Na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 − ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 − US, 72/12, 7/14 − US i 44/14), na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave,
Vlada donosi
Z A K Lj U Č A K
1. Usvaja se Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015−2017, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj: 021-3092/2015
U Beogradu, 19. marta 2015. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
Aleksandar Vučić, s.r.
Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015−2017.
Uvod
Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, za period 2015−2017. godine operacionalizuje Strategiju i definiše mere, rezultate i aktivnosti za sprovođenje reforme javne uprave. U njegovoj pripremi u punoj meri su sagledana kontekstualna ograničenja, pre svega u vezi sa potrebama fiskalne konsolidacije, ali i pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Dokument je pripremljen kroz participativni pristup, koordinacijom na tri međusobno povezana nivoa. Na najvišem nivou radom je koordinirao Koordinacioni tim (KT), kojeg su činili državni sekretari i državni službenici na položaju iz ključnih ministarstava i organa državne uprave koji su nosioci realizacije reforme javne uprave. Na stručnom nivou za pripremu Akcionog plana bio je zadužen Stručni tim (ST), sastavljen od državnih službenika na položaju, savetnika potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave i drugih stručnih lica, uključujući i predstavnike civilnog društva. Kako bi se omogućio simultan rad na pojedinačnim delovima AP za RJU (odnosno na pojedinačnim posebnim ciljevima), ST se delio u manje Operativne timove (OT). U pripremi dokumenta podršku su pružili i eksperti programa SIGMA pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Metodološki pristup u izradi Akcionog plana odlikuje usmerenost na rezultate, pri čemu su zadržani određeni elementi procesnog (implementacionog) pristupa. Indikatori za praćenje uspešnosti u realizaciji Akcionog plana definisani su na nivou ciljeva i rezultata. Takođe, za svaki rezultat izlistane su glavne aktivnosti čija je realizacija neophodna za ostvarenje rezultata, a dati su i rokovi za realizaciju tih aktivnosti, kako bi bilo moguće pratiti i napredak ka ostvarenju rezultata. Termini koji se koriste u AP prevashodno su preuzeti iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji.
Akcioni plan sadrži rezultate i aktivnosti za period od tri godine (2015−2017), dok su aktivnosti RJU realizovane tokom 2014. godine prikazane u posebnom prilogu (Prilog 1), u tabelarnoj formi i prema strukturi mera i ciljeva iz Strategije. Treba napomenuti da su aktivnosti za 2017. godinu prikazane samo u meri u kojoj u trenutku pripreme AP postoji jasna vizija i mogućnost njihovog planiranja, te da će se tokom 2016. godine doneti dopuna AP kojom će planovi za 2017. godinu biti dopunjeni i revidirani. Na ovaj način, planiranje RJU bolje će se uskladiti i sa EU IPA 2 programskim ciklusom.
U izradi AP obezbeđena je povezanost sa drugim strateškim dokumentima na više načina. Najpre, u skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije da pristupi Evropskoj uniji i ispuni sve obaveze koje proističu iz procesa pregovora sa EU, Akcioni plan za RJU posebnu pažnju posvećuje obavezama iz procesa pristupanja EU. Takođe, dve vrste povezanih strateških dokumenata su identifikovane i veze sa njima obezbeđene u najvećoj mogućoj meri:
Podsektorske strategije (substrategije)
Pobočne strategije
Detaljna metodologija Akcionog plana predstavljena je u Prilogu 0, koji čini sastavni deo ovog Akcionog plana. Takođe, sastavni deo AP čine i:
Prilog 1: Aktivnosti reforme javne uprave realizovane u 2014. godine;
Prilog 2: Sistem za koordinaciju i upravljanje reformom javne uprave;
Prilog 3: Sistem za praćenje i evaluaciju (ocenu) reforme javne uprave;
Prilog 4: Dinamički pregled sprovođenja Akcionog plana (gantogram);
Prilog 5: Pregled obezbeđenih i nedostajućih dodatnih finansijskih sredstava za sprovođenje AP;
Prilog 6: Pretpostavke i rizici u realizaciji Akcionog plana;
Prilog 7: Lista skraćenica.
Akcioni plan: Posebni cilj 1
Opšti cilj:
Indikator (nivo uticaja)
Dalje unapređenje rada javne uprave u skladu sa principima Evropskog administrativnog prostora i obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, kao i stvaranje javne uprave koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda
Delotvornost vlasti (Svetska banka) – percentilni rang (0-100)
PV (2013): 50.24
CV (2018): 53-55
Posebni cilj 1 (odeljak III.A Strategije reforme javne uprave):
Indikator (nivo rezultata)
Unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave
Mera u kojoj je celokupna struktura ministarstava i drugih tela podređenih centralnoj vladi racionalna i koherentna (PJU 4)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Transparentnost vladinog kreiranja politika (PJU 2)
PV: 3,6 (Izveštaj 2014-2015)
CV: 3,8 (Izveštaj 2017-2018)
Mera 1.1:
Organizaciono i funkcionalno restrukturiranje javne uprave sprovođenjem do 2017. godine činjenično utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu broja i svrsishodnosti institucija, broja zaposlenih, radnih procesa i organizacionih struktura uz stvaranje snažnog analitičkog osnova za ove procese
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
1.1.1. Unapređeni organizacioni oblici, njihovi međusobni odnosi i racionalizovan broj organizacija i zaposlenih u javnoj upravi
1. Sprovođenje sistemske analize javne uprave sa preporukama za unapređenje sistema
2. kvartal 2015.
Broj tela koja odgovaraju Vladi, predsedniku Vlade ili Narodnoj skupštini (PJU 4)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Broj organizacija koje su ukinute, pripojene drugim ili im je promenjena organizaciona forma ili unutrašnja organizacija
PV: 0
CV: biće utvrđena planovima i preporukama iz akt.2, 3 i 4
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
300.000 EUR (EU IPA 2012 – projekat Priprema uslova za organizaciono i funkcionalno restrukturiranje sistema javne uprave u RS)
Približno 50.000 USD (Svetska banka)
300.000 EUR (akt. 5 i 6) – sredstva nisu obezbeđena
MDULS – sektor nadležan za poslove reforme javne uprave
Resorna ministarstva
Svetska banka (realizuje projekat podrške reformi plata i prvoj fazi racionalizacije)
2. Sprovođenje analiza strateške svrsishodnosti odabranih organizacija u sistemu javne uprave i priprema preporuka za unapređenje
2. kvartal 2015.
3. Pružanje podrške ODU u pripremi i sprovođenju planova racionalizacije iz programa sa MMF, sa ciljem minimiziranja negativnog uticaja na kapacitet JU
2. kvartal 2015.
4. Priprema plana za unapređenje opšte organizacije sistema javne uprave, uključujući i definisanje tipologije organa i organizacija javne uprave, osnovnih pojmova (uključujući i pojam javna uprava) i kriterijuma za osnivanje i izbor organizacione forme
3. kvartal 2015.
5. Priprema i donošenje/izmene propisa potrebnih za sprovođenje planova iz akt. 2 i akt. 4
2. kvartal 2016.
6. Ukidanje, pripajanje postojećih organizacija i preduzimanje drugih mera u skladu sa preporukama analiza iz akt. 3, donošenjem/ izmenama odgovarajućih propisa
4. kvartal 2017.
1.1.2 Stvoreni uslovi za dubinsku optimizaciju odabranih organizacionih podsistema javne uprave (sprovođenje funkcionalnih analiza – FA)
1. Donošenje odluke Saveta za reformu javne uprave (SRJU) o upravljanju procesom optimizacije
2. kvartal 2015.
Procenat preporuka iz sprovedenih funkcionalnih analiza usvojenih od strane Saveta za RJU
PV: 0%
CV: 80%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Približno 1.600.000 EUR (EU IPA 2014)
MDULS – sektor nadležan za poslove reforme javne uprave
Resorna ministarstva
Svetska banka (realizuje EU IPA 2014 projekat)
OCD
2. Utvrđivanje metodologije za sprovođenje FA podsistema javne uprave i izbor podsistema za FA
2. kvartal 2015.
3. Priprema timova (obuke) službenika koji će sprovoditi FA
2. kvartal 2015.
4. Sprovođenje FA u odabranim podsistemima JU
2. kvartal 2016.
5. Priprema izveštaja sa preporukama i planova sprovođenja
3. kvartal 2016.
6. Priprema preporuka za sprovođenje FA u drugim podsistemima JU (koji prethodno nisu bili predmet analiza) i prilagođavanje metodologije tim sistemima
4. kvartal 2016.
1.1.3 Realizovana dubinska optimizacija odabranih organizacionih podsistema JU
1. Sprovođenje planova iz 1.1.2.5, uključujući pripremu i donošenje/izmene odgovarajućih propisa
4. kvartal 2017.
(kont. od 4. kvartala 2015.)
Procenat realizovanih preporuka iz izveštaja o sprovedenim FA
PV: 0%
CV: 70%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Približno 500.000 EUR (EU IPA 2014)
MDULS – sektor nadležan za poslove reforme javne uprave
Nadležna ministarstva
Svetska banka (realizuje EU IPA 2014 projekat)
2. Praćenje sprovođenja preporuka i usvajanje izveštaja SRJU koji se odnose na sprovođenje FA
4. kvartal 2017. (kont. od 2. kvartala 2016.)
1.1.4 Stvorena podrška stručne i šire javnosti za proces optimizacije javne uprave
1. Pregled najboljih međunarodnih praksi u oblasti komunikacije i upravljanja promenama u procesu optimizacije JU
2. kvartal 2015.
Procenat podrške javnosti procesu optimizacije javne uprave
PV: 0%
CV: >50%
(za potrebe merenja ovog indikatora biće sprovedeno istraživanje javnog mnjenja)
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Približno 400.000 EUR (EU IPA 2014)
Sredstva za istraživanje javnog mnjenja biće procenjena 2015.
MDULS – sektor nadležan za poslove reforme javne uprave
Kancelarija za saradnju s medijima
Kancelarija za saradnju s civilnim društvom
Svetska banka (realizuje EU IPA 2014 projekat)
OCD
2. Razvoj strateškog pristupa komunikaciji i upravljanju promenama u procesu optimizacije JU
3. kvartal 2015.
3. Održavanje radionica za rukovodioce u organima i organizacijama u sistemu javne uprave za upravljanje promenama
3. kvartal 2016.
4. Sprovođenje aktivnosti podizanja svesti u vezi sa uvođenjem promena koje proističu iz optimizacije
4. kvartal 2017. – kont.
1.1.5 Uspostavljen okvir upravljanja učinkom u JU koji povezuje sve postojeće elemente upravljanja učinkom i obezbeđuje njihovu nadgradnju
1. Izrada studije o upravljanju učinkom u JU i polaznih osnova za uvezivanje svih elemenata upravljanja učinkom u jedinstven, koherentan sistem, uključujući preporuke za izmene pravnog okvira
2. kvartal 2016.
Stepen u kojem plan za sprovođenje preporuka predviđa koherentno povezivanje postojećih elemenata sistema upravljanja učinkom, i njihovu nadgradnju
PV: ne
CV: da
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Približno 300.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena)
Podrška SIGMA eksperata
MDULS – sektor nadležan za evropske integracije i projekte
RSJP
MF
SUK
2. Priprema plana za sprovođenje preporuka iz akt. 1
3. kvartal 2016.
3. Priprema, konsultacije i usvajanje izmena odgovarajućih propisa za unapređenje sistema upravljanja učinkom – u harmonizaciji sa izmenama tih propisa planiranim u drugim delovima AP (posebno Zakona o državnim službenicima)
4. kvartal 2017.
1.1.6 Uspostavljeni elektronski registri organa i organizacija javne uprave i zaposlenih u sistemu javne uprave
1. Izrada studije izvodljivosti za izradu registara i njeno usvajanje od strane Saveta za reformu JU
1. kvartal 2015.
Procenat broja zaposlenih čiji se podaci vode u registru
PV: –
CV: 100%
Procenat broja organa i organizacija JU čiji se podaci vode u registru
PV: –
CV: 100%
300.000 RSD (Budzet RS, 2015.)
1.500.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena; mogućnost finansiranja u okviru IPAuslovljeno pozitivnom ocenom studije izvodljivosti)
MDULS-DEU
MDULS (akt 3 i 4)
MF i uprave u sastavu
SUK
OCD
2. Izrada tehničkih specifikacija i konkursne dokumentacije za nabavku softverskog rešenja registara
1. kvartal 2016.
3. Priprema i utvrđivanje predloga zakona kojim će se urediti uspostavljanje registara
1. kvartal 2016.
4. Priprema i donošenje podzakonskih akata za sprovođenje zakona (bliže uređivanje načina vođenja evidencija, itd.)
2. kvartal 2016.
5. Uspostavljanje registara uz sprovođenje obuka za unos, ažuriranje i korišćenje podataka koji se nalaze u registrima
4. kvartal 2017.
Mera 1.2:
Unapređenje decentralizacije i dekoncentracije poslova državne uprave unapređenjem analitičkog i strateškog okvira do kraja 2017
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
1.2.1. Utvrđen okvir politike decentralizacije u Republici Srbiji
1. Priprema situacione analize u oblasti lokalne samouprave u Republici Srbiji, koja će obuhvatiti podatke o demografskim kretanjima, upravnim kapacitetima, teritorijalnoj organizaciji, sistemu finansiranja i raspodeli nadležnosti i poslova između različitih nivoa vlasti
1. kvartal 2015.
Akcioni plan za sprovođenje Strategije decentralizacije usvojen od strane Vlade
PV: ne
CV: da
10.000.000 dinara (Budzet RS, 2015.)
