Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05(ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),
Vlada donosi
S T R A T E G I J U
ZA PRIMENU KONVENCIJE O DOSTUPNOSTI INFORMACIJA, UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I PRAVU NA PRAVNU ZAŠTITU U PITANJIMA ŽIVOTNE SREDINE – ARHUSKA KONVENCIJA
GLAVA I. UVOD
1. Razlozi izrade Strategije za primenu Arhuske konvencije
Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (u daljem tekstu: Arhuska konvencija), predstavlja jedan od najnaprednijih međunarodnih ugovora koji se tiču životne sredine, definiše pravac održivog razvoja i jača osnovne demokratske principe. Konvencija sadrži zahtev da se podacima vezanim za životnu sredinu upravlja na transparentan način i da se informacije učine dostupnim civilnom sektoru i predstavnicima svih relevantnih zainteresovanih strana, te da im se dozvoli da učestvuju u formulisanju politike i poštuje njihovo pravo na život u zdravoj životnoj sredini.
Da bi se zaštitilo pravo „sadašnjih i budućih generacija na život u zdravoj životnoj sredini”, u članu 1. Arhuske konvencije od Strana se zahteva da garantuju prava na dostupnost informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u vezi sa pitanjima koja se tiču životne sredine.
Brz i sofisticiran razvoj tehnologije za upravljanje informacijama i podacima, kao i povećan obim dostupnih informacija zahtevaju i omogućavaju preciznije reakcije kako onih koji kreiraju savremenu politiku, tako i onih na koje ta politika direktno ili indirektno utiče.
Republika Srbija je potvrdila Arhusku konvenciju 2009. godine. Republika Srbija je takođe započela proces pristupanja Evropskoj uniji i postepeno vrši transpoziciju propisa Evropske unije i inkorporira ih u svoj pravni sistem. To je složen i zahtevan posao. Regulatorni sistem Evropske unije će dati rezultata tek kada njegovi najvažniji elementi budu funkcionisali. Sa druge strane, moguće je postići značajan napredak u sprovođenju Arhuske konvencije, čak i kada celokupna struktura zaštite životne sredine još nije uspostavljena. Primena Arhuske konvencije, dakle, pruža mogućnost unapređenja procesa pristupanja Evropskoj uniji na ekonomičan način.
Uvođenje moderne dugoročne politike koja vodi održivom razvoju, demokratizacija osmišljavanja politike i olakšavanje procesa pristupanja Evropskoj uniji dovoljni su razlozi za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije, što će, sa svoje strane, u kratkom roku doneti korist Republici Srbiji.
2. Ciljevi Strategije za primenu Arhuske konvencije
Strategija za primenu Arhuske konvencije (u daljem tekstu: Strategija) ima za cilj obezbeđivanje procesa koji će omogućiti izvodljivo, delotvorno i postupno ispunjavanje zahteva Arhuske konvencije, a osmišljena je imajući u vidu specifičnosti uslova u Republici Srbiji. Strategija takođe sadrži principe primene kojih se treba pridržavati, a povezani su sa regulativom Evropske unije. U planu implementacije se takođe navode aktivnosti koje treba potom da uslede da bi se ispunili zahtevi vezani za Evropsku uniju.
Ciljevi Strategije u domenu primene Arhuske konvencije u Republici Srbiji su:
Pružanje preciznog pregleda stanja u oblastima koje su najvažnije za primenu odredaba konvencije;
Identifikovanje raskoraka i nedoslednosti između sistema implementacije i zakona Republike Srbije;
Predlaganje aktivnosti radi usklađivanja zakona sa obavezama utvrđenim Arhuskom konvencijom i eliminisanja postojećeg raskoraka i nedoslednosti koje se tiču institucionalnih i zakonskih normi u Republici Srbiji;
Stvaranje osnovnih uslova za dalje unapređenje i uvođenje primera dobre prakse u vezi sa Arhuskom konvencijom i drugim konvencijama koje imaju dodirnih tačaka sa njom;
Podsticanje preduzimanja drugih aktivnosti u okviru politike, obezbeđivanje usklađenosti i primena principa koji određuju pravac kretanja na unapređenom putu ka održivom razvoju;
Uspostavljanje veza i unapređenje procesa pristupanja Evropskoj uniji; i
Uspostavljanje osnove za primenu mehanizama praćenja.
3. Proces pripreme i struktura Strategije
a) Tim za pripremu
Grupa eksperata iz zemlje, predvođena ekspertom iz inostranstva je od novembra 2010. do januara 2012. godine pripremila ovu Strategiju za Republiku Srbiju. Članovi tima su u tom kratkom vremenskom periodu napravili Strategiju koja je fleksibilna, odnosno, takva da je u nju moguće unositi izmene u skladu sa aktuelnom političkom situacijom i otvorena za ponovnu analizu. Stalno praćenje i usklađivanje će omogućiti da se Strategija prilagođava budućim procesima.
b) Opseg Strategije
Strategija zadovoljava kriterijume Arhuske konvencije i povezana je sa direktivama Evropske unije koje se odnose direktno na konvenciju. Strategija je takođe osmišljena tako da bude usklađena sa drugim direktivama EU koje se makar delom odnose na konvenciju, kao što je Okvirna direktiva Evropske unije o vodama, direktive vezane za postupanje sa otpadom i klimatske promene, Direktiva o uspostavljanju infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj zajednici (INSPIRE), Direktiva Evropske zajednice o zajedničkom informacionom sistemu o životnoj sredini i druge direktive (videti glavu II. odeljak 2).
U Strategiji se daje opšta ocena Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (u daljem tekstu: PRTR) uz Arhusku konvenciju i Amandmana o genetički modifikovanim organizmima na Inicijativu za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES), ali bez ulaženja u detalje, čime se stvara osnova za brzu dalju implementaciju u ovom kontekstu.
[pic]
4. Struktura i analitički pristup
U glavi II. se delimično izlaže istorijat procesa usvajanja Arhuske konvencije u drugim zemljama, kao i opseg njene primene. Pokazuje se i način na koji je Strategija povezana sa drugim relevantnim konvencijama i sa implementacijom Arhuske konvencije na nivou Evropske unije. Status implementacije u Republici Srbiji i obaveze ispunjavanja drugih međunarodnih zahteva povezanih sa konvencijom su takođe objašnjeni u ovom odeljku.
Analiza informacija iz EU i drugih stranih zemalja data u gl. II. i III. zasniva se na ekspertizi stručnjaka, stručnoj literaturi i informacijama dostupnim na Internetu, uključujući i dokument Ujedinjenih nacija „Pregled stanja životne sredine u Republici Srbiji”, kao i na sajtovima UN-a i EU vezanim za Arhusku konvenciju.
U glavi III. iznose se analiza usklađenosti članova propisa Republike Srbije sa zahtevima Arhuske konvencije, problemi u primeni tih zahteva i gap analiza (analiza nedostataka i potreba) s tim u vezi.
Potpuna, detaljna analiza je data u aneksu Strategije. Deo projektne dokumentacije je dat u prilogu u obliku tabele izrađene u Excel-u u kojoj je član po član pokazana usklađenost sa konvencijom i koja se može koristiti kao pomoćno sredstvo za praćenje procesa primene Strategije u budućnosti i podrška za dalje analize veza sa direktivama EU.
Što se tiče usklađenosti sa zakonima Republike Srbije, zaključno sa 10. oktobrom 2010. godine, u ovom dokumentu se razmatra 17 zakona koji se tiču životne sredine i četiri koji nisu iz te oblasti, ali imaju dodirnih tačaka sa pomenutim zakonima. Podzakonska pravna akta nisu predmet analize. (videti kriterijume za odabir i spisak analiziranih zakona u glavi III.)
Materijal koji se odnosi na dostupnost informacija zasniva se na stručnoj literaturi, informacijama dostupnim na Internetu, analizama stručnjaka i razgovorima sa osobama iz ključnih institucija odgovornih za primenu Arhuske konvencije (na primer iz Agencije za zaštitu životne sredine, Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Republičkog zavoda za statistiku, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Stalne konferencije gradova i opština). Često su u obzir uzimani i odnosi i zahtevi vezani za saradnju Republike Srbije sa Evropskom agencijom za životnu sredinu, kao i odnosi i zahtevi u okviru Evropske informacione i osmatračke mreže u oblasti životne sredine (EIONET).
Informacije koje se tiču učešća javnosti potiču iz referentne literature, podataka dostupnih na Internetu i analiza eksperata.
Izvori informacija o pravu na pravnu zaštitu su pravna analiza zasnovana na kriterijumima selekcije (videti glavu III. odeljak 4. o zakonima), informacije dostupne na Internetu i analiza eksperata.
Analiza institucionalnog okvira i drugih međuresornih aktivnosti je urađena na osnovu referentne literature i podataka dostupnih na Internetu.
Amandman o genetički modifikovanim organizmima (GMO) i PRTR su analizirani prema postojećim zakonima koji su na snazi u zemlji, kao i na osnovu referentne literature i informacija dostupnih na Internetu.
U Prilogu -. Akcioni plan za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo, dat je rezime analize prednosti, slabosti, mogućnosti i opasnosti sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije (SWOT analiza situacije u Republici Srbiji). Razmatraju se jake i slabe tačke, kao i mogućnosti i opasnosti koje se mogu ukazati u budućnosti tokom sprovođenja Strategije. O mogućnostima se detaljnije govori u delu u kome se razmatraju planirane aktivnosti, ali opasnosti koje prete implementaciji su ono o čemu treba najviše voditi računa.
Plan aktivnosti, uključujući i principe kojima su se autori vodili pri izradi plana implementacije izložen je u Prilogu – Akcioni plan za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije.
Aktivnosti koje se odnose na planiranje osmišljene su na osnovu gap analize date u glavi III. Sve aktivnosti ovog tipa su predstavljene tako da se jasno ukaže na veze sa ključnim ciljevima Strategije. Aktivnosti su uglavnom navedene u formi tabele da bi se ilustrovale predložene aktivnosti, glavni zadaci u implementaciji, rokovi i odgovorne institucije i partneri koje treba konsultovati i angažovati. Praćenje sprovođenja Strategije će biti potkrepljeno zabeleženim indikatorima uspeha. Finansijske potrebe, drugi partneri i zainteresovane strane uključeni u implementaciju treba da budu razrađeni u kasnijim fazama procesa primene Strategije. Sve aktivnosti u domenu planiranja su predstavljene tako da se jasno ukaže na veze sa ključnim ciljevima Strategije. Dat je i rezime Strategije.
Rezime Strategije za primenu Arhuske konvencije
U Akcionom planu za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije se navode zakonske i regulatorne mere, kao i neophodne operativne procedure usmerene na uspostavljanje transparentnog i konzistentnog okvira za primenu svih odredaba Arhuske konvencije.
Neophodno je da se na svim nivoima vlasti u državi odredi politika i uspostave mehanizmi koji bi omogućili rutinsko pružanje visokokvalitetnih informacija o životnoj sredini i njihovo distribuiranje u javnosti na način prijemčiv korisnicima, u elektronskom obliku kada god za to postoje uslovi. Radi postizanja tog cilja u Strategiji se predlaže uspostavljanje zakonskog minimuma kojim se obezbeđuje definicija „informacija koje se tiču životne sredine”, podjednako široka kao ona koja se nalazi i u Arhuskoj konvenciji i u acquis-u Evropske unije. Ovim će se ne samo unaprediti primena Arhuske konvencije, već će se podstaći saradnja sa Evropskom unijom u mnogim oblastima, poput primene sistema i inicijativa: SEIS, EEA-EIONET, EUROSTAT, INSPIRE i GMES (Inicijativa za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost), i preduzimanje prvih koraka u izgradnji sistema izveštavanja koji bi se bazirao na EIONET-u. Time bi kvalitet informacija bio unapređen, dobio prioritet, bio harmonizovan i poboljšan na nacionalnom nivou, što će, predstavljati dobar početak za dugoročni i kontinuirani razvoj informacionog sistema. Još jedna aktivnost od ključne važnosti je dalji razvoj nacionalnog Protokola o registru ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR) uz Arhusku konvenciju i obezbeđivanje dostupnosti tih informacija putem Interneta (takozvani E-PRTR).
Odredbe Arhuske konvencije su inkorporirane u većinu postojećih zakona u Republici Srbiji, ali je potrebno obezbediti da se terminologija iz konvencije primeni u celom pravnom sistemu kako bi se premostili jazovi i izbegle nejasnoće. Ovo napori se prvenstveno odnose na pravo na slobodan pristup informacijama u svim relevantnim pravnim aktima iz oblasti životne sredine i na uspostavljanje jasne definicije „informacija koje se tiču životne sredine”. To zahteva ispunjavanje sledećih uslova, ali ne samo njih: jasniju definiciju kriterijuma za izuzeće od ostvarivanja prava kada je reč o pravu na pristup informacijama, kao i odgovarajuća uputstva za primenu, harmonizaciju rokova za pružanje informacija, čvrst pravni osnov za uspostavljanje informacionog sistema i obezbeđivanje efikasnosti na planu protoka podataka, ažuriranje i unapređenje pravnog osnova i procedura za sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu (SPUŽS) i procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (PUŽSPK) uključujući i određivanje nadležnih organa, kao i donošenje odluka u skladu sa Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, učešće javnosti u izradi zakona i podzakonskih akata i uklanjanje ili smanjivanje finansijskih i drugih prepreka koje utiču na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu.
Takođe je važno uskladiti proces primene Strategije sa procesom pristupanja EU i sa drugim međunarodnim ugovorima. Stoga se predlaže da se sprovede detaljna analiza u cilju uspostavljanja usaglašenog zakonskog okvira u relevantnim sektorima.
U Arhuskoj konvenciji se naročito naglašava potreba aktivnijeg učešća javnosti i njene veće odgovornosti u domenu životne sredine i zagovara se edukacija šire javnosti o pravima zagarantovanim konvencijom. U vezi sa tim, u Strategiji se predlaže da se bez odlaganja uspostavi praktičan sistem angažovanja i informisanja javnosti i drugih zainteresovanih strana o njihovim pravima. Uspostavljanje sistema podrazumeva pravljenje Internet sajtova koji će, između ostalog, sadržati lako razumljive informacije o pravima zagarantovanim konvencijom, uputstva, procedure i šablone za aktivnosti i registar metapodataka o dostupnim informacijama. Te informacije treba da budu dostupne na sajtovima ministarstava nadležnih za životnu sredinu, kao i na sajtovima udruženja[?].
U Strategiji se takođe predlaže da se odmah osmisli i primeni program obuke namenjen predstavnicima zainteresovanih strana iz sfere uprave, što se poklapa sa potrebom da se poboljša (formalna i neformalna) edukacija i obuka različitih aktera (donosilaca odluka, sudija, novinara, nastavnika i predstavnika civilnog društva – naročito udruženja). Takođe se posvećuje pažnja potrebi da se otpočne sa sprovođenjem kampanja u celoj zemlji, kao i da se jednom godišnje održavaju konferencije radi praćenja procesa implementacije i razmene primera dobre prakse sa predstavnicima zainteresovanih strana. Uputstva, priručnici i lako dostupno objavljivanje na Internetu su od najveće važnosti za ovu aktivnost.
Potrebno je primenjivati i unapređivati sredstva vertikalne i horizontalne komunikacije i saradnje. To će pomoći da se stvori kultura uprave otvorena za savete i da se ostvare ciljevi iz domena dobrog upravljanja zacrtani u Arhuskoj konvenciji.
Organi javne vlasti treba da smatraju učešće javnosti integralnim delom planiranja i pripreme programa. Da bi se unapredilo učešće zainteresovanih strana, u Strategiji se predlaže izrada analize o načinima da odredbe Arhuske konvencije budu uključene u sve relevantne planove i programe.
Da bi se obezbedila implementacija treba proširiti pravo na pravnu zaštitu i omogućiti da javnost ima pristup pravnoj zaštiti na jasan i efikasan način koji je pritom i jeftin.
Sve preporučene mere treba preduzeti blisko sarađujući sa udruženjima da bi se obezbedilo njihovo sprovođenje u kombinaciji sa drugim naporima da se zakoni Republike Srbije koji se odnose na životnu sredinu usklade sa acquis-om EU iz ovog domena, a koji je već usklađen sa zahtevima Arhuske konvencije.
Prema Strategiji, udruženja koja imaju ulogu vođa projekata sprovode inicijalne aktivnosti paralelno sa drugim aktivnostima odgovornih aktera u skladu sa Strategijom za primenu Arhuske konvencije. To će ojačati saradnju udruženja i Vlade, kao i udruženja zemalja iz susedstva i regiona, što će dovesti do poboljšanja kapaciteta donosilaca odluka da cene napore udruženja i ocenjuju njihovu korisnost i uticaj.
U Arhuskoj konvenciji se naglašava opšta važnost jačanja svesti svih aktera, ali se posebno ističe značaj tog procesa za državnu vlast, pošto je potrebno da ona obezbedi dovoljna finansijska sredstva u skladu sa ciljevima konvencije. Što se tiče zahteva iz domena potrebnog budžeta, u Strategiji se ukazuje na kratkoročne potrebe (na primer, otpočinjanje kratkoročnih projekata bez odlaganja) i na podršku za zadovoljavanje dugoročnih potreba (osiguravanje održivosti procesa implementacije, strukturnih promena i integrisanja u proces pristupanja Evropskoj uniji). U Strategiji se, recimo, preporučuje da se odvoje sredstva iz budžeta, za određeni period posle usvajanja Strategije, koja će omogućiti udruženjima da preduzmu početne koordinirane aktivnosti vezane za: pokretanje Internet sajtova, održavanje godišnjih konferencija, kampanja i programa obuke za učešće u procesima procene uticaja na životnu sredinu, procesu pristupanja Evropskoj uniji i sastancima u vezi sa Arhuskom konvencijom, saradnju sa susednim zemljama i obuku usmerenu na razvoj veština i kapaciteta. Dodatna sredstva treba da budu odvojena za podršku prioritetnim projektima i procenama čiji je razvoj u toku, kako je određeno Akcionim planom. Strategijom se osim toga predlaže i izrada detaljne studije o dugoročnim finansijskim zahtevima (na primer, procena troškova aktivnosti) i potreba za kadrovima.
Za pružanje podrške implementaciji potreban je kredibilno transparentan institucionalni okvir. Predlažu se aktivnosti u cilju smanjenja preklapanja nadležnosti ili nejasnoća u domenu rešavanja pitanja nedodeljenih nadležnosti. To će, takođe, pomoći da se uspostave delotvorni mehanizmi koji osiguravaju nesmetan protok informacija na svim nivoima. Međutim, glavni problem ovde je primena, tako da se predlažu mehanizmi praćenje koji će biti na raspolaganju javnosti. Planira se i uspostavljanje institucije „zelenog ombudsmana” i drugih mogućih tela da bi se pružila pomoć udruženjima i civilnom društvu.
U Strategiji se preporučuje priprema za ratifikaciju amandmana o genetički modifikovanim organizmima (GMO) na Arhusku konvenciju i Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR).
Takođe je značajan predlog da se uspostavi mehanizam praćenja Strategije. To bi podrazumevalo primenu različitih pristupa koji bi imali širok spektar pojavnih oblika: participativni i formalni, zvanični i nevladini, podrazumevali bi čuvanje podataka u izvornom obliku, odnosili se na nacionalni i lokalni nivo i bili jednostavni, odnosno, kompleksni.
GLAVA II. MEĐUNARODNI I EVROPSKI KONTEKST ARHUSKE KONVENCIJE
1. Uloga i ciljevi Arhuske konvencije u međunarodnom kontekstu
Konvencija Ekonomske komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (u daljem tekstu: Arhuska konvencija) usvojena je u gradu Arhusu u Danskoj 25. juna 1998. godine na četvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu”. Arhuska konvencija je međunarodni sporazum koji omogućava pojedincima i grupama da aktivno učestvuju u zaštiti životne sredine i održivom razvoju. To je jedan od mehanizama koji su uspostavljeni nakon održavanja Konferencije Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (Samita o planeti Zemlji) u Rio de Žaneiru u Brazilu 1992. godine. Na tom sastanku je uveden pojam „održivog razvoja”, kao veza između razvoja i uticaja koji razvoj ima na životnu sredinu. To je dovelo do pružanja podrške pristupu ekonomskom razvoju koji podrazumeva brigu o životnoj sredini.
„Iako je ona regionalnog karaktera, značaj Arhuske konvencije je globalan. Ona predstavlja, bez sumnje, najimpresivniju razradu Desetog principa Deklaracije iz Rija u kome se naglašava potreba da građani učestvuju u bavljenju pitanjima iz oblasti životne sredine i da se obezbedi pristup informacijama o životnoj sredini koje su u posedu javnih vlasti. Kao takva, konvencija je do sada najambiciozniji poduhvat u domenu demokratizacije zaštite životne sredine pokrenut pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.“
Kofi A. Anan, bivši Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (1997-2006)
Konvencija je 19. avgusta 2010. godine imala 44 Strane, dok je Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR koji je stupio na snagu 8. oktobra, 2009. godine) imao 27, a amandman o učešću javnosti u donošenju odluka o namernom ispuštanju u životnu sredinu i stavljanju u promet genetički modifikovanih organizama (GMO) 26 Strana.
Na Samitu o planeti Zemlji, 1992. godine, Savezna Republika Jugoslavija je postala potpisnica završnog dokumenta, kao i Okvirne konvencije o klimatskim promenama i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti. Na Svetskom samitu o održivom razvoju održanom u Johanezburgu 2002. godine je insistirano da se ti sporazumi primene da bi bio moguć održivi razvoj.[?] Republika Srbija je potvrdila Arhusku konvenciju 31. jula 2009. godine i time postala 43. Strana konvencije, ali još uvek nije potvrdila amandman GMO. Prilika da se to učini će se pružiti 2012. godine prilikom obeležavanja dvadesete godišnjice Samita o planeti Zemlji. To bi predstavljalo još jednu potvrdu da Arhuska konvencija produbljuje istorijske ciljeve postavljene u Riju.
Arhuska konvencija je odraz nastojanja da se doprinese demokratskom i održivom razvoju. Ona je jedan od instrumenata međunarodnog prava u kome se na do sada najjasniji način iskazuje pravo na zdravu životnu sredinu.[?] U njoj se prava vezana za životnu sredinu definišu kao osnovna ljudska prava i naglašava se značaj dostupnosti informacija, pravne zaštite i učešća javnosti kao osnovnih uslova za održivi i ekološki razvoj. To se postiže široko postavljenom definicijom „informacija koje se tiču životne sredine” u koje su uključeni ne samo kvalitet životne sredine, već i faktori koji utiču na životnu sredinu, kao i informacije koje se odnose na osmišljavanje politike u domenu zdravlja, bezbednosti i ekonomije. Osim toga, u konvenciji se govori o svim zainteresovanim stranama i garantuju se njihova prava. Njome se takođe podstiče edukacija i razvijanje svesti. Sve to doprinosi ostvarivanju dugoročnih razvojnih ciljeva i istovremeno se garantuju ista prava sadašnjim i budućim generacijama.
Sve vlade potpisnice Arhuske konvencije dele uverenje da su bolja dostupnost informacija i veće učešće javnosti u procesima donošenja odluka od ključne važnosti za uspostavljanje poverenja među zajednicama i podrške napredovanju u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, odgovornije postupanje organa javne vlasti i unapređenje opšte politike zaštite životne sredine. Pravo na pravnu zaštitu dovodi do veće transparentnosti i otvorenosti u domenu pitanja koja se odnose na životnu sredinu i doprinosi ostvarenju ciljeva održivog i ekološkog razvoja društva. U konvenciji se ne postavljaju standardi u domenu životne sredine, ali se navode jasna pravila koja se tiču prava javnosti da ima pristup informacijama i učestvuje u procedurama za dobijanje dozvola (na primer, dobijanje licenci za emisiju koje se dodeljuju elektranama), kao i malo manje strogo definisanih pravila za izradu planova, programa i zakona. Konvencija ne propisuje gornje limite, već osigurava budućnost koja se gradi na čvrstim temeljima dobre prakse i istinske posvećenosti.
U Republici Srbiji se sprovodi i niz drugih međunarodnih konvencija povezanih sa Arhuskom konvencijom. Nekoliko primera je navedeno u tabeli koja sledi.
Tabela A.1: Međunarodne konvencije i instrumenti vezani za Arhusku konvenciju i njihova primena u Republici Srbiji
Konvencija ili međunarodni instrument Potvrđivanje u Republici Srbiji Dokazi implementacije u Republici Srbiji nakon potvrđivanja, u kontekstu odredaba Arhuske konvencije 10. načelo Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju 1992 Stalna posvećenost učešću svih zainteresovanih građana u odlučivanju o pitanjima vezanim za životnu sredinu; aktivno učešće u razvoju uputstava UNEP-a za unapređenje 10. načela Deklaracije iz Rija.[?] Agenda 21 1992 Kontinuirano promovisanje Lokalne agende 21, kroz razvoj dokumenata za lokalne zajednice (lokalnih akcionih planova u oblasti zaštite životne sredine i lokalnih strategija održivog razvoja). Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime 2001 Ograničeno promovisanje učešća javnosti u bavljenju klimatskim promenama i njihovim posledicama. Obezbeđivanje da javnost ima pristup podacima o promeni klime i njenim posledicama. Nije olakšano učešće javnosti, niti je uspostavljen odgovarajući sistem za reagovanje. Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (Espo, 1991)Protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (sačinjen 21. maja 2003. godine u Kijevu) 20072010 Nema podataka da postoji neki slučaj procene uticaja na životnu sredinu u kome se u praksi primenjuje procedura procene uticaja na životnu u prekograničnom kontekstu; ta procedura je predviđena zakonom; Republika Srbija učestvuje u aktivnostima u okviru institucionalnih mehanizama (na primer, na konferencijama zemalja koje su potpisale Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime).Još uvek nije primenjen. Konvencija o borbi protiv dezertifikacije 2007 Za sada nije pokrenuta sistematična nacionalna kampanja popularizacije ideje borbe protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta. Specifični zahtevi Konvencije nisu uvedeni u planove razvoja lokalnih zajednica i rada lokalne admistracije. Integrisani informacioni sistem za tematsku oblast dezertifikacije i degradacije zemljišta ne postoji. Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa (Helsinki, 1992) 2009 Detalji o pridržavanju odredaba konvencije nisu poznati. Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (Helsinki, 1992) 2009 Detalji o pridržavanju odredaba konvencije nisu poznati.
2. Arhuska konvencija i Evropska zajednica
Sve zemlje Evropske unije osim jedne (Irska) su potvrdile Arhusku konvenciju, a Evropska zajednica je postala članica maja 2005. godine.
Pregovori tokom pripreme Arhuske konvencije su se u mnogome zasnivali na iskustvu obezbeđivanja dostupnosti informacija u EU, a naročito Direktive 90/313/EEZ. Imajući u vidu njene manjkavosti, 2003. godine je usvojena nova direktiva koja se odnosi na informacije (Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini i ukidanju Direktive Saveta 90/313/EEZ)[?] koja je usklađena sa čl. 4. i 5. Arhuske konvencije. Zemlje članice su preuzele obavezu da izvrše transpoziciju direktive iz 2003. u nacionalne zakone do 2005. godine. Dokument sa uputstvima je bio pripremljen i dostupan zemljama članicama, kao sredstvo koje će im pomoći u sprovođenju aktivnosti na planu izveštavanja u skladu sa tom direktivom.[?] Tom direktivom se proširuje definicija „informacija koje se tiču životne sredine” koja uključuje analizu odnosa između cene i korisnosti i druge ekonomske indikatore i politiku, kao i informacije o uticaju na zdravlje i bezbednosti. Takođe, pojašnjen je termin „javna vlast” i sada su njime obuhvaćena sekundarna tela na koja su prenete dužnosti tokom privatizacije. Prilikom razmatranja koje bi informacije o životnoj sredini trebalo da budu izuzete od objavljivanja treba uzeti u obzir javni interes, a informacije koje se tiču emisije štetnih materija moraju biti objavljene. Međutim, pitanje nadoknada vezanih za zahteve za dobijanje informacija je još uvek problematično. Informacije treba da budu dostupne uz razumnu nadoknadu, pošto bi se mnoga udruženja koja raspolažu ograničenim sredstvima u suprotnom suočile sa brojnim teškoćama. Informacije koje se dobijaju na licu mesta treba da budu besplatne.
Odeljak A.1: Evropska agencija za životnu sredinu (EEA)
Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je ključna institucija koja u Evropi pruža informacije o životnoj sredini. To je agencija Evropske unije osmišljena tako da daje pouzdane i nezavisne informacije o životnoj sredini i predstavlja veoma važan izvor informacija za sve koji učestvuju u razvijanju, usvajanju, primeni i evaluaciji politike očuvanja životne sredine, uključujući i najširu javnost. Evropska agencija za životnu sredinu trenutno ima 32 zemlje članice.
Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR) uz Arhusku konvenciju je usvojen tokom pete ministarske konferencije „Životna sredina za Evropu”, maja 2003. godine, sa ciljem da se definišu konkretnije obaveze u domenu dostupnosti informacija o industrijskom zagađenju. Odgovor Evropske unije je bilo usvajanje propisa o uspostavljanju Evropskog registra ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (E-PRTR) koji je stupio na snagu 24. februara 2006. godine.
Odeljak A.2: Evropski registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (E-PRTR)
Evropski registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (E-PRTR) je novi registar kojim je obuhvaćena cela Evropa i sadrži lako dostupne informacije o životnoj sredini koje potiču iz industrijskih postrojenja u zemljama članicama EU, na Islandu, u Lihtenštajnu i Norveškoj. Taj registar je unapređena verzija koja zamenjuje stari Evropski registar o ispuštanju zagađujućih materija (EPER). Novi registar sadrži podatke iz izveštaja koje svake godine podnosi oko 24.000 industrijskih postrojenja iz cele Evrope koja obavljaju 65 različitih delatnosti.
Za svako postrojenje postoje informacije o količini zagađujućih materija koje ispušta u vazduh, vodu i zemlju, kao i o prenošenju otpada i zagađujućih materija iz kruga postrojenja u otpadne vode. Informacije se odnose na materije sa spiska na kome se nalazi 91 najvažnija zagađujuća materija, uključujući teške metale, pesticide, gasove koji izazivaju efekat staklene bašte i dioksine. Takođe su dostupne i neke informacije o zagađenju iz difuznih izvora koje će biti ažurirane. Registar doprinosi transparentnosti i učešću građana u donošenju odluka vezanih za životnu sredinu i primenjuje se u skladu sa Arhuskom konvencijom.
Nova direktiva EU (Direktiva 2003/35/EZ o učešću javnosti u pravljenju planova i programa iz oblasti životne sredine), koja se odnosi na čl. 6, 7. i 9 (stav 2), usvojena je 2003. godine sa ciljem da doprinese obezbeđivanju učešća javnosti u procesima donošenja odluka, što predstavlja drugi stub Arhuske konvencije. Ta direktiva sadrži izmene i dopune prava iz domena učešća javnosti detaljno opisana u Direktivi 85/337/EEZ o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu (Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu (PUŽS direktiva)[?] i Direktiva 96/61/EK koja se odnosi na integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine (ISKZŽS)[?]. Od zemalja članica EU se tražilo da izvrše transpoziciju direktive u nacionalne zakone do 2005. godine.
Novom direktivom se i susednim zemljama obezbeđuje pravo učešća javnosti, a istovremeno se postavljaju pravila učešća javnosti u planovima i programima koji su sačinjeni skladu sa sledećim direktivama: Okvirnom direktivom o otpadu (75/442), iz 1975. godine, Direktivom o baterijama i akumulatorima, iz 1991. godine, Direktivom o nitratima iz poljoprivrednih izvora (91/676), iz 1991. godine, Direktivom o opasnom otpadu (91/689), iz 1991. godine, Direktivom o ambalaži (94/62), iz 1994. godine, Direktivom o kvalitetu vazduha u okolini (96/62/EK), iz 1996. godine i Direktivom o deponijama (99/31), iz 1999. godine.
I Direktiva 2003/4 o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini i Direktiva 2003/35 o učešću javnosti u pravljenju programa vezanih za zajednicu sadrže odredbe o pravu na pravnu zaštitu.
Praznina u regulativi čija posledica je bilo izuzimanje javnosti iz procesa donošenja odluka vezanih za genetički modifikovane organizme je smanjena amandmanom na konvenciju usvojenim u Alma-Ati u Kazahstanu, mada taj amandman još uvek nije stupio na snagu.
Odredbe koje se odnose na učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini se nalaze i u nizu drugih direktiva iz domena životne sredine kao što su: Direktiva 2001/42/EZ o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (Direktiva o SPUŽS); Direktiva 2000/60/EZ o uspostavljanju okvira za delovanje Zajednice u oblasti politike voda (Direktiva o okviru za delovanje u oblasti voda) i u Seveso direktivama: Direktiva saveta 82/501/EEZ (Seveso 1), u koju su unete izmene Direktivom saveta 87/216/EEZ (Seveso 2), koja je pak izmenjena Direktivom 88/610/EEZ (Seveso 3) o rizicima pojave većih udesa tokom sprovođenja izvesnih industrijskih aktivnosti i Direktiva saveta 96/82/EK o kontroli rizika pojave većih udesa sa opasnim materijama.
Nekoliko inicijativa i propisa EU se detaljnije bave pristupom informacijama iz oblasti životne sredine, kao što su Inicijativa za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES), Galileo (nova evropska politika posmatranja svemira i Zemlje) i INSPIRE.
Inicijativa za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES)[?] pruža pouzdane najnovije informacije o tome kako se menja naša planeta i klima. Napravljeno je šest tematskih celina: more, kopno, atmosfera, vanredne situacije, bezbednost i promena klime. Služba za nadgledanje kopna, služba za nadgledanje mora, kao i služba za nadgledanje atmosfere direktno doprinose praćenju klimatskih promena i proceni politike za ublažavanje njihovih posledica, odnosno prilagođavanja situaciji. Još dve službe u okviru inicijative GMES su zadužene za reagovanje u vanrednim situacijama (poplavama, požarima, tehnološkim akcidentima, za humanitarnu pomoć) i bezbednosne aspekte (nadziranje mora, kontrola granica). Sve službe uspostavljene u okviru inicijative GMES su osmišljene tako da zadovoljavaju standardne kriterijume koji se odnose na podatke i informacije, a i da imaju globalnu dimenziju. Galileo će biti izvorno evropski sistem globalne navigacije uz pomoć satelita koji će pružati usluge veoma preciznog i pouzdanog globalnog pozicioniranja pod civilnom kontrolom.
Novim evropskim propisima o infrastrukturi za prostorne podatke, INSPIRE (Direktiva 2007/2/EK kojom se uspostavlja infrastruktura za prostorne informacije u Evropskoj zajednici) i veća zastupljenost elektronske uprave zahvaljujući primeni Zajedničkog informacionog sistema o životnoj sredini (SEIS) (Saopštenje EK/2008: Ka zajedničkom informacionom sistemu o životnoj sredini) biće uspostavljen sistem informisanja zasnovan na najnovijoj informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, što će omogućiti donosiocima odluka od lokalnog nivoa pa sve do nivoa Evropske unije lak pristup informacijama o životnoj sredini u realnom vremenu.
Evropska Agencija za životnu sredinu (EEA)[?] koordinira EIONET (Evropsku informacionu i osmatračku mrežu u oblasti životne sredine) sa ciljem da se obezbedi protok informacija između nacionalnih sistema i evropskog informacionog sistema.
EK je 2006. godine takođe usvojila propis o primeni načela Arhuske konvencije namenjen institucijama i telima EK (Propis EK br. 1367/2006); kao i Propis EK br. 1049/2001 koji se odnosi na pristup javnosti dokumentima Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i Evropske komisije namenjen svim institucijama i telima zajednice. Pod „telima” se podrazumevaju ne samo Evropski parlament, Savet Evrope i Evropska komisija, Evropski sud pravde i Evropski revizorski sud, već i drugi entiteti (na primer, Evropski ekonomsko-socijalni komitet), sve agencije (na primer, Evropska agencija za životnu sredinu) i svi entiteti koji obavljaju javne funkcije, u zavisnosti od stepena u kome postupaju u sudskom ili zakonodavnom svojstvu. U principu, Evropski savet bi bio obavezan da se pridržava odredaba konvencije kada razmatra međunarodne konvencije o životnoj sredini. S druge strane, u duhu konvencije Evropsku komisiju ne bi trebalo smatrati telom koje postupa „u zakonodavnim svojstvu”. Osim toga, ovim propisom se zahteva od navedenih institucija i tela da garantuju učešće javnosti u pripremi, izmenama i reviziji „planova i programa koji se odnose na životnu sredinu”, ali ne i kada su u pitanju politika, zakoni i finansijski programi. Ovaj propis takođe dozvoljava udruženjima koje se bave životnom sredinom i zadovoljavaju određene kriterijume da u skladu sa zakonom o životnoj sredini zatraže pokretanje postupka internog preispitivanja usvojenih akata, kao i svih propusta institucija i tela EK. Svako (ne samo građani EU) može da podnese zahtev za dobijanje informacija.
Pored toga, Evropska komisija ja usvojila dve odluke koje se tiču dalje primene ovog propisa:
U odluci komisije 2008/50/EK navode se detalji pravila primene EK propisa br. 1367/2006 iz domena Arhuske konvencije koji se tiče zahteva za pokretanje internog preispitivanja upravnih akata.
Odlukom komisije 2008/401/EK uvode se izmene pravila postupanja pri sprovođenju Propisa EK br. 1367/2006 koji se tiče institucija i tela zajednice.
Odeljak A.3: Direktive EU koje se odnose na primenu Arhuske konvencije
Arhusku konvenciju primenjuje Evropska zajednica, a njeno sprovođenje se obezbeđuje uz pomoć četiri direktive EU.
1. 2003/4/EK Pristup javnosti informacijama o životnoj sredini
Ciljevi ove direktive su da garantuje pravo pristupa informacijama koje se tiču životne sredine i definiše osnovne uslove i praktična rešenja za ostvarivanje tog prava, kao i da obezbedi da se informacije o životnoj sredini postupno učine dostupnim i distribuiraju u javnosti, da bi se postiglo da budu dostupne u najvećoj mogućoj meri. Stoga je potrebno promovisati upotrebu kompjutera i/ili elektronske tehnologije gde god za to ima mogućnosti.
2. 2003/35/EK Učešće javnosti i pravo na pravnu zaštitu
Cilj ove direktive je da doprinese izvršavanju obaveza koje proizilaze iz Arhuske konvencije, naročito (a) obezbeđivanjem učešća javnosti u pravljenju planova i programa vezanih za životnu sredinu i (b) poboljšavanjem uslova za učešće javnosti i definisanjem odredaba za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u skladu sa direktivama Evropskog saveta 85/337/EEZ i 96/61/EK.
3. 2003/98/EK Ponovna upotreba informacija nastalih u javnom sektoru
Ovom direktivom se uspostavlja minimum kriterijuma koji regulišu oblast ponovne upotrebe postojećih dokumenata u posedu tela u javnom sektoru u zemljama članicama, a pritom se ona ne odnosi na institucije kao što su muzeji, biblioteke, arhivi, orkestri, opere, baleti i pozorišta. Takođe, prema direktivi, građani i kompanije zainteresovane za dobijanje pristupa dokumentima nisu u obavezi da dokazuju interes.
4. 2007/2/EK Uspostavljanje infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj zajednici
U maju 2007. godine na snagu je stupio veoma važan propis kojim se uspostavlja infrastruktura prostornih informacija u Evropskoj zajednici, čime se pruža podrška politici očuvanja životne sredine u EZ i aktivnostima na tom polju. Ovom direktivom se nalaže da se usvoje zajednička pravila implementacije koja se odnose na niz precizno određenih oblasti kao što su metapodaci, specifikacija podataka, mrežne usluge, deljenje podataka i usluga, praćenje i izveštavanje.
Zakoni koji regulišu oblast životne sredine su samo delimično usklađeni sa zakonskim okvirom EU, a potrebno je da transpozicija bude potpuna, što će biti postignuto u narednim fazama procesa pristupanja Uniji. Međutim, primena Arhuske konvencije može i nezavisno od toga biti uspešna, pošto se njome u osmišljavanje politike uvode demokratski principi i pruža osnova za implementaciju na način koji je prijemčiv širokim slojevima društva. Pridržavanje načela Arhuske konvencije takođe doprinosi efikasnosti i ekonomičnosti transpozicije i implementacije acquis-a EU koji se odnosi na životnu sredinu.
GLAVA III. OCENA USLOVA I GAP ANALIZA
► NAJVAŽNIJI NALAZI
Arhuska konvencija uspostavlja minimum standarda koje moraju poštovati sve zemlje članice.
Tabela B.1: Usklađenost sa osnovnim standardima iz člana 4 Arhuske konvencije
Standardi definisani u Arhuskoj konvenciji Poštovanje standarda u Republici Srbiji Konvencija priznaje pravo pristupa „zvaničnim dokumentima”, a taj pojam je definisan vrlo široko kao bilo koja informacija u bilo kom obliku u posedu javnih vlasti. Postoje izuzeci. DaIsti izuzeci postoje i u zakonima Republike Srbije. Svako može da zatraži pristup informacijama bez obaveze da podnese izjavu u kojoj obrazlaže interes. Da Države mogu dozvoliti organima javne vlasti da uvedu nadoknadu za pružanje informacija, ali iznosi ne smeju biti preveliki. [?] Tokom procesa donošenja odluka, države moraju bez naknade da pruže sve relevantne informacije koje je moguće dobiti na zahtev. [?] Da Pravo na pristup informacijama može biti ostvareno u svim: a) organima javne vlasti [?]b) osim tela ili institucija koje postupaju u sudskom ili zakonodavnom svojstvu [?]v) moraju ga poštovati i sva druga fizička ili pravna lica koja imaju javne nadležnosti ili funkcije ili pružaju javne usluge [?] a) Dab) Dav) Da Postoji ograničen broj izuzetaka, odnosno slučajeva, kada zahtev za dobijanje informacija može biti odbijen. Pritom se mora uzeti u obzir da li je objavljivanje u javnom interesu, te da li se zatražene informacije odnose na emisije u životnu sredinu i ako je to slučaj, takve informacije nikako ne mogu biti izuzete od objavljivanja[?]. Nije primenjeno u potpunosti, niti precizno. Neki primeri ukazuju na postojanje tendencije da se odredbe Arhuske konvencije u potpunosti inkorporiraju (na primer, zakoni o proceni uticaja na životnu sredinu i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, hemikalijama i o biocidnim proizvodima). „Javni interes” je definisan u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ali nisu uspostavljeni jasni kriterijumi neophodni za sprovođenje njegovih odredaba u praksi.Podaci o emisijama ne moraju biti zaštićeni kao poverljivi.Zahtevi za dobijanje informacija koje se odnose na bezbednost i zdravlje iz Zakona o biocidnim proizvodima ne treba da budu odbijani. Strane koje podnose zahteve imaju mogućnost pokretanja besplatne ili jeftine, zakonski određene ubrzane procedure ponovnog razmatranja od strane suda ili nekog nezavisnog tela koje nije sudsko. Ne (ne postoji proceduralna definicija) Da
Posvećenost ciljevima Arhuske konvencije
Savezna Republika Jugoslavija se na Samitu o planeti Zemlji, održanom u Rio de Žaneiru, 1992. godine obavezala da će poštovati principe održivog razvoja. 1993. godine, jugoslovenska vlada je pokazala posvećenost poštovanju sporazuma izglasavanjem rezolucije o politici zaštite životne sredine.
Republika Srbija nastavlja da iskazuje najviši stepen posvećenosti obezbeđivanju pristupa javnosti informacijama koje se tiču životne sredine, stvaranjem uslova za učešće javnosti u donošenju odluka i uspostavljanjem pravnog okvira za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine.
Niz aktivnosti koje su sprovedene u Republici Srbiji od političkih promena 2000. godine, svedoče o stalnoj posvećenosti ciljevima konvencije. Od posebnog značaja su sledeće: potvrđivanje sporazuma iz oblasti životne sredine koji sadrže odredbe koje su u skladu sa zahtevima navedenim u Arhuskoj konvenciji (na primer, multilateralni sporazumi Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i slični sporazumi); preuzimanje obaveze da se acquis EU transponuje u pravni sistem Republike Srbije (direktive iz oblasti životne sredine koje su u potpunosti u skladu sa odredbama Arhuske konvencije), dokumenti iz domena nacionalne politike u kojima se navodi da su preuzete obaveze da se razvije sistem zaštite životne sredine zasnovan na vrednostima sadržanim u Arhuskoj konvenciji i usvajanje zakona čije odredbe su pravno obavezujuće u skladu sa Arhuskom konvencijom.
Arhuska konvencija je jedan od međunarodnih pravnih akata u kome se na najjasniji način izražava fundamentalno pravo na zdravu životnu sredinu.[?] Arhuska konvencija štiti „prava vezana za životnu sredinu” kao osnovno ljudsko pravo. U njoj su pristup informacijama, učešće javnosti i pravo na pravnu zaštitu označeni kao osnovni uslovi za održivi razvoj koji podrazumeva očuvanje životne sredine. Ono po čemu se Arhuska konvencija izdvaja sa pravne tačke gledišta je široka definicija „informacija koje se tiču životne sredine” kojom je obuhvaćen ne samo kvalitet životne sredine, već i faktori koji imaju uticaja na životnu sredinu, informacije iz oblasti ekonomije i politike, kao i pitanja koja se tiču zdravlja i bezbednosti. Osim toga, u Arhuskoj konvenciji su uzeta u obzir prava svih zainteresovanih strana i podržava se i podstiče edukacija i razvijanje svesti. To doprinosi ostvarivanju dugoročnih razvojnih ciljeva kojima se obezbeđuju jednaka prava za sadašnje i buduće generacije.
U Ustavu Republike Srbije, proglašenom 2006. godine, kaže se da svi građani imaju pravo na zdravu životnu sredinu, kao i pravo da budu obaveštavani o njenom stanju, ali i obavezu da štite životnu sredinu.
Osim toga, Zakonom o zaštiti životne sredine u Republici Srbiji (2004) garantovano je pravo građana ili grupa građana, njihovih udruženja, profesionalnih ili drugih organizacija na zdravu životnu sredinu i pravna zaštita. Ovi ciljevi i principi se takođe detaljno izlažu u Strategiji održivog razvoja usvojenoj 2008. godine i Nacionalnom programu zaštite životne sredine iz 2010. godine.
Prema članu 16. Ustava Republike Srbije opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju i potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. Zakonom o potvrđivanju Arhuske konvencije („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori”, broj 38/09, usvojenim 12. maja 2009), konvencija je inkorporirana u pravni sistem Republike Srbije.
Zakoni iz oblasti životne sredine i drugi propisi iz te oblasti se trenutno ažuriraju, uključujući i zahtevane preduslove, definisane u Arhuskoj konvenciji, koji se odnose na njenu primenu.
U zemlji se sprovode aktivnosti u cilju ispunjavanja obaveza sadržanih u konvenciji (na primer, Prvo nacionalno saopštenje upućeno Konferenciji Strana konvencije).
Republika Srbija je potencijalni kandidat za članstvo u EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je potpisala 2008, a molba za članstvo u EU je podneta 2009. godine. U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2009.[?] konstatovan je pozitivan učinak Republike Srbije po pitanju horizontalnih zakona i potvrđivanja Arhuske konvencije. U Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2010. godinu se iznosi zaključak da Republika Srbija treba da ojača kapacitete za primenu i sprovođenje zakona, uključujući mere vezane za učešće javnosti.
Usklađenost zakona u Srbiji sa zahtevima Arhuske konvencije
Usklađenost zakona Republike Srbije sa članovima Arhuske konvencije je analizirana do detalja. Ovde se analizira sedamnaest zakona iz oblasti životne sredine, od kojih su dva izmenjene verzije prethodno usvojenih zakona. Analizirana su još četiri zakona blisko povezana sa ovom oblašću (Videti kriterijume selekcije u Odeljku B.4).
Tabela B.2: Spisak analiziranih zakona iz oblasti životne sredine (Videti kriterijume selekcije u Odeljku B.4)
Br. Naziv Zvanična publikacija Skraćenica Zakoni iz oblasti životne sredine 1 Zakon o zaštiti životne sredine „Službeni glasnik RS”, broj 135/04 ZZŽS 2 Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu „Službeni glasnik RS”, broj 135/04 ZPUŽS 3 Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu „Službeni glasnik RS”, broj 135/04 ZSPUŽS 4 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine „Službeni glasnik RS”, broj 135/04 ZISKZŽS 5 Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZZJZNS 6 Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZZNZ 7 Zakon o hemikalijama „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZH 8 Zakon o biocidnim proizvodima „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZBP 9 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZIDZPUŽS 10 Zakon o zaštiti vazduha „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZZV 11 Zakon o zaštiti prirode „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZZP 12 Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZZBŽS 13 Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZZOKRF 14 Zakon o upravljanju otpadom „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZUO 15 Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZAAO 16 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine „Službeni glasnik RS”, broj 36/09 ZIDZZŽS 17 Zakon o vodama „Službeni glasnik RS”, broj 30/10 ZV Drugi zakoni 18 Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja „Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10 ZSPIJZ 19 Zakon o opštem upravnom postupku „Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01;i „Službeni glasnik RS”, broj 30/10 ZUP 20 Zakon o sudovima „Službeni glasnik RS”, broj 116/08 ZS 21 Zakon o upravnim sporovima „Službeni glasnik RS”, broj 111/09 ZUS
1.Definicije
► NAJVAŽNIJI NALAZI
1. Pojam „informacija koje se tiču životne sredine” kakav predviđa Arhuska konvencija tek treba da bude uveden u pravni sistem Republike Srbije. U odredbama zakona analiziranim ovom prilikom očigledni su različiti konteksti što za posledicu ima činjenicu da je mnoge odredbe vezane za dostupnost informacija i pravo na pravnu zaštitu, odnosno, informacije izuzete od objavljivanja teško tumačiti i primenjivati. Stoga je neophodno u pravnom sistemu Srbije uspostaviti sveobuhvatnu zakonsku definiciju „informacija koje se tiču životne sredine” koja je u potpunosti u skladu sa definicijom datom u Arhuskoj konvenciji.
2. Definicije „javnosti” i „zainteresovane javnosti” kakve su date u konvenciji su transponovane u neke od zakona Republike Srbije koji se odnose na oblast životne sredine, ne u sve koji su ovde analizirani, te prema tome treba prilagoditi upotrebu termina.
3. Drugi termini vezani za direktive EU nisu definisani u dovoljnoj meri. Jedan značajan primer tog tipa je „emisija”. To dovodi do značajne regulatorne neusklađenosti među različitim zakonima. Slične neusklađenosti postoje i kada je reč o definicijama PRTR i genetički modifikovanih organizama (GMO). O tim terminima će biti reči u poglavljima koja slede, ali oni zahtevaju naknadnu analizu.
► Ocena termina
U Tabeli B.3 je dat kratak pregled usklađenosti zakona Republike Srbije sa zahtevima sadržanim u članovima Arhuske konvencije.
