VLADA REPUBLIKE SRBIJE
MINISTARSTVO FINANSIJA
STRATEGIJA
upravljanja akcijama banaka
u vlasništvu Republike Srbije
za period 2009 – 2012. godine
Beograd, april 2009. godine
UVOD
Rekonstrukcija bankarskog sistema je dugotrajan proces u svim ekonomijama, odvija se u više etapa i predstavlja neophodni uslov dobrog funkcionisanja privrednog sistema u celini. Rekonstrukcija bankarskog sistema u Republici Srbiji se uspešno odvija od 2001. godine i nalazi se u završnoj fazi. Vlada Republike Srbije je u proteklom periodu sukcesivno donosila nekoliko strateških dokumenata, na osnovu kojih je sprovedeno restrukturiranje bankarskog sistema i prodaja akcija određenog broja banaka.
Ovaj dokument opredeljuje Strategiju postupanja države kao akcionara banaka u periodu od 2009. do 2012. godine i odnosi se na akcije u vlasništvu Republike Srbije koje ona ima u bankama početkom 2009. godine, bez obzira na osnov njihovog sticanja.
[pic]
Rezultati sprovedenih aktivnosti do 2008. godine, u skladu sa osnovnim ciljevima procesa, između ostalog su bili:
u periodu od 2002. do 2006. godine Republika Srbija je postala vlasnik akcija jednog broja banaka po osnovu konverzije dugova prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca i stare devizne štednje u akcijski kapital banaka. U skladu sa zakonskim propisima, 14 banaka je konvertovalo svoje obaveze prema državi iz osnova Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, u akcijski kapital u vlasništvu države i izvršile dodatnu konverziju obaveza radi finansiranja 15% stare devizne štednje. Prenosom vlasništva nad ovim akcijama sa Srbije i Crne Gore na Republiku Srbiju, Republika Srbija je stekla značajno učešće u kapitalu banaka konverzijom ukupnog iznosa od 956,36 miliona evra (322,86 miliona evra na osnovu glavnice duga prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, 475,78 miliona evra po osnovu kamate prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, kao i 157,72 miliona evra po osnovu stare devizne štednje). Cilj prodaje akcija ovih banaka bio je da se omogući napredak u razvoju bankarskog sektora u Srbiji, na način da se banke prodaju strateškim partnerima sa odgovarajućim kredibilitetom, i da se obezbede sredstava za otplatu obaveza po osnovu stare devizne štednje i obaveza prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba.
restrukturiranje banaka izvršeno je bez budžetskih troškova. Obzirom da su fiskalni izvori bili veoma ograničeni, preduzimale su se samo najpotrebnije mere kako bi se sačuvala vrednost banaka i izvršilo neophodno „čišćenje“ bilansa stanja (rešavanje pitanja nenaplativih potraživanja, preuzimanje nenaplativih potraživanja banaka od preduzeća u restrukturiranju i privatizaciji u cilju povezivanja aktivnosti na restrukturiranju banaka i restrukturiranju realnog sektora, prodaja osnovnih sredstava koja nisu neophodna za obavljanje osnovne delatnosti, operativna i organizaciona unapređenja i sl.). Prodaja akcija banaka izvršena je bez troškova sprovođenja postupka tenderske prodaje, obzirom da su fiksne naknade za usluge privatizacionih savetnika (konzorcujumi savetnika predvođeni investicionim bankama) finansirane iz sredstava Svetske banke, a naknade za uspešno obavljen posao iz prihoda od prodaje akcija.
prodaja akcija u ovim bankama je izvršena na transparentan i efikasan način, a potencijalnim investitorima je upućen jasan signal o spremnosti Vlade da posluje u najboljem javnom interesu. Prodajom ovih akcija, Republika Srbija je dobila značajan priliv budžetskih sredstava u ukupnom iznosu od oko 805 miliona EUR, čime su obezbeđena sredstva za izmirenje obaveza prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca i obaveza po osnovu stare devizne štednje. Kroz transakcije prodaje akcija omogućeno je da novi vlasnici banaka obezbede dodatni kapital potreban za zadovoljavanje regulatornih zahteva. Osim dotoka novog kapitala, promenom vlasničke strukture bankarskog sistema povećan je nivo zaposlenosti, izvršen je transfer znanja i tehnologije i unapređenje finansijskih usluga čime je dat podsticaj razvoju privrede u celini.
Pored Alpha Bank koja je već bila prisutna na tržištu, renomirane banke su se pojavile na srpskom finansijskom tržištu – Erste Bank, Nova Ljubljanska Banka, OTP Bank, National Bank of Greece i Sanpaolo IMI. Pojavljivanjem ovih banaka poboljšan je kvalitet bankarskog sistema i povećana njegova konkurentnost. Pored navedenih, još sedam inostranih banaka je učestvovalo u transakcijama kupovine privatnih banaka u Srbiji (Credit Agricole, Banca Intesa, Piraeus Bank, HVB, EFG Eurobank, Laiki Bank, Findomestic Banca i ATE Bank), dok je pet banaka dobilo tzv. grinfild licence (Raiffeisen banka, UniCredit Bank, Procredit Bank, Opportunity banka i Moskovska banka).
U toku 2006. godine zatvorenom emisijom akcija, EBRD je izvršila dokapitalizaciju Komercijalne banke a.d. Beograd i Čačanske banke a.d. Čačak i zajedno sa državom formiran je kontrolni paket akcija.
Putem prirodnog razvoja tržišta i kao rezultat ovih transakcija, tržišno učešće banaka u državnom vlasništvu opalo je sa 45% na nivo od oko 15-20% početkom 2009. godine.
Na dan 31.12.2008. godine bankarski sektor Srbije čine 34 banke u većinskom vlasništvu stranih i domaćih pravnih i fizičkih lica, od kojih je 9 banaka u kojima Republika Srbija ima vlasničko učešće u kapitalu. Ukupna aktiva bankarskog sektora na dan 31.12.2008. godine iznosila je 20.055 miliona evra, kapital 4.739 miliona evra, depozitni potencijal 11.565 miliona evra. U ovom periodu 26 banaka je iskazalo dobit, 8 banaka je iskazalo gubitak, tako da je finansijski rezultat sektora je pozitivan i iznosi 365 miliona evra. Bankarski sektor ima 31.435 zaposlenih.
Republika Srbija je većinski vlasnik četiri banke, dok je najveći pojedinačni akcionar pet banaka u kojima ima manjinsko vlasništvo. U narednoj tabeli dat je pregled banaka u kojima Republika Srbija ima učešće u kapitalu.
