S T R A T E G IJ A
integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji
Pridruživanje Evropskoj uniji (EU) za Republiku Srbiju predstavlja strateško opredeljenje, koje podrazumeva prihvatanje usvojenih evropskih vrednosti i standarda u čitavom nizu oblasti. Slobodni protok ljudi i robe između država članica EU zahteva uvođenje odgovarajućih mera, koje se između ostalog odnose i na uvođenje visokih standarda kontrole spoljnih granica EU. Budući da se na severu zemlje Republika Srbija graniči sa Mađarskom, koja je članica EU, a imajući u vidu i skoro pristupanje u EU i drugih zemalja u okruženju, od izuzetnog je značaja uvođenje i dosledna primena koncepta integrisanog upravljanja granicom koji će biti kompatibilan sa rešenjima prisutnim u regionu i samoj EU.
Evropska unija je razvila efikasan sistem kontrole i upravljanja granicama, koji omogućava slobodan protok ljudi i robe, sprečavanje prekograničnog kriminala, uz istovremeno poštovanje visokih standarda zaštite ljudskih prava i sloboda.
Pored toga što je usvajanje Strategije za integrisano upravljanje granicom u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija) preduslov za uspešno sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, primena ovog koncepta je istovremeno i jasan pokazatelj stranim partnerima da je Republika Srbija spremna da doprinese bezbednosti u regionu, postane pouzdan partner EU u kontroli njenih granica, obezbedi članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, omogući priliv stranih investicija, kao i da je spremna da izgradi relevantan pravni i institucionalni okvir potreban za korišćenje strane finansijske pomoći u ovoj oblasti.
Standardi EU koje Republika Srbija usvaja ovim dokumentom, kao i sva potrebna finansijska ulaganja u sistem integrisanog upravljanja granicom, predstavljaju stoga investiciju za naše buduće članstvo u Evropskoj uniji s jedne strane, a s druge strane, sprovođenje ovih standarda pruža sigurnost građanima Republike Srbije i stvara pretpostavke za razvoj privrednih aktivnosti i nesmetano odvijanje prekogranične trgovine.
Strategija je zasnovana na Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje SCG Evropskoj uniji i tekućim reformskim procesima u zemlji, pre svega onim koji su navedeni u dokumentu Evropsko partnerstvo. Pored toga, kao izvor primera dobre prakse i usvojenih standarda u ovoj oblasti, korišćene su Smernice Evropske Komisije za integrisano upravljanje granicama za države zapadnog Balkana, Šengenski katalog, Šengen pravne tekovine, kao i potpisane međunarodne konvencije u oblasti zaštite ljudskih prava, prava azilanata i izbeglica.
Koristeći iskustva iz najbolje prakse, koja se primenjuju u EU, Republika Srbija nastojaće da prevaziđe postojeće sistemske prepreke i da u skladu sa svojim specifičnostima utvrdi prioritete delovanja, izvrši sveobuhvatne i korenite promene, ustroji postupanje državnih subjekata na granici u skladu sa pravilima i standardima EU.
Strategija je dokument kojim Republika Srbija utvrđuje politiku u oblasti uspostavljanja sistema integrisanog upravljanja granicom, određuje okvire za izradu saglasnih i sinhronizovanih sektorskih strategija i planova implementacije, definiše uloge i odgovornosti državnih subjekata, identifikuje strategijske ciljeve i utvrđuje osnovne pravce akcije u procesu uspostaljanja i ostvarivanja dugoročne održivosti i stabilnosti uspostavljenog sistema integrisanog upravljanja granicom.
Raznolikost i složenost zadataka koji se obavljaju na granici, veliki broj zainteresovanih subjekata, potreba za bliskom saradnjom unutar službi, između službi i na međunarodnom nivou, veliki raskorak između stvarnog i željenog stanja i drugi otežavajući faktori, imaju za posledicu to da bi sveobuhvatna strategija izgradnje sistema integrisanog upravljanja granicom trebalo da bude izuzetno složen i obiman dokument. Da bi se omogućio uvid u celinu problema i istovremeno izbegla opasnost gubitka važnih detalja, Strategija je struktuirana u tri nivoa: osnovni dokument, sektorske strategije i funkcionalne strategije, koje su osnova za izradu i donošenje Akcionog plana, koji će doneti Vlada.
Osnovni dokument Strategije utvrđuje okvire sistema integrisanog upravljanja granicom, uloge i odgovornosti graničnih službi, strategijske ciljeve na nacionalnom nivou i glavne pravce akcije, uključujući i obaveze pojedinih subjekata da izrade strategije integrisanog upravljanja granicom u sektoru za koji odgovaraju i učestvuju u izradi strategije implementacije određene funkcije za čije korišćenje su zainteresovane.
Sektorske strategije graničnih službi treba da izvrše detaljnu analizu postojećeg stanja, uoče nedostatke i pruže konkretne predloge za postizanje realnih ciljeva, koji moraju da budu u skladu sa okvirima utvrđenim Osnovnim dokumentom Strategije i budu međusobno usklađene.
Funkcionalne strategije u sistemu integrisanog upravljanja granicom, odnose se na oblasti u kojima postoji zajednički interes više graničnih službi. Kao takve, strategije treba da obezbede okvir za koordinirani razvoj i ostvarivanje te funkcije, uz optimalno korišćenje ograničenih nacionalnih resursa. U funkcije u sistemu integrisanog upravljanja granicom za koje je potrebno razviti odgovarajuće funkcionalne strategije spadaju: zajednička obuka, telekomunikacioni i informaciono-tehnološki sistemi, infrastruktura i oprema, ali ostaje prostor i za funkcionalno uređivanje i drugih oblasti.
Odnosi SCG i EU, koji su tokom devedesetih godina obeleženi sankcijama i posredničkom ulogom organa i predstavnika Evropske unije prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, u potpunosti su izmenjeni u oktobru 2000. godine. Već u novembru iste godine, potpisan je Okvirni sporazum o realizaciji pomoći i podrške između SRJ i EU, a SRJ je postala učesnik Procesa stabilizacije i pridruživanja. EU je oktobra 2004.godine usvojila novi pristup «dvostruki kolosek» prema Srbiji i Crnoj Gori u oblasti ekonomske harmonizacije.
Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi u regionu jugoistočne Evrope još uvek su pod uticajem nasleđa iz prethodnih decenija a nivo političke, privredne, kulturne, pravosudne i drugih oblika saradnje nije zadovoljavajući. Takođe, ekonomski razvoj nije na zadovoljavajućem nivou.
Od kraja 2000. godine napravljen je znatan pomak i u odnosima sa susedima i drugim državama jugoistočne Evrope. Sa većinom država u regionu zaključeni su brojni multilateralni (posebno važan je Sporazum o pitanjima sukcesije) i čitav niz veoma značajnih bilateralnih sporazuma, kojima se rešavaju ne samo pitanja neophodna za međudržavne odnose (npr. o uspostavljanju diplomatskih odnosa), nego i brojna pitanja vezana za status, kretanje i materijalne interese pravnih i fizičkih lica.
Svestrana regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi spadaju među prioritete spoljne politike SCG, kao i politike za njeno pristupanje Evropskoj uniji. Regionalna saradnja će biti naglašena u sledećim oblastima: politički dijalog, slobodna trgovina, sloboda kretanja ljudi, robe i kapitala, sloboda nastanjivanja, kao i bliska saradnja u oblastima pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Koncept Evropske unije po pitanju integrisanog upravljanja granicom podrazumeva da granice treba da budu otvorene za trgovinu i kretanje ljudi, za regionalnu saradnju kako u okviru regiona tako i između regiona i Evropske unije. Olakšavanje redovnih prekograničnih tokova utiče na ekonomski razvoj celog regiona i smanjenje siromaštva. Istovremeno, granice treba da budu zatvorene za kriminalne i druge aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost i bezbednost u regionu. Protiv organizovanog kriminala, terorizma, ilegalnih migracija i trgovine ljudima mora se boriti u celom regionu, a posebno na graničnim prelazima.
Redovni poslovi kontrole državne granice odnose se na lica, transportna sredstva i robu, što podrazumeva provere na graničnim prelazima, sprečavanje nekontrolisanog ulaza preko granica, uključujući i pitanja vezana za traženje azila i postupanje prema uhapšenim osobama bez dokumenata u skladu s međunarodnim poveljama i konvencijama.
U poslove kontrole državne granice spadaju i poslovi vezani za razne vidove bezbednosnih povreda granica, uključujući: sprečavanje krijumčarenja robe, droga, oružja i lica preko granica, opasnost od unošenja bolesti koje su zarazne za ljude, životinje i biljke, pojačana kontrola zbog pretnje koju predstavlja međunarodni terorizam, zaštita od radnji nezakonitog ometanja i druge. Njihovo suzbijanje zahteva širok spektar mera i stroge mehanizme kontrole. S druge strane, povećanje obima međunarodne trgovine, turizma, kulturne i obrazovne razmene zahteva otvorenije granice. Iz tog razloga granične službe moraju da stvore ravnotežu između strogih kontrola i sasvim otvorenih granica, a bliska saradnja različitih službi može doprineti stvaranju takve ravnoteže.
Deo ovih zadataka može se jasno dodeliti određenoj službi, ali uočljiva je i značajna zona preklapanja nadležnosti, naročito carinske službe i granične policije. U tim situacijama jasno definisane nadležnosti i profesionalna saradnja su preduslov za uspešno prevazilaženje izazova. I mada je granična bezbednost prevashodno odgovornost granične policije, svi organi imaju značajnu ulogu u postizanju pune bezbednosti na granici.
EU je uvela koncept integrisanog upravljanja granicama (IBM), koji nije nov, pošto su države kandidati (sada države članice) Evropske unije u poslednjih nekoliko godina razvile sopstvene sisteme upravljanja granicama u okviru integrisanog upravljanja granicama (IBM).
Efikasno upravljanje granicama i stvarna bezbednost granica su od izuzetne važnosti za regiju ali i za Evropu u celini i ujedno važan faktor procesa stabilizacije i pridruživanja (PSP) koji zemlje u regionu vode u cilju evropskih integracija. Osnovni principi efikasnog upravljanja granicama u kontekstu evropskih standarda su:
Otvorenost granice za trgovinu i kretanje lica. Granice moraju biti otvorene za regionalnu saradnju, saradnju unutar regiona i isto tako između regiona i Evropske unije. Otvorenost granica podrazumeva slobodnu trgovinu i kretanje ljudi, što su ključni faktori Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uz puno poštovanje ljudskih prava i sloboda.
Zatvorenost granica za sve kriminalne aktivnosti i druge aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost u regionu. Problemi u vezi sa krijumčarenjem svih vrsta, ilegalnim migracijama, terorizmom i organizovanim kriminalom se moraju rešavati u celom regionu, a posebno na granici. Borba protiv kriminala, jačanje državnih institucija, a posebno pravosuđa i graničnih službi i uspostavljanje vladavine zakona su temelj napretka zemlje na putu ka evropskim integracijama.
Evropska unija je prenela kontrolu internog kretanja roba i lica sa graničnih prelaza na službe koje deluju na teritoriji svake od država članica. Istovremeno Unija je definisala pravila i standarde u skladu s kojima se odvija prelaženje spoljnih granica Unije. Sistem upravljanja spoljnim granicama EU se još razvija a sastoji se od pravila, najboljih praksi i preporuka, i nudi načine rešavanja operativnih potreba. Poslednje proširenje EU je premestilo spoljne granice Unije na državne granice u regionu zapadnog Balkana, tako da su sve zemlje u regionu, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine, direktno suočene sa susedima koji primenjuju pravila Unije o protoku roba i lica.
Realna situacija na zapadnom Balkanu zahteva specifičan pristup integrisanom upravljanju granicama koji se najviše oslanja na koordinaciju i saradnju svih relevantnih službi i agencija uključenih u kontrolu granica, olakšavanje trgovine i saradnju u pograničnim regionima kako bi se izgradili efikasni, delotvorni i integrisani sistemi upravljanja granicama, sa ciljem ostvarenja zajedničkog zadatka stvaranja otvorenih, ali kontrolisanih i sigurnih granica.
Dokument na kojem se zasniva koncept integrisanog upravljanja granicama za zapadni Balkan je „Regionalni program CARDS-a za zapadni Balkan – višegodišnji indikativni program 2002-2006 (MIP)“. Prema tom dokumentu, države zapadnog Balkana uglavnom nemaju sveobuhvatan pristup upravljanju granicama što neizbežno dovodi do loših rezultata. Pošto su problemi toliko isprepleteni da se odvojeno ne mogu efikasno rešavati, sveobuhvatan pristup upravljanju granicama predstavlja jedino rešenje usled čega:
Zemlje susedi moraju poboljšati saradnju u oblasti upravljanja zajedničkim granicama;
Granične službe treba više da sarađuju kako bi granični prelazi bili otvoreni za protok robe i lica a istovremeno u funkciji sprečavanja prekograničnog kriminala;
Problemi upravljanja granicama se mogu rešiti ne samo delovanjem na granici, već treba da budu proširene na celu teritoriju, pri čemu je uloga centralnih vlasti od posebnog značaja.
Imajući u vidu navedeno izdvajaju se tri osnovna elementa:
Olakšavanje trgovine;
Kontrola granica;
Saradnja pograničnih regiona.
Tri stuba evropskog koncepta integrisanog upravljanja granicom
Integrisano upravljanje granicom treba posmatrati kao široki paket aktivnosti usmerenih na rešavanje strateških i praktičnih izazova upravljanja granicama, a ne kao samostalne module koji nemaju nikakve uzročno-posledične veze jedan s drugim. Glavni oslonci integrisanog upravljanja granicama na zapadnom Balkanu su:
Saradnja unutar službi
Saradnja između službi
Međunarodna saradnja
Saradnja unutar službi je saradnja u okviru ministarstava i službi nadležnih za pojedine zadatke. Saradnja unutar službi ima dva aspekta. Vertikalna saradnja se sastoji od saradnje različitih administrativnih nivoa, od ministarstva do jedinica koje rade na granici. Horizontalna saradnja unutar službi je potrebna na relaciji između pojedinih graničnih prelaza, kao i među kontrolnim stanicama unutar zemlje. Oba oblika saradnje zahtevaju jasnu podelu odgovornosti, aktivnu komunikaciju i uređen protok informacija.