Tabela B.3: Poređenje definicija ključnih termina u Arhuskoj konvenciji i zakonima Republike Srbije
Termin Definicija iz Arhuske konvencije Definicija u zakonima Republike Srbije Usklađenost definicija u zakonima Republike Srbije sa zahtevima Arhuske konvencije „Organ javne vlasti” Državni organi ili fizička ili pravna lica koja vrše javne funkcije. Može se takođe odnositi na regionalne organizacije za ekonomsku integraciju, kao što je Evropska zajednica, ali se ne odnosi eksplicitno na tela koja postupaju u sudskom ili zakonodavnom svojstvu. Organ javne vlasti je: državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (član 3. ZSPIJZ). Kada se javne funkcije ustupaju ili prenose na druga tela, i ona moraju da pruže pristup informacijama. Da – Definicija postoji u tri zakona iz oblasti životne sredine.Ne postoji konkretna definicija „organ javne vlasti”, ali su definisana ovlašćenja i nadležnosti. „Informacija koja se tiče životne sredine” Široka definicija kojom su obuhvaćene ne samo informacije o stanju životne sredine ili informacije kojima raspolaže ministarstvo nadležno za životnu sredinu, već i informacije o kvalitetu životne sredine i emisijama, faktorima koji utiču na kvalitet životne sredine i zdravlje i informacije o donošenju odluka i analizama. Ne postoji definicija, mada je to pitanje delimično uređeno: na primer, javnost može da ima pristup podacima o stanju životne sredine (član 9. ZZŽS). Ne – Ne postoji definicija u zakonima Republike Srbije. Osim toga, razlozi za odbijanje zahteva za pristup informacijama koje se tiču životne sredine nisu uređeni u skladu sa članom 4. Arhuske konvencije. „Informacija” Videti odeljke B.1 i B.2 u kojima se iznose detalji o primeni definicija u propisima EU. Dokumentovane informacije za koje javnost može biti opravdano zainteresovana, kojima raspolaže organ javne vlasti, nastale u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti (videti ZSPIJZ). Delimično – U nekim pravnim aktima često se koristi termin „dokument” umesto „informacija”, što u mnogome sužava tumačenje prava na pristup informacijama, pošto se prvopomenuti termin odnosi samo na opipljiva dokumenta i objavljeni materijal. „Informacija od javnog značaja” Predstavlja svaku informaciju u pisanom, vizuelnom, zvučnom, elektronskom ili drugom materijalnom obliku. Bilo koji materijalni oblici koji ovde nisu pomenuti, bilo da postoje u ovom trenutku, ili će postojati u budućnosti potpadaju pod ovu definiciju. Prema članu 2. ZSPIJZ, to se odnosi na informaciju kojom raspolaže organ javne vlasti, sadržanu u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da bude obaveštena; izvor informacije je organ javne vlasti ili neki drugi entitet, a nosač informacija na kome se nalazi dokument nije bitan. Delimično – Osnovna definicija je validna samo u kontekstu određenih zakona i ne postoji obaveza stroge usaglašenosti sa Arhuskom definicijom; kontekst definicije date u Arhuskoj konvenciji je zapravo mnogo širi. „Javnost” Fizička ili pravna lica, kao i organizacije ili grupe građana. Javnost čini jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja ili grupe građana (ZZŽS, ZPUŽS, ZSPUŽS, ZISKZŽS i ZUP). U Zakonu o opštem upravnom postupku se pod ovim pojmom podrazumeva svako fizičko ili pravno lice, kao i grupe građana koje nemaju status pravnog lica, kada se u upravnom postupku rešava o njihovim pravima, obavezama ili pravnim interesima. Da – Termin je u skladu sa Arhuskom konvencijom, mada samo u nekoliko zakona iz oblasti životne sredine i u Zakonu o opštem upravnom postupku. Ne – U Zakonu o vodama se koristi termin „šira javnost”.Ne – U Ustavu se koristi termin „svako”. „Zainteresovana javnost” Javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena ili ima interes u donošenju odluka koje se tiču životne sredine. Udruženja treba samo da promovišu zaštitu životne sredine i da zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom da bi mogle da budu obuhvaćene definicijom „zainteresovane javnosti” Čini je javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena nekim projektom, uključujući udruženja evidentirana kod nadležnog organa (na primer, ZZŽS, ZPUŽS). Tu takođe spada javnost zainteresovana za odluke koje se tiču zaštite životne sredine, uključujući udruženja evidentirana kod nadležnog organa. Delimično – Definicija postoji u četiri zakona iz oblasti zaštite životne sredine (ZZŽS ZPUŽS, ZSPUŽS, i ZISKZŽS), ali se ne pominje u drugim zakonima koji se ovde analiziraju.
U članu 2. Arhuske konvencije date su definicije termina „strana”, „organ javne vlasti”’, „informacija koja se tiče životne sredine”, „javnost” i „zainteresovana javnost”. Terminologija iz direktiva EU koja se odnosi na GMO i PRTR se analizira u poglavljima posvećenim tim oblastima.
Arhuske definicije „javnosti” i „zainteresovane javnosti” su transponovane u neke, ali ne sve zakone Republike Srbije iz oblasti životne sredine koji se ovde analiziraju. Reč „svako” iz člana 74. Ustava treba ili da bude zamenjena ili detaljnije objašnjena, pošto ne omogućava neophodno razlikovanje „javnosti” i „zainteresovane javnosti”. Merodavno tumačenje (odnosno, ono koje je u skladu sa Ustavom) bi omogućilo da oba termina budu na pravi način uređena u zakonima Republike Srbije koji se tiču životne sredine. Drugi zakoni Republike Srbije ne prave razliku između pomenuta dva termina, iako je ta razlika neophodna, kao što se može videti u zakonima o PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS. Osim toga, zakonske definicije „javnosti” i „zainteresovane javnosti”, koje su u skladu sa Arhuskom konvencijom su primenjene samo u nekolicini zakona Republike Srbije. Ne postoji ispravna definicija koja se primenjuje dosledno, kroz čitav pravni sistem.
Termin „informacija koja se tiče životne sredine” tek treba da bude uspostavljen u pravnom sistemu Republike Srbije u skladu sa Arhuskom konvencijom. Definicija podataka koji se odnose na životnu sredinu je od ključnog značaja za određivanje delokruga konvencije, a postojanje definicije je minimum koji treba da bude zadovoljen, mada Strane konvencije mogu primenjivati širu definiciju. Opseg odredaba zakona Republike Srbije koji se ovde analiziraju je drugačiji. Potrebno je da se u Republici Srbiji uspostavi sveobuhvatna zakonska definicija „informacija koje se tiču životne sredine” koja bi bila u skladu sa Arhuskom konvencijom i uniformno primenjena u celom pravnom sistemu. Nedoslednost u zakonima koja se odnosi na oblast pristupa informacijama ima za posledicu potencijalno ograničeno pravo pristupa informacijama definisano u članu 4. konvencije, kao i ograničenu delotvornost mehanizama kojima se obezbeđuje pravo na pravnu zaštitu.
Odeljak B.1 Različiti pristupi u oblasti informacija koje postaju dostupne javnosti
U nekoliko zemalja u kojima deluje Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) ne pravi se razlika između informacija koje se tiču životne sredine i drugih vrsta informacija u posedu organa javne uprave. U tim zemljama zakoni ili tradicija uprave nalažu da sve informacije u posedu organa javne vlasti, uz neka ograničenja, moraju biti dostupne javnosti. Finska, Holandija, Švedska, Ukrajina, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države su među zemljama u kojima postoje zakoni koji garantuju opšti pristup informacijama i gde se ne pravi razlika između „informacija koje se tiču životne sredine” i ostalih informacija. U Danskoj je na snazi i Opšti zakon o informacijama i Zakon o informacijama o životnoj sredini čije se polje primene odnosi konkretnije na tu oblast. U slučajevima kada postoje oba navedena zakona treba voditi računa o doslednosti. Na primer, u uredbi Evropske unije koji se odnosi na pitanja iz domena Arhuske konvencije govori se o dostupnosti informacija koje se tiču životne sredine u bilo kom obliku, dok se u uredbi iz domena transparentnosti koja se odnosi ne samo na informacije o životnoj sredini govori jedino o pristupu „dokumentima”.
Izvor:Vodič kroz primenu Arhuske konvencije
Ukratko rečeno, osnovna stvar je da definicije „javnosti”, „zainteresovane javnosti” i „informacije koja se tiče životne sredine” budu harmonizovane da bi mogao postojati pravi sistem koji omogućava pristup informacijama i ostvarivanje prava na pravnu zaštitu (videti detaljnije informacije u Odeljcima B.1 i B.3). Slični zaključci se mogu izvući i kada je reč o nekim drugim definicijama kao što su „emisija” i „inventar zagađenja” koje su samo delimično u skladu sa zahtevima navedenim u direktivama EU, a to utiče na vrste informacija koje se prikupljaju i čine dostupnim javnosti.
Odeljak B.2: Primeri definicija primenjenih u zakonodavstvu EU
Uredba EK br. 1367/2006, član 2 – O primeni odredaba Arhuske konvencije upućena svim institucijama i telima Evropske zajednice
U smislu ove uredbe:
(a) „podnosilac zahteva” je svako fizičko ili pravno lice koje zatraži informacije o životnoj sredini;
(b) „javnost” je jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, odnosno, udruženja, organizacije ili grupe lica;
(v) „institucije i tela Zajednice” su sve javne institucije, tela, kancelarije i agencije koje su uspostavljene sporazumom ili na temelju sporazuma, osim kad deluju u pravosudnom ili zakonodavnom svojstvu;
(g) „informacija koja se tiče životne sredine” je svaka informacija u pisanom, vizuelnom, zvučnom, elektronskom ili bilo kom drugom materijalnom obliku o:
(i) stanju elemenata životne sredine, kao što su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljište, predeli i prirodni kompleksi, uključujući močvarna, priobalna i morska područja, biološku raznovrsnost i njene komponente, uključujući genetički modifikovane organizme, kao i o interakciji između ovih elemenata;
(ii) faktorima kao što su materije, energija, buka i zračenje, otpad, uključujući radioaktivni otpad, emisije, ispuštanja i druga oslobađanja u životnu sredinu koji utiču ili će verovatno uticati na elemente životne sredine pomenute u tački (i);
(iii) merama (uključujući upravne mere), kao što su politika, zakonska akta, planovi i programi, sporazumi u oblasti zaštite životne sredine i aktivnosti koje utiču ili će verovatno uticati na elemente i faktore navedene u okviru tačaka (i) i (ii), kao i mere i aktivnosti osmišljene radi zaštite tih elemenata;
(iv) izveštajima o sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine;
(v) analizama isplativosti i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama koje se koriste u okviru mera i aktivnosti iz tačke (iii); i
(vi) stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uključujući moguće zagađenje lanca ishrane i tamo gde je to relevantno, uslovima života ljudi, kulturnim spomenicima i građevinama, ukoliko na njih utiče ili može da utiče stanje elemenata životne sredine pomenutih u tački (1), odnosno, putem tih elemenata, bilo koja od stvari iz tačaka (ii) i (iii);
(d) „planovi i programi koji se tiču životne sredine” su planovi i programi:
(i) koje izrađuju i, tamo gde je to primereno, usvajaju institucije i tela Zajednice;
(ii) koji su potrebni na osnovu zakonodavnih, regulatornih ili upravnih odredaba; i
(iii) koji doprinose ostvarivanju ciljeva politike zaštite životne sredine Zajednice utvrđenih u Šestom akcionom programu Zajednice za životnu sredinu ili bilo kojem potonjem opštem akcionom programu za životnu sredinu, odnosno, koji bi mogli imati značajan uticaj na ostvarivanje tih ciljeva.
Opšti akcioni programi za životnu sredinu se takođe smatraju planovima i programima koji se tiču životne sredine.
Ovom definicijom nisu obuhvaćeni finansijski ili budžetski planovi i programi tj. planovi i programi u kojima se utvrđuje način finansiranja određenih projekata i aktivnosti, odnosno, koji se odnose na predloge godišnjih budžeta kao ni interni programi rada institucija i tela Zajednice, niti planovi i programi koji se primenjuju u slučaju vanrednih situacija i čija je jedina svrha civilna zaštita;
(đ) „zakon koji se tiče životne sredine” je zakon Zajednice, koji bez obzira na pravnu osnovu, doprinosi sprovođenju ciljeva politike zaštite životne sredine Zajednice utvrđenih u sporazumu, a to su očuvanje, zaštita i poboljšanje kvaliteta životne sredine, zaštita zdravlja ljudi, razborita i racionalna upotreba prirodnih resursa, te promovisanje mera na međunarodnom nivou u cilju rešavanja regionalnih ili globalnih problema vezanih za životnu sredinu;
(e) „upravni akt” je svaka pojedinačna mera u okviru zakona iz oblasti zaštite životne sredine koju preduzima institucija ili telo Zajednice i koja je pravno obavezujuća i ima spoljašnje efekte;
(ž) „upravni propust” postoji ako institucija ili telo Zajednice nije usvojilo upravni akt koji podleže definiciji iz tačke (e).
Izvor: sajt EZ: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:264:0013:0013:EN:PDF
2. Dostupnost informacija o životnoj sredini
► NAJVAŽNIJI NALAZI
1. Odredbe iz ovog stuba se u izvesnoj meri sprovode u pravnom sistemu Republike Srbije, mada bi unapređenje terminologije i smanjenje terminološkog jaza pojednostavilo njihovu primenu (videti tač. 2-6).
2. Pravo na pristup informacijama ili nije jasno definisano ili se uopšte ne spominje u mnogim zakonima koji se odnose na životnu sredinu (na primer, u Zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Zakonu o vodama, Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda).
3. Izuzeci prilikom ostvarivanja prava na pristup informacijama i kriterijumi za odbijanje zahteva za objavljivanje informacija su prilično nejasni, a tumačenje tih odredaba u nacionalnom zakonodavstvu je donekle proizvoljno; na primer izgleda da je organima javne vlasti ostavljena sloboda da odlučuju šta se tačno podrazumeva pod pristupom podacima koji bi „bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa” (Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, član 9). Potrebno je definisati jasna i precizna „pravila ponašanja”, uključujući i preciznije kriterijume na nacionalnom nivou za odbijanje zahteva za objavljivanje informacija.
4. Postoji nedoslednost u zakonskim definicijama lica ili entiteta koji imaju pravo da zatraže informacije. U Zakonu o upravnom postupku se propisuje podnošenje zvanične izjave u kojoj se navodi interes podnosioca zahteva za pristup informacijama, dok zakoni iz oblasti životne sredine i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne propisuju navođenje interesa.
5. Nepostojanje definicije „informacija koje se tiču životne sredine” otežava primenu nekolikih odredaba, kao što su uspostavljanje Informacionog sistema zaštite životne sredine, priprema izveštaja o stanju životne sredine i utvrđivanje koje informacije iz oblasti zaštite životne sredine treba učiniti dostupnim javnosti, a koje ne.
6. Informacije o sprovođenju zakona i politike i međunarodnih sporazuma koji se tiču zaštite životne sredine nisu često dostupne javnosti, a naročito je primetan nedostatak informacija o napretku implementacije.
7. Praktična rešenja za pristup informacijama (tačke za kontakt, ustaljena praksa i procedure, registri metapodataka i uputstva) često ne postoje, postoji manjak informacija dostupnih na Internetu, ali i uopšte, posebno izražen na lokalnom nivou. Stoga je potrebno više vremena da bi se informacije dobile, a time i poskupljuje procedura pružanja informacija za one koji ih poseduju.
8. Razvijen informacioni sistem može bolje da potpomogne ispunjavanje zahteva Arhuske konvencije, na primer, uspostavljanjem informacionog sistema za izveštavanje koji obezbeđuje okvir i zajedničku osnovu za zadovoljavanje osnovnih potreba na planu prikupljanja podataka.
9. Analiza životne sredine može biti poboljšana uz pomoć sistema praćenja, kontrole kvaliteta podataka i usklađivanjem standarda sa Evropskom unijom (na primer, obezbeđivanje da informacije iz zemlje i iz inostranstva budu na približno istom nivou da bi se premostio jaz između informacionog sistema i statistike o životnoj sredini), stalno jačanje kapaciteta i jasno definisanje nadležnosti institucija.
10. Neke odredbe u postojećim zakonima u Republici Srbiji su zapravo strože od odredaba Arhuske konvencije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaže da informacije moraju biti pružene brže i da podnosioci treba u najkraćem roku da budu obavešteni da je njihov zahtev za dobijanje informacija odbijen. Takođe informacije moraju biti pružene bez naknade novinarima, udruženjima koje se bave ljudskim pravima i svim pojedincima koji traže informacije o ugrožavanju zdravlja stanovništva i/ili životne sredine.
► Ocena prava na pristup informacijama
Pristup informacijama koje se tiču životne sredine, odnosno, pravo javnosti da bude obaveštena predstavlja prvi osnovni stub Arhuske konvencije. Osoba koja traži informacije ima pravo da ih dobije na zahtev (član 4) i ima pravo da bude informisana o stanju životne sredine (uključujući, na primer, informacije o emisijama), kao i o politici i programima iz oblasti životne sredine (član 5). Javnost takođe ima pravo da zna koje informacije se prikupljaju i koji organ javne vlasti ih poseduje. Potrebno je dodatno razvijati svest javnosti i uspostaviti sistem uz pomoć koga bi se javnost angažovala i dobijala pomoć u vidu uputstava kako da na pravi način formuliše zahteve za informacije. Takođe, treba jasno definisati standarde za rokove, naknade i izuzeća.
U Tabeli B.4 je dat kratak pregled usklađenosti zakona Republike Srbije sa čl. 4. i 5. Arhuske konvencije.
Tabela B.4: Usklađenost zakona Republike Srbije sa zahtevima Arhuske konvencije u oblasti dostupnosti informacija
Član Arhuske konvencije Odredbe Arhuske konvencije(parafrazirane: videti doslovni tekst u Aneksu) Usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije (videti Aneks u kome se nalaze detaljna objašnjenja i gde se upućuje na članove) 4. Dostupnost informacija 4.1 1. Svaka Strana će obezbediti da, u skladu sa dolenavedenim stavovima ovog člana, organi javne vlasti, kao odgovor na zahtev za informacijama o životnoj sredini, učine te informacije dostupnim javnosti:(a) Bez potrebe da se iskazuje interes; (b) U zahtevanoj formi izuzev:(i) kada je organu javne vlasti jednostavnije da učini dostupnim te informacije u drugoj formi, u kom slučaju će se dati razlozi za njihovo dostavljanje u toj formi; ili(ii) kada je informacija već dostupna javnosti u drugoj formi. Da – Zakon o zaštiti životne sredine, Ustav, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima, Zakon o zaštiti prirode, itd.Delimično – U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovo pravo se primenjuje samo ako se informacije odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. Ista prava se ne garantuju kada su u pitanju informacije o stanju životne sredine. Ne – Zakon o opštem upravnom postupku nalaže dokazivanje interesa, a „javni interes” nije jasno definisan.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je glavni državni organ zadužen za kontrolu slobodnog pristupa informacijama. 4.2 2. Gorepomenute informacije iz oblasti životne sredine biće stavljene na raspolaganje što je pre moguće, a najkasnije mesec dana nakon podnošenja zahteva. U slučajevima kada obim i složenost informacija opravdava produženje ovog roka, taj rok može biti produžen do dva meseca od dana podnošenja zahteva. Podnosilac zahteva će biti obavešten o svakom produženju kao i o razlozimakojima se ono pravda. Da – Odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje se odnose na neke vrste informacija o životnoj sredini su čak strože nego u Arhuskoj konvenciji: odnosno, informacije se moraju dostaviti što je pre moguće ili najkasnije petnaest dana od podnošenja zahteva, a ako je informacija od značaja za zaštitu zdravlja i životne sredine, odgovor mora stići u roku od 48 sati, a naknadni rok, koji može biti odobren uz navođenje razloga kojima se pravda ne može biti duži od 40 dana. U Zakonu o zaštiti životne sredine se navodi da odgovor mora stići u roku od 30 dana, a ako su informacije obimne ili bi njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje može biti produžen do 60 dana. 4.3 3. Zahtev za dobijanje informacija koje se tiču životne sredine može biti odbijen ako organ javne vlasti kojem je zahtev podnet ne poseduje informacije u oblasti životne sredine koje su tražene, ako je zahtev očigledno nerazuman ili je suviše uopšteno formulisan, ili ako se zahtev odnosi na podatke koji se nalaze u završnoj fazi obrade, ili se odnosi na internu komunikaciju između organa javne vlasti. Da – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 4.4 4. Zahtev za informacije koje se tiču životne sredine može biti odbijen ukoliko bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:(a) poverljivost;(b) međunarodne odnose, nacionalnu odbranu ili javnu bezbednost;(v) ispravnost rada pravosudnih organa; (g) poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija; (d) prava intelektualne svojine; (đ) poverljivost ličnih podataka; (e) interese trećeg lica koje dostavlja tražene informacije; ili(ž) životnu sredinu na koju se informacije odnose, kao što su područja za razmnožavanje retkih vrsta.Navedeni osnovi za odbijanje zahteva tumačiće se na restriktivan način, uzimajući u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija kao i da li se tražene informacije odnose na emisije u životnu sredinu. Delimično – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o zaštiti životne sredine (videti razjašnjenje u Tabeli B.5). Osim toga, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ograničava pravo na privatnost u slučajevima koji se odnose na određene podatke, naime: „ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši”, kao i „ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije”.Takođe, u Zakonu o biocidnim proizvodima se kaže da se podaci koji su značajni za zdravlje i bezbednost ljudi i životinja i zaštitu životne sredine ne mogu označiti kao „poslovna tajna”. 4.5 5. U slučajevima kada organ javne vlasti ne poseduje tražene informacije koje se tiču životne sredine, on će u najkraćem roku obavestiti podnosioca zahteva kom organu javne vlasti treba da se obrati za tražene informacije ili će proslediti zahtev nadležnom organu. Delimično – Nije definisano u svim relevantnim zakonima. 4.6 6. Svaka strana će obezbediti da, ako su izvesne informacije izuzete od objavljivanja po osnovu stavova 3 (v) i 4, preostale informacije koje nisu izuzete budu dostupne. Delimično – Nije definisano u svim relevantnim zakonima. Definisano je u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali se ovaj zakon odnosi samo na neke od informacija vezanih za životnu sredinu.Da – ZH i ZBP 4.7 7. Zahtev će biti odbijen u pisanoj formi, ako je podnet u pisanoj formi. Dokument o odbijanju zahteva se izdaje u što kraćem vremenskom roku, a najkasnije u roku od mesec dana. Podnosilac mora biti obavešten o svakom produženju roka i o razlozima koji takvu odluku opravdavaju. DA 4.8 8. Svaka strana može dozvoliti svojim organima javne uprave da naplaćuju naknadu za pružanje informacija, ali ta naknada ne sme premašivati razuman iznos. DA 5. Prikupljanje i distribuiranje informacija koje se tiču životne sredine 5.1 1. Svaka strana će obezbediti da organi javne uprave poseduju i ažuriraju informacije koje se tiču životne sredine, da bi se obezbedio odgovarajući protok informacija, a u slučaju bilo kakve neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu, da se informacije bez odlaganja dostavljaju javnosti koja bi time mogla da bude pogođena. Delimično – Agencija za zaštitu životne sredine (institucionalna struktura uspostavljena u okviru Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja) je glavna institucija nadležna za održavanje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine. Vođenje evidencije je takođe definisano u svim ovde analiziranim zakonima, kao i u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u Ustavu, itd.Protok informacija i podnošenje izveštaja su regulisani u mnogim slučajevima, ali često ne i na zadovoljavajući način. U Zakonu o zaštiti životne sredine, Zakonu o zaštiti vazduha, Zakonu o bezbednosti hrane i Zakonu o hemikalijama je definisan sistem za uzbunjivanje i saopštavanje informacija u slučaju opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi, međutim većina zakona ne sadrži definicije donje granice opasnosti. Ne – Prisutna je neusklađenost različitih institucija u pogledu informacija koje prikupljaju i poseduju; do toga dolazi ne samo zbog nejasne podele nadležnosti između institucija, već i zbog nepostojanja podzakonskih akata kojima se definiše protok informacija. 5.2 2. Svaka strana će obezbediti da informacije koje se tiču zaštite životne sredine, a stavljaju se na raspolaganje javnosti, budu transparentne i dostupne putem:(a) obezbeđivanja podataka o tipu i obimu informacija, o osnovnim uslovima postupka pod kojima se takve informacije mogu dobiti;(b) Ustanovljavanja i održavanja praktičnih mera, kao što su:(i) obezbeđivanje javno dostupnih lista, registara i dosijea; (ii) obavezivanje službenika da pružaju podršku javnosti u traženju informacija po osnovu ove konvencije; i(iii) određivanje tačaka za kontakt; i(v) obezbeđivanja besplatnog pristupa informacijama koje se tiču životne sredine, a nalaze se u listama, registrima, ili dosijeima pomenutim u tački (b) (i). Da – (a, b-i, b-ii, v) Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, svi državni organi su dužni da najmanje jednom godišnje objave informator koji sadrži najvažnije informacije o njihovom radu. Ne – (a,b-iii) Trenutno ne postoji nacionalni registar metapodataka; nadležne institucije uglavnom poseduju neku vrstu registra metapodataka, ali prvenstveno za internu upotrebu.Delimično – (b-iii) U institucijama od ključne važnosti, kao što su Agencija za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode je jasno definisano ko su tačke za kontakt; međutim, u mnogim institucijama, (naročito na lokalnom nivou i u privatnim i državnim firmama) to nije slučaj. 5.3 3. Potrebno je obezbediti da sledeće informacije koje se tiču životne sredine, postanu sve dostupnije u elektronskim bazama kojima se može lako pristupiti: (a) Izveštaji o stanju životne sredine; (b) Tekstovi zakona koje se tiču životne sredine;(v) Politika, planovi i programi u vezi sa životnom sredinom;(g) Druge relevantne informacije. Delimično – Izveštaji o stanju životne sredine se redovno objavljuju. Republički zavod za statistiku objavljuje neke podatke o životnoj sredini na Internetu, a tekstovi na temu politike zaštite životne sredine, kao i planovi, programi i zakoni se takođe redovno čine dostupnim na Internetu (Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština Republike Srbije i Arhus centar Kragujevac su dobri primeri). 5.4 4. Svaka strana će u redovnim vremenskim intervalima, ne dužim od tri ili četiri godine, objavljivati i distribuirati nacionalni izveštaj o stanju životne sredine, uključujući informacije o kvalitetu životne sredine i informacije o pretnjama životnoj sredini. Da – Agencija za zaštitu životne sredine objavljuje godišnje izveštaje; Republički zavod za statistiku takođe redovno (mesečno, tromesečno i godišnje) objavljuje neke podatke o životnoj sredini. Potrebno je, međutim, da informacije budu kvalitetnije i da se češće ažuriraju. 5.5 5. Vlade treba da objavljuju zakone i dokumente u oblasti životne sredine. Delimično – Ova dokumenta redovno postavljaju na Internet Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština Republike Srbije, Arhus centar Kragujevac i drugi. Sva zakonska akta se objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije. Detalji u vezi sa sprovođenjem projekata/programa i izveštaji o napretku u sprovođenju preuzetih obaveza u delo su veoma retko dostupni. 5.6 6. Odnosi se na distribuciju u javnosti informacija u privatnom posedu, kao što su okviri aktivnosti za dobrovoljno „eko-obeležavanje” i programa „eko-kontrole”. Delimično – Zakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe o sistemu EMAS i ekološkom znaku. U Pravilniku o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge (2009), uspostavljaju se jasni kriterijumi nacionalnog sistema eko-obeležavanja. 5.7 7. Od vlada se zahteva da objavljuju informacije o donošenju odluka koje se tiču životne sredine, kao i o izradi politike u tom domenu. Delimično – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaže da svi državni organi treba najmanje jednom godišnje da objavljuju izveštaje u kojima bi bile iznete najvažnije činjenice o njihovom radu. 5.8 8. Zahteva se postojanje mehanizama koji će omogućiti da se potrošačima učine dostupnim informacije o proizvodima, da bi prilikom pravljenja izbora bili dobro obavešteni. Delimično – Odredbe o informacijama o proizvodima se nalaze u Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o zaštiti životne sredine, Zakonu o hemikalijama, Zakonu o biocidnim proizvodima, Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, Pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica, itd.U Zakonu o bezbednosti hrane se kaže: „Interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite. Subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda.” Međutim, praktični mehanizmi nisu u dovoljnoj meri regulisani i potrebno ih je unaprediti i učiniti da budu jasnije definisani. 5.9 9. Odnosi se na uspostavljanje nacionalnih sistema informisanja o ispuštanju i prenosu zagađujućih materija; pod tim se podrazumeva: usaglašeni sistem kojim je obuhvaćena cela teritorija države, strukturisane, kompjuterizovane i javno dostupne baze podataka i prikupljanje podataka putem standardizovanog izveštavanja. Da – Agencija za zaštitu životne sredine je institucija nadležna za uspostavljanje i vođenje PRTR registra kao jednog od podsistema Nacionalnog registra izvora zagađivanja čiji rezultati treba da budu objavljivani na sajtu Agencije.Lokalni organi vlasti su odgovorni za uspostavljanje i vođenje lokalnih registara izvora zagađenja životne sredine.Podzakonski akt kojim se preciziraju nadležnosti i protok informacija je donet – Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka i objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 91/10. 5.10 10. Nijednom odredbom ovog člana se strane ne podržavaju niti ohrabruju da koriste svoje pravo da odbiju da objave određene informacije o životnoj sredini u skladu sa članom 4. st. 3. i 4. Da
U nacionalnom zakonodavstvu Republike Srbije, opšte pravo pristupa informacijama je najopširnije definisano u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U članu 4. tog zakona se propisuje: „Smatra se da opravdani interes javnosti da zna […] postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine”. O pristupu informacijama se detaljnije propisuje u članu 5: „Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način”.
Pravo na pristup informacijama je takođe uspostavljeno i drugim zakonskim aktima kojima se uređuju pitanja iz oblasti životne sredine, kao što su Zakon o hemikalijama (član 84), Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja (čl. 3. i 11), Zakon o biocidnim proizvodima (član 47) i Zakon o zaštiti prirode (član 115).
Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 4), pravo da se dobiju informacije postoji uvek kada se informacije odnose na zaštitu životne sredine; a članom 15. je predviđeno da oni koji traže informacije ne moraju navesti razloge za podnošenje zahteva za dobijanje informacija. S druge strane, Zakon o opštem upravnom postupku (član 70) nalaže da podnosilac zahteva mora da obrazloži postojanje svog pravnog interesa.
Međutim, odredbe koje se tiču prava na pristup informacijama ne postoje ili nisu jasno definisane u mnogim zakonskim aktima iz oblasti zaštite životne (na primer, u Zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Zakonu o vodama, Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, itd.).
Kriterijumi za izuzeće prilikom ostvarivanja prava na pristup informacijama i odbijanje zahteva za objavljivanje informacija su obično nejasni. Stoga je tumačenje takvih odredaba u nacionalnom zakonodavstvu donekle proizvoljno i čini se da je organima javne vlasti prepušteno, često od slučaja do slučaja, da odlučuju šta tačno podrazumevaju pomenute odredbe. Na primer, tumačenje „podataka čije bi objavljivanje bitno otežalo ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa” može biti prilično proizvoljno, kao i da li je zahtev „nerazuman”, da li se upućuje „često” ili se „traži preveliki broj informacija” (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, (čl. 9. i 13), ili se pak „protivi javnom interesu” (Zakon o opštem upravnom postupku (član 70) , „Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01). U Tabeli B.5 je dat opšti pregled odredaba koje se odnose na kriterijume za odbijanje objavljivanja informacija u nacionalnom zakonodavstvu i njihove usklađenosti sa odredbama Arhuske konvencije. Potrebno je uspostaviti jasne i precizne kriterijume za odbijanje objavljivanja informacija, ako je moguće, na nacionalnom nivou. Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 12), ako se tražena informacija pruži samo delimično, ostatak informacije se mora izdvojiti i učiniti dostupnom podnosiocu zahteva.
Tabela B.5: Kriterijumi u nacionalnom zakonodavstvu za odbijanje objavljivanja informacija i njihova usklađenost sa odredbama Arhuske konvencije
Kriterijumi za odbijanje objavljivanja informacija u Arhuskoj konvenciji (član 4, stavovi 3 i 4) Zakonska akta Republike Srbije u kojima postoje takve odredbe (član zakona koji sadrži pomenute odredbe je naveden u zagradi) 4.3. Organ javne uprave kome je zahtev podnet ne poseduje tražene informacije ZSPIJZ Zahtev je očigledno nerazuman ili je suviše uopštenoformulisan ZSPIJZ, ZUP Zahtev se odnosi na podatke koji se upravo kompletiraju ili na internu komunikaciju između organa javne uprave ZSPIJZ 4.4. (a) Poverljivost ZZŽS (80), ZSPIJZ (9), ZPUŽS (27), ZSPIJZ (9), ZISKZŽS (23), ZH (85), ZBP (46), ZZP (115), ZUO (69), ZUP (70) (b) Međunarodni odnosi, nacionalna odbrana ili javna bezbednost ZZŽS (80), ZSPIJZ (9) (v) Ispravnost rada pravosudnih organa ZZŽS (80), ZSPIJZ (9), ZUP (70) (g) Poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija ZZŽS (80), ZISKZŽS (23), ZSPIJZ (9) (d) Prava intelektualne svojine ZZŽS (80) (đ) Poverljivost ličnih podataka ZZŽS (80), (14) (e) Interesi trećeg lica koje dostavlja tražene informacije ZZŽS (80)ZSPIJZ nalaže objavljivanje informacija čak i u takvim slučajevima (ž) Životna sredina na koju se informacije odnose, kao što su područja za razmnožavanje retkih vrsta ZIDZZŽS (80) Navedeni osnovi za odbijanje zahteva tumačiće se na restriktivan način, uzimajući u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija, kao i da li se tražene informacije odnose na emisije u životnu sredinu. ZUP (70) ZH i ZBP (posebno) Zakon o zaštiti prirode, itd. Dokumenti u kojima nisu definisani kriterijumi za odbijanje objavljivanja informacija ZSPUŽS, ZZJZNS, ZZNZ, ZZV, ZZBŽS, ZAAO, ZZOKRF, ZV
Zakonski kriterijumi koji se koriste za utvrđivanje prava pristupa informacijama se razlikuju od dokumenta do dokumenta. U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 5) se propisuje da svako ima ovo pravo, dok se u nekim zakonima pravi razlika između „javnosti” i „zainteresovane javnosti” i pomenuto pravo se priznaje samo zainteresovanoj javnosti. Na primer, u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (član 2) se predviđa da „zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući i udruženja koja se bave zaštitom životne sredine i evidentirane su kod nadležnog organa”, dok se u Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (član 3) predviđa da „zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju utiče ili može uticati plan ili program i/ili koja ima interes u donošenju odluka koje se odnose na zaštitu životne sredine, uključujući udruženja koja se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa.” Ta razlika postoji u Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (član 2), a takođe je uspostavljena i u Zakonu o zaštiti životne sredine, uvođenjem termina „zainteresovana javnost” u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
U nacionalnom zakonodavstvu, opšte uzev, ne postoji jasna definicija „informacija”, kao ni kriterijumi uz pomoć kojih je moguće definisati koja informacija se može smatrati informacijom od javnog značaja. Najdetaljnija definicija je data u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 2), prema kome je to „informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.” U nekim zakonskim aktima (na primer, u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonu o opštem upravnom postupku i Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu) često se koristi termin „dokument”, umesto termina „informacija”, što za posledicu može imati mnogo uže shvatanje informacija, ako se taj pojam odnosi samo na dokumente i objavljeni materijal. Važno je, međutim, ukazati da je praksa da se koristi termin „zvanični dokument”, umesto „informacija od javnog značaja” takođe prisutna u mnogim međunarodnim dokumentima, kao i u pravnim aktima Evropske unije.
Agencija za zaštitu životne sredine kao organ uprave u okviru Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja osnovana je 2004. godine i predstavlja glavnu nacionalnu instituciju za obezbeđivanje i koordinaciju pristupa informacijama koje se tiču životne sredine. Nepostojanje metaregistara, jasno određenih tačaka za kontakt u drugim institucijama i informacioni sistem zaštite životne sredine koji je u fazi razvoja neke su od prepreka koje stoje na putu efikasnog obavljanja tog zadatka. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je organ nadležan za kontrolu slobodnog pristupa informacijama. Njegova ovlašćenja su ustanovljena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Poverenik je odgovoran za praćenje, odnosno, nadzor organa javne vlasti u pogledu ispunjavanja obaveza predviđenih tim zakonom.
U Arhuskoj konvenciji se uspostavljaju rokovi za objavljivanje traženih informacija. Zakon o zaštiti životne sredine (član 79) predviđa iste rokove kao konvencija. Međutim, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 16) nameće još strože rokove: informacija mora biti objavljena što je pre moguće, a najkasnije petnaest dana od podnošenja zahteva, a ako je informacija od značaja za zaštitu zdravlja i životne sredine, odgovor mora stići u roku od 48 sati, a naknadni rok, ne duži od 40 dana, može biti odobren ako su podaci obimni ili kompleksni. Međusobna neusaglašenost ova dva zakona može izazvati zabunu kod organa javne vlasti. Slično tome, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postavlja mnogo kraće rokove za obaveštavanje podnosilaca zahteva o odbijanju zahteva za informacije; odgovor mora biti dat što je pre moguće, a najkasnije petnaest dana od podnošenja zahteva, bez mogućnosti produženja tog roka. Arhuska konvencija dozvoljava i čak preporučuje stranama potpisnicama nametanje strožih standarda nego što je predviđeno u konvenciji. Osim toga, po Ustavu Republike Srbije (član 20), jednom dostignuti nivo ljudskih prava ne može se smanjivati.
Iako Arhuska konvencija dozvoljava organima javne uprave da uvedu razumnu naknadu za pružanje informacija, u nacionalnom zakonodavstvu se uglavnom zabranjuje naplata usluge pružanja informacija. Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 17), „uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju je besplatan”. Mogu biti naplaćeni samo troškovi pravljenja kopije dokumenta i poštarina, a troškovnik je definisan u podzakonskom aktu, „Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata” („Službeni glasnik RS”, broj 8/06). Osim toga, prema istom članu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, novinari, udruženja koje se bave ljudskim pravima i svi pojedinci koji traže informacije o ugrožavanju ili zaštiti zdravlja stanovništva i životne sredine su izuzeti od obaveze plaćanja bilo kakvih naknada za dobijanje informacija (na primer, za kopiranje dokumenata ili poštanske troškove).
Prilikom sprovođenja zakonskih odredaba koje se odnose na dostupnost informacija, javlja se više problema. Opšta svest je nerazvijena, kako u širokoj populaciji, tako i među organima javne vlasti, po pitanju odredaba Arhuske konvencije i za nju vezana rešenja u nacionalnom zakonodavstvu. Nivo zainteresovanosti javnosti za traženje informacija o stanju životne sredine je uglavnom nizak, a organi javne vlasti još uvek nisu spremni da pruže relevantne informacije ili da ih na aktivan način podele sa drugima (videti dolenavedeni odeljak B.3.)
Odeljak B.3: Član 5: Prikupljanje i distribuiranje informacija koje se tiču životne sredine
Ekoportal <www.ekoportal.pl> (Poljska) Ovaj sajt pruža detaljne informacije o zaštiti životne sredine, a naročitu pažnju posvećuje poljskim zakonima i projektima. Ekoportal takođe pomaže jedinicama uprave koje se na regionalnom i lokalnom nivou bave očuvanjem životne sredine da vode registre dokumenata koji se odnose na životnu sredinu i zaštitu životne sredine. Ti dokumenti su u elektronskoj formi i dostupni su javnosti. Izvor: Sajt Regionalnog centra za životnu sredinu (REC): http://web.rec.org/documents/eArhus/overview-of-the-cases.pdf
Što se tiče aktivnog činjenja informacija koje se tiču životne sredine dostupnim na Internetu ili u formi publikacija, kampanja ili konferencija za štampu, organi vlasti i institucije odgovorne za praćenje, vođenje evidencije, izveštavanje i obezbeđivanje protoka podataka ka Agenciji za zaštitu životne sredine uglavnom nemaju finansijske, tehničke i kadrovske kapacitete neophodne za efikasno prikupljanje i distribuciju informacija. Kvalitet nije zadovoljavajući, a postoje rupe u informacijama iz oblasti životne sredine. Istraživanja i praćenje biodiverziteta i drugih elemenata u domenu životne sredine su još uvek daleko od potrebnog nivoa sistematičnosti, a ni podnošenje izveštaja nije adekvatno rešeno. Potrebno je unaprediti opšti protok informacija između organa javne vlasti i od zagađivača ka Agenciji za zaštitu životne sredine i usvojiti dodatna podzakonska akta kojima bi jasnije i detaljnije bili definisani sistemi za vođenje evidencije, praćenje i podnošenje izveštaja namenjeni operaterima, naročito u pogledu procedura i rokova kojima se obezbeđuje odgovarajući protok informacija prema organima javne uprave. Slučajevi kada je moguće izuzeće od obaveze objavljivanja podataka nisu jasno definisani u zakonima Republike Srbije, a potrebno je i da kriterijumi budu precizniji. Organizacije koje su u obavezi da podnose informacije koje se tiču životne sredine često označavaju izvesne podatke kao nedostupne za stavljanje na raspolaganje javnosti, naročito „sirove podatke”. Kontrola organizacija koje su dužne da dostavljanju relevantne podatke o životnoj sredini i kontrola protoka informacija ka organima vlasti je i dalje neefikasna. Takođe, potrebno je pooštriti kontrolu proizvoda na tržištu, kao i objavljivanje informacija o proizvodima. Osim toga, ne postoji ni efikasan sistem spoljašnje kontrole adekvatnosti i objektivnosti podataka o situacijama koje predstavljaju neposrednu opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Odeljak B.4: Dostupnost i protok informacija koje se tiču životne sredine u Republici Srbiji
Agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS) Republike Srbije je postigla veliki napredak u oblasti dostavljanja podataka (tzv. „Prioritetni tokovi podataka”) tako što je povećala količinu informacija koje dostavlja Evropskoj agenciji za životnu sredinu, od 17% 2004. do 75% 2010. godine (http://www.eionet.europa.eu/dataflows/pdf2011/benchmarking?year=2010). Osim toga, i AZŽS i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja redovno dostavljaju informacije i izveštaje o implementaciji telima koja sprovode razne međunarodne konvencije i sporazume. Prema podacima iz Baze podataka o obavezama koje se tiču izveštavanja <http://rod.eionet.europa.eu> koja funkcioniše u okviru EIONET-a, Srbija je krajem 2010. godine imala 98 neizvršenih i 19 izvršenih obaveza iz domena izveštavanja.
Meteorološki i klimatski podaci za područje Republike Srbije su javno dostupni na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (http://www.hidmet.gov.rs/). Republika Srbija je izradila Prvu nacionalnu komunikaciju Republike Srbije, kao obavezu proisteklu iz Okvirne konvencije UN o promeni klime – „UNFCCC”, i dostupna je na sajtu MŽSRPP (http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/razno/inicijalna_nacionalna_komunikacija.pdf). Saradnja u okviru Dunavske konvencije takođe obezbeđuje veću dostupnost, poboljšanje kvaliteta i veću pouzdanost informacija.
Pravilnik o nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine je usvojen („Službeni glasnik RS”, broj 37/2011), i prema njemu je urađen Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2010. godinu (http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf).
Izvori: Drugi pregled stanja životne sredine u Republici Srbiji (PSŽS II), Izveštaj EEA o zapadnom Balkanu, Izveštaj AZŽSRS upućen EEA
< http://www.eea.europa.eu/publications/eionet-priority-data-flows-may-2008-april-2009>
Sistem podrške za odgovaranje na zahteve za dobijanje informacija nije podjednako razvijen (videti odeljak B.5). Tačke kontakta i kontakt lica moraju da budu jasnije definisane u svim institucijama u čijem posedu se nalaze relevantni podaci o stanju životne sredine (odnosno u institucijama navedenim u Katalogu organa javne vlasti u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja). Nedostaje i jasan, ažuriran i integrisan registar metapodataka o informacijama koje se tiču životne sredine. Nadležne institucije obično imaju neku vrstu registra metapodataka, ali su oni uglavnom napravljeni za internu upotrebu i nisu dovoljno sveobuhvatni niti usklađeni. Neke vrste opštih informacija su često dostupne na Internetu, ali nisu dovoljno detaljne.
Odeljak B.5: Član 4: Osnovni uslovi i procedure za dobijanje informacija (primer dobre prakse iz Velike Britanije)
Meta-info sistem http://www.defra.gov.uk/corporate/opengov/index.htm u Velikoj Britaniji sadrži Internet stranice posebno pripremljene tako da budu od pomoći svakome ko želi da dobije informacije iz Ministarstva za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja.
Izvor: Sajt Regionalnog centra za životnu sredinu (REC):
<http://web.rec.org/documents/eArhus/overview-of-the-cases.pdf>
Prema podacima iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, do sada je podnet manji broj žalbi zbog odbijanja da se objave informacije koje se tiču životne sredine, ali razlog tome je uglavnom nedovoljno razvijena svest javnosti o pitanjima iz domena zaštite životne sredine.
Nerazvijena svest o ovim pitanjima i manjak kapaciteta su najprisutniji na nivou lokalnih vlasti. Mnoge opštine, naročito one koje su manje razvijene nemaju dovoljne finansijske, tehničke i kadrovske kapacitete da delotvorno i efikasno obrađuju i objavljuju informacije. Mnoge opštine nemaju redovan pristup Internetu (na primer, 10–20% opština nema sajtove) niti jasno definisane tačke za kontakt za tražene informacije, a njihovo osoblje nije dovoljno obučeno da obrađuje zahteve. Mnoge opštine koje imaju oficijelne Internet sajtove, nemaju na svojim stranicama najvažnije informacije o životnoj sredini, na primer svoje strateške dokumente kao što su lokalni ekološki akcioni planovi, ili lokalni planovi upravljanja otpadom, ili prostorni planovi i strateške studije uticaja koje se odnose na date lokalne sredine i dr. Još jedan veliki problem je manjak metapodataka (t.j. informacija o tipu i obimu podataka u posedu organa vlasti) koji bi mogli da olakšaju obradu zahteva za informacije koje podnose zainteresovane strane. Potrebno je hitno uspostaviti nacionalni registar metapodataka zahvaljujući kome bi zainteresovane strane mogle da znaju kom državnom organu treba da podnesu zahtev za dobijanje informacija.
U drugim zakonima se imenuju razni organi vlasti nadležni za određene registre relevantne za zaštitu životne sredine; međutim neka podzakonska akta još uvek ne postoje, pošto nisu definisane nadležnosti i koordinacija između institucija i ministarstava. Vođenje evidencije i aktivno distribuiranje informacija o stanju životne sredine je takođe definisano u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakonu o hemikalijama, Zakonu o biocidnim proizvodima, Zakonu o zaštiti vazduha, Zakonu o zaštiti prirode, Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakonu o upravljanju otpadom, Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakonu o bezbednosti hrane, Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i drugim zakonima.
Agencija za zaštitu životne sredine je odgovorna za uspostavljanje i održavanje elektronskog Nacionalnog informacionog sistema, koji treba da bude dostupan javnosti na Internetu. Mada je informacioni sistem u fazi izrade, odnosno kompletiranja, mnogi podaci i analize se nalaze na sajtu Agencije (http://www.sepa.gov.rs/). Neke oblasti, kao što su saobraćaj, korišćenje hemikalija, biodiverzitet i praćenje buke još uvek nisu dovoljno uključene u informacioni sistem.
Agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS) je glavna institucija za održavanje baza podataka koje sadrže informacije o životnoj sredini i distribuciju informacija o životnoj sredini. U skladu sa članom 74. Zakona o zaštiti životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine je zadužena za uspostavljanje i vođenje informacionog sistema kojim se obezbeđuje „formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentacija i distribucija numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim, organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmena informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.” AZŽS je takođe institucija odgovorna za uspostavljanje Registra izvora zagađenja životne sredine koji je uglavnom usklađen sa PRTR protokolom i E-PRTR direktivom, i podaci se dostavljaju (videti odeljak 7).
O redovnom objavljivanju „nacionalnog izveštaja o stanju životne sredine” se detaljno govori u Zakonu o zaštiti životne sredine (čl. 76. i 77). U skladu sa tim zakonom, AZŽS je dužna da objavljuje nacionalni izveštaj jednom godišnje. Neke podatke o životnoj sredini takođe redovno (mesečno, kvartalno, godišnje) objavljuje Republički zavod za statistiku. Svi izveštaji su dostupni na Internetu, a osim toga, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, sva državna tela su dužna da najmanje jednom godišnje objavljuju „informator koji sadrži najvažnije informacije o njihovom radu”, u kome se nalaze informacije kao što su: nadležnosti, interna organizacija, budžet, vrste usluga način i mesto čuvanja različitih nosača informacija, vrste informacija koje se čuvaju, vrste informacija kojima se može pristupiti, opis procedure za podnošenje zahteva, pravila i odluke državnih organa o transparentnosti rada, radno vreme, adrese, detalji o načinima uspostavljanja kontakta, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost audio i video snimanja, propisi kojima se ograničava transparentnost rada i obrazloženje pomenutih ograničenja. Više detalja o sadržaju informatora se nalaze u propisu pod naslovom „Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa” („Službeni glasnik. RS”, broj 68/10).
Distribucija informacija u slučaju bilo kakve neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu se detaljno opisuje u nekoliko dokumenata: u Zakonu o zaštiti životne sredine (čl. 42. i 62), Zakonu o zaštiti vazduha (član 23), Zakonu o bezbednosti hrane (čl. 9, 38. i 40)
Odeljak B.6: Komunikacija sa zainteresovanim stranama i javnošću: praksa u Republici Srbiji
Na sajtovima AZŽS i MŽSRPP se nalaze neke nepotpune informacije o njihovim aktivnostima i stanju životne sredine. Ni agencija ni ministarstvo ne izdaju redovno biltene, preglede, obaveštenja ili saopštenja za štampu, iako se situacija donekle popravila u poslednjih nekoliko godina. Za razliku od tih institucija, Zavod za zaštitu prirode je veoma efikasan u komunikaciji sa različitim zainteresovanim stranama, kao što su škole i novine. Sektor za kontrolu i nadzor MŽSRPP redovno stavlja na sajt izveštaje za 6 i 12 meseci kao i rezultate sprovedenih akcija, itd.
Izvor: Drugi pregled stanja životne sredine u Republici Srbiji (PSŽS II), (2007)
Agencija za zaštitu životne sredine je uspostavila saradnju sa više međunarodnih tela kojima se podnose izveštaji i redovno prosleđuje podatke o stanju životne sredine Evropskoj agenciji za životnu sredinu putem Evropske informacione i osmatračke mreže u oblasti životne sredine (EIONET). Protok informacija je u proteklih nekoliko godina vidno poboljšan. AZŽS je takođe uspostavila redovnu komunikaciju sa Sistemom za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES) i Zajedničkim informacionim sistemom o životnoj sredini (SEIS). Republički geodetski zavod je institucija nadležna za saradnju sa Infrastrukturom prostornih informacija u Evropskoj zajednici (INSPIRE). Sektor za kontrolu i nadzor MŽSRPP takođe izveštava mrežu ECENA (Environmental Compliance and Enforcement Network for Accession) čiji je član i nezavisni ekspert priprema izveštaj i dostavlja ECENA sekretarijatu.
Većina nacionalnih zakona, politika, planova, programa i sporazuma su dostupni na Internetu. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština Republike Srbije, Arhus centar Kragujevac i drugi organi sada na Internetu imaju baze podataka koje sadrže zakone i propise. Sva zakonska akta se redovno objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ratifikovani međunarodni ugovori se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije” kao elementi nacionalnog zakonodavstva. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije i druge institucije na Internetu objavljuju izveštaje o svojim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine. Međutim informacije koje su dostupne nisu sveobuhvatne; na Internetu se retko mogu naći detalji o predlozima za uspostavljanje okvira najvažnijih elemenata politike zaštite životne sredine. Osim toga, informacije dostupne na Internetu su retko sistematski prezentovane, a često se ne navode proverljivi izvori informacija.
Nacionalni okviri „eko-obeležavanja” i „eko-kontrole” su još uvek u početnoj fazi razvoja. Zakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe koje se odnose na sistem EMAS (čl. 44–50) i eko-obeležavanje (čl. 53. i 54). U Pravilniku o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge („Službeni glasnik RS”, broj 3/09), koji je stupio na snagu 2009. godine, postavljaju se jasni kriterijumi za nacionalni sistem eko-obeležavanja. Važno je imati u vidu da je sistem usklađen sa sistemom eko-obeležavanja koji se primenjuje u EU. Glavne institucije nadležne za ove sisteme su Institut za standardizaciju Srbije (za sistem ISO 14000), Akreditaciono telo Srbije (za postupke sertifikacije) i Grupa za kontrolu hrane u okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (za ISO 22000:2005, standarde bezbednosti hrane HALAL i KOSHER i sistem sertifikacije GLOBALG.A.P. itd). Agencija za za zaštitu životne sredine u izveštajima o stanju životne sredine u Republici Srbiji, prikazuje podatke o preduzećima sa sertifikatima ISO 14001 i preduzećima koja su uvela čistiju proizvodnju, kao i o licencama za ekološki znak. Međutim, svest javnosti i njen interes za eko-obeležavanje u Republici Srbiji je veoma mali, što za posledicu ima nizak nivo interesovanja proizvođača i privatnih preduzeća da primenjuju sisteme eko-obeležavanja i sertifikacije.