Banke sa učešćem državnog kapitala
Stanje na dan 31.12.2008. Naziv banke Učešće RS (%) AOD (stečajevi) (%) Ukupno učešće (%) Banke u kojima je država većinski akcionar Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd* 97.10% 97.10% Srpska banka a.d. Beograd 96.52% 96.52% Privredna banka a.d. Pančevo 92.98% 2.99% 95.97% Credy banka a.d. Kragujevac 55.18% 10.75% 65.93% Banke u kojima je država zajedno sa EBRD većinski akcionar Komercijalna banka a.d. Beograd 42.60% 6.67% 49.27% Čačanska banka a.d. Čačak 38.84% 4.46% 43.30% Banke u kojima je država manjinski akcionar PB Agrobanka a.d. Beograd 20.07% 0.55% 20.62% Privredna banka Beograd a.d. Beograd 19.41% 19.41% JUBMES banka a.d. Beograd 21.14% 8.33% 29.47%
* učešće Republike Srbije iznosi 63,73%, učešće JP PTT saobraćaja „Srbija” iznosi 30,29, dok je učešće Fonda za PIO 3,09%, što je ukupno – 97,10%
** u svim bankama Republika Srbija je najveći pojedinačni akcionar
Učešće banaka u kojima je Republika Srbija većinski akcionar u ukupnoj aktivi bankarskog sistema Srbije na dan 31.12.2008. godine iznosi 2,73%, učešće banaka u kojima je Republika Srbija zajedno sa EBRD većinski akcionar u ukupnoj aktivi bankarskog sistema iznosi 10,62%, dok je učešće banaka u kojima je Republika Srbija manjinski akcionar u ukupnoj aktivi bankarskog sistema na nivou od 3,69%.
Učešće banaka u kojima je Republika Srbija većinski akcionar u ukupnom kapitalu bankarskog sistema Srbije na dan 31.12.2008. godine iznosi 3,39%, učešće banaka u kojima je Republika Srbija zajedno sa EBRD većinski akcionar u kapitalu bankarskog sistema iznosi 6,98%, dok je učešće banaka u kojima je Republika Srbija manjinski akcionar u ukupnom kapitalu bankarskog sistema na nivou od 5,28%.
Učešće banaka u kojima je Republika Srbija većinski akcionar u ukupnim depozitima bankarskog sistema Srbije, na dan 31.12.2008. godine iznosi 2,97%, učešće banaka u kojima je Republika Srbija zajedno sa EBRD većinski akcionar u ukupnim depozitima bankarskog sistema iznosi 13,94%, dok je učešće banaka u kojima je Republika Srbija manjinski akcionar u ukupnim depozitima bankarskog sistema na nivou od 3,93%.
Sa manjim ili većim kontinuitetom na Beogradskoj berzi se trguje akcijama većine banaka. Cene akcija banaka kojima se najviše trgovalo od druge polovine 2007. godine su u padu, beležeći od septembra 2007. godine do aprila 2009. godine pad od 86%.
Pojedinačno posmatrano cene akcija banaka čijim akcijama najviše trguje na Beogradskoj berzi imaju sledeća kretanja:
Naziv banke Septembar 2007. Mart 2008. April 2009. % Promena IX/07:IV/09 Agrobanka 36,666.61 17,606.00 2.977,91 -91,88% AIK Banka 11,229.33 7,842.00 1.590,70 -85,83% Čačanska Banka 99,832.53 68,000.00 12.140,35 -87,84% Privredna Banka Beograd 5,345.40 2,546.00 390,40 -92,70% Srpska Banka 72,418.75 25,100.00 12.441,25 -82,82% Univerzal Banka 43,144.13 25,501.00 5.921,59 -86,27% Komercijalna Banka 119,990.00 70,500.00 17.378,62 -85,52% Metals Banka 52,017.00 30,003.00 2.582,30 -95,04% Poštanska štedionica 55,000.00 16,350.00 4.137,00 -92,48% Credy banka Kragujevac 30.999,10 14.936,87 1.260,00 -95,94% Jubmes Banka 123,500.00 59,999.00 8.818,98 -92,86% Ukupno 650.142,85 338.383,87 69.639,10 -89,29% Belex15 2,814.00 1,702.00 401,00 -85,75%
Indeks cena akcija banaka na Beogradskoj berzi u velikoj meri korespondira sa berzanskim indeksom Belex15, obzirom na to da ove banke u najvećoj meri i čine indeksnu korpu ovog indeksa. Sledeći grafikon pokazuje kretanje indeksa Belex15 od septembra 2007. godine:
[pic]
Ovakva kretanja na Beogradskoj berzi analogna su opštem trendu na svim svetskim berzama i berzama u okruženju, a karakteriše ih drastičan pad trgovine, manji obim trgovanja, pad cena i vrednosti skoro svih akcija. Novonastala situacija na svetskom, regionalnom i lokalnom tržištu kapitala zahteva prilagođavanje, a sve u cilju što većeg doprinosa stabilnosti finansijskog sektora, efikasnosti i uspostavljanja poverenja javnosti u finansijski sistem.
Kao odgovor na globalnu finansijsku krizu, Republika Srbija je u saradnji sa Narodnom bankom Srbije izmenila i donela niz propisa i usvojila set mera sa ciljem da se održi makroekonomska stabilnost i stabilnost bankarskog sektora. Decembra meseca 2008. godine usledile su izmene i dopune tri zakona sa ciljem da se izvrši:
prilagođavanje sistema osiguranja depozita Republike Srbije sa sistemima u zemljama u okruženju i zemljama Evropske unije, i to: u pogledu iznosa osiguranog depozita do 50.000 evra, sistem osiguranja depozita fizičkih lica proširen je i na depozite preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica (čime se doprinosi jačanju poverenja i finansijskoj stabilnosti bankarskog sistema) i izjednačen je položaja deponenata banke u stečaju i banke u likvidaciji u pogledu prava na isplatu osiguranog depozita;
stvori pravni osnov za eventualnu intervenciju države kojim bi se u uslovima pogoršanja finansijskog stanja određene banke sprečila pojava tzv. domino-efekata u finansijskom sistemu i očuvalo poverenje u bankarski sistem.
Izmenama Zakona o Agenciji za osiguranju depozita stvoren je pravni osnov da Vlada, na predlog Narodne banke Srbije, može blagovremeno preduzeti mere usmerene ka sprečavanju neželjenih efekata u domaćem bankarskom sistemu. Nakon dešavanja na globalnom finansijskom tržištu tokom 2007. i 2008. godine postalo je neophodno da država interveniše u finansijskom sistemu, odnosno da se primenjuju različite mere u pokušaju da se finansijski sistem učini stabilnijim, pa i kupovinom akcija banaka koje imaju poteškoća u poslovanju. Zakon o Agenciji je i ranije predviđao da Agencija, u ime Republike Srbije, ime ovlašćenja da primenjuje različite mere (pokriva potencijalne gubitke, preuzima, kupuje i stiče lošu aktivu i upravlja tom aktivom) prema bankama u kojima je Republika Srbije akcionar. Izmenama i dopunama Zakona, Agencija se ovlašćuje da, u skladu sa aktom Vlade, navedene mere preduzima prema svim bankama koje posluju na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na poreklo kapitala. Takođe, izmenama se proširuje krug mera koje Agencija može preduzeti prema bankama i na kupovinu akcija banaka koje usled poteškoća u svom poslovanju ugrožavaju finansijsku stabilnost. Novina je i to što se sve mere prema bankama preduzimaju na osnovu akta Vlade, a na predlog Narodne banke Srbije, s obzirom na to da Narodna banka Srbije obavlja kontrolnu funkciju u bankarskom sistemu. Ovim se omogućava Republici Srbiji da preduzme efikasne i blagovremene mere usmerene ka stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema. Pozitivan efekat ovih aktivnosti nemerljiv je u odnosu na eventualna sredstva koja bi bila obezbeđena za kupovinu akcija banaka koje imaju problema u svom poslovanju.