U saradnji između službi, granične službe, kao i ministarstva i drugi organi odgovorni za ove službe, dužni su da obezbede adekvatnu saradnju i koordinaciju, što obuhvata svakodnevne operativne kontakte na graničnim prelazima (na formalnom i na neformalnom nivou) i proširuje se do usvajanja usklađenih srednjoročnih i dugoročnih strategija. Saradnja treba da dovede do optimalnog rešavanja praktičnih pitanja kao što su usklađivanje politike i prakse kada je to potrebno, razvoja i finansiranja novih infrastruktura, mogućnosti njihovog zajedničkog korišćenja i IT usluga, ali i razvoj zajedničke obuke za postojeće i nove službenike. Kao opšti mehanizmi saradnje između službi na granici i unutar zemlje, preporučuju se:
Koordinirano delovanje koje podrazumeva usklađen rad graničnih službi, uz jasno definisane nadležnosti i procedure;
Integracija informacionih sistema (IT) koji pokrivaju bezbednost granica, razmenom informacija graničnih službi.
Međunarodna saradnja se može podeliti na tri nivoa:
Lokalna saradnja graničnih službi sa obe strane granice;
Bilateralna saradnja među susednim državama;
Multilateralna saradnja, usmerena na pitanja upravljanja granicama.
Bilateralna saradnja obuhvata kontakte između susednih zemalja vezane za pitanja statusa različitih graničnih prelaza, koordinaciju pograničnih patrola na obe strane granice, formiranje zajedničkih patrola, stvaranje zajedničkih kancelarija za vezu radi inteziviranja komunikacije i razmene informacija, kao i koordinaciju i saradnju po pitanjima infrastrukture i moguće stvaranje zajedničkih kontrola.
Multilateralna saradnja, usmerena na pitanja upravljanja granicama je jedan od načina lakše razmene informacija, a može se proširiti i na zajedničku, operativnu saradnju i formiranje zajedničkih istražnih timova, što doprinosi delotvornijem sprečavanju pograničnog kriminala. Napori uloženi u multilateralnu saradnju predstavljaju ujedno i ulaganje u dugoročnu pripremu zemalja za moguće pristupanje raznim EU sistemima.
Sistem integrisanog upravljanja granicom i njegovi pojedinačni elementi, sagledavaju se, razvijaju i prate preko osam parametara:
Pravni i regulatorni okvir,
Organizacija i upravljanje,
Procedure,
Ljudski potencijali i obuka,
Komunikacija
Informaciona tehnologija,
Infrastruktura i oprema,
Budžet.
Ovi parametri biće dosledno primenjivani kao atributi prikaza stanja i razvoja strategijskih ciljeva.
Nakon raspada SFRJ, 1992. godine je oformljena Savezna Republika Jugoslavija koja se sastojala od dve republike, Republike Srbije i Republike Crne Gore. Prvi korak ka restruktuiranju Savezne Republike Jugoslavije, bio je Beogradski sporazum, potpisan 14. marta 2002. godine, o restruktuiranju odnosa između Srbije i Crne Gore. Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, koja je zamenila SRJ prema uslovima Beogradskog sporazuma, usvojena je početkom februara 2003. godine čime je SRJ transformisana u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, od 1999. godine Kosovo i Metohija je pod direktnom upravom administracije Ujedinjenih nacija, uz poštovanje suvereniteta SRJ na Kosovu i Metohiji, a do donošenja odluke o njegovom konačnom pravnom statusu.
Republika Srbija prostire se na površini od 88.361 km2 i graniči se sa sedam država: R Mađarskom, R Rumunijom, R Bugarskom, R Makedonijom, R Albanijom, R Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Ukupna dužina državne granice Republike Srbije iznosi 2.114,2 km, od čega:
Država Zelena granica(km) Plava granica(km) Ukupno(km) Mađarska 156,4 18 174,4 Rumunija 257,2 289,3 546,5 Bugarska 340,1 27 367,1 Makedonija 237,5 35,5 273 Albanija 108,1 3 111,1 Bosna i Hercegovina 154,3 228,5 382,8 Hrvatska 121,7 137,6 259,3
Bliži opis geografskih karakteristika granice dat je u Prilogu broj 1, koji je odštampan uz ovu Strategiju, i čini njen sastavni deo.
Postoji uslovna podela na “stare“ granice, nasleđene od SFR Jugoslavije (Mađarska, Rumunija, Bugarska i Albanija) i “nove” granice nastale nakon raspada SFRJ i međunarodnog priznanja bivših jugoslovenskih republika kao novih država (Makedonija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska).
Državna granica prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji je u celini utvrđena, opisana i obeležena na odgovarajući način, bez spornih delova.
Granica prema Bosni i Hercegovini nije definisana, odnosno nije izvršeno razgraničenje, te se ista tretira kao aproksimativna. Proces razgraničenja sa Bosnom i Hercegovinom je započeo 2001. godine, formiranjem Međudržavne diplomatske komisije za državnu granicu između SRJ i BiH, ali je zastao zbog razlike u stavovima dve strane.
Proces razgraničenja sa Hrvatskom nalazi se u pripremnoj fazi, a katastarska granica se tretira kao aproksimativna. U cilju sprovođenja postupka razgraničenja, na osnovu Zaključka Vlade R Srbije od 29. decembra 2004. godine, osnovana je Međudržavna diplomatska komisija za identifikaciju – utvrđivanje granične linije i pripremu Ugovora o državnoj granici između SCG i R Hrvatske.
Granica sa Makedonijom je određena, ali još uvek nije obeležena. Proces obeležavanja granice je u toku.
Na granici sa Albanijom, na delu državne granice sa Makedonijom, kao i na aerodromu “Priština”, kontrolu prelaženja državne granice obavljaju pripadnici međunarodnih snaga stacioniranih na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.
Plava granica
Prirodnu granicu Republike Srbije čine i tri međunarodne plovne reke, Dunav- prema R Hrvatskoj i R Rumuniji, na kome je režim plovidbe regulisan Konvencijom o režimu plovidbe na Dunavu, Sava – prema Bosni, na kojoj je režim plovidbe regulisan Okvirnim sporazumom o slivu reke Save sa Aneksima i Protokolom o režimu plovidbe i Tisa na kojoj je režim plovidbe regulisan bilateralnim sporazumom sa R Mađarskom. Takođe, plavu granicu čini i reka Drina prema BiH, koja nije međunarodni plovni put.
Na području Republike Srbije otvoren je 71 granični prelaz, od čega je 60 graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj (36 drumskih, 11 železničkih, 3 aerodromska i 10 rečnih), 8 graničnih prelaza za malogranični saobraćaj, 2 granična prelaza za međudržavni saobraćaj i 1 granični prelaz za vanredni saobraćaj.
Granični prelazi se mogu klasifikovati po više kriterijuma i to:
Vid saobraćaja Vrste saobraćaja Prelaz Broj prelaza Prelaz Brojprelaza Drumski saobraćaj 46 Međunarodni saobraćaj 59 Železnički saobraćaj 11 Međudržavni saobraćaj 2 Rečni saobraćaj 10 Pogranični saobraćaj 9 Vazdušni saobraćaj 3 Vanredni saobraćaj 1 Skelski saobraćaj 2
Detaljan opis graničnih prelaza sa nazivom, opisom vidova i vrsta saobraćaja, kao i službi prisutnih na graničnim prelazima, dat je u prilogu broj 2, odštampan uz ovu Strategiju, i čini njen sastavni deo.
Osnovni preduslov za primenu koncepta integrisanog upravljanja granicom u praksi je efikasna saradnja i koordinacija rada svih graničnih službi, kao i njihova saradnja sa drugim državnim organima, institucijama i međunarodnim subjektima.
Službe prisutne na granici su: granična policija Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprava carina Ministarstva finansija i Veterinarska i Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ove četiri granične službe svojim zajedničkim radom na granici treba da obezbede osnovne preduslove za efikasan sistem kontrole i nadzora granice. Svaki od ovih organa ima specifičan zadatak i ulogu u sistemu integrisanog upravljanja granicom, ali najvažnije je da se njihov rad uskladi i uspostave mehanizmi njihove saradnje.
Granična policija, kao organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova obavlja poslove kontrole prelaženja i obezbeđenja državne granice; preduzima mere suzbijanja prekograničnog kriminala – posebno ilegalnih migracija, trgovine ljudima, krijumčarenja opojnih droga, oružja, zabranjenih supstanci, suzbijanja korišćenja lažnih i falsifikovanih putnih isprava; kriminalističko-obaveštajne poslove – prikuplja i analizira kriminalističko-obaveštajne podatke u vezi sa prekograničnim kriminalom, prati kretanje međunarodnih izvršilaca krivičnih dela i terorista i preduzima mere prema njima; poslove u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca; učestvuje u postupcima priznavanja azila; obavlja normativno pravne poslove, kontrolu zakonitosti u radu i poslove logistike, kao i druge poslove propisane zakonom.
Carina, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija sprovodi mere carinskog nadzora i kontrole nad carinskom robom; sprovodi carinski postupak; vrši obračun i naplatu carine, drugih uvoznih dažbina, poreza na dodatu vrednost i akcize za robu koja se uvozi; sprovodi preventivnu i naknadnu kontrolu, zasnovanu na principu selektivnosti i analize rizika; sprovodi zakonom predviđen postupak u cilju otkrivanja carinskih prekršaja i krivičnih dela; vodi prvostepeni i drugostepeni upravni postupak; vrši devizno-valutnu kontrolu unošenja i iznošenja dinarskih i deviznih sredstava u međunarodnom putničkom i pograničnom prometu sa inostranstvom; vrši kontrolu unošenja, iznošenja i tranzita robe za koju su propisane posebne mere radi sigurnosti, zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, otpada, nacionalnog blaga, koje ima istorijsku, umetničku ili arheološku vrednost, zaštite prava intelektualne svojine i drugo; obrađuje ili statistički prati podatke o uvozu i izvozu i obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko svojih inspekcijskih službi na granici i unutar zemlje (veterinarska, fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija) nadležno je za prekogranični promet bilja, životinja i poljoprivrednih prehrambrenih proizvoda biljnog i životinjskog porekla.
Veterinarska inspekcija
Uprava za veterinu, kao organ uprave u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove upravljanja sistemom zaštite zdravlja i dobrobiti životinja, bezbednosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla i hrane za životinje i zaštite zdravlja ljudi. Obavlja poslove veterinarsko-sanitarne kontrole na graničnim prelazima, u uvozu, provozu i izvozu životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, veterinarskih lekova i medicinskih sredstava i pratećih predmeta, kao i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Fitosanitarna inspekcija
Uprava za zaštitu bilja kao organ uprave u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja poslove: državne uprave i stručne poslove upravljanja fitosanitarnim sistemom Republike Srbije; procene rizika od unosa, pojave i širenja štetnih organizama; razvoja sistema brzog upozoravanja; kontrole i pregleda bilja, biljnih proizvoda, sredstava za zaštitu i ishranu bilja pri uvozu i izvozu kao i u tranzitu sa pretovarom; nadzora nad proizvodnjom, prometom i korišćenjem semena, sadnog materijala, sredstva za zaštitu i ishranu bilja i obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Složenost zadataka koji se obavljaju na granici zahteva podršku drugih državnih organa i institucija radu graničnih službi. Da bi se uspostavio i održao sistem integrisanog upravljanja granicom kompatibilan sa evropskim modelima i standardima, neophodno je uključiti:
Komisiju za pripremu i organizaciju nacionalne strategije rukovođenja službama za obezbeđenje i kontrolu prelaženja državne granice Republike Srbije. Ovo povremeno telo Vlade ima zadatak da, osim pripreme strategije, daje mišljenja na nacrte zakona i podzakonskih akata kojima se uređuju pitanja u vezi sa obezbeđenjem i kontrolom prelaženja državne granice; inicira usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa standardima Evropske unije i Šengenskog sporazuma; predlaže mere za utvrđivanje daljih pravaca razvoja integrisanog rukovođenja pograničnim službama, kao i mere za utvrđivanje drugih postupaka, procesa i metodologija organa nadležnih za pogranične poslove; sarađuje sa ovlašćenim predstavnicima Evropske unije, kao i sa drugim međunarodnim i stranim organima i organizacijama.
Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore koje je, između ostalog, nadležno i u slučaju nevojnih izazova, rizika, pretnji po bezbednost kao što su: terorizam, nacionalni i verski ekstremizam, organizovani kriminal i korupcija, prirodne nepogode, industrijske i druge nesreće i epidemije. Takođe, na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane, donetih 2004. godine, predviđeno je da jedna od organizacionih promena Vojske Srbije i Crne Gore bude i prelazak poslova obezbeđenja državne granice u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Crne Gore.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore koje obuhvata diplomatsko-konzularna predstavništva koja su, između ostalog nadležna i za izdavanje viza stranim državljanima koji nameravaju da borave na teritoriji SCG ili tranzitiraju preko teritorije SCG. Takođe, ovo ministarstvo je nadležno za vođenje pregovora i zaključivanje sporazuma sa susednim zemljama o državnoj granici, kao i za zaključivanje i primenu bilateralnih sporazuma o obeležavanju, obnavljanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na utvrđenim državnim granicama.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, u čijoj je nadležnosti obavljanje poslova koji se odnose na: ostvarivanje i praćenje Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, međunarodnim ugovorima i zakonima zajamčenih prava i sloboda čoveka i građanina i prava nacionalnih manjina; praćenje ostvarivanja prava izbeglica koja proističu iz međunarodnih multilateralnih i bilateralnih ugovora; poslove u vezi sa ekstradicijom i pružanjem međunarodne pravne pomoći; koordinaciju aktivnosti vezanih za zaključivanje i praćenje međunarodnih sporazuma u oblasti readmisije, i druge poslove određene zakonom.