18.000 EUR (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju akt 2.3 i 5)
30.000 EUR (akt 1, 5, 6 i 7, SKGO iz sredstava projekta ”Institucionalna podrška SKGO” koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju-SDC)
MDULS – sektor nadležan za lokalnu samoupravu
ODU (kroz rad radne grupe za pripremu Strategije)
SKGO
OCD
2. Izrada Studije
o modelima decentralizacije u cilju funkcionalne raspodele nadležnosti između pojedinih nivoa vlasti
u Republici Srbiji
1. kvartal 2015.
3. Izrada Cost-benefit analize dva moguća modela decentralizacije
2. kvartal 2015.
4. Usvajanje polaznih osnova za pripremu strategije decentralizacije od strane Saveta za reformu javne uprave
4. kvartal 2015.
5. Završetak popisa poslova na svim nivoima vlasti u oblastima koje nisu popisane u prvoj fazi
4. kvartal 2015.
6. Priprema, konsultacije i usvajanje strategije decentralizacije
2. kvartal 2016.
7. Priprema, konsultacije i usvajanje akcionog plana za sprovođenje strategije decentralizacije
1. kvartal 2017.
1.2.2 Unapređen okvir za obezbeđivanje održivosti javnih finansija na lokalnom nivou
1. Priprema, konsultacije i utvrđivanje Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave
4. kvartal 2015.
Broj JLS kojima je započeto pružanje podrške kroz grant šemu i opštinske pakete za upravljanje imovinom
PV:37
CV: 97
3.000.000 EUR (akt. 3 – grant šema) i 180.000 EUR tehnička podrška (akt. 3 –SKGO) oba iz sredstava EU IPA 2014 – Exchange 5
200.000 EUR
(donacija Vlade Švajcarske, akt. 4)
MF
SKGO
MDULS – sektor nadležan za poslove lokalne samouprave
2. Sprovođenje integrisane analize zaposlenosti i angažovanja sredstava u pružanju javnih usluga na lokalnom nivou, komparativno po JLS
4. kvartal 2015
3. Sprovođenje grant šeme za unapređenje upravljanje javnom svojinom na lokalnom nivou i paketa podrške za unapređenje upravljanja javnom svojinom
4. kvartal 2017.
4. Jačanje kapaciteta JLS za upravljanje razvojem i finansijama od strane MDULS (akt. će biti precizirane tokom 2015. u saradnji sa SKGO)
4. kvartal 2017.
Mera 1.3.
Unapređenje sistema upravljanja javnim politikama Vlade (planiranje, analiza, kreiranje, donošenje, praćenje i vrednovanje i koordinacija) uspostavljanjem do kraja 2017. pravnog i institucionalnog okvira za integrisano strateško upravljanje i donošenje srednjoročnih planova rada ODU usklađenih sa strateškim prioritetima Vlade i programskim budzetom
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
1.3.1
Uspostavljen jedinstveni sistem za upravljanje javnim politikama koji obezbeđuje pripremu dokumenata javnih politika usklađenih sa usvojenim standardima
1. Preciziranje uloge RSJP u upravljanju javnim politikama i definisanju prioriteta Vlade, kao i u praćenju sprovođenja (izmena odgovarajućih propisa)
4. kvartal 2015.
Učešće broja predloga strateških dokumenata usaglašenih sa usvojenim metodologijama u ukupnom broju predloženih strateških dokumenata koji su pristigli RSJP na mišljenje, na godišnjem nivou
PV: 0%
CV: 35%
Učešće broja zahteva za mišljenje na predloge strateških dokumenata koji su stigli RSJP u ukupnom broju predloga strateških dokumenata, na godišnjem nivou
PV: 95%
CV: 100%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
1.860.400 EUR (Projekat EU IPA 2011 „Reforma koordinacija politika u Vladi Republike Srbije – treća faza“)
Približno 700.000 EUR (akt. 6 i 7 – sredstva nisu obezbeđena – mogućnost finansiranja kroz bilateralnu podršku)
RSJP
Republički sekretarijat za zakonodavstvo
GSV
MF (akt. 1, 4)
SUK (akt. 6)
MDULS
OCD
2. Utvrđivanje pravnog osnova za donošenje metodologija upravljanja javnim politikama i priručnika (izmena odgovarajućih propisa)
4. kvartal 2015
3. Priprema i donošenje metodologija upravljanja javnim politikama, i priprema priručnika
4. kvartal 2015.
4. Povezivanje upravljanja javnim politikama sa izradom i izvršenjem programskog budzeta (izmene relevantnih propisa)
4. kvartal 2015.
5. Jačanje kapaciteta Republičkog sekretarijata za javne politike kroz regulatorne, organizacione, edukativne i informatičke aktivnosti
4. kvartal 2017. (kont.)
6. Priprema programa obuka i sprovođenje obuka državnih službenika na temu unapređenja sistema upravljanja javnim politikama, procesa pripreme i sprovođenja budzeta, i povezivanja sa srednjoročnim fiskalnim okvirom
4. kvartal 2017. (kont.)
7. Izgradnja analitičkih kapaciteta u okviru RSJP i ODU u cilju planiranja, izrade, sprovođenja i praćenja sprovođenja javnih politika zasnovanih na dokazima i relevantnim podacima.
4. kvartal 2017. (kont.)
1.3.2. Srednjoročno i godišnje planiranje u organima državne uprave je zasnovano na prioritetima Vlade i programskom budzetu i sprovođenje se redovno prati
1. Priprema i donošenje Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade (pilot za 2015. godinu), kojim se određuju prioritetni ciljevi Vlade
1. kvartal 2015.
Procenat odstupanja ukupnog broja realizovanih aktivnosti u odnosu na ukupan broj aktivnosti planiranih godišnjim planom rada Vlade (PJU 2)
PV: biće utvrđena 2015.
CV: biće utvrđena 2015.
Potpunost finansijskih procena u sektorskim strategijama (PJU 2)
PV: biće utvrđena 2015.
CV: biće utvrđena 2015.
Mera u kojoj izveštavanje pruža informacije o ostvarenim rezultatima (PJU 2)
PV: biće utvrđena 2015.
CV: biće utvrđena 2015.
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
10.000 EUR (akt. 3, sredstva obezbeđena u okviru projekta EU IPA 2011 „Reforma koordinacija politika u Vladi Republike Srbije – treća faza”)
580.000 EUR (akt. 6 – sredstva nisu obezbeđena – mogućnost finansiranja kroz bilateralnu razvojnu pomoć)
RSJP
GSV (akt. 5 i 6)
MF (akt. 6)
KEI (akt. 6)
ODU (akt. 7)
Republički sekretarijat za zakonodavstvo (5)
MDULS
OCD
2. Analiza postojećih IT kapaciteta i izrada tehničke specifikacije integralnog IT rešenja koje će povezati planski i budzetski proces i omogućiti izveštavanje na bazi planova i izvršenja budzeta
1. kvartal 2015.
3. Unapređenje postojećih kapaciteta ODU za poslove planiranja kroz utvrđivanje modela za organizaciju studijsko-analitičkih poslova (izmena Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade i propisa kojima se uređuju poslovi državne uprave)
3. kvartal 2015.
4. Revidiranje i donošenje Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade za period 2016-2018
4. kvartal 2015.
5. Unapređenje procesa izrade i sadržine godišnjeg plana rada Vlade i godišnjeg izveštaja o radu Vlade kroz unapređenje postojećeg IT sistema za proces planiranja u GSV, izmenu instrukcija za sačinjavanje godišnjeg plana rada Vlade i godišnjeg izveštaja o radu Vlade i izmenu odgovarajućih propisa uključivanjem RSJP u planski proces
4. kvartal 2015.
6. Unapređenje IT strukture koja će obuhvatiti: Akcioni plan za sprovođenje programa vlade, PIRV, postojeći sistem za programsko budzetiranje i izvršenje budzeta, kao i sistema ISDACON i NPAA
4. kvartal 2016.
7. Izrada srednjoročnih planova rada ODU usklađenih sa strateškim prioritetima Vlade i programskim budzetom
4. kvartal 2015, 2016, 2017.
1.3.3. Povećana transparentnost sistema upravljanja javnim politikama
1. Utvrđivanje obaveze objavljivanja godišnjeg plana rada Vlade i godišnjeg izveštaja o radu Vlade na portalu e-uprave i/ili internet strani Vlade (izmena odgovarajućih propisa)
4. kvartal 2015.
Učešće broja nacrta zakona za koje je u toku procesa izrade sprovedena javna rasprava u ukupnom broju nacrta zakona koji su doneti na godišnjem nivou
PV: 50%
CV: 65%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Donatorska sredstva nisu potrebna za ovaj rezultat.
MDULS – sektor nadležan za poslove reforme javne uprave
RSJP
Republički sekretarijat za zakonodavstvo
GSV (akt. 1)
MDULS (akt. 2 i 3)
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
OCD
2. Utvrđivanje obaveze za organe državne uprave da periodično izveštavaju Vladu o sprovođenju propisa i dokumenata javnih politika i postignutim efektima (izmena odgovarajućih propisa)
4. kvartal 2015.
3. Unapređenje konsultativnog procesa sa zainteresovanim stranama u sistemu upravljanja javnim politikama (izmena odgovarajućih propisa)
4. kvartal 2015.
Mera 1.4:
Uspostavljanje čvrstih mehanizama koordinacije koji će omogućiti harmoničan razvoj i funkcionisanje elektronske uprave, kao i zaokruživanje zakonskog okvira i procedura za razvoj elektronske uprave
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
1.4.1. Obezbeđeno koordinisano upravljanje razvojem elektronske uprave uz uspostavljanje institucionalnog i zaokruživanje pravnog okvira
1. Priprema i donošenje Strategije razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji i Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2015-2018.
1. kvartal 2015.
Broj sastanaka Radne grupe za elektronsku upravu sa podgrupama na godišnjem nivou
PV: 0CV: 4
Broj sastanaka podgrupa Radne grupe za elektronsku upravu na godišnjem nivouPV: 0CV: 20
100.000 RSD (Budzet RS, 2015.)
26.000 EUR (sredstva obezbeđena u okviru EU IPA 2011, PLAC projekta)
MDULS – DEU
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Republički sekretarijat za zakonodavstvo
OCD
2. Uspostavljanje Radne grupe za implementaciju elektronske uprave u okviru Saveta za reformu javne uprave
1. kvartal 2015.
1.4.2. Uspostavljeno interoperabilno funkcionisanje komunikacije između različitih servisa informacionih sistema ODU i JLS bazirano na korišćenju uspostavljenih osnovnih registara elektronske uprave
1. Iniciranje akt. na uspostavljanju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka – izrada tehničke specifikacije za Nacionalni geoportal
1. kvartal 2015.
Broj državnih organa koji primenjuju standarde interoperabilnosti
PV: 4
CV: 50
Broj organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave koje koriste servisnu magistralu
PV: 0
CV: 50
Broj osnovnih registara elektronske uprave koji su povezani sa drugim informacionim sistemima organa
PV: 0
CV: 4
24.000.000 RSD (Budzet RS, 2015.)
3.800.000 EUR
(1.800.000 EUR planirana kroz EU IPA 2013 projekat „Priprema i implementacija infrastrukture eUprave“
32.000 EUR (SIDA projekat „Podrška reformi državne uprave u Srbiji 2010 -2013 – akt. 1)
MDULS – DEU
MDULS
MUP
APR
Republički geodetski zavod
MF – sve uprave u sastavu
NBS
UZZPRO
Republički zavod za statistiku
OCD
2. Zaokruživanje pravnog okvira elektronske uprave
4. kvartal 2015.
3. Unapređenje registra privrednih subjekata i drugih statusnih registara Agencije za privredne registre (kvalitet, raspoloživost, isporuka, obim i sadržina podataka)
4. kvartal 2015.
4. Uspostavljanje elektronskog registra građana , uključujući i pripremu i utvrđivanje predloga odgovarajućeg zakona
4. kvartal 2015.
5. Otvaranje adresnog registra za sve aplikacije
4. kvartal 2015.
6. Primena standarda i protokola interoperabilnosti
4. kvartal 2016.
7. Uspostavljanje servisne magistrale organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave
4. kvartal 2016.
1.4.3. Nove elektronske usluge koje koriste osnovne registre su uspostavljene i široko se promovišu
1. Realizacija 3 nove elektronske usluge
4. kvartal 2015.
Procenat građana koji su zadovoljni uslugama i interakcijom sa javnom upravom preko portala
e-uprava
PV: 10%
CV: 30%
Prosečno vreme potrebno za dobijanje ličnog identifikacionog dokumenta nakon podnošenja prijave (PJU 5)
PV: 14 dana
CV: 5 dana
Broj usluga koje se pružaju preko portala e-uprava (sistem jedinstvenog šaltera) (PJU 5)
PV: 7
CV: 20
7.000.000 RSD (Budzet RS, 2015.)
Nisu potrebna dodatna sredstva iz donacija
DEU – MDULS
APR
MF – sve uprave u sastavu
MUP
Republički geodetski zavod
Nadležni poreski organi JLS
2. Realizacija 4 dodatne elektronske usluge
4. kvartal 2016.
3. Promocija uspostavljenih elektronskih usluga ka državnim organima i građanima i privredi
4. kvartal 2017. (kont.)
Akcioni plan: Posebni cilj 2
Posebni cilj 2 (odeljak III.B Strategije reforme javne uprave):
Indikator (nivo uticaja)
Uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima
Mera u kojoj je uspostavljen i primenjuje se okvir javne politike i pravni okvir za profesionalnu i koherentnu državnu službu (PJU 3)
PV: Biće određena u 2015.
CV: Biće određena u 2015.
Mera u kojoj institucionalno uređenje omogućava dosledne prakse ULjR u celokupnoj državnoj službi (PJU 3)
PV: Biće određena u 2015.
CV: Biće određena u 2015.