Potpisan je i Sporazum o saradnji radi očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji između Vlade, Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita, kojim se uređuje podela odgovornosti za održavanje finansijske stabilnosti. Ovim je uspostavljena osnova za koordinarano delovanje i podelu nadležnosti i odgovornosti državnih institucija. U slučaju državne intervencije u bankarskom sistemu, svaka od institucija: Narodna banka Srbije, Vlada i Agencija, ima svoju ulogu, te će svaka od institucija u svom domenu doneti odgovarajuće kriterijume, procedure za postupanje i ukazati na potrebu donošenja ili/i promene odgovarajućih propisa u situacijama kada je neophodno da država reaguje u bankarskom sistemu i spreči eventualne negativne posledice poremećaja na globalnom finansijskom tržištu. Takođe je formiran i Komitet za finansijsku stabilnost, a stanje u bankarskom sektoru je predmet stalnog praćenja.
Strategija postupanja sa akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije razmatrana je tokom cele 2008. godine. U postupku pripreme za njeno donošenje, odnosno u drugoj polovini 2008. godine nastupila je finansijska kriza nesagledivih razmera koja se prevashodno odrazila na bankarski sektor u svetu. Imajući u vidu izmenjeno globalno okruženje, bilo je neophodno ponovo razmotriti način daljeg postupanje sa postojećim akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije.
Nakon sagledavanja finansijskog stanja banaka, posebno banaka u vlasništvu Republike Srbije i dosadašnjih efekata finansijske krize, neophodno je doneti Strategiju upravljanja akcijama u vlasništvu Republike Srbije za period 2009 – 2012. godine.
U prvoj fazi sprovođenja Strategije planirano je da se nastavi sa aktivnostima kao što su: priprema i sprovođenje planova institucionalne izgradnje, analize ekonomske opravdanosti pripajanja određenih banaka i dokapitalizacija. Pomenutim aktivnostima će se jačati korporativno upravljanje, unapređivati procedure za upravljanje kreditnim i drugim rizicima, rešavati pitanja nenaplativih kredita i pružati pomoć u internoj reorganizaciji i poboljšanju pružanja usluga klijentima, a na taj način težiti povećanju i očuvanju vrednosti državnog učešća u bankama. Prodaja učešća države će biti sprovedena u kasnijoj fazi, kada se steknu povoljniji uslovi na tržištu.
STRATEŠKA OPREDELjENjA U VEZI SA DRŽAVNIM PAKETIMA
AKCIJA U BANKAMA PERIODU OD 2009-2012. GODINE
Vlada Republike Srbije je nedvosmisleno opredeljena da nastavi i finalizuje restrukturiranje finansijskog sektora, kroz neophodne reforme i privatizaciju. Usvajanjem i sprovođenjem ove Strategije, Republika Srbija želi da:
Poboljša osnov za dalji razvoj i održanje stabilnog bankarskog sektora u Srbiji,
Jača poverenje u bankarski sektor,
Smanji učešće države u bankarskom sektoru,
Stvori institucionalne preduslove za povećanu efikasnost i konkurentnost,
Poboljša ukupno poslovanje srpske privrede.
Namera Republike Srbije je da zadrži učešće u određenim bankama, prvenstveno u Banci Poštanskoj štedionici a.d. Beograd i u Komercijalnoj banci a.d. Beograd, putem jačanja njihove tržišne pozicije, unapređenja korporativnog upravljanja, povećavanja njihove profitabilnosti, efikasnosti, konkurentnosti i slično.
Vremenski okvir i način postupanja sa akcijama drugih banaka u kojima Republika Srbija ima učešće razlikovaće se od banke do banke. Krajnji rok za završetak prodaje akcija će zavisiti od opšteg privrednog okruženja i daljeg razvoj finansijskog i realnog sektora. Takođe, konkretni vremenski okvir završetka prodaje akcija će za svaku banku zavisiti od zainteresovanosti potencijalnih investitora i rezultata analize privatizacionih savetnika. Republika Srbija će na osnovu svih relevantnih kriterijuma odlučiti o načinu sprovođenja prodaje akcija za svaku banku pojedinačno ili za grupu banaka. Agencija za osiguranje depozita je nadležna institucija koja u ime Republike Srbije učestvuje u upravljanju bankama u kojima Republika Srbija poseduje akcije, organizuje i sprovodi prodaju tih akcija i obavlja druge poslove u ime i za račun Republike Srbije.
Metod prodaje kontrolnog učešća države u bankama je međunarodni javni tender, gde proveru ispunjenosti kriterijuma za učešće na tenderu vrši Narodna banka Srbije (provera učesnika u pred-kvalifikacionoj fazi). Tender organizuje i prati Agencija, koja takođe vrši izbor i imenovanje privatizacionog savetnika za pružanje pomoći oko pripreme tendera i njegovog sprovođenja. U sprovođenju prodaje preostalih državnih paketa akcija u bankama Republika Srbija će se pridržavati sledećih principa:
Sprovođenje postupka na transparentan i međunarodno priznat način;
Prodaja akcija po tržišno formiranim cenama;
Javnost, efikasnost i brzina;
Prodaja međunarodno priznatim investitorima, sa obavezom definisanja razvojnog plana;
Obezbeđenje sigurnosti akcionara u pogledu vlasništva nad akcijama i mogućnost njihove prodaje.
Pripajanje banaka u kojima Republika Srbija poseduje većinski udeo u kapitalu će biti analizirano i razmatrano u cilju očuvanja i uvećanja vrednosti banaka. Kao rezultat pripajanja banaka, očekuju se sledeći pozitivni efekti:
Veća pokrivenost tržišta i veće tržišno učešće;
Veći kapital koji omogućava širenje poslovanja i uvođenje novih proizvoda;
Ekonomija obima vodi smanjenju rashoda i povećanju neto profita.
U cilju poboljšanja rezultata rada banaka i povećanja njihove vrednosti, država može da razmotri mogućnost da zainteresovanim međunarodnim i domaćim profesionalnim investitorima dozvoli učešće u ovom postupku putem dokapitalizacije banaka.
U bankama gde Republika Srbija poseduje manjinsko učešće u kapitalu, odluka o trenutku prodaje doneće se na bazi procene tržišnih uslova, kao i potrebe za sredstvima u budžetu Republike Srbije. Prodaja se može izvršiti na organizovanom tržištu u svakom trenutku na jednostavan način, bilo odgovaranjem na ponudu za preuzimanje ili davanjem prodajnog naloga. Isto tako, u bankama gde Republika Srbija poseduje manjinsko učešće u kapitalu, ukoliko se za tim ukaže potreba, Republika Srbija može razmotriti mogućnost da sa privatnim akcionarima tih banaka formira kontrolni paket akcija, nakon čega bi usledila prodaja putem tendera koji bi organizovala i sprovela Agencija za osiguranje depozita.
Grupa 1. Banke u kojima je Republika Srbija većinski akcionar
Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd
Banka ima učešće od 1,37% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 1,50%, dok je učešće Banke u kapitalu 1,38%.