Ministarstvo zdravlja koje obavlja poslove državne uprave preko sanitarnih inspektora u skladu sa trenutno važećom pravnom regulativom. Ubuduće, ministarstvo zdravlja će, po donošenju odgovarajuće zakonske regulative, biti nadležno isključivo u hitnim slučajevima kontrole infektivnih zaraza ljudi i procedure za kontrolu zaraza. Kada je potrebno sprečavanje širenja zaraze u zemlji i prema susednim državama neophodno je imati jasan, efikasan i lako sprovodiv plan i procedure za ovakve slučajeve. Posebno bitna saradnja pograničnih službi i ovog ministarstva će biti u segmentu borbe protiv droga.
Ministarstvo za kapitalne investicije koje u svom sastavu ima veći broj sektora koji pružaju podršku integrisanom upravljanju granicama i koji imaju nadležnost u ovoj oblasti, pre svega u položaju stranih prevoznika u prevozu robe i putnika na teritoriji RS, na plovne puteve na vodama na kojima važi međunarodni i međudržavni režim plovidbe i dr. U okviru Sektora za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe nalaze se organizacione jedinice lučke kapetanije, koje su pored ostalog zadužene za kontrolu odvijanja međunarodnog saobraćaja na međunarodnim plovnim putevima. Takođe, Sektor za drumski saobraćaj i Sektor za vazdušni saobraćaj imaju značajnu ulogu u kontroli prekograničnog saobraćaja, jer preko svojih inspekcijskih organa kontrolišu prevoz putnika i robe preko graničnih prelaza na plavim granicama.
Za odvijanje graničnog saobraćaja između dve države potrebno je postojanje bilateralnog ugovora, odnosno sporazuma. Ukoliko sporazum ne postoji nadležno Ministarstvo za poslove saobraćaja, u ovom slučaju Ministarstvo za kapitalne investicije, pokreće proceduru za njegovo zaključenje (sopstvena inicijativa ili inicijativa druge strane za regulisanje obavljanja graničnog saobraćaja). Ministarstvo za kapitalne investicije koordinira rad drugih nadležnih državnih graničnih organa na izradi sporazuma o regulisanju graničnog saobraćaja (za sve vidove saobraćaja), priprema Nacrt sporazuma i Predlog osnova za vođenje pregovora, kao i ostale materijale neophodne za započinjanje pregovora sa drugom državom radi zaključivanja bilateralnog sporazuma o regulisanju graničnog saobraćaja.
Ministarstvo za kapitalne investicije obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na utvrđivanje uslova za izgradnju objekata, te tako i objekata na graničnim prelazima, a obavlja i poslove inženjerske geodezije.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u okviru kog se nalazi upravna inspekcija koja vrši nadzor nad radom svih organa uprave.
Ministarstvo pravde čija uloga u procesu integrisanog upravljanja granicama je unapređenje saradnje na bilateralnom, regionalnom i međunarodnom nivou, u primeni bilateralnih i multilateralnih konvencija kojima je regulisana pogranična saradnja.
Ministarstvo trgovine, turizma i usluga koje preduzima mere na stvaranju uslova za slobodnu trgovinu robama i uslugama sa jedne strane, i na sprečavanju nedozvoljenih aktivnosti sa druge, kako institucionalno, tako i konkretnim merama tržišne inspekcije u delokrugu svoje nadležnosti u unutrašnjem prometu. Tržišna inspekcija obaveštava inostrane firme o uslovima obavljanja unutrašnjeg prometa i neophodnoj dokumentaciji o kvalitetu industrijskih neprehrambenih proizvoda i bezbednosti proizvoda i kontroliše sprovođenje ovih propisa. Poslove inspekcijskog nadzora nad primenom propisa iz oblasti turizma i ugostiteljstva ministarstvo obavlja preko turističkih inspektora.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom koje je nadležno za unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom, politike i režima spoljne trgovine, stranih ulaganja, koordinaciju aktivnosti u oblasti planiranja, obezbeđivanja i korišćenja donacija i drugih oblika pomoći iz inostranstva. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom vodi procese pregovora za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji kao i trgovinske pregovore sa Evropskom Unijom. Važno je napomenuti da Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom tesno sarađuje sa privrednicima Srbije, uključujući i strane ulagače, neposredno ili kroz njihova udruženja.
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine koje donosi rešenja i dozvole u vezi sa prekograničnim prometom otrova i drugih opasnih materijala, u skladu sa međunarodnim obavezama i nacionalnim zakonodavstvom. Takođe, ovo ministarstvo obavlja i poslove ekološkog inspekcijskog nadzora, koji obuhvata kontrolu prometa izvora jonizujućih zračenja, otrovnih materija, otpada, zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, supstanci koje oštećuju ozonski omotač.
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike koje u cilju bolje i efikasnije kontrole ulaska stranaca na teritoriju Republike Srbije radi zapošljavanja, obavlja poslove državne uprave koji se između ostalog odnose na zapošljavanje stranih državljana na teritoriji Republike Srbije i izdavanje dozvola za rad, primenu međunarodnih konvencija i drugih međunarodnih dokumenata u oblasti rada i migracija.
Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji koja je služba Vlade, a bavi se poslovima koji se odnose na evropske integracije i pruža stručnu pomoć Vladi i ministarstvima i posebnim organizacijama u usklađivanju propisa sa propisima Evropske unije.
Republički zavod za statistiku koji obavlja stručne poslove koji se odnose na prikupljanje, obradu, statističku analizu i objavljivanje statističkih podataka.
Republički geodetski zavod koji izrađuje državni premer i katastre, upisuje prava na nepokretnosti i njihovu obnovu i održavanje.
Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije koja vodi jedinstvenu evidenciju o nepokretnostima i zbirnu evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini i obavlja stručne poslove koji se odnose na pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, odnosno zakup nepokretnosti i drugo, što je posebno važno kada su u pitanju svojinsko-pravni odnosi na graničnim prelazima.
Republički zavod za informatiku i internet koji obavlja poslove za unapređenje, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema državnih organa.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore koji je između ostalog nadležan i da u saradnji sa ostalim organima i aerodromima odredi područja kao bezbednosno restriktivne zone, propisuje i vrši inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera za kontrolu pristupa putnika i osoblja i kontrolu pristupa vozila ovim zonama.
PRIKAZ STANJA UPRAVLJANJA GRANICOM U SRBIJI
U okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, ostvaruje se kontinuirana saradnja granične policije sa ostalim organizacionim jedinicama MUP-a koje su u skladu sa svojim nadležnostima uključene u aktivnosti kontrole i obezbeđenja državne granice, naročito u oblasti sprečavanja prekograničnih kriminalnih aktivnosti i postupanja protiv počinioca krivičnih dela.
Na lokalnom nivou, odnosi saradnje ostvaruju se na nivou stanica granične policije i ogledaju se kroz razmenu podataka i informacija o bezbednosno interesantnim pojavama i događajima. Stanice granične policije zadužene za obezbeđenje i kontrolu granice ostvaruju saradnju i sa različitim organizacionim jedinicama sekretarijata unutrašnjih poslova u skladu sa nadležnostima, kao i sa organizacionim jedinicama u sedištu ministarstva.
Uprkos ostvarivanju saradnje, ne postoje detaljno propisani načini i procedure saradnje što u nekim slučajevima stvara mogućnost sporijeg reagovanja i preklapanja nadležnosti. U cilju unapređenja saradnje svih organizacionih jedinica MUP-a, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, neophodno je pripremiti interne propise u cilju regulisanja međusobnih oblika saradnje, razmene informacija, zajedničkog rada i obuke, zajedničke upotrebe opreme i infrastrukture na svim nivoima. Iz tih razloga neophodno je urediti odnose i procedure za saradnju između granične policije, sa drugim relevantnim policijskim službama koje se angažuju na suzbijanju prekograničnog kriminala, terorizma, kao i u oblasti viza, azila i migracija.
Aktivnosti carinske službe su veoma obimne i specifične i podrazumevaju učešće svih organizacionih jedinica carinske službe. U cilju efikasnog poslovanja, a posebno u kontekstu integrisanog upravljanja granicom, pored koordinacije svih carinskih subjekata, neophodno je unaprediti saradnju sa ostalim organizacionim jedinicama Ministarstva finansija.
Sa tim u vezi, u okviru Ministarstva finansija potpisani su sporazumi o razmeni podataka sa Poreskom upravom, Upravom za sprečavanje pranja novca i Sektorom za deviznu inspekciju. Ovi sporazumi regulišu razmenu podataka i obaveštenja i dogovorena je sadržina i dinamika te razmene u oba smera.
Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, postavljen je okvir za saradnju između organizacionih jedinica u okviru ministarstva.
U cilju efikasnog i ekonomičnog upravljanja granicom neophodno je izraditi procedure saradnje između svih sektora i uprava ministarstva, i harmonizovati procedure saradnje, ubrzati protok informacija i učiniti ih dostupnim svim zainteresovanim stranama.
Zakon o državnoj upravi daje opšte okvire za saradnju između organa državne uprave, na osnovu kojih se mogu precizirati procedure. Na graničnim prelazima se ostvaruju po pravilu samo dnevni radni kontakti prema potrebama.
Radi povećanja efikasnosti, unapređenja nivoa operativnosti i međusobne razmene iskustava i informacija treba uspostaviti saradnju između graničnih službi, koja će se odvijati na svim nivoima i biti zasnovana na jasno definisanim zadacima, odgovornostima i pravilima komuniciranja. Ovakvu saradnju treba proširiti naročito na Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo za kapitalne investicije, kao i Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, pravosudne organe, organe lokalne samouprave i druge.
Ministarstvo za kapitalne investicije, u okviru Sektora za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, preko svojih organizacionih jedinica – Lučkih kapetanija, vrši ulazno-izlazne revizije na rečnim graničnim prelazima, neposredni inspekcijski nadzor nad plovnim objektima domaće i strane zastave na međunarodnim i međudržavnim plovnim putevima, prati kretanje i zadržavanje plovila.
Imajući u vidu unapređenje saradnje između graničnih službi, potrebno je formirati zajedničko telo graničnih službi i drugih nadležnih službi sa zadatkom da prati i koordinira primenu strategije.
Međunarodna saradnja graničnih i drugih službi odvija se na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou i kroz aktivnosti predviđene bilateralnim i multilateralnim sporazumima.
Saradnja se odvija kroz održavanje redovnih sastanaka i po potrebi vanrednih kontakata, razmenu informacionih listova i slične aktivnosti. Poseban vid saradnje predstavlja održavanje sastanaka lokalnih, odnosno sektorskih mešovitih graničnih komisija, kao i glavnih komisija za rešavanje graničnih incidenata.
Okviri bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje postavljeni su sporazumima koji regulišu saradnju graničnih i drugih nadležnih službi u različitim oblastima, kao što su: rešavanje graničnih incidenata, međunarodni saobraćaj, vizni režim, spoljnotrgovinski promet roba, usklađivanje carinskih sistema, karantina, zaštite bilja i životinja i drugim. Takođe, navedeni oblici saradnje sprovode se i kroz učešće naše države u različitim međunarodnim organizacijama i regionalnim inicijativama.
Iako međunarodna saradnja postoji i odvija se vrlo aktivno, zakonska regulativa ne dozvoljava potpuniju saradnju u oblasti graničnih poslova, obzirom da nedostaju sporazumi o konkretnoj saradnji sa susednim zemljama. Takođe, saradnja nije formalizovana kroz odgovarajuće institucije i nisu utvrđene uputstva, procedure i sredstva za njeno odvijanje.
Rad graničnih službi je preciziran zakonskim i podzakonskim propisima koji regulišu aktivnosti i odgovornost graničnih službi, kao i prava i dužnosti građana u vezi sa prelaženjem državne granice, protok robe i kapitala.
Značajan deo ove materije regulisan je nizom bilateralnih i multilateralnih sporazuma koji regulišu različite oblasti, kao što su: svi oblici međunarodnog saobraćaja, vizni režim, carinske konvencije, spoljna trgovina, karantin i zaštita životinja i bilja, i druge.
U okviru unutrašnjeg zakonodavstva neke granične službe još uvek primenjuju određene zakone i podzakonske propise koji su doneti u vreme postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, odnosno posle prestanka njenog postojanja, Savezne Republike Jugoslavije. Zakoni iz ovog perioda u velikoj meri sadrže odredbe koje su prevaziđene i neprimenjive u novonastalim društvenim i ekonomskim okolnostima. Takođe, neophodno je revidirati pojedine međunarodne sporazume, koji su zastareli i čija primena ne odgovara stvarnim potrebama i životnim situacijama zbog kojih su i bili zaključeni.
Imajući u vidu navedene nedostatke neophodno je doneti pravnu regulativu, usklađenu sa propisima EU, kao i sa pravilima i principima Svetske trgovinske organizacije.
Pregled propisa od značaja za integrisano upravljanje granicom su dati u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovu Strategiju, i čini njen sastavni deo.
U pogledu organizacije rada na poslovima koje granične službe obavljaju na granicama, određene grupe zadataka se mogu relativno jednostavno poveriti u nadležnost jednoj od četiri glavne granične službe. Sa druge strane, pojedini poslovi obavljaju se u saradnji između graničnih službi. Npr. granična policija vrši kontrolu kretanja ljudi i putnih isprava, ali pored toga vrši i deo kontrole vozila, što je takođe u nadležnosti carine. Carina, sa druge strane, kontrolu robe u određenim slučajevima vrši u saradnji sa veterinarskim i fitosanitarnim službama.