Mera u kojoj je platni sistem za državne službenike pravičan i transparentan i primenjen u praksi (PJU 3)
PV: Biće određena u 2015.
CV: Biće određena u 2015.
Mera 2.1:
Uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi na temelju načela transparentnosti i pravičnosti
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
2.1.1. Usklađen radno-pravni status zaposlenih u svim delovima javne uprave, sa ciljem jačanja primene principa depolitizacije i profesionalizacije tj. uspostavljanja sistema zasnovanog na zaslugama (merit sistema)
1. Analiza sistema odgovornosti i transparentnosti rada u sistemu javne uprave i definisanje pravca razvoja službeničkih sistema u javnoj upravi, na osnovu jedinstvenih principa depolitizacije, profesionalizacije, principu zasluga, itd.
4. kvartal 2015.
Udeo broja zaposlenih u sistemu JU na koje se odnose odredbe o obavezi sprovođenja konkursa prilikom zapošljavanja u odnosu na ukupni broj zaposlenih u JU
PV: Biće utvrđena 2015.
CV: Biće utvrđena 2015.
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
20.000 EUR (Sredstva nisu obezbeđena; podnet predlog za podršku)
Podrška SIGMA programa
MDULS – sektor nadležan za radno-pravne odnose i plate
Resorna ministarstva
MF
SUK
Republički sekretarijat za zakonodavstvo
VSS
OCD
2. Izrada i usvajanje polaznih osnova (konceptnog dokumenta) za uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema sa kriterijumima za zapošljavanje i napredovanje u skladu sa principima transparentnosti i konkurentnosti i principom zasluga, i sa preporukama za unapređenja u svim delovima sistema JU
2. kvartal 2016.
3. Pripreme i utvrđivanje predloga izmena pravnog okvira kojim je regulisan radno-pravni status zaposlenih u državnim organima, javnim službama i javnim agencijama u skladu sa polaznim osnovama, uz konsultacije sa javnošću
4. kvartal 2016.
2.1.2. Uspostavljen transparentan i pravičan sistem plata u javnoj upravi
1. Priprema i utvrđivanje predloga zakona o platama u javnoj upravi i izmena i dopuna posebnih zakona za sprovođenje zakona o platama, uz konsultacije sa javnošću
2. kvartal 2015.
Udeo zaposlenih u javnoj upravi na koje je primenjen novi Zakon o platama u ukupnom broju zaposlenih u javnoj upravi (oko 500.000 zaposlenih)
PV: 0%
CV: 60%
1.700.000 RSD
(bruto zarada jednog analitičara plata, Budzet RS, 2015, 2016)
1.134.000 RSD (rad radne grupe i javne rasprave, Budzet RS, 2015.)
Približno 200.000 USD (donacija Svetske banke)
MDULS – sektor nadležan za radno-pravne odnose i plate
Resorna ministarstva
MF
2. Priprema i usvajanje kataloga radnih mesta za sve delove sistema javne uprave
2. kvartal 2015.
3. Priprema i donošenje podzakonskih akata (uredbe o koeficijentima, uredbe o naknadama troškova i drugim primanjima)
4. kvartal 2015.
4. Praćenje primene novog sistema plata i merenje finansijskih efekata
4. kvartal 2017. (kont.)
Mera 2.2:
Unapređenje funkcije upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi do kraja 2017. strateškim pristupom, uz uvođenje novih instrumenata i jačanje kapaciteta za ULjR
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
2.2.1 Elementarno unapređeni osnovni elementi ULjR radi prevencije dalje politizacije procesa zapošljavanja, osipanja kvaliteta kadrova i radi privlačenja kvalitetnih kandidata za rad u državnoj upravi
1. Analiza nedostataka u sistemu zapošljavanja, ocenjivanja, napredovanja i odgovornosti državnih službenika i priprema polaznih osnova za prvu fazu unapređenja sistema putem izmena Zakona o državnim službenicima
2. kvartal 2015.
Procenat povećanja prosečnog broja eksternih kandidata na konkursima za lica na položaju
PV: 0%
CV: 20% (kraj 2015), 50% (kraj 2016)
Procenat ocena 4 i 5 na godišnjem ocenjivanju državnih službenika
PV: 80%
CV: 25%
9.914.000 RSD (eksperti, rad radne grupe i javne rasprave, Budzet RS, 2015.)
Podrška SIGMA eksperata
25.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena – podnet predlog za podršku)
MDULS – sektor nadležan za radno-pravne odnose i plate
SUK
ODU u kojima će se sprovesti analiza problema
MF
2. Priprema i utvrđivanje predloga izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima u skladu sa analizom iz akt. 1
2. kvartal 2015.
3. Sprovođenje procedura ULjR u skladu sa izmenjenim zakonskim rešenjima
4. kvartal 2016.
2.2.2 Konsolidovan institucionalni okvir za razvoj funkcije ULjR u državnoj upravi
1. Objedinjavanje funkcije kreiranja i sprovođenja politike ULjR kroz izmene propisa kojima se uređuje državno-službenički sistem (u skladu sa 2.2.1.2), osnivanjem posebne organizacione jedinice u MDULS koja će preuzeti sve poslove SUK
1. kvartal 2016.
Mera u kojoj institucionalni okvir za ULjR predviđa jasne linije odgovornosti između funkcije kreiranja i sprovođenja politike ULjR
PV: ne
CV: da
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Podrška SIGMA eksperata
MDULS – sektor nadležan za radno-pravne odnose i plate
SUK
ODU
2. Izmena Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MDULS i preuzimanje zaposlenih i materijalnih sredstava Službe za upravljanje kadrovima od strane MDULS
1. kvartal 2016.
3. Priprema modela organizacione strukture jedinica za ULjR u ODU i opisa poslova za zaposlene u tim jedinicama
3. kvartal 2016.
2.2.3 Postavljen okvir politike strateškog ULjR i unapređeni instrumenti za strateško ULjR u državnoj upravi
1. Sprovođenje horizontalne analize funkcije ULjR u državnoj upravi kao osnov za drugu, dubinsku fazu unapređenja ULjR u državnoj upravi
1. kvartal 2016.
Godišnja fluktuacija državnih službenika na nivou centralne administracije (PJU 3)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Procenat upražnjenih radnih mesta državnih službenika na nivou centralne administracije koja se popunjavaju putem otvorenog konkursa (PJU 3)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
800.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena – podnet predlog projekta za period 2015-2017, za finansiranje od strane Kraljevine Švedske)
MDULS – sektor nadležan za radno-pravne odnose i plate
SUK
ODU
OCD
2. Izrada i usvajanje polaznih osnova (konceptnog dokumenta) za uspostavljanje strateške funkcije ULjR sa preporukama za uvođenje novih instrumenata i uspostavljanje politike zadržavanja kadrova u prioritizovanim oblastima na osnovu rezultata FA iz akt. 1
2. kvartal 2016.
3. Razvoj i predlaganje sistema (bazičnih i funkcionalnih) kompetencija za državne službenike
3. kvartal 2016.
4. Razvoj i predlaganje instrumenata ULjR za privlačenje kvalitetnih kadrova u državnu upravu (unapređenje i racionalizacija sistema zapošljavanja, razvoj mehanizama pripravništva, stažiranja i volontiranja, itd.)
4. kvartal 2016.
5. Razvoj i predlaganje unapređenih instrumenata (institucionalnih i za lični razvoj) za razvoj karijere u državnoj upravi za službenike na početku karijere i službenike na sredini karijere i drugih instrumenata kojima se jača profesionalizacija i kontinuitet administracije
4. kvartal 2016.
6. Priprema i utvrđivanje predloga izmena i dopuna zakona o državnim službenicima kojima će se u sistem uvesti novi elementi u skladu sa polaznim osnovama (2.2.3.2) i akt. 1-3, uz konsultacije sa javnošću
1. kvartal 2017.
7. Uspostavljanje centra za razvoj bazičnih kompetencija i karijerni razvoj rukovodilaca i zaposlenih u prioritizovanim oblastima u okviru organizacione jedinice MDULS koja se bavi ULjR
2. kvartal 2017.
8. Kreiranje i realizacija programa za razvoj karijere zaposlenih u prioritizovanim oblastima rada (sprovođenje politike zadržavanja kadrova)
4. kvartal 2017.
9. Sprovođenje transparentne konkursne procedure za sva mesta državnih službenika na položaju u državnoj upravi
4. kvartal 2017. (kont.)
2.2.4. Unapređeni kapaciteti za strateško upravljanje ljudskim resursima
1. Jačanje interne komunikacije (veb platforma, e-uprava, itd.) u državnoj upravi i umrežavanje svih učesnika u strateškom ULjR
1. kvartal 2017.
Procenat rukovodilaca i zaposlenih u jedinicama za ULjR u ODU koji potvrđuju da koriste nova znanja i instrumente
PV: 0%
CV: 75% (Merenje anketom na kraju 2017.)
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
300.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena – podnet predlog projekta za period 2015-2017 – isto kao 2.2.3)
MDULS – sektor nadležan za radno-pravne odnose i plate
SUK
ODU
2. Kreiranje i sprovođenje programa obuke za rukovodioce u državnoj upravi
4. kvartal 2017.
3. Kreiranje i sprovođenje programa obuke za zaposlene u jedinicama za ljudske resurse u ODU
4. kvartal 2017.
Mera 2.3:
Razvoj i usklađivanje osnovnih funkcija upravljanja ljudskim resursima za širi sistem javne uprave uspostavljanjem do kraja 2017. održivog sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
2.3.1 Uspostavljene osnove sistema za opšte stručno usavršavanje zaposlenih u organima i organizacijama javne uprave
1. Priprema i usvajanje (odgovarajućim aktom Vlade) plana faznog razvoja centralne institucije za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi
2. kvartal 2015.
Procenat ispunjenosti plana faznog razvoja Centralne institucije
PV: 0%
CV: 50%
Stepen do kojeg je sistem obuke za državne službenike uveden i primenjen u praksi (PJU)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV. biće utvrđena u 2015.
Pribl. 17.340.000 dinara (Budzet RS, 2016, 2017, sredstva nisu obezbeđena)
150.000 EUR (nacionalno
sufinansi-ranje EU IPA 2013 projekta. Budzet RS, 2016. – sredstva nisu obezbeđena)
7.450 EUR (TAIEX, akt.1)
Podrška ReSPA eksperta (akt. 1)
1.500.000 EUR (planirano kroz EU IPA
2013 od čega nacionalno sunfinansiranje iznosi 150.000 EUR)
(Podrška projekta predviđena je počevši od akt. br. 3)
MDULS – sektor nadležan za radno-pravne odnose i plate
SUK
KEI
SKGO
OCD
2. Priprema i utvrđivanje predloga akta o osnivanju centralne institucije, uz konsultacije sa javnošću
4. kvartal 2015.
3. Priprema predloga organizacione strukture, kadrovskog plana i interno regulisanje rada centralne institucije za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi
2. kvartal 2016.
4. Preuzimanje zaposlenih i opreme iz SUK i kadrovsko opremanje centralne institucije
2. kvartal 2016.
5. Utvrđivanje metodološkog pristupa za realizaciju svih faza ciklusa stručnog usavršavanja (analiza potreba za obukom, priprema programa obuke, izvođenje obuka, evaluacija) uz uvođenje odgovarajućih standarda kvaliteta relevantnih za ovu oblast
4. kvartal 2016.
6. Izrada tehničkih specifikacija za opremanje centralne nacionalne institucije
4. kvartal 2016.
7. Razvoj i sprovođenje programa obuke za zaposlene u kadrovskim jedinicama u ODU u vezi sa primenom novog metodološkog pristupa u realizaciji stručnog usavršavanja
4. kvartal 2017.
2.3.2 Uspostavljen normativni okvir za razvoj funkcije upravljanja
ljudskim resursima u AP i JLS
1. Priprema i utvrđivanje Predloga zakona o zaposlenima u AP i JLS
1. kvartal 2015.
Mera u kojoj je normativni okvir za razvoj funkcije ULjR u AP i JLS zaokružen
PV: 0
CV: 1
Broj održanih regionalnih
seminara
PV: 0
CV: 5
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
200.000 EUR (EU IPA 2012 – Upravljanje ljudskim resursima u JLS)
MDULS – sektor nadležan za poslove lokalne samouprave
MF
SKGO
Savet Evrope (realizuje EU IPA 2012
projekat)
JLS
2. Donošenje strateškog dokumenta kojim se utvrđuju prvaci i aktivnosti za uspostavljanje sistema stručnog usavršavanja na lokalu – Strategije stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave
1. kvartal 2015.
3. Upoznavanje zaposlenih u lokalnim samoupravama sa novim pravnim okvirom kroz publikacije i druge pisane materijale
3. kvartal 2015.
4. Sprovođenje informativnih seminara za upoznavanje donosilaca odluka i zaposlenih u AP i JLS
3. kvartal 2015.
5. Priprema i donošenje podzakonskih akata radi uspostavljanja instrumenata za upravljanje ljudskim resursima u skladu sa novim pravnim okvirom
4. kvartal 2015.
2.3.3 Ojačani kapaciteti zaposlenih u JLS za upravljanje ljudskim resursima
1. Izrada i publikovanje modela lokalnih pravnih akata i drugih dokumenata neophodnih za sprovođenje zakona, konsultacije sa SKGO mrežom načelnika opštinskih uprava i distribucija na lokalu
3. kvartal 2015.
Broj JLS uključenih u mrežu, broj održanih sastanaka i konsultacija sa mrežom
PV: 0
CV: 120 JLS, 1 sastanak u 2015., po 2 sastanka u 2016. i 2017.