Odredbe koje se tiču mehanizama kojima se obezbeđuje da javnost ima dovoljno informacija o proizvodima nalaze se u Pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica („Službeni list SCG”, br. 4/04, 12/04 i 48/04), Zakonu o zaštiti životne sredine (član 52), Upozorenje na deklaraciji (čl. 53 i 54), Zakonu o hemikalijama (čl. 9, 16–23), Zakonu o biocidnim proizvodima (član 37), Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 59/10 i 25/11), Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN („Službeni glasnik RS”, br. 64/10 i 26/11) i Pravilniku o specifičnim zahtevima za pakovanje, obeležavanje i oglašavanje biocidnog proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 59/10 i 26/11), Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu (član 15), Pravilniku o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS”, broj 48/11), Pravilniku o načinu obeležavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dobijenih od genetički modifikovanih organizama („Službeni list SCG”, broj 6/03), itd. U članu 8. Zakona o bezbednosti hrane se predviđa: „Interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite. Subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće dovesti potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda.”
3.Učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine
► NAJVAŽNIJI NALAZI
1. Republika Srbija je preduzela korake na planu primene Arhuske konvencije deset godina pre nego što ju je potvrdila. Razvila je niz procedura za učešće javnosti, prvenstveno putem Zakona o zaštiti životne sredine (2004), Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu[?] (2004), Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004). Tim novim zakonima se stvara pravni okvir za učešće javnosti koji se može primenjivati.
2. Neki zahtevi koji se tiču učešća javnosti još uvek nisu u potpunosti harmonizovani. Na primer, sprovođenje odredaba zakona o SPUŽS i ISKZŽS koje se odnose na učešće javnosti nije moguće bez potpore u vidu članova u drugim sektorskim zakonima i podzakonskim aktima, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji.
Nedostaju i kapaciteti i praktični mehanizmi za sprovođenje prekograničnih procena uticaja na životnu sredinu; to je naročito značajno imajući u vidu geografsku površinu i moguća energetska postrojenja, kao i postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije i infrastrukturu za korišćenje prirodnog gasa. Manjkaju i zakonske obaveze koje se tiču prekograničnih mehanizama koji se primenjuju na bilateralne sporazume prethodno potpisane sa susednim državama (osim kada se radi o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine). Takođe ne postoje procedure za primenu prekogranične procene kada države nisu potpisale bilateralne ili multilateralne sporazume o implementaciji (čak i za ISKZŽS); te procedure su potrebne pošto su gotovo sve relevantne države potpisnice konvencije usvojene u Espou.
3. Svest o mogućnostima za učešće u odlučivanju (na primer, javne rasprave, forumi, redovno učešće zainteresovanih strana) nije dovoljno razvijena, a same instrumente za komunikaciju treba dalje razvijati. Aktivnosti kojima se potpomaže i razvija svest javnosti su ograničene.
4. Saradnja među sektorima i raznim prostornim celinama na različitim nivoima (državnom, pokrajinskom, lokalnom) nije dovoljno razvijena da bi se procedure vezane za učešće javnosti mogle efikasno sprovoditi.
5. Oni koji donose odluke retko smatraju učešće javnosti na bilo kom nivou ključnim elementom za donošenje dobrih i legitimnih odluka, a kapaciteti u domenu zaštite životne sredine su posebno mali na lokalnom nivou. Takođe, nivo znanja i veština udruženja koje se bave životnom sredinom potrebnih za učešće u donošenju odluka je veoma nizak. Podrška (uglavnom finansijska, ali i operativna) za razvoj kapaciteta udruženja potrebnih za njihovo učešće u donošenju odluka i saradnju sa susednim državama i drugim udruženjima je mala ili ne postoji. Nedostaju i evaluacije uticaja udruženja koje prave donosioci odluka. Treba poboljšati načine kako da se olakša učešće i angažovanje javnosti i da se izgradi poverenje, naročito po pitanjima iz domena klimatskih promena, u pogledu procedura vezanih za procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu i u pogledu procedura za pripremu zakona.
► Ocena prava na učešće javnosti
Da bi aktivnosti obuhvaćene drugim stubom Arhuske konvencije bile delotvorne, on se oslanja na njena druga dva stuba: stub koji se odnosi na informisanje obezbeđuje da javnost može da učestvuje i da pritom bude informisana, dok stub koji se tiče pravne zaštite obezbeđuje da su prava iz domena učešća javnosti realno ostvariva, a ne da postoje samo na papiru.
Prvi deo ovog stuba se odnosi na javnost koja može biti pogođena donošenjem odluka o posebnim aktivnostima ili iz drugih razloga zainteresovana za donošenje tih odluka (član 6); drugi deo se tiče učešća javnosti u razvoju planova, programa i politike u vezi sa životnom sredinom (član 7). Na kraju, članom 8. je obuhvaćeno učešće javnosti tokom pripreme zakona, pravila i zakonski obavezujućih normativnih instrumenata.
Da bi se ostvarili ciljevi navedenih odredaba, potrebno je primeniti aktivan pristup i učiniti napore da bi se obezbedilo učešće relevantnih aktera na transparentan način gde bi oni bili konsultovani. Ako je takvo učešće isključeno, treba razviti jasne i transparentne standarde i kriterijume za to. Za procese bi trebalo da bude od koristi učešće javnosti u ranoj fazi, a u okviru procesa bi trebalo da se daju razumni rokovi za različite faze i dovoljno vremena za informisanje javnosti; na kraju, zainteresovanoj javnosti treba obezbediti dovoljno vremena da se pripremi i na efikasan način učestvuje u procesima vezanim za donošenje odluka. Javnost treba na vreme obavestiti o mogućnostima, procedurama i kriterijumima za učešće u procesu donošenja odluka. Takođe je potrebno promovisati ishode učešća javnosti u konačnim odlukama.
Tabela B.6: Učešće javnosti: Usklađenost zakona Republike Srbije sa zahtevima Arhuske konvencije
Član Arhuske konvencije Odredbe Arhuske konvencije(parafrazirane: videti doslovni tekst u Aneksu) Usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije (videti Aneks u kome se nalaze detaljna objašnjenja i gde se upućuje na članove) 6. Učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima 6.1 1. Od Strana se zahteva da garantuju učešće javnosti u procesima donošenja odluka o aktivnostima koje bi mogle da imaju značajan uticaj na životnu sredinu. Videti takođe: lista aktivnosti (Aneks), aktivnosti koje se ne nalaze na listi i neprimenjivanje odredaba ovog člana, ako aktivnosti služe u svrhu nacionalne odbrane. Delimično – Usklađenost: Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu; Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 114/08). Liste aktivnosti nisu u potpunosti usklađene sa propisima EU i listom iz Arhuske konvencijeAktivnosti koje nisu na listi: U Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS”, broj 84/05), koja je doneta na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004), navodi se lista aktivnosti na koje se primenjuje ova procedura.Ne primenjuje se ako aktivnosti služe u svrhu nacionalne odbrane. 6.2 2. Zahteva se da zainteresovana javnost bude obaveštavana u ranoj fazi postupka donošenja odluka koje se tiču životne sredine i to adekvatno, efikasno i pravovremeno, na način koji zadovoljava osnovne minimalne uslove u domenu sadržine obaveštenja. Delimično – Javnost je uključena u proces u dovoljno ranoj fazi prema ZPUŽS i ZISKZŽS, ali ne i u drugim zakonskim aktima, kao što su Seveso propisi i Zakon o zaštiti prirode. Ne postoje studije o adekvatnosti, blagovremenosti i efikasnosti obaveštavanja javnosti. Preliminarno stručno mišljenje o obaveštavanju javnosti ukazuje da se ne primenjuje na efikasan način, naročito na lokalnom nivou.ZPUŽS definiše minimum sadržine informacija koje je potrebno pružiti prilikom obaveštavanja javnosti. Javnost će biti obaveštena ako je aktivnost prekogranične prirode, mada se ta odredba može različito tumačiti po pitanju formulacije „u ranoj fazi”, kao i ispunjavanja zahteva Arhuske konvencije. Što se tiče ISKZŽS, svi pomenuti aspekti su dobro uređeni. 6.3 3. Procedure učešća javnosti u donošenju odluka će uključivati razumne vremenske rokove za različite faze ostvarivanja, ostavljajući dovoljno vremena za informisanje javnosti u skladu sa gorenavedenim stavom 2. i za pripremu javnosti za učešće i njeno efikasno učešće u procesu donošenja odluka. Da 6.4 4. Svaka strana će omogućiti učešće javnosti u ranoj fazi, kada su sve opcije otvorene i kada može doći do efikasnog učešća javnosti. Delimično – Da, u ZPUŽS i ZISKZŽS; ne i u drugim zakonima uključujući propise o seveso postrojenjima i Zakon o zaštiti prirode.Ne – U oblasti učešća javnosti ne postoje standardi učinka ili kvaliteta, zbog čega je učešće javnosti često samo formalno. 6.5 5. Svaka strana treba, kada je to primereno situaciji, da podstiče potencijalne podnosioce zahteva da odrede zainteresovanu javnost, da raspravljaju, kao i da obezbede informacije koje se tiču ciljeva zbog kojih podnose zahtev pre podnošenja zahteva za davanje dozvole. DA – ZZŽS, ZISKZŽS, ZPUŽS I ZSPUŽSNe – (Pojedini zakoni uređuju takvu materiju gde ne postoji mogućnost da se ova odredba primeni). 6.6 6. U stavu 6. se od Strana konvencije zahteva da zainteresovanoj javnosti obezbede pristup svim dostupnim informacijama koje se tiču procesa donošenja date odluke, obuhvaćenog članom 6, uz izvesna ograničenja. Da – Zakonima je predviđena dostupnost svih informacija (na primer, dostavljanje dokumenata nakon podnošenja zahteva, koji se tiču izdavanja dozvola ili privremene dozvole u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine). 6.7 7. Procedure za učešće javnosti dozvoliće mogućnost javnosti da podnosi, bilo u pisanoj ili drugoj odgovarajućoj formi, u toku javne rasprave ili istrage sa podnosiocem zahteva, sve vrste primedbi, informacija, analiza ili mišljenja koja se smatraju relevantnim za predloženu aktivnost. Da 6.8 8. Svaka strana će obezbediti da se prilikom donošenja odluka koje se tiču životne sredine uzme u obzir ishod učešća javnosti. Delimično – Da, za PUŽS, ISKZŽS, seveso, mada u praksi nije precizno uređeno, niti efikasno primenjeno; Ne u Zakonu o zaštiti prirode.Potrebno je bolje proučiti rezultate učešća javnosti u procesu donošenja odluka, ali preliminarne procene ukazuju na nedostatke. Pisana objašnjenja o načinu na koji se komentari javnosti uzimaju u obzir se retko primenjuju, a nema povratnih informacija. 6.9 9. Svaka strana će obezbediti da kada organ javne uprave donese odluku, javnost bude bez odlaganja obaveštena o toj odluci u skladu sa odgovarajućom procedurom. Svaka strana će javnosti staviti na raspolaganje tekst odluke, kao i razloge i obrazloženja na kojima je odluka zasnovana. Ne – Propisi nalažu da se pruže detaljne informacije o ishodima, ali ne i detaljan tekst odluka (ZPUŽS, ISKZŽS, seveso). 6.10 10. Definiše učešće javnosti kada se aktivnosti ponovo razmatraju, menjaju ili ažuriraju, u kom slučaju se primenjuju odredbe stavova 2 do 9 ovog člana. Da – ISKZŽS, ZPUŽS, Seveso propisi.Ne – Odredbe koje se tiču ažuriranih aktivnosti moraju biti određenije. 6.11 11. Ovaj stav se odnosi na odluke koje se tiču genetički modifikovanih organizama (GMO). Ne – Videti odeljak 8. o GMO. 7. Učešće javnosti koje se odnosi na planove, programe i politiku u vezi sa životnom sredinom 7.1 1. Od Strana konvencije se traži da omoguće učešće javnosti tokom pripreme planova i programa u vezi sa životnom sredinom na transparentan i pravičan način, te da pruže potrebne informacije. Delimično – Sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu se ne zahteva za planove i programe u oblasti poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lova, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune, a to jesu relevantne oblasti na koje se odnosi Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i o kojima se detaljnije govori u članu 5. tog zakona. Procedure za procenu uticaja planova i programa na životnu sredinu i zdravlje nisu razvijene, niti je uspostavljena saradnja između nadležnih ministarstava; stoga je zainteresovana javnost lišena mogućnosti da učestvuje u razmatranju planova i programa kako je predviđeno u članu 9.Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu se uređuju uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja na životnu sredinu određenih planova, programa i procedura (član 1).Strateška procena se vrši u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta i za njeno sprovođenje je odgovoran nadležni organ za poslove prostornog i urbanističkog planiranja. Zakon o planiranju i izgradnji predviđa sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu. Izveštaj o strateškoj proceni, rezultati učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti i drugih država u slučaju prekograničnog uticaja, sastavni su deo dokumentacione osnove planova i programa (član 24). Zakonom o vodama (2010) se nalaže učešće šire javnosti u pripremi plana upravljanja vodama (član 38), ali ne u dovoljnoj meri: nisu iskorišćene mogućnosti za razvoj zajedničke strategije implementacije koja je definisana u Okvirnoj direktivi Evropske unije o vodama.U Zakonu o zaštiti životne sredine (2009), odnosno u planu za zaštitu od hemijskih akcidenata, ne uspostavljaju se kriterijumi za učešće javnosti; javnosti se podnosi samo konačni izveštaj o bezbednosti. Zakonska osnova za učešće javnosti i udruženja u procesu donošenja odluka se stalno proširuje: videti Zakon o zaštiti prirode (2009) i Zakon o genetički modifikovanim organizmima (2009). 8. Učešće javnosti tokom pripreme izvršnih propisa i/ili opšteprimenljivih zakonski obavezujućih normativnih instrumenata 8.1 1. U konvenciji se priznaje da osim što ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje utiču na njihove živote, javnost igra ulogu i u nastajanju zakona i normativnih akata. Delimično – Zakoni i izvršni propisi ne obavezuju ni na kakvo učešće javnosti u procesima pripreme. Zakon o državnoj upravi (član 77) obavezuje na javnu raspravu u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost. Javna rasprava se, ograničeno, može smatrati sredstvom kojim se garantuje puno učešće javnosti u procesu donošenja odluka, ali se na kraju svodi na kvalitet i delotvornost prethodno dostupnih konsultacija sa javnošću.
Prve inicijative vezane za Arhusku konvenciju u Srbiji su 1999. godine pokrenuli Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC) i REC Republika Srbija. Ciljevi Arhuske konvencije su kontinuirano promovisani putem aktivnosti kao što su radionice i priprema uputstava. U tom smislu, Republika Srbija je preduzela korake na planu sprovođenja Arhuske konvencije i pre nego što je ona potvrđena.
Tokom desetogodišnjeg perioda koji je prethodio potvrđivanju Arhuske konvencije, Republika Srbija je uspostavila niz procedura za učešće javnosti, prvenstveno, Zakon o zaštiti životne sredine (2004), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu[?] (2004), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004). Ovim nizom novih zakona, učešće javnosti je na odgovarajući način uneto u pravni okvir koji se može primenjivati, mada je potrebno pojačati praćenje i procenu uticaja. Što se tiče sprovođenja Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, postoje slučajevi gde su svi koraci preduzeti uz brojne komentare udruženja i javnosti. Međutim, nedostaje odgovarajući pregled primene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (PSŽS 2007).
U maju 2005. godine, Ministarstvo životne sredine je izradilo strategiju komunikacije pod naslovom „Jačanje upravljanja životnom sredinom u Upravi za zaštitu životne sredine: dijalog za 2005–2006”. Opšti cilj je bio da se podrži uspostavljanje bolje komunikacije između Uprave, koja je u to vreme bila u sastavu Ministarstva nauke i životne sredine i svih strana u zemlji zainteresovanih za očuvanje životne sredine. U strategiji se opisuju ciljevi i organizacija komunikacije, kao i aktivnosti koje će dovesti do ostvarivanja naznačenih ciljeva. Predstojeće faze uključuju razvoj detaljnijih akcionih planova kojima se pruža podrška strategiji. Međutim, primena strategije sporo napreduje, pošto ministarstvo ima druge prioritete (PSŽS 2007). Nova vlada je 2007. godine ponovo oformila zasebno ministarstvo nadležno za životnu sredinu.
Desetogodišnje pripreme su urodile plodom i Republika Srbija je 2009. godine potvrdila Arhusku konvenciju. Započet je i proces pristupanja EU, što je državni prioritet broj jedan. Očekuje se da će kako se bliži članstvo u EU, status i značaj Arhuske konvencije i učešća javnosti rasti. Upitnik koji je nedavno napravljen radi formulacije mišljenja o pristupanju Republike Srbije EU[?] sadrži pitanja o učešću javnosti, što bi trebalo da predstavlja dodatni pritisak usmeren na primenu drugog stuba Arhuske konvencije.
Saradnja sa udruženjima i sa javnošću je od ključne važnosti za primenu Arhuske konvencije. Zakonski osnov za učešće javnosti i udruženja u procesu donošenja odluka je sada solidniji, pošto su doneti, na primer, Zakon o zaštiti prirode (2009), Zakon o GMO (2009), Zakon o vodama (2010) i do izvesne mere, drugi zakoni u vezi sa životnom sredinom. Međutim, javnost se i dalje nedovoljno konsultuje po pitanju sadržine i uticaja nacrta zakona. Državni organi nemaju usaglašena pravila i praksu koji se primenjuju u domenu konsultovanja javnosti (na primer, predstavljanje zakona ili strategija u medijima se u nekim slučajevima svrstava u „učešće javnosti”), što ukazuje na suštinsko nerazumevanje tog pojma. Ovde glavni problem nisu samo zakonski propisi, pa ni svest građana, već vrlo često i nedostatak elementarnih uslova (adekvatnog prostora, opreme, komunikacija, mreža, finansijskih sredstava) za rad udruženja građana, što ih onemogućava da okupljaju zainteresovane građane da učestvuju u javnim raspravama, da ih edukuju o određenim problemima zaštite životne sredine kako bi mogli kvalifikovano da učestvuju u raspravama. Stvaranje uslova za delovanje udruženja kao zainteresovanih strana (jačanje kapaciteta udruženja) ne može biti samo stvar pojedinih donatora već smišljena politika, i na nacionalnom i naročito na lokalnom nivou, za stvaranje uslova za delovanje udruženja građana kao zainteresovanih strana u procesima odlučivanja, od najranijih faza pa do implementacije strateških i drugih dokumenata, propisa, politika, programa i planova.
Javnost u Republici Srbiji obično ne učestvuje u javnim raspravama, a razlog tome je što javnost uglavnom ne razume pozive koji podrazumevaju javni uvid ili učešće javnosti u raspravi, osim u konkretnim slučajevima kada su ugrožena svojinska prava. Kako sada stvari stoje, javnost se uključuje prekasno, t.j. kada su projekti već odobreni, a njihovo sprovođenje u toku. Dešavalo se da je bilo pokušaja da se ostvaruju prava preko organa vlasti koji nisu nadležni za zaštitu životne sredine u tim konkretnim slučajevima. Sa druge strane, javnost nekada učestvuje u (često ispolitizovanim) raspravama tokom kampanje koje se pokreću isključivo sa ciljem da se spreči sprovođenje nekog projekta u delo. Netolerancija, nespremnost na dijalog, nedovoljna stručnost da bi se obavljala sopstvena uloga i nepoverenje u institucije su očigledni.
Treba unaprediti načine da se olakša učešće i angažovanje javnosti, naročito kada je reč o pitanjima vezanim za klimatske promene.
Još uvek su nerazvijeni standardi učinka i kvaliteta učešća javnosti. Pokazatelji toga su čisto formalno učešće javnosti, činjenica da veliki deo civilnog društva ne učestvuje u konsultacijama, rezultati učešća javnosti se ne uzimaju u obzir prilikom donošenja konačnih odluka, nizak nivo transparentnosti u administrativnoj praksi koja je okrenuta građanima, a tiče se životne sredine i nedostatak ustaljenih mehanizama za obaveštavanje javnosti o donetim odlukama. Ankete na terenu pokazuju da građani ne veruju u tačnost podataka o životnoj sredini, a razloge za to je potrebno dalje analizirati.
Finansijska sredstva iz budžeta namenjena učešću javnosti su mala, naročito kada je reč o stalnoj finansijskoj potpori za analitički rad i ocenu stanja. Potrebno je uspostaviti precizne kriterijume za dodelu finansijskih sredstava koji bi bili u skladu sa ciljevima i indikatorima u oblasti zaštite životne sredine i obezbediti finansijska sredstva kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.
Učešće javnosti u pripremi zakona i propisa je ograničeno; iako postoje neki dokazi o učešću javnosti u ranim fazama izrade nacrta zakona, učešće javnosti u izradi nacrta podzakonskim akata je minimalno ili ne postoji. I dalje je javnost u nedovoljnoj meri konsultovana o sadržini i uticaju nacrta zakona.
Učešće javnosti u procedurama koje se primenjuju u proceni uticaja na životnu sredinu nije razvijeno zbog nepostojanja kriterijuma kojima se definiše pojam „udruženja”. Potrebno je zakonski uspostaviti kriterijume za kvalifikaciju udruženja za učešće u odlučivanju; nadležni organi moraju da se obavežu da obezbede učešće udruženja.
Što se tiče učešća javnosti u procedurama vezanim za proces procene uticaja na životnu sredinu, postoje otvorena pitanja o mogućnostima zloupotrebe procedure, poput ometanja donošenja odluka da bi se postigli drugi ciljeva, a postoji i nedostatak jasnog razumevanja narušavanja prava intelektualne svojine u slučajevima kada se zahteva pristup informacijama, naime, prilikom kopiranja dokumenata. Osim toga, postoje i problemi u koordinaciji aktivnosti usmerenih na dobijanje odobrenja za sprovođenje studije procene uticaja na životnu sredinu i obaveštavanju inspekcijskih službi o takvim procedurama. Istovremeno, preporučuje se da informisanje javnosti o pokretanju odgovarajućih procedura u vezi sa procenom uticaja na životnu sredinu mora podrazumevati i informisanje nadležnih administrativnih celina na čijoj teritoriji se projekat sprovodi o problemima na planu implementacije na svim nivoima (na nivou zajednica, opština, pokrajina, kao i na nacionalnom nivou). Sve navedeno zahteva detaljnu analizu; stoga primena i praćenje usvojenih zakona treba da budu bolji i efikasniji.
Učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima je uređeno Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Sprovođenje u delo odredaba koje se tiču procene uticaja na životnu sredinu i integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine nije moguće bez postojanja odgovarajućih članova u drugim sektorskim zakonima i podzakonskim aktima, kao što je Zakon o prostornom planiranju i izgradnji ili akta o graničnim vrednostima emisija u oblasti voda.
Procedure kojima se regulišu javni uvid, prezentacija i rasprava o studijama o proceni uticaja na životnu sredinu su navedene u odgovarajućim pravilnicima. Postoje takođe standardi i uputstva koji se odnose na kvalitet relevantnih informacija i procedure za kontrolu načina na koji se nadležni organi odnose prema mišljenju javnosti. Na dokumente koji se smatraju poslovnom, službenom ili državnom tajnom ne odnosi se obaveza stavljanja na raspolaganje javnosti, a time se ne sprečava objavljivanje podataka o emisijama, rizicima od udesa, rezultatima praćenja i inspekcijskom nadzoru.
Član 5. Arhuske konvencije se odnosi na prikupljanje i distribuciju informacija o životnoj sredini, a član 6. na učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima tokom priprema zakona i propisa. Primeri dobre prakse postoje u Češkoj Republici, Danskoj, Francuskoj, Slovačkoj i Velikoj Britaniji (videti odeljak B.7. koja sledi).
Odeljak B.7: E-portali i podrška učešću javnosti
Informacioni sistem sa podacima o procenama uticaja na životnu sredinu <eia.enviroportal.sk> (Slovačka Republika)
Ovaj sajt pod okriljem Ministarstva životne sredine Slovačke Republike sadrži kompleksan sistem informacija o proceni uticaja na životnu sredinu i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Javna rasprava o vrstama prirodnih staništa ibiljnim i životinjskim vrstama na područjima obuhvaćenim mrežom Natura 2000 <www.Borger.dk> (Danska)
Da bi se upravljalo biljnim i životinjskim vrstama i prirodnim staništima pomenutim u Direktivi EU o staništima, kao i da bi se omogućila njihova zaštita, važno je postojanje svesti da su deo mreže Natura 2000. Tokom javne rasprave koja je trajala mesec dana, dansko Ministarstvo životne sredine je predstavilo rezultate evidentiranja područja i zatražilo da se daju komentari i dodatne informacije. Rasprava je objavljena na sajtu Borger.dk, koji predstavlja zajedničku platformu za elektronski dijalog između vlasti i građana u Danskoj.
LEGESE <www.legese.org> (Velika Britanija Češka Republika, Francuska)
LEGESE je projekat elektronskog učešća u aktivnostima kojim je testirana nova usluga kojom se podstiče jednostavna komunikacija i razmena informacija radi efikasnog učešća javnosti u fazi primene zakona, čije je donošenje inicirala Evropska unija, na lokalnom i regionalnom nivou. LEGESE je tačka sa koje se na jednom mestu može pristupiti informacijama. Ona omogućava lakše razumevanje obimnog korpusa zakona koji važe u EU, a na osnovu kojih su nastali i usvojeni mnogi zakoni koji se primenjuju na regionalnom nivou i nacionalnom nivou širom Evrope.
Izvor: sajt Regionalnog centra za životnu sredinu (REC):: http://www.rec.org
Pre upućivanja zahteva za dobijanje saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni, organ nadležan za pripremu plana i programa obezbeđuje učešće javnosti u razmatranju izveštaja o strateškoj proceni (član 19. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu). Javnost razmatra izveštaj u okviru izlaganja plana i programa na javni uvid i održavanja javne rasprave, ako zakonom nije drukčije određeno. Organ nadležan za pripremu plana i programa obaveštava javnost o načinu i rokovima uvida u sadržinu izveštaja i dostavljanje mišljenja, kao i vremenu i mestu održavanja javne rasprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak donošenja plana i programa. Organ nadležan za pripremu plana i programa (pod tim se podrazumevaju i prekogranične aktivnosti) izrađuje izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti (član 20. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu) koji sadrži sva mišljenja. Izveštaj iz stava 1. ovog člana izrađuje se u roku od 30 dana od dana završetka javne rasprave i sadrži obrazloženje o svim prihvaćenim ili neprihvaćenim mišljenjima.
Primeri praktičnog uključivanja javnosti u pripremu zakona su retki, a ta praksa se ne primenjuje u procesu pripreme propisa i podzakonskih akata.
Odeljak B.8: Učešće javnosti u izradi i usvajanju zakona u Republici Srbiji
Dobar primer učešća javnosti u procesu donošenja odluka je viđen prilikom izrade nacrta Zakona o zaštiti životne sredine 2003. godine, kada su održane sveobuhvatne rasprave u skoro 40 gradova, uključujući: Čačak, Užice, Šabac, Valjevo, Pirot, Niš, Zrenjanin, Novi Sad, Sombor, Suboticu i Sremsku Mitrovicu. Na ovaj primer je ukazano na prvom sastanku zemalja potpisnica Arhuske konvencije.[?]
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije, nakon usvajanja zakonskih akata koje nalaže Arhuska konvencija (ukupno 14), postavlja informacije na svoj sajt i otvoreno je za komentare i predloge javnosti.
4. Pravo na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine
► NAJVAŽNIJI NALAZI
1. Malo je verovatno da će odgovarajući sistem ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u nacionalnom sistemu zakona koji se tiču životne sredine biti uspostavljen bez preciznih i usklađenih definicija „javnosti”, „zainteresovane javnosti”, „informacija koje se tiču životne sredine” i drugih relevantnih definicija.
2. Postupak preliminarnog preispitivanja u slučajevima vezanim za učešće javnosti je uveden u prvoj i drugoj fazi postupka procene uticaja na životnu sredinu. Postupak preliminarnog preispitivanja nije dozvoljen u slučajevima kada se radi o konačnim odlukama o dozvolama za obavljanje procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja na životnu sredinu i integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine; umesto toga se predviđa pokretanje upravnog spora.
3. U zakonima Republike Srbije o životnoj sredini ne postoje odredbe kojima se uređuje pravo na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom kada je reč o odlukama u domenu zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti, nejonizujućeg zračenja, zaštite vazduha, zaštite prirode, zaštite od buke u životnoj sredini, održivog korišćenja ribljeg fonda, upravljanja otpadom, ambalaže i ambalažnog otpada i zaštite voda, planiranja i upravljanja vodama.
4. Međutim, u većini slučajeva, izgleda da se adekvatna rešenja nalaze u drugim zakonima kojima se regulišu izvesna osnovna pitanja pravnog sistema. Ti zakoni su usvojeni pre potvrđivanja Arhuske konvencije u Republici Srbiji, a za njihove odredbe se može reći da su, bez obzira na to, sasvim zadovoljavajuće.
5. Organi nadležni za pitanja i zahteve koji čine treći stub Arhuske konvencije postoje ne samo na državnom, već i na opštinskom, gradskom i pokrajinskom nivou. Za pokrajinske organe važi isti zakonski okvir kao za organe na nacionalnom nivou. Veoma je poželjno sprovesti istraživanje sa ciljem da se izvrši ocena tog zajedničkog zakonskog okvira i da se on primeni na različitim nivoima državne vlasti.
► Ocena prava na pravnu zaštitu
Članom 9. Arhuske konvencije je regulisano pravo na pravnu zaštitu životne sredine. Postoji potreba za odgovarajućim mehanizmom kojim se garantuje da su prava data u okviru drugih stubova konvencije inkorporirana u nacionalne zakone koji se odnose na životnu sredinu, kao što su:
postupci za preispitivanje odluka u vezi sa zahtevom za dobijanje informacija;
postupci za preispitivanje u vezi sa učešćem javnosti;
postupci za javno preispitivanje postupaka i propusta fizičkih i pravnih lica ili državnih vlasti;
minimum standarda koji se odnose na postupke ostvarivanja prava na pravnu zaštitu, odluke i pravne lekove; i
olakšavanje efikasnog ostvarivanja prava na pravnu zaštitu uz pomoć informacija o dostupnosti upravnih i sudskih postupaka preispitivanja i uspostavljanje odgovarajućih mehanizama pružanja pomoći za uklanjanje ili smanjenje finansijskih i drugih prepreka vezanih za pravo na pravnu zaštitu.
U Tabeli B.7 se pokazuje usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije koje se tiču prava na pravnu zaštitu.
Tabela B.7: Usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije koje se tiču prava na pravnu zaštitu
Član Arhuske konvencije Odredbe Arhuske konvencije(parafrazirane: videti doslovni tekst u Aneksu) Usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije (videti Aneks u kome se nalaze detaljna objašnjenja i reference koje se odnose na članove) 9. Pravo na pravnu zaštitu 9.1 1. Zahtevi u pogledu postupaka za preispitivanje odluka u vezi sa zahtevom za dobijanje informacija iz člana 4, kao što su:• preispitivanje pred sudom ili nekim drugim nezavisnim i nepristrasnim telom;• jeftina, ubrzana procedura ponovnog razmatranja ili proceduralnog preispitivanja;• aktivna legitimacija za pokretanje postupka• obavezujuće konačne odluke; i• pismeno obrazloženje donetih odluka. Delimično – Da u ZZŽS, ZPUŽS, ZISKZŽS. Ne za SPUŽS.Postoje samo nedovoljne odredbe u propisima koji se tiču buke i odnose se na predstavljanje strateških karata buke. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je jedini zakon koji bi se mogao primeniti u drugim slučajevima. 9.2 2. Zahtevi u pogledu postupaka za preispitivanje odluka u vezi sa učešćem javnosti po članu 6. i drugim relevantnim odredbama konvencije uključujući:• postupak preispitivanja pred sudom i/ili drugim nezavisnim i nepristrasnim telom;• mogućnost preliminarnog preispitivanja od strane nekog upravnog organa i• stalni zahtevi koji se nalaze u postojećim nacionalnim zakonima Delimično – Da u ZZŽS, ZPUŽS, ZISKZŽS. Ne, zbog toga što su pravna i fizička lica ili državni organi izostavljeni kada je reč o nacionalnom zakonu koji se odnosi na životnu sredinu.Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku se primenjuju na sva proceduralna pitanja koja nisu uređena posebnim upravnim postupcima (uređena su, na primer, u ZPUŽS, ZISKZŽS i SPUŽS).U ZPUŽS su obuhvaćene prve dve faze PUŽS; nije moguće podneti žalbu na prvostepeno rešenje upravnog suda. Status udruženja koje se bave životnom sredinom treba da bude jasno uređen Zakonom o udruženjima. Status udruženja je definisan u nekoliko zakona, na primer u zakonima o PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS, ali ne i konkretno u Zakonu o udruženjima (2009). 9.3 3. Zahtevi u pogledu postupaka kojima se osporavaju činjenje ili propusti fizičkih lica ili organa javne vlasti, u suprotnosti sa odredbama njihovog nacionalnog zakonodavstva, kojim se uređuje oblast životne sredine. To se odnosi na• upravne postupke; i• postupke preispitivanja pred sudom Delimično – Ne što se tiče zakona iz oblasti životne sredine. Takođe, u mnogim slučajevima, nedostaju odgovarajući postupci ili oni nisu u dovoljnoj meri uređeni. Ne postoje upravni postupci za slučaj industrijskih udesa, mada svako može da podnese zahtev za nadoknadu štete. 9.4 4. Zahtevi u pogledu minimuma standarda koji se primenjuju na postupke, odluke i pravne lekove kojima se ostvaruje pravo na pravnu zaštitu uključuje i sledeće:• odgovarajuće i efikasne pravne lekove i sudske privremene mere;• poštenje;• pravičnost;• blagovremenost;• pravilo da troškovi ne smeju biti previsoki i time otežavati primenu standarda; • donošenje odluka u pisanoj formi i • činjenje donetih odluka dostupnim javnosti Ne – Takve odredbe ne postoje u zakonima koji se tiču životne sredine, ali postoje u drugim zakonima. Potrebno je sprovesti dodatne analize troškova u postupcima za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu. 9.5 5. Od Strana konvencije se zahteva da olakšaju efikasno ostvarivanje prava na pravnu zaštitu. To podrazumeva obezbeđivanje:• pristupa informacijama o upravnim i sudskim postupcima preispitivanja; i• odgovarajućih mehanizama za pružanje pomoći koji bi uklonili ili umanjili finansijske i druge prepreke ostvarivanju prava na pravnu zaštitu. Ne – Podrška koju državni organi nadležni za životnu sredinu pružaju udruženjima i visokoškolskim inicijativama je izrazito slaba.
Mogućnosti za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu, u skladu sa odredbama Arhuske konvencije i u slučajevima koji se odnose na učešće javnosti (član 9. stav 2) u Republici Srbiji su prilično skromne. Ta oblast se tretira samo u zakonima kojima se uređuju PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS, a nedovoljno je prisutna u Zakonu o zaštiti prirode (što se tiče zaštićenih područja) i u Zakonu o zaštiti životne sredine (po pitanju zaštite od hemijskih udesa).
Postupak preliminarnog preispitivanja koji se odnosi na slučajeve učešća javnosti uveden je u prvoj i drugoj fazi postupka procedure procene uticaja na životnu sredinu. Postupak preispitivanja treba tek da bude dozvoljen kada su u pitanju konačne odluke o davanju saglasnosti na SPUŽS. Postupak preispitivanja odluke o davanju integrisane dozvole (ISKZŽS) može biti pokrenut isključivo kao upravni spor. Mogućnosti pokretanja postupka preliminarnog preispitivanja su uređene Zakonom o opštem upravnom postupku. Ako neki određen zakon zabranjuje takvo preispitivanje (t.j. podnošenje žalbe na prvostepenu odluku organa uprave), on mora sadržati odredbu kojom se garantuje mogućnost pokretanja upravnog spora radi osporavanja te odluke.
Odredbe koje se tiču prava na pravnu zaštitu u skladu sa zahtevima Arhuske konvencije nisu ugrađene u zakone Republike Srbije o zaštiti od zračenja i nuklearnoj sigurnosti, nejonizujućem zračenju, zaštiti vazduha, zaštiti prirode, zaštiti od buke u životnoj sredini, održivom korišćenju ribljeg fonda, upravljanju otpadom, ambalaži i ambalažnom otpadu i zaštiti voda, planiranju i upravljanja vodama.
Izgleda da se u većini slučajeva zadovoljavajuća rešenja nalaze u drugim zakonima kojima se uređuju neka od osnovnih pitanja pravnog sistema. Ti zakoni su usvojeni pre potvrđivanja Arhuske konvencije u Republici Srbiji, a za njihove odredbe se može reći da su, bez obzira na to, sasvim zadovoljavajuće. To ukazuje da u nekim aspektima važnim za primenu konvencije, zakonodavna tradicija u Republici Srbiji ostavlja više nego dovoljno prostora da se unaprede sasvim zadovoljavajući zakoni kojima su regulisana osnovna pitanja. Čini se da trenutna tendencija u razvoju propisa potkrepljuje ovu opservaciju, bar kad je reč o zakonima poput Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja o kojima je reč u nastavku.
Zakon o opštem upravnom postupku
Odredbe ovog zakona se primenjuju na sva pitanja vezana za postupanje koja nisu uređena zakonskim rešenjima koja se odnose na posebne upravne postupke, kao što su procedure za donošenje odluka u vezi sa PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS i seveso postrojenjima. Za neke od načela na kojima se zasniva Zakon o opštem upravnom postupku (a shodno tome i više konkretnih odredaba) može se reći da su u potpunosti ili uglavnom u skladu sa zahtevom sadržanim u Arhuskoj konvenciji da treba da postoji mogućnost pokretanja jeftinih i ubrzanih postupaka preispitivanja pre pribegavanja sudskim postupcima pri izjavljivanju žalbi na prvostepene odluke, koje se ponekad moraju donositi kao drugostepene ili konačne upravne odluke. Upravni sud odlučuje o sudskim troškovima.
Terminologija koja se odnosi na to ko ima pravo da uzme učešća u tim postupcima se može smatrati usklađenom sa definicijom „javnosti” datoj u Arhuskoj konvenciji i definicijama koje se nalaze u nekoliko zakona koji se tiču životne sredine. Treba imati u vidu da su termini „javnost” i „zainteresovana javnost”, u meri u kojoj su u skladu sa Arhuskom konvencijom, validni samo u izolovanom kontekstu pomenutih zakona. U nacionalnom pravnom sistemu nema doslednosti u upotrebi ove posebne terminologije (videti odeljak 4).
Zakon o slobodnom pristupu informacijama
Cilj ovog zakona je da se obezbedi pravo javnosti da zna i da se uspostavi sloboda, demokratski poredak i otvoreno društvo. Ovim zakonom se obezbeđuje ostvarivanje prava na pristup informacijama u posedu državnih organa koje se odnose na ugrožavanje, odnosno, zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. Njime se obezbeđuje osnov za dalji napredak ka punoj usaglašenosti sa Arhuskom konvencijom, ali je za sada taj cilj samo delimično ispunjen.
Prava garantovana ovim zakonom važe za svakoga pod jednakim uslovima, ali su u ovom slučaju ograničena samo na ono što se u Arhuskoj konvenciji naziva „informacijama o zdravlju i bezbednosti”, a pravo javnosti da zna postoji uvek kada se radi o informacijama koje se odnose na ugrožavanje zdravlja stanovništva i životne sredine (član 4). Takođe, „javnost” i „zainteresovana javnost” imaju pravo da se obrate Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da zatraže pristup željenim informacijama. Pravo na pravnu zaštitu se, u tim slučajevima, ostvaruje samo preko poverenika.
Ove zakonske odredbe nisu u potpunosti u skladu sa Arhuskom konvencijom i ostavljaju mogućnost da državni organi prilično proizvoljno odbijaju zahteve za dobijanje informacija. U odredbama Arhuske konvencije se zahteva podrška za stvaranje uslova povoljnih za ostvarivanje prava javnosti na pravnu zaštitu.
5. Ocena ukupne zakonske podrške za primenu Arhuske konvencije
► NAJVAŽNIJI NALAZI
1. Najmanje 17 zakona koji se tiču zaštite životne sredine su usvojeni u periodu od 2004. do oktobra 2010. godine. Prva grupa tih zakona (t.j. ZZŠS, ZPUŽS, ZSPUŽS i ZISKZŽS, usvojeni 2004. godine) u velikoj meri je usklađena sa zahtevima Arhuske konvencije.
2. Drugi grupa zakona (t.j. ZUP, ZIDZZŽS, ZIDZPUŽS, ZZOKRF, ZZBŽS, ZZNZ, ZZJZNS, ZAAO, ZUO ZZP, ZV, svi usvojeni 2009. godine, osim ZV koji je usvojen 2010. godine), čiji su nacrti pripremani, odnosno, koji su usvajani većinom paralelno sa potvrđivanjem Arhuske konvencije, su zakoni koji su većinom u saglasnosti sa Arhuskom konvencijom, ali ima i zakona koji nisu u saglasnosti sa zahtevima Arhuske konvencije.
► Ocena usklađenosti zakona
U Republici Srbiji ne postoji poseban zakon kojim se uređuje primena Arhuske konvencije, niti postoji zakonski osnov kojim se u Republici Srbiji obezbeđuju uslovi neophodni za usklađivanje sa zahtevima konvencije. Nekoliko zakona koji se tiču životne sredine, od kojih su neki „horizontalni zakoni” kojima se uređuju međuresorna pitanja, a drugi „sektorski”, usvojeni su u periodu od 2004. do 2010. godine. Tu nisu ubrojani zakoni koji su stupili na snagu 2010. godine, kojima su menjani i dopunjavani zakoni koji se odnose na životnu sredinu usvojeni 2009. godine. Prva grupa zakona (2004) (t.j. ZZŠS, ZPUŽS, ZSPUŽS i ZISKZŽS) su u velikoj meri usklađeni sa zahtevima Arhuske konvencije, iako ne u podjednakoj meri (detalji prednosti i mane svakog od navedenih zakona se u širokom crtama izlažu u tekstu ovog dokumenta). Iznenađujuće je, međutim, da je ta grupa zakona, po svemu sudeći bolje usklađena sa zahtevima Arhuske konvencije nego druga grupa zakon usvojena 2009. i 2010. godine (ZZJZNS, ZZNZ, ZZBŽS, ZZOKRF, ZUO, ZV). Ovo je pre svega zbog brzine donošenja zakona iz 2009. godine
Cilj ove ocene nije istraživanje razloga ovih značajnih propusta. Umesto toga, napori su usmereni na što precizniju procenu raskoraka između trenutnog i željenog stanja, kao i na formulisanje predloga kako da se situacija promeni i da se zakoni usmere ka potpunoj usklađenosti sa Arhuskom konvencijom.
Ova procena je rađena tako da omogući precizan kritički uvid u zakonski okvir u domenu životne sredine u Republici Srbiji, koji je postojao na dan 1. oktobra, 2010. godine, odnosno u usklađenost svih zakona koji su taj okvir činili sa sva tri stuba Arhuske konvencije. Sedamnaest zakona koji su koncipirani kao zakoni specijalizovani za životnu sredinu se analiziraju u ovom kontekstu, a dva iz te grupe su izmene i dopune zakona koji su prethodno usvojeni. Relevantni elementi još četiri zakona, kojima se podržava primena zakona o životnoj sredini, takođe se ovde analiziraju (Spisak analiziranih zakona videti u Tabeli B.2).
Kriterijumi selekcije za analizu usklađenosti zakona u Republici Srbiji sa zahtevima Arhuske konvencije
U ovom odeljku se analizira pet glavnih kriterijuma, a detalji o njima slede.
1. Zakoni koji se analiziraju su „zakoni koji se tiču životne sredine”. Glavni kriterijum za određivanje da se zakon odnosi na životnu sredinu je pretpostavka da je izvorna namera zakonodavca bila da se izvrši transpozicija odgovarajućih elemenata Community Acquis-a u pravni sistem Republike Srbije.
2. Podzakonski propisi nisu uključeni. Nakon usvajanja zakona koji se tiču zaštite životne sredine, usvojen je i veliki broj podzakonskih akata. Njima se ne posvećuje pažnja u ovom kontekstu, bez obzira na to što se, u nekim slučajevima, odnose na oblast obuhvaćenu primenom Arhuske konvencije.
Podzakonski propisi koje su doneli organi izvršne vlasti u Republici Srbiji, kojima se uređuju pitanja iz oblasti životne sredine, spadaju u propise kojima se obezbeđuje ostvarivanje ljudskih i građanskih prava u zemlji. Razlog tome je priroda Arhuske konvencije, međunarodnog pravnog instrumenta koji povezuje zaštitu životne sredine sa ljudskim pravima. Gap analiza ove grupe propisa bi svakako zahtevala mnogo širi pristup, a početna tačka bi bila ispitivanje funkcionisanja principa vladavine prava u pravnom sistemu Republike Srbije. To bi potom zahtevalo sveobuhvatno i detaljno preispitivanje i procenu odnosa između parlamentarne i izvršne vlasti, u smislu obima njihovih zakonodavnih nadležnosti. Izgleda da su ova ustavna pitanja, kao i pravna pitanja s tim u vezi osnovni elementi praktične primene i razvoja ustavnog i zakonskog sistema u Republici Srbiji i na njih treba ukazivati imajući pritom u vidu mnogo širu perspektivu od ispitivanja usklađenosti sa jednim međunarodnim ugovorom ili ispitivanja uređenosti tih pitanja u samo jednom određenom sektoru, u ovom slučaju sektora životne sredine.
3. Analiziraju se neki povezani zakoni kojima se ne uređuje oblast životne sredine. U takve zakone spadaju: Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o sudovima, Zakon o upravnim sporovima. Drugi povezani zakoni (na primer, propisi o prostornom planiranju na koje se naslanja postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu, uređen ZSPUŽS) nisu analizirani. Isto važi i za više drugih propisa, kao što su zakon o šumarstvu i zakoni koji se tiču rudarstva i infrastrukture, kao i za izvršne propise, usvojene kasnije radi sprovođenja tih zakona.
4. Građanskopravni lekovi i većina krivičnopravnih odredaba nisu obrađeni u delu u kome se tiču životne sredine. Detalji koji se odnose na novčane kazne sadržane u zakonima o životnoj sredini koji se analiziraju, razmatraju se u minimalnom obimu, samo da se pokaže u kojim situacijama su potrebne zakonske sankcije. Osim toga, za neke od predviđenih kazni se može reći da su u skladu sa odredbama Arhuske konvencije.
5. Zakoni koji su predmet ocene su zakoni koji su usvojeni pre 1. oktobra 2010. godine. Treba nastojati da propisi koji se donesu nakon tog datuma, budu usklađeni sa odredbama Arhuske konvencije.
Gap analiza u domenu prava na pravnu zaštitu, u slučajevima koji se odnose na učešće javnosti (u skladu sa stavom 2. člana 9. Arhuske konvencije) ukazuje na činjenicu da neki zakoni sadrže odredbe o učešću javnosti, naročito zakoni kojima se uređuju PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS i zaštićena područja u prirodi (procedure propisane u poslednjem pomenutom zakonu imaju izvesne sličnosti sa postupkom procene uticaja na životnu sredinu). Postupak preispitivanja predviđen konvencijom (član 9. stav 2. tačka 1) je dozvoljen u ranijim fazama procedure PUŽS (čl. 11. i 15), ali se ne dozvoljava pokretanje preispitivanja saglasnosti na studiju o PUŽS. Prvostepena odluka o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu je konačna i protiv nje je moguće pokrenuti upravni spor (član 26). Postupak preispitivanja se ne dozvoljava ni protiv odluke o davanju integrisane dozvole (ISKZŽS), ali se protiv te odluke takođe može pokrenuti upravni spor (član 15. stav 7). U slučaju strateške procene uticaja (SPUŽS) zakonom se ne predviđa ni postupak preispitivanja prvostepene odluke, niti je utvrđeno pravo na pravnu zaštitu u vidu pokretanja upravnog spora.
Zakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe kojima se deklarativno omogućava učešće javnosti (čl. 7. i 9, osnovno načelo 10), ali te odredbe nemaju naročitog značaja, s obzirom na to kakva je zapravo pravna priroda tog zakona. Većina odredaba ZZŽS su formulisane tako da su važeće isključivo u okvirima tog konkretnog zakona. Na primer, svi termini i definicije važe samo u konkretnom kontekstu ZZŽS. U stvari, „učešće javnosti” (i shodno tome, sve definicije i pravni instituti) moraju biti detaljno uređeni „sektorskim” zakonima. Brojne odredbe ZZŽS postoje paralelno sa takvim „sektorskim” zakonskim odredbama i ne mogu se primenjivati: one imaju smisla i mogu se primenjivati samo kada je reč o seveso postrojenjima (t.j. kada je uspostavljena veza između ZZŽS i PUŽS); te odredbe imaju smisla i mogu biti primenljive samo na seveso postrojenja u vezi sa članom 60a po pitanju procedure javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o Izveštaju o bezbednosti i moraju biti identične odgovarajućim odredbama kojima se uređuju ti elementi postupka PUŽS (član 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine). Formulacija te odredbe nije jasna jer ne postoji jasan pravni osnov kojim se određuje da li je dozvoljeno podnošenje zahteva za preispitivanje ili pokretanje tužbe kojom se osporava saglasnost ministarstva na Izveštaj o bezbednosti. Iznenađujuće je da je za planove svih operatera za zaštitu od udesa u seveso postrojenjima potrebna saglasnost ministarstva-samo za postrojenja višeg reda, a da su operateri dužni samo da pružaju informacije o merama bezbednosti i postupcima u slučaju hemijskog udesa koje su sadržani u planu. Te informacije moraju biti pružene pravnim licima i državnim institucijama, kao i fizičkim licima koja mogu biti ugrožena. Međutim, zakonom se ne zahteva učešće javnosti u donošenju tog plana niti su predviđene novčane kazne ako se te informacije iz plana ne učine dostupnim javnosti na način utvrđen zakonom.
Takozvanim „sektorskim zakonima” se ne obezbeđuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu kada je reč o odlukama koje se tiču zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti, osim kada je podneta tužba, u slučajevima kada je došlo do povrede (član 75. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti).
Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja se ne obezbeđuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu. U tom zakonu (član 3. načelo 3), kaže se da su podaci o nejonizujućim zračenjima dostupni javnosti i preporučuje se informisanje stanovništva o uticaju nejonizujućeg zračenja na zdravlje, merama zaštite i stepenu izloženosti. Međutim, ne uspostavljaju se mere za sprovođenje svega pomenutog, niti pak kazne za nadležne organe koji ne sprovode te mere.
Ostvarivanje prava na pravnu zaštitu koje se tiče informisanja je dozvoljeno Zakonom o hemikalijama (član 85. stav 7). Nije dozvoljeno ulaganje žalbi na odluke ministarstva, ali je moguće pokretanje upravnog spora. U Zakonu o biocidnim proizvodima se primenjuje isti pristup. Odgovarajuće odredbe koje se odnose na poverljivost podataka se nalaze u oba ova zakona (član 84, odnosno 47).
Zakonom o zaštiti vazduha nije predviđeno učešće javnosti u proceduri usvajanja strategije zaštite vazduha niti sankcije za kršenje ili ignorisanje odredaba kojima se definišu obaveze državnih organa (čl. 65. i 66). Tim zakonom se ne obezbeđuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom.
Zakon o zaštiti prirode (ZZP) sadrži nekoliko odredaba o učešću javnosti i pravu javnosti da zna. Međutim, objektivno govoreći, on ne sadrži odredbe kojima se garantuje pravo na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom.
Veoma važna odredba koja se tiče mera za zaštitu prirode je „obaveštavanje javnosti o stanju prirode i učestvovanje javnosti u odlučivanju o zaštiti prirode” (član 7. stav 10). Međutim, jednom odredbom se obavezuju lokalni organi, organi autonomne pokrajine, kao i državni organi, Zavod za zaštitu prirode i druga tela da javnosti pruže podatke u vezi sa zaštitom prirode, osim ako se posebnim zakonom ili propisima ne nalaže tajnost takvih podataka (član 115. stav 1).
Pravo javnosti na učešće u izradi propisa, odnosno, akata o proglašavanju zaštićenih prirodnih dobara, planova upravljanja zaštićenim prirodnim područjima i planova korišćenja prirodnih vrednosti, navodi se u članu 116. ZZP. Učešće javnosti se može postići isključivo u skladu sa ovim zakonom. Članom 43. ZZP se obezbeđuje učešće javnosti u usvajanju studije o zaštićenom prirodnom dobru sa kartografskom dokumentacijom; tu spadaju javni uvid, javne prezentacije i javne rasprave i objavljivanje njihovih ishoda. Ne postoje odredbe koje se tiču dužnosti nadležnih organa da uzmu u obzir mišljenje javnosti, niti da garantuju postupak preispitivanja u vezi sa ostvarivanjem prava na pravnu zaštitu.
