srbiji primenjuju se odredbe st. 1. do 4. ovog člana.

Uvoz, izvoz i tranzit izvora jonizujućih zračenja i nuklearnih materijala

Član 67.

Agencija će izdati dozvolu pravnom licu ili preduzetniku koji vrši uvoz, izvoz ili tranzit izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnih materijala ako su preduzete mere propisane ovim zakonom i ako se takav promet vrši u skladu sa prihvaćenim međunarodnim konvencijama.

Agencija će izdati dozvolu pravnom licu ili preduzetniku koji vrši izvoz izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnog materijala samo ako je uvoznik od nadležnog organa države u koju se vrši izvoz pribavio saglasnost za takav uvoz.

Ako izvoznik iz stava 2. ovog člana mora da izvrši povraćaj izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnih materijala na zahtev nadležnog organa zemlje uvoznika, Agencija će mu izdati dozvolu za takvu vrstu prometa.

Uvoz, izvoz i tranzit izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnih materijala može da se vrši samo preko carinskih prelaza na kojima je organizovan inspekcijski nadzor.

Uvoznik izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnog materijala je dužan da o prispeću pošiljke obavesti Agenciju najmanje 60 dana pre prispeća pošiljke na carinski prelaz.

Carinski organi mogu izvršiti carinjenje izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnog materijala samo uz saglasnost inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja odnosno inspektora za nuklearnu sigurnost.

Transport

Član 68.

Transport izvora jonizujućih zračenja i nuklearnih materijala na teritoriji Republike Srbije vrši se u skladu sa propisima koji uređuju prevoz opasnih materija i međunarodnim konvencijama odnosno ugovorima o prevozu opasnih materija.

Zabrane pri uvozu, izvozu i tranzitu roba

Zabranjuje se uvoz životnih namirnica, vode za piće, stočne hrane, veštačkih đubriva, lekova, predmeta opšte upotrebe, građevinskih materijala, rude, metalni proizvoda primarnog oblika, mineralnih sirovina, sekundarnih sirovina i druge robe ako sadrže radionuklide iznad propisanih granica.

Zabranjuje se izvoz sekundarnih sirovina ako sadrže radionuklide iznad propisanih granica.

Zabranjuje se tranzit preko teritorije Republike Srbije sekundarnih sirovina i metalne robe koji sadrže radionuklide iznad propisanih granica.

Kontrola radioaktivnosti roba

Član 70.

Agencija propisuje metode i način kontrole radioaktivnosti roba iz člana 69. stav 1. ovog zakona.

Određivanje sadržaja radionuklida u robama iz člana 69. ovog zakona može da vrši pravno lice koje ispunjava uslove iz člana 10. ovog zakona.

Bliže uslove za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana propisuje Agencija.

Carinjenje robe iz člana 69. može se vršiti samo po odobrenju nadležnog inspektora.

Izuzetno carinjenje određene robe iz člana 69. ovog zakona (građevinski materijal, rude, metalni proizvodi primarnog oblika, mineralne sirovine, sekundarne sirovine i druge robe) može se izvršiti uz dostavljeni izveštaj ovlašćenog pravnog lica o kontroli radioaktivnosti takve robe ako je izmereni sadržaj radionuklida manji od propisanih granica.

Na robu koja se uvozi u slobodne zone ili se smešta u skladišta u Republici Srbiji primenjuju se odredbe st. 4. i 5. ovog člana.

Mere za otkrivanje i sprečavanje nedozvoljenog prometa radioaktivnih i nuklearnih materijala

Član 71.

Radi otkrivanja i sprečavanja nedozvoljenog prometa radioaktivnih i nuklearnih materijala preko granice Republike Srbije, na graničnim prelazima postavljaju se monitori jonizujućih zračenja.

Agencija će propisati proceduru korišćenja monitora i postupak za intervenciju u slučaju nedozvoljenog prometa radioaktivnih i nuklearnih materijala preko granice Republike Srbije.

Nabavku, postavljanje, korišćenje i održavanje monitora jonizujućih zračenja iz stava 1. ovog člana finansira Republika Srbija.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti odgovara za nuklearnu štetu prouzrokovanu u nuklearnom akcidentu u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Bečke konvencije o građanskoj odgovornosti za nuklearne štete i ovim zakonom.

Osiguranje za nuklearnu štetu

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti mora zaključiti i održavati osiguranje za pokriće svoje odgovornosti za nuklearnu štetu.

Osiguravač ne može obustaviti niti otkazati osiguranje pre nego što o tome, u roku od šest meseci pre obustavljanja odnosno otkazivanja osiguranja, pismeno obavesti nosioca licence za obavljanje nuklearne aktivnosti.

Pravo na naknadu nuklearne štete prestaje po isteku roka od deset godina od dana kad se dogodio nuklearni akcident.

Ako je nuklearna šteta prouzrokovana nuklearnim akcidentom u vezi sa nuklearnim materijalom, koji je u vreme nuklearnog akcidenta bio ukraden, izgubljen, bačen s broda ili napušten, rok iz stava 1. ovog člana računa se od dana nuklearnog akcidenta i iznosi 20 godina od dana krađe, gubitka, bacanja sa broda ili napuštanja nuklearnog materijala.

Tužba za naknadu nuklearne štete i nadležnost suda

Član 75.