Banka ima ukupno emitovanih 361.053 običnih upravljačkih akcija u vlasništvu 373 akcionara i 6.941 preferencijalnih akcija u vlasništvu 66 akcionara. Učešće Republike Srbije u Banci Poštanska štedionica je 63,73%, učešće JP PTT saobraćaja „Srbija” iznosi 30,29% i Republički Fond za PIO ima učešće od 3,09%, što ukupno iznosi 97,10%. Akcijama Banke se trguje na Beogradskoj berzi neprekidno od maja 2007. godine.
Banka obavlja poslovanje u 33 organizaciona dela, ali se u obavljanju svoje delatnosti oslanja i na mrežu JP PTT saobraćaja „Srbija” i njenih 1.530 organizacionih delova. Krajem 2008. godine Banka je imala 1.465 zaposlenih.
U drugom kvartalu 2009. godine, u saradnji sa ovlašćenim eksternim revizorom, sačiniće se Elaborat o ekonomskoj opravdanosti pripajanja Banci Poštanskoj štedionici Srpske banke a.d. Beograd i Privredne banke a.d. Pančevo, odnos zamene akcija i ostale analize na bazi kojih će Vlada u krajem drugog kvartala 2009. godine doneti odluku, a organi upravljanja navedenih banaka i operativno sprovesti pripajanje banaka, najkasnije do septembra 2009. godine.
Naporedo će se pratiti i analizirati položaj Credy banke a.d. Kragujevac na tržištu, a posebno mogućnost njene privatizacije ili/i dokapitalizacije, a sve u cilju stabilizacije njenog poslovanja. Ukoliko se u prvoj polovini 2009. godine ne pronađe zainteresovani strateški partner ili/i profesionalni investitor, Vlada će doneti odluku da se Credy banka a.d. Kragujevac pripoji Banci Poštanskoj štedionici. Cilj je da u drugoj polovini 2009. godine pripojene banke počnu da funkcionišu kao celina, da se definiše veličina, finansijsko stanje i položaj na tržištu buduće Banke Poštanske štedionice, prepoznaju segmenti koji zahtevaju restrukturiranje i organizaciono unapređenje.
U zavisnosti od dinamike donošenja strateških odluka vezanih za pripajanje banaka, u poslednjem kvartalu 2009. godine sačiniće se tzv. opis zadataka i raspisaće se međunarodni tender za izbor savetnika za institucionalnu izgradnju buduće Banke Poštanske štedionice.
Republika Srbija namerava da definiše razvojnu strategiju ove Banke u koordinaciji sa JP PTT saobraćaja „Srbija”. U saradnji sa izabranim savetnikom, pristupiće se izradi i usvajanju Plana institucionalne izgradnje Banke. Navedenim Planom institucionalne izgradnje Banke, a u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, predvideće se aktivnosti i dinamika sprovođenja neophodne reorganizacije, osavremenjivanje informacionog sistema, unapređenje korporativnog upravljanja, uvođenje svih savremenih bankarskih procedura koje se tiču rizika i analize kreditne sposobnosti klijenata, poboljšanje i razvoj kreditnog portfelja, uvođenje novih bankarskih proizvoda i usluga, jačanje ciljane baza klijenata i drugo. Predviđa se da se sprovođenje institucionalne izgradnje završi do kraja 2012. godine.
Naporedo sa navedenim, u narednom periodu će se redefinisati odnosi između JP PTT saobraćaj „Srbija” i Banke Poštanske štedionice u okvirima ekonomski prihvatljivih uslova za oba pravna lica koja su u državnom vlasništvu. Krajnji cilj će biti da se jasno i dugoročno definiše ugovorni odnos na bazi koga će, sa jedne strane, Banka moći da jača konkurentsku poziciju na tržištu korišćenjem komparativnih prednosti koje proističu iz povezanosti i sinergije sa Poštom, a sa druge strane, redefinisanje odnosa će doprineti restrukturiranju i stvaranju trajno profitabilnog Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija”.
S obzirom na to da Republika Srbija namerava da dugoročno zadrži svoje učešće u Banci, ukoliko bude neophodno, razmotriće se i dokapitalizacija Banke od strane profesionalnih investitora.
Privredna banka a.d. Pančevo
Banka ima učešće od 0,36% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 0,20%, dok je učešće Banke u kapitalu 0,96%.
Banka ima ukupno emitovanih 242.021 običnih upravljačkih akciju, u vlasništvu 231 akcionara. Učešće Republike Srbije u kapitalu Banke je 95,97% (od čega su banke u stečaju 2,99%). Akcijama Banke se trguje na Beogradskoj berzi.
Banka ima poslovnu mrežu kojom pokriva teritoriju Vojvodine, najviše južnog Banata. Svoje poslovanje obavlja u 16 organizacionih delova. Centrala Banke je u Pančevu. Krajem 2008. godine Banka je imala 332 zaposlenih.
Razmotriće se mogućnost pripajanja Privredne banke a.d. Pančevo, Banci Poštanskoj štedionici a.d. Beograd. Tokom drugog kvartala 2009. godine će se angažovati savetnik za procenu ekonomske opravdanosti spajanja, na osnovu čijih rezultata će Vlada doneti odluku o pripajanju.
Tokom 2009. godine će se sprovesti restrukturiranje koje prethodi pripajanju, uključujući preuzimanje nenaplativih, u celini rezervisanih potraživanja u cilju čišćenje bilansa Banke (carve out) i rešavanje pitanja nenaplativih potraživanja.
Srpska banka a.d. Beograd
Banka ima učešće od 0,57% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 0,65%, dok je učešće Banke u kapitalu 0,78%.
Banka ima ukupno emitovanih 161.706 običnih upravljačkih akcija u vlasništvu 84 akcionara. Većinski akcionar Banke je Republika Srbija sa učešćem u kapitalu od 96,52%.
Banka svoje poslovanje obavlja u 11 poslovnih jedinica. Sedište Banke je u Beogradu. Krajem 2008. godine Banka je imala 381 zaposlenog.
Razmotriće se mogućnost pripajanja Srpske banke Banci Poštanskoj štedionici a.d. Beograd. Tokom drugog kvartala 2009. godine će se angažovati savetnik za procenu ekonomske opravdanosti pripajanja, na osnovu čijih rezultata će Vlada doneti odluku o pripajanju.
Ukoliko se analize pokažu da je neophodno, sprovešće se restrukturiranje koje prethodi pripajanju, uključujući preuzimanje nenaplativih, u celini rezervisanih potraživanja u cilju čišćenje bilansa Banke (carve out) i rešavanje pitanja nenaplativih potraživanja.
Credy banka a.d. Kragujevac
Banka ima učešće od 0,44% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 0,62%, dok je učešće Banke u kapitalu 0,28%.
Banka ima ukupno emitovanih 142.655 običnih upravljačkih akcija u vlasništvu 1.447 akcionara. Učešće Republike Srbije je 65,93% (od čega je učešća banaka u stečaju 10,75%). Akcijama Banke se trguje na Beogradskoj berzi.