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini sadrži nedovoljne odredbe kojima se ovlašćuju ministri nadležni za zaštitu životne sredine i transport da zajedno urede način na koji strateške karte buke treba prezentovani javnosti (član 7). Ministar nadležan za zaštitu životne sredine je takođe ovlašćen da uredi metodologiju za izradu akcionih planova za zaštitu od buke u životnoj sredini (član 22. stav 2), koji moraju da sadrže rezultate učešća javnosti u postupku pripreme plana (član 22. stav 1. tačka 9). Zakon ne sadrži odredbe koje se tiču ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom.
Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda ne sadrži odredbe relevantne za ovu ocenu.
Zakon o otpadu i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu ne sadrže odredbe kojima se garantuje pravo na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom.
Zakon o vodama ne sadrži relevantne odredbe koje se tiču dostupnosti informacija i učešća javnosti. Uprkos vidljivom pokušaju da se izvrši transpozicija Okvirne direktive Evropske unije o vodama u pravni sistem Republike Srbije, u tom zakonu se ne koriste sugestije Zajedničke strategija implementacije (ZSI) Okvirne direktive o vodama o učešću javnosti u donošenju odluka, niti se garantuje pravo na pravnu zaštitu.
Gap analiza pokazuje da 17 zakona Republike Srbije koji se ovde razmatraju obično ne sadrže odredbe kojima su obuhvaćena izvesna pitanja izneta u Arhuskoj konvenciji. U većini slučajeva, adekvatna rešenja se nalaze u drugim osnovnim zakonima usvojenim pre potvrđivanja Arhuske konvencije u Republici Srbiji. Činjenica da te odredbe izgledaju u potpunosti zadovoljavajuće ukazuje na to da je zakonodavna tradicija u Republici Srbiji već bila okrenuta ka ispunjavanju zahteva navedenih u konvenciji i to ostavlja dovoljno prostora da se oni pretoče u zadovoljavajuće tekstove zakonskih normi. Aktuelni trendovi zakonodavnih aktivnosti takođe potkrepljuju ovu tvrdnju.
Ovi postojeći zakoni se analiziraju u meri u kojoj su njihove odredbe relevantne i povezane sa odredbama zakona koji se tiču životne sredine koji se ovde razmatraju.
U nastavku se pažnja posvećuje Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01; i „Službeni glasnik RS”, broj 30/10). Svi zakoni kojima se uređuju pitanja životne sredine u Republici Srbiji oslanjaju se u primeni na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Elementi posebnih upravnih postupaka uspostavljeni su za donošenje odluka o proceni uticaja na životnu sredinu (Zakon o PUŽS), strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (SPUŽS), izdavanju integrisane dozvole (Zakon o ISKZŽS) i usvajanje izvesnih odluka koje se tiču zaštite prirode. Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku će se primenjivati na sva proceduralna pitanja koja nisu uređena zakonima iz oblasti životne sredine.
Po Zakonu o opštem upravnom postupku dužni su da postupaju državni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke (član 1). Odredbe drugih zakona kojima se, zbog specifične prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima (kao što je očuvanje životne sredine), propisuju neophodna odstupanja od pravila opšteg upravnog postupka, moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima utvrđenim ovim zakonom (član 3). Nekoliko zakona iz oblasti životne sredine (ZPUŽS, ZSPUŽS i ZISKZŽS, Zakon o zaštiti prirode, itd.) propisuju posebne upravne postupke, recimo, u vezi sa dostupnošću informacija ili učešćem javnosti. Oni odstupaju od opšteg upravnog postupka kada se radi o ostvarivanju prava na pravnu zaštitu, kao što je pokretanje upravnog spora.
Neka od načela na kojima se zasniva Zakon o opštem upravnom postupku, a shodno tome i niz konkretnih odredaba se mogu smatrati u velikoj meri usklađenim sa odredbama Arhuske konvencije koje nalažu zakonski određene ubrzane i jeftine procedure ponovnog razmatranja prvostepenih odluka pre nego što se pokrene sudski postupak. Tim načelima se:
nadležnim organima nalažu sledeće obaveze: organi su dužni da strankama, tokom upravnog postupka, omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i interese, kao i da pritom štite javni interes (Načelo zaštite prava građana i zaštite javnog interesa, član 6. stav 1); i da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka (Načelo efikasnosti, član 7);
obezbeđuje da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu uvek može podneti žalba, osim kada je to izričito zabranjeno zakonom, a u tom slučaju zaštita prava i pravnih interesa mora biti obezbeđena na drugi način (Načelo dvostepenosti u rešavanju, član 12. stav 2); samo zakonom se može propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije dopuštena (član 12. stav 2);[?]
nalaže da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku (Načelo ekonomičnosti postupka, član 14);
obavezuje nadležni organ da u najvećoj mogućoj meri obavesti stranke o njihovim zakonskim pravima i interesima (Načelo pružanja pomoći stranci u postupku, član 15).
Zakonom o opštem upravnom postupku se garantuje da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice, kao i grupa lica koji nemaju svojstvo pravnog lica, kao i stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se rešava u postupku (član 40). Za ovu odredbu se može reći da je u skladu sa definicijom „javnosti” datoj u Arhuskoj konvenciji, kao i sa odgovarajućim definicijama u nekoliko zakona iz oblasti životne sredine. Nije zgoreg ponoviti da termine „javnost” i „zainteresovana javnost”, onako kako su formulisani u zakonima Republike Srbije koji se tiču životne sredine, treba tumačiti samo u skladu sa kontekstom u kome se upotrebljavaju u svakom od zakona, a ne striktno u skladu sa definicijama iz Arhuske konvencije; nedostaju prave definicije tih termina koje bi se dosledno primenjivale u celokupnom pravnom poretku u Republici Srbiji. Članom 70. se ustanovljava pravo stranaka da razgledaju spise predmeta i da o svom trošku prepišu, odnosno fotokopiraju potrebne spise. Treba pomenuti još neke relevantne odredbe: član 110 (oslobođenje od plaćanja troškova), član 196. st. 2 i 3 (oblik i sastavni delovi rešenja), član 196, st. 2. i 3. (pravilo da svako rešenje mora imati pismeno obrazloženje), član 200. (uputstvo o pravnom sredstvu), član 236. (žalba kad prvostepeno rešenje nije doneseno) i član 264. stav 3. (sprovođenje izvršenja po službenoj dužnosti kad to nalaže javni interes ili po predlogu stranke).
Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) se ustanovljava opšti okvir za transparentnost rada organa javne vlasti i garantuje se pravo javnosti da zna, koji su uslovi od ključne važnosti za ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva (član 1. stav 1). Ovim zakonom se „informacija od javnog značaja” definiše kao „informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na izvor informacije, nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.), datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije” (član 2. stav 2). „Organ javne vlasti” je „državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja” (član 3). Interes javnosti da zna je uvek opravdan kada se informacije kojima raspolaže organ vlasti „odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine” (član 4). Prava garantovana ovim zakonom pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili rasu, veroispovest, nacionalnu i etničku pripadnost ili pol (član 6).
Prava garantovana ovim zakonom se mogu podvrgnuti ograničenjima ako se proceni da je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili drugim zakonima koji važe u državi (član 8). Ako informacije treba učiniti dostupnim javnosti, organ vlasti će objaviti detalje o izvoru i nosaču informacije (član 10). Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja. Pod zloupotrebom se, između ostalog, podrazumeva nerazumno traženje, često traženje informacija, kada se ponavlja zahtev za već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija (član 13). Tražioci informacija ne moraju navesti razloge za podnošenje zahteva za dobijanje informacija (član 15. stav 4). Ako se zahtev odnosi na informaciju koja je od značaja za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora obavestiti tražioca o posedovanju te informacije, odnosno, izdati mu kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva (član 16. stav 2). Ako organ vlasti ne odgovori na zahtev, tražilac može uložiti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (član 16. stav 4). Od obaveze plaćanja naknade za kopiranje dokumenata oslobođena su sva lica kada se tražene informacije odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.
Zaštita prava na pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom podrazumeva mogućnost podnošenja žalbe povereniku zbog postupaka ili propusta organa vlasti koji se tiču posedovanja informacija od javnog značaja ili pokretanje upravnog spora (član 22. stav 2) zbog postupaka ili propusta vrhovnih organa vlasti (na primer, Narodne skupštine, Vlade, Vrhovnog kasacionog suda, predsednika Republike). Protiv rešenja Poverenika može se pokrenuti upravni spor (član 27).
Prema ovom zakonu, pravo na pravnu zaštitu se odnosi samo na slučajeve kada se informacije o kojima je reč odnose na zdravlje i životnu sredinu, što je mnogo uža definicija nego ona koja je data u Arhuskoj konvenciji. U stvari, pravna definicija u zakonu sadrži deo podstava (c) konvencije o pravu na pravnu zaštitu koji se tiče: „stanja zdravlja i bezbednosti ljudi, uslova života ljudi, […] ukoliko na njih utiče ili može da utiče stanje elemenata životne sredine ili ukoliko na njih deluju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi gorenavedeni podstav b)”. U svakom slučaju, za ovaj zakon nesumnjivo bi bilo od koristi da u njemu postoji definicija „životne sredine”.
Osim toga, odredbe ZSPIJZ koje se odnose na ograničenja pristupa informacijama nisu ni blizu precizne kao one iz člana 4. Arhuske konvencije. Prema zakonu, osnov za ograničavanje pristupa postoji „ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu” (član 8. stav 1). Ova odredba daje mogućnost organima javne vlasti da lako i proizvoljno odbijaju da omoguće pristup informacijama. Zato je jasno da su potrebne precizne definicije u skladu sa Arhuskom konvencijom da bi se predupredila zloupotreba od strane državnih organa i garantovali uslovi koji će unaprediti ostvarivanje prava javnosti na pravnu zaštitu. Zadovoljavajući balans je moguće postići samo transpozicijom člana 4. Arhuske konvencije u pravni sistem Republike Srbije. Time će se, uz potpunu transpoziciju definicije „informacije koja se tiče životne sredine” iz Arhuske konvencije obezbediti deklarisana prava javnosti koja pod jednakim uslovima pripadaju svima, ustanovljena u članu 6. postojećeg ZSPIJZ.
Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja se obezbeđuje dobar opšti okvir ali zakoni Republike Srbije o životnoj sredini zahtevaju odredbe koje su mnogo preciznije. Pošto se odnosi na javnost i zainteresovanu javnost u sektorima uređenim zakonima koji su predmet ove ocene, pravo na pravnu zaštitu, ako nije obezbeđeno i zaštićeno u skladu sa odredbama Arhuske konvencije, može biti ostvareno samo kroz odredbe ZSPIJZ („Službeni glasnik RS”, broj 120/04) i to samo u ograničenom broju slučajeva. Drugim rečima, javnost ima pravo da se obrati Povereniku, kao i da zvanično zatraži pristup željenim informacijama. Zakon ne omogućava direktno ostvarivanje prava na pravnu zaštitu javnosti i zainteresovane javnosti u skladu sa Arhuskom konvencijom, već posredno, preko Poverenika; to spada u opšti okvir transparentnosti rada organa javne vlasti u Republici Srbiji.
Sudski sistem u Republici Srbiji je uspostavljen Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), a odredbe koje se tiču upravnih sporova su stupile na snagu 1. januara 2010. godine. Članom 11. stav 4. Zakona o uređenju sudova, ustanovljen je Upravni sud sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije je poslednja instanca za žalbe na odluke Upravnog suda. Odluke Upravnog suda su obavezne za sve (član 3. stav 4). Upravni sud sudi u upravnim sporovima (član 29). Stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe predsedniku suda na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov tok i ishod (član 8). Predsednik suda mora da razmotri podnete dokaze. Ako je optužba za nepravilno postupanje osnovana, pritužba se prosleđuje predsedniku neposredno višeg suda ili, u zavisnosti od prirode slučaja, ministru pravde ili Visokom savetu sudstva Republike Srbije (član 55. stav 2).
Konkretna pravila sudskog postupka u slučaju upravnih sporova su obuhvaćena Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS”, broj 111/09). Prema proceduri, sud odlučuje u upravnom sporu na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi pravnih i činjeničnih dokaza utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi (član 2. Pravičnost suđenja u upravnom sporu). Prema Zakonu o upravnim sporovima (član 8. stav 1), Upravni sud rešava upravni spor, dok u postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odlučuje Vrhovni kasacioni sud (član 9. stav 1). Tužilac u upravnom sporu može da bude bilo koje lice, bez obzira na pravni status ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko na zakonu zasnovano pravo (član 11).
Dve odredbe se odnose na nedonošenje presude. Ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1). Druga odredba primenjuje se ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu „zbog nedonošenja akta” (član 19. stav 2). U takvim slučajevima, Upravni sud će naložiti da nadležni organ donese rešenje ili doneti svoju presudu na osnovu prirode zahteva i podnetih dokaza (član 44).
Da bi se sudski sistem učinio dostupnijim, postoji više načina podnošenje tužbe Upravnom sudu (član 20): pismeno, neposredno, poštom, u obliku elektronskog dokumenta ili na zapisnik kod suda. Razlozi za pokretanje upravnog spora, mogu postojati ako u upravnom postupku nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, ako je odluku doneo nenadležni organ, ako u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka; ako je činjenično stanje nepotpuno ili netačno utvrđeno ili ako je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja (član 24).
Na zahtev Upravnog suda, svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, i drugi nosioci javnih ovlašćenja dužni su da dostave dokumenta kojima raspolažu u roku koji sud odredi i obezbede tajnost traženih dokumenata. Ako organ javne vlasti ne dostavi tražena dokumenta, Upravni sud će od tog organa zatražiti objašnjenje (član 31). Ako se organ ne odazove pozivu, sud će mu izreći novčanu kaznu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara ili veću, u zavisnosti od prirode konkretnog slučaja (član 75).
Upravni sud ima na raspolaganju veliki broj mogućnosti za donošenje presuda, u zavisnosti od konkretnih slučajeva (videti čl. 42, 43. i 45). Sve presude Upravnog suda i razlozi na osnovu kojih su donete će biti objavljene (član 46). Zakoni Republike Srbije koji se tiču životne sredine često sadrže odredbe kojima se određuje postupanje u takvim slučajevima. Na primer, protiv odluke prvostepenog nadležnog organa o studiji o proceni uticaja nije moguće podneti žalbu; ta odluka je konačna i jedino je moguće pokrenuti postupak pred Upravnim sudom (član 26. Zakona o PUŽS). U upravnom sporu o troškovima postupka odlučuje Upravni sud (član 67).
Za druge zakone u Republici Srbiji, kao što su Zakon o parničnom postupku, Krivični zakonik, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i Zakon o medijaciji se može reći da su skladu sa načelima Arhuske konvencije.
Organi nadležni za donošenje odluka o pitanjima vezanim za Arhusku konvenciju i zahteve koji se u njoj postavljaju postoje na državnom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou. Pravni okvir ustanovljen u zakonima koji su bili predmet analize u ovom odeljku (t.j. zakoni koji se tiču životne sredine, kao i oni kojima se uređuju upravni postupci i nadležnosti) se primenjuju na svim nivoima državne vlasti. Organi vlasti na nižim nivoima imaju ovlašćenja da donose odluke, ali samo u okviru svog precizno određenog pravnog okvira. Stoga jedinstveni pravni okvir treba analizirati i ocenjivati samo u odnosu na nivo državne vlasti.
Na kraju, usvojeni zakoni treba da budu delotvorno i efikasno primenjivani, a potrebno je i bolje praćenje i strože sprovođenje njihovih odredaba.
6. Ocena institucionalnog okvira i učešća zainteresovanih strana za podršku primeni Arhuske konvencije
► NAJVAŽNIJI NALAZI
Postojećim zakonima u Republici Srbiji definišu se nadležnosti pojedinačnih organa, organizacija i tela koja su važna za primenu Arhuske konvencije. Postoji, međutim, niz problema koji negativno utiču na vršenje dužnosti i ispunjavanje standarda vezanih za primenu konvencije, uključujući i sledeće:
Nedostatak kapaciteta za primenu Arhuske konvencije na svim nivoima, naročito lokalnim; neefikasna institucionalna struktura u mnogome otežava situaciju.
Nedostatak saradnje između organa nadležnih za sprovođenje aktivnosti i problemi u domenu koordinacije aktivnosti između nekih nadležnih organa i organizacija; tu situaciju dodatno komplikuje preklapanje nadležnosti koje nisu jasno definisane.
Nedovoljna obučenost državnih službenika i administrativnog osoblja.
Nedostatak tehničke opreme neophodne za adekvatno funkcionisanje nadležnih organa.
Manjak fizičkih kapaciteta u Kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja.
Manjak fizičkih kapaciteta u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Nedovoljna obučenost udruženja u domenu Arhuske konvencije.
Nedovoljan broj udruženja koje redovno ažuriraju svoje sajtove.
Udruženja retko koriste besplatan softver za upravljanje sadržajem.
Nedovoljna koordinacija aktivnosti i razmena informacija u sektoru udruženja.
Saradnja udruženja je slaba i nepriznata na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou; potrebno je pojačati napore usmerene ka regionalnoj i međunarodnoj saradnji.
► Ocena institucionalnog okvira i učešća zainteresovanih strana
U članu 3. Arhuske konvencije se definišu opšti principi kojima se treba voditi prilikom primene njenih odredaba. Ti glavni principi nalažu da organi vlasti pomažu i pružaju savete javnosti, promovišu edukaciju i razvijanje svesti u oblasti očuvanja životne sredine, prepoznaju značaj i podržavaju udruženja koja promovišu zaštitu životne sredine u pravnom kontekstu i prihvate da konvencija nije krajnji cilj, već početna tačka napora na planu očuvanja životne sredine, promovišu primenu principa ove konvencije u međunarodnim okvirima, obezbede da grupe ili pojedinci koji koriste svoja prava u skladu sa odredbama ove konvencije ne budu kažnjavani, gonjeni ili uznemiravani na bilo koji način zbog svojih aktivnosti i nastoje da ne utiču na ovlašćenja sudova da u sudskim postupcima određuju naknade u razumnom iznosu.
Osim toga, mnoge druge odredbe Arhuske konvencije se odnose na potrebu da svaka država obezbedi institucionalne kapacitete neophodne za primenu tog međunarodnog sporazuma.
Institucionalni okvir za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine u Republici Srbiji je određen strateškim ciljevima u oblasti zaštite životne sredine i drugim relevantnim oblastima važnim za životnu sredinu, zakonima na snazi u Republici Srbiji i odredbama Arhuske konvencije.
Nacionalni program zaštite životne sredine Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 12/10), osnovni dokument u domenu zaštite životne sredine, sadrži opštu konstataciju kojom se predviđa: „institucionalni kapaciteti u oblasti zaštite životne sredine su generalno nedovoljni, posebno na lokalnom nivou, čime se ograničava sposobnost da se u potpunosti ispoštuju sve obaveze definisane institucionalnim nadležnostima. Situaciju dodatno komplikuje neefikasna struktura institucija zaduženih za zaštitu životne sredine. Među manjkavostima institucija u domenu politike i upravljanja životnom sredinom su: česte institucionalne promene, nesposobnost da se zakoni sprovode u potpunosti; nedostatak kadrovskih, finansijskih i drugih kapaciteta koji čine osnovu efikasnog operativnog rada u oblasti zaštite životne sredine; nedovoljna primena mehanizama za uspostavljanje institucionalnih veza između stručnih organizacija, specijalizovanih za praćenje (odnosno, sakupljanje, obradu i pružanje informacija o životnoj sredini i Agencije za zaštitu životne sredine); nedovoljni kapaciteti većine postojećih institucija, naročito kada je reč o planiranju i ocenjivanju politike, ekonomskim instrumentima, finansiranju u oblasti životne sredine, pripremi i upravljanju projektima; manjak specijalizovanih obrazovnih institucija i posebnih programa usmerenih na zaštitu životne sredine na svim nivoima obrazovnog sistema”.[?]
Opšta pitanja koja se tiču institucionalnih aspekata od značaja za primenu Arhuske konvencije su uređena Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 16/11) i drugim zakonima iz domena državne uprave.
Navedena tela i institucije su nadležni za primenu Arhuske konvencije (videti Aneks 4 u kome je dat detaljan opis nadležnosti):
Nacionalni organi vlasti
Nacionalne agencije, zavodi i druge organizacije
Organi i organizacije Autonomne Pokrajine Vojvodine
Nezavisni nacionalni organi i nezavisna tela
Glavni grad, gradovi i opštine
Zavodi za javno zdravlje
Javna preduzeća i druga pravna lica sa javnim nadležnostima ili u većinskom državnom vlasništvu
Javna preduzeća, institucije i javne službe Autonomne Pokrajine Vojvodine
Privredne komore
Naučni instituti
Obrazovne institucije
Nadležne i ovlašćene institucije i organizacije za zaštitu od jonizujućeg zračenja, praćenje nivoa nejonizujućeg zračenja u životnoj sredini, merenje emisija i imisija, merenje nivoa buke u životnoj sredini i preradu i odlaganje otpada
Sudstvo
Advokatske komore
Regionalni Arhus centri u Kragujevcu i Subotici
NADLEŽNOST REPUBLIKE SRBIJE
Nadležnost Republike definisana je članom 97. Ustava Republike Srbije i u skladu sa tom odredbom Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela; održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
NADLEŽNE REPUBLIČKE INSTITUCIJE
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Agencija za zaštitu životne sredine
Fond za zaštitu životne sredine
Agencija za hemikalije
Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, u okviru koga se nalaze:
Sektor za poljoprivrednu inspekciju;
Uprava za veterinu;
Uprava za zaštitu bilja;
Uprava za šume; i
Republička direkcija za vode
Ministarstvo zdravlja
Institut za javno zdravlje Republike Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
Agencija za energetsku efikasnost
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
Ministarstvo prosvete i nauke
Ministarstvo pravde
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva
Republički zavod za informatiku i internet
Republički zavod za statistiku
Republički hidrometeorološki zavod
Republički geodetski zavod
Zavod za zaštitu prirode
SAMOSTALNI REPUBLIČKI ORGANI I NEZAVISNA TELA
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Zaštitnik građana[?]
Posrednik – Medijator
NADLEŽNOST POKRAJINE
Član 183. Ustava predviđa da autonomne pokrajine uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u različitim oblastima od značaja za životnu sredinu i primenu Arhuske konvencije. Nadležnost Autonomne pokrajine Vojvodine detaljnije je uređena Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”, broj 99/09). Nekoliko pokrajinskih organa – pokrajinskih sekretarijata za različite oblasti – imaju poseban značaj za sprovođenje Arhuske konvencije.
LOKALNA SAMOUPRAVA [?]
Član 20. Zakona o lokalnoj samoupravi propisuje da opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom između ostalog organizuje službu pravne pomoći građanima (član 9. Arhuske konvencije); stara se o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine (član 5. Arhuske konvencije); propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa; obrazuje inspekcijske službe i vrši nadzor nad izvršenjem propisa i drugih opštih akata iz nadležnosti opštine (član 9. Arhuske konvencije).[?]
GRADOVI I GLAVNI GRAD
Prema članu 24. Zakona o lokalnoj samoupravi, grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni. Sa stanovišta institucionalnih kapaciteta, najznačajniji problemi u vezi sa sprovođenjem Arhuske konvencije u glavnom gradu su sledeći: Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda nema kadrove kvalifikovane za obavljanje potrebnih dužnosti (za sprovođenje i razvoj obrazovnih i informativnih aktivnosti usmerenih na razvoj i jačanje svesti građana, uspostavljanje i održavanje baza podataka i sajtova, kao i redovno ažuriranje informacija). Takođe, prisutan je nedostatak tehničke opreme potrebne za blagovremeno pružanje traženih informacija (na primer, nemogućnost kopiranja obimne dokumentacije, osim preko druge službe). Sajt sekretarijata nije u funkciji; baza podataka nije dostupna na Internetu. Kadrovski problemi i nedostatak odgovarajuće infrastrukture su takođe veliki problem u gradu Nišu, a slični problemi su prijavljeni i u Vranju.
U cilju unapređenja sprovođenja principa Arhuske konvencije, posebno sa stanovišta kapaciteta i rešenja sadržanih u postojećim propisima, Gradska uprava za zaštitu životne sredine grada Novog Sada smatra da je neophodna bolja koordinacija i razmena informacija na svim nivoima, posebno između svih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine.
Zavodi za javno zdravlje
Nadležnost zavoda za javno zdravlje odnosi se na praćenje kvaliteta vazduha u lokalnim urbanim sredinama i kvaliteta površinskih voda u delu tokova kroz urbane sredine.
PRAVOSUDNI SISTEM
Prema odredbama člana 11. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, broj 116/08)[?], sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud. Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji, a ostali sudovi republičkog ranga su: Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud (član 13).
UDRUŽENJA
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu je organ u čijoj nadležnosti je regulisanje položaja udruženja. Pravni okviri kojima se definiše položaj udruženja dati su u Zakonu o udruženjima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09). Registar udruženja i Registar stranih udruženja vodi Agencija za privredne registre.[?]
Među ozbiljnijim problemima na planu institucionalnih kapaciteta udruženja su nezadovoljavajući nivo stručnosti, neodgovarajuća tehnička opremljenost, nepostojanje sajtova i baza podataka i loša koordinacija aktivnosti. Ti nedostaci slabe poziciju udruženja prilikom učešća u procesima donošenja odluka. Obučenost zaposlenih u udruženjima je veoma slaba, a sasvim su malobrojna udruženja koja se bave očuvanjem životne sredine čije članstvo je upoznato sa Arhuskom konvencijom.[?] Samo mali broj organizacija ima Internet sajtove ili Internet stranice koje se redovno ažuriraju. Takođe, udruženja retko koriste besplatan softver za upravljanje sadržajem. Potrebno je (i to ne samo za potrebe udruženja) napraviti bazu podataka koja bi sadržala informacije o udruženjima, zakonskoj regulativi, institucijama, novinarima, medijima i biznis sektoru. Udruženja u Republici Srbiji, međutim, postaju sve efikasnije (videti odeljak B.9). Drugi tipovi udruženja pokazuju sve veći interes za pitanja vezana za životnu sredinu.
Svaka buduća statistika o broju udruženja aktivnih u sektoru zaštite životne sredine (tačka 83. u upitniku EK) u velikoj meri će zavisiti od ustanovljavanja kriterijuma uz pomoć kojih se određuje značenje atributa „aktivan” u sektoru zaštite životne sredine. Aktivnosti usmerene na razvijanje svesti javnosti treba dalje unapređivati. Takođe, zalaganje da udruženja dobiju finansijsku podršku od države je sasvim opravdano (tačka 84. u upitniku EK). Organizacije potrošača su još uvek slabe i nedostaju im odgovarajući resursi, a to i dalje negativno utiče na njihov ukupni učinak.
Jačanje udruženja na svim nivoima i određivanje jasnih uloga koje će one imati će rasteretiti Vladu u smislu obima posla koji obavlja; to je naročito važno s obzirom na veliko angažovanje Vlade u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Takav razvoj situacije bi unapredio sprovođenje Arhuske konvencije, a vlada bi dobila pouzdane partnere koji bi bili od pomoći u procesu pristupanja EU.
Odeljak B.9: Udruženja u Republici Hrvatskoj i Republici Srbiji i osnivanje Arhus centara u Kragujevcu i Subotici (Republika Srbija)
Republika Hrvatska
GONG <http://www.gong.hr> je nestranačko udruženje građana osnovano 1997. godine radi podsticanja građana na aktivnije učešće u političkim procesima. GONG sprovodi nestranački praćenje izbornog procesa, vrši edukaciju građana o njihovim pravima i dužnostima, podstiče međusobnu komunikaciju građana i njihovih izabranih predstavnika, zalaže se za transparentnost rada svih javnih službi, sprovodi kampanje javnog zagovaranja i pomaže samoorganizovanje građana.
Na sajtu udruženja GONG[?] se mogu naći brojne studije i uputstva za pristupanje informacijama, prepoznavanje prava i rešavanje mogućih problema. Primeri takvih dokumenata su: godišnji izveštaj GONG-a o sprovođenju Zakona o pravu na pristup informacijama, analiza zvaničnog izveštaja o tome i godišnje ocene ispunjenosti zahteva koji se tiču pristupa informacijama, na primer rokova za odgovor.
Udruženje GONG je steklo priznanje u regionu, delom zahvaljujući i novom projektu pod nazivom „Provedba Arhuške konvencije u zemljama Jadrana”, u kome učestvuju partneri iz Hrvatske, Belgije, Bosne i Hercegovine, Italije i Crne Gore. Cilj projekta je unapređenje standarda implementacije najslabijeg stuba Arhuske konvencije, odnosno, prava na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine, kao i pristupa informacijama i učešća javnosti u donošenju odluka koje se tiču zašite životne sredine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Još jedna uticajno udruženje u Hrvatskoj je „Transparentnost”: < http://www.transparency.hr>.
Republika Srbija
U poslednjih nekoliko godina su formirane najmanje dve tematske mreže: „Natura 2000 resursni centar Srbije” [?] i pokret BELLS.[?] U okviru Foruma za životnu sredinu[?] su na transparentan način izabrana tri udruženja iz Srbije kao reprezentativna udruženja za koordinaciju dijaloga u domenu zaštite životne sredine vezano za proces pristupanja EU.
Arhus centar Kragujevac[?] osnovan 28. aprila 2010. godine, na osnovu Memoranduma o razumevanju između Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i grada Kragujevca i uz podršku OEBS-a. Cilj projekta je da uspostavi saradnju između građana i lokalne samouprave i omogući demokratske procese iz oblasti zaštite životne sredine u skladu sa načelima Arhuske konvencije. Ciljne grupe projekta su građani, predstavnici lokalnih samouprava i predstavnici medija.
Na osnovu Memoranduma o razumevanju između Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, grada Subotice i Otvorenog univerziteta Subotica i uz podršku OEBS-a, 4. marta. 2011. godine je osnovan Arhus centar u Subotici. Ciljevi rada ovog centra su poboljšanje ekološkog informisanja i obrazovanja, obezbeđivanje mehanizama učešća javnosti u odlučivanju, te obuka različitih ciljnih grupa za bolju implementaciju Arhuske konvencije u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.
7. Ocena razvoja informacionog sistema i dostupnosti informacija
► NAJVAŽNIJI NALAZI
1. Agencija za zaštitu životne sredine je nadležna za uspostavljanje i održavanje elektronskog Nacionalnog informacionog sistema, koji treba da bude dostupan javnosti na Internetu. Mada je informacioni sistem u fazi izrade, odnosno kompletiranja, mnogi podaci i analize se nalaze na sajtu Agencije.
2. Uspostavljena je Nacionalna mreža stanica za automatsko praćenje kvaliteta vazduha (39 stanica), a podaci u realnom vremenu su dostupni na sajtu Agencije
3. Standardizaciju podataka i metodologiju je potrebno poboljšati i uspostaviti veze sa drugim bazama podataka, naročito izveštavanje preko ključnih međunarodnih inicijativa i mehanizama, kao što su EIONET, SEIS, GMES, INSPIRE i EUROSTAT.
4. Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine je uglavnom usklađen sa PRTR protokolom i E-PRTR direktivom. Podaci još uvek nisu objavljeni na sajtu Agencije. Postojeći zakoni nalažu da je svaka lokalna samouprava dužna da vodi i održava svoj lokalni registar izvora zagađenja.
5. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i niz drugih ključnih institucija imaju registre pravnih akata i strateških dokumenata koji se tiču zaštite životne sredine. Međutim, ti registri su nepotpuni, nisu sistematizovani i retko se ažuriraju.
► Ocena razvoja informacionog sistema zaštite životne sredine
Uspostavljanje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine je predviđeno Zakonom o zaštiti životne sredine (član 74). Član 78. tog zakona glasi: „Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlašćene i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno pojavama koje se prate u okviru praćenja nivoa zagađujućih materija i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.”
Agencija za zaštitu životne sredine je institucija nadležna za razvoj i održavanje nacionalnog informacionog sistema kao i za registar izvora zagađivanja životne sredine (raniji naziv „integralni katastar zagađivača”, član 75. Zakona o zaštiti životne sredine i član 42. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine). Zakonom o zaštiti životne sredine je definisano da nacionalni informacioni sistem „obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.” Informacioni sistem treba takođe da bude povezan sa drugim informacionim sistemima i omogući usklađivanje svih relevantnih informacija i podataka, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.
Međutim, postoji očigledni raskorak između postojećih zakonskih rešenja i trenutnog nivoa njihovog sprovođenja. Agencija za zaštitu životne sredine je uspostavila informacioni sistem u čijem sastavu su, za sada, registar izvora zagađivanja životne sredine (koji je uglavnom usklađen sa PRTR protokolom), podaci o kvalitetu vode i vazduha (koji se dobijaju u realnom vremenu uz pomoć sistema za automatsku kontrolu kvaliteta vazduha i voda, kao i podaci dobijeni manuelnim metodama i rezultati praćenja alergenog polena), podaci o korišćenju i kvalitetu zemljišta, otpadu i deponijama, klimatskim promenama, biodiverzitetu, podaci o trendu privrednih aktivnosti, kao i o finansiranju životne sredine. Baza podatka o biodiverzitetu sadrži liste kičmenjaka, leptira i relevantnih vrsta beskičmenjaka, sa podacima o stepenu ugroženosti i statusu po pitanju zaštite u skladu sa nacionalnim i međunarodnim propisima (Bernskom konvencijom, Bonskom konvencijom, CITES-om). Takođe postoje baze podataka iz oblasti šumarstva, lova i ribolova i zaštićenih prirodnih dobara (CDDA). Mada je informacioni sistem u fazi izrade, odnosno kompletiranja, mnogi podaci i analize se nalaze na sajtu Agencije. Tu spadaju: državna mreža za praćenje kvaliteta vazduha, podaci sakupljeni u realnom vremenu uz pomoć sistema za automatsku kontrolu kvaliteta vazduha; indeks kvaliteta vode u Republici Srbiji; lista prioritetnih i prioritetnih hazardnih materija; nedeljni bilten stanja kvaliteta voda u Republici Srbiji; mapa opštinskih deponija i baza podataka o otpadu i deponijama u koju su uvrštene i divlje deponije; podela zemljišta Republike Srbije prema načinu korišćenja; podaci o koncentraciji alergenog polena u vazduhu. U fazi postavljanja na sajt Agencije su i podaci o: kvalitetu zemljišta, privrednim aktivnostima i finansiranju životne sredine.
Uspostavljanje efikasnog sistema izveštavanja putem najvažnijih međunarodnih inicijativa i mehanizama, kao što su EIONET, SEIS, GMES, INSPIRE i EUROSTAT je ključna mera za olakšavanje procesa aktivne distribucije podataka i razvoj informacionog sistema. Evropska informaciona i osmatračka mreža u oblasti životne sredine (EIONET), koju održava Evropska agencija za životnu sredinu je centralni informacioni sistem u oblasti životne sredine u EU. Iako je protok podataka iz Republike Srbije prema EIONET-u povećan, u okviru osnovnih mehanizama izveštavanja (sa 17% traženih podataka 2004. godine, na 75% 2009. godine), ima prostora za poboljšanje na planu šireg izveštavanja putem pomenutog mehanizma. Slično tome, Republika Srbija je preko Agencije za zaštitu životne sredine uspostavila opštu komunikaciju u okviru Zajedničkog informacionog sistema o životnoj sredini (SEIS) i Inicijative za globalni praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES) u kojima učestvuje, ali do ovog trenutka nisu uspostavljeni stvarni sistemi za izveštavanje. Republički zavod za statistiku je institucija nadležna za podnošenje izveštaja EUROSTAT-u, dok je za saradnju sa inicijativom koja se bavi infrastrukturom prostornih informacija u Evropskoj zajednici (INSPIRE) zadužen Republički geodetski zavod koji shodno Zakonu o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09 i 18/10) ima nadležnost za osnivanje i održavanje Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP) u skladu sa INSPIRE direktivom. Republički geodetski zavod je 2009. godine osnovao Nacionalni geoportal NIGP-a (www.geosrbija.rs) koji omogućava pristup servisima za pretraživanje i pregled metapodataka, setova, prostornih podataka i servisa putem Interneta za profesionalne korisnike, kao i za široku javnost. Nacionalna agencija za prostorno planiranje takođe aktivno sarađuje sa pomenutom inicijativom. Veruje se da bi uspostavljanje adekvatnog i efikasnog sistema za izveštavanje pomenutih međunarodnih mehanizama i inicijativa, istovremeno olakšalo uspostavljanje delotvornih sistema distribucije informacija na nacionalnom nivou na efikasniji i organizovaniji način.
Fond za zaštitu životne sredine je 2008. i 2009. godine odobrio sredstva Agenciji za zaštitu životne sredine namenjena za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema životne sredine i nacionalnog registra izvora zagađivanja, kao i za nabavku neophodne opreme. Dok informacioni sistem ne bude u potpunosti dostupan, operativan i podaci budu dostupni na sajtu Agencije, informacije je moguće dobiti na zahtev i u izveštaju o stanju životne sredine koji se objavljuje jednom godišnje. Agencija, kao pridruženi član Evropske agencije za životnu sredinu, redovno dostavlja podatke u okviru prioritetnog toka podataka, kao i potrebne indikatore. Dostavljeni podaci su ušli i u EEA izveštaj SOER 2011, godine kao i u mnoge druge publikacije i izveštaje EEA. Osim toga, informacije iz domena biodiverziteta će takođe biti dostupne na Internetu na portalu sistema za razmenu informacija Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja ima registar pravnih akata i strateških dokumenata relevantnih za oblast zaštite životne sredine kome se može pristupiti putem Interneta. Osim ministarstva, mnoge druge institucije, kako vladine, tako i nevladine, kao što su Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije i Narodna skupština su učinile zakone koji se tiču životne sredine dostupnim na Internetu. Arhus centar Kragujevac ima jednu od najobimnijih baza podataka pravnih akata.
Odeljak: B.10: Uspostavljanje sistema izveštavanja u Sloveniji (EIONET-SI)
EIONET-SI <http://nfp-si.eionet.europa.eu/> je platforma koja nudi različite alate i sisteme i usmerava korisnike ka informacijama iz oblasti životne sredine na nacionalnom i međunarodnom nivou. To se postiže putem uspostavljenih elemenata sistema izveštavanja, kao što su Eurowaternet, Airnet, Wastenet, KOS (informacioni sistem indikatora stanja životne sredine u Sloveniji) i kataloga metapodataka.
EIONET-SI ima za cilj da odgovori na pitanja poput sledećih:
Koje vrste informacija iz oblasti životne sredine su dostupne?
Kakvo je stanje životne sredine? Koje pokretačke snage utiču na njeno stanje? Gde smo mi u poređenju sa drugim zemljama?
Šta treba da sadrže izveštaji koje šaljemo iz naše zemlje? Kome, kada i kako podnosimo izveštaje?
Kako da pružamo informacije korisnicima na transparentan i informativan način i kako omogućavamo pristup informacijama?
Potrebno je unaprediti kontrolu podataka i učiniti da izveštavanje bude blagovremeno, naročito kada je reč o izveštajima privatnih preduzeća. Nacionalna mreža stanica za praćenje još uvek daleko toga da je potpuna i za sada je njome obuhvaćen samo mali deo zemlje. Standardizaciju podataka i metodologiju je takođe potrebno poboljšati i uspostaviti veze sa drugim bazama podataka. Još uvek postoje praznine u podacima o saobraćaju, hemikalijama i buci. Treba nastaviti razvoj Geografskog informacionog sistema (GIS) koji je deo informacionog sistema, da bi se u okviru njega uskladili različiti elementi i da bi se integrisao sa eksternim sistemima i obezbedio lakši pristup informacijama i analiza podataka. Jedna od ključnih mera u tom pravcu bi bilo aktivno angažovanje u okviru inicijative INSPIRE.
Nekoliko drugih institucija imaju registre koji su relevantni za zaštitu životne sredine i primenu Arhuske konvencije, među kojima su: centralni registar zaštićenih prirodnih dobara (Zavod za zaštitu prirode Srbije); registar zaštićenih prirodnih dobara u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (Zavod za zaštitu prirode AP Vojvodine); registar „pokretnih zaštićenih prirodnih dokumenata” (Prirodnjački muzej u Beogradu); informacioni sistemi o hemikalijama (Agencija za hemikalije), radioaktivnim materijama, otpadu i nuklearnim objektima (Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost); informacioni sistem koji se odnosi na hranu i proizvođače hrane (Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede); i Katalog organa javne vlasti u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti). Osim toga, Republički zavod za statistiku planira da u skorijoj budućnosti na Internetu objavi statističke podatke koji se odnose na oblast zaštite životne sredine.
Nacionalni registar PRTR je uspostavljen kroz Registar izvora zagađenja životne sredine i donošenjem Pravilnika o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka, objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 91/10. Prema članu 75. ZZŽS i izmenama i dopunama tog člana „radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vode se nacionalni i lokalni registri izvora zagađivanja životne sredine u skladu sa ovim zakonom […] Ministar nadležan za poslove životne sredine po pribavljenom mišljenju ministara nadležnih za poslove vodoprivrede i energetike, propisuje metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiju za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka. Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom.” Registar izvora zagađivanja životne sredine još uvek nije objavljen na Internetu. PRTR Protokol je ratifikovan donošenjem Zakona o potvrđivanju Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine („Službeni Glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 8/11). (videti Aneks 6 u kome je data komparativna analiza usklađenosti odabranih zakonskih odredaba što se tiče ciljeva, definicija, obima i dostupnosti informacija o registrima zagađenja u PRTR protokolu uz Arhusku konvenciju i pravnim sistemima EU i Republike Srbije.)
Autonomne pokrajine, opštine i gradovi su odgovorni za održavanje sopstvenih sistema za distribuciju informacija o životnoj sredini i lokalnih registara zagađenja (čl. 75. i 78. ZZŽS). Međutim, odnosi, dužnosti i protok informacija između lokalnih i nacionalnih registara nisu jasno definisani. Osim toga, mnoge jedinice lokalne samouprave imaju vrlo slabe mogućnosti za pristup Internetu, praćenje u oblasti očuvanja životne sredine i informisanje javnosti. Republički zavod za informatiku i internet je institucija koja je od ključne važnosti za unapređenje korišćenja informacionih tehnologija u državnim institucijama, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.
8. Ocena zahteva Arhuske konvencije koji se odnose na genetički modifikovane organizme
► NAJVAŽNIJI NALAZI
1. Republika Srbija još uvek nije potvrdila amandman o genetički modifikovanim organizmima (GMO) uz Arhusku konvenciju. Osnovni elementi politike Republike Srbije u oblasti GMO se nalaze u nekoliko strateških dokumenata.
2. Postojeći propisi Republike Srbije kojima se uređuje oblast GMO sadrže samo izvesna rešenja koja u nekim delovima imaju sličnosti sa rešenjima sadržanim u GMO amandmanu uz Arhusku konvenciju. Međutim, u celini gledano, postojeća rešenja nisu u skladu sa odredbama iz GMO amandmana iz nekoliko razloga, kao što su: nepreciznost pojedinih odredaba, odsustvo normi (naročito proceduralnih) kojima se uređuju pojedina pitanja iz domena učešća javnosti u odlučivanju o namernom ispuštanju GMO u životnu sredinu i stavljanju u promet GMO i proizvoda od GMO i neusaglašenost pojedinih odredaba nacionalnih zakona, itd.
3. Neophodno je donošenje novog zakona kojim bi se zahtevi koji se odnose na oblast učešća javnosti u donošenju odluka propisani u GMO amandmanu uz konvenciju u potpunosti ugradili u nacionalno zakonodavstvo.
4. Pre nego što se donese konačni zaključak o potrebi i sposobnosti Republike Srbije da prihvati obaveze izložene u GMO amandmanu, važno je razmotriti nekoliko okolnosti, koje bi mogle neosnovano odneti prevagu u prilog potvrđivanju pri donošenju odluke o tom pitanju. Među takvim okolnostima su, na primer:
a) činjenica da se GMO amandman uz Arhusku konvenciju ne spominje posebno u Nacionalnom programu zaštite životne sredine, Strategiji za biološku raznovrsnost Republike Srbije sa nacrtom Akcionog plana za period 2010-2017. godine, niti u Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju;
b) činjenica da je u Strategiji za biološku raznovrsnost Republike Srbije sa nacrtom Akcionog plana za period 2010-2017. godine, u delu koji se odnosi na strateške oblasti, ciljeve i mere za očuvanje biodiverziteta, definisano da aktivnosti u ovoj oblasti obuhvataju i „promovisanje učešća javnosti u procesu odlučivanja o pitanjima vezanim za genetički modifikovane organizme (GMO)”;
v) činjenica da je Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju već predviđena priprema i usvajanje izmena i dopuna postojećeg Zakona o genetički modifikovanim organizmima kao i usvajanje odgovarajućih podzakonskih akata radi njihovog usaglašavanja sa odgovarajućim propisima EU;
g) činjenica da je Republika Srbija članica Arhuske konvencije („Službeni glasnik RS– Međunarodni ugovori”, broj 38/09) i da je PRTR Protokol ratifikovan („Službeni glasnik RS- Međunarodni ugovori”, broj 8/11).;
d) činjenica da je Republika Srbija članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 11/01), članica Kartagena protokola („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 16/05) i drugih relevantnih međunarodnih ugovora;
đ) činjenica da zahtevi iz GMO amandmana uz Arhusku konvenciju predstavljaju minimalne standarde kojima se obezbeđuje poštovanje osnovnih principa (t.j. samo u delu koji se odnosi na učešće javnosti u jednoj oblasti od posebnog značaja za javnost);
e) činjenica da, u poređenju sa postojećim propisima u Republici Srbiji u oblasti životne sredine koji se odnose na učešće javnosti u odlučivanju, zahtevi iz GMO amandmana ne predstavljaju novinu ni u smislu pravnog okvira ni u praksi;
ž) ukupni aktuelni proces usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU koji podrazumeva i usklađivanje propisa u oblasti GMO sa odgovarajućim propisima EU, itd.[?]
► Ocena zahteva Arhuske konvencije koji se odnose na GMO
Strane Arhuske konvencije su na drugom sastanku u Alma-Ati, u Kazahstanu (2005) usvojile odluku II/1 (ECE/MP.PP/2005/2/Add.2) o genetički modifikovanim organizmima kao i amandman na Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.[?] Ovom odlukom se menja postojeći stav 11. člana 6. Arhuske konvencije. Tim amandmanom se uvodi novi član (član 6. bis), kojim se uspostavljaju pravila učešća javnosti pri odobravanju namernog uvođenja GMO u životnu sredinu i njihovog stavljanja u promet. Navedeni član takođe propisuje obavezu da zahtevi strana potpisnica konvencije „dopunski i uzajamno podržavaju” odredbe njihovih nacionalnih planova biološke sigurnosti i da budu u skladu sa ciljevima Kartagena protokola o biološkoj sigurnosti[?] uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.
Član 6. bis Arhuske konvencije
Svaka Strana je u obavezi da obezbedi rano i efikasno obaveštavanje i učešće javnosti pre donošenja odluke da li dozvoliti namerno uvođenje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu i njihovo stavljanje u promet.[?] To podrazumeva i uključivanje razumnog vremenskog okvira, da bi se javnosti pružila odgovarajuća mogućnost da izrazi svoje mišljenje o predloženim odlukama. Amandman (Aneks I bis) predviđa da Strana može da predvidi izuzetke koji se odnose na proceduru učešća javnosti po pitanju namernog uvođenja genetički modifikovanog organizma[?] u životnu sredinu u bilo koju svrhu osim stavljanja u promet, ako je već prethodno odobrila takvo uvođenje pod uporedivim bio-geografskim uslovima ili ako postoji već stečeno dovoljno iskustvo u vezi sa uvođenjem GMO u uporedivim ekosistemima. Takođe, Strana može da predvidi izuzetak u proceduri učešća javnosti pri stavljanju GMO u promet ako je odobrenje za proizvod već dato u okviru pravne regulative Strane o kojoj je reč; i ukoliko će se koristiti u svrhu istraživanja ili za zbirke kultura.
Amandmanom se dalje nalaže Stranama da blagovremeno, na adekvatan, delotvoran i efikasan način učine dostupnom javnosti rezime obaveštenja uvedenog radi dobijanja dozvole za namerno uvođenje u životnu sredinu ili stavljanje u promet GMO na svojoj teritoriji, odnosno, (ako je moguće), izveštaj o proceni u skladu sa nacionalnim okvirom biološke sigurnosti. Precizira se da ne smeju ni u kom slučaju tretirati sledeće informacije kao poverljive: opšti opis GMO o kojima je reč, ime i adresu podnosioca zahteva za dozvolu, nameru korišćenja i, ako je primereno, lokaciju uvođenja; metode i planove za praćenje GMO, kao i za reagovanje u vanrednim situacijama; i rezultate procene rizika po životnu sredinu.
Svaka Strana ima obavezu da obezbedi transparentnost procedura donošenja odluka i omogući javnosti pristup relevantnim informacijama o samoj proceduri, kao što su: priroda mogućih odluka, organ javne vlasti odgovoran za donošenje odluka, aranžmani za učešće javnosti, organ javne vlasti od kojeg se relevantne informacije mogu dobiti, organ javne vlasti kome se komentari mogu podneti i rok za prenos komentara. Takođe, Strane Amandmana treba da omoguće da se, kada se donose odluke o tome da li da se odobri namerno uvođenje GMO u životnu sredinu, uzme u obzir ishod procedure učešća javnosti, kao i da se tekst odluke učini javno dostupnim zajedno sa razlozima na kojima se ona zasniva.
Status u Republici Srbiji
1) Osnovni elementi politike Republike Srbije u oblasti GMO su sadržani u nekoliko strateških dokumenata. Sprovođenje delotvornih mera za kontrolu unošenja GMO je jedan od definisanih kratkoročnih ciljeva (do 2014) nacionalne politike u oblasti zaštite prirodnih bogatstava, biodiverziteta i šuma,[?] odnosno Nacionalne strategija održivog razvoja u skladu s praksom EU.[?] Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, usvojena 2005. godine, pruža instrumente za obezbeđenje adekvatnog nivoa zaštite i kontrole pri radu sa GMO, i precizira da su nadležne institucije obavezne da usaglase zakone u oblasti GMO sa zakonima EU.[?] Osim toga, u nacrtu Strategije za biološku raznovrsnost Republike Srbije sa akcionim planom 2010-2017. godine predviđeno je da postoji sve više dokaza da GMO mogu ugroziti autohtoni biodiverzitet kada se namerno ili slučajno puste u životnu sredinu. Te posledice mogu, sa svoje strane, dovesti do daljih lančanih reakcija i ukupnih negativnih posledica za očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti.[?] U istom dokumentu se, takođe, jedan od ciljeva (Cilj 8.3) odnosi na uključivanje lokalnog stanovništva i zajednica u planiranje, donošenje odluka i implementaciju u vezi sa očuvanjem biodiverziteta.
Organi nadležni za obavljanje dužnosti u vezi sa GMO
2) Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede vrši nadzor nad sprovođenjem zakonskih odredaba i relevantnih propisa preko fitosanitarnih inspektora Uprave za zaštitu bilja i graničnih veterinarskih inspektora Uprave za veterinu. Za potrebe Ministarstva tri laboratorije su ovlašćene da vrše identifikaciju i kvantifikaciju genetičke modifikacije u genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od genetički modifikovanih organizama. Za potrebe pružanja, formiran je Stručni savet za biološku sigurnost, sastavljen od tima eksperata iz različitih oblasti sa ciljem da pruži stručnu pomoć prilikom razmatranja prijava za rad sa GMO[?]. Uspostavljanje Nacionalne baze podataka iz oblasti moderne biotehnologije je u toku i to u okviru mehanizma za razmenu informacija iz domena biološke sigurnosti.
Osnovni propisi
3) Osnovni propis koji u zakonodavstvu Republike Srbije uređuje ovu oblast je Zakon o genetički modifikovanim organizmima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09). U skladu sa članom 51, do donošenja novih podzakonskih akata na osnovu tog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o genetički modifikovanim organizmima („Službeni list SRJ”, broj 21/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05), „ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.” Na osnovu ovog zakona su usvojena sledeća četiri pravilnika: Pravilnik o uvođenju u proizvodnju GMO i proizvoda od GMO, Pravilnik o ograničenoj upotrebi genetički modifikovanih organizama, Pravilnik o stavljanju u promet GMO i proizvoda od GMO, Pravilnik o sadržini i podacima registra GMO i proizvoda. Osim toga, Zakon o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) sadrži izvesne odredbe od značaja za GMO, a slične odredbe se nalaze i u više drugih propisa koji su, u širem smislu, relevantni za oblast GMO.