Tužba za naknadu nuklearne štete može se podneti u roku od tri godine od dana kad je pravno ili fizičko lice koje je pretrpelo nuklearnu štetu saznalo ili je trebalo da sazna za nuklearnu štetu i za nosioca licence za obavljanje nuklearne aktivnosti koji je za nju odgovoran, s tim što se rokovi utvrđeni u članu 74. ovog zakona ne smeju prekoračiti.

Za odlučivanje o naknadi nuklearne štete mesno je nadležan sud na čijem području se nalazi nuklearni objekat.

Ako je nuklearna šteta nastala za vreme prevoza nuklearnog materijala mesno je nadležan sud na čijem se području dogodio nuklearni akcident.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera zaštite od jonizujućih zračenja i mera nuklearne sigurnosti vrši nadležno ministarstvo preko inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja i inspektora za nuklearnu sigurnost.

Nadzor nad vršenjem poverenih poslova

Član 77.

Nadzor nad radom Agencije u vršenju poverenih poslova iz člana 6. stav 2. ovog zakona vrši nadležno ministarstvo u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.

Prava i dužnosti inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja

Član 78.

U vršenju inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera zaštite od jonizujućih zračenja inspektor za zaštitu od jonizujućih zračenja ima pravo i dužnost da utvrđuje:

da li su ispunjeni uslovi za obavljanje radijacione delatnosti;

da li su ispunjeni uslovi za obavljanje poslova iz oblasti zaštite od jonizujućih zračenja;

da li su sprovedene propisane mere zaštite od jonizujućih zračenja profesionalno izloženih lica, stanovništva i životne sredine;

da li su sprovedene propisane mere radijacione sigurnosti i bezbednosti;

da li su sprovedene druge mere propisane ovim zakonom.

Ovlašćenja inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja

Član 79.

U vršenju poslova iz člana 78. ovog zakona inspektor za zaštitu od jonizujućih zračenja ovlašćen je da:

naredi otklanjanje nedostataka u vezi sa radom sa izvorima jonizujućih zračenja(

obustavi rad sa izvorima jonizujućih zračenja i oduzme licencu za obavljanje radijacione delatnosti dok se ne ispune propisani uslovi(

zabrani proizvodnju, promet i korišćenje izvora jonizujućih zračenja dok se ne ispune propisani uslovi(

zabrani rad sa izvorima jonizujućih zračenja licima koja ne ispunjavaju propisane uslove;

naredi otklanjanje utvrđenih nedostataka i ispunjenje propisanih uslova pravnim licima koja obavljaju poslove u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja(

zabrani ovlašćenom pravnom licu obavljanje poslova u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja dok ne otkloni utvrđene nedostatke odnosno ne ispuni propisane uslove(

zabrani promet izvora jonizujućih zračenja preko granice Republike Srbije dok se ne ispune propisani uslovi(

naredi otklanjanje utvrđenih nedostataka i ispunjenje propisanih uslova za kontrolu radioaktivnosti roba;

zabrani ovlašćenim pravnim licima kontrolu radioaktivnosti roba;

zabrani uvoz, izvoz i tranzit roba za koje se utvrdi da sadrže radionuklide iznad propisanih granica i naredi njihovo vraćanje pošiljaocu;

naredi dekontaminaciju radne i životne sredine(

naredi vođenje propisanih evidencija(

naredi propisano skladištenje radioaktivnog otpada;

naredi ispunjenje propisanih uslova i otklanjanje drugih nedostataka za koje se utvrdi da mogu izazvati štetne posledice za zdravlje ljudi, radnu ili životnu sredinu;

naredi i druge mere u slučaju neispunjavanja mera radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Prava i dužnosti inspektora za nuklearnu sigurnost

Član 80.

U vršenju inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera nuklearne sigurnosti inspektor za nuklearnu sigurnost ima pravo i dužnost da utvrđuje:

da li su ispunjeni uslovi za obavljanje nuklearne aktivnosti;

da li su sprovedene propisane mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

da li su sprovedene druge mere propisane ovim zakonom.

Ovlašćenja inspektora za nuklearnu sigurnost

Član 81.

U vršenju poslova iz člana 80. ovog zakona inspektor za nuklearnu sigurnost ovlašćen je da:

zabrani projektovanje, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnog objekta ako nisu ispunjene propisane mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

zabrani promet nuklearnih materijala ako za to nisu ispunjeni propisani uslovi;

zabrani rad licima u nuklearnom objektu ako ne ispunjavaju propisane uslove;

naredi ispunjavanje propisanih uslova i otklanjanje drugih nedostataka za koje se utvrdi da mogu izazvati štetne posledice za zdravlje ljudi, radnu ili životnu sredinu;

naredi otklanjanje nedostataka u vezi sa upravljanjem radioaktivnim otpadom;

naredi otklanjanje nedostataka u vezi sa merama fizičko-tehničke zaštite i bezbednošću nuklearnih objekata;

nadgleda sprovođenje i primenu propisanih mera u slučaju akcidenta;

naredi i druge mere u slučaju neispunjavanja mera nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

Preduzimanje mera u inspekcijskom nadzoru

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da inspektoru za zaštitu od jonizujućih zračenja odnosno inspektoru za nuklearnu sigurnost bez odlaganja omogući vršenje inspekcijskog nadzora, uvid u dokumentaciju, nesmetan rad i da mu obezbedi podatke i materijal potreban za vršenje inspekcijskog nadzora.

Mere koje pri vršenju inspekcijskog nadzora naredi inspektor za zaštitu od jonizujućih zračenja odnosno inspektor za nuklearnu sigurnost određuju se rešenjem.