Broj JLS koje su usvojile potrebna dokumenta i razvile odgovarajuće procedure u skladu sa utvrđenim paketima podrške
PV: 0
CV: 20
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
800.000 EUR (EU IPA 2012 – Upravljanje ljudskim resursima u JLS)
5.000 EUR (SKGO)
MDULS – sektor nadležan za poslove lokalne samouprave
SKGO
Savet Evrope (realizuje EU IPA 2012 projekat)
JLS
2. Razvoj mreže rukovodilaca jedinica za upravljanje ljudskim resursima u AP i JLS u okviru SKGO
4. kvartal 2015.
3. Procena postojećeg softvera upravljanja ljudskim resursima u JLS i izrada koncepta jedinstvenog elektronskog softvera za JLS
4. kvartal 2015.
4. Priprema programa klasičnog i elektronskog učenja i sprovođenje seminara i e-obuka za zaposlene u jedinicama za upravljanje ljudskim resursima; pružanje ekspertske podrške
4. kvartal 2016.
(kont. za ekspertsku podršku)
5. Razvoj i sprovođenje opštinskih paketa podrške za unapređenje ULjR u odabranim opštinama (kroz direktnu podršku u uvođenju funkcije upravljanja ljudskim resursima, razvoju odgovarajućih procedura i dokumenata i njihova primena u praksi)
3. kvartal 2017.
6. Diseminacija primera dobre prakse među JLS
4. kvartal 2017.
2.3.4. Uspostavljen usklađen, trajan i održiv sistem stručnog usavršavanja zaposlenih u JLS, koji će doprineti povećanju nivoa znanja i veština zaposlenih u JLS neophodnih za ostvarivanje osnovnih postulata moderne lokalne samouprave
1. Uspostavljanje Saveta za stručno usavršavanje zaposlenih u JLS
2. kvartal 2015.
Savet za stručno usavršavanje obrazovan u skladu sa aktom kojim se uređuje sastav i poslovi koje obavlja
PV: Ne
CV: Da
Broj realizovanih prioritetnih opštih programa obuke za zaposlene u JLS
PV: 0
CV: 85 realizovanih obuka sa učešćem minimum 85 JLS
800.000 RSD (Budzet RS, 2015.)
1.000.000 EUR (EU IPA 2012 – Upravljanje ljudskim resursima u JLS)
MDULS – sektor nadležan za poslove lokalne samouprave
SKGO
Resorna ministarstva
Kancelarija za evropske integracije
Savet Evrope (realizuje EU IPA 2012 projekat)
JLS
2. Utvrđivanje uloga i obaveza MDULS i drugih ministarstava u vezi sa vođenjem poslova stručnog usavršavanja JLS, uključujući opise poslova zaposlenih i njihovo stručno osposobljavanje
3. kvartal 2015.
3. Utvrđivanje obaveznih elemenata za programe stručnog usavršavanja zaposlenih u JLS i jedinstvenih kriterijuma u pogledu zahteva kojima se uređuje procedura za međusektorske i sektorske opšte programe (pravila za donošenje programa, pravila za ocenjivanje sprovedenih programa)
3. kvartal 2015
4. Utvrđivanje uslova koje treba da ispunjavaju subjekti (fizička i pravna lica) za sprovođenje programa stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i započinjanje procesa periodične akreditacije tih subjekata
4. kvartal 2015.
5. Uspostavljanje mehanizama za vođenje evidencije o odobrenim i sprovedenim programima opšteg i posebnog stručnog usavršavanja zaposlenih u JLS
4. kvartal 2015.
6. Razvoj i realizacija prioritetnih opštih programa obuke za zaposlene u JLS
4. kvartal 2017.
Akcioni plan: Posebni cilj 3
Posebni cilj 3 (odeljak III.V Strategije reforme javne uprave):
Indikator (nivo uticaja)
Unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama
Indeks snage MTBF (PJU 6)
PV: biće određena u 2015.
CV: biće određena u 2015.
Mera 3.1:
Priprema Programa za reformu javnih finansija
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
3.1.1. Usvojen Program za reformu javnih finansija
1. Priprema Programa za reformu javnih finansija sa akcionim planom od strane Ministarstva finansija, na osnovu preliminarnih rezultata Ocene javnih rashoda i finansijske odgovornosti, i njegovo usvajanje
1. kvartal 2015.
Ukupan procenat obuhvaćenih nalaza/preporuka iz preliminarnog izveštaja o Oceni javnih rashoda i finansijske odgovornosti u Programu za reformu javnih finansija
PV: biće utvrđena preliminarnim izveštajem PEFA
CV: biće utvrđena nakon dostavljanja preliminarnog izveštaja
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
220.000 USD (Svetska banka)
Podrška SIGMA eksperata
Ministarstvo finansija – državni sekretar zadužen za koordinaciju izrade Programa reforme javnih finansija
Svetska banka (realizuje projekat za Ocenu javnih rashoda i finansijske odgovornosti – PEFA)
DRI
Uprava za javne nabavke
2. Izmena i dopuna Programa za reformu javnih finansija, na osnovu konačnog Izveštaja o oceni javnih rashoda i finansijske odgovornosti
4. kvartal 2015.
Mera 3.2:
Unapređenje procesa planiranja i pripreme budzeta
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
3.2.1. Operativno i metodološki unapređen proces planiranja i pripreme višegodišnjeg programskog budzeta na svim nivoima vlasti
1. Analiza procesa, praćenje i kontrola programskog budzetiranja i identifikacija preporuka za unapređenje
1. kvartal 2016.
Procenat budzetskih korisnika koji su prešli na programski budzet
PV: 100%
CV: 100%
Procenat usklađenosti programskih struktura budzetskih korisnika sa Uputstvom za pripremu programskog budzeta
PV: Biće utvrđena 2015.
CV: Biće utvrđena 2015.
Procenat JLS koje imaju spreman budzet za 2017. godinu u skladu sa metodologijom za pripremu programskog budzeta
PV: 0%
CV 60%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
(USAID Projekat za bolje uslove poslovanja – tokom 2015.)
500.000 EUR
(EU IPA 2014 – Exchange 5, za akt. 6)
MF – sektor nadležan za poslove budzeta
RSJP
GSV
SUK
SKGO
2. Unapređenje metodologije programskog budzeta i priprema novog uputstva u skladu sa preporukama
2. kvartal 2016.
3. Sprovođenje obuka za državne službenike za unapređenje programskog budzeta
2. kvartal 2016.
4. Sprovođenje budzetskog ciklusa za 2016. u skladu sa unapređenom metodologijom
4. kvartal 2016.
5. Izrada projektnog predloga za uspostavljanje funkcionalnog softvera za upravljanje javnim finansijama koji povezuje planiranje, izvršenje i kontrolu
4. kvartal
2016.
6. Podizanje kapaciteta JLS za sprovođenje procesa programskog budzetiranja u skladu sa metodologijom za programsko budzetiranje (treninzi, radionice, vodiči, priručnici) i upravljanja imovinom
Kont. tokom 2016. i 2017.
3.2.2 Uvedeno i primenjeno planiranje i realizacija kapitalnih projekata na osnovu prioriteta i pojačana predvidljivost u realizaciji
1. Ocena kapitalnih projekata od strane budzetskih korisnika i definisanje plana implementacije ocenjenih kapitalnih projekata
3. kvartal 2015.
Procenat izvršenih rashoda po osnovu kapitalnih projekata koji su odobreni u skladu sa metodologijom za ocenjivanje kapitalnih projekata
PV: 0%
CV: 100%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz donacija
MF – sektor nadležan za poslove budzeta
Kancelarija za evropske integracije
RSJP
2. Praćenje realizacije odobrenih kapitalnih projekata i predlaganje mera za unapređenje planiranja i realizacije kapitalnih projekata
3. kvartal 2016.
3. Selekcija kapitalnih projekata kroz izradu nacrta Fiskalne strategije za 2016. sa projekcijama za 2017. i 2018.
3. kvartal 2016.
4. Harmonizacija procedura za planiranje i ocenu kapitalnih projekata koji se finansiraju iz budzeta Republike Srbije, IPA fondova i drugih izvora
4. kvartal 2016.
Mera 3.3:
Unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole korišćenja javnih sredstava i interne revizije
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
3.3.1. Usvojen srednjoročni okvir za sprovođenje interne finansijske kontrole u javnom sektoru
1. Donošenje nove strategije za razvoj interne finansijske kontrole u javnom sektoru za period 2015. – 2019. godinu uz konsultacije sa javnošću, ključnim budzetskim korisnicima i Evropskom komisijom
1. kvartal 2015.
Usvojena strategije za razvoj interne finansijske kontrole u javnom sektoru za period 2015. – 2019. do kraja 1. kvartala 2015.
PV: ne
CV: da
EU IPA PLAC projekat
Podrška SIGMA eksperata (komentari na nacrt)
MF – sektor nadležan za poslove interne kontrole i interne revizije (CHU)
3.3.2. Unapređen sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK)
1. Sprovođenje procene stručnih, administrativnih i institucionalnih kapaciteta u Ministarstvu finansija radi obezbeđivanja pune funkcionalnosti Sektora za internu kontrolu i internu reviziju za sprovođenje akt. iz delokruga centralne jedinice za harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole
4. kvartal 2015.
Procenat korisnika javnih sredstava na centralnom nivou u kojima se rukovodioci osnovnih/posebnih organizacionih jedinica i uprava u sastavu na mesečnom nivou izveštavaju/ informišu o finansijskim obavezama i utrošku sredstava u pripadajućem delu budzeta institucije
PV: 0%
CV: 100%
Ukupan broj nepravilnosti koje su prijavljene budzetskoj inspekciji u odnosu na početnu vrednost
PV: Biće utvrđena u 2015.
CV: Biće utvrđena u 2015.
100.000 EUR (nac. sufinansiranje – Tvining projekat iz EU IPA 2013, Budzet RS)
1.900.000 EUR (EU IPA 2013 Tvining projekat)
Podrška SIGMA eksperata
MF – Sektor nadležan za poslove interne kontrole i interne revizije (CHU)
MDULS
SUK
2. Unapređenje zakonodavnog okvira i Pravilnika za finansijsko upravljanje i kontrolu kako bi se unapredilo kontrolno okruženje za jačanje upravljačke odgovornosti korisnika javnih sredstava
4. kvartal
2016.
3. Realokacija administrativnih i logističkih poslova u vezi sa organizovanjem obuka o finansijskom upravljanju i kontroli na službu Vlade koja je nadležna za poslove organizovanja obuka i profesionalno usavršavanje
4. kvartal 2016.
4. Unapređenje koordinacije i sprovođenja operativnih poslova harmonizacije propisa i pravilnika koji uređuju oblast finansijskog upravljanja i kontrole od strane centralne jedinice za harmonizaciju
4. kvartal 2016.
5. Definisanje pojma nepravilnosti u Pravilniku o finansijskom upravljanju i kontroli i uspostavljanje odgovarajućeg okvira za upravljanje nepravilnostima od strane korisnika javnih sredstava
4. kvartal 2016.
3.3.3. Unapređeni kapaciteti i funkcionalnost sistema interne revizije
1. Sprovođenje procene stručnih, administrativnih i institucionalnih kapaciteta u Ministarstvu finansija radi obezbeđivanja pune funkcionalnosti Sektora za internu kontrolu i internu reviziju za sprovođenje akt. iz delokruga centralne jedinice za harmonizaciju interne revizije
4. kvartal 2015.
Procenat korisnika javnih sredstava koji su uspostavili funkciju interne revizije u skladu sa primenjivim nacionalnim propisima i obezbedili minimalni broj internih revizora za obavljanje ove funkcije u svojim institucijama (PJU 6)
PV: Biće utvrđena 2015.
CV: Biće utvrđena 2015.
Procenat korisnika javnih sredstava koji imaju pripremljene godišnje planove interne revizije u skladu sa primenjivim naciSSSSSonalnim propisima (PJU 6)
PV: Biće utvrđena 2015.CV: Biće utvrđena 2015.
Procenjena potrebna dodatna finansijska sredstva iz donacija prikazana su u okviru rezultata 3.3.2
MF – Sektor nadležan za poslove interne kontrole i interne revizije (CHU)
SUK
2. Ažuriranje i unapređenje zakonodavnog okvira i Pravilnika za internu reviziju kako bi se unapredila funkcija interne revizije i obezbedila funkcionalna nezavisnost internih revizora
4. kvartal 2016.
3. Realokacija administrativnih i logističkih poslova u vezi sa organizovanjem obuka o internoj reviziji na službu Vlade koja je nadležna za poslove organizovanje obuka i profesionalno usavršavanje
4. kvartal 2016.
4. Unapređenje koordinacije i sprovođenja operativnih poslova harmonizacije propisa i pravilnika koji uređuju oblast interne revizije od strane centralne jedinice za harmonizaciju
4. kvartal 2016.
Mera 3.4:
Funkcionalno unapređenje rada budzetske inspekcije
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
3.4.1. Obezbeđeni kapaciteti i funkcionalnost budzetske inspekcije
1. Sprovođenje procene stručnih, administrativnih i institucionalnih kapaciteta u Ministarstvu finansija radi obezbeđivanja pune funkcionalnosti budzetske inspekcije
4. kvartal 2015.
Broj prijava po kojima je budzetska inspekcija postupila u odnosu na početnu vrednost
PV: Utvrdiće se 2015.
CV: Utvrdiće se 2015.
Sredstva potrebna za jačanje kapaciteta budzetske inspekcije biće procenjena do kraja 2015.
Podrška SIGMA eksperata
MF – Jedinica zadužena za poslove budzetske inspekcije
2. Revizija zakonodavnog okvira za rad budzetske inspekcije kako bi se omogućila funkcionalnost u radu u skladu sa definisanim nadležnostima finansijske inspekcije koja je kompatibilna sa konceptom interne finansijske kontrole u javnom sektoru
4. kvartal 2015.
3. Jačanje kapaciteta budzetske inspekcije u skladu sa procenom iz akt. 1
4. kvartal 2017.