3.a) Zakon o genetički modifikovanim organizmima
Zakonom se precizira procedura za izdavanje odobrenja za upotrebu GMO u zatvorenim sistemima i namerno uvođenje u životnu sredinu GMO i proizvoda od GMO (član 1). U članu 2. se kaže da nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.[?]
3.b) Zakon o ratifikaciji Kartagena protokola o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, sa aneksima
Republika Srbija je 2005. godine potvrdila Kartagena protokol o biološkoj zaštiti („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 16/05) koji se odnosi na prekogranično kretanje, tranzit, rukovanje i korišćenje svih živih modifikovanih organizama koji mogu negativno uticati na očuvanje i održivo korišćenje biološkog diverziteta, imajući u vidu i rizik po ljudsko zdravlje (član 4).[?]
3.v) Zakon o bezbednosti hrane
Zakon o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) u članu 63. nalaže da je pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje, uključujući i količine u rasutom stanju, subjekt u poslovanju takvom hranom ili hranom za životinje dužan da subjektu koji prima tu hranu ili hranu za životinje, u pisanom obliku dostavi zakonom propisane podatke.
9. Edukacija i razvijanje svesti o pravima na dostupnost informacija, učešće u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine
► NAJVAŽNIJI NALAZI
Ako se odredbe člana 3. stav 3. Arhuske konvencije protumače tako da država ima dvostruku obavezu: a) da u najširoj javnosti promoviše obrazovanje i svest o životnoj sredini i
b) da promoviše obrazovanje u oblasti životne sredine i svest građana o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, moglo bi se konstatovati sledeće:
1. Obaveza koja se odnosi na promovisanje obrazovanja i svesti u oblasti životne sredine u najširoj javnosti je ugrađena u važne nacionalne propise u oblasti životne sredine kao jedna od dužnosti nadležnih organa i drugih subjekata.
2. Što se tiče druge obaveze, može se reći da u ovde analiziranim zakonima ne postoje konkretna rešenja koja odgovaraju navedenim zahtevima. S obzirom na kontekst i činjenicu da je opšta obaveza nadležnih organa navedena u tački 1. Arhuske konvencije nedovoljno jasna, nadležnima je teško da ispune tu obavezu. To se ne sme prenebregavati, pošto su neki subjekti nedavno preduzeli konkretne mere u cilju stvaranja pretpostavki za unapređivanje svesti o mogućnostima ostvarivanja specifičnih prava i obaveza u vezi sa sva tri stuba Konvencije.
► Ocena edukacije usmerene na pružanje podrške ostvarivanju ciljeva Arhuske konvencije
Potreba za obrazovanjem u oblasti zaštite životne sredine i razvojem svesti o ciljevima Arhuske konvencije je navedena u članu 3. konvencije.
U Nacionalnom programu zaštite životne sredine Republike Srbije se na samom početku predviđa da „dosadašnja istraživanja i svakodnevna praksa pokazuju da je opšti nivo društvene svesti o potrebi zaštite životne sredine kao i nivo ekološke kulture u Republici Srbiji nedovoljno visok.”[?] Stoga je „unapređenje formalnog i neformalnog obrazovanja o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti, koje treba da bude zasnovano na Nacionalnoj strategiji obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine”, jedan od sedam ciljeva politike Srbije na planu zaštite životne sredine. Arhuska konvencija se izričito spominje u kontekstu ciljeva vezanih za podizanje nivoa svesti kroz bolje informisanje, komunikaciju sa javnošću i razvijanje mehanizama učešća javnosti u odlučivanju po pitanjima životne sredine.
Strategija obrazovanja za održivi razvoj (UNECE) je prevedena na srpski, ali tek treba pristupiti njenom daljem sprovođenju (PSŽS 2007).[?]
Vredan pažnje je podatak da se u Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), u delu koji se odnosi na životnu sredinu, ne preciziraju planirane aktivnosti usmerene na jačanje svesti javnosti ili obrazovanje u oblasti životne sredine, kako nalaže Arhuska konvencija.[?] Međutim, u nekoliko drugih značajnih oblasti koje uređuje konvencija pitanja svesti javnosti i značaja obrazovanja su naglašena na više načina, kao što su jačanje kapaciteta organizacija za zaštitu potrošača, bezbednost saobraćaja, ravnopravnost polova i borba protiv korupcije, itd. Sa druge strane, u delu Izveštaja o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2010. godinu koji se odnosi na životnu sredinu takođe, se ne ističe posebno pitanje jačanja svesti javnosti, naročito aktivnosti u oblasti obrazovanja o životnoj sredini i to niti kao aktivnosti koje su već sprovedene, niti one koje bi trebalo preduzeti u narednom periodu.[?]
Reforma sistema formalnog obrazovanja u Republici Srbiji je u toku. Elementi obrazovanja koji se tiču životne sredine i održivog razvoja su sastavni deo nastavnih planova više predmeta u osnovnim i srednjim školama, mada je svest o potrebi zaštite životne sredine među stanovništvom Srbije i dalje nerazvijena.
Odeljak B.11: Mogućnosti za obrazovanje o zaštiti životne sredine u Srbiji
Više od 20 fakulteta je osnovalo katedre ili studijske grupa na kojima se izučavaju pitanja iz oblasti zaštite životne sredine na osnovnim ili postdiplomskim studijama. Radi stručnog usavršavanja, nastavnici mogu da izaberu neki od 190 akreditovanih programa obuke koji će pohađati i to 21 iz ekologije i 19 iz biologije.
Izvor: Drugi pregled stanja životne sredine
Obrazovanje u propisima Republike Srbije i obaveze iz Arhuske konvencije
Važeći propisi Republike Srbije, vezani za kriterijume definisane u članu 3. Arhuske konvencije, ovde su podeljeni u nekoliko grupa: propisi u oblasti državne uprave, zakoni iz oblasti životne sredine, propisi značajni za domen životne sredine, zakoni u oblasti obrazovanja i propisi koji ne sadrže odredbe o obrazovanju.
1. Zakon o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09) na vrlo uopšten način propisuje da „državni službenik ima pravo i dužnost da se stručno usavršava prema potrebama državnog organa” a da se sredstva za stručno usavršavanje obezbeđuju u budžetu Republike Srbije (član 96).[?]
Zakon o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07 i 95/10) i Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97, 31/01, „Službeni glasnik RS”, broj 30/10) ne sadrže posebne odredbe o životnoj sredini i svesti javnosti. Međutim, Zakon o opštem upravnom postupku sadrži odredbe koje se odnose na, između ostalog, načelo pružanja pomoći stranci (član 15).
2. U pravnim aktima iz domena životne sredine se primenjuje nekoliko pristupa promovisanju razvijanja svesti javnosti i obrazovanja u oblasti životne sredine. Više detalja o njima sledi:
a) Zakon o zaštiti životne sredine u članu 6. propisuje obavezu državnih organa, naučnih ustanova, ustanova u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i drugih ustanova, kao i drugih oblika udruživanja, da u okviru svojih delatnosti, podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine. Jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine obezbeđuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine. Izvesne podsticajne mere za razvoj obrazovnih programa za zaštitu životne sredine Zakon o zaštiti životne sredine predviđa kroz mogućnost dodeljivanja „priznanja i nagrade za doprinos zaštiti životne sredine” (član 55).[?] U delu Zakona koji se odnosi na „akcione planove” (član 65) se predviđa da se „akcionim planom razrađuju regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti praćenje, studije, izrada projektne dokumentacije, ekonomskih i finansijskih instrumenata, informisanje, obrazovanje, rukovođenje i kapitalne investicije.” Osim toga, akcioni plan je definisan kao „kratkoročni instrument za implementaciju Nacionalnog programa.”
b) U članu 17. Zakona o fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) se precizira da se finansijska sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine koriste naročito za „podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti”, odnosno „finansiranje programa obrazovanja u oblasti životne sredine i jačanja javne svesti o pitanjima očuvanja životne sredine i održivog razvoja.”
v) Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) u članu 117. predviđa da je ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja dužno da osigura uslove za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja o zaštiti prirode. Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, zavod i pravna lica s javnim ovlašćenjima dužni su da obaveštavaju javnost o prirodnim vrednostima, zaštiti prirode, njenoj ugroženosti, faktorima i posledicama ugrožavanja. U članu 7. istog zakona (mere zaštite prirode) predviđeno je da se zaštita prirode sprovodi naročito „podsticanjem i promocijom zaštite prirode, razvijanjem svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja” (tačka 11). U članu 29 (specijalni rezervat prirode) definicija pojma „specijalni rezervat prirode” je formulisana uzimajući u obzir namenu područja koja može biti i naučno-istraživačka i obrazovna. Član 30 koji se odnosi na nacionalne parkove sadrži slične odredbe, kao i član 32. koji se odnosi na zaštićena staništa.
g) Prema članu 51. Zakona o zaštiti vazduha („Službeni glasnik”, RS, broj 36/09) pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost proizvodnje, proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač moraju da obezbede obuku zaposlenih prema programu stručnog usavršavanja koju propisuje ministarstvo u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove obrazovanja i strukovnim organizacijama.
d) Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/10) u članu 40. propisuje da program mera u planu upravljanja vodama za vodna područje (iz člana 27) može da sadrži i druge mere usmerene ka stručnom i naučnoistraživačkom radu u oblasti voda, edukaciji stanovništva, itd. Isti zakon predviđa da Nacionalna konferencija za vode obavlja poslove koji obuhvataju i davanje predloga za edukaciju javnosti o značaju vode i o potrebi racionalizacije potrošnje vode (član 143).
đ) Zakon o šumama („Službeni glasnik RS”, broj 30/10) u članu 6. propisuje da šume imaju opštekorisnu i privrednu funkciju.
e) U Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) ribolovne organizacije se definišu kao „udruženja građana osnovana radi rekreativnog ili sportskog ribolova, popularizacije ribolova, edukacije ribolovaca, njihovog organizovanja i evidencije.”
3. Neki propisi od značaja za oblast životne sredine, takođe, sadrže izvesne odredbe koje mogu biti važne za promovisanje ekološkog obrazovanja o zaštiti životne sredine i svesti javnosti o toj oblasti.
a) Zakon o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS”, broj 79/05) u članu 57. propisuje da potrošači imaju pravo na sticanje znanja o svojim pravima, obavezama i načinu ostvarivanja prava neophodnih za pravilan i pouzdan izbor i korišćenje proizvoda i usluga. Pravo na obrazovanje potrošača ostvaruje se u obrazovnim ustanovama (predškolskim ustanovama, školama, fakultetima), udruženjima potrošača, organizovanjem posebnih kurseva, seminara i savetovanja, u skladu sa programom nadležnog organa, kao i putem sredstava javnog informisanja (radio, štampa, televizija i dr.).
b) Zakon o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS”, broj 104/09) u članu 32, tačka 12. propisuje da opšte mere zaštite tajnih podataka obuhvataju, između ostalog, „utvrđivanje posebnih programa obrazovanja i obuke za potrebe obavljanja poslova zaštite tajnih podataka i stranih tajnih podataka”.
v) Prema odredbama člana 5. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 110/05) naučnoistraživačka delatnost zasniva se na nizu načela, između ostalog: etici naučnoistraživačkog rada; povezanosti sa sistemom visokog obrazovanja; međunarodnoj naučnoj i tehnološkoj saradnji i brizi za održivi razvoj i zaštitu životne sredine.
4. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) sadrži opštu odredbu koja se tiče ciljeva obrazovanja u koje spadaju, između ostalog, i razvoj svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine, ekološke etike i zaštite životinja (član 4. tačka 11).[?] Na sličan način bi trebalo tumačiti i obavezu iz člana 112. u kome se nalaže da učenik ima obavezu da se stara o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike. Obaveze vezane za unapređenje ekološkog obrazovanja ugrađene su u podzakonskim aktima koji se odnose na različite nivoe obrazovanja.
Ekologija se kao nastavni predmet, pojavljuje na nivou srednjoškolskog obrazovanja, ekološki sadržaji su, na različite načine uključeni i u nastavni program opšteobrazovnih predmeta (na primer, hemije, fizike, biologije, geografije) u velikom broju obrazovnih profila. Gimnazije su među institucijama koje pružaju opšte obrazovanje; u njima se ekologija ne pojavljuje kao poseban predmet, ali su ekološki sadržaji deo nastavnih programa predmeta prirodnih nauka.
Zaštita životne sredine se na univerzitetskom nivou, izučava na pet univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija (Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac i Priština – čije trenutno sedište je u Kosovskoj Mitrovici). Na preko dvadeset fakulteta formirane su katedre, odseci, smerovi ili studijske grupe iz te oblasti, kako na osnovnim, tako i na postdiplomskim studijama.
Odeljak B.12: Dobra praksa u obrazovanju: švedski portal pruža najnovija znanja iz oblasti zaštite životne sredine
Planet Infact <www.forskning.se/theplanet> (Švedska)
Cilj ovog sajta je razvijanje svesti javnosti o planeti Zemlji. Sadrži stotine ilustrativnih animacija, igara, edukativnih priča i interaktivnih video materijala zasnovanih na istraživanju zaštite životne.
5. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ne sadrže posebne odredbe o promovisanju ekološkog obrazovanja i svesti javnosti.
Takođe, Zakon o pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), Zakon o sudijama („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), Zakon o pravosudnom ispitu („Službeni glasnik RS”, broj 16/97); Zakon o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04 i 61/05, 46/06, 106/06, 116/08); Zakon o javnom pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS”, broj 43/91); Zakon o posredovanju – medijaciji („Službeni glasnik RS”, broj 18/05) ne sadrže posebne odredbe o obrazovanju u oblasti životne sredine.
Zakon o sudskim veštacima („Službeni glasnik RS”, broj 45/10) ne sadrži posebne odredbe o obrazovanju, osim u članu 6. delu koji se odnosi na obavezno visoko obrazovanje koje moraju imati sudski veštaci.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne sadrži posebne odredbe o promovisanju ekološkog obrazovanja i svesti javnosti, ali sadrži odredbe koje se odnose na mere za „unapređivanje javnosti rada organa vlasti” (čl. 37-44). U nadležnosti Poverenika je, između ostalog da „preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona” (član 35. stav 1. tačka 4).[?]
10. Rezime strategije za potpunu primenu Arhuske konvencije u Republici Srbiji
Izgrađena na pomenutim principima, Strategija stvara okvir za aktivnosti koji omogućava dalji napredak na osnovu postojećih domaćih dostignuća. Najvažnija osnova za implementaciju je opšta svest i edukacija i zato se u planu prvo razmatra potreba da se grade osnovna partnerstva i svest o ciljevima Arhuske konvencije i pravima koja iz nje proizilaze. Sledeći korak bi bio uspostavljanje zakonske osnove koja bi se zasnivala na najurgentnijim prioritetima i razumevanje veze između aktivnosti i procesa pristupanja EU, a u svim tim slučajevima je potrebno praćenje.
Uspostavljanje osnovnog, praktičnog sistema za uključivanje javnosti i drugih zainteresovanih strana i njihovo informisanje o pravima koja imaju. To je lako sprovesti u delo, a napori na tom planu mogu otpočeti po usvajanju Strategije.
i) Uspostavljanje i održavanje sajtova posvećenih Arhuskoj konvenciji; na sajtovima treba da se nalaze objašnjenja, formulari, uputstva i smernice za pristup pravima predviđenim konvencijom.
( nakon usvajanja
( opšte aktivnosti:[?] 1, 2 i 13
( aktivnosti vezane za pristup informacijama: 25, 26 i 27
( aktivnosti vezane za učešće javnosti: 22, 41 i 44
( aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 13 i 15
ii) Sprovođenje kampanja namenjenih predstavnicima različitih zainteresovanih strana. Kampanje imaju za cilj da promovišu pristup informacijama, učešće javnosti i ostvarivanje prava na pravnu zaštitu kao lako ostvariva, jeftina i dostupna prava za svakoga. Aktivnosti treba da budu uključene u planove svih zainteresovanih strana na svim nivoima (videti preliminarnu listu u odeljku 5).
( odmah po usvajanju; napori treba da budu kontinuirani
( opšte aktivnosti: 12 i 13
( aktivnosti vezane za pristup informacijama: 25 i 43
( aktivnosti vezane za učešće javnosti: 36, 37 i 42
( aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 10 i 14
iii) Održavanje konferencija za predstavnike svih zainteresovanih strana gde će oni podnositi izveštaje o efikasnosti implementacije, glavnim preprekama i primerima dobre prakse; konferencije treba organizovati u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i udruženjima.
( nakon usvajanja; nastaviti organizovanje jednom godišnje
( opšte aktivnosti: 1, 12
( aktivnosti vezane za pristup informacijama: 11
( aktivnosti vezane za učešće javnosti: 9, 30
( aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 10, 12
iv) Osmišljavanje i sprovođenje programa obuke namenjenih predstavnicima svih zainteresovanih strana na različitim nivoima uprave (deci, studentima, nastavnicima, državnim službenicima, sudijama, političarima, itd.). Te planove treba da prave i koordiniraju Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstvo prosvete i nauke, blisko sarađujući sa udruženjima.
( Pokretanje programa 2011–2012. godine; sprovođenje treba da bude kontinuirano
( opšte aktivnosti: 8
( aktivnosti vezane za pristup informacijama 9, 10, 11 i 38
( aktivnosti vezane za učešće javnosti: 31, 32 i 40
( aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 14
Uspostavljanje osnovnih usaglašenih zakonskih uslova za primenu Arhuske konvencije.
i) U svim relevantnim zakonima i podzakonskim aktima obezbediti pristup informacijama, učešće javnosti i ostvarivanje prava na pravnu zaštitu na način koji omogućava usklađivanje sa Arhuskom konvencijom i njihovo sprovođenje sledstveno tome (počevši od definicija ključnih termina u oblasti životne sredine).
( Od kraja 2012. godine nadalje
ii) Sprovođenje analize u skladu sa EU acquis-om i drugim konvencijama vezanim za ovu oblast
( odmah po usvajanju; preliminarna analiza i kontinuirana primena
Za i. i ii.:
( opšte aktivnosti: 7 i 13
( aktivnosti vezane za pristup informacijama: 1, 2 i 7
( aktivnosti vezane za učešće javnosti: 8 i 18
( aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 1–4
Unapređivanje i ubrzavanje svih aktivnosti vezanih za pravljenje informacionog sistema i protok podataka da bi se uspostavile baze za proces pristupanja EU i ostvarivanje ciljeva u domenu zaštite životne sredine.
i) Uspostavljanje registra metapodataka o svima koji pružaju informacije, tačaka za kontakt, baza podataka i uslova za pristup informacijama.
( odmah po usvajanju; pravljenje projekta
( opšte aktivnosti: 13
( aktivnosti vezane za pristup informacijama: 15
ii) Početi od sistema za izveštavanje baziranog na EIONET-u koji može da obezbedi najdelotvorniji ishod. Time će podnošenje domaćih izveštaja biti učinjeno efikasnijim, biće izbegnuto nepotrebno ponavljanje, a obezbediće se osnovni standardi i metodološke smernice za uspostavljanje nacionalnog informacionog sistema koje se odnose na protok podataka, baze podataka, najvažnije oblike praćenja, itd. Tim sistemom će biti dat prioritet uputstvima i aktivnostima vezanim za EU, a biće omogućena veća efikasnost aktivnosti na nacionalnom nivou i harmonizacija standarda izveštavanja (takođe će biti povezan sa SEIS, EEA-EIONET, EUROSTAT, GMES, INSPIRE, itd).
( odmah po usvajanju; pravljenje projekta; sprovodi se svake godine, počevši od prioritetnih oblasti (na primer, protok podataka prema EEA)
( opšte aktivnosti: 13
( aktivnosti vezane za pristup informacijama: 6, 15, 17 i 18
( aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 1
Napraviti obrazloženje i obezbediti vezu sa procesom pristupanja EU.
( odmah po usvajanju; nastaviti analizu koja treba da bude kontinuirana
( opšte aktivnosti: 7
( aktivnosti vezane za pristup informacijama: 16, 17 i 20
( aktivnosti vezane za učešće javnosti: 6, 14, 15 i 23
Potvrditi međunarodne sporazume povezane sa zahtevima Arhuske konvencije ( GMO amandman, itd).
( odmah po usvajanju; započeti analizu (koja treba da bude kontinuirana)
( opšte aktivnosti: 10, 11 i 13
Uspostaviti sistem za praćenje sprovođenja Strategije.
( odmah po usvajanju (kontinuirano)
( opšte aktivnosti: 3, 4, 6, 7, 8 i svi indikatori uspeha za sve tri oblasti
( aktivnosti vezane za učešće javnosti: 9, 30 i 45
( aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu 10 i 12
U ove kategorije spada i niz drugih aktivnosti o kojima se ovde ne iznose detalji zbog njihove dugoročnije prirode.
1. Pristup informacijama: rezime potreba
Da bi se obezbedio efikasan pristup javnosti informacijama koje se tiču životne sredine u Republici Srbiji, potrebno je sprovesti čitav niz mera, među kojima su i sledeće.
1) Mere koje se odnose na usklađivanje zakona i procedura. Biće potrebno obezbediti usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa odredbama Arhuske konvencije, kao i svih relevantnih nacionalnih pravnih akata. U tom smislu, neophodno je razmotriti izmene i dopune ili podzakonska akta u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Zakonom o upravnom postupku i svim drugim relevantnim pravnim aktima koji omogućavaju ili bi omogućili, između ostalog: jasno definisano pravo na slobodan pristup informacijama u svim relevantnim pravnim aktima iz oblasti životne sredine; jasnu definiciju „informacija koje se tiču životne sredine”; jasnije definicije kriterijuma za izuzeće od mogućnosti ostvarivanja prava na pristup informacijama i uklanjanje svih nejasnih odredaba koje se odnose na te kriterijume; usklađivanje rokova za pružanje informacija ili odbijanje zahteva za objavljivanje informacija, uklanjanje odredaba kojima se zahteva obrazlaganje interesa prilikom podnošenja zahteva za objavljivanje informacija, uključivanje konkretnih kaznenih odredaba u slučaju narušavanja prava na slobodan pristup informacijama koje se tiču životne sredine u sva relevantna pravna akta; obezbeđivanje distribucije informacija o proizvodima koje se tiču životne sredine, a namenjene su potrošačima, uključujući i jasno definisane mere i kriterijume; jasni i precizni sistemi za vođenje evidencije, praćenje i izveštavanje namenjeni operaterima i naročito procedure i rokovi za obezbeđivanje adekvatnog protoka informacija ka organima javne vlasti i najširoj javnosti.
2) Mere koje se odnose na institucionalno uređenje i nadležnosti od državnog do lokalnog nivoa, kao i učinak institucija, razvoj kapaciteta i obuku. Prvi korak bi trebalo da bude povezivanje svih ključnih institucija i zainteresovanih strana na nacionalnom nivou koji bi olakšali korišćenje prava na slobodan pristup informacijama i distribuciju informacija. Takođe će biti potrebno napraviti procenu mogućnosti izmene statusa Agencije za zaštitu životne sredine, kao nezavisne agencije, u skladu sa procesom integracije u EU. Osim toga potrebno je uraditi gap analizu u svim relevantnim institucijama, kao što su Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i jedinice lokalne samouprave; to bi pomoglo u realizaciji napora usmerenih na razvoj kapaciteta koje sprovode te institucije. Potrebno je odrediti jasne kontakt osobe koje će biti nadležne za pitanja iz domena ostvarivanja prava javnosti na slobodan pristup informacijama i distribuciju informacija u svim organima vlasti i uspostaviti mrežu nadležnih osoba da bi protok informacija bio olakšan. Arhus centar Kragujevac i drugi slični primeri dobre prakse su se pokazali efikasnim na planu distribucije informacija o životnoj sredini na lokalnom nivou. Stoga bi trebalo stimulisati i nastaviti uspostavljanje takvih lokalnih centara. Efikasnost inspekcijskih službi na lokalnom i nacionalnom nivou što se tiče nametanja mehanizama kontrole koji se odnose na pristup informacijama i učinak na planu i distribucije informacija mora biti poboljšana. Biće potrebno uvesti efikasan sistem za uzbunjivanje kojim bi se distribuirale informacije o neposrednoj opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu i to uglavnom putem definisanja granice opasnosti i uspostavljanja niza jasnih procedura, rokova, vidova komunikacije, institucija nadležnih za praćenje i distribuciju informacija, kao i uspostavljanjem eksternih mehanizama kontrole da bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje sistema za uzbunjivanje i objektivnost podataka. Osim toga, biće potrebno uspostaviti efikasan sistem praćenja životne sredine, čuvanja i ažuriranja podataka i distribucije informacija od upravljača zaštićenih prirodnih dobara do lokalnih zajednica i najšire javnosti, što će takođe predstavljati efikasan doprinos pravu javnosti na slobodan pristup informacijama. Potrebno je poboljšati i kontrolu proizvoda na tržištu, kao i objavljivanje informacija o proizvodima.
3) Mere koje se odnose na uspostavljanje efikasnog informacionog sistema, PRTR i publikacija. Prvi korak bi trebalo da bude uspostavljanje nacionalnog registra metapodataka koji će sadržati detaljne informacije o tipu i obimu dokumentacije, sakupljenim podacima i podacima koji se vode, institucijama nadležnim za čuvanje podataka, linkovima ka dokumentima i podacima dostupnim na Internetu, tačkama za kontakt i procedurama za podnošenje zahteva za dobijanje podataka koji nisu dostupni na Internetu. Udruženja i druga tela imaju izraženu potrebu za bazama podataka u kojima bi se nalazile informacije o udruženjima, zakonima, ekspertima, institucijama, novinarima, medijima i sektoru privrede.
Jedna od ključnih aktivnosti bi bila dalji razvoj nacionalnog informacionog sistema o životnoj sredini i nacionalnog registra izvora zagađivanja životne sredine (RIZŽS) u okviru Agencije za zaštitu životne sredine i obezbeđivanje punog pristupa Nacionalnom informacionom sistemu i nacionalnom RIZŽS putem Interneta. Nacionalni registar izvora zagađivanja zadovoljava sve potrebe izveštavanja prema PRTR protokolu i E-PRTR direktivi. Nacionalni informacioni sistem treba unaprediti, prvenstveno kroz poboljšavanje kapaciteta Agencije za zaštitu životne sredine da obezbedi efikasan unos podataka; to će omogućiti da sistem provere podataka bude delotvorniji i stimulisati upotrebu tehnologija baziranih na GIS-u u Nacionalnom informacionom sistemu, čime će biti poboljšano usklađivanje različitih elemenata unutar sistema i njihova integracija sa eksternim sistemima; time će takođe biti omogućen lakši pristup informacijama i analiza podataka i jačanje veza sa drugim nacionalnim i međunarodnim bazama podataka (kao što su: EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT i INSPIRE). Isto tako, važno je uspostaviti efikasno izveštavanje i protok podataka kroz navedene međunarodne mehanizme i inicijative.
Osim toga, trebalo bi poboljšati protok informacija ka Agenciji za zaštitu životne sredine i drugim nadležnim organima Republike Srbije, kao i nacionalni sistem za istraživanja i praćenje. Kao što je definisano u nacionalnim zakonima (Zakon o izmenama i dopunama ZZŽS), lokalne RIZŽS treba da vode i unapređuju sve jedinice lokalne samouprave, ali njihov odnos i usklađivanje sa nacionalnim RIZŽS treba da budu jasno definisani. Takođe će biti neophodno poboljšati vođenje podataka, distribuciju informacija i izveštavanje u svim jedinicama lokalne samouprave, kao i aktivnu distribuciju informacija o životnoj sredini koje privatna i javna preduzeća čine dostupnim javnosti. Neophodno je takođe unaprediti dostupnost relevantnih dokumenata putem objavljivanja na Internetu, kao što su nacionalni zakoni koji se tiču životne sredine, relevantni strateški dokumenti, planovi, programi, sporazumi, svi međunarodni ugovori, konvencije i drugi relevantni međunarodni dokumenti (uključujući i zakonodavstvo EU), svi izveštaji i informacije o postupanju državnih organa u domenu životne sredine, svi bitni detalji koji se tiču formulisanja važnih predloga politike zaštite životne sredine. Baze podataka koje sadrže relevantne dokumente treba da budu sistematski osmišljene i prezentovane, redovno ažurirane, lake za korišćenje, kao i da sadrže odgovarajuće reference za validaciju podataka. Potrebno je obezbediti da organi javne vlasti redovno objavljuju informatore koji sadrže najvažnije detalje o njihovim aktivnostima. Agencija redovno izrađuje i objavljuje godišnje izveštaje o stanju životne sredine od svog osnivanja, koje usvaja Vlada Republike Srbije i mora biti sprovedena validacija i verifikacija svih podataka koji se objavljuju u tim izveštajima o životnoj sredini.
4) Mere koje se odnose na razvijanje svesti. Programi usmereni na razvijanje svesti i aktivnosti koje se tiču odredaba Arhuske konvencije i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja treba da se sprovode i kada su namenjeni najširoj javnosti i kada se odnose na organe javne vlasti. Treba poboljšati svest javnosti o njenom pravu na slobodan pristup informacijama, kao i o procedurama za dobijanje informacija. Takođe treba razvijati svest javnosti o nacionalnim okvirima za eko-obeležavanje, obeležavanje organske hrane, eko-reviziju i sisteme sertifikacije.
5) Mere koje se odnose na određivanje politike i bolje prakse. Usvajanje akcionih planova u kojima će se odrediti konkretne aktivnosti usmerene na podsticanje aktivnog učešća javnosti u rešavanju svakodnevnih problema koji se tiču životne sredine će predstavljati važan korak. To može podrazumevati pravljenje sajtova gradova i opština u Republici Srbiji, „zelene stolice” u lokalnim skupštinama opština i slične aktivnosti radi razvijanja svesti građana o njihovoj ulozi u očuvanju i zaštiti životne sredine.
Glavne institucije za sprovođenje opisanih mera su: Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i jedinice lokalne samouprave. Efikasna implementacija će zahtevati aktivno angažovanje velikog broja zainteresovanih strana, kao što su Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo finansija, Institut za javno zdravlje Republike Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Republički zavod za statistiku, Republički hidrometeorološki zavod, Republički zavod za informatiku i internet, Agencija za hemikalije, Institut za standardizaciju Srbije, Akreditaciono telo Srbije, Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, Narodna skupština, Stalna konferencija gradova i opština, uz naučno-istraživačke institucije i institucije za praćenje, upravljače zaštićenih prirodnih dobara, udruženja koje se bave zaštitom životne sredine i medije.
2. Učešće javnosti i razvijanje svesti zainteresovanih strana
Da bi se obezbedilo efikasno učešće javnosti, potrebno je sprovesti čitav niz mera, među kojima su i sledeće:
1) Dobar pravni okvir i razvijeni postupci i sredstva. Biće potrebno napraviti i podržati Strateški nacionalni akcioni plan udruženja za sprovođenje Arhuske konvencije; okvir i procedure za adekvatnu primenu učešća javnosti; mehanizme za praćenje; dijalog i komunikaciju između javnosti i donosilaca odluka; instrumente dijaloga kao što su zajedničke delegacije, timovi i rasprave; usaglašavanje zakonskih obaveza, usaglašavanje sa relevantnom praksom koja se odnosi na pristupanje EU i sprovođenje multilateralnih sporazuma u oblasti životne sredine, standarde učinka i kvaliteta na planu učešća javnosti; saradnju udruženja sa susednim zemljama i zemljama u regionu, efikasnu primenu i praćenje usvojenih zakona i propisa; uključivanje civilnog društva u konsultacije; da donosioci odluka prepoznaju ulogu i uticaj udruženja; međusektorsku saradnju i saradnju između različitih nivoa; odgovarajući budžet kojim bi bilo podržano učešće javnosti, transparentnost, i administrativnu praksu koja je vezana za životnu sredinu i okrenuta građanima; mehanizme za informisanje javnosti o donetim odlukama; unapređene pravne osnove i postupke (kao i određivanje organa koji su zaista nadležni) za sprovođenje strategije SPUŽS kao i za akcione planove za energetiku, transport, poljoprivredu, šumarstvo, lov, industriju, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, telekomunikacije, turizam i prirodna staništa i divlji biljni i životinjski svet; učešće javnosti u rešavanju problema promene klime i njenih posledica; olakšavanje učešća javnosti i razvoj adekvatnih oblika reagovanja, sredstva za učešće javnosti u pripremi zakona i propisa; uspostavljanje kriterijuma za definisanje „reprezentativnih udruženja” aktivnih u sektoru zaštite životne sredine; određivanje šeme institucionalnih kontakata za učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa PUŽS i ISKZŽS na nacionalnom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou; pripremu podzakonskog akta kojim se definiše procedura koja se mora striktno poštovati prilikom učešća javnosti u PUŽS i ISKZŽS, stvaranje, putem podzakonskih akata, smernica u kojima se navode kontakt institucije i lica, uključujući i kriterijume i standarde za reprezentativna udruženja koje se bave zaštitom životne sredine, uključene u procese PUŽS na različitim nivoima; određivanje ključnih reprezentativnih udruženja koja imaju kapacitete i veštine za učešće javnosti u PUŽS, mapiranje reprezentativnih udruženja na različitim nivoima; određivanje sredstava iz republičkog, pokrajinskog, kao i iz budžeta gradova i opština kojima će se obezbediti pomoć reprezentativnim udruženjima (koje bi bile određene uz pomoć prethodno definisanih kriterijuma), u cilju obezbeđivanja učešća javnosti u PUŽS; edukaciju u oblasti zaštite životne sredine; prisustvo udruženja na glavnim konferencijama na temu Arhuske konvencije i međunarodnim skupovima u vezi sa tim, kao i njihovo uključivanje u zvanične delegacije; saradnja udruženja iz zemlje sa udruženjima iz susednih zemalja da bi se unapredili kapaciteti i sposobnost za učešće javnosti u regionalnim projektima, planovima i aktivnostima; instrumente za efikasnu primenu učešća javnosti u vezi sa pitanjima uticaja životne sredine na zdravlje (na primer, indikatori uticaja životne sredine na zdravlje, sredstva za praćenje, lanac distribucije informacija); aktivnosti i projekte koji se fokusiraju na donosioce odluka, narodne poslanike i političke stranke u cilju omogućavanja učešća javnosti u pitanjima koja se tiču životne sredine; usaglašenih pravila i praksi za konsultovanje javnosti u sektoru životne sredine i drugim povezanim sektorima; razvoj sredstava za delotvorno sprovođenje i praćenje usvojenih zakona; ocena praksi i pouka, sa naglaskom na dokazima da se prepoznaje značaj mišljenja javnosti i udruženja; i otvorenost za mišljenja koja se upućuju nakon obavljanja zadataka.
2) Edukacija i obuka koje se sprovode radi unapređenja kapaciteta različitih aktera kao što su državni zvaničnici i civilno društvo. Da bi došlo do unapređenja kapaciteta različitih aktera, važno je naglasiti značaj: edukacije i obuke u oblasti zaštite životne sredine; unapređenja znanja i veština udruženja i donosilaca odluka iz domena životne sredine na svim nivoima; jačanja kapaciteta za primenu i nametanje sprovođenja zakona; motivisanje civilnog društva da uzme učešća u konsultacijama, jačanja lokalnih kapaciteta na planu zaštite životne sredine; dodeljivanja sredstava iz budžeta namenjenih za pružanje podrške učešću javnosti; jačanja organizacija potrošača i eko-organizacija potrošača, unapređenja kapaciteta udruženja uključenih u sprovođenje aktivnosti u oblasti edukacije i obuke; podrške različitim formalnim i neformalnim kursevima iz oblasti učešća javnosti u procesima donošenja odluka.
3) Mere koje se odnose na razvijanje svesti. Biće neophodno sprovesti programe usmerene na razvijanje svesti, kao i aktivnosti koje se fokusiraju na najširu javnost i organe javne vlasti, uključujući, ali ne ograničavajući se na: pružanje podrške organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine za organizovanje kampanja iz te oblasti, razvijanje svesti političara, donosilaca odluka i javnosti; promovisanje učešća javnosti u bavljenju problemom klimatskih promena i njihovim posledicama; olakšavanje učešća javnosti i razvoj adekvatnih reakcija; distribuciju informacija namenjenih javnosti o procedurama za učešće putem osnovnih sredstava komunikacije; bolju obuku kadrova u vezi sa Arhuskom konvencijom; organizovanje kampanja namenjenih sektoru udruženja koje uključuju radionice , okrugle stolove, predavanja, aktivnosti koje se odvijaju putem Interneta, postavljanje postera, deljenje letaka i brošura u cilju razvijanja svesti javnosti o Arhuskoj konvenciji; obezbeđivanje podrške štampanih, elektronskih i lokalnih medija; obuku novinara o važnosti Arhuske konvencije; i uvođenje „Zelenog ombudsmana” ili nekog drugog oblika pravno utemeljene institucije koja bi pružala pomoć sektoru udruženja.
4) Mere koje se odnose na uspostavljanje boljih partnerskih odnosa. Neophodno je uspostaviti horizontalnu i vertikalnu saradnju na različitim nivoima sistema za zaštitu životne sredine, uključujući i jačanje partnerskih odnosa između vladinog i nevladinog sektora. Predlažemo da se komunikacija lokalnih uprava sa udruženjima poboljša na način što će svaka jedinica lokalne uprave odrediti osobu zaduženu za kontinutiranu i aktivnu saradnju sa udruženjima građana u svakom sektoru, što bi bilo ozvaničeno unošenjem ovakvih aktivnosti u opis poslova odnosno radnih zadataka.
Efikasna implementacija će zahtevati aktivno učešće velikog broja institucija i zainteresovanih strana, uključujući i udruženja i medije.
3. Pravo na pravnu zaštitu: rezime potreba
U narednom periodu trebalo bi sprovesti kompleksne mere da bi se obezbedilo ispunjavanje svih zahteva definisanih u trećem stubu Arhuske konvencije koji se odnose na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu. Te odredbe treba da garantuju sadašnjim i budućim generacijama pravo da učestvuju u donošenju odluka u pitanjima životne sredine, i da zaštite svoja prava u slučaju činjenja ili propusta fizičkih lica ili organa javne uprave koji su u suprotnosti sa odredbama pravnih akata iz oblasti životne sredine.
1) Mere koje se odnose na postupke i zakone. Pre svega je potrebno primeniti precizno određenu terminologiju iz Arhuske konvencije u celom pravnom sistemu Republike Srbije: t.j. ista terminologija bi se primenjivala i u „horizontalnim” i u „sektorskim” zakonima. Dalje se preporučuje da se detaljno analiziraju svi zakoni koji se tiču životne sredine, a trenutno su na snazi, da bi se obezbedila standardna metodologija potrebna da bi zahtevi iz Arhuske konvencije bili inkorporirani širom Republike Srbije. Takođe bi trebalo usvojiti detaljne planove za unošenje izmena i dopuna u sve zakone koji se tiču životne sredine, kao i odgovarajuće pravne osnove za uspostavljanje mehanizama koji bi doprineli smanjenju finansijskih i drugih barijera ostvarivanju prava na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom. Ti mehanizmi treba da budu uspostavljeni tako da funkcionišu u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Time bi se doprinelo i jačanju postojećih i osnivanju novih Arhus centara u Republici Srbiji i pružila podrška jačanju kapaciteta udruženja i visokoobrazovnih institucija.
Treba uspostaviti mehanizam za razmenu informacija u vezi sa Arhuskom konvencijom na nacionalnom nivou. Taj mehanizam bi trebalo da se koristi u svrhu procene usklađenosti svih nacrta zakona iz oblasti životne sredine i podzakonskih akata sa odredbama Arhuske konvencije i davanja mišljenja o nacrtima pre procedure usvajanja. Mehanizam bi činili zaposleni u ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine i u drugim zainteresovanim ministarstvima i državnim institucijama, nezavisni eksperti, predstavnici udruženja i drugih zainteresovanih strana.
U sve zakone koji se tiču životne sredine je potrebno ugraditi posebne mere da bi se propusti ili kršenje prava izloženih u Arhuskoj konvenciji predupredili ili sveli na najmanju moguću meru.
2) Mere koje se odnose na informisanje javnosti i razvijanje svesti. Jedan od ključnih zadataka je i izrada sveobuhvatnog priručnika o pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine koji bi bio lak za korišćenje; taj priručnik bi trebalo da bude lako dostupan i široko distribuiran. Takođe, sajtovi na kojima se nalaze informacije o pravu na pravnu zaštitu treba da budu značajno unapređeni u smislu lakoće korišćenja, dostupnosti, profesionalnosti dizajna i tačnosti informacija. Treba pojačati napore na planu razvijanja svesti najšire javnosti i organa javne vlasti, naročito na lokalnom nivou i u sudstvu.
Sve preporučene mere bi trebalo preduzimati i sprovoditi blisko sarađujući sa udruženjima. Efikasnost i delotvornost sprovođenja tih mera će olakšati napore da se zakoni Republike Srbije koji se tiču životne sredine usklade sa pravnom tekovinom EU koja se odnosi na životnu sredinu, a koja je usklađena sa zahtevima Arhuske konvencije
Da bi sprovođenje trećeg stuba Arhuske konvencije bilo uspešno, biće takođe potrebna i kontinuirana podrška međunarodne zajednice.
11. Procena finansijskih sredstava za realizaciju Strategije za primenu Arhuske konvencije
Sredstva za realizaciju Strategije za primenu Arhuske konvencije će biti obezbeđena u okviru obima Zakonom o budžetu opredeljenih sredstava za finansiranje Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u narednom periodu. Osim obezbeđenja budžetskih sredstava, predviđa se finansiranje aktivnosti i iz sredstava stranih donacija.
12. Akcioni plan za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije
Akcioni plan za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
13. Završna odredba
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:
U Beogradu, 2011. godine
V L A D A
PREDSEDNIK VLADE
PRILOG
AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZA PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE
1. Analiza prednosti, slabosti, mogućnosti i opasnosti sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije u Republici Srbiji
► Prednosti
U nekim oblastima, primena Akcionog plana za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije (u daljem tekstu: Akcioni plan) je otpočelo nešto pre potvrđivanja Arhuske konvencije; pritom je prioritet da se nastavi sa primenom dobre prakse koja daje rezultate i da se ona proširi na sve nivoe u državi.
U postojeće strateške političke dokumente su već ugrađeni mnogi ciljevi relevantni za Arhusku konvenciju
Postojeći zakoni i propisi iz oblasti zaštite životne sredine i GMO predstavljaju dobru osnovu za dalje usklađivanje sa zahtevima Arhuske konvencije.
Osnovana je Agencija za zaštitu životne sredine, preko koje se ostvaruje redovna saradnja sa EIONET-om i EEA pre pristupanja Evropskoj uniji što pruža mogućnosti da se izuči praksa EU i da se upozna sa zahtevima EU.
Postoji grupa dobro obrazovanih stručnjaka za zaštitu životne sredine koji su posvećeni svom pozivu.
Imenovan je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, njegova kancelarija postaje sve efikasnija u svom radu.
Uspostavljen je sudski sistem i omogućeno odvijanje adekvatnog postupka za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu.
► Slabosti
Administrativni kapaciteti su nedovoljni (naročito kada je reč o sprovođenju zakona i propisa iz oblasti zaštite životne sredine), a postoji i manjak kadrova u institucijama nadležnim za zaštitu životne sredine. Potrebno je ojačati kapacitete za primenu i nametanje sprovođenja zakona.
Nedostatak političke podrške.
Nizak nivo svesti predstavnika svih zainteresovanih strana, od najšire javnosti, do nadležnih organa.
Društveni i ekonomski problemi imaju prioritet u odnosu na pitanja oblasti zaštite životne sredine i prioritete Arhuske konvencije.
Udruženja su slaba, nemaju dovoljno zaposlenih, a oni koji u njima rade nisu dovoljno obučeni.
Informacioni sistem nije dovoljno razvijen i u njemu nedostaju podaci (koji se odnose, na primer, na transport, operativno praćenje ili klimatske promene).
Nedostaju i neki sektorski zakoni i podzakonska akta neophodna za operativnu primenu postojećih zakona, a postojeća struktura je suviše slaba da bi se obezbedilo odgovarajuće funkcionisanje sistema (na primer nedovoljno su definisane nadležnosti institucija i metodologija koja se tiče procedura), a to čini da sistem bude skup i neefikasan.
Agencija za zaštitu životne sredine nije nezavisna institucija. Status agencije je regulisanu skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04).
Privredi nedostaje kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine.
► Mogućnosti koje je potrebno iskoristi u budućnosti
Pristupanje EU i transpozicija zakona.
Izrada akcionog plana (već su u velikoj meri razvijeni u pojedinim oblastima) i prelazak u fazu sprovođenja planova primenjujući sledeće principe:
a) odrediti prioritetne aktivnosti da bi se prvo uklonile najveće prepreke efikasnom funkcionisanju sistema (t.j. definisanje termina, usklađivanje postojećih odredaba, donošenje potrebnih podzakonskih akata);
b) istovremeno uzeti u obzir zahteve EU na planu zakonodavstva;
Prilikom analize usklađenosti zakonodavstva sa Arhuskom konvencijom i formulisanja zakonodavnih rešenja neophodno je voditi računa o potrebi usklađivanja sa odredbama direktive 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini i direktive 2003/35/EZ o učešću javnosti u pravljenju planova i programa iz oblasti životne sredine i pravnoj zaštiti.
Bolje iskorišćavanje saradnje sa EEA/EIONET-om radi preuzimanja dobre prakse i primene efikasnih i jeftinih rešenja; učešće u drugim međunarodnim aktivnostima kao što su inicijative INSPIRE i GMES.
Povezivanje primene Arhuske konvencije sa drugim međunarodnim sporazumima.
Povezivanje primene Arhuske konvencije sa naporima na planu demokratizacije.
Jačanje uloge udruženja, posebno preko regionalnih Arhus centara, da bi se pružila podrška efikasnom procesu pristupanja i primeni Arhuske konvencije.
Odlučivanje u kojim oblastima vezanim za Arhusku konvenciju treba primeniti aktivan i inovativan pristup i preuzeti vodeću ulogu.
Iskorišćavanje saradnje u procesu pristupanja EU kroz reviziju i dalje unapređivanje relevantnih zakonskih rešenja, uz njihovu primenu i nametanje sprovođenja.
Akcioni plan omogućava bolje korišćenje i pristup evropskim i međunarodnim finansijskim sredstvima.
Jačanje sudskog sistema i obezbeđivanje adekvatnog prava na pravnu zaštitu.
► Opasnosti do kojih može doći u budućnosti
Proces pristupanja EU može biti usporen.
Kompleksnost rešenja može ponekad odložiti implementaciju. Treba napraviti transparentan akcioni plan koji predviđa primenu korak po korak da bi se izbeglo odbijanje široko definisanih, kompleksnih i zahtevnih zadataka.
Razvijanje svesti je osnovni zahtev, a svest javnosti i onih koji donose političke odluke je na niskom nivou.
Sudski sistem treba urediti da doprinese efikasnoj primeni odredaba Arhuske konvencije.
U vreme ekonomske krize, državne institucije ne mogu da funkcionišu punim kapacitetom.
Nedostatak validnih i kvalitetnih podataka o životnoj sredini može otežati ostvarivanje prava na pristup informacijama; ako ne postoji kvalitetan sistem u domenu podataka, zahtevi javnosti i zainteresovane javnosti mogu biti pogrešno protumačeni.
U datom trenutku nema političke volje da se unaprede relevantna zakonska rešenja.
2. Ciljevi, principi i prioriteti Akcionog plana
Ciljevi Akcionog plana Republike Srbije su usko vezani za ciljeve Arhuske konvencije. Oni takođe odražavaju trenutnu situaciju u kojoj se zemlja nalazi u procesu pristupanja EU. Plan je napravljen tako da se sa primenom može početi odmah, bez dalje analize, ali u isto vreme zahteva dodatnu analizu pitanja vezanih za životnu sredinu i drugih pitanja koja će uslediti, kao i nastavak razvoja na osnovu dugoročnih ciljeva, rešavanje širih pitanja, kao što su proces pristupanja EU, prostorni nivoi i drugi sektori. Ovaj proces takođe zahteva stalno praćenje i unapređivanje. Prva faza je usklađivanje Akcionog plana sa trenutnim statusom plana za pristupanje EU da bi se obezbedila usaglašenost i harmonizovali rezultati. Osnovni uslovi za otpočinjanje procesa su izloženi u ovom dokumentu.
Slede principi na osnovu koji se određuju prioriteti Akcionog plana u narednih nekoliko godina:
Odmah započeti jednostavne, ekonomične, osnovne aktivnosti; uključiti javnost i druge zainteresovane strane u procese donošenja odluka, vršiti edukaciju (koristiti mogućnosti TWINNING projekta, TAIEX-A i sl.) i razvijati svest o ciljevima Arhuske konvencije i pravima koja iz nje proističu.
Koristiti sadašnju situaciju kao osnovu za dalji razvoj i prednosti koje ona pruža; već postoji osnovna platforma za funkcionisanje koja omogućava dalje unapređenje i popunjavanje postojećih rupa.
Odrediti aktivnosti tako da se one mogu, po dobijanju prvih rezultata, lako integrisati u proces pristupanja EU kada pregovori budu započeti.
Analizirati aktivnosti u prekograničnom i međunarodnom kontekstu i uspostaviti potrebne veze.
Nastojati da se održi korak sa razvojem elektronskih sistema.
Odeljak V.1: Pomoć i davanje uputstava javnosti, edukacija i razvijanje svesti javnosti o Arhuskoj konvenciji
Nacionalni Arhus portal <http://www.aarhus.be> (Belgija)
Cilj ovog belgijskog portala je da pruži javnosti informacije iz prve ruke o Arhuskoj konvenciji i pravima javnosti u okviru konvencije. To je zajednička inicijativa federalnih i regionalnih organa vlasti zaduženih za zaštitu životne sredine.
Pogledati i odeljak B.9 u kojoj je opisana uloga hrvatskih udruženja u sprovođenju Arhuske konvencije.
►Mehanizmi za praćenje
Akcioni plan je osmišljen tako da bude fleksibilan u smislu mogućnosti da se vremenom revidira i da bude povezan sa razvojem političkih procesa. U Akcionom planu se predlažu mehanizmi za postizanje tog cilja, kao i za praćenje efekata, primene i potrebe za vršenjem revizije.
U Akcionom planu se predlažu sledeća sredstva i mehanizmi:
Vlada i udruženja treba da odaberu grupe indikatora za merenje nivoa sprovođenja Akcionog plana, kao i rezultata njegove primene;
Odabir indikatora za merenje uspešnosti sprovođenja Akcionog plana;
Izrada tabele usklađenosti koju treba redovno ažurirati (na primer, svake dve godine) i proširivati po potrebi da bi se odnosila na direktive EU i druge zakone;
Organizovanje i održavanje konferencija namenjenih širokom krugu zainteresovanih strana da bi se pratilo kako različiti akteri i korisnici sprovode Akcioni plan; pružanje pomoći i uputstava za implementaciju putem razmene primera dobre prakse i diskusionih foruma;
Vlada i udruženja treba da podnose izveštaje i da informacije čine dostupnim na Internetu;
Podnošenje izveštaja sekretarijatu Arhuske konvencije;
Odvajanje sredstava iz budžeta za potrebe sprovođenja aktivnosti; i
Nastavak pružanja finansijske pomoći Vladi i udruženjima za praćenje aktivnosti.