Protiv rešenja inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja i inspektora za nuklearnu sigurnost može se izjaviti žalba nadležnom ministru.

Rešenje nadležnog ministra je konačno.

Žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje.

Legitimacija inspektora

Član 83.

Inspektor za zaštitu od jonizujućih zračenja odnosno inspektor za nuklearnu sigurnost ima službenu legitimaciju.

Nadležni ministar propisuje obrazac i izgled službene legitimacije iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

obavlja delatnost sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima bez prethodno pribavljenog odobrenja koje izdaje Agencija (član 2. stav1);

vrši istraživanja za razvoj, proizvodnju i upotrebu nuklearnog oružja ili ako koristi nuklearni materijal za proizvodnju nuklearnog oružja i drugih eksplozivnih naprava (član 2. stav 2);

uvozi na teritoriju Republike Srbije radioaktivni otpad ili isluženo nuklearno gorivo inostranog porekla (član 2. stav 3);

ugradi radioaktivni gromobran ili jonizujuće detektore dima koji imaju izvor jonizujućih zračenja u gasovitom stanju ili izvor jonizujućih zračenja čiji su produkti raspada u gasovitom stanju (član 2. st. 4. i 5);

stavi u promet vodu za piće, životne namirnice, stočnu hranu, lekove, predmete opšte upotrebe, građevinski materijal i druge robe koje sadrže radionuklide iznad propisanih granica (član 12. stav 1);

otpočne da obavlja radijacionu delatnost, a nije prethodno pribavilo licencu Agencije (član 30. stav 2);

prouzrokuje kontaminaciju lica, radne ili životne sredine, a odmah ne sprovede dekontaminaciju i ako o tome odmah ne dostavi izveštaj Agenciji (član 38. st. 1. i 3);

profesionalno izložena lica, lica na školovanju ili stanovništvo izloži jonizujućem zračenju iznad propisanih granica (član 42. stav 1);

locira, projektuje, izgradi, pusti u probni rad, pusti u rad, koristi, trajno prestane sa radom nuklearnog objekta ili započne njegovu dekomisiju bez prethodno pribavljene licence Agencije (član 49. stav 1);

u utvrđenom roku u slučaju prestanka rada i dekomisije nuklearnog objekta ne sprovodi odgovarajuće mere sanacije na lokaciji i objektu i u njegovoj okolini (član 54)

ne vodi propisanu evidenciju o nuklearnim materijalima koje proizvodi, prerađuje, koristi ili skladišti ili ako ne dostavlja podatke iz te evidencije Agenciji (član 58. stav 1);

ne omogući kontrolu i nadzor nad nuklearnim materijalima predstavnicima Međunarodne agencije za atomsku energiju u skladu sa međunarodnim sporazumima (član 59. stav 1);

radi sprovođenja kontrole nadzora nad nuklearnim materijalima ne obezbedi mesto i instalacije za postavljanje i nesmetano funkcionisanje propisane opreme za kontrolu nuklearnih materijala i stavljanje plombe i druge propisane opreme za kontrolu i nadzor nad nuklearnim materijalima i ako ne obezbedi uslove za nepovredivost plombe i nesmetano funkcionisanje opreme (član 59. st. 2. i 3);

ne obezbedi fizičku zaštitu i druge mere bezbednosti nuklearnog objekta, nuklearnog materijala ili radioaktivnog otpada, ili ako ne donese opšti akt o merama bezbednosti nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada (član 61. st.1 i 2);

sakuplja, obrađuje, skladišti ili odlaže radioaktivni otpad protivno propisanom načinu i propisanim uslovima (član 63. stav 1);

vrši promet izvora jonizujućeg zračenja odnosno nuklearnih materijala bez licence za obavljanje prometa izvora jonizujućeg zračenja odnosno nuklearnih materijala (član 65. stav 1);

za svaki promet izvora jonizujućih zračenja i nuklearnih materijala nije pribavio dozvolu za obavljanje prometa izvora jonizujućeg zračenja odnosno nuklearnih materijala (član 66. stav 1).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

Član 85.

Novčanom kaznom od 50.000 do 450.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice – nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti ako ne zaključi i ne održava osiguranje za pokriće svoje odgovornosti za nuklearnu štetu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu – nosiocu licence za obavljanje nuklearne aktivnosti novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Član 86.

Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

Agenciji ne dostavi izveštaj o monitoringu radioaktivnosti u životnoj sredini u propisanom roku, a u slučaju akcidenta ili na zahtev Agencije odmah (član 11. stav 1);

ne vodi evidenciju o prirodnim radionuklidima čija se koncentracija povećava u toku tehničko-tehnološkog postupka proizvodnje iznad propisanih granica i ako tu evidenciju ne dostavi Agenciji (član 14. stav 1);

ne sprovodi propisana merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva i ne vodi evidenciju o izvršenim merenjima radi procene nivoa izlaganja profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva i ako izveštaj o tim merenjima ne dostavi Agenciji (član 20. stav 1);

ne vodi evidenciju o izvršenim poslovima iz oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i ako podatke iz te evidencije ne dostavi Agenciji u propisanom roku (član 28. stav 1);