Mera 3.5:
Unapređenje sistema javnih nabavki
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
3.5.1. Operativno i metodološki unapređen sistem javnih nabavki
1. Unapređenje funkcionalnosti Portala javnih nabavki
3. kvartal
2015.
Broj poseta portalu u odnosu na početnu vrednost
PV:1.000.000
CV: 1.250.000
Broj sertifikovanih službenika za javne nabavke u odnosu na početnu vrednost
PV:1810
CV:2300
2.500.000 RSD (Budzet RS, 2015.)
50.000 EUR (EU IPA 2013)
Uprava za javne nabavke
Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
UZZPRO (akt. 7)
Republički fond za zdravstveno osiguranje (akt. 7)
DRI
2. Priprema i utvrđivanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, uz konsultacije sa javnošću
4. kvartal
2015.
3 . Unapređenje nivoa obučenosti službenika i donosilaca odluka u postupcima javnih nabavki
4. kvartal 2016.
4. Usvajanje metodologije utvrđivanja procenjene vrednosti i Metodološkog uputstva za implementaciju koncepta „Troškovi životnog ciklusa proizvoda
4. kvartal 2016.
5. Analiza tehničkih rešenja i opcija koje su u primeni ili se razvijaju u državama članicama EU u oblasti
e-nabavki (e-podnošenje ponuda,
e-aukcija, e-dinamični sistem nabavke, e-katalozi i dr.)
4. kvartal 2016.
6. Usvajanje metodologije ocene opravdanosti i svrsishodnosti javne nabavke
4. kvartal 2016.
7. Unapređenje centralizovanih javnih nabavki
4.kvartal
2016.
8. Unapređenje softvera za planiranje nabavki i kvartalno izveštavanje
4. kvartal 2016.
9. Obuka policije i tužilaštva u oblasti javnih nabavki
(4. kvartal 2016. – kont.)
Akcioni plan: Posebni cilj 4
Posebni cilj 4 (odeljak III.G Strategije reforme javne uprave):
Indikator (nivo uticaja)
Povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga
Mera u kojoj postoji i primenjuje se politika pružanja usluga koja je orijentisana ka građanima (PJU 5)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Stepen do kojeg postoji i primenjuje se pravni okvir za dobru upravu (PJU 5)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Mera u kojoj proces izrade politike na najbolji način koristi analitička sredstva (PJU 2)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Mera 4.1:
Unapređenje zakonodavnog procesa u sklopu šireg sistema upravljanja javnim politikama Vlade
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
4.1.1. Unapređen i transparentan proces izrade i sprovođenja regulative na način koji obezbeđuje međuresornu koordinaciju, učešće zainteresovane javnosti i sagledavanje mogućih efekata, praćenje sprovođenja, evaluaciju i izveštavanje o sprovođenju regulative
1. Propisivanje načina obrazovanja, funkcionisanja i odgovornosti radnih grupa za izradu propisa (izmene Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta)
2. kvartal 2015.
Učešće broja nacrta zakona usaglašenih sa usvojenom metodologijom za analizu efekata propisa u ukupnom broju nacrta zakona dostavljenih na mišljenje RSJP za koje je potrebno uraditi analizu efekata, na godišnjem nivou
PV: 53%
CV: 65%
Učešće broja predloga strateških dokumenata usaglašenih sa usvojenom metodologijom za analizu efekata dokumenata javnih politika u ukupnom broju predloga strateških dokumenata dostavljenih na mišljenje RSJP, na godišnjem nivou
PV: 0%
CV: 30%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
40.000 EUR (GIZ projekat Pravna reforma u RS)
RSJP
MDULS (akt. 1)
Republički sekretarijat za zakonodavstvo
GSV
MF
SUK (akt. 5)
OCD
2. Priprema i usvajanje strateškog dokumenta Vlade u vezi sa zakonodavnim procesom
(Strategija regulatorne reforme u RS za period 2015-2017. godina i akcioni plan za sprovođenje Strategije)
3. kvartal 2015.
3. Metodološko unapređenje sistema analize efekata propisa i analize efekata dokumenata javnih politika
1. kvartal 2016.
4. Metodološko uređenje sistema analize efekata propisa i dokumenata javnih politika na budzet
2. kvartal 2016.
5. Priprema programa obuka i sprovođenje obuka državnih službenika na temu analize efekata propisa i dokumenata javnih politika, i zakonodavnog procesa
2. kvartal 2015. – priprema
(4. kvartal 2017. – realizacija)
Mera 4.2.
Unapređenje upravnih procedura i obezbeđivanje postupanja organa državne uprave i organa i organizacija javne uprave u odlučivanju o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i drugih subjekata u skladu sa principima dobre uprave
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
4.2.1. Unapređen i usklađen zakonodavni okvir u upravnom postupanju organa državne odnosno javne uprave na svim nivoima vlasti
1. Priprema i utvrđivanje Predloga zakona o opštem upravnom postupku
3. kvartal 2015.
Mera u kojoj pravni okvir za dobru upravu postoji i primenjuje se (PJU 5)
PV: Biće utvrđena 2015.
CV: Biće utvrđena 2015.
2.650.000 RSD
Podrška SIGMA eksperata
100.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena)
MDULS – sektor nadležan za normativne poslove
GSV
RSJP
Resorna ministarstva (akt. 3)
OCD
2. Priprema i donošenje podzakonskih akata za sprovođenje Zakona
3. kvartal 2016.
3. Priprema predloga izmena i dopuna zakona kojima su uređeni posebni upravni postupci radi usklađivanja sa ZUP
4. kvartal 2017.
4.2.2.Povećana primena savremenih informacionih tehnologija u vođenju upravnog postupka
1. Obezbeđivanje uslova za elektronsku komunikaciju sa ODU u sprovođenju upravnog postupka
4. kvartal 2016.
Procenat organa državne uprave u kojima su obezbeđeni uslovi za elektronsku komunikaciju sa strankama u upravnom postupku
PV: biće utvrđena 2015.
CV: biće utvrđena 2015.
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
500.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena)
MDULS – DEU
ODU
2. Tehničko opremanje organa državne uprave i obuka zaposlenih za rad sa novim informacionim tehnologijama
2. kvartal 2017.
4.2.3. Obezbeđeni organizacioni i kadrovski preduslovi za
sprovođenje Zakona o opštem upravnom postupku
1. Uvođenje ispitnog predmeta Upravni postupak kao obavezni deo državnog stručnog ispita i priprema dodatka priručnika za polaganje
1. kvartal 2016.
Procenat realizacije programa obuke upravnih inspektora za nadzor nad primenom ZUP
PV: 0%
CV: 50%
Procenat realizacije programa stručnog osposobljavanja za primenu ZUP
PV: 0%
CV: 30%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
300.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena)
MDULS – sektor nadležan za poslove državne uprave
SUK
OCD
2. Jačanje organizacione jedinice za praćenje i nadzor nad sprovođenjem ZUP sa odgovarajućim ljudskim i tehničkim kapacitetima
4. kvartal 2016.
3. Priprema i sprovođenje programa stručnog osposobljavanja zaposlenih u organizacionoj jedinici za nadzor
2. kvartal 2016. – priprema
4. kvartal 2016. – sprovođenje
4. Priprema i sprovođenje programa stručnog osposobljavanja državnih službenika i drugih zaposlenih u javnoj upravi za primenu ZUP
2. kvartal 2016. – priprema
4. kvartal 2017. – sprovođenje)
4.2.4. Javna uprava primenjuje principe dobre uprave u svom radu, a naročito obezbeđuje odziv na potrebe građana u planiranju i sprovođenju javnih politika
1. Unapređenje unutrašnje organizacije i procedura u okviru MDULS u cilju uspostavljanja i sprovođenja funkcije upravljanja promenama u JU
3. kvartal 2015.
Broj ODU koji su uspostavili procedure za rešavanje pritužbi građana u skladu sa preporukama Zaštitnika građana
PV: Biće utvrđena u 2015.
CV: Biće utvrđena u 2015.
Broj državnih službenika koji je uspešno prošao programe stručnog usavršavanja koji tretiraju pitanja principa dobre uprave
PV: Biće utvrđena u 2015.
CV: Biće utvrđena u 2015.
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
600.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena)
116.400 EUR (akt. 2 – Norveška bilateralna donacija, projekat „Rezultat za promene: Jačanje MDULS za promenu u javnoj upravi Srbije“
MDULS – sektor nadležan za poslove reforme javne uprave
GSV (akt. 3)
SUK
Resorna ministarstva i drugi ODU
2. ODU unapredili i uspostavili interne procedure sa aspekta efikasnijeg postupanja i odlučivanja o pravima, obavezama i pravnim interesima građana, uključujući i rešavanje pritužbi građana i evidencije o pritužbama građana, u skladu sa preporukama Zaštitnika građana
4. kvartal 2015.
3. ODU i GSV uspostavljaju organizacionu strukturu za odnose sa Zaštitnikom građana i Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti (praćenje postupanja po preporukama, pripremu izveštaja, i sl.)
4. kvartal 2015.
4. Promovisanje Kodeksa dobre uprave u organima i organizacijama javne uprave
1. kvartal 2016.
5. Jačanje dvosmernih kanala komunikacije između građana i javne uprave:
priprema plana redovnih ispitivanja stavova građana o javnim uslugama
utvrđivanje obaveze uzimanja u obzir rezultata istraživanja prilikom donošenja strateških i operativnih planova ODU
1. kvartal 2016.
6. Uvođenje principa dobre uprave i pitanja iz nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u program državnog stručnog ispita i izmena Priručnika za polaganje državnog stručnog ispita
1. kvartal 2016.
7. Izrada analize modaliteta za proširenje praksi uspostavljenih u ODU u vezi sa postupanjem po preporukama Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na širi sistem javne uprave i praćenja njihove primene
4. kvartal 2016.
8. Priprema, sprovođenje i unapređenje programa stručnog usavršavanja zaposlenih u državnoj upravi o principima dobre uprave, naročito horizontalnim ugrađivanjem u sadržinu obuka koje su deo opšteg programa stručnog usavršavanja
2. kvartal 2016. – priprema
(4. kvartal 2017. – sprovođenje)
Mera 4.3:
Reforma inspekcijskog nadzora i obezbeđivanje bolje zaštite javnog interesa, uz smanjenje administrativnih troškova inspekcijskog nadzora i povećanje pravne sigurnosti subjekata inspekcijskog nadzora
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
4.3.1 Uspostavljen novi jedinstveni pravni okvir za inspekcijski nadzor i javnost upoznata sa njim
1. Priprema i utvrđivanje Predloga zakona o inspekcijskom nadzoru
1. kvartal 2015.
Broj informisanih i obučenih učesnika
PV: 0
CV: 1500
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
199.390 EUR (USAID Projekat za bolje uslove poslovanja)
MDULS – sektor nadležan za poslove inspekcije
Ministarstva koja u svom sastavu imaju inspekcije (akt. 4 i 5)
Poslovne asocijacije i regionalne privredne komore
2. Priprema i donošenje podzakonskih akata za primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru
2. kvartal 2015.
3. Priprema vodiča za primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru
3. kvartal 2015.
4. Informisanje, savetovanje i obučavanje privrede, građana, stručne i opšte javnosti o Zakonu i njegovoj primeni i reformi inspekcijskog nadzora
4. kvartal 2015.
5. Usaglašavanje posebnih zakona sa odredbama zakona o inspekcijskom nadzoru
3. kvartal 2016.
4.3.2 Obezbeđena koordinacija rada svih inspekcija
1. Osnivanje Koordinacione komisije u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru
2. kvartal 2015.
Broj inspekcijskih službi koje su zastupljene u Koordinacionoj komisiji
PV: 0
CV: 37
Broj inspekcijskih službi koje koriste sistem objedinjenog inspekcijskog nadzora
PV: 0
CV: 13
113.500.000 RSD (Budzet RS, 2015-2016)
USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (budzetirano u okviru 4.3.1)
Dodatno za rezultate 4.3.2 i 4.3.3 približno 4.500.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena)
MDULS – sektor nadležan za poslove inspekcije
Resorna ministarstva
RSJP
DEU- MDULS (akt. 4)
Zaštitnik građana
2. Analiza poslovnih procesa inspekcija
4. kvartal 2015.
3. Pružanje podrške radu i funkcionisanju Koordinacione komisije
4. kvartal
2017. (kont.)
4. Uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema (e-inspektor) za pilot inspekcije
4. kvartal
2017. (kont.)
5. Praćenje sprovođenja obaveza koje proizlaze iz Zakona za republičke inspekcije i druge državne organe, eks-post analiza i preduzimanje mera za unapređenje primene, i sprovođenje obuka za zaposlene u resornim ministarstvima koji obavljaju ove poslove
4. kvartal
2017. (kont.)
4.3.3 Povećani kapaciteti inspekcijskih službi za sprovođenje novog sistema inspekcijskog nadzora
1.Obrazovanje komisija za sprovođenje ispita za inspektore
1.kvartal 2016.
Broj inspektora koji su polagali stručni ispit
PV: 0
CV: 660 (2015.); 1700 (2016.)
17.500.000 RSD (Budzet RS, 2016)
MDULS –sektor nadležan za poslove inspekcije
MDULS
MDULS – DEU (akt. 7)
SUK
Za realizaciju aktivnosti nadležna resorna ministarstva i nadležni organi
2. Sprovođenje ispita za inspektore
4. kvartal 2016. (od 2. kvartala 2016.)
3.Analiza potreba i sredstava (dijagnostika stanja) u cilju obezbeđenja tehničke i komunikacione infrastrukture i opreme i uslova za rad pojedinih inspekcija
4.kvartal 2016.