3. Aktivnosti planirane u domenu primene Arhuske konvencije
1. Opšte i međuresorne aktivnosti i inicijative
Tabela V.1: Aktivnosti i inicijative opšte i/ili međuresorne prirode
Predložena aktivnost Odgovorna institucija Partneri koje treba konsultovati / angažovati Ciljni datumi Indikator uspešnosti 2. Pravljenje smernica namenjenih javnosti i državnoj upravi za postupanje po zahtevima za dobijanje informacija dostupnih javnosti. MŽSRPPUdruženja odabrana u procesu selekcijeregionalni Arhus centri Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Obezbeđena sredstva u budžetu.Smernice objavljene. 3. Analiza svih sektorskih politika po pitanju uključivanja zahteva i potreba sadržanih u Arhuskoj konvenciji, među kojima su i mehanizmi praćenja. MŽSRPP Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Uključeno u Strategiju.Mehanizmi praćenja za svim sektorima evidentni. 4. Dugoročna analiza ljudskih resursa potrebnih za primenu Arhuske konvencije. MŽSRPP Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Uključeno u Strategiju. 5. Finansijski uslovi koje je potrebno ispuniti da bi primena bila moguća MŽSRPP Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Uključeno u Strategiju. 6. Uspostavljanje mehanizma praćenja:- indikatori koje su razvili Vlada i udruženja- tabela usklađenosti u kojoj se ažurira vreme i obim (EU, drugi zakoni…)- podnošenje izveštaja sekretarijatu Arhuske konvencije- ispitivanja javnog mnjenja MŽSRPP PIJZZPL, AZŽSRS, ZZPS, LV, udruženja, mediji i svi drugi relevantni državni organi i zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Obezbeđena sredstva u budžetu za obavljanje aktivnosti.Kontinuirana finansijska podrška (udruženjima i Vladi) za vršenje praćenja. Uključeno u Strategiju.Izveštaji sekretarijatu Arhuske konvencije. Indikatori objavljeni.Udruženja objavile izveštaje. 7. Dalja analiza usklađenosti pravnog okvira sa drugim zakonima, izmenama i dopunama zakona i podzakonskim aktima po potrebi, kao i usklađenosti sa svim relevantnim direktivama Evropske unije (koje se tiču pristupa informacijama, ali i svim ostalima koje su samo delom povezane sa Arhuskom konvencijom) i međunarodnim konvencijama. MŽSRPP Relevantna ministarstva Posle usvajanja Strategije Organizovane radionice za predstavnike svih zainteresovanih strana uključenih u usklađivanje pravnog okvira.Dopunjavanje Strategije rezultatima gap analiza. 8. Dugoročna analiza institucionalnog okvira (naročito sa stanovišta organa i organizacija koje neposredno primenjuju propise od značaja za Arhusku konvenciju; u oblasti obrazovanja i vaspitanja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine i Arhuske konvencije). MŽSRPP Vlada Pre pristupnih pregovora 9. Dugoročna analiza uloga regionalnih i lokalnih zajednica i udruženja. MŽSRPP Relevantni regionalni i lokalni partneri, posebno regionalni Arhus centri Pre pristupnih pregovora Pripremljena Strategija za regionalne i lokalne aktere. 10. Potvrđivanje protokola o registimar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR). MŽSRPP Pre pristupnih pregovora Potvrđen protokol. 11. Potvrđivanje GMO amandmana . Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, MŽSRPP Pre pristupnih pregovora Potvrđen amandman. 12. Organizovanje konferencija na kojima bi se razmenjivali primeri dobre prakse, kampanja i programa obuke potrebnih radi primene Arhuske konvencije. Konferencijama prethode radionice namenjene predstavnicima zainteresovanih strana na kojima će biti informisani o odredbama i ciljevima Arhuske konvencije i gde će se praviti predlog plana rada u vezi sa implementacijom. MŽSRPP Ministarstvo prosvete i nauke, udruženja,mediji i druge zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Obezbeđena sredstva u budžetu za organizovanje radionica, konferencija i kampanja, kao i za razvoj programa edukacije.Program objavljen i usvojen.Konferencije održane.Učešće na drugim konferencijama (širom sveta, u drugim zemljama, na lokalnom nivou, itd). Sprovedene aktivnosti u oblasti formalnog i neformalnog obrazovanja. 13. Ubrzanje saradnje i razmene dobre prakse sa Evropskom zajednicom i u međunarodnim aktivnostima. MŽSRPP Druge zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri 14. Izgradnja mehanizma kojima će se obezbediti promovisanje načela Arhuske konvencije u međunarodnim procesima donošenja odluka u oblasti životne sredine, uključujući i učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa međunarodnim aktivnostima nadležnih organa u oblasti životne sredine. Ministarstvo spoljnih poslova; MŽSRPP i drugi nadležni organi; 2012 Propis (akt) kojim će se regulisati aktivnosti nadležnih organa radi ostvarivanja definisanog cilja; obezbeđivanje pristupa informacijama i učešće javnosti u aktivnostima koje se odnose na međunarodnu saradnju u oblasti životne sredine). 15. Pratiti i analizirati primenu Arhuske konvencije sa stanovišta zabrane diskriminacije (po osnovu državljanstva, nacionalnosti ili mesta prebivališta), a u slučaju pravnog lica, bez obzira na registrovano sedište ili stvarni centar aktivnosti; MŽSRPP MŽSRPP i drugi nadležni organi 2012 Izveštaj o primeni člana 3. stav 9. Arhuske konvencije;
2. Aktivnosti i inicijative usmerene na dostupnost informacija
Tabela V.2: Aktivnosti i inicijative usmerene na dostupnost informacija
Predložena aktivnost Najvažniji zadaci(ključni zadaci koje treba obaviti da bi se aktivnosti sprovele u delo) Nadležna institucija Partneri koje treba konsultovati ili angažovati Ciljni datumi Indikator uspešnosti 1. Usaglašavanje ZZŽS sa principima koji se tiču slobodnog pristupa informacijama sadržanim u Arhuskoj konvenciji Uključivanje jasne definicije informacija iz oblasti životne sredine. Jasnije definisanje kriterijuma za izuzeće od mogućnosti ostvarivanja prava na pristup informacijama i uklanjanje svih nejasnih odredaba koje se odnose na pomenute kriterijume. MŽSRPP Udruženja,AZŽSRS,regionalni Arhus centri 2012 Objavljene izmene i dopune zakona 2. Usaglašavanje ZZŽS sa odredbama ZSPIJZ Usaglašavanje odredaba ZZŽS koje se odnose na vremenski okvir za pružanje informacija ili odbijanje da se informacije objave, sa vremenskim okvirima navedenim u ZSPIJZ MŽSRPP PIJZZPL, udruženja,AZŽSRS,regionalni Arhus centri 2012 Objavljene izmene i dopune zakona 3. Usklađivanje ZSPIJZ sa principima koji se tiču slobodnog pristupa informacijama sadržanim u Arhuskoj konvenciji Jasnije definisanje kriterijuma za izuzeće od mogućnosti ostvarivanja prava na pristup informacijama i uklanjanje svih nejasnih odredaba koje se odnose na pomenute kriterijume PIJZZPL MŽSRPP, udruženja,regionalni Arhus centri 2013ili pre pristupnih pregovora Objavljene izmene i dopune zakona 4. Usaglašavanje nacionalnih zakona koji regulišu oblast životne sredine sa principima koji se tiču slobodnog pristupa informacijama sadržanim u Arhuskoj konvenciji Uključivanje jasno definisanog prava na slobodan pristup informacijama u sva relevantna pravna akta koja se tiču životne sredine, a posebno u ZPUŽS, ZSPUŽS, ZISKZŽS, ZZOKRF, ZZJZNS, ZV.Uključivanje posebnih kaznenih odredaba u odgovarajuće propise kojima se sankcioniše narušavanje prava na slobodan pristup informacijama o životnoj sredini. Uređivanje putem podzakonskih akata pitanja distribucije informacija iz domena životne sredine koje se tiču proizvoda, a namenjene su potrošačima, tako što će se uključiti jasno definisane mere i kriterijumi. MŽSRPP Druga relevantna ministarstva, udruženja,regionalni Arhus centri Pre pristupnih pregovora Objavljene izmene i dopune zakona 5. Jasno i precizno definisanje sistema za vođenje evidencije i, praćenje i izveštavanje namenjenih operaterima, a naročito procedura i rokova za kontrolu kvaliteta i adekvatan protok informacija ka državnim vlastima i najširoj javnosti Izrada dodatnog podzakonskog akta kojim bi ova pitanja bila definisana na jasan i precizan način. MŽSRPP AZŽSRS 2013 Objavljen podzakonski akt. 6. Utvrđivanje jasne definicije informacija koje se tiču životne sredine i prava javnosti na pristup informacijama, kao i seta jasnih i preciznih kriterijuma na nacionalnom nivou na osnovu kojih se odbija objavljivanje informacija. U okviru postojećih zakona ALTERNATIVNA MERA UMESTO IZMENE PRIMARNIH ZAKONA Izrada dodatnog podzakonskog akta kojim bi ova pitanja bila definisana na jasan i precizan način. MŽSRPP PIJZZPL, udruženja,AZŽSRS 2013 Objavljen podzakonski akt. 7. Usaglašavanje zakona sa zahtevima EU u domenu informacionog sistema, odnosno, INSPIRE ili uspostavljanje nacionalnih propisa radi unapređivanja saradnje sa EEA (imenovanje tačaka za kontakt, protokoli za izveštavanje…) po potrebi, SEIS, GMES. Izrada podzakonskih akata, smernica i uputstva ili drugih oblika sporazuma radi pružanja informacija MŽSRPP Pružaoci informacija Započeti 2012 sa EEA Pravila izveštavanja definisana i određene tačke za kontakt Definisana forma dokumenata (smernice, uputstva, memorandumi o razumevanju) uspostavljena za potrebe saradnje u obezbeđivanju toka informacija u cilju ispunjavanja evropskih i međunarodnih zahteva Institucionalna rešenja i nadležnosti institucija od državnog do lokalnog nivoa, učinak institucija, razvijanje kapaciteta i obuka. 8. Poboljšanje efikasnosti nadležnih organa državne vlasti u domenu ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama i distribucije informacija. Pravljenje procene mogućnosti izmene statusa AZŽSRS, kao nezavisne agencije, u skladu sa procesom evropskih integracija. Osmisliti i sprovesti u delo program za razvoj kapaciteta PIJZZPL, u domenu sposobnosti da obrađuje zahteve i žalbe, kao i da nadgleda primenu ZSPIJZ.Razvoj i sprovođenje programa za razvoj kapaciteta i programa obuke namenjenih AZŽSRS, MŽSRPP i drugim relevantnim državnim organima koji se tiču njihove sposobnosti da obrađuju zahteve za objavljivanje informacija.Jasno definisanje tačaka za kontakt i određivanje osoba zaduženih da se bave ostvarivanjem prava javnosti na slobodan pristup informacijama i distribucijom informacija u svakom od tih državnih organa i uspostavljanje mreže osoba zaduženih da olakšavaju protok informacija. MŽSRPPPIJZZPLMŽSRPPMŽSRPP FZŽS, PIJZZPL, MŽSRPP, AZŽSRS, udruženja, regionalni Arhus centri,mediji i drugi državni organi prepoznati kao relevantni za te aktivnosti. 2012 Objavljena relevantna dokumenta. Ukupan broj i procenat državnih organa koji su uspostavili jasne tačke za kontakt i odredili lica zadužene da se bave pravom javnosti na slobodan pristup informacijama i distribucijom informacija. Datum uspostavljanja mreže i procena količine informacija koje cirkulišu u okviru mreže. 9. Poboljšavanje efikasnosti institucija lokalnih vlasti u postupanju pri ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama i u distribuciji informacija Sprovođenje gap analize u lokalnim organima vlasti koja se tiče njihove sposobnosti da rešavaju navedena pitanja. Razvoj primena posebnih programa obuke i programa usmerenih na razvoj kapaciteta namenjene institucijama lokalnih vlasti na osnovu analize nedostataka i potreba.Jasno definisanje tačaka za kontakt i određivanje o osoba zaduženih da se bave ostvarivanjem prava javnosti na slobodan pristup informacijama i distribucijom informacija u svakoj jedinici lokalne samouprave. Osnivanje lokalnih centara za distribuciju informacija iz oblasti životne sredine po modelu primenjenom u Arhus centru Kragujevac, sledeći i druge primere dobre prakse. MŽSRPP MLJMPDUL, LV, FZŽS, SKGO, RZII, udruženja, mediji, regionalni Arhus centri – 2012- 2013- 2012- 2014 Objavljeni izveštaji o projektima. Ukupan broj i procenat jedinica lokalne samouprave koje su uspostavile jasne tačke za kontakt i odredile lica zadužena da se bave pravom javnosti na slobodan pristup informacijama i distribucijom informacija.Broj jedinica lokalne samouprave koje su osnovale centre za distribuciju informacija iz oblasti životne sredine. 10. Poboljšavanje efikasnosti inspektorata, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou u nametanju mehanizama kontrole u domenu pristupa informacijama i učinka na planu distribucije informacija. Razvoj i primena programa usmerenih na razvoj kapaciteta i programa obuke namenjenih inspektoratima na nacionalnom i lokalnom nivou. U fokusu tih programa je sposobnost inspektorata da nameću efikasne mehanizme kontrole. MŽSRPP MLJMPDULS, LV, PIJZZPL, AZŽSRS, FZŽS 2012 Objavljeni izveštaji o projektima. 11. Uspostavljanje efikasnog sistema za uzbunjivanje kojim se distribuiraju informacije o neposrednoj opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu. Definisanje sistema za uzbunjivanje.Definisanje jasnih procedura, vremenskih okvira, sredstava komunikacije , institucija i osoba odgovornih za praćenje i distribuciju informacija u slučajevima neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili okolinu. MŽSRPP AZŽSRS, LV, MO, AZJZNSS, udruženja, mediji. 2012 Definisane donje granice sistema za uzbunjivanje; datum objavljivanja.Sistem za uzbunjivanje funkcioniše.Datum objavljivanja procedura koje se tiču sistema za uzbunjivanje. 12. Uspostavljanje efikasnog sistema za praćenje životne sredine, vođenje podataka i distribuiranje informacija koje upravljači zaštićenih područja šalju lokalnim zajednicama u regionu i najširoj javnosti, kao i za postupanje pri ostvarivanju prava javnosti na slobodan pristup informacijama. Uspostavljanje trajnog sistema u svim zaštićenim područjima uz pomoć koga bi se aktivno sakupljale i distribuirale relevantne informacije o stanju zaštićenih područja putem Internet sajtova i redovno objavljivanih izveštaja.Jasno definisanje tačaka za kontakt i određivanje lica zaduženih da se bave ostvarivanjem prava javnosti na slobodan pristup informacijama.Poboljšanje efikasnosti umrežavanja sistema za ažuriranje podataka i sistema za izveštavanje koji koriste upravljači zaštićenih područja preko ZZPS. MŽSRPP ZZPS, UZP , LV, AZŽSRS, udruženja, mediji,regionalni Arhus centri – 2013- 2012- 2013 Procenat zaštićenih područja na kojima su uspostavljeni efikasni sistemi za praćenje, ažuriranje podataka, distribuciju informacija i izveštavanje; procenat zaštićenih područja koja redovno objavljuju izveštaje o stanju zaštićenih područja i koja su učinila sve relevantne informacije dostupnim putem Interneta.Ukupan broj i procenat zaštićenih područja koja su jasno uspostavila tačke za kontakt i odredila lica zadužena da se bave ostvarivanjem prava javnosti na slobodan pristup informacijama i distribucijom informacija. 13. Poboljšavanje kontrole proizvoda na tržištu i objavljivanje informacija o proizvodima. Unaprediti aktivnosti na planu očuvanja životne sredine u preduzećima i industriji (EMAS, ISO 14000) Uvođenje strožije i efikasnije kontrole proizvoda na tržištu i objavljivanja informacija o proizvodima koju sprovode inspektorati. MPTŠV MŽSRPP, MZ, AH, udruženja, mediji, regionalni Arhus centri 2013 Broj objavljenih informacija o proizvodima; broj novčanih kazni izrečenih zbog neusaglašenosti sa odredbama zakona – Primenjeni standardi Informacioni sistem, RIZŽS registar, publikacije. 14. Uspostavljanje nacionalnog registra metapodataka koji bi sadržao detaljne informacije o tipovima i obimu dokumentacije, informacija i prikupljenih i vođenih podataka, institucijama u čijem posedu se nalaze podaci ili koje su nadležne za njihovo čuvanje, linkovima ka dokumentima i podacima dostupnim na Internetu, kao i o osobama za kontakt i procedurama za podnošenje zahteva za pristup podacima koji nisu dostupni na Internetu. Unapređenje kapaciteta AZŽSRS da bi se omogućilo uspostavljanje nacionalnog registra metapodataka.Omogućavanje potpunog pristupa javnosti registru na Internetu.Uspostavljanje „zelenog telefona” i Internet portala, kao sastavnih delova nacionalnog registra metapodataka.To bi bio opšti portal za pretragu informacija vezanih za životnu sredinu i sredstvo za dobijanje tih informacija. AZŽSRS MŽSRPP, svi organi javne vlasti i zainteresovane strane za koje se utvrdi da poseduju relevantne informacije. udruženja, mediji, regionalni Arhus centri – 2012- 2013- 2013 Uspostavljen nacionalni registar metapodataka. Registar metapodataka postavljen na Internet.Uspostavljen „zeleni telefon” i Internet portal. 15. Potpuno uspostavljanje Nacionalnog informacionog sistema i nacionalnog RIZŽS u okviru AZŽSRS u skladu sa evropskim i međunarodnim zahtevima Potpuno uspostavljanje Nacionalnog informacionog sistema i nacionalnog RIZŽS u okviru AZŽSRS Omogućavanje potpunog pristupa javnosti Nacionalnom informacionom sistemu i nacionalnom RIZŽS na Internetu. AZŽSRS 2012 Nacionalni informacioni sistem i nacionalni RIZŽS su u potpunosti uspostavljeni.Količina podataka dostupnih javnosti putem Interneta. Nacionalni informacioni sistem i nacionalni RIZŽS postavljeni na Internet. 16. Unapređenje funkcionisanja Nacionalnog informacionog sistema i nacionalnog RIZŽS. Unapređenje kapaciteta AZŽSRS da bi se omogućio efikasniji unos podatka u bazu podataka.Uspostavljanje efikasnog sistema provere podataka kojem bi bile podvrgnute sve informacije u Nacionalnom informacionom sistemu i nacionalnom RIZŽS.Bolja primena tehnologija koje se baziraju na GIS-u u okviru Nacionalnog informacionog sistema, da bi se poboljšalo usklađivanje različitih elemenata sistema i njihova integracija sa eksternim sistemima, odnosno, omogućio lakši pristup informacijama i analiza podataka.Unapređenje umrežavanja i harmonizacije Nacionalnog informacionog sistema sa drugim nacionalnim i međunarodnim bazama podataka, a to se naročito odnosi na EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT i INSPIRE.Omogućavanje efikasnog podnošenja izveštaja i protoka podataka kroz EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT i INSPIRE. AZŽSRS MŽSRPP, FZŽS, RZII, RZS, EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT, INSPIRE – 2012- 2013- 2015- 2013- 2013 Broj georeferenciranih podataka u Nacionalnom informacionom sistemu i broj georeferenciranih podataka dostupnih na Internetu.Uspostavljen efikasan sistem provere podataka.Broj podataka koji godišnje prođe kroz te međunarodne mehanizme i inicijative. 17. Poboljšanje protoka podataka ka AZŽSRS i drugim nadležnim organima vlasti. Inspektorati treba da nastave sa nametanjem strožije i efikasnije kontrole organizacija nadležnih za pružanje AZŽSRS relevantnih informacija o životnoj sredini koje ulaze u Nacionalni informacioni sistem i u RIZŽS. MŽSRPP AZŽSRS, FZŽS, svi identifikovani operateri, udruženja, regionalni Arhus centri – 2012- 2014 Broj objavljenih informacija o proizvodima; broj kazni izrečenih zbog neusaglašenosti sa odredbama zakona se svake godine u godišnjem izveštaju objavljuje;Objavljeni izveštaji o projektima; Unapređeni kapaciteti AZŽSRS 18. Unapređenje istraživanja i sistema za praćenje i kvalitet podataka Unapređenje mreže stanica za praćenje da bi njima bila pokrivena čitava teritorija zemlje i da bi bilo moguće pratiti sve relevantne elemente životne sredine. Bolje korišćenje međunarodnih indikatora biodiverziteta (na osnovu indikatora EEA i onih navedenih u KBR) za potrebe praćenjea životne sredine.Unapređenje efikasnosti istraživanja i aktivnosti u oblasti praćenjea vezanih za stanje na planu biološke raznovrsnosti i drugih elemenata životne sredine da bi se postigao zadovoljavajući njivo sistematičnosti i harmonizacije, kao i da bi se postigao napredak u podnošenju izveštaja nadležnim institucijama MŽSRPPAZŽSRSMNTR MŽSRPP, MNTR, AZŽSRS, NIIM,FZŽS, RZS, UZP, RHMZ, LV, udruženja,mediji, regionalni Arhus centri – 2015- 2012- 2015 Mreža stanica za praćenje pokriva celu teritoriju države; broj informacija o životnoj sredini koje su predmet praćenja.Broj primenjenih nacionalnih indikatora biološke raznovrsnosti. 19. Ustanovljavanje i unapređivanje RIZŽS u svim jedinicama lokalne samouprave Finalizovanje razvoja RIZŽS u svim jedinicama lokalne samouprave.Definisanje odnosa i obezbeđivanje usklađivanja lokalnih RIZŽS sa nacionalnim RIZŽS i uspostavljanje efikasnih sistema umrežavanja Omogućavanje potpunog pristupa javnosti svim lokalnim RIZŽS putem Interneta. LVAZŽSRSLV LV, AZŽSRS, MŽSRPP, MLJMPDULS, FZŽS, SKGO, RZII, MKIID 2014 Broj jedinica lokalne samouprave koje su potpunosti razvile RIZŽSNivo usklađenosti i razmene podataka između lokalnih i nacionalnih RIZŽS Broj lokalnih RIZŽS koji su u potpunosti dostupni na Internetu. 20. Unapređivanje vođenja podataka, distribucije informacija i izveštavanja u jedinicama lokalne samouprave. Sprovođenje analize nedostataka i potreba u institucijama lokalnih vlasti koja se tiče njihove sposobnosti da rešavaju ova pitanja.Razvijanje i sprovođenje posebnih programa obuke i programa usmerenih na razvoj kapaciteta namenjenih institucijama lokalnih vlasti na osnovu analize nedostataka i potreba. Pravljenje odgovarajućih Internet prezentacija svih jedinica lokalne samouprave što bi omogućilo efikasno pružanje informacija koje se tiču životne sredine.Inspektorati treba da nastave sa nametanjem strožije i efikasnije kontrole načina na koji nadležne institucije lokalnih vlasti vode i distribuiraju informacije i podnose izveštaje. MŽSRPP, MŽSRPP, LV, MŽSRPP LV, MŽSRPP, MLJMPDULS, AZŽSRS, FZŽS, SKGO, RZII, MKIID, udruženja, mediji,regionalni Arhus centri 2014 Objavljeni izveštaji o gap analizi i projektima usmerenim na obuku i izgradnju kapaciteta.Broj jedinica lokalne samouprave koje su uspostavile efikasne sisteme za vođenje podatka, distribuciju informacija i izveštavanje. 21. Poboljšanje aktivne distribucije informacija koje se tiču životne sredine od strane privatnih i javnih preduzeća. Uvođenje odgovarajućih podsticajnih mehanizama (na primer, kroz poreske olakšice, eko-obeležavanje i eko-revizija) što bi motivisalo privatna i javna preduzeća da javnosti aktivno distribuiraju informacije koje se tiču životne sredine. MŽSRPP MF, MPTŠV, ISS, ATS, udruženja, mediji,regionalni Arhus centri 2014 Broj uvedenih podsticajnih mehanizama.Broj privatnih i javnih preduzeća koja su uspostavila efikasne mehanizme distribucije informacija.EMAS ili ISO 14000 standardi 22. Poboljšanje dostupnosti svih relevantnih dokumenata na Internetu. Učiniti sve nacionalne zakone i propise iz oblasti životne sredine dostupnim na Internetu, kao i sve relevantne strateške dokumente, planove, programe i sporazume.Učiniti sve međunarodne ugovore, konvencije, sporazume i druge relevantne međunarodne dokumente, uključujući relevantno zakonodavstvo EU dostupnim na Internetu.Poboljšati dostupnost na Internetu svih izveštaja i informacija o aktivnostima državnih organa koje se tiču životne sredine, kao i činjenica i analiza činjenica važnih za formulisanje ključnih predloga politike u oblasti očuvanja životne sredine.Obezbediti sistematsku prezentaciju svih baza podataka koje sadrže relevantne dokumente, njihovo redovno ažuriranje i lakoću upotrebe, odgovarajuće reference i proveru pouzdanosti podataka (predstavljanje informacija o kvalitetu životne sredine, faktorima koji utiču na njega, zdravlju i bezbednosti) MŽSRPP NS i svi drugi državni organi koji poseduju ili su nadležni za relevantna dokumenta, udruženja,regionalni Arhus centri 2012 Ukupan broj nacionalnih pravnih akata i strateških dokumenata, planova, programa i sporazuma dostupnih na Internetu; datumi njihovog postavljanja na Internet.Ukupan broj međunarodnih ugovora, konvencija, sporazuma i drugih relevantnih međunarodnih dokumenta dostupnih na Internetu; datumi njihovog postavljanja na Internet.Ukupan broj izveštaja i informacija o aktivnostima državnih organa koje se tiču životne sredine, kao i činjenica i analiza činjenica važnih za formulisanje ključnih predloga politike u oblasti očuvanja životne sredine dostupnih na Internetu, i stepen redovnosti njihovog objavljivanja. 23. Obezbeđivanje redovnog objavljivanja izveštaja. Uspostavljanje efikasnog sistema za izveštavanje o stanju životne sredine (izvršavanje revizije učestalosti pravljenja integrisanih izveštaja, dopunjavanje godišnjim izveštajima o indikatorima i drugim vrstama izveštaja ili podacima dostupnim na Internetu koji se neprestano ažuriraju – indikatorima (videti praksu EEA i drugih zemalja). AZŽSRS treba da nastavi da redovno izrađuje i objavljuje godišnje izveštaje o stanju životne sredine.Jedinice lokalne samouprave treba redovno da objavljuju izveštaj o životnoj sredini.Obezbeđivanje i sprovođenje efikasne provere informacija koje se objavljuju u izveštajima o životnoj sredini.Svi državni organi treba redovno da objavljuju informatore koji sadrže ključne činjenice o njihovom radu. AZŽSRS, LV, MŽSRPP, PIJZZPL MŽSRPP, MLJMPDULS, AZŽSRS, udruženja, mediji,regionalni Arhus centri Jednom godišnje, permanentno Objavljeni nacionalni izveštaji o životnoj sredini, izveštaji o indikatorima i drugi relevantni izveštaj. Ukupan broj jedinica lokalne samouprave koje redovno objavljuju lokalne izveštaje o životnoj sredini.Ukupan broj organa državne vlasti koji redovno objavljuju informatore; procenat objavljenih informatora koji pružaju dovoljno informacija u skladu sa zakonskim odredbama. Razvijanje svesti 24. Unapređenje svesti, kako najšire javnosti, tako i državnih organa i drugih zainteresovanih strana o odredbama Arhuske konvencije i ZSPIJZ. Sprovođenje odgovarajućih programa usmerenih na razvijanje svesti (na primer, kampanja). MŽSRPP, PIJZZPL LV, udruženja, mediji, regionalni Arhus centri i druge zainteresovane strane 2012 Objavljeni izveštaji o projektima. Nivo svesti javnosti (procenjuje se na osnovu istraživanja i predstavlja procenat opšte populacije koji je u dovoljnoj meri upoznat sa odredbama Arhuske konvencije i ZSPIJZ). 25. Unapređenje svesti javnosti o pravu na slobodan pristup informacijama i procedurama za dobijanje informacija. Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti javnosti. MŽSRPP, PIJZZPL LV, udruženja, mediji, regionalni Arhus centri 2012 Objavljeni izveštaji o projektima. Nivo svesti javnosti (procenjuje se na osnovu istraživanja i predstavlja procenat opšte populacije koji je u dovoljnoj meri upoznat sa pravom na slobodan pristup informacijama i procedurama za dobijanje informacija). 26. Unapređenje svesti, javnosti o nacionalnim okvirima eko-obeležavanja, eko-kontrole i obeležavanja organske hrane i sistemima sertifikacije. Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti javnosti. MŽSRPP, MPTŠV ISS, ATS, LV, udruženja, mediji,regionalni Arhus centri 2012 Objavljeni izveštaji o projektima. Nivo svesti javnosti (procenjuje se na osnovu istraživanja i predstavlja procenat opšte populacije koja je u dovoljnoj meri upoznata sa nacionalnim okvirima eko-obeležavanja, eko-kontrole obeležavanja organske hrane i sistemima sertifikacije i njihovom važnošću).
3 Aktivnosti i inicijative usmerene na učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine
Tabela V.3: Aktivnosti i inicijative usmerene na učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine
Predložena aktivnost Najvažniji zadaci(ključni zadaci koje treba obaviti da bi se aktivnosti sprovele u delo) Nadležna institucija Partneri koje treba konsultovati ili angažovati Ciljni datumi Indikator uspešnosti (Kako izmeriti/pokazati da je aktivnost okončana ili da realizacija napreduje) 2. Unapređenje okvira implementacije i procedura za adekvatnu implementaciju učešća javnosti u nacionalnom i prekograničnom kontekstu kada je to potrebno. Uspostavljanje veze sa propisima, zakonima i procedurama EU, kao i sa međunarodnim ugovorima. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva. 2015 Objavljen podzakonski akt i objavljena relevantna dokumenta. 3. Unapređenje mehanizama za praćenje učešća javnosti. Uspostavljanje veze propisima, zakonima i procedurama EU, kao i sa MSŽS. MŽSRPP Udruženja, druge relevantne institucije, regionalni Arhus centri 2015 Objavljen podzakonski akt i objavljena relevantna dokumenta. 4. Unapređenje dijaloga između javnosti i donosilaca odluka, instrumenti dijaloga (zajedničke delegacije, timovi, rasprave). Uspostavljanje veze sa propisima, zakonima i procedurama EU, kao i sa MSŽS. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Objavljene izmene i dopune podzakonskih akata, broj udruženja u zvaničnim delegacijama, timovima, raspravama, datum objavljivanja relevantnih dokumenata. 5. Usklađivanje zakonskih odredaba vezanih za učešće javnosti sa Arhuskom konvencijom. Uspostavljanje veze sa propisima, zakonima i procedurama EU, kao i sa međunarodnim sporazumima što obuhvata, ali nije ograničeno na usklađivanje PUŽS i lista iz Arhuske konvencije. MŽSRPP Druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Objavljene izmene i dopuna zakona, podzakonski akti i relevantna dokumenta. 6. Harmonizacija sprovođenja relevantnih aspekata pristupanja EU i implementacije MSŽS. Uspostavljanje procedura i pravljenje analiza MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 20152012 (analize) Odobrene procedure, moguća podzakonska akta, objavljeni relevantnia dokumenti. 7. Uspostavljanje praktičnih mehanizama za prekograničnu PUŽS. Razvoj procedura MŽSRPP Druga relevantna ministarstva i institucije. 2013 Objavljeni podzakonski akt, objavljeni relevantni dokumenti. 8. Razvoj standarda učinka i kvaliteta vezanih za učešće javnosti. Razvoj procedura MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Odobrene procedure, objavljeni relevantni dokumenti. 9. Procena mere u kojoj donosioci odluka priznaju ulogu, korisnost i značaj udruženja i drugih udruženja. Razvoj evaluacije/procene MŽSRPP/udruženja Druga relevantna ministarstva i institucije. 2013 Odobrena procena, objavljeni relevantni dokumenti. 10. Jačanje međusektorske, kao i saradnje na različitim nivoima (nacionalnom, pokrajinskom, lokalnom) vezane za učešće javnosti. Unapređenje procedura MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2012 Odobrene procedure, moguća podzakonska akta, objavljeni relevantni dokumenti. 11. Pravljenje odgovarajućih budžeta radi pružanja podrške učešću javnosti. Procena potreba i razvoj procedure MŽSRPPOrgani lokalne samouprave Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. Posle usvajanja Strategije Obezbeđena sredstva u budžetu za udruženja. 12. Veće poverenje građana u podatke o životnoj sredini Unapređenje procedura za obezbeđivanje transparentnosti i administrativne prakse u domenu životne sredine koja je okrenuta građanima.Napraviti ispitivanje javnog mnjenja o informacijama i smernicama objavljenim na Internetu i pritužbama vezanim za to pitanje Udruženja, regionalni Arhus centri MŽSRPP, druga relevantna ministarstva i institucije. 2012 Odobrene procedure, objavljeni relevantni dokumenti.Izvršeno ispitivanje javnog mnjenja o informacijama i smernicama objavljenim na Internetu i pritužbama vezanim za to pitanje (definisani kriterijumi). 13. Uspostavljanje mehanizama za informisanje javnosti o donetim odlukama u vezi sa aktivnostima i programima koji se odnose n životnu sredinu. Unapređenje mehanizma i uređivanje te oblasti. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2012-2013 Objavljeni relevantni dokumenti, mogući podzakonski akt. 14. Izgradnja i unapređenje pravnog osnova i procedura (i određivanje organa koji su zaista nadležni) za sprovođenje SPUŽS u domenu strategija i akcionih planova za energetiku, transport, poljoprivredu, šumarstvo, lov, industriju, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, telekomunikacije, turizam i prirodna staništa i zaštitu divljeg biljnog i životinjskog sveta. Izrada izmena zakona o SPUŽS, izmena drugih zakona podzakonskih akata u skladu sa direktivama EU MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2013 Donete izmene zakona/ podzakonskih akata, objavljeni relevantni dokumenti. 15. Unapređenje procedura za učešće javnosti u bavljenju problemom klimatskih promena i njihovim posledicama i u sprovođenju Okvirne direktive o vodama i drugih relevantnih direktiva. Izrada zakona / podzakonskih akata u skladu sa zahtevima i praksom EU MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2013. Donete izmene zakona/ podzakonskih akata, objavljeni relevantni dokumenti. 16. Olakšavanje učešća javnosti i razvoj odgovarajućih oblika reagovanja. Uspostavljanje procedure. MŽSRPP/udruženja Druga relevantna ministarstva i institucije 2015 Odobrena procedura, objavljeni relevantni dokumenti. 17. Obezbeđivanje sredstava za učešće javnosti u pripremi zakona i propisa. Uspostavljanje procedure. MŽSRPP/udruženja Druga relevantna ministarstva i institucije. Posle usvajanja Strategije Odobrena procedura, objavljeni relevantni dokumenti. 18. Definisani kriterijumi za određivanje aktivnih (reprezentativnih) udruženja koja se bave očuvanjem životne sredine. Definisanje kriterijuma. MŽSRPP/udruženja Druga relevantna ministarstva i institucije. 2012 Odobreni kriterijumi, objavljeni relevantni dokumenti.. 19. Definisanje institucionalne šeme (sa kontakt osobama) za učešće javnosti na nacionalnom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou u donošenju odluka koje se odnose na PUŽS i ISKZŽS, prekograničnu PUŽS i ISKZŽS. Uspostavljanje procedure / organograma. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije 2015 Odobren organogram, objavljeni relevantni dokumenti.Ukupan broj državnih organa koji su odredili kontakt osobe i lica zadužena za učešće javnosti. 20. Priprema propisa kojim se uređuje procedura koja se mora striktno primenjivati prilikom učešća javnosti u PUŽS i ISKZŽS i konkretno navedenim institucijama i kontakt osobama. Izrada propisa. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Donet propis.Ukupan broj državnih organa koji su odredili kontakt osobe. 21. Razvoj kriterijuma i standarda za reprezentativna udruženja koja poseduju znanja i veštine za učešće javnosti u PUŽS (na različitim nivoima). Izrada propisa.Identifikacija ključnih reprezentativnih udruženja koja imaju kapacitete i veštine za sprovođenje učešća javnosti u PUŽS (i podrška tim udruženjima) MŽSRPP/udruženja Druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Donet propis. Objavljeni relevantni dokumenti. 22. Uspostavljanje procedure za registar reprezentativnih udruženja na različitim nivoima; priprema direktorijuma aktivnih udruženja. Uspostavljanje procedure. MŽSRPP/udruženja Druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Uspostavljena procedura, objavljeni relevantni dokumenti, direktorijum udruženja. 23. Uspostavljanje procedura i predviđanje sredstava u budžetu (u nacionalnom, pokrajinskom, gradskim i opštinskim budžetima) za dugoročniju podršku namenjenu ključnim reprezentativnim udruženjima za potrebe obezbeđivanja učešća javnosti u PUŽS, edukacije, prisustva predstavnika udruženja na najvažnijim skupovima na temu Arhuske konvencije (i sastancima radne grupe za Arhusku konvenciju), srodnim međunarodnim skupovima, kao i za uključenje udruženja u zvanične delegacije i za potrebe vezane za pristupanje EU. Uspostavljanje procedure, predviđanje sredstava u budžetu. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2012 Uspostavljena procedura. Dodeljena sredstva potrebna za finansiranje rada udruženja.Broj predstavnika udruženja na sastancima relevantnim za primenu Arhuske konvencije i u zvaničnim delegacijama. 24. Pružanje informacija namenjenih javnosti o procedurama za učešće putem jednostavnih sredstava komunikacije. Uspostavljanje procedure. Udruženja MŽSRPP, udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Uspostavljena procedura, objavljeni relevantni dokumenti. 25. Obezbeđivanje sredstava za stimulisanje i podršku saradnje između udruženja iz zemlje i regiona sa ciljem poboljšanja kapaciteta i sposobnosti za učešće javnosti u regionalnim projektima, planovima i aktivnostima. Obezbeđivanje sredstava, u budžetu. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Objavljeni relevantni dokumenti.Obezbeđena sredstva u budžetu.Broj aktivnosti koje su plod saradnje. 26. Obezbeđivanje sredstava za efikasno sprovođenje učešća javnosti na planu procene uticaja životne sredine na zdravlje (indikatori uticaja životne sredine na zdravlje, sredstva za praćenje, lanac informacija, itd.) Obezbeđivanje sredstava, obezbeđivanje sredstava u budžetu. MŽSRPP/MZ Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva i institucije. 2015 Objavljeni relevantni dokumenti.Obezbeđena sredstva u budžetu.Broj učešća vezanih za uticaj životne sredine na zdravlje. 27. Obezbeđivanje sredstava za učešće javnosti. Obezbeđivanje sredstava. Udruženja,regionalni Arhus centri MŽSRPP 2012 Odobrena sredstva, objavljeni relevantni dokumentiKorišćenje sredstava u praksi. 28. Izrada propisa za učešće javnosti u pripremi predloga podzakonskih akata. Izrada propisa. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri,druga relevantna ministarstva 2012 Objavljeni relevantni propisi i dokumenata. 29. Uspostavljanje usaglašenih pravila i procedura za konsultovanje javnosti u: a) sektoru zaštite životne sredineb) drugim sektorima povezanim životnom sredinom Uspostavljanje pravila i procedura. MŽSRPP, udruženja,regionalni Arhus centri Druga relevantna ministarstva. 2015 Uspostavljena pravila i procedure.Objavljeni relevantni dokumenti. 30. Procena prakse učešća javnosti koje se tiče mera u oblasti zaštite životne sredine, i mera povezanih sa tom oblašću, sa aspekta da li se mišljenje javnosti i udruženja ceni i primenjuje u praksi nakon davanja mišljenja Vršenje procene. Udruženja, MŽSRPP, regionalni Arhus centri Druge relevantne institucije. 2015 Objavljeni relevantni dokumenti-izveštaji.Utvrđeni kriterijumi za procenu. Edukacija, obuka, razvoj kapaciteta 32. Podrška organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u držanju obuke i edukativnih kurseva u vezi učešća javnosti. Obezbeđivanje sredstava u budžetu.Priprema programa (videti aktivnost 31) MŽSRPP, udruženja,regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Obezbeđena sredstva u budžetu.Broj podržanih obuka koje sprovode udruženja. 33. Unapređenje kapaciteta i uspostavljanje mehanizama za PUŽS u prekograničnom kontekstu. Razvoj kapaciteta i uspostavljanje mehanizama MŽSRPP 2015 Unapređeni kapaciteti.Uspostavljeni mehanizmi.Objavljeni relevantni dokumenti. 34. Jačanje kapaciteta za sprovođenje propisa u nadležnim organima. Ojačati kapacitete MŽSRPP 2015 Ojačani kapaciteti.. 35. Jačanje lokalnih kapaciteta za očuvanje životne sredine. Ojačati lokalne kapacitete Lokalne vlasti 2015 Ojačani lokalni kapaciteti… 36. Podrška organizacijama potrošača i eko-organizacijama potrošača. Obezbeđivanje sredstava u budžetu.. Nadležna ministarstva Posle usvajanja Strategije Obezbeđena sredstva u budžetu. 37. Podrška edukaciji u oblasti učešća javnosti u rešavanju pitanja klimatskih promena i njihovih posledica. Dodeljivanje budžeta. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Obezbeđena sredstva u budžetu.Broj udruženja koje imaju znanja i veštine iz oblasti učešća javnosti i kojima je pružena podrška (na različitim nivoima). 38. Podrška držanju kurseva (kao deo formalnog ili neformalnog obrazovanja) u vezi sredstava za učešće javnosti u procesu donošenja odluka. Izrada zakona o neformalnom obrazovanju (u oblasti zaštite životne sredine) Edukacija. Ministarstvo prosvete i nauke Ostali 2012 Donet zakon o neformalnom obrazovanju. Broj kurseva kojima je pružena podrška. Razvijanje svesti 40. Podrška aktivnostima usmerenim na razvijanje svesti javnosti i kampanjama javnog zagovaranja s tim u vezi. Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti. MŽSRPP, udruženja,regionalni Arhus centri 2012 Objavljeni izveštaji o projektima. Nivo svesti javnosti (procenjuje se na osnovu istraživanja i predstavlja procenat opšte populacije). 41. Razvoj i distribucija informacija namenjenih javnosti o procedurama za učešće putem jednostavnih sredstava komunikacije. Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti. MŽSRPP, udruženja, regionalni Arhus centri Ostali 2012 Objavljeni izveštaji o projektima. Nivo svesti javnosti (procenjuje se na osnovu istraživanja i predstavlja procenat opšte populacije).
4 Aktivnosti i inicijative usmerene na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu
Tabela V.4: Aktivnosti i inicijative usmerene na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu
Predložena aktivnost Najvažniji zadaci(ključni zadaci koje treba obaviti da bi se aktivnosti sprovele u delo) Nadležna institucija Partneri koje treba konsultovati ili angažovati Ciljni datumi Indikator uspešnosti 1. Usklađivanje terminologije sa Arhuskom konvencijom i relevantnim odredbama zakonodavstva EU ,koja bi bila korišćena u celom pravnom sistemu (iste definicije sa istim značenjem). Izrada zakonskih odredaba (na primer, novi ZZŽS). MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri 2012—2013 Zakon donet 2. Izrada istih pravnih/ normativnih obrazaca u čitavom pravnom sistemu u domenu ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u slučajevima koji su vezani za pristup informacijama koje se tiču životne sredine i učešća javnosti i njihovo potpuno usklađivanje sa svim zahtevima Arhuske konvencije i relevantnim odredbama propisa EU. Sprovođenje sistematske (detaljne) analize (preispitivanja) svih „horizontalnih” i „sektorskih” propisa koji se tiču životne sredine (t.j. zakoni i podzakonski akti), što bi dovelo do usvajanja detaljnog plana za izradu izmena i dopuna propisa koji se odnose na životnu sredinu; MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri Odmah po usvajanju Strategije. Doneti propisi 3. Izrada istih pravnih/ normativnih obrazaca u čitavom pravnom sistemu u domenu ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u slučajevima kada se osporava činjenje ili kada su u pitanju propusti fizičkih lica ili organa javne uprave, a koji su u suprotnosti sa odredbama propisa o životnoj sredini. Prethodna analiza (kombinovana sa aktivnošću broj 2); MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri Odmah po usvajanju Strategije. Doneti propisi 4. Dodatna analiza izmena i dopuna zakona iz 2010. godine (na snazi od 1. oktobra 2010. t.j. onih koji nisu obuhvaćeni analizama sprovedenim pre izrade ove Strategije i podzakonskih propisa usvojenih nakon toga. Aktivnost koja dopunjava gorepomenutu aktivnost broj 2. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri Odmah po usvajanju Strategije. Izveštaj usvojen i objavljen.Akciono plan izmenjen. 5. Uspostavljanje istih pravnih/ normativnih obrazaca u čitavom sistemu zakona koji se tiču životne sredine u Republici Srbiji kojima se uređuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u slučajevima pristupa informacijama koje se tiču životne sredine i njihovo potpuno usklađivanje sa svim zahtevima Arhuske konvencije. Izrada odgovarajućih pravnih normi koje se tiču životne sredine koje se odnose na:- prvostepena rešenja;- „ćutanje uprave”;- postupak preliminarnog preispitivanja (žalbe na prvostepena rešenja i donošenje drugostepenih rešenja);- uslove za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu (ako nije dozvoljeno podnošenje žalbe na prvostepeno rešenje)Usvajanje izmena i dopuna zakona i izvršnih pravnih instrumenata. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri 2012—2013 Zakon donet. 6. Uspostavljanje istih pravnih/ normativnih obrazaca u čitavom sistemu zakona koji se tiču životne sredine u Republici Srbiji kojima se uređuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u slučajevima učešća javnosti u donošenju odluka u pitanjima životne sredine i njihovo potpuno usklađivanje sa svim zahtevima Arhuske konvencije Izrada odgovarajućih pravnih normi koje se tiču životne sredine koje se odnose na:- prvostepena rešenja;- „ćutanje uprave”;- postupak preliminarnog preispitivanja (žalbe na prvostepena rešenja i donošenje drugostepenih rešenja);- uslove za pristup sudstvu (ako nije dozvoljeno podnošenje žalbe na prvostepeno rešenje)Usvajanje izmena i dopuna zakona i izvršnih pravnih instrumenata. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri 2012–2013 Zakon donet. 7. Uspostavljanje istih upravnih i sudskih postupaka u čitavom sistemu zakona koji se tiču životne sredine u Republici Srbiji kojima se garantuje pravo javnosti na pravnu zaštitu u slučajevima osporavanja činjenja ili propusta fizičkih lica ili organa javne uprave, koji su u suprotnosti sa odredbama propisa koje se tiču životne sredine. Izrada odgovarajućih pravnih normi koje se tiču životne sredine koje se odnose na:- prvostepena rešenja;- „ćutanje uprave”;- postupak preliminarnog preispitivanja (žalbe na prvostepena rešenja i donošenje drugostepenih rešenja);- uslove za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu (ako nije dozvoljeno podnošenje žalbe na prvostepeno rešenje).Usvajanje izmena i dopuna zakona i izvršnih pravnih instrumenata. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri 2012—2014 Zakon donet. 8. Izrada propisa kojima bi bili uspostavljeni odgovarajući mehanizmi koji bi doprineli uklanjanju ili smanjenju finansijskih i drugih barijera ostvarivanju prava na pravnu zaštitu. Izmene svih zakona koji se tiču životne sredine kako bi:- javnost i zainteresovana javnost bile oslobođene svih troškova (taksi) koji se odnose na njihovo učešće u upravnim postupcima čiji je predmet ostvarivanje prava na pristup informacijama koje se tiču životne sredine i učešće javnosti u donošenju odluka;- se obezbedila finansijska (i druga) podrška institucionalnim mehanizmima pomoći. MŽSRPP Druga relevantna ministarstva i tela/organi vlasti, udruženja, regionalni Arhus centri 2012—2013 Zakon donet. 9. Izrada propisa kojima bi bili uspostavljeni mehanizmi za razmenu informacija u vezi Arhuske konvencije (na nacionalnom nivou). Izmena zakona kojom bi se omogućilo uspostavljanje takvog mehanizma, u šta bi bili uključeni zaposleni u MŽSRPP, nezavisni eksperti, predstavnici udruženja, predstavnici Regionalnih Arhus centara i druge zainteresovane strane. MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Propis donet. 10. Uspostavljanje institucionalnih mehanizama pomoći Uklanjanje ili smanjenje finansijskih i drugih barijera u ostvarivanju prava na pravnu zaštitu.Rad u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Aktivnosti na svim nivoima (državnom, pokrajinskom i LS).Podrška jačanju regionalnih Arhus centara.Podrška jačanju odgovarajućih kapaciteta udruženja i visokoškolskih institucija. MŽSRPP Druga relevantna ministarstva,udruženja,visokoškolske institucije 2013 Institucionalni mehanizmi su uspostavljeni.Obezbeđena je njihova održivost.Internet sajtovi funkcionišu.Smernice objavljene. 11. Uspostavljanje (obaveznog) mehanizma za razmenu informacija u vezi Arhuske konvencije (na nacionalnom nivou). Analiza nacrta propisa koji se tiču životne sredine, (zakona i podzakonskih akata) i davanje mišljenja o njihovoj usaglašenosti sa zahtevima Arhuske konvencije. MŽSRPP Druga relevantna ministarstva,udruženja,visokoškolske institucije 2013 Mehanizam za razmenu informacija je uspostavljen.Obezbeđeno je njegovo održivo funkcionisanje.Informativna brošura objavljena. 12. Uspostavljanje sistema za praćenje usaglašenosti sa Arhuskom konvencijom. Praćenje propisa koji se tiču životne sredine (i drugih propisa koji predstavljaju potporu njihovom sprovođenju) .Praćenje praktične implementacije propisa koji se tiču životne sredine (na državnom, pokrajinskom i nivou LV). MŽSRPP Udruženja,regionalni Arhus centri,organi teritorijalne autonomije,lokalne vlasti. Posle usvajanja Strategije Sistem za praćenje je uspostavljen.Obezbeđena je njegova održivost.Prikupljanje, provera pouzdanosti i objavljivanje podatka su uređeni.Internet sajt je operativan.Prvi izveštaj objavljen. 13. Izrada sveobuhvatnog priručnik o ostvarivanju prava na pravnu zaštitu koji je lak za korišćenje. Distribucija praktičnih informacija:- o garantovanim pravima;- o korišćenju mehanizama pomoći za ostvarivanje garantovanih prava;- primenljivosti i dostupnosti na celoj teritoriji Republike Srbije (državnom, pokrajinskom i nivou LS). MŽSRPP Udruženja, regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Objavljen priručnik (štampano izdanje; dostupan u elektronskoj formi).Distribucija priručnika (zadovoljavajući broj primeraka) u LS i objavljivanje na sajtovima. 14. Unapređenje svesti, kako najšire javnosti, tako organa vlasti (naročito na lokalnom nivou i na svim nivoima u sudstvu) što se tiče odredaba Arhuske konvencije i svih aspekata prava na pravnu zaštitu ugrađenih u zakone iz domena životne sredine. Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti. MŽSRPP, PIJZZPL Lokalne vlasti, udruženja, regionalni Arhus centri,državni informativni mediji. Posle usvajanja Strategije Plan za sprovođenje programa i aktivnosti objavljen.Sve informacije su lako dostupne.Široko oglašavanje nastupajućih događaja.Periodični izveštaji se usvajaju, redovno objavljuju i široko distribuiraju. 15. Obezbeđivanje dostupnosti informacija o zahtevima sadržanim u Arhuskoj konvenciji, a odnose se na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu i o odgovarajućim propisima u Republici Srbiji putem zvaničnog sajta na Internetu i Internet stranicama udruženja (videti opštu aktivnost 1). Detaljna revizija zvaničnog Internet sajta i to imajući u vidu sledeće aspekte:• lakoća korišćenja, • pristupačnost;• profesionalni dizajn;• tačnost informacija. MŽSRPP Regionalni Arhus centri Posle usvajanja Strategije Izvršena rekonstrukcija sajta koji je organizovan na racionalan način i lak za korišćenje.Sajt se redovno ažurira i na njemu se objavljuju kompletne, pouzdane, lako dostupne i razumljive informacije.