Agenciji ne prijavi svaku promenu podataka o ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobilo licencu za obavljanje radijacione delatnosti (član 30. stav 5);

od Agencije ne pribavi potvrdu o evidentiranju izvora niske aktivnosti i malog radijacionog rizika (član 32. stav 1);

profesionalno izloženim licima ne obezbedi ličnu dozimetrijsku kontrolu ili im ne obezbedi lična zaštitna sredstva i proveravanje ispravnosti tih sredstava i njihovo pravilno korišćenje ili ih ne upućuje na redovne zdravstvene preglede, obuku i periodičnu obnovu znanja (član 34);

radioaktivni otpad koji je nastao pri obavljanju radijacione delatnosti odnosno nuklearne aktivnosti privremeno ne čuva u svom spremištu na propisani način i ako ga do isteka propisanog roka ne preda nosiocu licence za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada (član 35. stav 1);

ne vodi propisanu evidenciju o izvorima jonizujućih zračenja, o profesionalno izloženim licima, o izloženosti pacijenata, i o radioaktivnom otpadu i ako Agenciji ne dostavi propisane podatke o izvorima jonizujućih zračenja, profesionalno izloženim licima i radioaktivnom otpadu (član 36. st.1. i 2);

ne uspostavi i ne sprovodi sistem upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja (član 37. stav 1);

zaposli profesionalno izloženo lice koje nema propisanu stručnu spremu ili koje nije osposobljeno za rad i za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja ili ako to lice ne ispunjava zdravstvene uslove ili ako na poslovima i zadacima upravljanja proizvodnim procesom u nuklearnom objektu i na poslovima i zadacima nadzora nad tim procesom zaposli lice koje nema propisanu stručnu spremu i radno iskustvo (član 40. st. 1, 2. i 3);

ne zabrani izlaganje lica iz člana 41. jonizujućem zračenju ili ne spreči izlaganje jonizujućim zračenjima iznad propisanih granica za stanovništvo (član 41);

izvrši sistematsko rendgensko snimanje stanovništva bez odobrenja ministarstva nadležnog za poslove zdravlja (član 45);

ne donosi i ako ne primenjuje uputstva i druge akte koje se odnose na rad nuklearnog objekta i ako na ta uputstva i akte ne pribavi saglasnost Agencije (član 52. st. 2. i 3);

Agenciji ne dostavlja blagovremeno izveštaje iz člana 53. ovog zakona ili ako na zahtev Agencije ne dostavi svaku informaciju o preduzetim merama nuklearne sigurnosti i svim drugim aktivnotima u vezi sa sprovođenjem ovog zakona (član 53);

ne organizuje službu zaštite od jonizujućih zračenja (član 55);

na propisani način i po propisanim uslovima ne vrši sistematsko ispitivanje prisustva radionuklida u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta (član 56. stav 1);

rasporedi na zadatke i poslove rukovanja nuklearnim materijalima lica koja za to nisu stručno osposobljena (član 57. stav 1);

ne uspostavi i ne sprovodi integralni sistem upravljanja kvalitetom ili ako ne primenjuje mere integralnog sistema upravljanja kvalitetom (član 60. st.1 i 2.)

ne vodi evidenciju o radioaktivnom otpadu i ako podatke iz te evidencije blagovremeno ne dostavi Agenciji (član 64. stav 2);

o prispeću pošiljke izvora jonizujućih zračenja odnosno nuklearnog materijala blagovremeno ne obavesti Agenciju (član 67. stav 5);

ne omogući inspektoru vršenje inspekcijskog nadzora, nesmetan rad i uvid u dokumentaciju i ako mu ne obezbedi podatke i materijal potreban za vršenje inspekcijskog nadzora (član 82. stav 1);

ne prijavi na propisanom obrascu i u propisanom roku Agenciji sve izvore jonizujućih zračenja koje poseduje odnosno koristi (član 91).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekrašaji preduzetnika

Član 87.

Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 84. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 16) i 17) i člana 86. stav 1. tač. 1), 2), 3), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 16), 19), 20), 21), 22) i 23) ovog zakona.

Propisi za izvršavanje ovog zakona

Član 88.

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se propisi koji su doneti za sprovođenje zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Zahtevi koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona rešiće se po propisima koji su važili u vreme kada je zahtev podnet.

Usklađivanje sa ovim zakonom

Član 90.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Izvori jonizujućih zračenja iz člana 2. st. 4. i 5. ovog zakona moraju se ukloniti u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Troškove uklanjanja izvora jonizujućih zračenja iz stava 2. ovog člana snosi pravno lice ili preduzetnik koji ih poseduje odnosno koristi.

Prijavljivanje

Član 91.

Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju radijacionu delatnost dužni su da Agenciji na propisanom obrascu prijave sve izvore jonizujućih zračenja koje poseduju odnosno koriste, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Agencija će propisati obrazac i sadržaj prijave iz stava 1. ovog člana.

Trajno odlaganja radioaktivnog otpada

Član 91.

Republika Srbija će obezbediti uslove za trajno odlaganje radioaktivnog otpada u roku od 20 godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Radioaktivni otpad, do uspostavljanja uslova za njegovo trajno odlaganje, privremeno će se skladištiti kod pravnog lica koje ima rešenje nadležnog ministarstva za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada.

Danom stupanja snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja („Službeni list SRJ”, broj 46/96 i „Službeni glasnik RS”, br. 85/05 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon).

Završna odredba

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

OBRAZLOŽENjE

Ustavni osnov za donošenje Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti nalazi se u odredbi člana 97. stav 1. tač. 9) Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine, proizvodnju, promet i prevoz radioaktivnih materija.