Banka ima razvijenu poslovnu mrežu kojom pokriva oko 80% teritorije Srbije, a najviše teritoriju centralne Srbije. Banka svoje poslovanje obavlja preko centrale u Kragujevcu i 95 poslovnih jedinica. Krajem 2008. godine Banka je imala 707 zaposlenih.
Finansijsko stanje Banke i kretanje kursa dinara dovodi u pitanje ispunjenost propisanih pokazatelji poslovanja i obezbeđenje kapitalnog cenzusa u skladu sa Zakonom o bankama, što zahteva da se tokom 2009. godine izvrši dokapitalizacija Banke. Naporedo će se pratiti i analizirati položaj Credy banke a.d. Kragujevac na tržištu, a posebno mogućnost njene privatizacije ili/i dokapitalizacije, a sve u cilju stabilizacije njenog poslovanja. Nakon što se proceni koji iznos bi bio neophodan da Banka nastavi stabilno da posluje, može se doneti odluka o: prodaji akcija po trenutnoj tržišnoj ceni ili o dokapitalizaciji Banke od strane strateškog partnera i/ili institucionalnih investitora. Dokapitalizacijom bi se poboljšala kapitalna osnova Banke i njeno dugoročnije pozicioniranje na bankarskom tržištu.
Ukoliko se pokaže interes tržišta za dokapitalizaciju Banke, i u slučaju da Republika Srbija zadrži određeni broj akcija u kapitalu Banke, u cilju poboljšanja njenog poslovanja i podrške tokom procesa restrukturiranja, razmotriće se mogućnost angažovanja savetnika za institucionalnu izgradnju. Tokom perioda 2009-2011. godine će se definisati i usvojiti Plan institucionalne izgradnje koji podrazumeva sledeće elemente: detaljan vremenski plan aktivnosti, neophodne korake i nosioce za svaku aktivnost tokom sprovođenja Plana i identifikovaće se ključne oblasti u poslovanju Banke koje bi trebalo da budu u fokusu Plana.
Ukoliko se u prvoj polovini 2009. godine ne pronađe zainteresovani strateški partner ili/i profesionalni investitor za dokapitalizaciju, započeće se aktivnosti za pripajanje Credy banke a.d. Kragujevac, Banci Poštanskoj štedionici.
Grupa 2. Banke u kojima je Republika Srbija većinski akcionar
zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD)
Komercijalna banka a.d. Beograd
Banka ima značajno učešće u bankarskom sektoru Srbije i po iznosu bilansne sume je druga najveća banka u bankarskom sistemu. Banka ima učešće od 9,62% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnom kapitalu iznosi 6,06%, dok je učešće Banke u ukupnim depozitima bankarskog sektora 12,97%.
Banka ima emitovanih 870.931 običnih upravljačkih akcija u vlasništvu 1.186 akcionara i 37.351 preferencijalnih akcija u vlasništvu 554 akcionara. Učešće Republike Srbije u kapitalu Banke je na nivou od 49,27% (od čega je učešće banaka u stečaju 6,67%). Učešće drugog najvećeg akcionara – EBRD je na nivou od 25%. Akcijama Banke se trguje na Beogradskoj berzi.
Banka ima razvijenu poslovnu mrežu koju čini 297 organizacionih jedinica i pokriva teritoriju cele Srbije. Centrala Banke je u Beogradu. Banka ima dva zavisna pravna lica – banke, sa učešćem u vlasništvu: Komercijalna banka a.d. Budva (100%) i Komercijalna banka a.d. Banja Luka (99,99%). Krajem 2008. godine Banka je imala 3.209 zaposlenih.
U toku 2009. godine Banka će nastaviti sa implementacijom Plana za institucionalnu izgradnju Banke. Razmotriće se mogućnost dokapitalizacije od strane dva najveća akcionara kako bi Banka zadržala svoju konkurentsku poziciju na tržištu. Takođe će biti razmotrena i opcija učešća međunarodnih profesionalnih investitora u dokapitalizaciji Banke kako bi se očuvala i uvećala vrednost Banke i omogućio razvoj njenog kreditnog potencijala. Planirani obim dokapitalizacije u narednom periodu iznosi od 100 do oko 200 miliona evra putem zatvorene emisije prioritetnih konvertibilnih akcija. Prioritetne akcije ne bi bile konvertibilne i utržive prve tri godine od upisa, u kom roku bi Republika Srbija mogla da iskoristi opciju da dokapitalizuje Banku i očuva postojeće učešće u kapitalu Banke. Nakon isteka perioda od tri godine, imaoci prioritetnih konvertibilnih akcija u naredne tri godine, mogu koristiti pravo konverzije u upravljački kapital. Ugovorom između Republike Srbije i profesionalnih investitora će se regulisati međusobna prava i obaveze, kao i izbor savetnika koji će predložiti model i trenutak prodaje nakon isteka perioda od tri do šest godina, a saglasno stanju na tržištu. Dokapitalizacijom će se omogućiti stabilno poslovanje Banke u narednom periodu, očuvanje vrednosti već uloženog kapitala nego i prirodan rast Banke do trenutka donošenja konačne odluke izlaznoj strategiji Republike Srbije u vlasništvu nad kapitalom Banke.
Čačanska banka a.d. Čačak
Banka ima učešće od 1,00% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 0,97%, dok je učešće Banke u kapitalu 0,92%.
Banka ima ukupno emitovanih 133.456 običnih upravljačkih akcija u vlasništvu 436 akcionara i 134 preferencijalne akcije u vlasništvu 9 akcionara. Učešće Republike Srbije kao najvećeg pojedinačnog akcionara Banke iznosi 38,84%, dok je učešće banaka u stečaju 4,46%, što čini ukupno 43,30%. Drugi najveći akcionar Banke je EBRD sa učešćem od 25%. Akcijama Banke se trguje na Beogradskoj berzi.
Banka svoje poslovanje obavlja u 36 organizacione jedinice. Centrala Banke je u Čačku. Krajem 2008. godine Banka je imala 397 zaposlenih.
Tokom 2009. godine Banka će nastaviti sa sprovođenjem Plana za institucionalnu izgradnju. U međuvremenu će biti razmotrena mogućnost učešća zainteresovanih međunarodnih i domaćih profesionalnih investitora u dokapitalizaciji Banke čime bi se očuvala i uvećala vrednost Banke i povećao njen kreditni potencijal. U narednom periodu od najmanje tri godine, najveći akcionari će doneti odluku o mogućoj prodaji svojih akcija.
Grupa 3. Banke u kojima je Republika Srbija manjinski akcionar
PB Agrobanka a.d Beograd
Banka ima učešće od 2,23% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 2,27%, dok je učešće Banke u kapitalu 3,63%.
Banka ima ukupno emitovanih 718.748 običnih upravljačkih u vlasništvu 4.977 akcionara i 3.935 preferencijalnih akcija u vlasništvu 411 akcionara. Najveći pojedinačni akcionar je Republika Srbija sa učešćem od 20,07%, dok je učešće banaka u stečaju 0,55%, što ukupno čini 20,62%. Akcijama Banke se trguje na Beogradskoj berzi.
Banka svoje poslovanje obavlja u 136 organizacionih delova. Centrala Banke je u Beogradu. Krajem 2008. godine Banka je imala 883 zaposlenih.