4.Obezbeđenje tehničke i komunikacione infrastrukture i uslova za rad pojedinih inspekcija (kontinuirano)
4. kvartal 2017. (kont.)
5. Pripremanje priručnika, metodoloških i instruktivnih materijala i dokumenata za pojedinačne oblasti inspekcijskog nadzora
4. kvartal 2017. (kont.)
6. Pripremanje i sprovođenje redovnih obuka i drugih oblika stručnog usavršavanja za inspektore i mlađi inspekcijski kadar-mentorski rad i redovna provera znanja
4. kvartal 2017. (kont.)
7. Izrada i sprovođenje e-learning aplikacije, vodiča i obuka za primenu (trening trenera)
4. kvartal 2017.
8. Uvođenje i primena međunarodnih standarda za inspekciju i restrukturiranje pojedinačnih inspekcija
4. kvartal 2017.
Mera 4.4
Uvođenje i promocija mehanizama kojima se obezbeđuje kvalitet javnih usluga
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
4.4.1 Stvoreni uslovi za uspostavljanje sistema za upravljanje kvalitetom javnih usluga u javnoj upravi
1. Istraživanje zadovoljstva, zahteva i očekivanja u pogledu kvaliteta javnih usluga (ključnih zainteresovanih strana: građana, civilnog društva, privrede, zaposlenih u javnoj upravi)
2. kvartal 2016.
Mera u kojoj preporuke za izgradnju sistema upravljanja kvalitetom javnih usluga odražavaju Principe javne uprave
PV: –
CV: Biće utvrđena na osnovu metodologije za merenje indikatora
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Približno 600.000 EUR (sredstva nisu obezbeđena)
MDULS – sektor za evropske integracije i projekte
RSJP
ODU
2. Analiza nedostataka u oblasti upravljanja kvalitetom javnih usluga i priprema preporuka za izgradnju sistema, u skladu sa Principima javne uprave
4. kvartal 2016.
3. Postepeno uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom javnih usluga
4. kvartal 2017.
Akcioni plan: Posebni cilj 5
Posebni cilj 5 (odeljak III.D Strategije reforme javne uprave):
Indikator (nivo uticaja)
Povećanje participacije građana, transparentnosti, unapređenje etičkih standarda i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave
Stepen do kojeg je uspostavljen i u praksi primenjen sistem integriteta i borbe protiv korupcije u državnoj službi (PJU 3)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Transparentnost vladinog kreiranja politika (PJU 2)
PV: 3,6 (Izveštaj 2014-2015)
CV: 3,8 (Izveštaj 2017-2018)
Stepen do kojeg postoje mehanizmi koji omogućavaju efikasan sistem provera i ravnoteža, i kontrola nad javnim organizacijama (PJU 4)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Mera 5.1:
Unapređenje uslova za učešće zainteresovane javnosti u radu javne uprave uz povećanje dostupnosti informacija o radu javne uprave i javnim finansijama
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
5.1.1 Sve informacije o radu javne uprave (broj zaposlenih, finansije, aktivnosti)
su dostupne na Internetu i predstavljene u ujednačenoj formi
1. Analiza stanja veb prezentacija ODU i JLS, prema Smernicama za izradu veb prezentacija
3. kvartal 2015.
Procentualno povećanje broja ODU i JLS koje su uskladile svoje internet prezentacije sa Smernicama za izradu veb prezentacija
PV: Biće utvrđena 2015.
CV: 50%
Smanjenje broja podnetih žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja
PV: Biće utvrđena 2015.
CV: Biće utvrđena 2015.
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Nisu potrebna dodatna sredstva iz donacija
MDULS – sektor nadležan za poslove državne uprave
Poverenik za informacije od javnog značaja
MF (akt. 3)
GSV
OCD
JLS
2. Priprema i utvrđivanje predloga izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojima bi se podigao nivo proaktivnog objavljivanja i ažuriranja informacija dostupnih javnosti
4. kvartal 2015.
3. Javno objavljivanje građanskog budzeta Republike Srbije i lokalnih samouprava i izveštaja o izvršenju budzeta koje ministar, odnosno organ uprave jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, dostavlja najmanje dva puta godišnje Vladi, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, radi razmatranja i donošenja i dostavljanja istih Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne samouprave (AP OGP)
2. kvartal 2016.
5.1.2. OCD i građani uključeni u procese kreiranja, sprovođenja i praćenja javnih politika na nacionalnom i lokalnom nivou
1. Potpisivanje Dodatnog protokola uz Povelju kojim se garantuje učešće građana u poslovima lokalne samouprave (AP OGP)
2. kvartal 2015.
Mera u kojoj se u razvoju politika i zakona koriste konsultacije sa javnošću (PJU 2)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
48.900 EUR (Budzet RS, 2015. za akt. 3 – u skladu sa NAP p.23)
5.000.000 dinara (akt. 5), Budzet RS, 2015)
400.000 RSD (priprema AP OGP za 2016, Budzet RS, 2015)
130.000 EUR (akt. 2, EU IPA 2011-2013 CFS, USAID)
MDULS – sektor nadležan za poslove međunarodne saradnje
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
Republički sekretarijat za zakonodavstvo
SKGO
OCD
2. Priprema, konsultacije i usvajanje Strategije za kreiranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji za period 2015. do 2019. i Akcionog plana za njeno sprovođenje (AP OGP)
3. kvartal 2015.
3. Priprema, konsultacije i utvrđivanje Predloga izmena i dopuna zakona o državnoj upravi u delu koji se odnosi na javnost rada i saradnju s OCD i drugih relevantnih propisa tako da se standardi saradnje ODU sa civilnim društvom usaglase sa standardima Saveta Evrope i Konvencijom UN protiv korupcije (u skladu sa prethodno urađenom analizom nedostataka)
4. kvartal 2015.
4. Priprema i usvajanje podzakonskog akta kojim se detaljnije uređuju načini saradnje državne uprave i udruženja i drugih OCD
4. kvartal 2015.
5. Sprovođenje kampanje za informisanje javnosti o mehanizmima učešća u postupku donošenja propisa na svim nivoima (obaveza po APNSBPK)
(4. kvartal 2015.)
6. Dovršavanje pravnog i institucionalnog okvira za saradnju između ODU i OCD u skladu sa Strategijom i AP iz akt. 2
4. kvartal 2017.
Mera 5.2:
Jačanje integriteta i etičkih standarda zaposlenih u javnoj upravi i smanjenje korupcije kroz jačanje mehanizama prevencije
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
5.2.1 Unapređeni mehanizmi za obezbeđenje etičkih standarda i integriteta zaposlenih u javnoj upravi
1. Sprovođenje studije izvodljivosti o uređivanju pravnog okvira za sprečavanje sukoba interesa u javnoj upravi
(4. kvartal 2015.)
Broj javnih službenika koji su osuđivani za krivična dela u vezi sa korupcijom (PJU 3)
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015.
Broj disciplinskih postupaka koju su pokrenuti u vezi sa kršenjem etičkih i standarda integriteta u ODU
PV: biće utvrđena u 2015.
CV: biće utvrđena u 2015. za 2015 i 2016.
Procenat organa i organizacija u JU koji su doneli planove integriteta u skladu sa dinamikom i smernicama koje propisuje ABPK
PV: 57,2%
CV: 70%
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
EU IPA 2013 Prevencija i borba protiv korupcije
(akt. 1; ne postoji procena iznosa za pojedinačne akt.)
100.000 EUR (akt. 2-3, sredstva nisu obezbeđena)
5.290.000 RSD (norveška donacija „Podrška jačanju mehanizama prevencije korupcije i institucionalnom razvoju ABPK,“ akt. 6)
MDULS – sektor nadležan za radno-pravne odnose i plate
Ministarstvo pravde (akt. 1 i 5)
VSS (akt. 3, 4)
ODU
ABPK (akt. 6 i 7)
SKGO
SUK
OCD
2. Izrada analize kvaliteta i primene postojećih kodeksa ponašanja državnih službenika i kodeksa ponašanja zaposlenih u JLS, poređenje sa primerima dobrih evropskih praksi, sa preporukama za unapređenje
2. kvartal 2016.
3. Usaglašavanje Kodeksa ponašanja državnih službenika i Kodeksa ponašanja zaposlenih u JLS sa preporukama analize
4. kvartal 2016.
4. Propisivanje obaveze redovnog izveštavanja Vlade o pridržavanju i sprovođenju Kodeksa ponašanja državnih službenika
4. kvartal 2016
5. Zakonsko uređenje sprečavanja sukoba interesa zaposlenih u javnoj upravi na osnovu rezultata studije izvodljivosti
(4. kvartal 2016.)
6. Priprema i donošenje planova integriteta u organima i organizacijama JU u skladu sa smernicama i dinamikom koju propisuje ABPK
U skladu sa dinamikom koju propisuje ABPK
7. Praćenje realizacije planova integriteta na osnovu izveštaja
4. kvartal 2017.
5.2.2. Unapređena efektivnost sistema za zaštitu uzbunjivača (lica koja prijavljuju sumnju na korupciju) u javnoj upravi
1. Obezbeđivanje tehničkih uslova za efikasnu primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača
(4. kvartal 2015.)
Broj izveštaja ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa o slučajevima postupanja sudova u vezi sa uzbunjivanjem
PV: 0
CV: 1
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
EU IPA 2013 Prevencija i borba protiv korupcije
(ne postoji procena iznosa za pojedinačne akt.)
Ministarstvo pravde – Grupa za koordinaciju sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije
SUK
2. Utvrđivanje i sprovođenje programa obuke za primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača za zaposlene u JU
2.kvartal 2016.
3. Sprovođenje kampanje radi podizanja nivoa svesti o značaju uzbunjivanja i korišćenja kanala za prijavljivanje nezakonitog delovanja
2.kvartal 2016.
4. Praćenje sprovođenja Zakona o zaštiti uzbunjivača kroz izradu godišnjeg izveštaja ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa sačinjenog na osnovu periodičnih izveštaja nadležnih institucija o slučajevima postupanja u vezi sa uzbunjivanjem
4. kvartal 2017.
Mera 5.3:
Jačanje mehanizama spoljne i unutrašnje kontrole u javnoj upravi
Rezultat
Aktivnost
Rok za realizaciju
Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću
Procenjena dodatna finansijska sredstva
Institucija odgovorna za realizaciju
Partneri u realizaciji
Budzetska
Donacije
5.3.1 Unapređen zakonski okvir i uslovi rada državnih organa koji vrše spoljnu kontrolu uprave
1. Priprema, konsultacije i utvrđivanje Predloga izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana u skladu sa Zaključkom Narodne skupštine iz 2014.
3. kvartal 2015.
Broj redovnih šestomesečnih izveštaja dostavljenih Narodnoj skupštini
CV: Biće utvrđena 2015.
Nisu potrebna dodatna budzetska sredstva
Nisu potrebna dodatna sredstva iz donacija
MDULS – sektor nadležan za normativne poslove
GSV
MF
Ministarstvo pravde (akt. 3)
Republička direkcija za imovinu
Poverenik za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Zaštitnik građana
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
DRI
2. Obezbeđivanje prostorija kojima se rešava smeštaj Zaštitnika građana (donošenjem odgovarajućeg akta Vlade)
3. kvartal 2015.
3. Obezbeđivanje prostorija kojima se rešava smeštaj Poverenika za ravnopravnost (donošenjem odgovarajućeg akta Vlade)
3. kvartal 2015.
4. Obezbeđivanje prostorija kojima se rešava smeštaj DRI (donošenjem odgovarajućeg akta Vlade)
3. kvartal 2015.
5. Uspostavljanje mehanizma redovnog šestomesečnog izveštavanja Narodnoj skupštini od strane subjekata revizije o postupanju po preporukama DRI
3. kvartal 2015.
6. Priprema, konsultacije i utvrđivanje Predloga izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u skladu sa Zaključkom Narodne skupštine 2014. kroz rad zajedničke radne grupe
4. kvartal 2015.
7. Priprema, konsultacije i utvrđivanje Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u cilju jačanja kontrolnog mehanizma Agencije u procesu implementacije odredaba o sukobu interesa
(4. kvartal 2015.)
8. Utvrđivanje proceduralnih modaliteta za sprovođenje preporuka Poverenika za zaštitu ravnopravnosti datih organima državne uprave
3. kvartal 2016.
5.3.2 Unapređeni kapaciteti i postupanje Upravne inspekcije na način koji obezbeđuje delotvornu kontrolu zakonitosti rada ODU i drugih subjekata upravno-inspekcijskog nadzora
1. Sprovođenje funkcionalne analize Upravnog inspektorata radi utvrđivanja neophodne strukture i broja izvršilaca za obavljanje zakonom propisanih poslova
4. kvartal 2015.
Procenat povećanja broja nadziranih subjekata
PV: 0%
CV: 20%
12.240.000 RSD (bruto plate za 1 godinu za 10 samostalnih savetnika, Budzet RS, 2016 – sredstva nisu obezbeđena)
20.000 EUR (FA – sredstva nisu obezbeđena)
min.100.000 EUR
(Tehničko opremanje – sredstva nisu obezbeđena)
MDULS – Upravni inspektorat
MDULS
2. Izrada plana realizacije preporuka funkcionalne analize u skladu sa načelima optimizacije javne uprave i potrebama fiskalne konsolidacije
1. kvartal 2016.
3. Jačanje materijalnih i ljudskih kapaciteta Upravnog inspektorata u skladu sa planom realizacije i načelima optimizacije javne uprave i potrebama fiskalne konsolidacije
2. kvartal 2016.