ANEKS 1
Dostupnost informacija o životnoj sredini – usklađenost sa zahtevima Arhuske konvencije
Tabela ANEKS 1: Dostupnost informacija o životnoj sredini – usklađenost sa zahtevima Arhuske konvencije, problemi u primeni i nedostaci
Član Odredba Arhuske konvencije Usklađenost u Republici Srbiji Problemi u primeni Nedostaci 4.1 1. Svaka Strana će obezbediti da, u skladu sa dolenavedenim stavovima ovog člana, organi državne vlasti, kao odgovor na zahtev za informacijama oživotnoj sredini, učine te informacije dostupnim javnosti, odredbama nacionalnog zakonodavstva, uključujući tu ako je takav zahtev upućen, a u skladu sa niže navedenom tačkom b), kopije relevantne dokumentacije koja sadrži ili obuhvata takve informacije:(a) Bez potrebe da se iskazuje interes; (b) U zahtevanoj formi izuzev:(i) kada je organu javne vlasti jednostavnije da učini dostupnim te informacije u drugoj formi, u kom slučaju će se dati razlozi za njihovo dostavljanje u toj formi; ili(ii) kada je informacija već dostupna javnosti u drugoj formi. DAZakon o zaštiti životne sredine, Ustav, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima, Zakon o zaštiti prirode, itd. DELIMIČNOU Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovo pravo se primenjuje samo ako se informacije odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. Ista prava se ne garantuju kada su u pitanju, na primer, informacije o stanju životne sredine. NE– Zakon o opštem upravnom postupku nalaže dokazivanje interesa, a „javni interes” nije jasno definisan.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je glavni državni organ zadužen za kontrolu slobodnog pristupa informacijama.Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za (a) član 15 (kao i čl. 4. i 5), za (b) član 18, za (ii) član 10, takođe Zakon o zaštiti životne sredine (član 78, i načelo informisanja i učešća javnosti iz člana 9), Ustav (čl. 51. i 74), Zakon o hemikalijama (član 84), Zakon o biocidnim proizvodima (član 47), Zakon o zaštiti prirode (član 115) itd.Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, „smatra se da opravdani interes javnosti da zna […] postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine” (član 4).Zakon o opštem upravnom postupku (član 70) nalaže da podnosilac zahteva mora da obrazloži postojanje svog pravnog interesa, a „javni interes” nije jasno definisan (član 70).Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je glavni državni organ zadužen za kontrolu slobodnog pristupa informacijama. Nizak nivo opšte svesti (i najšire javnosti i mnogih predstavnika organa javne vlasti) o odredbama Arhuske konvencije i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.Prema rečima zaposlenih u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, žalbe zbog odbijanja da se objave informacije vezane za životnu sredinu nisu česte, ali razlog tome pre može biti nizak nivo svesti javnosti i interesovanja za pitanja iz oblasti životne sredine (t.j. manji broj zahteva za pružanje informacija), nego retkost slučajeva odbijanja da se objave informacije. Potreba da se uspostavi registar metapodataka na nacionalnom nivou – baza podataka gde bi zainteresovane strane mogle da provere koja vrsta podataka se nalazi u kojoj instituciji (informacije o informacijama).Opšti nedostatak koji se odnosi na pasivni pristup informacijama: uglavnom zbog manjka kapaciteta i svesti o pomenutim pitanjima, lokalne vlasti nemaju jasno definisane tačke za kontakt za zahteve za dobijanje informacija, niti dovoljno obučenih zaposlenih koji bi obrađivali zahteve. 4.2 2. Informacije koje se tiču životne sredine o kojima se govori u Stavu 1. biće stavljene na raspolaganje javnosti u što kraćem roku, a najkasnije u roku od mesec dana nakon podnošenja zahteva. U slučajevima kada obim i složenost informacija opravdava produženje ovog roka taj rok može biti produžen do dva meseca od dana podnošenja zahteva. Podnosilac zahteva će biti obavešten o svakom produžavanju roka, kao i o razlozima kojima se ono pravda. DAOdredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje se odnose na neke vrste informacija o životnoj sredini su čak strožije nego odredbe Arhuske konvencije: odnosno, informacije se moraju dostaviti što je pre moguće ili najkasnije petnaest dana od podnošenja zahteva, a ako je informacija od značaja za zaštitu zdravlja i životne sredine, odgovor mora stići u roku od 48 sati, a naknadni rok, koji može biti odobren uz navođenje razloga kojima se pravda ne može biti duži od 40 dana.U Zakonu o zaštiti životne sredine rok je 30 dana, a ako su informacije obimne ili ako bi njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje može biti produžen do 60 dana.DAOdredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama su još strožije (član 16) – što je pre moguće i najkasnije u roku od petnaest dana (ako je informacija od značaja za zaštitu zdravlja i životne sredine, rok je 48 sati), naknadni rok, koji može biti odobren uz navođenje razloga kojima se pravda ne može biti duži od 40 dana.Zakon o zaštiti životne sredine (član 79) – rok je 30 dana, a ako su informacije obimne ili ako bi njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje može biti produžen do 60 dana. Nedovoljni (kadrovski) kapaciteti organa vlasti što onemogućava blagovremenu obradu zahteva za objavljivanje informacija.Neusklađenost odredaba pomenuta dva zakona može dovesti do zabune organa vlasti i drugih organizacija. Ustanovljene procedure, smernice Neusklađenost zakona – po Ustavu, (član 20), dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. Stoga je potrebno da sve relevantne odredbe nacionalnog zakonodavstva budu usaglašene sa rokovima propisanim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. 4.3 3. Zahtev za informacije koje se tiču životne sredine može biti odbijen: (a) ako organ javne vlasti kome je zahtev podnet ne poseduje tražene informacije; (b) ako je zahtev izrazito nerazuman ili je isuviše uopšteno formulisan; ili(v) ako se zahtev odnosi na podatke koji se nalaze završnoj fazi obrade ili se odnosi na internu komunikaciju između organa javne uprave, kada je takvo izuzeće predviđeno nacionalnim zakonodavstvom ili uobičajenom praksom, uzimajući u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija. DA Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja DAZakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (čl. 10. i 13). Potrebno je definisati jasna i precizna „pravila ponašanja” – preciznije kriterijume (na nacionalnom nivou) za odbijanje objavljivanja informacija. 4.4 4. Zahtev za informacijama koje se tiču životne sredine može biti odbijen ukoliko bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:(a) Poverljivost rada državnih organa u slučaju kada je poverljivost predviđena nacionalnim zakonodavstvom;(b) Međunarodne odnose, nacionalnu odbranu ili javnu bezbednost;(v) Ispravnost rada pravosudnih organa, pravo lica na pravično suđenje, ili mogućnost organa javne vlasti da sprovede krivičnu ilidisciplinsku istragu;(g) Poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija, u slučajevima kada je poverljivost predviđena odredbama zakona, u cilju zaštite legitimnog ekonomskog interesa. U ovom okviru, informacije koje se tiču emisija značajnih za zaštitu životne sredine biće objavljene;(d) Prava intelektualne svojine;(đ) Poverljivost ličnih podataka i/ili dosijea koji se odnose nafizičko lice, kada to lice nije dalo pristanak na objavljivanjeinformacija javnosti, u slučajevima kada je takva poverljivostpredviđena nacionalnim zakonodavstvom;(e) Interese trećeg lica koje je dostavilo tražene informacije, kada to lice nije imalo ili nije moglo biti stavljeno pod zakonsku obavezu davanja informacija, u slučajevima kada to lice ne da pristanak na objavljivanje informacija; ili(ž) Životnu sredinu na koju se informacije odnose, kao što supodručja za razmnožavanje retkih vrsta.Prethodno navedeni osnovi za odbijanje zahteva tumačiće se na restriktivan način, uzimajući u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija iuzimajući u obzir da li se tražene informacije odnose na emisije u životnu sredinu. DELIMIČNOZakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o zaštiti životne sredine. Osim toga, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ograničava pravo na privatnost u slučajevima koji se odnose na određene podatke, naime: „ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši”, kao i „ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije”. DAZakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (čl. 9, 13. i 14), Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o zaštiti životne sredine (član 80). Osim toga, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 14) ograničava pravo na privatnost u slučajevima koji se odnose na određene podatke, naime: „ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši”, kao i „ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije”. Takođe, u Zakonu o biocidnim proizvodima (član 47), se propisuje da se podaci koji su značajni za zdravlje i bezbednost ljudi i životinja i zaštitu životne sredine ne mogu označiti kao „poslovna tajna”. Zakon o hemikalijama (član 84) takođe propisuje da određeni podaci, odnosno podaci koji su značajni za zdravlje i bezbednost ljudi i životinja i zaštitu životne sredine ne mogu označiti kao „poslovna tajna”. Potrebno je definisati jasna i precizna pravila ponašanja – preciznije kriterijume (na nacionalnom nivou) za odbijanje objavljivanja informacija. 4.5 5. Kada organ javne vlasti ne poseduje tražene informacije u oblasti životne sredine, taj organ javne vlasti će što je pre moguće obavestiti podnosioca zahteva o tome kojem organu javne vlasti treba da se obrati za tražene informacije, ili će proslediti zahtev tom organu i obavestiti o tome podnosioca. DELIMIČNO• Nije definisano u svim relevantnim zakonima. • U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama je definisano, ali samo za deo informacija koje se odnose na životnu sredinu (delove koji se tiču oblasti koju zakon uređuje).DAZakon o slobodnom pristupu informacijama (član 10). 4.6 6. Svaka od Strana će obezbediti da, ako informacije izuzete od objavljivanja po osnovu gore navedenih st. 3 (v) i 4 mogu biti izdvojene bez narušavanja poverljivosti tih informacija, organi javne vlasti stave na raspolaganje preostale tražene informacije koje se tiču životne sredine. DELIMIČNO• Nije definisano u svim relevantnim zakonima• U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama je definisano, ali samo za deo informacija koje se odnose na životnu sredinu (delove koji se tiču oblasti koju zakon uređuje).DAZakon o slobodnom pristupu informacijama (član 12). 4.7 7. Odbijanje zahteva daje se u pisanoj formi, ako je zahtev bio u pisanoj formi ili podnosilac to zahteva. Dokument o odbijanju zahteva sadrži razloge odbijanja i pružiće pravnu pouku o postupku preispitivanja te odluke skladu sa članom 9. Dokument o odbijanju zahteva se izdaje što je pre moguće a najkasnije u roku od mesec dana, izuzev ako složenost informacija opravdava produženje ovog roka na period do dva meseca nakon podnošenja zahteva. Podnosilac mora biti obavešten o svakom produženju roka i o razlozima koji takvu odluku opravdavaju. DELIMIČNO• Nije definisano u svim relevantnim zakonima• U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama je definisano, ali samo za deo informacija koje se odnose na životnu sredinu (delove koji se tiču oblasti koju zakon uređuje).Zakon o slobodnom pristupu informacijama propisuje mnogo strožije rokove.DAZakon o slobodnom pristupu informacijama (član 16) propisuje mnogo strožije rokove – mora biti odgovoreno u roku od samo 15 dana, bez mogućnosti produžavanja tog roka. „Organ vlasti… dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja” Nedovoljni (kadrovski) kapaciteti organa vlasti što onemogućava blagovremenu obradu zahteva za objavljivanje informacija. 4.8 8. Svaka Strana može dozvoliti svojim organima javne vlasti da naplate naknadu za pružanje informacija, ali ta naknada ne sme premašivati razuman iznos. Organi javne vlasti koji imaju nameru da uvedu naplaćivanje naknade za pružanje informacija staviće podnosiocima zahteva na raspolaganje cenovnik naknada koje se mogu naplatiti, a kojiće ukazivati na okolnosti pod kojima se one mogu naplatiti, ili se od njihovog plaćanja osloboditi, i kada dostavljanje informacija zavisio avansnom plaćanju takve naknade. DELIMIČNONije definisano u svim relevantnim zakonima U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama je definisano je još strožije, ali samo za deo informacija koje se odnose na životnu sredinu (delove koji se tiču oblasti koju zakon uređuje). Odredbe nacionalnog zakonodavstva su još strožije: Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama (član 17), „uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju je besplatan”. Plaća se samo naknada za izdavanje kopije, ( i naknada poštanskih troškova) što je regulisano posebnim propisom – „Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata”.Osim toga, novinari, udruženja koje se bave ljudskim pravima i svi pojedinci koji traže informacije o ugrožavanju zdravlja stanovništva i životne sredine su izuzeti od obaveze plaćanja bilo kakvih naknada (uključujući i naknadu za izdavanje kopije, kao i naknadu poštanskih troškova).U praksi (i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom), organi vlasti ne traže naknadu za pružanje informacija, a mnogi ne traže naknadu troškova ni za izdavanje kopije dokumenata. 5. Prikupljanje i distribuiranje informacija koje se tiču životne sredine 5.1 1. Svaka strana će obezbediti:(a) Da organi javne vlasti poseduju i ažuriraju informacije koje se tičuživotne sredine u skladu sa svojim funkcijama;(b) Uspostavljanje sistema obaveznog protoka informacija ka organima javne vlasti o predloženim i postojećim aktivnostima koje mogu značajno da utiču na životnu sredinu;(v) U slučaju neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu, bilo da je ta opasnost izazvana ljudskim aktivnostima ili prirodnim uzrocima, sve informacije koje bi mogle da pomognu javnosti u cilju predupređivanja ili ublažavanja šteta, a koje poseduju organi javne vlasti, odmah i bez odlaganja se dostavljaju onom delu javnosti koji bi mogao da bude pogođen. DELIMIČNO• Agencija za zaštitu životne sredine (institucionalna struktura uspostavljena u okviru Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja) je glavna institucija nadležna za održavanje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine.• Vođenje evidencije je takođe definisano u svim analiziranim zakonima, kao i u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u Ustavu, itd.• Protok informacija i podnošenje izveštaja su regulisani u mnogim slučajevima, ali često ne i na zadovoljavajući način. U Zakonu o zaštiti životne sredine, Zakonu o zaštiti vazduha, Zakonu o bezbednosti hrane i Zakonu o hemikalijama je definisan sistem za uzbunjivanje i saopštavanje informacija u slučaju opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi, međutim većina zakona ne sadrži definicije donje granice opasnosti. NEPostoje nedostaci u informacijama u posedu institucija; do toga dolazi ne samo zbog nejasne podele nadležnosti između institucija, već i zbog nepostojanja podzakonskih akata kojima se definiše protok informacija.(a, b) DAAgencija za zaštitu životne sredine uspostavljena je kao glavna institucija nadležna za vođenje integralne baze podataka koja sadrži informacije koje se tiču životne sredine, kao i za distribuciju informacija koje se tiču životne sredine (Zakon o zaštiti životne sredine, član 74); vođenje evidencije je takođe definisano u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (član 34), Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (čl. 6, 25), Zakonu o hemikalijama (čl. 38, 43, 44. i 58), Zakonu o biocidnim proizvodima (član 34), Zakonu o zaštiti vazduha (čl. 13, 15, 17. i 68), Zakon o zaštiti prirode (član 50), Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (čl. 6, 7, 8, 20. i 26), Zakonu o upravljanju otpadom (čl. 22. i 75), Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu (član 42), Zakonu o bezbednosti hrane (čl. 15. i 16), Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 41), Ustavu (indirektno se predviđa u čl. 51. i 74) itd.(v) DAZakon o zaštiti životne sredine, (čl. 42. i 62). Takođe, Zakon o zaštiti vazduha (član 23), Zakonu o bezbednosti hrane (čl. 9, 38. i 40).Praćenje, izveštavanje, vođenje evidencije i odgovarajući protok informacija ka državnim organima su definisani Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 69-75). Nezadovoljavajući protok podataka ka organima vlasti. Inspektorat za zaštitu životne sredine (u okviru Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja) je nadležan za kontrolu procesa protoka podataka ka organima vlasti, međutim kontrola organizacija koje su odgovorne za pružanje relevantnih informacija još uvek nije efikasna.Nedovoljni kapaciteti (finansijski, tehnološki – hardver i softver, radna snaga, stručni kadrovi) u institucijama nadležnim za praćenje, vođenje evidencije, izveštavanje i omogućavanje protoka podataka ka Agenciji za zaštitu životne sredine (posebno u privatnim i javnim preduzećima i lokalnim vlastima), kao i u Agenciji za zaštitu životne sredine za efikasan rad na uspostavljanju informacionog sistema i njegovo vođenje.Istraživanja i praćenje koji se tiču stanja biodiverziteta (i nekih drugih elemenata elementa životne sredine) još uvek nisu sistematični. Izveštaji o rezultatima se nadležnim institucijama šalju samo sporadično i tu postoji manjak efikasnosti. Nepostojanje efikasnog sistema kontrole adekvatnosti i objektivnosti podataka koji se pružaju u situacijama kada postoji neposredna opasnost po zdravlje ljudi ili životnu sredinu, (t.j. da li se javnosti pružaju potpune, objektivne i blagovremene informacije). Potreban je dodatni podzakonski akt u kojem bi jasno i detaljnije bili definisani sistemi za vođenje evidencije, praćenje i izveštavanje namenjeni operaterima, a naročito procedure i rokovi za adekvatan protok informacija ka organima vlasti. 5.2 2. Svaka Strana će obezbediti da, u okviru nacionalnog zakonodavstva,način na koji organi javne vlasti stavljaju informacije koje se tiču životne sredine na raspolaganje javnosti bude transparentan da te informacije budu efektivno dostupne, između ostalog, putem:(a) Obezbeđivanja za javnost dovoljnih podataka o vrsti i obimuinformacija u oblasti životne sredine koje poseduju relevantniorgani javne vlasti, o osnovnim uslovima pod kojima se teinformacije čine raspoloživim i dostupnim, i o postupku kojimse do tih informacija može doći;(b) Ustanovljavanja i održavanja praktičnih mera, kao što su:(i) Ustanovljavanje javno dostupnih lista, registara i dosijea; (ii) Obavezivanje službenika da pružaju podršku javnosti utraženju informacija u okviru ove konvencije; i(iii) Određivanja tačaka za kontakt; i(v) Obezbeđivanjem besplatnog pristupa informacijama koje se tiču životne sredine a koje se nalaze u listama, registrima ili drugoj dokumentaciji na koje se odnosi gore navedeni podstav (b) (i). (a, b-i, b-ii, v) DAPrema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, svi državni organi su dužni da najmanje jednom godišnje objave informator koji sadrži najvažnije informacije o njihovom radu. (a, b-iii) NE Trenutno ne postoji nacionalni registar metapodataka; nadležne institucije uglavnom poseduju neku vrstu registra metapodataka, uglavnom za internu upotrebu.(b-iii) DELIMIČNOU institucijama od ključne važnosti, kao što su Agencija za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode je jasno definisano ko su tačke za kontakt; međutim, u mnogim institucijama, (naročito na lokalnom nivou i u privatnim i državnim firmama) nema jasno definisanih tačaka za kontakt.(a, b, i, ii) DAVideti spisak propisa dat u prethodnoj tački. Osim toga u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (čl. 39 i 40) se propisuje da su svi državni organi obavezni da najmanje jednom godišnje objavljuju informator sa podacima o svom radu, koji bi sadržao informacije poput: ovlašćenja, organizacione strukture; podataka o budžetu, vrstama usluga koje pružaju; podataka o načinu i mestu čuvanja nosača informacija, vrste informacija koje poseduju, vrste informacija koje stavlja na uvid, kao i opis postupka podnošenja zahteva; pravila i odluka državnog organa koji se tiču javnosti rada tog organa, radnog vremena, adrese, kontakt telefona, identifikacionih obeležja, pristupačnosti licima sa posebnim potrebama, pristupa sednicama, dopuštenosti audio i video snimanja; pravila i odluka o isključenju i ograničenju javnosti rada državnog organa, kao i njihovo obrazloženje. Detaljniji opis sadržaja informatora je definisan u propisu pod nazivom: „Uputstvo za objavljivanje informatora o radu državnog organa”.(a) NE: Ne postoji jasan i integralan registar metapodataka na nacionalnom nivou, nadležne institucije uglavnom poseduju neku vrstu registara metapodataka, uglavnom za internu upotrebu, nisu detaljni, niti harmonizovani; na Internetu se nalaze neke opšte informacije o vrstama informacija u njihovom posedu, ali one nisu dovoljno detaljne. (iii) DAU institucijama od ključne važnosti, (kao što su Agencija za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode, itd.) postoje jasno definisane tačke za kontakt.(iii) NEu mnogim institucijama, (naročito na lokalnom nivou i u državnim i privatnim firmama) nema jasno definisanih tačaka za kontakt.(v) DA Potrebno je definisati tačke za kontakt u svim institucijama koje poseduju relevantne podatke (t.j., u svim institucijama pobrojanim u Katalogu organa javne vlasti u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je uspostavio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (http://www.poverenik.rs/index.php/sr/zakon-i-podz-akti-.html).Postoji potreba za efikasnijom podrškom koju bi zvaničnici bili obavezni da pruže javnosti utraženju informacija u okviru ove konvencije.Postoji i potreba za programima usmerenim na razvijanje svesti najšire javnosti o pristupu informacijama o životnoj sredini i načinima da se do njih dođe. Potrebno je uspostaviti registar metapodataka na nacionalnom nivou – bazu podataka u kojoj bi bio predstavljen tip i sadržaj prikupljenih podataka, kao i onih koji se čuvaju u institucijama u čijem posedu se nalaze, linkovi ka podacima koji se nalaze na Internetu, tačke za kontakt i procedure za objavljivanje podataka koji nisu dostupni na Internetu. 5.3 3. Svaka Strana će obezbediti da informacije u oblasti životne sredine postanu sve dostupnije u elektronskim bazama podataka do kojih javnost može lako doći putem javnih telekomunikacionih mreža. Informacije dostupne u ovoj formi trebalo bi da sadrže:(a) Izveštaje o stanju životne sredine, kao što je navedeno u stavu 4, u daljem tekstu;(b) Tekstove zakonskih odredaba koje se tiču životne sredine;(v) Prema potrebi, politiku, planove i programe o/ili u vezi sa životnom sredinom i sporazume koji se tiču životne sredine; i(g) Ostale informacije, do mere do koje bi dostupnost takvihinformacija u ovoj formi olakšala primenu nacionalnog zakona kojim se sprovodi ova konvencija, pod uslovom da su takve informacije već dostupne u elektronskoj formi. DELIMIČNOIzveštaji o stanju životne sredine se redovno objavljuju. Republički zavod za statistiku takođe objavljuje neke podatke o životnoj sredini na Internetu, a tekstovi na temu politike zaštite životne sredine, kao i planovi, programi i zakoni se takođe redovno čine dostupnim na Internetu (Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština, regionalni Arhus centri u Kragujevcu i Subotici drugi su dobri primeri). (a) DAAgencija za zaštitu životne sredine redovno objavljuje Izveštaje o stanju životne sredine, a neke podatke takođe redovno objavljuje Republički zavod za statistiku – svi izveštaji su dostupni na Internetu.(b, v, g) DAZakoni, dokumenti o politici zaštite životne sredine, programi i sporazumi se uglavnom nalaze i redovno se čine dostupnim na Internetu (to čine Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština i regionalni Arhus centri u Kragujevcu i Subotici i drugi). Ima prostora za unapređenje sveobuhvatnosti tih baza podataka (na primer, na Internet treba postaviti veći broj planova, programa i sporazuma). 5.4 4. Svaka od Strana će, u redovnim vremenskim intervalima ne dužim od tri ili četiri godine, objavljivati i distribuirati nacionalni izveštaj o stanju životne sredine, uključujući informacije o kvalitetu životne sredine i informacije o pretnjama životnoj sredini. DA Agencija za zaštitu životne sredine objavljuje godišnje izveštaje; Republički zavod za statistiku takođe redovno (mesečno, tromesečno i godišnje) objavljuje neke podatke o životnoj sredini. Potrebno je, međutim, poboljšati kontrolu kvaliteta informacija, kao i da se one češće ažuriraju. DAAgencija za zaštitu životne sredine objavljuje godišnje izveštaje o stanju životne sredine; Republički zavod za statistiku takođe redovno (mesečno, tromesečno i godišnje) objavljuje neke podatke o životnoj sredini. Objavljivanje izveštaja o stanju životne sredine je definisano Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 74-75). Potrebno je unaprediti nacionalnu mrežu za praćenje životne sredine da bi se podaci dobijali sa šireg područja i sadržali informacije o svim relevantnim elementima životne sredine. 5.5 5. Svaka Strana će preduzeti mere u okviru svog nacionalnogzakonodavstva u cilju dostavljanja, između ostalog:(a) Zakonskih akata i političkih dokumenata kao što su dokumenti o strategijama, politikama, programima i akcionim planovimakoji se odnose na životnu sredinu i izveštaja o postignutom napretku u njihovoj primeni, sačinjenih na različitim nivoima uprave;(b) Međunarodnih ugovora, konvencija i sporazuma o pitanjimakoja se tiču životne sredine; i(v) Prema potrebi, drugih značajnih međunarodnih dokumenata opitanjima koja se tiču životne sredine. DELIMIČNOOva dokumenta se redovno postavljaju na Internet (to čine Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština, regionalni Arhus centri u Kragujevcu i Subotici i drugi). Osim toga, sva zakonska akta se takođe objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije. Detalji u vezi sprovođenja projekata/programa i izveštaji o napretku u sprovođenju preuzetih obaveza u delo su veoma retko dostupni.DAZakoni, dokumenti o politici zaštite životne sredine, programi i sporazumi se uglavnom nalaze na Internetu i redovno se čine dostupnim (to čine Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština, regionalni Arhus centri u Kragujevcu i Subotici i drugi). Osim toga, sva zakonska akta se takođe objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije. NEMeđunarodni ugovori, konvencije, sporazumi, i drugi dokumenti se objavljuju sporadično (izuzetak su ratifikovani međunarodni ugovori koji se objavljuju kao elementi nacionalnog zakonodavstva). Ima prostora za unapređenje dostupnosti ovih dokumenata. Na Internet treba postaviti veći broj planova, programa i sporazuma, a takođe je potrebno poboljšati dostupnost međunarodnih sporazuma. 5.6 6. Svaka Strana će podsticati operatere čije aktivnosti imaju značajnog uticaja na životnu sredinu da redovno informišu javnost o uticaju njihovih aktivnosti i proizvoda na životnu sredinu, u slučajevima gde je to moguće, kroz organizovanje dobrovoljnog „eko-obeležavanja” i programa „eko-kontrole” ili na neki drugi način. DELIMIČNOU Zakonu o zaštiti životne se nalaze odredbe koje se odnose na sistem EMAS i eko-obeležavanje. Uredbom (iz 2009. godine) su uspostavljeni jasni kriterijumi nacionalnog sistema eko-obeležavanja. DAZakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe o sistemu EMAS (čl. 44-50) i ekološkom znaku (čl. 53-54). U Pravilniku o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge koji je stupio na snagu 2009. godine se uspostavljaju jasni kriterijumi nacionalnog sistema eko-obeležavanja koji su usklađeni sa sistemom eko-obeležavanja u EU.Institucije nadležne za ove sisteme su Institut za standardizaciju Srbije (za sistem ISO 14000), Akreditaciono telo Srbije (za postupke sertifikacije) i Odsek za organsku proizvodnju u okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (za ISO 22000:2005, standarde bezbednosti hrane HALAL, KOSHER i GLOBAL G.A.P., sistem za sertifikaciju organskih proizvoda – proizvodnja ima organski status a sertifikuju se proizvodi iz organske proizvodnje. (ISO 65 (EN 45011))Agencija za za zaštitu životne sredine u izveštajima o stanju životne sredine u Republici Srbiji, prikazuje podatke o preduzećima sa sertifikatima ISO 14001, preduzećima koja su uvela čistiju proizvodnju, o licencama za ekološki znak, kao i o sertifikaciji organske proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Svest i interesovanje javnosti za eko-obeležavanje u Republici Srbiji su veoma nerazvijeni, što za posledicu ima nezainteresovanost proizvođača i privatnih firmi da koriste sistem eko-obeležavanja i sertifikacije. Potrebno je organizovati kampanje radi unapređenja svesti javnosti o ovom sistemu i njegovoj važnosti, naročito pošto je nacionalni sistem eko-obeležavanja tek nedavno uspostavljen. 5.7 7. Svaka strana će:(a) Objavljivati podatke i analize podataka koje smatra relevantnim i važnim u oblikovanju glavnih predloga politike životne sredine;(b) Objaviti ili na drugi način učiniti dostupnim raspoloživi materijal sa objašnjenjima o saradnji sa javnošću u pitanjima koja spadaju u domen ove konvencije; i(v) Obezbediti u odgovarajućoj formi informacije o načinuvršenja javnih funkcija ili pružanju javnih usluga od straneuprave na svim nivoima, a u vezi pitanja koja se tiču životne sredine. DELIMIČNOZakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaže da svi državni organi treba najmanje jednom godišnje da objavljuju izveštaje u kojima bi bile iznete najvažnije činjenice o njihovim aktivnostima.DAU Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (čl.. 39 i 40) se propisuje da su svi državni organi obavezni da najmanje jednom godišnje, objavljuju informator sa podacima o svom radu, kao što su: ovlašćenja, organizaciona struktura; podaci o budžetu, vrstama usluga koje pružaju; podaci o načinu i mestu čuvanja nosača informacija, vrsti informacija koje poseduje, vrsti informacija koje stavlja na uvid, kao i opis postupka podnošenja zahteva; pravila i odluke državnog organa koji se tiču javnosti rada tog organa, radno vreme, adresa, kontakt telefoni, identifikaciona obeležja, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost audio i video snimanja; pravila i odluke o isključenju i ograničenju javnosti rada državnog organa, kao i njihovo obrazloženje. Detaljniji opis sadržaja informatora je definisan u propisu pod nazivom: „Uputstvo za objavljivanje informatora o radu državnog organa” koji je stupio na snagu 2009. godine. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine Zavod za zaštitu prirode Srbije i druge institucije postavljaju izveštaje o svojim aktivnostima na planu zaštite životne sredine na Internet. Međutim, informacije koje se tim putem čine dostupnim još uvek nisu dovoljno sveobuhvatne, osim toga, analize činjenica važnih za oblikovanje glavnih predloga politike zaštite životne sredine su retko dostupne na Internetu. 5.8 8. Svaka Strana će uspostaviti mehanizme koji će omogućiti da javnosti bude dostupan dovoljan obim informacija o proizvodu, kako bi bili u stanju da naprave izbor koji je u skladu sa zahtevima životne sredine. DELIMIČNOOdredbe o informacijama o proizvodima se nalaze u Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o zaštiti životne sredine, Zakonu o hemikalijama, Zakonu o biocidnim proizvodima, Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 59/10 i 25/11), Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN („Službeni glasnik RS”, br. 64/10 i 26/11) i Pravilniku o specifičnim zahtevima za pakovanje, obeležavanje i oglašavanje biocidnog proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 59/10 i 26/11). Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, Pravilniku o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje , Pravilnik o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica, itd.U članu 8. Zakona o bezbednosti hrane se propisuje: „Interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite. Subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda.” Međutim, praktični mehanizmi nisu u dovoljnoj meri regulisani i potrebno ih je unaprediti i učiniti da budu jasnije definisani. DAOdredbe o informacijama o proizvodima se nalaze u Pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica, Zakonu o zaštiti životne sredine (član 52 – Upozorenje na deklaraciji, čl. 53-54 – Ekološki znak), Zakonu o hemikalijama (čl. 9, 16-23), Zakonu o biocidnim proizvodima (član 37), Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu (član 15), Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, itd. Neophodno je poboljšati kontrolu proizvoda na tržištu i objavljivanje informacija o proizvodima.Potrebno je sprovesti aktivnosti na planu unapređenja svesti javnosti o informacijama o proizvodima, eko-obeležavanju, obeležavanju organske hrane, itd. 5.9 9. Svaka Strana će preduzeti mere ka progresivnom formiranjunacionalnog usaglašenog sistema inventara ili registara zagađenja u vidu strukturisane, kompjuterizovane i javno dostupne baze podataka,pri čemu bi se podaci za ovu bazu prikupljali putem standardizovanogizveštavanja, uzimajući u obzir, kada je to celishodno, međunarodne procese na ovom planu. Ovakav sistem može da obuhvata podatke o unošenju, ispuštanju i prenosu posebnog niza supstanci i proizvoda koji potiču od posebnog niza aktivnosti u medijume životne sredine,uključujući korišćenje vode, energije i drugih resursa i in-situ i ex-situ mesta obrade i odlaganja. DA • Agencija za zaštitu životne sredine je institucija nadležna za uspostavljanje i vođenje registra izvora zagađivanja životne sredine. Planira se da registar postane dostupan javnosti na Internetu.Lokalne vlasti su odgovorne za uspostavljanje i vođenje lokalnih registara izvora zagađivanja životne sredine.• Pravni osnov nije u skladu sa Arhuskom konvencijom ili Direktivom EK.DAAgencija za zaštitu životne sredine je institucija nadležna za uspostavljanje i vođenje nacionalnog elektronskog informacionog sistema koji će biti dostupan javnosti na Internetu. Izrada registra izvora zagađivanja životne sredine je u toku, kao i unos podataka, a na Internetu je dostupan samo registar preduzeća koja su dostavila podatke za potrebe izrade katastra zagađivača (sadrži samo naziv preduzeća, adresu, registracioni broj i delatnost kojim se preduzeća bave). Agencija još uvek ne raspolaže potrebnim kapacitetima (finansijskim, niti kadrovskim) da efikasno radi na uspostavljanju i vođenju registra. Institucijama i preduzećima koja su dužna da dostavljaju podatke Agenciji za zaštitu životne sredine takođe nedostaje oprema i obučeni kadrovi. Stoga postoji potreba za sprovođenjem programa obuke, kao i programa usmerenog na izgradnju kapaciteta kojim bi bile obuhvaćene sve relevantne institucije i preduzeća. Opšti protok informacija od zagađivača ka Agenciji za zaštitu životne sredine nije na zadovoljavajućem nivou, a moguće je da postoji potreba za dodatnim podzakonskim aktom kojim bi se jasno i detaljnije definisali sistemi za vođenje evidencije, praćenje i izveštavanje namenjeni operaterima, a naročito procedure i rokovi za adekvatan protok informacija ka organima vlasti. U zakonima i propisima nije jasno definisano koji podaci treba da budu izuzeti od objavljivanja, te organizacije koje su dužne da dostavljaju informacije Agenciji za zaštitu životne sredine često označavaju izvesne podatke kao nedostupne za stavljanje na raspolaganje javnosti, naročito „sirove podatke”. Kontrola organizacija koje su dužne da dostavljanju relevantne podatke o životnoj sredini i kontrola protoka informacija ka organima vlasti je i dalje neefikasna. 5.10 10. Ni jedna odredba ovog člana ne može ugroziti pravo Strana da odbiju objavljivanje određenih informacija koje se tiču životne sredine u skladu sa članom 4, stav 3 i 4. DADo izvesne mere, kada su u pitanju, lični, poslovni, komercijalni i industrijski podaci, prava vezana za intelektualnu svojinu, rad pravosudnih organa, nacionalnu odbranu i poverljivost u domenu javne bezbednosti, na primer, u Zakonu o hemikalijama (član 85) se propisuje da organizacija koja dostavlja podatke Agenciji za hemikalije može da označi izvesne podatke kao poverljive. Iste odredbe se nalaze u Zakonu o biocidnim proizvodima (član 46, ali su ograničene odredbama člana 47). Protok informacija između institucija i od zagađivača i Agencije za zaštitu životne sredine nije na zadovoljavajućem nivou, ali uz trend konstantnog poboljšanja; organizacije koje su dužne da dostavljaju informacije Agenciji za zaštitu životne sredine (čak i državne institucije) često označavaju izvesne podatke kao nedostupne za stavljanje na raspolaganje javnosti, naročito „sirove podatke”. Potrebno je definisati jasna i precizna pravila ponašanja, uključujući i preciznije kriterijume (na nacionalnom nivou) za izuzimanje informacija od objavljivanja. ANEKS 2
Učešće javnosti – usklađenost sa zahtevima Arhuske konvencije
Tabela ANEKS 2: Učešće javnosti – usklađenost sa zahtevima Arhuske konvencije, problemi u primeni i nedostaci
Član Arhuska konvencija Usklađenost u Republici Srbiji 6. Učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima DELIMIČNOZakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004).PUŽS, ISKZŽS nisu izvodljive ako nisu podržane odredbama drugih sektorskih zakona/podzakonskih akata, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji.Proceduru za javni uvid, prezentaciju i raspravu o studiji o proceni uticaja određuju: Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 69/05), Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 69/05), Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 69/05). Nisu utvrđeni standardi i uputstva u vezi kvaliteta relevantnih informacija.Nije utvrđena procedura supervizije načina kako nadležni organ tretira mišljenje javnosti.Od obaveze stavljanja na uvid dokumentacije izuzimaju se dokumenti zaštićeni poslovnom, službenom ili državnom tajnom (ali to ne mogu biti zaštićeni podaci koji se odnose na emisije, rizike od udesa, rezultate praćenje i inspekcijski nadzor). 6.1 1. Od Strana se zahteva da garantuju učešće javnosti u procesima donošenja odluka o posebnim aktivnostima koje bi mogle da imaju značajan uticaj na životnu sredinu:• lista aktivnosti (Aneks 1), i.• aktivnosti koje se ne nalaze na listi, a koje mogu imato značajnog uticaja na životnu sredinu• neprimenjivanje odredaba ovog člana, ako aktivnosti služe u svrhu nacionalne odbrane. DANa bazi Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu: Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 114/08). Liste nisu u potpunosti usaglašene sa listom iz Arhuske konvencije i EU.U Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS”, broj 84/05), kao podzakonskom aktu uz Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004), navodi se lista aktivnosti koje podležu ovoj proceduri. Postoji izuzeće od primene u oblasti odbrane zemlje.DANa bazi Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu: Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, 114/08).Lista aktivnosti nije u skladu sa aneksom Arhuske konvencije.U Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola , kao podzakonskom aktu uz Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004), navodi se lista aktivnosti koje podležu ovoj proceduri. Postoji izuzeće od primene u oblasti odbrane zemlje. 6.2 2. Zainteresovana javnost se obaveštava, bilo putem javnog saopštenja ili ukoliko je moguće pojedinačno, u ranoj fazi postupka donošenja odluka po pitanjima životne sredine, te na adekvatan, blagovremen i efikasan način, između ostalog, o:(a) Predloženoj aktivnosti i zahtevu o kome će se odlučivati;(b) Prirodi mogućih odluka ili o nacrtu odluke;(v) Organu javne vlasti nadležnom za donošenje odluke;(g) Predviđenoj proceduri, koja uključuje, kada i kako se teinformacije mogu obezbediti i informacije o:(i) Početku procedure;(ii) Mogućnosti za učešće javnosti;(iii) Vremenu i mestu održavanja svake javne rasprave;(iv) Organu javne vlasti od koga se relevantne informacije mogu dobiti i gde su relevantne informacije deponovane radi stavljanja na uvid javnosti; (v) Relevantnom organu javne vlasti ili bilo kom drugom službenom organu kome se mogu upućivati komentari ili pitanja, kao i obaveštenja o roku predviđenom za upućivanje komentara i pitanja; i (vi) Dostupnosti relevantnih informacija koje se tiču životne sredine a odnose se na predloženu aktivnost; i(d) Činjenici da data aktivnost podleže nacionalnoj ili prekograničnoj proceduri procene uticaja na životnu sredinu. DELIMIČNOJavnost je uključena u proces u dovoljno ranoj fazi kada su u pitanju PUŽS i ISKZŽS, ali ne i u drugim zakonskim aktima, kao što su Seveso propisi i Zakon o zaštiti prirode. Ne postoje analize o adekvatnosti, blagovremenosti i efikasnosti obaveštavanja javnosti. Preliminarno stručno mišljenje o obaveštavanju javnosti ukazuje da sistem nije efikasan, naročito na lokalnom nivou.Zakon o PUŽS definiše minimum sadržine informacija koje je potrebno pružiti prilikom obaveštavanja javnosti. Javnost će biti obaveštena ako aktivnost podleže prekograničnoj proceduri, postoji drugačije tumačenje, ako se obaveštenje (o prekograničnim efektima) upućuje u ranoj fazi, kao i ako formalno ispunjava zahteve Arhuske konvencije. Što se tiče ISKZŽS, svi pomenuti aspekti su dobro uređeni. DELIMIČNOJavnost je uključena u proces u dovoljno ranoj faziDASadržaj bliže određuje: Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 69/05), Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 69/05). 6.3 3. Procedure učešća javnosti u donošenju odluka će imati razumne vremenske rokove za različite faze ostvarivanja, ostavljajući dovoljno vremena za informisanje javnosti u skladu sa gorenavedenim stavom 2, i kao i za pripremu javnosti za učešće i samo učešće u procesu donošenja odluka koje se tiču životne sredine. DADA 6.4 4. Svaka Strana će omogućiti učešće javnosti u ranoj fazi, kada su sve opcije još uvek otvorene i kada može doći do efikasnog učešća javnosti. DELIMIČNODa u ZPUŽS i ZISKZŽS; ne ili delimično u drugim zakonima, Seveso propisima i Zakonu o zaštiti prirode. U oblasti učešća javnosti ne postoje standardi učinka ili kvaliteta, zbog čega je učešće javnosti često samo formalno.U oblasti učešća javnosti ne postoje standardi učinka ili kvaliteta.Učešće javnosti često samo formalno, javnost je uključena u proces u dovoljno ranoj fazi. 6.5 5. Svaka Strana treba, prema potrebi, da podstiče podnosioce zahteva da obezbede informacije koje se tiču ciljeva zbog kojih podnose zahtev, da odrede zainteresovanu javnost i da raspravljaju pre podnošenja zahteva za davanje dozvole. NEZakonom nisu predviđene (delotvorne) podsticajne mere. U Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (2004) navedene su faze u postupku procene uticaja (član 6). Instrumenti dijaloga su delimično razvijeni, ali nedostaju dodatne aktivnosti za podsticanje učešća.Veliki deo civilnog društva još uvek ne učestvuje u konsultacijama. 6.6 6. U Stavu 6 se od Strana konvencije zahteva da državnim organima nametnu obavezu da zainteresovanoj javnosti obezbede pristup svim dostupnim informacijama koje se tiču procesa donošenja odluka, obuhvaćenog članom 6, uz izvesna ograničenja. DAZakonima je predviđena dostupnost svih informacija (dostavljanje dokumenata nakon podnošenja zahteva koji se tiču izdavanja dozvola ili privremene dozvole u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine). DANadležni organ obezbeđuje javni uvid, organizuje prezentaciju i sprovodi javnu raspravu o studiji o proceni uticaja. Nadležni organ za procenu uticaja na životnu sredinu jeste organ odgovoran za sprovođenje postupka procene uticaja u okviru ovlašćenja utvrđenih zakonom što je organ nadležan za poslove zaštite životne sredine. Minimum sadržine informacija – da 6.7 7. Procedure za učešće javnosti dozvoliće mogućnost javnosti da podnosi, bilo u pisanoj ili drugoj odgovarajućoj formi u toku javne rasprave ili istrage sa podnosiocem zahteva, sve komentare,, informacije, analize ili mišljenja koja se smatraju relevantnim za predloženu aktivnost. DADAU Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (2004) navedene su faze u postupku procene uticaja (član 6). 6.8 8. Svaka strana će obezbediti da se prilikom donošenja odluke uzme u obzir rezultat učešća javnosti. DELIMIČNODA za PUŽS i ISKZŽS, Seveso propisi. Zakonu o zaštiti prirode.Nije dovoljno precizno uređeno da bi bila moguća efikasna primena u praksi. Ne za Zakon o zaštiti prirode.Potrebno je sprovesti još analiza da bi se ustanovilo koliko efikasno se prilikom donošenja konačnih odluka uzimaju u obzir rezultati učešća javnosti, ali preliminarne procene ukazuju na nedostatak efikasnosti na tom polju. Retko se primenjuje pismeno objašnjenje o načinu na koji se komentari javnosti uzimaju u obzir, a javnost ne dobija povratne informacije.NENadležni organ dostavlja tehničkoj komisiji studiju o proceni uticaja, sa sistematizovanim pregledom mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti i izveštajem o sprovedenom postupku procene uticaja (član 21).Rezultati učešća javnosti se obično ne uzimaju u obzir pri donošenju konačnih odluka. 6.9 9. Svaka strana će obezbediti da se, u slučaju kad odluku donese organ javne vlasti, javnost blagovremeno informiše o odluci u skladu sa odgovarajućom procedurom. Svaka Strana će učiniti dostupnim javnosti tekst odluke zajedno sa razlozima i obrazloženjima na kojima je odluka zasnovana. NEPropisi nalažu da se pruži tekst odluke ali ne i obrazloženje (PUŽS i ISKZŽS, Seveso propisi).DANadležni organ je dužan da o odluci obavesti zainteresovane organe i organizacije i javnost u roku od deset dana od dana njenog donošenja (član 25). Nadležni organ je dužan da o svojim odlukama obavesti javnost na svakom od službenih jezika, putem najmanje jednog lokalnog lista na koji izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem planiranog projekta, odnosno aktivnosti. Nadležni organ obaveštava zainteresovane organe i organizacije u pisanoj formi. Obaveštavanje se može vršiti i putem elektronskih medija.Ne postoje efikasni mehanizmi za obaveštavanje javnosti o donetim odlukama. 6.10 10. Svaka Strana će obezbediti da se, kada organ javne vlasti ponovno razmatra ili ažurira operativne uslove date aktivnosti iz stava 1, primenjuju odredbe st. 2. do 9. ovog člana mutatis mutandis, kada je to potrebno. DAPUŽS i ISKZŽS, Seveso propisi 6.11 11. Tačka se odnosi na odluke koje se tiču GMO. NEVideti odeljak 3. 8 o GMO.DELIMIČNOVideti odeljak 3. 8 o GMO. 7. Učešće javnosti koje se odnosi na planove, programe i politiku u vezi sa životnom sredinom 7.1 Od Strana konvencije se traži da omoguće učešće javnosti tokom pripreme planova i programa u vezi sa životnom sredinom u transparentnom i pravičnom okviru, te da pruže potrebne informacije. NENije razrađena implementacija strateške procene za planove, programe i osnove u oblastima poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune, iako član 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu to navodi kao obuhvat. Nisu razrađene procedure za utvrđivanje uticaja određenog plana i programa na životnu sredinu i zdravlje; nije uspostavljena operativna saradnja nadležnih ministarstava, pa posledično ni zainteresovana javnost nema priliku (po članu 9) da po ovom osnovu učestvuje u proveri planova i programa.DA, OGRANIČENOZakon o strateškoj proceni uticaja (2004) uređuje uslove, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (član 1) .Strateška procena se samo radi u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, i nadležan je organ nadležan za urbanističko planiranje. Zakon o planiranju i izgradnji podržava implementaciju SPUŽS.Izveštaj o strateškoj proceni, rezultati učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti i drugih država u slučaju prekograničnog uticaja, sastavni su deo dokumentacione osnove plana i programa (član 24). NEUčešće šire javnosti u pripremi plana upravljanja vodama (član 38), predviđeno je Zakonom o vodama (2010) ali je nedovoljno: nisu iskorišćene mogućnosti zajedničke implementacione strategije (t.j. kako je definisano u Okvirnoj direktivi Evropske unije o vodama).U planu za zaštitu od hemijskih udesa (Zakonu o zaštiti životne sredine (2009)), nije definisano učešće javnosti; javnosti se podnosi samo konačni Izveštaj o bezbednosti. Zakonska osnova za učešće javnosti i udruženja u procesu donošenja odluka se stalno proširuje: videti Zakon o zaštiti prirode (2009) i Zakon o GMO (2009).NE, DELIMIČNOZakon o strateškoj proceni uticaja (2004) uređuje uslove, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (član 1) .Nije razrađena implementacija strateške procene za planove, programe i osnove u oblastima poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune, iako član 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja to navodi kao obuhvat. Nisu razrađene procedure za utvrđivanje uticaja određenog plana i programa na životnu sredinu i zdravlje; nije uspostavljena operativna saradnja nadležnih ministarstava, pa posledično ni zainteresovana javnost nema priliku (po članu 9) da po ovom osnovu učestvuje u proveri planova i programa.Strateška procena se samo radi u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, i nadležan je organ nadležan za urbanističko planiranje). Zakon o planiranju i izgradnji podržava implementaciju SPUŽS.NEPrema Pregledu stanja životne sredine u Republici Srbiji (PSŽS), učešće javnosti u pripremi plana upravljanja vodama (član 38), predviđen je Zakonom o vodama (2010), ali ne u potpunosti.Zakonska osnova za učešće javnosti i udruženja u procesu donošenja odluka se stalno proširuje (Zakon o zaštiti prirode (2009) i Zakon o GMO (2009); Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (2009), itd). 8. Učešće javnosti tokom pripreme izvršnih propisa i/ili opšteprimenljivih zakonski obavezujućih normativnih instrumenata 8.1 1. U konvenciji se priznaje da osim što ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje utiču na njihove živote, javnost takođe učestvuje u pripremi propisa. DELIMIČNOZakon o državnoj upravi (član 77) obavezuje na javnu raspravu u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost. Sam postupak bliže određuje Poslovnik Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 , 69/08, 88/09, 33/10 i 69/10), odnosno, za propise koje usvaja Narodna skupština (Poslovnik Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 56/05, 52/10 i 13/11)). Javna rasprava se, ograničeno, može smatrati učešćem javnosti u punom obimu u procesu donošenja odluka. ANEKS 3
Pravo na pravnu zaštitu: usklađenost zakona sa zahtevima Arhuske konvencije, nedostaci i problemi koji prate primenu konvencije u Republici Srbiji
Spisak analiziranih zakona iz oblasti životne sredine je dat u glavi III.
U ANEKSU 3 se navode samo oni zakoni koji su u izvesnoj meri usklađeni sa zahtevima Arhuske konvencije koji se tiču ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Zakoni koji nisu usklađeni ni sa jednim od zahteva u oblasti prava na pravnu zaštitu se ne nalaze na ovoj listi.