Privredna banka Beograd a.d. Beograd
Banka ima učešće od 1,07% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 1,45%, dok je učešće Banke u kapitalu 0,67%.
Banka ima ukupno emitovanih 2.492.828 običnih upravljačkih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti 1.000 dinara, koje su u vlasništvu 2.255 akcionara. Najveći pojedinačni akcionar Banke je Republika Srbija sa učešćem od 19,41%.
Banka svoje poslovanje obavlja u 49 organizacionih jedinica. Centrala banke je u Beogradu. Krajem 2008. godine Banka je imala 356 zaposlenih.
JUBMES banka a.d. Beograd
Banka ima učešće od 0,40% u bankarskom sektoru u Srbiji mereno ukupnom aktivom, učešće u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 0,21%, dok je učešće Banke u kapitalu 0,99%.
Banka ima ukupno emitovanih 154.177 običnih upravljačkih akcija u vlasništvu 931 akcionara. Najveći pojedinačni akcionar Banke je Republika Srbija sa učešćem od 21,14%, dok je učešće banaka u stečaju 8,33%, što čini ukupno 29,47%.
Banka celokupno svoje poslovanje obavlja u centrali u Beogradu. Krajem 2008. godine Banka je imala 116 zaposlenih.
Strateška opredeljenja za tri banke u kojima je Republika Srbija manjinski akcionar
Na osnovu praćenja cene akcija na berzi doneće se odluka o prodaji akcija u vlasništvu Republike Srbije. U zavisnosti od potreba budžeta sa jedne strane, i realnog kretanja cene akcija na berzi, sa druge strane, biće neophodno da se proceni pravi momenat kada da se izda nalog za prodaju. Ovo se odnosi i na razmatranje mogućnosti da Republika Srbija odgovori na ponudu za preuzimanje i na mogućnost da država inicira prodaju.
Ukoliko se za tim ukaže potreba, razmotriće se mogućnost pridruživanja akcija privatnih akcionara državnom paketu i formiranje kontrolnog paketa akcija koji bi bio ponuđen na prodaju kada se za to steknu povoljniji uslovi.
Ukoliko se za tim ukaže potreba, razmotriće se mogućnost dokapitalizacije ovih banaka. Ukoliko akcionari pokažu interes, Republika Srbija sa akcionarima može sklopiti Ugovore o regulisanju odnosa do trenutka prodaje i/ili zajedničke prodaje akcija.
Strateški pristup – zbirna tabela
Grupa 1: Banke u kojima je Republika Srbija većinski akcionar
Naziv banke Način restrukturiranja/ privatizacije Aktivnosti restrukturiranja/privatizacije Vremenski okvir 1 2 3 4 Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd Institucionalna izgradnja (restrukturiranje) Izbor i angažovanje savetnika za analizu ekonomske opravdanosti pripajanja – Donošenje odluke Vlade o pripajanju Srpske banke a.d. Beograd i Privredne banke a.d. Pančevo- Sprovođenje odluka Vlade i pripajanjeObjavljivanje međunarodnog tendera za izbor savetnika za institucionalnu izgradnjuDefinisanje i sprovođenje plana razvoja bankeDokapitalizacija uključivanjem profesionalnih investitora – Drugi kvartal 2009. godine- Kraj drugog kvartala 2009. godine- Septembar 2009. godine- Kraj 2009. godine- 2010 – 2012. godina- Od 2010. godine i dalje Privredna banka a.d. Pančevo Pripajanje Banci Poštanskoj štedionici a.d. Beograd Izbor i angažovanje savetnika za analizu ekonomske opravdanosti pripajanjaDonošenje odluke Vlade o pripajanju Banci Poštanskoj štedionici Pripreme za pripajanje (restrukturiranje pre pripajanja)Sprovođenje odluka Vlade i pripajanje Drugi kvartal 2009. godineKraj drugog kvartala 2009. godine – Treći kvartal 2009. godineSeptembar 2009. Srpska banka a.d. Beograd Pripajanje Banci Poštanskoj štedionici a.d. Beograd Izbor i angažovanje savetnika za analizu ekonomske opravdanosti pripajanjaDonošenje odluke Vlade o pripajanju Banci Poštanskoj štedionici Pripreme za pripajanje (restrukturiranje pre pripajanja)Sprovođenje odluka Vlade i pripajanje Drugi kvartal 2009. godineKraj drugog kvartala 2009. godine – Treći kvartal 2009. godineSeptembar 2009. Credy banka a.d. Kragujevac Prodaja ili dokapitalizacija i institucionalna izgradnjailiPripajanje Banci Poštanskoj štedionici Pokretanje prodaje strateškom partneru iliDokapitalizacija od strane profesionalnih investitoraDefinisanje i sprovođenje Plana institucionalne izgradnjePočetak procesa pripajanja Kraj drugog kvartala 2009. godine2009 – 2011. godina- Treći kvartal 2009. godine
Grupa 2: Banke u kojima je Republika Srbija većinski akcionar
zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD)
Naziv banke Način restrukturiranja/privatizacije Aktivnosti restrukturiranja/privatizacije Vremenski okvir 1 2 3 4 Komercijalna banka a.d. Beograd Institucionalna izgradnja i dokapitalizacija Dokapitalizacija od strane EBRD i ostalih profesionalnih investitoraMoguća dokapitalizacije od strane državeFinalizacija institucionalne izgradnjeObjavljivanje međunarodnog tendera za izbor privatizacionog savetnika Odluke akcionara o prodaji – Polovina 2009. godine Do 2012. godine- Do kraja 2011. godine- Do kraja 2012. godine- 2012. g. i dalje Čačanska banka a.d. Čačak Institucionalna izgradnja i dokapitalizacija Prodaja akcija Dokapitalizacija od strane profesionalnih investitoraFinalizacija institucionalne izgradnjeOdluka akcionara o prodaji akcijaPokretanje procesa prodaje akcija – Do kraja 2009. godine Do kraja 2009. godine- Kraj 2010. početak 2011. god.- 2011. godine
Grupa 3: Banke u kojima je Republika Srbija manjinski akcionar
Naziv banke Način restrukturiranja/privatizacije Aktivnosti restrukturiranja/privatizacije Vremenski okvir 1 2 3 4 Privredna banka a.d. Beograd JUBMES banka a.d. Beograd PB Agrobanka a.d. Beograd Prodaja akcija na berzi (ili putem ponude za preuzimanjem ili država inicira prodaju)Razmotriti mogućnost pridruživanja privatnih akcionara državnom paketu i prodaja putem tendera Podrška dokapitalizaciji Praćenje i analiza trenda cene akcija na berziDavanje naloga za prodaju, ili Prihvatanje ponude za preuzimanje, ili Organizovanje tendera Prodaja do kraja 2011. godine
P R I L O Z I
BANKE KOD KOJIH REPUBLIKA SRBIJA IMA AKCIJE – osnovne karakteristike
Banke u kojima Republika Srbija ima učešća u kapitalu mogu se podeliti u tri grupe:
(1) banke sa većinskim učešćem države;
(2) banke u kojima država zajedno sa profesionalnim investitorom ima većinsko učešće;
(3) banke u kojima država ima manjinsko učešće.