Osnovni razlog za donošenje ovog Zakona jeste potreba za harmonizacijom propisa u ovoj oblasti sa regulativom Evropske Unije, pooštravanjem režima nuklearne i radijacione sigurnosti u našoj zemlji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti koji su nastali kao posledica značajnih promena u svetu tokom poslednje decenije. Sprovođenje i stalno unapređivanje mera kojima se obezbeđuju nuklearna i radijaciona sigurnost i bezbednost postale su prioriteti međunarodne zajednice, a osnovna briga više nisu samo kontrola nuklearnog naoružanja i sprečavanje njegovog daljeg širenja, već pre svega obezbeđivanje uslova za efikasno suzbijanje zloupotreba radioaktivnih i nuklearnih materijala. Sem toga, bilo je potrebno obezbediti zakonski osnov za formiranje nezavisnog regulatornog tela, Agencije za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (u daljem tekstu: Agencija), što je najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja.

Jedan od najvažnijih razloga za donošenje ovog Zakona jeste potreba da se definišu pravni osnovi za uspostavljanje administrativnih kapaciteta neophodnih za sprovođenje ovog Zakona i vršenje efikasnog nadzora nad primenom mera koje on propisuje, a koje se odnose na zaštitu od jonizujućih zračenja, obezbeđivanje nuklearne i radijacione sigurnosti, sigurnog upravljanja radioaktivnim otpadom i sigurnosti transporta nuklearnih i drugih radioaktivnih materijala.

Donošenje Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti predstavlja važan doprinos harmonizaciji zakonodavstva u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima, a takođe omogućava adekvatno izvršavanje preuzetih međunarodnih obaveza. Administrativni kapaciteti koji su ustanovljeni ovim Zakonom da bi vršili njegovo sprovođenje i nadzor, takođe su usklađeni sa međunarodnim preporukama u cilju olakšavanja komunikacije i koordinacije sa drugim državama, kao i sa međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti.

S obzirom na strateški značaj i kompleksnost oblasti koju uređuje, Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti zasnovan je na specifičnim, međunarodno prihvaćenim principima, i u njega su ugrađeni najviši standardi koje propisuju vodeće svetske organizacije u ovoj oblasti, kao što su: Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), Agencija za nuklearnu energiju organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (ANE-OECD), Međunarodna komisija za zaštitu od jonizujućih zračenja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Međunarodna organizacija rada (MOR), Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i druge.

Standardi i principi MAAE formalizovani su u obliku direktiva koje moraju biti ispunjene da bi se obezbedila sigurnost, i praćeni su preporukama koje sadrže uputstva kao da se efikasno ispune postavljeni zahtevi. Ovi normativi primenjuju se u zemljama članicama MAAE, a u predlog Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti ugrađeni su sledeći:

Radi zaštite života i zdravlja profesionalno izloženih lica, pacijenata, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja, u ovom Zakonu propisano je preduzimanje obaveznih mera koje su sadržane u osnovnim sigurnosnim standardima MAAE – SS120 i BSS 115 , kao i u posebnim preporukama za njihovo ostvarivanje: RS-G-1.1, RS-G-1.2, RS-G-1.3, RS-G-1.4 i RS-G-1.5, koje sadrže detaljna uputstva za procenu nivoa unutrašnjeg izlaganja, procenu nivoa izlaganja spoljašnjim izvorima jonizujućeg zračenja, zaštitu pacijenata od jonizujućih zračenja u medicini kao i preporuke za unapređenje zaštite i sigurnosti korišćenja izvora jonizujućih zračenja.

Mere koje se moraju sprovoditi pri korišćenju, rekonstrukcijama i modifikacijama istraživačkih reaktora, format i sadržaj Izveštaja o nuklearnoj sigurnosti, kao i utvrđivanje uslova za izbor lokacije nuklearnog objekta propisuju standardi sigurnosti 35-S1, 35-S2, i preporuke 35-G1, 35-G2 i 50-C-S (Rev.1) & S9.

Direktive za upravljanje radioaktivnim otpadom WS-R-2, kao i preporuke za klasifikaciju radioaktivnog otpada, dekomisiju nuklearnih objekata, kontrolu emisije radioaktivnosti u životnu sredinu 111-G-1.1, WS-G-2.1, WS-G-2.3.

Direktive za bezbedan transport radioaktivnih materijala TS-R-1.

Direktive za obezbeđivanje spremnosti i delovanje u slučaju vanrednih događaja GS-R-2.

Direktive za uspostavljanje zakonskih okvira i administrativnih kapaciteta koji su potrebni za pravno regulisanje i nadzor radi obezbeđivanja nuklearne i radijacione sigurnosti, kao i sigurnosti radioaktivnog otpada i transporta radioaktivnih materijala GS-R-1.

Preporuke za format i sadržaj dokumentacije koja se koristi u regulisanju nuklearnih objekata GS-G-1.4 i izvora jonizujućih zračenja GS-G-1.5.

Direktive za uspostavljanje i sprovođenje programa osiguranja i kontrole kvaliteta u svim nuklearnim i radijacionim aktivnostima, i sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja 50-C/SG-Q.

Zakon je usaglašen i sa regulativom Evropske Unije u ovoj oblasti i to: Direktivom 96/29 o osnovnim sigurnosnim normama L159/96 i Smernicama za medicinsko izlaganje 97/43.

Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih, viših standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti, uspostavljanje kompleksnije regulative ali i omogućavanje efikasnije primene zakona, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Navedeni ciljevi biće najefikasnije ostvarivani preko Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije kao regulatornog tela, koje je ustanovljeno ovim zakonom.

Novine

U vezi sa prethodno navedenim, novine koje su uvedene u Predlogu zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti odnose se na:

uvođenje novog formata i sadržaja predloga zakona u skladu sa preporukama koje je MAAE dala državama članicama o harmonizaciji zakonskih okvira i administrativnih kapaciteta potrebnih za obezbeđivanje nuklearne i radijacione sigurnosti, sigurnog upravljanja radioaktivnim otpadom i sigurnosti transporta nuklearnog i radioaktivnog materijala,

osnivanje Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (u daljem tekstu: Agencija) kao regulatornog tela koje ima samostalnost za sprovođenje ovog zakona saglasno preporukama MAAE, i po ugledu na zemlje Evropske Unije i zemlje u okruženju,

uvođenje najnovije stručne terminologije (pravne i tehničke) koja je međunarodno prihvaćena i u upotrebi,

pravno uređivanje uslova za sprovođenje dekomisije nuklearnog objekta, koja do sada nije bila regulisana,

javnost u radu Agencije i ostalih državnih organa i ovlašćenih organizacija u ovoj oblasti,

donošenje Programa radijacione sigurnosti i bezbednosti, Programa nuklearne sigurnosti i bezbednosti i Programa upravljanja radioaktivnim otpadom kojima se određuju dugoročni planovi i ciljevi u ovim oblastima, kao i sistem kontrole nuklearnih objekata i nuklearnih materijala u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima i principima, i preuzetim međunarodnim obavezama,

pooštravanje kontrole korišćenja izvora jonizujućih zračenja, obavljanja nuklearnih i radijacionih aktivnosti, prometa radioaktivnih i nuklearnih materijala, kontrole radioaktivnosti roba pri uvozu, izvozu i tranzitu,

donošenje Programa za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za zaštitu od jonizujućih zračenja.

U članu 1. predloga zakona sadržane su osnovne odredbe, određen je predmet ovog zakon i izuzeci od primene ovog zakona.

U članu 2. iskazane su striktne zabrane utvrđene ovim zakonom.

U članu 3. definisani su stručni pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu, koji su usaglašeni sa važećom međunarodnom terminologijom i praksom. Tako su primenjeni pojmovi: radijaciona delatnost, radijacioni objekti, radijaciona sigurnost, upravljanje radioaktivnim otpadom, nedozvoljeni promet nuklearnih i radioaktivnih materijala. Takođe su definisani novi pisani akti koje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost izdaje: a) nosiocu licence kao dokaz da su ispunjeni svi propisani uslovi za obavljanje radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti (licenca); b) pravnom licu koje ispunjava uslove za obavljanje poslova zaštite od jonizujućih zračenja u skladu sa ovim zakonom (rešenje); v) za svaki pojedinačan promet izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala (dozvola).

U članu 4. utvrđena je obaveza Vlade da obezbedi uslove za sprovođenje politike u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i politike upravljanja radioaktivnim otpadom donošenjem Program radijacione sigurnosti i bezbednosti, Program nuklearne sigurnosti i bezbednosti i Program upravljanja radioaktivnim otpadom, u skladu sa propisima o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Radi obezbeđivanja uslova za kvalitetno i efikasno sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja i mera nuklearne sigurnosti pri obavljanju radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti članom 5. ovog zakona predviđeno je osnivanje Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, kao samostalne regulatorne organizacije koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.

U članu 6. uređuje se nadležnost Agencije.

Članom 7. objašnjena su osnovna načela koja se primenjuju pri radijacionim delatnostima, nuklearnim aktivnostima i pri upravljanju radioaktivnim otpadom, a odnose se na: postojanje opravdanosti za primenu jonizujućih zračenja; optimizaciju zaštite od zračenja i ograničavanje individualnog izlaganja.

U članu 8. određene su mere koje treba preduzeti da bi se obezbedila zaštita života i zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja.

Član 9. utvrđuje obavezu Agencije da, uz saglasnost Vlade, donosi Program sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini (monitoring radioaktivnosti), a u članu 10. utvrđuje se koja pravna lica mogu vršiti monitoring radioaktivnosti ili pojedina ispitivanja u okviru njega.

Dužnosti pravnog lica koje vrši monitoring i Agencije u vezi sa izveštavanjem i publikovanjem dobijenih rezultata sistematskog ispitivanja sadržaja radionuklida u životnoj sredini, eventualnim akcijama koje treba preduzeti, kao i način finansiranja monitoringa radioaktivnosti, ustanovljene su u članu 11.

U članovima 12. i 13. zabranjuje se stavljanje u promet proizvoda koji sadrže radionuklide iznad propisanih granica, i ustanovljavaju se postupak i uslovi za određivanje pravnih lice koja na osnovu ispunjenosti propisanih uslova vrše merenja sadržaja radionuklida u navedenim proizvodima.

Član 14. definiše obaveze pravnog lica ili preduzetnika kome u tehničko-tehnološkom postupku proizvodnje dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida iznad propisanih granica da o tome vodi evidenciju i da o tome obavesti agenciju, kao i Agencije u proceni stepena ugroženosti zdravlja ljudi i životne sredine takvim tehničko-tehnološkim postupkom.