U uslovima povećanog obima međunarodne trgovine i turizma od graničnih službi se zahteva sve efikasniji rad kako ne bi predstavljale prepreku za protok roba, ljudi i kapitala. Sa druge strane, porast prekograničnog kriminala i pretnje međunarodnog terorizma i međunarodnog organizovanog kriminala predstavljaju bezbednosne izazove i rizike na koje država mora jasno da odgovori na samoj granici.
Zbog toga, rukovođenje graničnim službama i njihova oganizacija i položaj u sistemu državne uprave treba da budu postavljeni na osnovama koje su u skladu sa konceptom integrisanog upravljanja granicom. Organizacija ovih službi treba istovremeno da obezbedi jasnu podelu nadležnosti i bude dovoljno fleksibilna da odgovori na stalne promene u njihovom okruženju.
Na osnovu dogovora sa graničnim službama susednih zemalja potrebno je izvršiti racionalizaciju i kategorizaciju graničnih prelaza. Po izvršenoj racionalizaciji i kategorizaciji graničnih prelaza, neophodno je utvrditi koje sve službe moraju stalno biti prisutne i na kojoj kategoriji graničnog prelaza, uz uvažavanje standarda EU.
Neophodno je izraditi koncept zajedničke analize rizika koji će identifikovati jake i slabe tačke aktivnosti koje se trenutno obavljaju na granici. Ovakvom analizom izvršiće se procena trenutne situacije i odrediti prioriteti kontrole na graničnim prelazima.
Brojnost i složenost zadataka koji se obavljaju na granici doveli su do toga da su procedure koje regulišu rad carine, granične policije, fitosanitarne i veterinarske kontrole brojne, složene i često nedovoljno jasne za ljude van ovih službi.
Na osnovu prikupljenih i obrađenih statističkih podataka, neophodno je izvršiti analizu postojećih procedura sa aspekta ostvarenja uslova za uspostavljanje sistema integrisanog upravljanja granicom. Na osnovu ove analize izvršiće se revizija postojećih procedura uz poštovanje nadležnosti, ali i zahteva efikasnosti u postupanju.
Pored toga neophodno je održavati redovne konsultacije između graničnih službi u pogledu potreba za izmenama određenih procedura, u skladu sa promenjenim okolnostima rada.
Posebno je važno uspostaviti uputstva i procedure za postupanje u vanrednim situacijama pogotovo kada je u pitanju potreba za zajedničkim delovanjem više službi i kad postoji potreba za saradnjom sa graničnim službama susednih zemalja.
Imajući u vidu pojedinačne potrebe svih graničnih službi, kao i potrebu za osavremenjivanjem graničnih službi u celini, potrebno je ustanoviti adekvatan sistem planiranja kadrova i popune graničnih službi.
Za postizanje ciljeva sistema integrisanog upravljanja granicom, kao i sprovođenja preporuka Evropske unije, jedan od najvažnijih preduslova je da granične službe zaposle dovoljan broj službenika, koji su kvalifikovani i stručni za rad u ovim službama.
U saradnji sa drugim službama i različitim međunarodnim organizacijama zaposleni u graničnim službama pohađali su različite vrste obuka, kurseva i seminara. Međutim, dosadašnji obim sprovedene obuke ne može na adekvatan način da odgovori uspostavljanju sistema integrisanog upravljanja granicom. I pored sprovođenja osnovne obuke i velikog broja različitih specijalističkih kurseva, sistem obuke graničnih službenika treba modernizovati i poboljšati, u smislu kreiranja plana i programa za dalje usavršavanje stečenih znanja.
Postoji potreba za prilagođavanjem nastavnih centara za obuku i potreba za opredeljenim nastavnim kadrom za sprovođenje obuke pripadnika graničnih službi.
Takođe, važno je osigurati objektivno nagrađivanje službenika u skladu sa postignutim rezultatima te omogućiti napredovanje u službi prema objektivnim i poznatim kriterijumima u cilju motivacije zaposlenih. Na taj način uticaće se i na smanjenje korupcije.
Rukovodioci graničnih službi u modernom sistemu integrisanog upravljanja granicom treba da vladaju menadžerskim veštinama upravljanja materijalnim i ljudskim resursima podjednako dobro, kao i poznavanjem kako nacionalnih propisa, tako i međudržavnih sporazuma koji grade okvire za rad njihovih službi.
Imajući u vidu zadatke i odgovornosti službi uključenih u upravljanje na granici, u osnovnu obuku svake službe treba uključiti osnovne procedure drugih službi. Potrebno je izraditi planove i nastavne programe i organizovati permanentnu zajedničku obuku za realizaciju zajedničkih aktivnosti, u skladu sa konceptom integrisanog upravljanja granicom, imajući u vidu nove administrativne procedure zajedničkog delovanja graničnih službi sa graničnim službama susednih zemalja.
Jedan od prioriteta saradnje između graničnih službi je i poboljšanje i ubrzanje razmene informacija i komunikacije, definisanje protoka informacija između službi na svim nivoima, sa ciljem optimalnog obavljanja zadataka od strane svih službi pojedinačno i prilikom izvođenja zajedničkih aktivnosti.
Održavanje periodičnih zajedničkih sastanaka službi, na svim nivoima, doprineće razmeni svakodnevnih iskustava sa terena što predstavlja osnovu za sprovođenje ostalih aktivnosti koje doprinose poboljšanju saradnje između graničnih službi. Posebna pažnja će se posvetiti obezbeđivanju stalne, dvosmerne komunikacije sa privrednim subjektima u cilju blagovremene razmene svih informacija od značaja za njihovo poslovanje.
Neophodno je definisati način i formu obaveštavanja, odrediti jasne procedure za brzu razmenu informacija, uspostaviti način ranog upozoravanja i obaveštavanja, vrstu podataka i informacija koje će se razmenjivati, kao i zajedničkog automatizovanog i informatičkog vođenja posebnih statističkih podataka prikupljenih od svih službi.
Telekomunikaciona infrastruktura u graničnom području ne zadovoljava realne potrebe efikasnog rada graničnih službi, kako u pogledu pristupnih mreža, tako i u prenosnim kapacitetima. Postojeći radio-telefonski sistemi su zastareli i ne mogu da podrže poslove obezbeđenja granice. Loša telekomunikaciona infrastruktura predstavlja usko grlo i prepreku za bilo kakvu ozbiljniju informatičku modernizaciju graničnih prelaza.
Jedan od uslova za uspešnu komunikaciju i razmenu informacija je primena savremene informatičke i telekomunikacione opreme. Uvođenjem međusobno povezanih i kompatibilnih informatičkih sistema graničnih službi, omogućilo bi se efikasnije obavljanje zadataka.
Pored informatičke i komunikacione opreme, u domenu informaciono-tehnološke komponente sistema integrisanog upravljanja granicom, nedostaje i softverska podrška za prikupljanje, lokalnu i centralnu obradu i prezentaciju podataka koji mogu biti od koristi za rad graničnih službi. Veza između informacionih sistema graničnih službi ne postoji.
Stanje infrastrukture na graničnim prelazima je različito u zavisnosti od toga da li se isti nalaze na starim granicama (Mađarska, Rumunija i Bugarska i Albanija), ili na granicama prema bivšim jugoslovenskim republikama (Makedonija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska).
Infrastruktura na graničnim prelazima na starim granicama uglavnom je u solidnom stanju i omogućava relativno dobre uslove za rad. Infrastruktura na graničnim prelazima na granicama prema bivšim jugoslovenskim republikama je u nezadovoljavajućem stanju, a na jednom broju prelaza ne postoji nikakva infrastruktura, električna energija, telefonske veze, voda, kanalizacija.
Nepostojanje odgovarajuće infrastrukture na graničnim prelazima otežava rad graničnih službi. Međutim, i pored ovakvog nedostatka ne postoje jasno definisane zajedničke infrastrukturne potrebe, način njihovog održavanja, kao ni rešenje po pitanju vlasničkih odnosa.
Saobraćajna infrastruktura na svim graničnim prelazima prema bivšim jugoslovenskim republikama je nezadovoljavajuća, što se ogleda u malom broju traka, lošim prilaznim putevima i komplikovanoj tehnologiji odvijanja saobraćaja.
Neophodno je obezbediti odgovarajuće standardizovanu infrastrukuru potrebnu za rad svih službi smeštenih na granici. Na jedinstven način treba rešiti pitanje vlasničkih odnosa i pitanje upravljanja graničnim prelazima.
Oprema na većini graničnih prelaza je prevaziđena i ne odgovara osnovnim potrebama savremene kontrole i obezbeđenja granice, a na pojedinim graničnim prelazima oprema i ne postoji. Svaka služba na graničnom prelazu koristi sopstvenu opremu. Zajedničko korišćenje opreme doprinelo bi efikasnijem radu graničnih službi, povećalo optimalnost i umanjilo troškove.
Neophodno je definisati imovinsko-pravne odnose na graničnim prelazima, jer bi titular trebalo da bude država. U cilju racionalizacije postupka nabavke i upotrebe finansijskih sredstava neophodno je definisati zajedničke infrastrukturne potrebe, kao i potrebe za informacionom tehnologijom i opremom.
Strateški cilj graničnih službi jeste postizanje nivoa tehničke i tehnološke opremljenosti u svim segmentima delatnosti, koji će omogućiti ispunjenje postavljenih zadataka koji proističu iz integrisanog upravljanja granicom, a na način koji odgovara najsavremenijoj praksi graničnih službi Evropske unije.
Sve granične službe se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, pri čemu su sredstva za poslove iz nadležnosti carine, veterinarske i fitosanitarne inspekcije, obezbeđena u okviru Glava u Razdelu organa u čijem su oni sastavu, s obzirom da su indirektni korisnici tih sredstava. Za poslove granične policije, kao organizacionog dela MUP-a sredstva se obezbeđuju u okviru Razdela MUP-a.
Osnovni nedostatak je što granične službe svoje potrebe, vezane za rad na graničnim prelazima definišu pojedinačno, tj. ne postoji plan objedinjene nabavke.
U poslednjih nekoliko godina u oblasti integrisanog upravljanja granicom učinjen je pomak zahvaljujući preporukama donatora kao i obuci i opremi iz donacija. Nekoliko velikih pilot investicionih projekata je obezbedilo opremu za granične službe uključujući: infrastrukturu i objekte na graničnim prelazima, sisteme nadzora, bezbednost zelene i plave državne granice, integrisani sistem kontrole granice i jedinstvenu bazu podataka. Takođe, obezbeđena je i obuka pogranične policije i carinskih službenika u oblastima kao što su granična kontrola, trgovina ljudima i međugranična kontrola.
Međutim, kako bi se unapredio razvoj integrisane reformske strategije i sproveli prioritetni zadaci, resornim ministarstvima koja upravljaju granicom potrebna su dodatna finansijska, materijalna i tehnička pomoć. Analiza sektorske raspodele realizovanih sredstava, pokazuje nedostatak međunarodne pomoći u oblasti integrisanog upravljanja granicom, što je, s obzirom na njen značaj izrazito nepovoljan trend.
Na nivou državne zajednice neophodno je razviti jedinstveni pristup pitanjima viza, azila i migracija u skladu sa Ustavnom poveljom, posebno potpunom harmonizacijom viznog režima u obe republike. Treba uspostaviti mehanizme za kontrolu i sprovođenje politike na polju azila, migracije i viza, koji su detaljno propisani na nivou državne zajednice, a primenjuju se na republičkom nivou i uputiti inicijativu institucijama Srbije i Crne Gore za preduzimanje mera iz njihove nadležnosti.
Što se tiče politike viza, preduzimaju se mere za usklađivanje politike Srbije i Crne Gore na nivou Državne zajednice.
U 2003. godini Srbija i Crna Gora je donela odluku da se promeni vizni režim i jednostrano ukinu vize za oko 40 evropskih i vanevropskih zemalja, uključujući sve zemlje članice Evropske unije. Uveden je vizni režim za nekoliko afričkih i azijskih zemalja, pooštrene su procedure za izdavanje viza državljanima migraciono rizičnih zemalja i zemalja iz kojih potiču žrtve trgovine ljudima. Srbija i Crna Gora ima recipročni bezvizni režim sa svim bivšim jugoslovenskim republikama, osim sa Slovenijom.
Neophodno je nastaviti sa aktivnostima na harmonizaciji viznog režima u skladu sa preporukama Evropske unije i prioritete prilagoditi šengenskom sporazumu i crnoj i beloj listi Evropske unije.
U cilju poboljšanja postupka izdavanja viza neophodno je poboljšati rad diplomatsko-konzularnih predstavništva. Takođe potrebno je precizno definisati slučajeve izdavanja viza na granici (u izuzetnim slučajevima), izmeniti pravila o dužini privremenog boravka, i jasno razdvojiti vizni režim od dozvola za boravak za rad.
Kao tranzitna zemlja na putu migranata iz Azije i Afrike prema Evropskoj uniji, Srbija je suočena s pojačanim izazovima u rešavanju problema nelegalnih migranata. U kontekstu savremenih migracionih kretanja ona predstavlja državu emigracije izloženu, istovremeno, intenzivnim tranzitnim migracionim kretanjima. Ovakvo činjenično stanje proizvodi kompleksne posledice po bezbednost i interese države uopšte.
Radi rešavanja ovog problema, kao imperativ se nameće sprečavanje ilegalnih migracija, posebno iz naše zemlje prema drugim državama Evropske unije i zemljama kandidatima.
Prisutan problem u sprečavanju ilegalnih migracija u ovom regionu je neadekvatno obezbeđena granica na području Kosova i Metohije i to prema Albaniji i Makedoniji u zoni odgovornosti UNMIK-a. Imajući u vidu da se preko ove dve granice odvija nesmetan šverc droge, trgovine ljudima, posebno kanali za trgovinu ljudima, neophodno je preduzeti potrebne mere za onemogućavanje ilegalne migracije na nivou regiona Jugoistočne Evrope. Srbija i Crna Gora je spremna, da pod određenim uslovima i garancijama UN, obezbedi ovu granicu u smislu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.