Grupa 1. Banke u kojima je Republika Srbija većinski akcionar
Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd
Kao jedna od vodećih banaka za rad sa stanovništvom na tržištu, Poštanska štedionica se smatra sistemskom bankom od nacionalnog značaja. Na osnovu analize finansijskog stanja Banke u toku 2005. i 2006. godine, Republika Srbija je 28.12.2006. godine izvršila dokapitalizaciju Banke u visini od 1,0 milijarde dinara, a u toku 2008. godine realizovala su još dve emisije akcija od 3,47 milijardi dinara.
Banka obavlja poslovanje u 33 organizacionih delova, ali se u obavljanju svoje delatnosti oslanja i na mrežu JP PTT saobraćaja „Srbija” i njenih 1.530 organizacionih delova. Krajem 2008. godine Banka je imala 1.465 zaposlenih.
Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 22,319,151 Kratkoročno poslovanje 19,247,765 – devizno 3,636,159 – devizno 3,993,902 – dinarsko 18,682,992 – dinarsko 15,253,863 Dugoročno poslovanje 597,833 Dugoročno poslovanje 300,832 – devizno 30,645 – devizno 128,461 – dinarsko 567,188 – dinarsko 172,371 Stalna sredstva 2,451,154 Kapital i rezerve 5,819,541 Ukupno 25,368,138 Ukupno 25,368,138
Srpska banka a.d. Beograd
Banka svoje poslovanje obavlja u 11 poslovnih jedinica. Krajem 2008. godine Banka je imala 381 zaposlenog. Banka ima usklađene sve pokazatelje poslovanja propisane Zakonom o bankama. Tokom 2008. godine, zbog problema u poslovanju i stečaja Kompanije „Agroživ” a.d. Pančevo i njenih povezanih lica, Banka je izvršila ispravku vrednosti ovih potraživanja, što je negativno uticalo na rezultat poslovanja Banke.
Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 7,978,513 Kratkoročno poslovanje 6,814,370 – devizno 2,895,535 – devizno 3,792,353 – dinarsko 5,082,978 – dinarsko 3,022,017 Dugoročno poslovanje 1,177,825 Dugoročno poslovanje 20,166 – devizno 23,393 – devizno 19,870 – dinarsko 1,154,432 – dinarsko 296 Stalna sredstva 772,176 Kapital i rezerve 3,093,978 Ukupno 9,928,514 Ukupno 9,928,514
Privredna banka a.d. Pančevo
Banka ima poslovnu mrežu kojom pokriva teritoriju Vojvodine, najviše južnog Banata. Svoje poslovanje obavlja u 16 organizacionih delova. Centrala Banke je u Pančevu. Krajem 2008. godine Banka je imala 332 zaposlena lica. Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 1,800,614 Kratkoročno poslovanje 1,802,298 – devizno 436,459 – devizno 750,093 – dinarsko 1,364,155 – dinarsko 1,052,205 Dugoročno poslovanje 3,832,167 Dugoročno poslovanje 212,206 – devizno 3,472,226 – devizno 93,113 – dinarsko 359,941 – dinarsko 119,093 Stalna sredstva 678,148 Kapital i rezerve 4,296,425 Ukupno 6,310,929 Ukupno 6,310,929
Pokazatelj deviznog rizika i pokazatelj velikih izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (NIS a.d. Novi Sad i HIP Azotara d.o.o. Pančevo) nisu u skladu sa propisanim vrednostima. Razlog neusklađenosti ova dva pokazatelja su krediti iz Pariskog i Londonskog kluba poverilaca. Narodna banka Srbije je naložila Banci da usaglasi ove pokazatelje sa propisanim vrednostima do 30.06.2009. godine.
Credy banka a.d. Kragujevac
Credy banka ima poslovnu mrežu kojom pokriva teritoriju čitave Srbije, a svoje poslovanje obavlja preko centrale u Kragujevcu, 5 glavnih filijala, 12 filijala, 32 ekspoziture, 2 poslovne jedinice, 4 agencije i 37 isturenih šaltera. Krajem 2008. godine Banka je imala 707 zaposlenih.
Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Banka je u decembru 2007. godine je realizovala emisiju akcija u visini od oko 402 miliona dinara kako bi bili ispunjeni svi propisani pokazatelji poslovanja i obezbeđenje kapitalnog cenzusa u skladu sa Zakonom o bankama.
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 5,560,863 Kratkoročno poslovanje 6,518,145 – devizno 2,186,336 – devizno 3,093,447 – dinarsko 3,374,527 – dinarsko 3,424,698 Dugoročno poslovanje 1,253,685 Dugoročno poslovanje 175,642 – devizno 238,070 – devizno 25,440 – dinarsko 1,015,615 – dinarsko 150,202 Stalna sredstva 967,491 Kapital i rezerve 1,088,252 Ukupno 7,782,039 Ukupno 7,782,039
Kapital Banke na dan 31.12.2008. godine je na nivou od 10,5 miliona evra. Banka već u prvim mesecima 2009. godine može, u zavisnosti od kretanja kursa dinara u odnosu na evro i/ili ostvarenog gubitka u poslovanju, imati problem sa ispunjavanjem propisanih pokazatelja poslovanja (visina osnovnog kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala).
Grupa 2. Banke u kojima je Republika Srbija većinski akcionar
zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD)
Komercijalna banka a.d. Beograd
Učešće Republike Srbije u kapitalu Banke je na nivou od 42,60%, učešće banaka i društava za osiguranje u stečaju 6,67%, što je ukupno 49,27%. Učešće drugog najvećeg akcionara (EBRD) je na nivou od 25%. Banka ima razvijenu poslovnu mrežu koju čini 297 organizacionih jedinica i pokriva teritoriju cele Srbije. Centrala Banke je u Beogradu. Krajem 2008. godine Banka je imala 3.209 zaposlenih.
Komercijalna banka ima dva zavisna pravna lica – banke, sa učešćem u vlasništvu: Komercijalna banka a.d. Budva (100%) i Komercijalna banka a.d. Banja Luka (99,99%). Banka je osnivač Društva za upravljanje investicionim fondovima ComBank Invest a.d. Beograd.
Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 81,881,635 Kratkoročno poslovanje 120,027,066 – devizno 25,724,778 – devizno 69,016,703 – dinarsko 56,156,857 – dinarsko 51,010,364 Dugoročno poslovanje 81,396,428 Dugoročno poslovanje 25,401,161 – devizno 10,948,192 – devizno 23,206,461 – dinarsko 70,448,236 – dinarsko 2,194,699 Stalna sredstva 7,583,307 Kapital i rezerve 25,433,143 Ukupno 170,861,369 Ukupno 170,861,369
U toku 2008. godine započeti su pregovori o dokapitalizaciji Banke između dva najveća akcionara – Republike Srbije i EBRD.
Čačanska banka a.d. Čačak
Učešće Republike Srbije u kapitalu Banke je na nivou od 38,84%, učešće banaka u stečaju 4,46%, što je ukupno 43,30%. Učešće drugog najvećeg akcionara u kapitalu Banke (EBRD) je na nivou od 25%. Banka svoje poslovanje obavlja u 36 organizacionih jedinica. Centrala Banke je u Čačku. Krajem 2008. godine Banka je imala 397 zaposlenih.
Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 10,090,472 Kratkoročno poslovanje 9,073,292 – devizno 2,216,483 – devizno 2,889,061 – dinarsko 7,873,989 – dinarsko 6,184,231 Dugoročno poslovanje 7,156,826 Dugoročno poslovanje 4,931,152 – devizno 597,010 – devizno 4,822,594 – dinarsko 6,559,816 – dinarsko 108,558 Stalna sredstva 774,077 Kapital i rezerve 4,016,931 Ukupno 18,021,375 Ukupno 18,021,375
Grupa 3. Banke u kojima je Republika Srbija manjinski akcionar
PB Agrobanka a.d. Beograd
Banka svoje poslovanje obavlja u 136 organizacionih delova. Centrala Banke je u Beogradu. Krajem 2008. godine Banka je imala 883 zaposlenih. Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 29,448,192 Kratkoročno poslovanje 23,761,290 – devizno 5,528,775 – devizno 15,560,725 – dinarsko 23,919,417 – dinarsko 8,200,565 Dugoročno poslovanje 8,667,314 Dugoročno poslovanje 488,644 – devizno 624,087 – devizno 45,057 – dinarsko 8,043,227 – dinarsko 443,587 Stalna sredstva 2,543,973 Kapital i rezerve 16,409,545 Ukupno 40,659,479 Ukupno 40,659,479
Privredna banka Beograd a.d. Beograd
Banka svoje poslovanje obavlja u 49 organizacionih jedinica. Centrala banke je u Beogradu. Krajem 2008. godine Banka je imala 356 zaposlenih.
Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 13,903,249 Kratkoročno poslovanje 13,941,409 – devizno 4,146,711 – devizno 6,325,086 – dinarsko 9,756,538 – dinarsko 7,616,322 Dugoročno poslovanje 3,901,361 Dugoročno poslovanje 2,254,313 – devizno 571,133 – devizno 1,101,031 – dinarsko 3,330,229 – dinarsko 1,153,282 Stalna sredstva 1,236,202 Kapital i rezerve 2,845,090 Ukupno 19,040,812 Ukupno 19,040,812
JUBMES banka a.d. Beograd
Banka celokupno svoje poslovanje obavlja u centrali u Beogradu. Krajem 2008. godine Banka je imala 116 zaposlenih.
Kretanje visine aktive, kapitala, depozita i plasmana dato je u narednom prikazu:
[pic]
Na dan 31.12.2008. godine struktura bilansa stanja je sledeća:
(u 000 dinara) Aktiva Pasiva Kratkoročno poslovanje 5,856,961 Kratkoročno poslovanje 2,418,124 – devizno 1,521,281 – devizno 1,901,224 – dinarsko 4,335,680 – dinarsko 516,900 Dugoročno poslovanje 782,254 Dugoročno poslovanje 280,484 – devizno 184,653 – devizno 205,250 – dinarsko 597,601 – dinarsko 75,234 Stalna sredstva 479,799 Kapital i rezerve 4,420,406 Ukupno 7,119,014 Ukupno 7,119,014 OSNOVNI PODACI O BANKAMA U KOJIMA REPUBLIKA SRBIJA IMA VLASNIŠTVO NAD AKCIJAMA 2007 2008 2007 2008 2007 2008 2007 obične akcije prioritetne akcije
| | | | |obične akcije |prioritetne akcije |obične akcije |prioritetne akcije | | |2007 |2008 |2007 |2008 |2007 |2008 |2007 |2008 |2007 |2008 |2007 |2008 |2007 |2008 |2007 |2008 | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd |271.515 |367.994 |111,67 |41,35 |255.619 |352.054 |106,16 |39,62 |n/a |1,17 |n/a |1,42 |1,39 |0,27 |0,68 |0,33 | |Credy banka a.d. Kragujevac |142.655 |142.655 |47,44 |7,07 |94.063 |94.063 |31,28 |4,66 |n/a |n/a |- |- |1,13 |0,15 |- |- | |Privredna banka a.d. Pančevo |242.021 |242.021 |91,68 |41,96 |232.272 |232.272 |87,94 |40,27 |- |n/a |- |- |- |n/a |- |- | |Srpska banka a.d. Beograd |161.706 |161.706 |122,45 |37,67 |156.082 |156.082 |118,19 |36,36 |218,28 |285,93 |- |- |1,23 |0,61 |- |- | |Komercijalna banka a.d. Beograd |885.663 |908.282 |1.071,02 |261,86 |402.753 |431.777 |492,12 |126,38 |18,49 |6,16 |15,72 |5,38 |2,36 |0,67 |2,01 |0,59 | |Čačanska banka a.d. Čačak |133.590 |133.590 |155,06 |35,86 |57.795 |57.791 |67,10 |15,52 |17,17 |5,74 |5,72 |8,69 |1,85 |0,38 |0,61 |0,57 | |PB Agrobanka a.d. Beograd |722.683 |722.683 |192,21 |33,76 |148.218 |148.218 |39,50 |6,84 |n/a |n/a |n/a |n/a |0,79 |n/a |0,57 |n/a | |Privredna banka Beograd a.d. Beograd |2.319.024 |2.492.828 |105,60 |12,77 |450.050 |483.967 |20,49 |2,48 |28,80 |8,55 |- |- |1,84 |0,36 |- |- | |JUBMES banka a.d. Beograd |123.541 |154.177 |122,78 |39,56 |36.383 |45.563 |36,16 |11,69 |15,93 |1,52 |- |- |2,65 |0,48 |- |- | |Ukupno | | |2.019,90 |511,86 | | |998,96 |283,81 | | | | | | | | | |
———————–
Uvođenje kontrole i upravljanja od strane Agencije
Definisanje plana privatizacije i izbor finansijskih savetnika
Pred-privatizaciono restrukturiranje
Prodate akcije 7 banaka – Jubanka, Novosadska banka, Continental banka, Niška banka, Panonska banka, Vojvođanska banka, Nacionalna štedionica
Prihod oko 805 miliona EUR
Finalna strategija
Pred-privatizacija i privatizacija
2001 – 2003.
2004 – 2008.
Analize i strukturna promena
Detaljna analiza sektora
Klasifikacija i kategorizacija banaka
Stečaj 4 velike i velikog broja manjih banaka
Izdavanje 5 novih dozvola za rad bankama
Promena zakona i regulative
Konverzija duga u kapital za potraživanja od Pariskog i Londonskog kluba poverilaca i stare devizne štednje
Usvajanje osnovne strategije prodaje državnih akcija
2009 – 2012.
Pripajanje i/ili dokapitalizacija:
Privredna banka Pančevo
Srpska banka
Credy banka
Prodaja (3 načina*):
Privredna banka Beograd
JUBMES banka
PB Agrobanka
* 3 načina: odgovor na ponudu za preuzimanje, prodajni nalog na berzi, tenderska prodaja–pridruživanje manjinskih akcionara
Unapređenje i izgradnja institucija:
Poštanska štedionica
Komercijalna banka
Čačanska banka
REKONSTRUKCIJA BANKARSKOG SISTEMA U SRBIJI