U članu 15. se utvrđuje obaveza uspostavljanja sistema rane najave vanrednog događaja koji ugrožava ili može ugroziti teritoriju Republike Srbije na osnovu programa koji donosi Agencija, uz saglasnost Vlade. Ovaj sistem, kroz neprekidno merenje jačine ambijentalne ekvivalentne doze omogućava kontinuiran uvid i razmenu informacija između mernih tačaka i Agencije. Članom 16. je definisano da merenja radi rane najave vrši pravno lice koje ima rešenje Agencije za obavljanje tih poslova.

U članu 17. utvrđena je obaveza izrade projekata mera radijacione sigurnosti i bezbednosti kao sastavnog dela tehničke dokumentacije za objekte u kojima se koriste ili će se koristiti izvori jonizujućih zračenja, a čijom se realizacijom obezbeđuje da takvi objekti ispunjavaju propisani nivo zaštite profesionalno izloženih lica, stanovništva i životne sredine od jonizujućih zračenja. Projektovanje mera radijacione sigurnosti i bezbednosti vrši pravno lice koje ispunjava propisane uslove i ima rešenje Agencije za obavljanje takve vrste poslova, član 18.

U članovima 19. i 20. utvrđuje se način merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva. Propisuje se da profesionalno izložena lica, pacijenti i stanovništvo ne smeju biti izloženi jonizujućim zračenjima iznad propisanih granica.

U članu 21. predviđeno je da Agencija donosi Program za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja i objavljuje ga u „Službenom glasniku Republike Srbije”. U članu 22. su određeni uslovi za vršenje dopunskog obučavanja i osposobljavanja.

U članu 23. propisuju se merenja radi kontrole sistema upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Član 24. propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vrše dekontaminaciju radne i životne sredine. Uslovi za obavljanje dekontamiacije lica su predviđeni članom 25.

Članom. 26. propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica koje Agencija ovlašćuje za obavljanje poslova iz člana 10, 13, 16, 18, 19, 22, 23, 24, 25. i 70. zakona. Članom 27. su propisani uslovi za oduzimanje ovlašćenja pre isteka roka važnosti. Članom 28. propisuje se obaveza vođenja evidencije o obavljenim poslovima.

Članom. 29. propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati lica koja obavljaju radijacionu delatnost, kao i način i postupak za dobijanje licence za obavljanje radijacione delatnosti koju izdaje Agencija, član 30. Obaveza pravnog lica odnosno preduzetnika koji je dobio licencu da odredi odgovorno lice za zaštitu od jonizujućih zračenja ustanovljena je članom 31.

Evidentiranje izvora jonizujućih zračenja propisano je članom 32. Obaveze nosioca licence za obavljanje radijacione delatnosti propisane su članovima 33. i 34. Članom 35. propisuju se način i rokovi za privremeno čuvanje radioaktivnog otpada nastalog pri obavljanju radijacione delatnosti.

Članom 36. propisuje se obaveza nosioca licenci da vode evidenciju i da Agenciji dostave propisane podatke o izvorima jonizujućih zračenja, o profesionalno izloženim licima i o radioaktivnom otpadu. Obaveza upravljanja kvalitetom propisana je članom 37.

Član 38. utvrđuje obavezu nosioca licence za obavljanje radijacione delatnosti da u slučaju kada prouzrokuje kontaminaciju lica, radne ili životne sredine odmah sprovede dekontaminaciju preko pravnog lica ovlašćenog za obavljanje dekontaminacije, kao i da je lice koje je sprovelo dekontaminaciju, dužno da o tome odmah dostavi izveštaj Agenciji.

Član 39. propisuje odgovornost nosioca licence za obavljanje radijacione delatnosti odnosno nuklearne aktivnosti za nastalu štetu.

U članovima 40, 41. i 42 propisuju se uslovi za rad profesionalno izloženih lica, kao i ograničenja za profesionalno izlaganje.

U članovima 43, 44. i 45. propisuju se uslovi za obavljanje radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti u medicini, uslovi i način zaštite pacijenata prilikom medicinskog izlaganja radi sprovođenja dijagnostičkog ili terapijskog postupka, procena nivoa medicinskog izlaganja i zabrana sistematskog rendgenskog snimanja stanovništva.

Član 46. propisuje da se mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti moraju preduzimati kod svih aktivnosti u vezi sa nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima, radioaktivnim otpadom, kao i aktivnostima u slučaju nuklearnog akcidenta.

Član 47. propisuje mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti koje se sprovode prilikom lociranja, projektovanja, izgradnje, probnog rada, puštanja u rad, korišćenja, trajnog prestanka rada i dekomisije nuklearnih objekata.

Članom 48. utvrđuje se da se nuklearni objekat može graditi samo na lokaciji za koju je donesen prostorni i urbanistički plan i na osnovu odluke Narodne skupštine donete na predlog Vlade. Takođe se propisuje da se nuklearni objekat ne može locirati, izgraditi, pustiti u probni rad, pustiti u rad, trajno prestati s radom i započeti njegova dekomisija bez prethodno pribavljene licence Agencije, član 49.

U članu 50. utvrđuje se sadržaj izveštaja o nuklearnoj sigurnosti kao najvažnijeg dokumenta, koji sadrži sve podatke i analize od značaja za sprovođenje propisanih mera sigurnosti nuklearnog objekta.