ZZŽS ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE („Službeni glasnik RS”, broj 135/04)ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) ZPUŽS ZAKON O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU („Službeni glasnik RS”, broj 135/04)ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) ZSPUŽS ZAKON O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) ZISKZŽS ZAKON O INTEGRISANOM SPREČAVANJU I KONTROLI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) ZH ZAKON O HEMIKALIJAMA („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) ZBP ZAKON O BIOCIDNIM PROIZVODIMA („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) ZZV ZAKON O ZAŠTITI VAZDUHA („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) ZZP ZAKON O ZAŠTITI PRIRODE („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) Buka ZAKON O ZAŠTITI OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) Tabela ANEKS 3.1: Pravo na pravnu zaštitu: usklađenost sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu
PRAVO NA PRAVNU ZAŠTITU ZZŽS ZZŽS ZPUŽS ZPUŽS ZSPUŽS ZSPUŽS 9.1 1. Svaka strana će, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, obezbediti da svako lice koje smatra da je njegov zahtev za dostavu informacija iz člana 4. ignorisan, neosnovano odbijen, bilo pojedini njegovi delovi ili u celini, ili da je na bilo koji način tretiran suprotno odredbama istog člana, ima pristupa postupku preispitivanja pred sudom ili nekim drugim zakonom ustanovljenim nezavisnim i nepristrasnim telom. U slučajevima kada strana obezbeđuje primenu postupka preispitivanja pred sudom, obezbeđuje i da to lice takođe ima mogućnosti pokretanja besplatne ili jeftine, zakonski određene ubrzane procedure ponovnog razmatranja odstrane organa javne vlasti ili preispitivanja koje bi učinilo neko nezavisno i nepristrasno telo, osim suda.Konačne odluke, shodno ovom stavu 1, biće obavezujuće za organ javne vlasti koji poseduje informacije. Razlozi će biti navedeni u pisanoj formi, makar u slučajevima kada se odbija dostupnost informacija u skladu sa ovim stavom. DAOdnosi se na ceo član 9 (st. 1-5); [Mada bez jasno definisanog prava aktivne legitimacije javnosti/ zainteresovane javnosti da pokrene postupak pred sudom. Logično je pretpostaviti da takav postupak može pokrenuti samo zainteresovana javnost]. Javnost mora biti obaveštena o rešenju o izdavanju integrisane dozvole, odnosno o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole o u roku od osam dana. Protiv takvog rešenja nije dopuštena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor. DA Agencija za hemikalije neće omogućiti pristup podacima koji se nalaze u njenom posedu, ako suoznačeni kao poverljivi, ako proceni da je pristup tim podacima potrebno ograničiti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Svako [t.j. javnost] može pred sudom da pokrene postupak protiv rešenja agencije kojim se odbija pristup informacijama.„Svako” je termin kojim su obuhvaćeni „javnost” i „zainteresovana javnost”. Na rešenje kojim se odbija pristup informacijama može se izjaviti žalba ministru, radi ponovnog razmatranja rešenja. Protiv rešenja ministra se može pokrenuti upravni spor (član 85. stav 7). NEZa strateške mapeDA[Odnosi se na ceo član 9 (st. 1-5); [Mada bez jasno definisanog prava aktivne legitimacije javnosti/ zainteresovane javnosti da pokrene postupak pred sudom. Logično je pretpostaviti da takav postupak može pokrenuti samo zainteresovana javnost u skladu sa Zakonom o PUŽS i Zakonom o ISKZŽS]. U studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, utvrđuju se uslovi i mere kojimase štetni efekti buke mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti. Uslovi za rad postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola sadrže mere zaštite od buke. 9.2 2. Svaka strana će, u okvirima svog nacionalnog zakonodavstva, obezbediti da pripadnici zainteresovane javnosti(a) koji imaju dovoljan interes ili, ukoliko to nije slučaj,(b) tvrde da je došlo do kršenja prava, u slučaju kada propisi o upravnom postupku jedne strane to zahtevaju kao preduslov, upravnom postupku jedne strane to zahtevaju kao preduslov, imaju pravo napostupak preispitivanja pred sudom i/ili drugim nezavisnim i nepristrasnimtelom ustanovljenim zakonom, u cilju pobijanja materijalne i procesne zakonitosti bilo koje odluke, činjenja ili nečinjenja, prema odredbama člana 6. i, kada je to predviđeno nacionalnim zakonodavstvom ibez narušavanja odredaba stava 3. u donjem tekstu, drugim relevantnimodredbama konvencije.Kriterijumi definisanja dovoljnog interesa i kršenja prava bićeodređeni u skladu sa zahtevima nacionalnog zakonodavstva i sa ciljem da se zainteresovanoj javnosti omogući široka pravna zaštita u okviru delokruga ove konvencije. U tom cilju, interes bilo kojeg udruženja koje ispunjava zahteve iz člana 2. stav 5. smatraće se dovoljnim za primenu gorepomenutog podstava (a) Takođe će se smatrati da takve organizacije imaju prava koja mogu biti prekršena prema gorenavedenom podstavu (b). Odredbama stava 2. ne isključuje se mogućnost preliminarnog preispitivanjapred nekim upravnim organom, i one ne utiču na zahtev da se koriste upravni postupci za preispitivanje pre pribegavanja sudskim postupcima preispitivanja, kada je takav zahtev postavljen nacionalnim zakonodavstvom. DAOdnosi se na ceo član 9 (st. 1-5); [Mada bez jasno definisanog prava aktivne legitimacije javnosti/ zainteresovane javnosti da pokrene postupak pred sudom. Logično je pretpostaviti da takav postupak može pokrenuti samo zainteresovana javnost].NE DA za preliminarni postupak kada se hemikalije nalaze na listi NEDA[Odnosi se na ceo član 9 (st. 1-5); [Mada bez jasno definisanog prava aktivne legitimacije javnosti/ zainteresovane javnosti da pokrene postupak pred sudom. Logično je pretpostaviti da takav postupak može pokrenuti samo zainteresovana javnost u skladu sa Zakonom o PUŽS i Zakonom o ISKZŽS].NE 9.3 3. Pored toga, i bez narušavanja mogućnosti ostvarivanja pravne zaštite iz gore navedenih st. 1. i 2, svaka strana će obezbediti da pripadnici javnosti, kada ispunjavaju eventualne uslove koje postavlja nacionalno zakonodavstvo, imaju dostupnost upravnim i sudskim postupcima kojima se osporava činjenje ili propusti koje su učinila fizička lica ili organ javne vlasti, a koja su u suprotnosti sa odredbama nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na životnu sredinu. NE NE 9.4 4. Pored toga, i bez narušavanja odredaba gorenavedenog stava 1, procedure iz gorenavedenih st. 1, 2. i 3 će obezbediti adekvatne i efikasne pravne lekove, uključujući i privremene mere, kada je to primereno i biće poštene, pravične, blagovremene i neće biti praćene previsokim troškovima koji otežavaju njihovo korišćenje. Odluke koje se donose po odredbama ovog člana biće donete ili zabeležene u pisanoj formi. Odluke sudova i kada god je to moguće drugih tela, biće javno dostupne. DAPotrebno je analizirati troškove DAPotrebno je analizirati troškove NEDA [Odnosi se na ceo član 9 (st. 1-5); [Mada bez jasno definisanog prava aktivne legitimacije javnosti/ zainteresovane javnosti da pokrene postupak pred sudom. Logično je pretpostaviti da postupak može pokrenuti samo zainteresovana javnost u skladu sa ZPUŽS i ZISKZŽS]. 9.5 5. U cilju unapređivanja efikasnosti odredaba ovog člana, svaka strana će obezbediti da javnosti budu dostupne informacije o mogućnosti pokretanjaupravnih i sudskih postupaka za preispitivanje, a razmotriće mogućnostustanovljenjaodgovarajućih mehanizama pružanja pomoći za uklanjanje ilismanjenje finansijskih i drugih prepreka dostupnosti pravosuđa. NE Da NEDA [Odnosi se na ceo član 9 (st. 1-5); [Mada bez jasno definisanog prava aktivne legitimacije javnosti/ zainteresovane javnosti da pokrene postupak pred sudom. Logično je pretpostaviti da postupak može pokrenuti samo zainteresovana javnost u skladu sa ZPUŽS i ZISKZŽS]. ANEKS 4
Sledi opis zadataka i dužnosti glavnih institucija i drugih tela nadležnih za primenu Arhuske konvencije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Relevantnim ustavnim odredbama (član 97) definisana je nadležnost Republike Srbije, dok je odredbama koje se odnose na strukturu organa vlasti definisana nadležnost Narodne skupštine (član 99), Vlade (član 123), autonomnih pokrajina (član 183) i opština (član 190). Pored toga, Ustavom Republike Srbije je definisano pravo na pravnu pomoć (član 67),[?] nadležnost Ustavnog suda (član 127), i dr.
NADLEŽNOST REPUBLIKE
Nadležnost Republike definisana je članom 97. Ustava Republike Srbije i u skladu sa ovom odredbom Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela; održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (MŽSRPP)[?]
Ovo ministarstvo ima sledeće obaveze koje se tiču sva tri stuba Arhuske konvencije:
a) Obaveze iz čl. 4. i 5. Arhuske konvencije su u najužoj vezi sa nadležnostima Ministarstva propisanim članom 16. Zakona o ministarstvima, odnosno relevantnim odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, uključujući i zaštitu i održivi razvoj prirodnih bogatstava, inspekcijski nadzor, izradu programa istražnih radova u oblasti osnovnih geoloških istraživanja koja se odnose na održivo korišćenje prirodnih resursa, a za podzemne vode i detaljnih istražnih radova; zaštitu i unapređenje životne sredine; zaštitu prirode; zaštitu ozonskog omotača; praćenje klimatskih promena; prekogranično zagađenje vazduha i vode; ranu najavu udesa; zaštitu od buke i vibracija; zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja; upravljanje proizvodnjom i prometom otrova i drugih opasnih materija, izuzev droga i prekursora; upravljanje hemikalijama; upravljanje otpadom (izuzev radioaktivnim otpadom); odobravanje prekograničnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta; kao i druge poslove određene zakonom;
b) Obaveze koje se tiču člana 6. Arhuske konvencije propisane su Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu;
v) Deo obaveze koje se odnose na član 7. Arhuske konvencije propisane su Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu;
g) Deo obaveza koje se odnose na član 8. Arhuske konvencije propisane su Zakonom o ministarstvima, odnosno Poslovnikom Vlade i Poslovnikom Narodne skupštine;
d) Deo obaveza koje proizilaze iz člana 9. Arhuske konvencije propisane su Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Pored toga, MŽSRPP obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na prostorno planiranje i urbanizam; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata; uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja; građevinarstvo; građevinsko zemljište; komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti; poslove inženjerske geodezije; inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevina i komunalne infrastrukture, kao i druge poslove određene zakonom.
Sa stanovišta institucionalnih kapaciteta Ministarstva (naročito dela koji se neposredno bavi pitanjima učešća javnosti) procenjuje se da postoji potreba da u okviru MŽSRPP postoji tačka za kontakt i odgovarajući sistem koji bi omogućio zainteresovanim stranama pristup informacijama u pisanoj formi, kao i bazi podataka, što bi otvorilo mogućnost uvida u dokumente u elektronskoj formi. Ovo je naročito važno imajući u vidu obim posla u Ministarstvu, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, nadležnim organima lokalne samouprave, kao i činjenicu da je u Sektoru za planiranje i upravljanje, učešće javnosti uključeno u sprovođenje procedura po osnovu gotovo svih zakona.
Agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS)[?]
Agencija za zaštitu životne sredine Srbije, kao organ uprave u sastavu Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:
razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, kroz indikatore životne sredine; registar zagađujućih materija i dr.);
sprovođenje državnog praćenja kvaliteta vazduha i voda, uključujući sprovođenje propisanih i usaglašenih programa za kontrolu kvaliteta vazduha, površinskih voda i podzemnih voda, prve izdani i padavina;
upravljanje Nacionalnom laboratorijom;
prikupljanje, objedinjavanje i obradu podataka o životnoj sredini, izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine;
razvoj procedura za obradu i procenu podataka o životnoj sredini;
vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; i
saradnju sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine (EEA) i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje u oblasti životne sredine (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.
Agencija za zaštitu životne sredine ima obavezu uspostavljanja Integralnog registra zagađivača u skladu sa Zakonom o ministarstvima, Zakonom o zaštiti životne sredine, Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka. U okviru Agencije za zaštitu životne sredine sprovodi se niz aktivnosti vezanih za uspostavljanje integrisanog informacionog sistema o životnoj sredini. To se, pre svega, odnosi na donošenje potrebnih podzakonskih akata, kao i sprovođenje niza projekata „koji imaju zajednički cilj formiranje mreže institucija koje se bave praćenjem aspekata životne sredine”.[?]
U toku je realizacija Nacionalnog EIONET projekta, koji finansira Evropska unija. U AZŽS se procenjuje da u pogledu opremljenosti informaciono-komunikacionim tehnologijama i stručnosti postojećih kadrova nema prepreka za implementaciju Arhuske konvencije sa stanovišta nadležnosti ove Agencije, međutim potrebno je povećati broj izvršilaca zbog novih obaveza. Više puta je naznačeno i u izveštajima Evropske komisije da je manjak kadrova je evidentan. Imajući u vidu postojeće i planirane poslove Agencije, povećanje broja zaposlenih je preduslov za preuzimanje bilo kakvih novih izrazito zahtevnih obaveza.
Fond za zaštitu životne sredine[?]
Fond za zaštitu životne sredine osnovan je na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. Ciljevi Fonda su obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje rešavanja problema životne sredine, odnosno unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji.
Agencija za hemikalije[?]
Agencija je osnovana 2009. godine na osnovu Zakona o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), s ciljem stvaranja administrativnih uslova koji garantuju bezbedno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima. Nadležnost Agencije odnosi se i na donošenje podzakonskih akata za sprovođenje Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima. Agencija pruža relevantne informacije i stručna uputstava, sprovodi aktivnosti kojima informiše javnost o uticaju hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu, izrađuje projekte kojima se prati stavljanje hemikalija i sprečava njihovo korišćenje ukoliko imaju štetan uticaj po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. Ona takođe vodi Integrisani registar hemikalija i sarađuje sa Evropskom agencijom za hemikalije.
Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost [?]
osnovana je odlukom Vlade, a na osnovu člana 5. stava 1. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09). Agencija je, između ostalog, nadležna za obavljanje sledećih poslova: vođenje centralne evidencije o nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima i radioaktivnom otpadu i kontrola evidencija koje vode korisnici; formiranje i održavanje baze podataka (centralni registar) o izvorima jonizujućih zračenja i korisnicima tih izvora, profesionalno izloženim licima, kao i o drugim podacima od značaja za zaštitu od jonizujućih zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost; praćenje obima i promene nivoa radioaktivnosti i ocenjivanje njenog uticaja na stanovništvo i životnu sredinu i s tim u vezi nalaganje sprovođenja potrebnih mera i praćenje njihovog izvršavanja; objavljivanje godišnjeg izveštaja o nivou izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima u Republici Srbiji; dostavljanje sredstvima javnog informisanja, nadležnim državnim organima i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju informacija od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede[?]
U skladu sa Zakonom o ministarstvima, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: razvoj politike i strategije u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Ministarstvo je takođe nadležno za predlaganje sistemskih rešenja i mera zaštite pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda; zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta; proizvodnju agrarnih inputa za poljoprivrednu i prehrambenu industriju, sistem tržišnih informacija u poljoprivredi; utvrđivanje stepena ispunjenosti uslova, procenu rizika i sprovođenje mera kontrole vezanih za biološku sigurnost kod ograničene upotrebe, uvođenja u proizvodni ciklus, stavljanja u promet i uvoza genetički modifikovanih organizama (GMO); očuvanje i održivo korišćenje biljnih i životinjskih genetičkih resursa koji se koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane, uspostavljanje i vođenje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu u Republici Srbiji.
Organi uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede:
Sektor za poljoprivrednu inspekciju i fitosanitarna inspekcija u okviru Uprave za zaštitu bilja, obavlja inspekcijske poslove u skladu sa zakonom.
Uprava za veterinu obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja, bezbednost hrane i zaštitu potrošača; obezbeđivanje sistema za upravljanje rizicima u proizvodnji i prometu hrane i proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje; registraciju i odobravanje objekata; veterinarsko -sanitarnu kontrolu u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda, sirovina i sporednih proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala i drugih organizama i predmeta kojima se može preneti zarazna bolest, kao i hrane za životinje, neškodljivo uklanjanje leševa i sporednih proizvoda životinjskog porekla, odnosno veterinarsku zaštitu životne sredine; kontrolu proizvodnje i prometa veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini; objedinjavanje sistema baza podataka, registara i veterinarskih informacionih sistema; saradnja, sertifikacija i kontrola u međunarodnom prometu i druge poslove određene zakonom.
Uprava za zaštitu bilja obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na zaštitu bilja od bolesti i štetočina; unutrašnji i spoljni promet; kontrolu sredstava za zaštitu bilja; proizvodnju i registraciju sredstava za zaštitu bilja i ishranu bilja, kao i druge poslove određene zakonom.
Republička direkcija za vode obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: politiku vodoprivrede; višenamensko korišćenje voda; vodosnabdevanje (izuzev distribucije vode); zaštitu od voda; sprovođenje mera zaštite voda i plansku racionalizaciju potrošnje vode; uređenje domaćih vodnih režima; praćenje i održavanje prekograničnih režima voda. Za obavljanje vodoprivredne delatnosti osnovano je javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” a određene nadležnosti u oblasti vodoprivrede su prenete na AP Vojvodinu na osnovu Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Formirano je i javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine”. Ta dva preduzeća gazduju i rade sa vodnim resursima, vodnim zemljištem i vodoprivrednim objektima.
Uprava za šume obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: politiku šumarstva; očuvanje šuma; kao i druge poslove određene zakonom.
Ministarstvo zdravlja[?]
Ministarstvo zdravlja obavlja poslove državne uprave koji se između ostalog odnose na: sistem zdravstvene zaštite; očuvanje i unapređenje zdravlja građana i praćenje zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva; evidencije u oblasti zdravstva; sanitarnu inspekciju; zdravstveni i sanitarni nadzor u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih i nezaraznih bolesti; zdravstvenu ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu; javno snabdevanje stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće i drugim oblastima određenim zakonom; kao i druge poslove određene zakonom. Na nivou grada Beograda sve informacije koje se odnose na stanje životne sredine, na mere koje se preduzimaju za poboljšanje stanja životne sredine, ili ako se radi o procenama uticaja na životnu sredinu sa stručnog aspekta, prolaze kroz Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Institut za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović” i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, a zatim se preko Sekretarijata za zaštitu životne sredine u vidu Ekološkog biltena (jednom mesečno) distribuiraju na preko 300 adresa.
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku[?]
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja i poslove državne uprave koji se odnose na energetiku, energetski bilans Republike Srbije; naftnu i gasnu privredu; nuklearna energetska postrojenja.
Agencija za energetsku efikasnost[?]
Agencija za energetsku efikasnost je ustanovljena kao posebna republička organizacija na osnovu člana 146. Zakona o energetici iz 2002. godine. Agencija priprema predloge mera za povećanje energetske efikasnosti u postupku pripreme Strategije razvoja energetike i vrši dužnosti u vezi sa zaštitom životne sredine i iskorišćavanjem obnovljivih izvora energije.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja[?]
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: privredu i privredni razvoj; standardizaciju; strukturno prilagođavanje privrede; utvrđivanje politike industrijskog razvoja; analizu raspoloživih resursa i potencijala regiona; podsticanje međuopštinske, međuregionalne, kao i prekogranične saradnje; i strategiju i politiku razvoja turizma.
Ministarstvo prosvete i nauke[?]
Deo nadležnosti ovog ministarstva odnosi se na promovisanje ekološkog obrazovanje i razvijanje svesti javnosti o pitanjima vezanim za životnu sredinu; istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda; dopunsko obrazovanje dece državljana Srbije koji žive u inostranstvu; upravni nadzor i stručno-pedagoški nadzor.
Ministarstvo pravde[?]
Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima; obligacione odnose; postupak pred sudovima (izuzev upravnih sporova); organizaciju i rad pravosudnih organa i sudova za prekršaje; izvršenje sankcija; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda, kao i druge poslove određene zakonom.
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva[?]
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva između ostalog obavlja poslove državne uprave u oblasti informacionog društva koji se odnose na: utvrđivanje politike i strategije razvoja informacionog društva; pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti elektronskog poslovanja; mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti informacionog društva; razvoj i unapređenje akademske, odnosno obrazovne i naučnoistraživačke računarske mreže, kao i druge poslove određene zakonom.
Institucije za standardizaciju
Neke od ključnih institucija nadležnih za standardizaciju su: Institut za standardizaciju Srbije (sistem ISO 14000), Akreditaciono telo Srbije (za postupke sertifikacije) i Grupa za kontrolu hrane u okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (za ISO 22000:2005, standarde bezbednosti hrane HALAL i KOSHER i sistem sertifikacije GLOBAL G.A.P., Odsek za organsku proizvodnju (za sistem organskih proizvoda i standard ISO 65.).
Republički zavod za informatiku i internet[?]
Republički zavod za informatiku i internet, kao posebna organizacija, obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: unapređenje, razvoj i funkcionisanje informacionih sistema državnih organa, lokalne samouprave i javnih službi; kao i druge poslove određene zakonom.
Republički zavod za statistiku[?]
Republički zavod za statistiku obavlja stručne poslove koji se odnose na: donošenje programa, organizaciju i sprovođenje statističkih istraživanja, izradu metodologije, prikupljanje, obradu, statističku analizu i objavljivanje statističkih podataka; pripremu i donošenje jedinstvenih statističkih standarda; razvoj, održavanje i korišćenje republičkih administrativnih i statističkih registara; formiranje i održavanje sistema nacionalnih računa; saradnju i stručnu koordinaciju sa organima i organizacijama ovlašćenim za vršenje statističkih istraživanja; saradnju sa međunarodnim organizacijama radi standardizacije i obezbeđivanja uporedivosti podataka; obradu podataka radi utvrđivanja rezultata izbora i referenduma na republičkom nivou, kao i druge poslove određene zakonom.
Republički hidrometeorološki zavod[?]
Republički hidrometeorološki zavod obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: meteorološki, meteorološko-radarski, agrometeorološki i hidrološki osmatrački i analitičko-prognostički sistem; sistematska meteorološka, klimatološka, agrometeorološka i hidrološka merenja i osmatranja; banku osmotrenih i izmerenih hidroloških i meteoroloških podataka; praćenje, analiziranje i prognoziranje stanja i promena vremena, klime i voda, razvoj metoda, operativno osmatranje i najavu pojava nepogoda u atmosferi i hidrosferi; vazduhoplovnu meteorologiju; istraživanje procesa u atmosferi i hidrosferi i razvoj metoda i modela za prognozu vremena, klime i voda i modifikacije vremena; izradu predloga za korišćenje energetskog potencijala Sunca i vetra; hidrometeorološku podršku rečnoj plovidbi; ostvarivanje i čuvanje etalona i baždarenje meteoroloških i hidroloških instrumenata; saradnju u oblasti međunarodnih hidroloških i meteoroloških informacionih sistema; izvršavanje međunarodnih obaveza u domenu meteorologije i hidrologije, kao i druge poslove određene zakonom. (videti član 27. Zakona o ministarstvima).
Republički geodetski zavod[?]
Republički geodetski zavod je posebna organizacija koja vrši stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, topografsko-kartografsku delatnost, procenu vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem i Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka (shodno direktivi INSPIRE) i geodetske radove u inženjersko-tehničkim oblastima .
Zavod za zaštitu prirode Srbije[?]
Zavod za zaštitu prirode Srbije[?] je ustanova koja obavlja poslove zaštite prirode i prirodnih dobara koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim poslova zaštite prirode i prirodnih dobara koja se svojom površinom delom nalaze na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine (član 1. Statuta Zavoda, „Službeni glasnik RS”, broj 73/10).[?]
Prema odredaba člana 8. Statuta, Zavod obavlja sledeće poslove: prikupljanje i obradu podataka o prirodi i prirodnim vrednostima; praćenje stanja i ocenu očuvanosti prirode i stepena ugroženosti objekata geonasleđa, divljih vrsta i njihovih staništa, učestvovanje u postupku javnog uvida radi proglašavanja zaštićenih prirodnih dobara; izdavanje mišljenja na plan upravljanja zaštićenog prirodnog dobra, obavljanje stručnih poslova u postupku izrade ocene prihvatljivosti radova i aktivnosti u prirodi, pripremanja i sprovođenja projekata i programa na zaštićenom prirodnom dobru; vođenje evidencije o načinu i obimu korišćenja, kao i faktorima ugrožavanja zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta, pripreme petogodišnjeg izveštaja o stanju prirode, zaštićenih prirodnih dobara i ekoloških mreža, u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i drugim stručnim i naučnim institucijama u skladu sa zakonom; organizovanje i realizacija obrazovnih programa i promotivnih aktivnosti, vođenje baze podataka u oblasti zaštite prirode kao dela jedinstvenog informacionog sistema Agencije za zaštitu životne sredine; vođenje registra zaštićenih prirodnih dobara i drugih podataka od značaja za zaštitu prirode; obaveštavanje javnosti o prirodnim vrednostima, zaštiti prirode i njenoj ugroženosti.
U Zavodu se naglašava neophodnost obuke zaposlenih u državnim organima, a naročito lica koja su neposredno zadužena za sprovođenje Arhuske konvencije, kao i dodatna edukacija lica iz udruženja, koja rade na uspostavljanju međunarodne saradnje, razmene iskustava i konkretne prakse. U Zavodu navode i neke svoje nedostatke: kadrovski kapaciteti nisu dovoljni; nedostatak dokumentacije; nesistematičnost u prikupljanju podataka i nemogućnost elektronskog pretraživanja starijih podataka. Takođe je ukazano da je rok od 15 dana za odgovore na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kako je predviđeno Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, suviše kratak. Da bi se neki zahteve za pristup dokumentima ispunili na odgovarajući način, jednostavno je potrebno više vremena. Nedovoljni kapaciteti državnih organa stvaraju uslove koji vode do zloupotrebe prava na pristup informacijama. Mora se reći da neka udruženja koriste učestale i obimne zahteve za informacijama za samopromociju.
SAMOSTALNI REPUBLIČKI ORGANI I NEZAVISNA TELA
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti[?]
Poverenik za informacije od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavistan je u vršenju svoje nadležnosti, radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.
Nadležnosti Poverenika podrazumevaju da prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome; daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja; predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ovim zakonom; preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja; rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom; obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom; Poverenik može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.
Problem nedovoljnih kapaciteta i prostora za rad Poverenika je problem sa kojim se ova institucija suočava od svog nastanka 2005. godine. To se negativno odražava na rad Poverenika, usporava rešavanje po žalbama izjavljenim Povereniku zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, uključujući one iz oblasti životne sredine. Ovaj problem je postao još veći nakon dobijanja dodatnih, značajno većih nadležnosti u oblasti zaštite podataka o ličnosti od 1. januara 2009, kao i proširenja nadležnosti u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, nakon usvajanja izmena zakona iz 2010. godine, kojima su Povereniku data izvršna ovlašćenja u sprovođenju izvršenja rešenja.
Takođe postoji problem nedoslednosti pravnog sistema Republike Srbije u pogledu materije slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, naročito, neusaglašenost Zakona o zaštiti životne sredine sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. O navedenim i drugim preprekama u radu Poverenik je redovno ukazivao Narodnoj skupštini kroz godišnje izveštaje, kao i neposredno i u pisanoj formi predstavnicima vlade, sa preporukama za njihovo rešavanje.[?]
Ombudsman (ili Zaštitnik građana)[?]
Ombudsman je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, da utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave;[?] da Vladi, odnosno Skupštini, podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana (član 18. stav 4. Zakona o zaštitniku građana). Ombudsman ima pravo da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata (član 19). Ombudsman takođe ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti (član 18. stav 1).
Medijator
Članom 1. Zakona o posredovanju-medijaciji („Službeni glasnik RS”, broj 18/05) propisana su pravila postupka posredovanja – medijacije u rešavanju sporova.
NADLEŽNOST AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE
Nadležnost pokrajine propisana je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”, broj 99/09), kao i relevantnim propisima u oblasti životne sredine.
U skladu sa odredbom člana 183. Ustava, autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti: prostornog planiranja i razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija, prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
Nekoliko pokrajinskih organa ima poseban značaj za sprovođenje Arhuske konvencije:
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine [?]
Pokrajinski sekeratarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice [?]
Pokrajinski sekeratarijat za kulturu i javno informisanje [?]
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo [?]
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine [?]
Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu [?]
Pokrajinski sekeratarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju [?]
Pokrajinski ombudsman[?]
LOKALNA SAMOUPRAVA[?]
Odredbom člana 190. Ustava propisano da je opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom: uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti; uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora; stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opštinskog značaja; uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz; stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture; stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine; stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; organizuje službu pravne pomoći građanima (član 9. Arhuske konvencije); stara se o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine (član 5. Arhuske konvencije); propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa; obrazuje inspekcijske službe i vrši inspekcijski nadzor nad izvršenjem propisa i drugih opštih akata iz nadležnosti opštine (član 9. Arhuske konvencije); itd.[?]
Prema odredaba člana 22. Zakona o lokalnoj samoupravi, opština obavlja pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti, prosvete, zdravstva, zaštite životne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom.
Gradovi i glavni grad
Prema odredaba člana 24. Zakona o lokalnoj samoupravi grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni.
Sa stanovišta institucionalnih kapaciteta, procenjuje se da su najznačajniji problemi u vezi sa sprovođenjem Arhuske konvencije u gradu Beogradu sledeći: Sekretarijat za zaštitu životne sredine nema kadrovske kapacitete za obavljanje različitih dužnosti, kao što su razvoj i sprovođenje aktivnosti usmerenih na edukaciju i razvijanje svesti građana, uspostavljanje i održavanje baza podataka ili sajtova i redovnog izveštavanja. Tehnička opremljenost ne odgovara potrebama brzog, odnosno, blagovremenog, pružanja traženih informacija (na primer, nemogućnost kopiranja obimne dokumentacije, osim preko druge službe ); sajt Sekretarijata nije u funkciji; baza podataka nije dostupna na Internetu. Kadrovski problemi i nedostatak odgovarajuće infrastrukture su značajni problem i u Nišu i Vranju.
Gradska uprava za zaštitu životne sredine grada Novog Sada smatra da je, u cilju unapređenja uslova za sprovođenje principa Arhuske konvencije, neophodna bolja koordinacija i razmena informacija na svim nivoima, posebno između svih subjekata zaštite životne sredine.
Definisana strategija u oblasti obrazovanja i dodatno stručno usavršavanje bi doveli do unapređenja kako procesa rada, tako i informisanja javnosti o zaštiti životne sredine. Jačanje profesionalnih kapaciteta bi takođe doprinelo da se obezbedi kredibilitet i pouzdanost.
Zavodi za javno zdravlje
Nadležnost zavoda za javno zdravlje odnosi se na praćenje kvaliteta ambijentalnog vazduha u lokalnoj urbanoj mreži, aglomeracija i kvaliteta površinskih voda u delu tokova kroz urbane sredine. Zavodi prate higijensku ispravnost vode za piće, buku u životnoj sredini i mere kvalitet vazduha u 27 gradova (52 kontrolne tačke).
PRAVOSUDNI SISTEM
Prema odredbama člana 11. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, broj 116/08),[?] sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud. Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji, a ostali sudovi republičkog ranga su: Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud (član 13).
Upravni sud
Upravni sud je nadležan da rešava upravne sporove.
Prekršajni sud
Prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadležan organ uprave, odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove određene zakonom.
Osnovni sudovi
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Osnovni sud pruža građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć i vrši druge poslove određene zakonom.
Viši sud
Viši sud u prvom stepenu sudi, između ostalog, u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju o naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacija. Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova.
Privredni sud
Privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog, u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima, u sporovima o stranim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika. Privredni sud u prvom stepenu odlučuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude.
Apelacioni sud
Apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke viših sudova; na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud; na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Takođe, Apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja ako za odlučivanje nije nadležan viši sud, o prenošenju nadležnosti osnovnih i viših sudova kad su sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove određene zakonom.
Ustavni sud
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Ustavni sud odlučuje o: saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom, saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom, rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave, između pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave, između organa različitih autonomnih pokrajina ili različitih jedinica lokalne samouprave.
Ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu (član 170. Ustava Republike Srbije).
UDRUŽENJA
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu je organ u čijoj nadležnosti je regulisanje položaja udruženja. Pravni okviri kojima se definiše položaj udruženja dati su u Zakonu o udruženjima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09). Registar udruženja i Registar stranih udruženja vodi Agencija za privredne registre[?] preko Registratora udruženja i Registratora stranih udruženja, kao povereni posao državne uprave u delokrugu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ministarstvo će takođe odlučivati o žalbama na prvostepena rešenja Registratora i vršiti nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Udruženja (se sa stanovišta institucionalnih kapaciteta suočavaju sa nizom ozbiljnijih problema, uključujući manjak stručnosti, nedovoljnu tehničku opremljenost i mogućnost pristupa Internetu i lošu koordinaciju aktivnosti. Obučenost zaposlenih je veoma slaba, malo njih je čulo za Arhusku konvenciju[?]. Sa druge strane, većina udruženja, koje su učestvovale na radionicama, poseduju kompjutere, štampače, foto-aparate i imaju solidan pristup Internetu.
Međutim, mali broj organizacija ima Internet sajtove ili Internet stranice koje se redovno ažuriraju. Upotreba besplatnog softvera za upravljanje sadržajem je i dalje na niskom nivou. Postoji potreba – ne samo udruženja- za izradom i korišćenjem baze podataka o udruženjima, zakonskoj regulativi, ekspertima, institucijama, privredi, novinarima i kontaktima u medijima.
Zagađivači (ili operateri postrojenja)
Kada je reč o pitanjima koja se tiču obaveza praćenja životne sredine (odnosno, prikupljanja podataka o stanju životne sredine i emisijama u životnu sredinu) opštim odredbama Zakona o zaštiti životne sredine propisano je da je „operater postrojenja, odnosno kompleksa koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine, dužan da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, ovlašćene organizacije ili samostalno, ukoliko ispunjava uslove propisane zakonom, obavlja praćenje”, odnosno da: 1) prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na životnu sredinu, indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagađenja; 2) obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave (član 72). Zagađivač ima obavezu da planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje praćenja, kao i za druga merenja i praćenje uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu (član 72. stav 4).
Upravljači zaštićenih prirodnih dobara
Položaj i odgovornosti staralaca nad zaštićenim prirodnim dobrima definisani su, najvećim delom, Zakonom o zaštiti prirode kojim je propisano da zaštićenim prirodnim dobrom upravlja upravljač, koji ispunjava uslove u pogledu stručne, kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova zaštite, unapređenja, promovisanja i održivog razvoja zaštićenog prirodnog dobra.[?] Upravljač može biti pravno lice, a u izuzetnim slučajevima preduzetnik i fizičko lice.[?] Zaštićenim prirodnim dobrom, koje se nalazi na prostoru nacionalnog parka, graniči se sa njim ili se nalazi neposredno uz njegovu granicu, upravlja upravljač nacionalnog parka.
Arhus centar Kragujevac[?]
Arhus centar u Kragujevcu osnovan je 28. aprila 2010. godine, na osnovu Memoranduma o razumevanju potpisanog između MŽSPP i grada Kragujevca i uz podršku OEBS-a. Cilj Arhus centra je da uspostavi saradnju između građana i lokalne samouprave i time omogući demokratske procese u oblasti zaštite životne sredine u skladu sa standardima Arhuske konvencije. Ciljne grupe su građani, predstavnici lokalnih samouprava i predstavnici medija.
Arhus centar Subotica[?]
Na osnovu Memoranduma o razumevanju između Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, grada Subotice i Otvorenog univerziteta Subotica i uz podršku OEBS-a, 4. marta. 2011. godine je osnovan Arhus centar u Subotici. Ciljevi rada ovog centra su poboljšanje ekološkog informisanja i obrazovanja, obezbeđivanje mehanizama učešća javnosti u odlučivanju, te obuka različitih ciljnih grupa za bolju implementaciju Arhuske konvencije u AP Vojvodini.
Druge institucije
Spisak nadležnih i ovlašćenih institucija u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja u životnoj sredini, za sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini, merenje emisije i imisije, za merenja buke, za ispitivanje otpada nalazi se na adresi:
<http://www.ekoplan.gov.rs/src/Spisak-nadleznih-i-ovlascenih-institucija-73-p1-list.htm>.
ANEKS 5
Elementi Nacionalnog sistema zaštite životne sredine dostupni na Internetu i druge baze podataka relevantne za primenu Arhuske konvencije u Republici Srbiji
1) Državna mreža za automatski praćenje kvaliteta vazduha
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži podatke u realnom vremenu iz sistema za praćenje kvaliteta vazduha sa 39 stanica za 31 parametar za određivanje kvaliteta vazduha, podaci se mogu preuzeti i u obliku RSS feed-a.. Sistem takođe prikazuje mapu na kojoj su date lokacije svih stanica i njihove karakteristike.
Link: http://www.sepa.gov.rs/ams/xajax_data/eas_kvalitet_vazduha_1.php
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=102&id=5000&akcija=showExternal
2) Državna mreža za praćenje alergenog polena
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži prikaz nedeljnih podataka o koncentraciji alergenog polena u vazduhu. Informacije se baziraju na osnovu prekoračenja graničnih vrednosti. Izražene u vidu semafora sa niska,srednja i visoka koncentracija za sve stanice koje dostavljaju podatke Državnoj mreži. Takođe, kolona koja pokazuje trend rasta ili opadanja koncentracija vrsta u zavisnosti od meteoroloških parametara.
Link:http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=49&id=1111&akcija=showExternal&plok=1
3) Indeks kvaliteta vode u Republici Srbiji
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži mapu Republike Srbije na kojoj su prikazane vrednosti iz indeksa kvaliteta vode za svaku stanicu u kojoj se vrši praćenje površinskih voda. Dostupni su mesečni podaci, a moguće ih je pretraživati po mesecima.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8006&akcija=showExternal
4) Prioritetne supstance i prioritetne hazardne supstance u površinskim vodama
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži mapu Republike Srbije sa podacima o prioritetnim supstancama i prioritetnim hazardnim supstancama u površinskim vodama za svaku stanicu u kojoj se vrši praćenje površinskih voda; podaci su prikazani na godišnjem nivou i mogu se pretraživati po godinama; baza podataka za svaku lokaciju gde se vrši praćenje prikazuje vrednosti supstanci koje su premašile maksimalnu dozvoljenu koncentraciju (MDK), kao i učestalost premašivanja pomenutih MDK.
Link:http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8013&akcija=showExternal
5) Nedeljni bilten o stanju kvaliteta voda u Republici Srbiji:
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Bilten se izrađuje svakog utorka za prethodnih sedam dana. Bilten sadrži tekstualni komentar stanja kvaliteta voda značajnih vodotokova, kao i grafički prikaz promene temperature, rastvorenog kiseonika, hemijske potrošnje kiseonika, kao i fenolnog indeksa na profilu Raška.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8015&akcija=ShowAll
6) Mapa deponija Javnih komunalnih preduzeća i divljih i starih deponija
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Mapa se prikazuje u programu „Google Earth” i pokazuje lokacije i registrovanih i neregistrovanih deponija; sadrži podatke o svakoj deponiji.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=10013&id=1007&akcija=showExternal
7) Otpad: deponije
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži podatke iz upitnika koje su popunjavali predstavnici lokalne samouprave o zvaničnim i divljim deponijama otpada; podaci su predstavljeni u PDF formatu; u bazi podataka se nalaze informacije o karakteristikama svake deponije, tipu otpada koji se skladišti, prioritetima koji se tiču rekonstrukcije deponija, lokalitetima, itd.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=10008&id=1006&akcija=showExternal
8) Kvalitet zemljišta
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži podatke o kvalitetu zemljišta iz programa sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta.
Podaci se mogu pretraživati po godinama i mestima na kojima je praćen kvalitet zemljišta; baza podataka za svaku lokaciju gde se vrši praćenje stanja prikazuje vrednosti supstanci koje su premašile granične vrednosti.
9)Privredne aktivnosti
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
A) Industrija – Sadrži podatke i informacije o broju: sertifikata SRPS ISO 14001, preduzeća koja su uvela sistem EMAS, i eko-znak licenci.
B) Energetika – Sadrži podatke i informacije o potrošnji energije po energentima i po sektorima; o potrošnji ukupne primarne energije i električne energije iz obnovljivih izvora.
Podaci su prikazani na godišnjem nivou i mogu se pretraživati po godinama.
10) Ekonomski instrumenti
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži podatke o: izdacima iz budžeta za zaštitu životne sredine, prihodima Fonda za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave od naknada, o sredstvima za subvencije i druge podsticajne mere, o međunarodnim finansijskim pomoćima za oblast zaštite životne sredine.
Podaci su prikazani na godišnjem nivou i mogu se pretraživati po godinama.
11) Registar zaštićenih prirodnih dobara
Nadležna institucija: Zavod za zaštitu prirode Srbije
Sadrži spisak zaštićenih prirodnih dobara u Republici Srbiji koji se trenutno može preuzeti u PDF formatu i redovno se ažurira; u registru su dati ime i vrsta svakog zaštićenog prirodnog dobra, naziv opštine na kojoj se nalazi, ukupna površina i institucija koja upravlja prirodnim dobrom.
Link: http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=191&Itemid=186&lang=sr
12) Registar pravnih akata i strateških dokumenata iz oblasti životne sredine
Nadležna institucija: Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Sadrži pravna akta koja se mogu skinuti sa Interneta (nacrte i usvojene verzije zakona i podzakonskih akata), strateške dokumente, izveštaje, itd.
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/srl/I-Zivotna-sredina-102-document.htm
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/en/I-Zivotna-sredina-102-document.htm
13) Drugi registri relevantnih pravnih i strateških dokumenata
Nadležna institucija: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/zakoni.html
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti.html
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/medjunarodni-dokumenti.html
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/ustav-republike-srbije.html
Nadležna institucija: Zavod za zaštitu prirode Srbije
Link: http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=83&Itemid=83&lang=sr
Nadležna institucija: Arhus centar Kragujevac (trenutno najpotpunija baza propisa)
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/zakoni/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/pravilnici/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/ostali-propisi/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/uredbe/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/naredbe/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-zakona/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-pravilnika/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-uredbi/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-naredbi/
Nadležna institucija: Agencija za hemikalije
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/docs.html
Nadležna institucija: Narodna skupština
Link: http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp
Druge baze podataka na Internetu relevantne za primenu Arhuske konvencije
1) Katalog organa javne vlasti u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Nadležna institucija: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
sadrži podatke o državnim i drugim organima i organizacijama čija delatnost je u vezi sa članom 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04 i 54/07); redovno se ažurira.
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/zakon-i-podz-akti-.html
2) Registar proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom
Nadležna institucija: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
Link: http://www.dnrl.gov.rs/zakoni/Spisak_pro.pdf
3) Registri važnih hemikalija
Nadležna institucija: Agencija za hemikalije
Agencija za hemikalije vodi i redovno ažurira veći broj registara koji se odnose na važne hemikalije, kao na primer:
Spisak klasifikovanih supstanci
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/deo-2-SKS_tabela_1.pdf
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/deo-3-SKS_tabela_2.pdf
Lista aktivnih supstanci
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/2.3-Lista_aktivnih_supstanci.pdf
Spisak hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/upuinfo/files/2_Spisak_prethodno_obavestenje.pdf
Spisak hemikalija za PIC postupak (postupak davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštavanja)
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/Pravilnik_o_uvozu_i_izvozu_odredjenih_opasnih_hemikalija(Pravilnik-PIC).pdf
Spisak opasnih hemikalija i proizvoda čiji je izvoz zabranjen
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/Pravilnik_o_uvozu_i_izvozu_odredjenih_opasnih_hemikalija(Pravilnik-PIC).pdf
ANEKS 6
Odabrane zakonske odredbe koje se tiču registara zagađenja: Arhuska konvencija/PRTR protokol i poređenje zakonskih rešenja u pravnim sistemima Evropske unije i Republike Srbije
Tabela Aneks 6:Odabrane zakonske odredbe koje se tiču registara zagađenja: Arhuska konvencija/PRTR protokol i poređenje zakonskih rešenja u pravnim sistemima Evropske unije i Republike Srbije
AK/PRTR PROTOKOL E-PRTR Zakon Republike Srbije o zaštiti životne sredine (2004)[?] Zakon Republike Srbije o zaštiti životne sredine (2009)[?] Cilj: Omogućiti bolji pristup javnosti informacijama putem uspostavljanja usaglašenih, integrisanih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija da bi se olakšalo učešće javnosti u donošenju odluka o pitanjima koja se tiču životne sredine i doprinelo sprečavanju i smanjenju zagađenja životne sredine. Ciljevi: Sprovođenje PRTR protokola; olakšavanje učešća javnosti u donošenju odluka o pitanjima koja se tiču životne sredine;doprinos sprečavanju i smanjenju zagađenja životne sredine. Ciljevi: Praćenje kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini. Ciljevi: Još uvek nisu definisani. Relevantne definicije Zagađujuća materija: Supstanca ili grupa supstanci koje mogu biti štetne po životnu sredinu i ljudsko zdravlje zbog svojih karakteristika ili unosa u životnu sredinu.Ispuštanje: svaki unos zagađujućih materija u životnu sredinu koji je rezultat neke ljudske aktivnosti, namerne ili slučajne, rutinske ili nerutinske, uključujući: curenja, emisije, ispuštanja, injektiranje, odlaganje, bacanje ili ispuštanja kroz kanalizacioni sistem bez tretmana otpadnih voda. Prenos sa lokacije: Kretanje, izvan granica postrojenja u kome se nalaze, zagađujućih materija, otpada namenjenog za odlaganje ili skupljanje ili zagađujućih materija u otpadnim vodama određenim za prečišćavanje.Difuzni izvori: Manji ili rasuti izvori iz kojih se zagađujuće materije mogu ispuštati u zemljište, vazduh ili u vodu, čiji kombinovani uticaj na ove elemente može biti značajan i za koje nije praktično pripremati posebne izveštaje o svakom pojedinačnom izvoru. Relevantne definicijeE-PRTR: Javno dostupna elektronska baza podataka.Supstanca: bilo koji hemijski element i njegova jedinjenja, izuzev radioaktivnog materijala.Zagađujuća materija: Supstanca ili grupa supstanci čije unošenje u životnu sredinu može biti štetno po životnu sredinu i/ ili ljudsko zdravlje. Ispuštanje: svaki unos zagađujućih materija u životnu sredinu koji je rezultat neke ljudske aktivnosti, namerne ili slučajne, rutinske ili nerutinske, uključujući: curenja, emisije, ispuštanja, injektiranje, odlaganje, bacanje ili ispuštanja kroz kanalizacioni sistem bez tretmana otpadnih voda.Prenos sa lokacije: Kretanje izvan granica postrojenja u kome se nalaze zagađujuće materije, otpada namenjenog za odlaganje ili skupljanje ili zagađujućih materija u otpadnim vodama određenim za prečišćavanje. Relevantne definicije Integralni katastar zagađivača: registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima životne sredine koji sadrži podatke o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, postrojenjima za prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućim materijama i njihovom ispuštanju, tretmanu i mestima odlaganja.Zagađujuće materije: materije čije ispuštanje u životnu sredinumože uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet.Zagađivanje životne sredine: unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnimprocesima koje može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i/ili zdravlje ljudi.Difuzni izvori: izvori zagađivanja iz kojih se emituju zagađujuće materije bez jasno određenog ispusta. [Propis, 2007, uporedi fusnota 101]. Relevantne definicijeRegistar izvora zagađivanja životne sredine: Skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, količinama, načinu i mestu unošenja, ispuštanja ili odlaganja zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom obliku ili agregatnom stanju ili ispuštanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) i tačkastih, linijskih i površinskih izvora zagađenja (obavezan na nacionalnom i lokalnom nivou).Emisija: ispuštanje ili prosipanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom ili čvrstom agregatnom stanju; ili emisije energije iz izvora zagađenja u životnu sredinu.Izvori zagađivanja životne sredine: lokacijski određeni i prostorno ograničeni tačkasti, linijski i površinski izvori zagađujućih materija i energije. Obuhvata: ispuštanje zagađujućih materija, difuznih zagađujućih materija i prenos zagađujućih materija sa lokacije moraju biti prijavljeni. Obuhvata: podatke za oko 24.000 postrojenja u EU; podatke i informacije o količinama zagađujućih materija ispuštenih u vazduh, vodu i zemljište; podatke i informacije o prenosu otpada od mesta porekla; podatke o zagađujućim materijama u otpadu; podatke o ispuštanjima iz difuznih izvora. Obuhvata: opšte podatke; podatke o postrojenjima; podatke o emisiji u vazduh, vodu i otpadu. 65 navedenih delatnosti; lista na kojoj se nalazi 91 zagađujuća materija koja se prati; granične vrednosti određene za zagađujuće materije sa liste; prenos opasnih materija sa lokacije (koje prelaze granične vrednosti po jedinci količine ili vremena); prenos sa lokacije bilo koje od navedenih zagađujućih materija, a nalaze se u otpadnim vodama namenjenim za prečišćavanje. 65 navedenih delatnosti; lista na kojoj se nalazi 91 zagađujuća materija; lista materija iz postrojenja koja zagađuju vazduh; lista materija iz postrojenja koja zagađuju vodu. Obezbeđivanje kvaliteta podataka i ocena njihovog kvaliteta: operateri svakog postrojenja koje je obavezno da podnosi izveštaje su dužni da obezbede da informacije koje se nalaze u izveštajima budu kvalitetne, odnosno, kompletne, konzistentne i verodostojne. Obezbeđivanje kvaliteta podataka i ocena njihovog kvaliteta: Operateri svakog postrojenja koje je obavezno da podnosi izveštaje su dužni da obezbede da informacije koje se nalaze u izveštajima budu kvalitetne; nadležni organi su dužni da ocene kvalitet podataka koje daju operateri, odnosno, njihovu kompletnost, konzistentnost i verodostojnost. Zahtevi sadržani u Arhuskoj konvenciji Obezbeđivanje da javnost ima pristup informacijama (član 11); ostvarivanje prava na pravnu zaštitu (član 14). Usaglašenost sa zahtevima sadržanim u Arhuskoj konvencijiObezbeđivanje da javnost ima pristup informacijama (usaglašeno);Uređena poverljivost podataka (usaglašeno);Učešće javnosti (usaglašeno);Ostvarivanje prava na pravnu zaštitu (usaglašeno) Zahtevi sadržani u Arhuskoj konvencijiPodaci iz katastara su dostupni javnosti u skladu sa članom 78. stav 2, čime je obezbeđeno pravo pristupa zvaničnim javnim registrima. Ostali elementi ne postoje.
[?] SKRAĆENICE
AZŽSRS Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije
AZJZNSS Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije
AK Arhuska konvencija
ATS Akreditaciono telo Srbije
AH Agencija za hemikalije
GIS Geografski informacioni sistem
GMES Global Monitoring for Environment and Security (Globalni monitoring za životnu sredinu i bezbednost)
DG European Commission Departments (Odeljenja Evropske komisije)
EEA European Environment Agency (Evropska agencija za životnu sredinu)
EEZ Evropska ekonomska zajednica
EZ Evropska zajednica
EIONET European Environment Information and Observation Network (Evropska informaciona i osmatračka mreža u oblasti životne sredine)
EK Evropska komisija
EMAS Eco-Management and Audit Scheme (Sistem za upravljanje zaštitom životne sredine i proveru)
UDRUŽENJA Ekološka nevladina organizacija – udruženje građana koje se primarno bavi zaštitom životne sredine kao javnim interesom
EPER European Pollutant Emission Register (Evropski registar o ispuštanju zagađujućih materija)
E- PRTR European Pollutant Release and Transfer Register (Evropski registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija)
ETC Evropski tematski centar
EU Evropska unija
EUROSTAT Statistical Office of the European Union (Evropski statistički zavod)
ZAAO Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
ZBP Zakon o biocidnim proizvodima
ZV Zakon o vodama
ZZBŽS Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini
ZZV Zakon o zaštiti vazduha
ZZŽS Zakon o zaštiti životne sredine
ZZJZNS Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti
ZZNZ Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja
ZZOKRF Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda
ZZP Zakon o zaštiti prirode
ZZPS Zavod za zaštitu prirode Srbije
ZIDZZŽS Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine
ZIDZPUŽS Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu
ZISKZŽS Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine
ZUP Zakon o opštem upravnom postupku
ZPUŽS Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu
ZS Zakon o sudovima
ZSPIJZ Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
ZSPUŽS Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu
ZUO Zakon o upravljanju otpadom
ZUS Zakon o upravnim sporovima
ZH Zakon o hemikalijama
INSPIRE Infrastructure for Spatial Information in the European Community
(Infrastruktura prostornih informacija u Evropskoj zajednici)
ISKZŽSIntegrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine
ISS Institut za standardizaciju Srbije
KBR Konvencija o biološkoj raznovrsnosti
LV Lokalna vlast
LS Lokalna samouprava [nivo]
MKIID Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva
MLJMPDULS Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu
MŽSRPP Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
MZ Ministarstvo zdravlja
MO Ministarstvo odbrane
MPN Ministarstvo prosvete i nauke
MPTŠV Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
MSŽS Multilateralni sporazumi u oblasti životne sredine
MF Ministarstvo finansija
NVO Nevladina organizacija
NIIM Naučno-istraživačke institucije i institucije koje vrše monitoring
NS Narodna skupština Republike Srbije
NPI Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
NRC Nacionalni referentni centar u okviru EIONET mreže
PIJZZPL Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
OEBS Organisation for Security and Cooperation in Europe (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju)
OECD Organisation for Economic Co-operation and Development (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj)
PRTR Pollutant Release and Transfer Register (Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija)
PSŽSPregled stanja životne sredine u Republici Srbiji
PUŽS Procena uticaja na životnu sredinu
RG Radna grupa
RZII Republički zavod za informatiku i Internet
RZS Republički zavod za statistiku
RIZŽS Registar izvora zagađenja životne sredine (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik RS broj 36/09)
RHMZ Republički hidrometeorološki zavod
STRATEGIJA Strateški akcioni plan [za primenu Arhuske konvencije u Republici Srbiji]
SE Savet Evrope
SEIS Shared Environmental Information System (Zajednički informacioni sistem o životnoj sredini)
SKGO Stalna konferencija gradova i opština
SPUŽSStrateška procena uticaja na životnu sredinu
UZP Upravljači zaštićenih područja
UN Ujedinjene nacije
UNECE United Nations Economic Commission for Europe (Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu)
UNEP United Nations Environment Programme (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu)
UNFCCC United Nations Framework Convention on Climate Change (Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama)
FZŽS Fond za zaštitu životne sredine
CDDA Common Database on Designated Areas (Zajednička baza podataka označenih područja)
CITES Convention on international trade in endangered species of wild fauna and flora (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore)
[i][ii] Imajući u vidu da se u ovom dokumentu navode i ministarstva koja više ne postoje, odnosno, njihovo preklapanje u tekstu sa novim ministarstvima, čije formiranje je posledica rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, nije bilo moguće u potpunosti dosledno koristiti ni prethodnu ni sadašnju nomenklaturu. (Prim. prev.)
———————–
Zahtevi Evropske unije
Druge direktive EU
Zahtevi čije ispunjavanje
nalaže
konvencija
STRATEGIJA+ AKCIONI PLAN
(2011)
Revizija STRATEGIJE + AKCIONOG PLANA
(2012)
Praćenje implementacije
Dodatne analize
Povezanost sa drugim međunarodnim ugovorima
Direktive direktno povezane sa EU