Pravo na azil u Srbiji je ustavom zagarantovano pravo. Međutim, u toku je rad na izradi nacionalnog sistema azila u skladu sa međunarodnim i standardima EU.
Neophodno je izgraditi efikasan nacionalni mehanizam za koordinaciju aktivnosti i kreiranje politike borbe protiv trgovine ljudima. S tim u vezi, potrebno je unaprediti saradnju vladinih, nevladinih i međunarodnih aktera, sistemskog prikupljanja podataka o trgovini ljudima, o novim oblicima trgovine ljudima, o profilu i reintegraciji žrtava, kao i mogućnostima efikasnijeg krivičnog gonjenja učinilaca krivičnog dela trgovine ljudima. U cilju borbe protiv trgovine ljudima, kako na graničnim prelazima tako i na celokupnoj teritoriji Republike Srbije potrebno je unaprediti saradnju između službi u okviru ministarstva unutrašnjih poslova, kao što su Kriminalistička policija u okviru koje je služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Uprava granične policije i specijalni timovi za borbu protiv trgovine ljudima.
Međunarodna saradnja i dobrosusedski odnosi treba da se ojačaju po pitanjima azila, migracija, readmisije i borbe protiv trgovine ljudima. Potrebno je proširiti mrežu međunarodnih sporazuma o readmisiji, potpisivanjem i ratifikacijom sporazuma sa svim državama članicama EU, svim kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvom, ali i sa državama iz kojih dolaze imigranti u Srbiju.
Ugovorima o readmisiji treba postaviti garancije za povratak uz punu bezbednost i dostojanstvo. Uspešna reintegracija u zemlji porekla je ključni faktor za održiv povratak.
Neophodno je uspostaviti jedinstvenu bazu podataka o legalnim i ilegalnim migrantima, izdatim vizama, boravišnom i radnom statusu stranaca i eventualno preuzetim merama prema njima.
U skladu sa standardima EU neophodno je uspostavljanje posebnog prihvatilišta za ilegalne migrante. Takođe je neophodno obezbediti prostorije za prvi smeštaj tražilaca azila i unaprediti postojeće uslove za smeštaj žrtava trgovine ljudima.
Pripadnici granične policije, angažovani na poslovima kontrole i obezbeđenja državne granice treba da kroz teorijsku i praktičnu obuku steknu neophodna znanja i veštine kako bi identifikovali potencijalne tražioce azila, ilegalne migrante i žrtve trgovine ljudima.
Cilj Strategije je definisanje okvira sistema koji će omogućiti uspostavljanje i dugoročno održavanje granice, otvorene za kretanje ljudi i trgovinu, ali bezbedne i zatvorene za sve vidove prekograničnih kriminalnih aktivnosti i sve druge aktivnosti koje ugrožavaju bezbednost i stabilnost u regionu. Sistem integrisanog upravljanja granicom biće u saglasnosti sa pravilima, standardima i preporukama Evropske unije za spoljne granice.
Ostvarivanje opšteg cilja
Prioritetan zadatak po usvajanju osnovnog dokumenta Srategije treba da bude izrada Akcionog plana za njeno sprovođenje u praksi i posebno, izrada i usvajanje pojedinačnih strategija implementacije Strategije u sektorima graničnih službi i strategija implementacije Strategije u prioritetnim funkcionalnim oblastima kao što su obuka, telekomunikacioni i informaciono tehnološki sistemi, infrastruktura i oprema.
Osnovni dokument Strategije, po svojoj prirodi ne može da obuhvati sve akcije koje je potrebno preduzeti radi njenog sprovođenja u praksu, pa listu aktivnosti u okviru ostvarivanja posebnih ciljeva treba shvatiti kao okvirnu a ne i konačnu. Operativni dokument plana implementacije tek treba da bude izrađen, biće sveobuhvatan ali će i pratiti sudbinu same Strategije kao živog dokumenta, što znači da će i sam biti podložan nužnim prilagođavanjima realnim okolnostima.
Posebni ciljevi Strategije integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji u sklopu opšteg strategijskog cilja, na nacionalnom nivou su:
Cilj 1 – Pravni i regulatorni okvir
U okviru ovog cilja potrebno je izgraditi detaljan regulatorni okvir koji uključuje zakone, podzakonske akte i interne propise graničnih službi, usklađene sa modelima, standardima i preporukama EU za spoljne granice i posebno, preporukama za zapadni Balkan. Posebne aktivnosti koje treba preduzeti su:
Izrada kataloga pozitivnih propisa Republike Srbije
Izrada analize razlika između važećih propisa i kataloga preporuka za primenu Šengenskog sporazuma
Izrada plana usaglašavanja propisa (struktura, prioriteti i nosioci)
Izrada kataloga propisa koje je potrebno prioritetno usvojiti
Zaključivanje međudržavnih sporazuma sa susednim zemljama vezano za saradnju u oblasti graničnih poslova
Revizija postojećih sporazuma
Propisivanje jasnih procedura saradnje između graničnih službi
Izvršiti kategorizaciju graničnih prelaza u saradnji sa nadležnim organima susednih država
Cilj 2 – Organizacija i upravljanje
U realizaciji ovog cilja neophodno je obezbediti uslove za sprovođenje Strategije, uspostavljanje i dugoročno održavanje funkcionisanja sistema integrisanog upravljanja granicom, kroz izradu operativnog akcionog plana na nacionalnom nivou, donošenje sektorskih strategija graničnih službi i obezbeđivanje njihovog koordiniranog sprovođenja. Posebne aktivnosti koje treba preduzeti su:
Donošenje zajedničkog plana izrade sektorskih strategija
Izrada strategije integrisanog upravljanja granicom u sektoru Ministarstva unutrašnjih poslova
Izrada strategije integrisanog upravljanja granicom u sektoru Uprave carina
Izrada strategije integrisanog upravljanja granicom u sektoru Veterinarske inspekcijske službe
Izrada strategije integrisanog upravljanja granicom u sektoru Fitosanitarne inspekcijske službe
Formirati interagencijsko radno telo graničnih službi i definisati nadležnosti
Uspostavljanje potpune saradnje na svim nivoima i u svim pravcima između graničnih službi
Po izvršenoj kategorizaciji izvršiti reorganizaciju službi na graničnim prelazima
Cilj 3 – Procedure
Kroz praktičnu implementaciju Strategije, potrebno je usaglasiti postojeće, razviti nedostajuće administrativne procedure zajedničkog delovanja graničnih službi u redovnom radu i u vanrednim situacijama i obezbediti njihovu praktičnu implementaciju. Posebne aktivnosti koje treba preduzeti su:
Usklađivanje i racionalizacija procedura na graničnim prelazima
U saradnji sa susednim zemljama izraditi planove i procedure za postupanje u vanrednim situacijama
Izrada priručnika i uputstava, zajedničkih za domaće i granične službe susednih zemalja
Cilj 4 – Ljudski potencijali i obuka
U okviru realizacije ovog cilja potrebno je uspostaviti sistem planiranja kadrova u graničnim službama, izvršiti prilagođavanje postojećih planova obuke modelima obuke pripadnika graničnih službi zemalja članica EU i implementirati ovaj program obuke. Posebne aktivnosti koje treba preduzeti su:
Uspostaviti adekvatan sistem planiranja kadrova za popunu graničnih službi
Sistem obuke graničnih službenika uskladiti sa standardima i najboljom praksom EU
Kreirati sistem plana i programa za dalje usavršavanje stečenog znanja (kontinuirana edukacija) preko specijalističkih kurseva, kao i kurseva stranih jezika
Osavremeniti nastavne centre za obuku
Organizovati obuku za rukovodioce u cilju sticanja menadžerskih veština
Planirati i sprovesti obuke zajedničke za dve ili više graničnih službi, kao i obuke za upoznavanje sa osnovama rada svih graničnih službi
Cilj 5 – Telekomunikaciona infrastruktura
U sklopu opšteg strategijskog cilja, neophodno je uspostaviti integrisani telekomunikacioni sistem visoke raspoloživosti i pouzdanosti koji će omogućiti graničnim službama telefonske, telefaks, radio i računarske veze radi prenosa govora, elektronskih dokumenata, multimedijalnih sadržaja, računarskih podataka, interaktivnog rada sa bazama podataka, kao i druge telekomunikacione usluge. Posebne aktivnosti koje treba preduzeti su:
Izrada funkcionalne strategije razvoja telekomunikacione infrastrukture sistema za integrisano upravljanje granicom
Izgradnja zemaljske telekomunikacione transportne infrastrukture
Operativno i tehnološko telekomunikaciono povezivanje graničnih službi na svim nivoima
Cilj 6 – Informaciona tehnologija
U realizaciji ovog cilja potrebno je optimalno iskoristiti raspoložive nacionalne IT resurse graničnih službi i državnih organa i obezbediti sinhronizovan razvoj sektora telekomunikacija i informacionih tehnologija u delu koji se odnosi na podršku sistemu integrisanog upravljanja granicom.
Posebne aktivnosti koje treba preduzeti su:
Izrada strategije informaciono-tehnološke podrške sistemu za integrisano upravljanje granicama
Povezivanje informacionih sistema graničnih službi
Povezivanje sa informacionim sistemima graničnih službi zemalja u regionu
Integracija graničnih službi u sistem za prikupljanje obaveštajnih podataka
Cilj 7 – Infrastruktura i oprema
Sistem integrisanog upravljanja granicom može efikasno da funkcioniše samo ako za to budu obezbeđeni odgovarajući infrastrukturni i tehnički uslovi, koji odgovaraju standardima EU. U sklopu toga treba razviti realne planove ulaganja, sinhronizovane između graničnih službi, državnih organa, javnog i privatnog sektora. Posebne aktivnosti koje treba preduzeti su:
Izrada strategije zajedničkog infrastrukturnog opremanja graničnih prelaza
Rešavanje imovinsko pravnih odnosa na graničnim prelazima
Cilj 8 – Budžet
Za uspostavljanje i dugoročno održavanje sistema za integrisano upravljanje granicom, kako je predviđeno opštim ciljem Strategije, neophodno je obezbediti stabilno finansiranje njegovog uspostavljanja i kontinuiteta u radu i daljem razvoju. Posebne aktivnosti koje treba preduzeti su:
Uspostavljanje mehanizma i instrumenata planiranja finansiranja zajedničkog infrastrukturnog opremanja
Uspostavljanje mehanizma i instrumenata optimalnog koordiniranja međunarodne pomoći
PRILOG 3
PREGLED PRAVNIH PROPISA
Zakona, drugih propisa i međunarodnih ugovora koji su od značaja za postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosudnih organa u vršenju poslova kontrole prelaženja i obezbeđenja državne granice
Zakoni i drugi propisi (domaće pravo)
Zakon o ministarstvima (“Sl. glasnik RS” br. 19/04, 84/04, 79/05);
Zakon o državnoj upravi ( “Sl. glasnik RS” br. 79/05);
Zakon o policiji (“Službeni glasnik RS” br. 101/05 );
Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u graničnom pojasu („Službeni list SFRJ“, br. 34/79, 56/80, 53/85 i „Službeni list SRJ“, br.28/96 i 68/02);
Zakon o kretanju i boravku stranaca („Službeni list SFRJ“, br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90, 53/91; „Službeni list SRJ“, br. 28/96 i 68/02 i „Službeni list SCG“, broj 12/05);
Zakon o putnim ispravama jugoslovenskih državljana („Službeni list SRJ“, br. 33/96, 49/96, 12/98, 16/99, 15/00, 7/01, 71/01, 23/02, 53/02, 68/02 i 5/03);
Zakon o azilu („Službeni list SCG“, broj 12/05);
Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi („Službeni list SRJ“, br. 12/98, 74/99 i 73/00);
Zakon o vazdušnom saobraćaju („Službeni list SRJ“, br. 12/98, 5/99, 73/00 i 70/01);
Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni list SFRJ“; br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i 11/91 i „Službeni list SRJ“, br. 34/92, 13/93, 24/94, 28/96 i 3/02);
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Prečišćeni tekst) (Službeni glasnik SRS, br. 53/82, 15/84, 5/86 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 25/97);
Zakon o prevozu opasnih materija („Službeni list SFRJ“, br. 27/90 i 45790 i „Službeni list SRJ“, br. 28/96 i 68/02);
Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ” br. 70/01, 68/02 i “Sl. glasnik RS” br. 58/04);
Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Sl. glasnik RS” br. 85/05);
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala („Sl. glasnik RS” br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05 i 61/05);
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (“Sl. glasnik RS” br. 67/03 i 135/04);
Uredba o određivanju graničnih prelaza i kontroli prelaženja državne granice („Službeni list SRJ“, broj 2/92);
Uredba o dolasku i boravku stranih jahti i stranih čamaca namenjenih razonodi ili sportu u obalnom moru, rekama i jezerima Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SFRJ“, br. 38/87, 33/88 i „Službeni list SRJ“, broj 28/02);
Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Kosovu i Metihiji („Službeni list SRJ“; broj 41/02);
Odluka o ukidanju viza za ulazak i boravak u Srbiji i Crnoj Gori („Službeni list SCG“, broj 21/03);
Odluka o ukidanju viza za tranzit preko teritorije Srbije i Crne Gore za državljane Republike Turske, Ruske Federacije, Republike Ukrajine i Republike Albanije („Službeni list SCG“, broj 43/03);
Odluka o proširenju graničnog pojasa na pojedinim delovima državne granice („Službeni list SFRJ“, broj 4/80 i „Službeni list SRJ“, broj 35/98);
Odluka o utvrđivanju graničnog pojasa na pojedinim delovima državne granice Srbije i Crne Gore („Službeni list SRJ“, br. 35/98 i 11/99 i „Službeni list SCG“, broj 4/05);