U članovima 51, 52, 53. i 54. propisani su postupak i uslovi za sve faze rada nuklearnog objekta (probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisija). Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je dužan da ispuni propisane uslove i primenjuje propisana uputstva u radu nuklearnog objekta, i da s tim u vezi dostavi Agenciji sve propisane izveštaje u rokovima i na način koji propiše Agencija. U slučaju trajnog prestanka rada nuklearnog objekta nosilac licence je dužan da u roku koji odredi Agencija, sprovede sve propisane mere sanacije na objektu i njegovoj okolini.

U članovima 55. i 56. određuje se obaveza za nosioca licence za obavljanje nuklearne aktivnosti da obezbedi sopstvenu službu zaštite od jonizujućih zračenja i da vrši sistematsko merenje radioaktivnosti životne sredine u okolini nuklearnog objekta u cilju zaštite stanovništva i životne sredine od moguće kontaminacije ili povećanja nivoa izlaganja.

U članu 57. propisano je da nuklearnim materijalima mogu rukovati samo ona lica koja za to ispunjavaju propisane uslove, kao i vrste poslova i uslovi pod kojima mogu obavljati određene poslove u rukovanju nuklearnim materijalima i radioaktivnim otpadom lica koja nisu stručno osposobljena za ove poslove.

U članu 58. predviđena je obaveza za pravna lica koja koriste nuklearne materijale da vode evidenciju o tim materijalima na propisan način i da podatke iz te evidencije dostavljaju Agenciji, koja je zadužena da vodi zbirnu evidenciju o svim nuklearnim materijalima u cilju da se obezbedi potpuna sigurnost u korišćenju nuklearnih materijala, kao i da se obezbedi ispunjenje obaveza na osnovu ratifikovanih međunarodnih konvencija.

U članu 59. propisana je obaveza korisnika nuklearnog objekta da omogući kontrolu i nadzor predstavnicima Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), da obezbedi opremu i uslove za sprovođenje kontrole i nadzora nad nuklearnim materijalima skladu sa međunarodnim sporazumima.

U članu 60. uvedena je obaveza za korisnika nuklearnog objekta da uspostavi sistem integralnog osiguranja kvaliteta kontrole tehničkih, konstrukcionih, organizacionih i ljudskih faktora radi ispunjenja zahteva sigurnosti. Fizička zaštita i druge mere bezbednosti nuklearnog objekta propisane su članom 61. Članom 62. propisano je postupanje u slučaju akcidenta.

U članovima 63. i 64. ustanovljavaju se uslovi za postupanje sa radioaktivnim otpadom, kao i uslovi njegovog skladištenja do obezbeđivanja uslova za trajno odlaganje.

U članovima 65, 66, 67, 68, 69, 70. i 71. utvrđeni su uslovi za promet izvora jonizujućih zračenja i nuklearnih materijala, dozvole i druge neophodne procedure za uvoz, izvoz i tranzit izvora jonizujućih zračenja i nuklearnih materijala, kao i transport na teritoriji Republike Srbije.

Odgovornost za nuklearnu štetu ustanovljena je članovima 72, 73, 74. i 75. u skladu sa Bečkom konvencijom o građanskoj odgovornosti za nuklearne štete koju je ratifikovala i naša zemlja, uređeno je pitanje odgovornosti za nuklearne štete nastalu nuklearnim akcidentom, a posebno pitanje visine osiguranja, rok za podnošenje tužbe i nadležnost suda.

Članovima 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82. i 83. propisan je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona od strane inspektora za zaštitu jonizujućih zračenja i inspektora za nuklearnu sigurnost, utvrđena su njihova prava i dužnosti u vršenju inspekcijskog nadzora, kao i obaveze subjekata čiji rad podleže inspekcijskom nadzoru.

Članovima 84, 85, 86. i 87. propisuju se privredni prestupi, prekršaji i prekršaji preduzetnika u slučaju povrede materijalnih odredbi ovog zakona.

U članovima 88, 89, 90. i 91. ustanovljeni su rokovi za donošenje podzakonskih propisa za sprovođenje ovog zakona, rok u kojem su pravna lica odnosno preduzetnici dužni da utvrde svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona.

Članom 92. utvrđuje se obaveza Republike Srbije da obezbedi uslove za trajno odlaganje radioaktivnog otpada.

U članovima 93. i 94. propisan je rok stupanja na snagu ovog zakona, kao i prestanak važenja zakona kojim je do sada bila uređena ova oblast.

IV PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Predlogom zakona je predviđeno da Vlada u budžetu za 2007. godinu obezbedi sredstva za sprovođenje Zakona u ukupnom iznosu od 73.000.000 dinara.

V ANALIZA EFEKATA AKTA

Osnivanjem Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost kao nezavisnog, regulatornog tela očekuje se značajno povećanje efikasnosti administrativnih kapaciteta u ovoj oblasti.

Obezbediće se efikasna kontrola nad svim nosiocima licenci za obavljanje radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti, profesionalno izloženim licima i radioaktivnom otpadu. S tim u vezi oformiće se i održavati centralni registar o profesionalno izloženim licima, izvorima jonizujućih zračenja i radioatkivnom otpadu, čime će se značajno unaprediti sigurnosni sistem mera zaštite od jonizujućih zračenja profesionalno izloženih lica, stanovništva i životne sredine.

Donošenje Plana za delovanje u slučaju akcidenta je takođe značajna mera za smanjenje rizika po stanovništvo i životnu sredinu u slučaju akcidenta.

Zakonom su obezbeđeni i mehanizmi da se obaveze koje je država prihvatila međunarodnim sporazumima i konvecijama sprovedu i obezbede.