Prilog 0: Metodološki pristup izradi Akcionog plana
Strateška osnova i kontekst
Strategija reforme javne uprave (RJU) u Republici Srbiji usvojena je 24. januara 2014. godine. Parlamentarni izbori održani 16. marta 2014. doveli su do potrebe da dovršavanje Akcionog plana kao dokumenta koji treba da izloži načine postizanja ciljeva zadatih Strategijom sačeka formiranje nove Vlade, definisanje njenih prioriteta, a time i prioritizaciju pitanja koja su obuhvaćena Strategijom. Reforma javne uprave je zauzela veoma važno mesto u programu nove Vlade, ali je i stavljena u specifičan kontekst veoma ograničenih resursa i potrebe da se čitav javni sektor smanji i racionalizuje. U tom smislu, potrebe fiskalne konsolidacije uticale su na produžetak procesa pripreme Akcionog plana, budući da je bilo neophodno dobro sagledati mogućnosti realizacije reforme u okolnostima koje nalažu smanjenje troškova i broja zaposlenih u javnoj upravi.
Treba napomenuti da su u novembru 2014. godine otpočeli i pregovori o ekonomskom programu koji bi podržao trogodišnji stend-baj aranžman o predostrožnosti sa MMF-om. Novi ekonomski program Vlade nastoji da pruži temelj za održivi razvoj i povećanje zaposlenosti u srednjem roku, sprovođenjem ambiciozne fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, sa fokusom na zaustavljanje rasta javnog duga i njegovo smanjivanje do 2017. Fiskalna konsolidacija pri novom ekonomskom programu će se usredsrediti prvenstveno na postojeće rashode smanjivanjem velike mase zarada u javnom sektoru i penzija, kao i smanjenjem budzetske podrške javnim preduzećima. Ove okolnosti su znatno uticale i na sadržinu samog Akcionog plana i nametnule su odlaganje određenih aktivnosti za period posle 2017. godine.
Istovremeno, u drugoj polovini 2014. godine najavljeno je daleko istaknutije mesto RJU u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Prvi sastanak Posebne grupe za RJU održan 23-24. oktobra 2014. godine jasno je ukazao na značaj ove reformske oblasti na putu Srbije ka EU, što je potom potvrđeno i u Strategiji proširenja EU za period 2014-2015, koja RJU postavlja kao jedan od tri stuba reformi na putu ka EU, zajedno sa vladavinom prava i ekonomskim upravljanjem. Konačna potvrda novog pristupa EU u oblasti RJU dolazi u formi „Principa javne uprave“ koje je pripremila i objavila EK u saradnji sa SIGMA programom pri OECD – u ovom dokumentu po prvi put detaljno su kodifikovana zajednička načela Evropskog administrativnog prostora i stvoren je okvir za praćenje napretka ka njihovom ispunjenju.
Zbog svega navedenog, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), kao vođa i koordinator RJU u sektorskom pristupu, sa velikom posvećenošću je pristupilo razvoju Akcionog plana za RJU, tj. revidiranju prethodno pripremljenih nacrta ovog dokumenta. Osmišljen je i novi metodološki pristup u izradi dokumenta, koji je moderan, zasnovan na rezultatima i usklađen sa potrebama planiranja države koja nastoji da postane članica EU. Istovremeno, kreirana je i participativna organizaciona struktura timova za izradu novog nacrta AP.
Proces izrade AP i tim
Rad na revidiranju AP organizovan je na tri međusobno povezana nivoa. Na najvišem nivou radom je koordinirao Koordinacioni tim (KT), kojim je predsedavao državni sekretar u MDULS Željko Ožegović, sa državnom sekretarkom u MDULS Vidosavom Džagić kao zamenicom predsedavajućeg. Članovi KT su bili direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP) Jasna Atanasijević, državni sekretar u Ministarstvu finansija Milovan Filimonović, državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, zamenica Generalnog sekretara Vlade Tamara Stojčević, pomoćnica direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Ranka Vujović i savetnica potpredsednice Vlade i ministarke državne uprave i lokalne samouprave Milena Lazarević. Zadatak KT je bio da se obezbede smernice na najvišem nivou (pravac politike) u procesu izrade AP, prati napredak, rešavaju problemi i dileme tokom rada na dokumentu, kao i da se razmotre i odobre rezultati pojedinih faza rada.
Drugi nivo predstavljao je Stručni tim (ST), koji je predvodila Milena Lazarević, savetnica potpredsednice Vlade i ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Timom je kopredsedavala Ivana Savićević, pomoćnica ministarke za državnu upravu. Članovi tima su bili savetnici potpredsednice Vlade i ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, šef odseka za sprovođenje reforme javne uprave u MDULS, pomoćnik ministra za lokalnu samoupravu u MDULS, predstavnici Republičkog sekretarijata za javne politike, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Direkcije za elektronsku upravu, Službe za upravljanje kadrovima, Generalnog sekretarijata Vlade (GSV). Iako nisu bili formalno imenovani rešenjem o osnivanju tima, i predstavnici Kancelarije za evropske integracije i Kancelarije za saradnju s civilnim društvom bili su uključeni u rad Stručnog tima u naprednoj fazi razrade dokumenta. Takođe, četiri predstavnika civilnog društva (članovi SEKO konzorcijuma za reformu javne uprave i predstavnik organizacije Transparentnost Srbija) od samog početka su bili uključeni u Stručni tim, a u konsultacije za relevantne delove dokumenta uključeni su i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). ST je bio suštinski zadužen za izradu nacrta AP, sa zadatkom da primeni metodologiju zasnovanu na rezultatima (RBM metodologija), obezbedi koherentnost metodologije i sadržaja tokom rada na AP.
Kako bi se omogućio simultan rad na pojedinačnim delovima AP za RJU (odnosno na pojedinačnim posebnim ciljevima), ST se delio u manje Operativne timove (OT) od po 3-6 osoba, a svaki OT predvodio je jedan član ST. Zbog kompleksnosti i zahtevnosti rada, u OT su uključeni dodatni državni službenici iz MDULS, RSJP, MF, Uprave za javne nabavke (UJN), GSV, Ministarstva pravde, u zavisnosti od njihovog znanja i iskustva u različitim oblastima obuhvaćenim Strategijom RJU. Svaki OT je radio na detaljnoj razradi dela AP koji se odnosi na određen posebni cilj (koji definiše Strategija za RJU), predvođen članom ili članovima ST koji su eksperti u oblasti na koju se taj posebni cilj odnosi.
Prvi ključni pomak u razvoju AP napravljen je na dvodnevnoj praktičnoj radionici za sve članove OT koja je održana 29-30. oktobra uz podršku eksperata SIGMA-e. Na radionici su utvrđene i date metodološke smernice za pravilnu primenu RBM pristupa, sa posebnim osvrtom na koherentnu i uravnoteženu definiciju rezultata i indikatora, kao i osnovne smernice za procenu potrebnih dodatnih finansijskih sredstava za sprovođenje reforme. Najveći deo radionice bio je posvećen praktičnom radu na pet pojedinačnih delova AP u okviru operativnih timova, pri čemu su eksperti SIGMA-e i koordinatorka Stručnog tima pružali metodološku i stručnu podršku timovima. Nakon radionice, održano je preko 30 pojedinačnih, manjih grupnih i individualnih sastanaka radi revidiranja pojedinačnih delova AP i razrade nedostajućih elemenata, a u fazi dovršavanja teksta, kao i više širih konsultativnih sastanaka, kako unutar tima MDULS tako i sa drugim organima državne uprave. Komentarisanje, revidiranje i usklađivanje različitih delova dokumenta elektronskim putem dešavalo se gotovo kontinuirano tokom celog perioda njegove izrade (od 1. oktobra 2014. do 25. februara 2015. godine).
Konačno, u razvoj dokumenta direktno je u nekoliko ključnih faza bila uključena i potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave, koja je detaljno čitala dokument, davala sugestije i smernice za revidiranje pojedinih delova i naročito utvrđivanje realističnih rokova za realizaciju.
Ekspertsku podršku u revidiranju Nacrta AP pružila su tri eksperta SIGMA programa. Dva eksperta (Martins Krievins i Brian Finn) pripremila su i održala pomenutu dvodnevnu praktičnu radionicu za sve članove operativnih timova. Treći ekspert SIGMA-e (Klas Klaas) pomogao je pri definisanju procenjenih dodatnih finansijskih sredstva za sprovođenje AP. Tokom čitavog procesa pripreme AP održavana je redovna imejl komunikacija sa ekspertima SIGMA-e u vezi sa pojedinačnim pitanjima metodološke i sadržinske prirode.
Slika 1: Šematski prikaz strukture za revidiranje Nacrta AP za sprovođenje Strategije RJU
-3175057150
Metodološki pristup
Opšti metodološki pristup
Odmah po dobijanju komentara na raniju verziju Nacrta AP (2. oktobra 2014.), pokrenuto je osmišljavanje novog metodološkog pristupa za revidiranje dokumenta. Razvijena je nova matrica AP koja je orijentisana na rezultate (en. result-oriented), a ne na aktivnosti, i pruža osnov za uspostavljanje monitoringa/praćenja na osnovu rezultata. Tako je većina elemenata matrice definisana na nivou rezultata, a naročito indikatori i potrebna dodatna finansijska sredstva. Imajući u vidu potrebe razvoja sistema i kapaciteta za praćenje i evaluaciju na osnovu rezultata, zadržani su i elementi procesnog/ implementacionog pristupa, koji se temelji na praćenju aktivnosti. To znači da su za svaki rezultat izlistane glavne aktivnosti za koje se očekuje da će biti neophodne kako bi se rezultat ostvario, a dati su i rokovi za realizaciju tih aktivnosti, kako bi bilo moguće pratiti i napredak ka ostvarenju rezultata. Za indikatore u AP tokom 2015. godine će se izraditi „pasoši“, na osnovu kojih će se, pored drugih osnovnih informacija u vezi sa praćenjem i merenjem, na šestomesečnom nivou planirati i „ključna dostignuća“ (milestones), kako bi se obezbedila veza procesnog praćenja sa rezultatima i praćenjem rezultata. Novi metodološki pristup takođe uvodi osnov za praćenje ostvarenosti viših ciljeva reforme, budući da utvrđuje indikatore na nivou ciljeva (objektivno merljive indikatore).
Treba, svakako, napomenuti, da pristup zasnovan na rezultatima nije bilo moguće u potpunosti dosledno primeniti kroz ceo dokument i sve oblasti reforme. Čitanjem AP može se uočiti da je nivo specifičnosti ili uopštenosti rezultata uglavnom ujednačen, ali da ima određenih varijacija između određenih delova dokumenta. Ove delimične neujednačenosti negde su posledica usaglašavanja većeg broja aktera i predstavnika različitih institucija koji su bili uključeni u njihovu izradu, a negde su posledica različitog nivoa razvijenosti planiranja u nekim oblastima RJU. U oblastima gde je tek potrebno pokrenuti analize i konkretnije planiranje rezultati su uopšteniji i manje razrađeni, dok je u oblastima na kojima se već intenzivno radi u velikoj meri poznato koji krajnji rezultat se želi postići i koji su koraci neophodni za dolaženje do tog rezultata, te su oni daleko konkretniji. Takođe, nije svuda bilo moguće identifikovati indikatore na nivou ishoda (en. outcome), te su na nekim mestima korišćeni i indikatori na nivou direktnog rezultata (en. output).
Budući da je 2014. godina prošla u procesu pripreme i revidiranja dokumenta, te da aktivnosti u toj godini nije bilo moguće adekvatno isplanirati, pripremljen je poseban prilog (Prilog 1), koji u tabelarnoj formi, prema strukturi mera i ciljeva iz Strategije popisuje realizovane relevantne aktivnosti tokom 2014. godine. Takođe, imajući u vidu da u periodu pripreme AP nije bilo moguće detaljno i u svim oblastima reforme isplanirati rezultate i aktivnosti za 2017. godinu, doneta je odluka da se tokom 2016. godine izvrši revizija AP kako bi se konkretizovali i dopunili planovi za 2017. godinu. Cilj ovakvog pristupa bio je da se planiranje u oblasti RJU u što većoj meri uskladi sa EU IPA programskim ciklusom i omogući što šire sagledavanje planova reformi, kako bi se što kvalitetnije isplanirala potencijalna sektorska budzetska podrška iz EU IPA 2015, za koju se očekuje da podrži reformu javne uprave. U drugoj polovini 2017. godine očekuje se da počne evaluacija ovog AP i priprema AP za period 2018-2020, uz koju se očekuje i revizija Strategije.
Konačno, u pripremi AP velika pažnja posvećena je obezbeđivanju njegove „čitljivosti“ i razumljivosti za eksternog čitaoca, zbog čega je razvijen sistem referenci (prevashodno putem fusnota) koje pojašnjavaju veze između delova dokumenta, daju napomene u vezi sa ograničenjima koja su uticala na definisanje pojedinih elemenata i daju druga potrebna pojašnjenja. Cilj fusnota je takođe i da pojasni veze (i eventualna odstupanja) Akcionog plana od Strategije RJU, budući da je u određenim delovima AP bilo potrebno premostiti veliki jaz između visokog nivoa opštosti u Strategiji i potrebnog nivoa specifičnosti u AP kao dokumentu koji treba da predstavlja svojevrsnu mapu puta reforme.
Elementi metodološkog pristupa: ciljevi, mere i rezultati
Prema novoj strukturi, AP počinje od opšteg cilja, kao što je predviđeno Strategijom reforme javne uprave, za koji je utvrđen indikator koji će je definisan za merenje na nivou uticaja (impact). U definisanju ovog indikatora i njegovih polaznih i ciljnih vrednosti (PV i CV) vodilo se računa o usklađenosti sa indikatorima i vrednostima dogovorenim za praćenje EU IPA 2 za sektor RJU.
Nakon opšteg cilja, AP sadrži posebne ciljeve onako kako su oni dati i Strategijom RJU i definiše indikatore za njihovo merenje (uglavnom na višem nivou rezultata, tj. ishoda – outcome). Iako ovi rezultati po načinu na koji ih Strategija definiše nisu zaista specifični rezultati, učinjen je napor da im se takva karakteristika da preko indikatora.