Odluka o ustupanju poslova obezbeđenja državne granice, potrebnih sredstava koja služe za vršenje tih poslova i preuzimanju profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore na rad u MUP Republike Srbije („Službeni list SCG“, broj 4/05);
Odluka o ustupanju poslova obezbeđenja dela administrativne linije sa Kosovom i Metohijom i kontrolu kopnene zone bezbednosti MUP-u Republike Srbije („Službeni list SCG“,broj 4/05);
Pravilnik o područjima i objektima koje obuhvataju granični prelazi za međunarodni saobraćaj i granični prelaz za pogranični saobraćaj („Službeni list SFRJ“, broj 8/80);
Pravilnik o načinu utvrđivanja i rešavanja graničnih incidenata i drugih povreda državne granice („Službeni list SFRJ“, broj 12/80);
Pravilnik o kontroli prelaženja državne granice i o kretanju, boravku, nastanjivanju, lovu i ribolovu u graničnom pojasu („Službeni list SFRJ“, broj 14/80);
Pravilnik o načinu izdavanja putnih i drugih isprava i viza strancima i o obrascima tih isprava i viza („Službeni list SFRJ“, broj 44/81 i „Službeni list SRJ“, br. 23/00, 24/00 i 67/01);
Pravilnik o prostoru, prostorijama, tehničkoj opremi i načinu vršenja kontradiverzionog pregleda na aerodromu („Službeni list SRJ“, broj 13/00);
Pravilnik o načinu predaje i vraćanja hladnog i vatrenog oružja i municije, pretresu lica i stvari u javnom avio transportu („Službeni list SRJ“, broj 13/00);
Pravilnik o načinu upotrebe grba i zastave Savezne Republike Jugoslavije na određenim objektima na granici Savezne Republike Jugoslavije i drugim objektima u Saveznoj Republici Jugoslaviji u blizini granice („Službeni list SRJ“, broj 12/94);
Pravilnik o uslovima i načinu iskopavanja i prenošenja umrlih lica („Službeni list SFRJ“; broj 42/85);
Naredba o određivanju delova graničnog pojasa u kojima se državljani SFRJ i stranci mogu kretati i boraviti bez dozvole („Službeni list SFRJ“, br. 5/80 i 44/83);
Naredba o zabrani setve određenih vrsta poljoprivrednih kultura i sađenja određenih vrsta voćaka i drugog drveća u graničnom pojasu i o pročišćavanju graničnog pojasa („Službeni list SFRJ“, broj 3/74);
Pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju („Službeni list SFRJ“, broj 82/90);
Pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u železničkom saobraćaju („Službeni list SFRJ“, broj 25/92);
Pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u pomorskom saobraćaju i saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima („Službeni list SFRJ“, broj 17/87);
Uputstvo o sprovođenju Zakona o prelaženju državne granice i kretanju u graničnom pojasu („Službeni list SFRJ“- Poverljivo glasilo, broj 13/90)
granični prelazi, granična linija, granične oznake, granični incidenti, granične reke, pogranični saobraćaj i druga pitanja:
Zakon o potvrđivanju Ugovora između Savene Republike Jugoslavije i Republike Makedonije o protezanju i opisu državne granice („Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori, broj 1/01);
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Mađarske o otvaranju i izgradnji graničnog prelaza Horgoš-Reske („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, broj 1/02);
Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Bugarske o graničnoj kontroli i postupku u železničkom saobraćaju, sa prilogom („Službeni list SCG” – Međunarodni ugovori, br. 13/2005)”;
Zakon o ratifikaciji Konvencije između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Bugarske o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, broj 9/04);
Odluka o ratifikaciji Sporazuma između Vlade SFRJ i Vlade NSR Albanije o merama za sprečavanje i rešavanje incidenata na jugoslovensko-albanskoj državnoj granici („Službeni list SFRJ“ – dodatak, broj 10/80);
Pravilnik o proceduri rada Glavne mešovite komisije i lokalnih mešovitih komisija za rešavanje incidenata na jugoslovensko-albanskoj državnoj granici (sačinjen u Tirani 09.06.1978. godine);
Uredba o ratifikaciji Protokola o određivanju pravila za zajedničko korišćenje vode koja se nalazi na dvema tačkama na liniji državne jugoslovensko-albanske granice i o povraćaju stoke bez vlasnika koja pređe državnu jugoslovensko-albansku granicu („Službeni list FNRJ“ – dodatak, broj 3/55);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Jugoslavije i Albanije o načinu postupka lokalne mešovite komisije u slučaju ubistava, ranjavanja ili povreda vojnih i civilnih lica („Službeni list FNRJ“ – dodatak 4/58);
Rešenje o odobrenju Protokola o preletanju zajedničke državne granice Jugoslavije i Albanije („Službeni list FNRJ“ – dodatak 10/57);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Jugoslavije i Albanije o vodoprivrednim pitanjima („Službeni list FNRJ“ – dodatak 11/57);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o unifikaciji isprava za prelaženje jugoslovensko-albanske granice u službene svrhe („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 8/86);
Rešenje o potvrdi Sporazuma o korišćenju dvovlasničkih imanja na državnoj granici između FNRJ i NR Bugarske („Službeni list FNRJ“, broj 108/47);
Zakon o ratifikaciji Sporazuma o delimičnoj izmeni granične linije na reci Timok zaključenog između FNRJ i NR Bugarske („Službeni list FNRJ“ – dodatak 3/63);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Jugoslavije i Bugarske o načinu ispitivanja i rešavanja graničnih povreda nastalih na jugoslovensko-bugarskoj granici („Službeni list SFRJ“- dodatak 7/66 i Međunarodni ugovori 12/84); Pravila o radu Centralne mešovite granične komisije iz navedenog sporazuma, izrađena u Sofiji 13.11.1968. godine i Pravila o radu sektorskih mešovitih graničnih komisija i graničnih opunomoćenika na osnovu istog sporazuma, izrađena u Sofiji 07.10.1972. godine;
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o regulisanju malograničnog saobraćaja lica u pograničnoj zoni između vlada Jugoslavije i Bugarske („Službeni list SFRJ“ – dodatak 27/73);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o pograničnoj robnoj razmeni između Jugoslavije i Bugarske („Službeni list SFRJ“, – dodatak 26/71);
Rešenje o ustanovljavanju graničnog vazdušnog koridora na jugoslovensko-bugarskoj granici („Službeni list FNRJ“, broj 39/56);
Sporazum između Saveta ministara SCG i Vlade R Bugarske o graničnoj kontroli i postupku u železničkom saobraćaju (2005. godine);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o ribarstvu u vodama Dunava između Jugoslavije, Bugarske, Rumunije i Sovjetskog Saveza („Službeni list FNRJ“ – dodatak 8/58);
Ureba o ratifikaciji Sporazuma između Jugoslavije i Bugarske o ribarstvu u graničnim vodama („Službeni list FNRJ“ – dodatak 9/62);
Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni člana 11. Konvencije o ribarenju u vodama Dunava, potpisane u Bukureštu 28.01.1958. godine („Službeni list SFRJ“ – međunarodni ugovori 8/86);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Jugoslavije i Bugarske o bližem regulisanju plovidbe na Dunavu („Službeni list FNRJ“ – dodatak 4/58);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vodoprivrednim pitanjima između Jugoslavije i Bugarske i Statuta jugoslovensko-bugarske komisije za vodoprivredu („Službeni list FNRJ“ – dodatak 11/58);
Zakon o ratifikaciji Sporazuma između SFRJ i NR Mađarske o kontroli prelaženja državne granice na Dunavu u Bezdanu i Mohaču („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 2/86);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o regulisanju malograničnog saobraćaja lica u pograničnoj zoni između Jugoslavije i Mađarske („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 8/77);
Uredba o ratifikaciji Konvencije između SIV Skupštine SFRJ i Vlade NR Mađarske o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-mađarskoj državnoj granici („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 10/85);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o ribarenju u pograničnim vodama između Jugoslavije i Mađarske („Službeni list FNRJ“ – dodatak 4/58);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade SFRJ i Vlade NR Mađarske o predupređenju i rešavanju povreda graničnog režima na jugosovensko-mađarskoj državnoj granici („Službeni list SFRJ“ – dodatak 6/80);
Pravila o radu jugoslovensko-mađarske Glavne mešovite komisije za rešavanje povreda graničnog režima (Beograd, 27.10.1979. godine);
Pravila o radu jugoslovensko-mađarskih lokalnih mešovitih komisija za rešavanje povreda graničnog režima (Subotica, 22.12.1979. godine);
Odobrenje Sporazuma između FNRJ i NR Mađarske o postupku za vraćanje lica zalutalih ili namerno prešlih preko jugoslovensko-mađarske granice („Službeni list FNRJ“ – dodatak 2/57);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o dopuni Sporazuma o regulisanju pograničnog železničkog saobraćaja između SFRJ i NR Mađarske („Službeni list SFRJ“ – dodatak 51/76);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o regulisanju malograničnog prometa između Jugoslavije i Mađarske („Službeni list SFRJ“ – dodatak 3/66);
Odluka o ratifikaciji Pravilnika o radu Stalne mešovite jugoslovensko-mađarske komisije za malogranični saobraćaj lica („Službeni list SFRJ“ – dodatak 10/78);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade SFRJ i Vlade NR Mađarske o unifikaciji isprava za prelaženje jugoslovensko-mađarske granice u službene svrhe („Službeni list SFRJ“ – dodatak 9/77);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade FNRJ i NR Mađarske o plovidbi rekom Tisom („Službeni list FNRJ“ – dodatak 9/56);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između FNRJ i NR Mađarske o vodoprivrednim pitanjima („Službeni list FNRJ“ – dodatak 15/56);
Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Rumunije o uslovima putovanja njihovih državljana, sa Aneksom („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, broj 3/05);
Uredba o ratifikaciji Konvencije između Jugoslavije i Rumunije o čuvanju, održavalju, obnovi i zaštiti graničnih stubova i oznaka („Službeni list FNRJ“ – odatak 5/58);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade Jugoslavije i Vlade Rumunije o ribarstvu u pograničnim vodama između Jugoslavije i Rumunije („Službeni list FNRJ“ – dodatak 1/62);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade SFRJ i Vlade SR Rumunije o malogranično saobraćaju lica u pograničnoj zoni („Službeni list SFRJ“ – dodatak br. 55/70 i 17/72);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Jugoslavije i Rumunije o načinu rešavanja pojedinih pitanja graničnog režima na jugoslovensko-rumunskoj granici („Službeni list SFRJ“ – dodatak 14/64 i 26/76); Pravilnik o radu mešovite komisije predviđene članom 8. ovog sporazuma (Beograd, 04.11.1964. godine);
Odluka o ratifikaciji Sporazuma između Jugoslavije i Rumunije o unifikaciji dozvola za prelaženje jugoslovensko-rumunske državne granice („Službeni list SFRJ“ – dodatak 5/66);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Jugoslavije i Rumunije o otvaranju graničnog prelaza za međunarodni drumski saobraćaj putnika i robe Kaluđerovo-Najdaš („Službeni list SFRJ“ – dodatak 39/72);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između vlada Jugoslavije i Rumunije o otvaranju drumskog graničnog prelaza na jugoslovensko-rumunskoj državnoj granici Đerdap-Portile de Fier („Službeni list SFRJ“ – dodatak 49/74);
Odluka o ratifikaciji Sporazuma između SFRJ i Rumunije o olakšanom prelaženju jugoslovensko-rumunske državne granice od strane državljana dveju zemalja povodom praznika, tradicionalnih priredbi i drugih svečanosti („Službeni list SFRJ“ – dodatak 54/74);
Uredba o ratifikaciji Konvencije između Vlade SFRJ i Vlade SR Rumunije o regulisanju graničnog železničkog saobraćaja („Službeni list SFRJ“ – dodatak 4/81);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade SFRJ i Vlade SR Rumunije o utvrđivanju i kontroli primene pravila plovidbe, održavanju i poboljšanju uslova plovidbe na sektoru gde Dunav čini granicu između dve države („Službeni list SFRJ“ – dodatak 2/78);
Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pojednostavljenom postupku prometa ljudi i robe na graničnim prelazima Uvac-Uvac i Vagan-Ustibar („Službeni list SCG- međunarodni ugovori“, broj 6/05);
Ukaz o ratifikaciji Konvencije o režimu plovidbe na Dunavu („Službeni list FNRJ“, broj 8/49);
Ukaz o proglašenju Zakona o ratifikaciji Okvirnog sporazuma o slivu reke Save, Protokola o režimu plovidbe uz Okvirni sporazum o slivu reke Save i Sporazuma o izmenama i dopunama Okvirnog sporazuma o slivu reke Save, Protokola o režimu plovidbe uz Okvirni sporazum o slivu reke Save („Službeni list SCG” – Međunarodni ugovori, br. 12/2004)”;
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Savezne vlade SRJ i Vlade R Makedonije o regulisanju graničnog železničkog saobraćaja („Službeni list SRJ“ – međunarodni ugovori, br. 5/96);
Zakon o potvrđivanju sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Hrvatske o regulisanju graničnog železničkog saobraćaja, sa prilozima („Službeni list SRJ” – Međunarodni ugovori, br. 1/98).”
ukidanje viza i taksa na vize
Srbija i Crna Gora, odnosno ranija Jugoslavija zaključila je nekoliko desetina bilateralnih sporazuma o ukidanju viza za nosioce određenih pasoša (diplomatskih, odnosno diplomatskih i službenih, odnosno svih vrsta putnih isprava) kao i o ukidanju taksa na vize;
diplomatski predstavnici, privilegije i imuniteti, izbeglice i lica bez državljanstva, readmisija
Zakon o ratifikaciji Bečke konvencije o diplomatskim odnosima („Službeni list SFRJ“-dodatak 2/64);
Uredba o ratifikaciji Konvencije o statusu izbeglica sa završnim aktom Konvencije opunomoćenika Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica („Službeni list FNRJ“ dodatak 7/60);
Uredba o ratifikaciji Protokola o statusu izbeglica („Službeni list SFRJ“-dodatak 15/67);
Uredba o ratifikaciji Konvencije o statusu lica bez državljanstva („Službeni list FNRJ“-dodatak 8/59);
Uredba o ratifikaciji Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija („Službeni list FNRJ“, br. 20/50);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma po kome nosioci važećih putnih isprava UN mogu bez obaveze pribavljanja jugoslovenske vize ulaziti na teritoriju SFRJ („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 1/85);
Uredba o ratifikaciji Revidiranog teksta Dodatka VII uz Konvenciju o privilegijama i imunitetima specijalizovanih agencija Organizacije ujedinjenih nacija ( Službeni list FNRJ, odnosno SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 8/59, 11/60, 10/64, 36/70);
Ukaz o ratifikaciji Konvencije o privilegijama i imunitetima specijalizovanih ustanova (Službeni list FNRJ, odnosno SFRJ, br. 4/52, 8/59, 11/60, 10/64, 5/68, 36/70 i 11/79);
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o privilegijama i imunitetima Međunarodne agencije za atomsku energiju („Službeni list SFRJ“- dodatak, br. 1/64);
Uredba o ratifikaciji Konvencije o privilegijama i imunitetima Dunavske komisije („Službeni list SFRJ“ – dodatak, br. 7/64);
Zakon o ratifikaciji Protokola o pravnoj sposobnosti i privilegijama i imunitetima Evropskog udruženja slobodne trgovine („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 1/91);
Zakon o ratifikaciji Opšteg sporazuma o privilegijama i imunitetima Saveta Evrope, sa protokolima („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br. 12/2004);
Zakon o ratifikaciji Protokola o privilegijama i imunitetima Evropske organizacije za telekomunikacije preko satelita EUTELSAT, s rezervama SFRJ („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 10/89);
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između SRJ i Međunarodne organizacije za migracije o privilgijama i imunitetima ove orgavizacije („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 1/95);
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Savezne vlade SRJ i Međunarodne federacije društva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca o statusu Međunarodne federacije i njene delegacije u SRJ („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96);
Srbija i Crna Gora, odnosna ranija SRJ zaključila je sa 16 zemalja bilateralne sporazume o readmiciji (ponovnom prihvatu lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove za ulazak ili boravak na teritoriji druge države);
konzularni predstavnici i njihove privilegije i imuniteti
Zakon o ratifikaciji Bečke konvencije o konzularnim odnosima („Službeni list SFRJ“ – dodatak, br. 5/66);
Srbija i Crna Gora, odnosno ranija Jugoslavija zaključila je više desetina bilateralnih konzularnih konvencija sa drugim državama;
opojne droge, trgovina ženama i belim robljem, suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i prekograničnog kriminala
Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 6/01);
Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o suzbijanju terorizma („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 10/01);
Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o suzbijanju finansijskog terorizma („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 7/02);
Zakon o ratifikaciji Protokola kojim se menja Konvencija za suzbijanje trgovine ženama i decom i Konvencije o suzbijanju trgovine odraslim ženama („Službeni list FNRJ“, br. 41/50);
Zakon o ratifikaciji Konvencije o suzbijanju i ukidanju trgovine licima i eksploatacije drugih („Službeni list FNRJ“, br. 2/51);
Zakon o ratifikaciji Protokola kojim se menjaju međunarodni sporazumi za uspešnu zaštitu od kriminalne trgovine poznate pod imenom „trgovina belim robljem“ i Međunarodne konvencije o suzbijanju trgovine belim robljem („Službeni list FNRJ“ – dodatak, br. 2/51);
Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 14/90);
Zakon o ratifikaciji Konvencije o psihotropnim supstancama („Službeni list SFRJ“, 40/73);
Uredba o ratifikaciji Jedinstvene konvencije o opojnim drogama, sačinjene u Njujorku 30.03.1961. godine („Službeni list SFRJ“ – dodatak, br. 2/64);
Zakon o ratifikaciji Protokola o izmenama i dopunama Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961. godine („Službeni list SFRJ“ – dodatak, br. 3/78);
ranija SRJ zaključila je više bilateralnih međunarodnih ugovora sa drugim državama o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, nedozvoljene trgovine opojnim drogama i drugih težih oblika međunarodnog kriminala.
U oblasti pravne pomoći u krivičnim stvarima, odnosno ekstradicije od značaja su sledeći međunarodni ugovori:
Multilateralni:
Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima od 20. aprila 1959. godine sa dodatnim protokolom od 17. marta 1078. godine (Sl. list SRJ-mu 10/01);
Evropska konvencija o ekstradiciji od 13. decembra 1957. sa dodatnim protokolima od 15. oktobra 1975. i 17. marta 1978. (Sl. list SRJ-mu 10/01)
Evropska konvencija o međunarodnom važenju krivičnih presuda sa dodacima od 28. maja 1970. (Sl. list SRJ-mu 13/02);
Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dodatnim protokolima (Sl. list SRJ-mu 6/01 i 11/05);
Bilateralni:
Konvencija o izdavanju krivaca između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Arbanske Republike od 22. juna 1926. (“Službene novine br. 117/1929”), stupila na snagu 17. maja 1929. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SFRJ i Demokratske Narodne Republike Alžir od 31. marta 1982. (“Sl. list SFRJ-mu 2/83”, ispravka objavljena u Sl. listu SFRJ-mu 10/84”), stupio na snagu 20. decembra 1984. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između SRFJ i Republike Austrije od 1. februara 1982. (“Sl. list SFRJ-mu 2/83”), stupio na snagu 1. januara 1984 i
Ugovor o izdavanju između SFRJ i Republike Austrije od 1. februara 1982. (“Sl. list SFRJ-mu 2/83”), stupio na snagu 1. januara 1984. godine;
Konvencija o ekstradiciji i pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između SFRJ i Kraljevine Belgije od 4. juna 1971. (“Sl. list SFRJ-mu dodatak 9/73”), stupila na snagu 1. novembra 1972. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SCG i Bosne i Hercegovine (Sl. list SCG-mu 6/05);
Ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći između FNRJ i Narodne Republike Bugarske od 23. marta 1956 (“Sl. list FNRJ-dodatak 1/75”), stupio na snagu 17. januara 1957. godine;
Ugovor o regulisanju pravnih odnosa u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između SFRJ i Čehoslovačke Socijalističke Republike od 20. januara 1964. (“Sl. list SFRJ-dodatak 13/64”), stupio na snagu 2. avgusta 1964. godine;
Konvencija o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između SFRJ i Francuske Republike od 29. oktobra 1969. (“Sl. list SFRJ-dodatak 16/71”), stupila na snagu 1. novembra 1970. i
Konvencija o izdavanju između SFRJ i Francuske Republike od 23. septembra 1970. (“Sl. list SFRJ-dodatak 43/71”), stupila na snagu 1. avgusta 1971. godine;
Konvencija o uzajamnim pravnim odnosima između FNRJ i Kraljevine Grčke od 18. juna 1959. (“Sl. list FNRJ-dodatak 7/60”), stupila na snagu 31. marta 1960. godine;
Ugovor o izdavanju krivaca između Kraljevine Srbije i Kraljevine Holandije od 28. februara 1896. (“Srpske novine br. 275/1896”);
Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SRJ i Republike Hrvatske od 15. septembra 1997. (“Sl. list SRJ-mu 1/98”), stupio na snagu 28. maja 1998. godine;
Konvencija o pravnoj i sudskoj zaštiti odnosnih državljana između Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca i Italije od 6. aprila 1922. (“Službene novine br. 42/31”), primenjuju se članovi 13-16 ove konvencije u skladu sa članom 26. Konvencije o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i upravnim stvarima između FNRJ i Italijanske Republike od 3. decembra 1960. godine;
Ugovor o pravnoj i sudskoj saradnji između SFRJ i Republike Irak od 23. maja 1986. (“Sl. list SFRJ-mu 1/87”), stupio na snagu 11. avgusta 1987. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SFRJ i Republike Kipar od 19. septembra 1984. (“Sl. list SFRJ-mu 2/86”), stupio na snagu 15. februara 1987. godine;
Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između SFRJ i Narodne Republike Mađarske od 7. marta 1968. (“Sl. list SFRJ-dodatak 3/68”), stupio na snagu 18. januara 1969. noveliran 25. aprila 1986. izmene i dopune objavljene u “Sl. listu SFRJ-mu 1/87” stupile na snagu 5. decembra 1987. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SCG i Republike Makedonije od 6. jula 2004. (“Sl. list SCG-mu 22/04”), stupio na snagu 9. marta 2005. godine;
Ugovor o pružanju pravne pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između SFRJ i Mongolske Narodne Republike od 8. juna 1981. (“Sl. list SFRJ-mu 7/82”), stupio na snagu 27. marta 1983. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između SFRJ i SR Nemačke od 1. oktobra 1971. (“Sl. list SFRJ 33/72”), stupio na snagu 8. januara 1975. i Sporazum o izdavanju između SFRJ i SR Nemačke od 26. novembra 1970 (“S. list SFRJ-dodatak 17/76”), stupio na snagu 14. novembra 1975. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između FNRJ i NR Poljske od 6. februara 1960. (“Sl. list FNRJ-dodatak 5/63”), stupio na snagu 5. juna 1963. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći između FNRJ i Rumunske NR od 18. oktobra 1960. (“Sl. list FNRJ-dodatak 8/61”), stupio na snagu 1. oktobra 1961. sa Dodatnim protokolom od 21. januara 1972. (“Sl. list SFRJ-dodatak 8/61”), stupio na snagu 3. novembra 1970. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u graćanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između FNRJ i SSSR od 24. februara 1962. (“Sl. list FNRJ-dodatak 5/63”), stupio na snagu 26. maja 1963. godine;
Konvencija o izdavanju krivaca od 12.10.1901. između Kraljevina Srbije i Ujedinjenih Država Američkih (“Srpske novine br. 33/1902”), stupila na snagu 12. juna 1902. godine;
Ugovor o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i izdavanju između SFRJ i Kraljevine Španije od 8. jula 1980. (“Sl. list SFRJ-mu 3/81”), stupio na snagu 26. maja 1982. godine;
Konvencija o izdavanju krivaca između Kraljevine Srbije i Švajcarske od 16. novembra 1887. (“Srpske novine br. 83/1888”), stupila na snagu 5. jula 1888. godine;
Konvencija o sudskoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između SFRJ i Republike Turske od 8. oktobra 1973. (“Sl. list SFRJ-dodatak 1/76”) stupila na snagu 3. maja 1975. i
Konvencija o izdavanju između SFJR i Republike Turske od 17. novembra 1973. (“Sl. list SFRJ-dodatak 47/75”), stupila na snagu 3. maja 1975.
Ugovor o uzajamnom izdavanju krivaca između Kraljevine Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije od 6. decembra 1900. (“Srpske novine br. 35/1901”) stupio na snagu 23. februara 1901. godine;
U oblasti transfera osućenih lica od značaja su sledeći međunarodni ugovori:
Multilateralni:
Konvencija o transferu osuđenih lica od 21. marta 1983. sa Dodatnim Protokolom od 18. decembra 1997. (Sl. list SRJ-mu 4/01);
Bilateralni:
Srbija i Crna Gora je strana ugovornica sledećih bilateralnih ugovora:
Ugovor, između SFRJ i Republike Austrije, o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima od 1. februara 1982. (“Sl. list SFRJ-mu 6/83”), stupio na snagu 1. januara 1984. godine;
Ugovor, između SCG i Bosne i Hercegovine, o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima od 24. februara 2005. godine (Sl. list SCG-mu 6/05), nije stupio na snagu;
Ugovor između SFRJ i ČSSR o međusobnoj predaji osuđenih lica radi izdržavanja kazne zatvora od 23. maja 1989. godine (Sl. list SFRJ-mu 6/90), stupio na snagu 27. oktobra 1990. godine (primenjuje se u pogledu Češke Republike i Slovačke Republike kao sukcesora ČSSR);
Ugovor između SFRJ i Kraljevine Danske, o međusobnoj predaji osuđenih lica radi izdržavanja kazne zatvora od 28. oktobra 1998. godine (Sl. list SFRJ-mu 5/89), stupio na snagu 6. maja 1989. godine;
Ugovor između SCG i Republike Makedonije, o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 6 jula 2004. godine (Zakon o ratifikaciji Ugovora između SCG i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima Sl. list SCG-mu 22/04), stupio na snagu 9. marta 2005. godine i
Ugovor između SFRJ i Republike Turske o međusobnoj predaji osuđenih lica radi izdržavanja kazne zatvora od 22. juna 1989. godine (Sl. list SFRJ-mu 7/90), nije stupio na snagu
U građanskoj materiji od značaja su sledeći multilateralni međunarodni ugovori:
Konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece od 25. oktobra 1980. (“Sl. list SFRJ-mu 7/91”);
Evropska konvencija o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja (“Sl. list SRJ-mu 1/01”)
PRAVNI PROPISI KOJI SE ODNOSE NA CARINE
Pravni osnov carinskog sistema čine:
Carinski zakon (Sl. glasnik RS br. 73 od 18.jula 2003; 61/05);
Zakon o carinskoj tarifi (Sl. Glasnik RS 62/05)
Pored navedenih, carinska služba u svom radu i postupanju koristi i druga normativna akta i to pre svega:
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (Objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 101 od 21.novembra 2005.);
Zakon o porezu na dodatu vrednost (Objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 84 od 24. jula 2004; 86/04, 61/05);
Zakon o deviznom poslovanju (Objavljen u „Sl. listu SRJ“, br. 23 od 27. aprila 2002; 34/02);
Zakon o opštem upravnom postupku (Objavljen u „Sl. listu SRJ“, br. 33/97, 31/01);
Zakon o prekršajima (Objavljen u „Sl. glasniku SRS“, br. 44/89 i „Sl. glasniku RS“, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01, 55/04);
Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga (Objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 127. od 23. decembra 2003; 20/04, 24/04, 63/04, 104/04, 44/05, 71/05, 76/05);
Uredba o postupku sa robom u prometu sa Republikom Crnom Gorom (Objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 130 od 29. decembra 2003);
Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku (Objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 129 od 29. decembra 2003; 53/04, 137/04, 11/05, 23/05, 65/05);
Uredba o posebnim uslovima za vršenje prometa robe sa AP Kosovo i Metohija (Objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 139 od 30.decembra 2004., 8/2005, 15/2005);
Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene (Objavljen u “Sl. listu SCG”, br. 7/05 i 8/05);
Pravilnik o obavezama carinskih organa spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene (Objavljen u “Sl. glasniku RS”, br. 67/05);
Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole. Obrascu dozvole o drugim obrascima dokumenata koji prate spoljnu trgovinu kontrolisanom robom (Objavljen u “Službenom listu SCG”, broj 12/05);
kao i druge zakonske i podzakonske akte.
Multilateralne aktivnosti su bazirane na učešću u radu Svetske carinske organizacije. Uprava carina Srbije učestvuje u radu stalnih komiteta i potkomiteta i prati konvencije koje su donete pod okriljem SCO. SCG je potpisnica sedam od ukupno dvanaest konvencija SCO:
Konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe;
Carinske konvencije o privremenom uvozu ambalaže;
Carinske konvencije o privremenom uvozu profesionalne opreme;
Carinske konvencije o olakšicama uvoza robe za izložbe ili upotrebu na izložbama, sajmovima, kongresima i sličnim manifestacijama;
Carinske konvencije o ATA karnetima za privremeni uvoz robe – ATA konvencija;
Carinske konvencije o materijalu za razonodu pomoraca;
Međunarodne konvencije o pojednostavljenju i usklađivanju carinskih postupaka – Kjoto Konvencija.;
Uprava carina Srbije sarađuje i sa Međunarodnim udruženjem drumskih prevoznika i Evropskom ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija, angažovana je i na praćenju konvencija koje su donete pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija:
Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR – TIR Konvencija;
Carinska konvencija o kontejnerima;
Konvencija o olakšicama u turizmu;
Carinska konvencija o privremenom uvozu privatnih drumskih vozila;
Carinska konvencija o uvozu komercijalnih drumskih vozila;
Međunarodna konvencija o usklađivanju graničnih kontrola robe (Ženevska);
Evropska konvencija o carinskom postupku sa paletama koje se koriste u međunarodnom transportu;
Carinska konvencija o privremenom uvozu izletničkih plovila i vazduhoplova za privatnu upotrebu;
Konvencija o režimu plovidbe na Dunavu;
Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR);
Konvencija o merama za zabranu i sprečavanje nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara;
Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci;
Jedinstvena konvencija o opojnim drogama;
Konvencija o psihotropnim supstancama;
Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (CITES);
Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovoj eliminaciji;
Konvencija o zabrani proizvodnje, usavršavanja, korišćenja i stvaranja zaliha hemijskog oružja i njegovom uništavanju;
Bečka konvencija (Montrealski protokol) o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
Republika Srbija i Evropska unija potpisale su 31.03.2005.godine Sporazum o trgovini tekstilnim proizvodima između Republike Srbije i Evropske Zajednice, koji se primenjuje od 01.07.2005.godine.
Naša zemlja potpisala je i sporazume o slobodnoj trgovini, koji su u primeni, sa:
Makedonijom (primenjuje se od 07.10.1996.godine);
Ruskom federacijom (primenjuje se od 28.08.2000.godine);
Bosnom i Hercegovinom (primenjuje se od 01.06.2002.godine);
Bugarskom (primenjuje se od 01.06.2004.godine);
Rumunijom (primenjuje se od 01.07.2004.godine);
Hrvatskom (primenjuje se od 01.07.2004.godine);
Albanijom (primenjuje se od 01.08.2004.godine) i
Moldavijom (primenjuje se od 01.09.2004.godine).
Bilateralna međunarodna saradnja Carinska služba Republike Srbije primenjuje 17 bilateralnih sporazuma o carinskoj saradnji i to sa Francuskom (1971.), Austrijom (1978.), Grčkom (1983.), Kinom (1989.), Nemačkom (1974.), Poljskom (1967.), Sjedinjenim američkim država (1990.), Makedonijom (potpisan 1996. godine), Rusijom (1996.), Bugarskom (1997.), Rumunijom (1998.), Republikom Češkom (1998.), Mađarskom (1998.), Slovačkom (2001.), Bosnom i Hercegovinom (2001.), Turskom (2002.) i Italijom (2002.). Sporazum o carinskoj saradnji zaključen je i sa carinskom službom Crne Gore, a sa carinom UNMIK-a je potpisan Protokol o razmeni informacija.
Carinska služba Republike Srbije je, pored sporazuma koji se primenjuju, pokrenula inicijativu za zaključivanje novih i inoviranje zastarelih sporazuma. U tom smislu, zaključeni su sporazumi sa carinskim službama Irana (jun 2005. godine) i Hrvatske (decembar 2005. godine) koji se nalaze u proceduri ratifikacije. Parafirana su četiri sporazuma, i to sa: Ukrajinom i slovenijom (2002. godine), Albanijom (13. maja 2005. godine), i Poljskom (20. maja 2005. godine). Sa Kiprom, Grčkom, Francuskom, Belorusijom i Moldavijom započet je postupak za zaključenje sporazuma.
Za pitanja olakšanja i ubrzanja prekograničnog prelaza naročito je značajan zaključen Sporazum između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Bugarske o graničnoj kontroli i postupku u železničkom saobraćaju, kojim se ustanovljava zajednička kontrola graničnih službi.
PRAVNI PROPISI U OBLASTI VETERINE
Unapređenje i zaštita zdravlja i dobrobiti životinja, kontrola širenja zaraznih bolesti i mera za sprečavanje pojave otkrivanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti životinja i bolesti koje se mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarna kontrola i uslovi za proizvodnju i promet životinja, proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje definiše:
Zakon o veterinarstvu (Objavljen u “Sl.glasniku RS, broj 91/2005);
Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu (Objavljen u „Sl. listu SRJ“, br. 12/95 od 10. marta 1995; 28/96 i 59/98)
Uprava za veterinu primenjuje i više međunarodnih i bilateralnih sporazuma o veterinarskoj saradnji. Trenutno su na snazi 15 međunarodnih sporazuma sa sledećim državama: Albanija, Argentina, Belorusijom, Bugarskom, Libijom, Urugvaj, Hrvatskom, Ukrajinom, Makedonijom, Mongolijom, Rumunijom, Ruskom Federacijom, Turskom, Kina i EZ (iz 1996.godine).
Potpisan je Sporazum o načinu vršenja granične kontrole u zajedničkoj graničnoj stanici Dimitrovgrad sa Bugarskom 15.04.2005.godine;
Protokol o harmonizaciji postupaka i procedura prilikom spoljno trgovinskog prometa roba koje podležu obaveznoj veterinarsko-sanitarnoj i fitosanitarnoj kontroli na granici državne zajednice Srbije i Crne Gore potpisan 29.04.2003. godine.
PRAVNI PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE BILjA
Delokrug nadležnosti Uprave za zaštitu bilja i način zdravstvene kontrole i pregleda bilja, sredstava za zaštitu i ishranu bilja, prikupljanje podataka i stvaranje baza podataka, definisani su i utvrđeni sledećom zakonskom regulativom:
Zakon o zaštiti bilja (Objavljen u „Sl. listu SRJ“, br. 24 od 15. maja 1998; 26/98);
Zakon o semenu (Objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 45 od 31. maja 2005);
Zakon o sadnom materijalu (Objavljen u „Sl. glasnik RS“ br. 18/05);
Zakon o genetički modifikovanim organizmima (Objavljen u „Sl. listu SRJ“, br. 21 od 11. maja 2001);
Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljno trgovinskom prometu (Objavljen u „Sl. listu SRJ“, br. 12/95 od 10. marta 1995; 28/96 i 59/98) i pratećim podzakonskim aktima.
SCG je potpisnik Međunarodne konvencije o zaštiti bilja.
Na snazi je osam bilateralnih sporazuma sa sledećim državama: Belorusijom, Bugarskom, Ukrajinom, Makedonijom, Rumunijom, Ruskom Federacijom, Slovačkom i Moldavijom.
Protokol o harmonizaciji postupaka i procedura prilikom spoljno trgovinskog prometa roba koje podležu obaveznoj veterinarsko-sanitarnoj i fitosanitarnoj kontroli na granici državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Potpisani su sporazumi sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.
Potpisan je Sporazum Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Bugarske o graničnoj kontroli i postupku u železničkom saobraćaju. Urađeni su nacrti sporazuma sa Albanijom i Ukrajinom.
Završeni su nacrti Zakona o zaštiti zdravlja bilja, Zakona o sredstvima za zaštitu bilja i Zakona o sredstvima za ishranu bilja.
PREGLED PRAVNIH PROPISA DRUGIH SLUŽBI OD ZNAČAJA ZA INTEGRISANO UPRAVLjANjE GRANICOM
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Sl. glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04);
Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima;
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br.101/05);
Zakon o zaštiti građana SRJ na radu u inostranstvu (“Sl. list SRJ”, br.24/98);
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004);
Zakon o sanitarnom nadzoru (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004);
Međunarodni zdravstveni pravilnik (“Sl. list SFRJ”, br. 6/1977);
Zakon o zdravstvenoj zaštiti (”Sl. glasnik RS”, br.107/2005);
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Sl. listu SFRJ“, br. 53/91, „Sl. listu SRJ“, br. 24/94, 28/96, 37/02, „Sl. glasnik RS“ 79/05);
Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga (“Sl. list SRJ, br. 46/96);
Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supostanci (”Sl. glasnik RS” br. 107/2005).
Državna granica prema R Mađarskoj sa opštim smerom protezanja jugozapad-severoistok je u celini utvrđena, opisana i obeležena na odgovarajući način, bez spornih delova. Zemljište u graničnom pojasu i graničnom području duž granične linije je ravničarsko, blago talasasto i najvećim delom obradivo i dobro prohodno. Putna mreža je dobro razvijena i obezbeđuje odgovarajuću vezu između regionalnih, opštinskih i seoskih naselja u graničnom području.
Državna granica prema R Rumuniji sa opštim smerom protezanja severozapad-jugoistok je u celini utvrđena, opisana i obeležena na odgovarajući način, bez spornih delova. U pogledu protezanja granične linije u reljefnom smislu uočavaju se dva dela državne granice, i to: banatski deo na kome je granična linija većim delom određena na kopnu (samo 34 km na rečnim tokovima), a zemljište u graničnom pojasu i graničnom području je ravničarsko i obradivo i dunavski deo na kome je granična linija određena na vodenoj površini. Inače, na banatskom delu postoji dobro razvijena putna mreža koja obezbeđuje dobru povezanost svih naseljenih mesta u graničnom području. Drugi deo je deo granice na Dunavu.
Državna granica prema R Bugarskoj sa meridijanskim smerom protezanja je u celini utvrđena, opisana i obeležena na odgovarajući način, bez spornih delova. Granična linija se skoro u celini proteže po teško prohodnom brdsko – planinskom zemljištu, a najosetljiviji i najprohodniji delovi na državnoj granici su u reonima prirodnih otvora, prevoja i prelaza, čime su opredeljeni i putni pravci.
Državna granica prema R Makedoniji je u celini utvrđena, bez nerešenih (spornih) pitanja, a postupak obeležavanja je u toku. Granična linija se najvećim delom proteže teško prohodnim planinskim zemljištem, a najosetljiviji i najprohodniji delovi državne granice se nalaze u reonima prirodnih otvora i planinskih prevoja.
Državna granica prema R Albaniji je u celini utvrđena, opisana i obeležena na odgovarajući način, bez spornih delova. Granična linija se proteže teško prohodnim i ispresecanim planinskim zemljištem, a u graničnom pojasu i graničnom području postoji slaba putna komunikacija zbog karakteristika reljefa. Inače, ovaj deo državne granice je veoma osetljiv u bezbednosnom smislu i vrlo složen u geografsko – topografskom pogledu.
Na granici sa R Albanijom, na delu državne granice sa R Makedonijom, kontrolu prelaženja državne granice obavljaju pripadnici međunarodnih snaga stacioniranih na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, što dodatno usložava nepovoljnu bezbednosnu situaciju na ovom delu državne granice i teritorije R Srbije u celini.
Na delu teritorije R Srbije prema BiH nije završen postupak razgraničenja i identifikacija granična linija. Aproksimativana granična linija prema BiH najvećim delom vodi rekom Savom i Drinom, koje čine prirodne prepreke, pa su prilazi rekama kanalisani na putne pravce koji izlaze na uređena mesta i mostove.
Na delu teritorije R Srbije prema R Hrvatskoj takođe nije završen postupak razgraničenja i identifikacije granične linije, a aproksimativna granična linija najvećim delom vodi rekom Dunav, osim kopnenog dela od Dunava do Save. Putna komunikacija na ovom delu teritorije je veoma razvijena. Na kopnenom delu, bliže reci Sava, teren je ispresecan kanalima i manjim rečnim tokovima, sa močvarnim područjima. Na ostatku kopnenog dela veoma je razvijena mreža poljskih kolskih puteva, koji su tokom cele godine, uz manje ili veće poteškoće, prohodni. Na pojedinim mestima, u vreme obilnih padavina i visokih vodostaja, gotovo je nemoguć pristup obali.