Mere u okviru posebnih rezultata prevashodno se baziraju na naslovima iz Strategije RJU u okviru posebnih ciljeva, što znači da one predstavljaju pre „podnaslove“ dokumenta u kojima se grupišu koherentni, međusobno povezani rezultati. Dakle, mere nisu praćene indikatorima, budući da ne bi bilo racionalno razvijati indikatore na četiri različita nivoa. U jednom slučaju definisana je nova mera, koja nije eksplicitno predložena Strategijom RJU, budući da su prioriteti MDULS, a i sadržina „Principa javne uprave“ koje je u toku izrade dokumenta objavila SIGMA, doveli do potrebe da se oblast unapređenja kvaliteta javnih usluga (posebni cilj 4) šire i sadržajnije sagleda u samom AP, što je jasno obeleženo i objašnjeno u fusnoti ispod odgovarajućeg rezultata (4.4.1).
Kao što je pomenuto, osnovna jedinica za merenje implementacije AP jeste rezultat. Rezultati su utvrđeni na nivou ishoda (en. outcome), koji ukazuje na promenu u realnom stanju koja se želi postići akcijom (a ne na konkretan, direktan rezultat neke aktivnosti – en. output). Kao što je navedeno u opštim metodološkim napomenama, nivo rezultata nije svuda idealno ujednačen, ali je obzirom na veliki broj uključenih aktera postignut impresivan nivo razumevanja i njihovog međusobnog usklađivanja.
Elementi metodološkog pristupa: aktivnosti
Dakle, iako je rezultat osnovna jedinica u orijentaciji AP, on navodi ključne aktivnosti neophodne za ostvarenje tih rezultata. Treba napomenuti da liste aktivnosti u okviru rezultata ne treba uzimati kao iscrpne budući da je često nemoguće unapred sagledati svaku potrebnu aktivnost i da politička i administrativna realnost ponekad nameće promene i prilagođavanja u pristupu i načinu postizanja rezultata i ciljeva. U odnosu na rane nacrte AP, aktivnosti su daleko manje fragmentisane. To znači da delovi aktivnosti koji predstavljaju njihov obavezni i uobičajeni sastavni deo nisu iskazane kao posebne aktivnosti već su sadržane u iskazu jedne aktivnosti (npr. priprema, konsultacije i utvrđivanje predloga zakona/propisa). Tako, sve aktivnosti koje se odnose na pripremu propisa podrazumevaju formiranje odgovarajućih radnih grupa, te ovi koraci nisu posebno iskazani, dok konsultacije podrazumevaju kako konsultativni proces unutar Vlade (međuresorne konsultacije, procedura prikupljanja mišljenja po Poslovniku Vlade), tako i one sa javnošću (javne rasprave). Ovakve detaljnije aktivnosti planiraće se na šestomesečnom nivou utvrđivanjem ključnih događaja (en. milestones) u okviru postupka praćenja realizacije AP.
Razlike u terminološkom i jezičkom pristupu u aktivnostima koje se odnose na zakonsko i podzakonsko uređivanje u različitim oblastima proizilaze iz stepena izvesnosti da li će se određena materija urediti novim zakonom, da li će biti dovoljne/potrebne samo izmene postojećeg zakona, da li će se određena materija ugraditi u neki postojeći zakon, koja vrsta podzakonskog akta će se doneti, itd. Smatrali smo da je ovakva vrsta fleksibilnosti u dokumentu i neophodna i opravdana, naročito imajući u vidu da su pobrojane aktivnosti pre svega indikativne/očekivane aktivnosti i da ne predstavljaju bazu dokumenta.
Važna napomena: Imajući u vidu da je AP RJU dokument koji usvaja Vlada, nije bilo moguće utvrditi obavezu i rokove za donošenje zakona, budući da bi se time zadiralo u nadležnost Narodne skupštine i u izvesnoj meri povredilo načelo podele vlasti. Stoga AP RJU u relevantnim aktivnostima predviđa rokove za utvrđivanje predloga zakona, a potom dalje predviđa aktivnosti na implementaciji zakona pod pretpostavkom da ih je Narodna skupština donela u određenom roku.
Elementi metodološkog pristupa: rokovi
U AP su definisani rokovi za sprovođenje pojedinačnih aktivnosti u okviru rezultata, kako bi se omogućilo i procesno (implementaciono) praćenje dokumenta, u kombinaciji sa praćenjem zasnovanim na rezultatima. Oni su definisani prema kvartalima, a ne mesecima, što je u skladu sa ukupnim pristupom i planovima za utvrđivanje detaljnijih ključnih događaja u postupku praćenja realizacije dokumenta.
Rokovi su definisani kao krajnji kvartali za dovršavanje aktivnosti, a ne kao ukupni vremenski okvir realizacije aktivnosti. Npr., ukoliko je za određenu aktivnost određen rok „2. kvartal 2016.“, to znači da će se realizacija te aktivnosti završiti u tom kvartalu a ne da će ona i početi u tom istom kvartalu. Ovakav pristup daje dodatni fokus na rezultat aktivnosti, pre nego na njihovu implementaciju, što se može smatrati opravdanim sa stanovišta potreba praćenja realizacije i ostvarenja AP. Prilikom izrade gantograma (dodatak 4), učinjen je napor da se, tamo gde je to bilo potrebno, proceni i očekivani početak realizacije aktivnosti.
Budući da je kod određenih aktivnosti izvesno da će doći do promena u rokovima za realizaciju, naročito usled potrebe usklađivanja sa AP p.23, koji je u trenutku usvajanja AP za RJU i dalje bio u formi nacrta te podložan promenama, kod takvih aktivnosti rok je upisan između zagrada.
Elementi metodološkog pristupa: indikatori
SMART indikatori su definisani uglavnom na nivou ishoda (en. outcome), osim u nekoliko slučajeva gde nije bilo moguće utvrditi takve indikatore, te su oni definisani na nivou direktnog rezultata (en. output). Polazne vrednosti (PV) su date za kraj 2014. godine, a ciljne vrednosti (CV) za kraj 2017. godine, osim ako drugačije nije navedeno. Izvori informacija i podataka za merenje indikatora nisu sadržani direktno u matrici AP, da se dokument ne bi suvišno opteretio, već će oni biti sastavni deo pasoša indikatora, čija je priprema otpočela tokom pripreme AP, a koji će biti izrađeni tokom 2015.
Prilikom definisanja indikatora u velikoj meri su korišćeni indikatori iz „Principa javne uprave“, budući da će merenje ovih indikatora svakako biti obavezno i da je potrebno racionalizovati proces merenja rezultata i praćenja dokumenta u meri u kojoj je to moguće. Svi takvi indikatori obeleženi su oznakom „PJU“. Za nivo posebnog cilja uglavnom su korišćeni kvalitativni PJU indikatori (sa par izuzetaka gde su iskorišćeni međunarodni kvantitativni ili hibridni indikatori ili indeksi preuzeti od strane PJU), budući da se oni mogu smatrati objektivno merljivim indikatorima jer SIGMA samostalno utvrđuje metodologiju njihovog merenja i vrši ta merenja. Za nivo rezultata prevashodno su korišćeni kvantitativni PJU indikatori budući da će njihovo merenje daleko lakše biti moguće samostalno sprovesti unutar organa RS. Kvalitativni PJU indikatori su korišćeni za nivo rezultata samo u par situacija, gde nije bilo moguće identifikovati drugi odgovarajući indikator na nivou rezultata. Njihovo merenje na godišnjem nivou biće razmotreno i dogovoreno sa programom SIGMA.
Početkom 2015. SIGMA vrši merenje polaznih vrednosti za sve PJU indikatore, uz koordinacionu podršku MDULS, što će omogućiti unos polaznih vrednosti (PV) u AP RJU prilikom njegove izmene i dopune 2016. godine. Tom prilikom odrediće se i CV za ove indikatore. Iz tog razloga za sve PJU indikatore AP navodi da će vrednosti biti utvrđene 2015. godine.
Elementi metodološkog pristupa: procena potrebnih dodatnih finansijskih sredstava
Procena potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju AP se odnosi isključivo na dodatne troškove u odnosu na troškove postojećih materijalnih i kadrovskih kapaciteta. U tom smislu, u merama i rezultatima u kojima nisu iskazani budzetski troškovi to ne treba razumeti kao da budzetska sredstva neće biti uopšte korišćena za njihovu realizaciju, već da se budzetski troškovi neće povećavati u odnosu na postojeće. Procena potrebnih dodatnih finansijskih sredstava prevashodno je data za nivo rezultata. Međutim, treba naglasiti da postoje određeni rezultati u dokumentu koji su raznorodniji, tj. njima će doprineti aktivnosti koje su deo različitih projekata i za koje je potreban input različitih institucija. U takvim slučajevima u proceni troškova vidljiva su i sredstva potrebna za realizaciju pojedinačnih aktivnosti – polja nigde nisu deljena (ostavljena su zajednička polja za nivo celog rezultata), ali su u takvim slučajevima pored iznosa sredstava u zagradi navedeni brojevi aktivnosti na koje se odnose. U slučajevima gde nisu upisani brojevi aktivnosti, sredstva se odnose na realizaciju čitavog rezultata. Svuda su navedeni izvori finansiranja, ali u slučajevima nekih projekata koji podržavaju širi spektar reformi i imaju duže trajanje, procene sredstava koja će se utrošiti na rezultate iz AP date su veoma grubo ili se nisu mogle dobiti. U slučaju nekoliko rezultata trenutno nije bilo moguće dobro proceniti potrebna sredstva. Ovakvi slučajevi jasno su naznačeni. Takođe, AP jasno naznačava rezultate za koje sredstva nisu obezbeđena, budući da smatramo da ovaj dokument treba da bude i osnova za definisanje prioriteta za dalju donatorsku i budzetsku podršku reformi javne uprave.
Za potpuno sagledavanje sredstava/ resursa koji će biti uloženi u sprovođenje AP, značajno je utvrditi i broj zaposlenih koji će biti pretežno angažovani na realizaciji tih mera i rezultata. Tabela 1 pruža grubu procenu tog broja, po institucijama koje su uključene kao glavni nosioci i partneri realizacije AP. U ovom trenutku neke institucije nisu bile u mogućnosti da izvrše takvu procenu.
Tabela 1: Pregled ljudskih resursa pretežno angažovanih na implementaciji Akcionog plana:
Institucija
Ljudski resursi pretežno angažovani na realizaciji mera i rezultata predviđenih AP
MDULS
Najmanje 70 zaposlenih, uključujući i organe u sastavu (UI, DEU)
RSJP
Najmanje 12 zaposlenih
SUK
Najmanje 25 zaposlenih
GSV
Najmanje 6 zaposlenih
MF
Nije bilo moguće izvršiti procenu
Ministarstvo pravde
Nije bilo moguće izvršiti procenu
Resorna ministarstva i drugi ODU
Najmanje 66 zaposlenih, pretežno u sekretarijatima ministarstava, kroz angažovanje u međuministarskoj radnoj grupi za koordinaciju i upravljanje RJU
Elementi metodološkog pristupa: institucije odgovorne za realizaciju
U metodološkom pristupu za izradu AP akcenat je stavljen na odgovornost pojedinačnih institucija za ukupna postignuća u odgovarajućim rezultatima. Institucije navedene kao odgovorne će biti institucije koje ili imaju pretežnu nadležnost u realizaciji rezultata ili će biti koordinatori za realizaciju rezultata. To znači da će one biti odgovorne za mobilisanje ostalih nadležnih institucija i izveštavanje o ostvarenom napretku i postignuću rezultata.
Kolektivni organi (Vlada, Narodna skupština) nisu navođeni kao odgovorne institucije, budući da navođenje takvih organa često ne omogućava adekvatno saledavanje odgovornosti za realizaciju i rezultate, kao i odstupanja od planirane dinamike implementacije. Izuzetak iz ovog pravila je Visoki službenički savet (VSS), kao kolektivno telo sa jasno utvrđenom nadležnošću za određena pitanja u službeničkom sistemu.
U koloni „partneri u realizaciji“ navedene su sve institucije za koje se može očekivati da će u nekoj fazi realizacije biti uključene, bilo kao nosioci aktivnosti ili kao partneri u sprovođenju aktivnosti. U slučajevima gde je nosilac određene aktivnosti druga institucija, a ne ona koja je navedena kao odgovorna za rezultat, pored naziva institucije stavljen je i broj aktivnosti u zagradi kako bi u procesu praćenja bilo moguće odrediti ko je odgovoran za realizaciju tih aktivnosti i eventualna odstupanja od planirane dinamike implementacije.
Konačno, kolona „partneri u realizaciji“ navodi i eksterne partnere odgovorne za realizaciju ili podršku realizaciji aktivnosti, uključujući i institucije/ organizacije koje realizuju projekte tehničke pomoći, ali i druge aktere poput organizacija civilnog društva.
Principi javne uprave
Principi javne uprave koje su objavili Evropska komisija i SIGMA, a koji su predstavljeni tokom novembra 2014. predstavljaju novi okvir za planiranje i praćenje RJU u državama koje nastoje da se integrišu u Evropsku uniju i koje su korisnice Instrumenta za pretpristupnu pomoć (EU IPA). Principi definišu praktično značenje dobre vladavine (good governance) i predstavljaju osnovne zahteve koje države kandidati treba da ispoštuju u procesu integracije u EU. Principi obuhvataju deo javne uprave koji funkcioniše na nacionalnom/ centralnom nivou (državnu upravu), tj. ne uključuju lokalnu samoupravu, ali obuhvataju nezavisna ustavna tela, parlament i pravosuđe u smislu njihovih ovlašćenja da kontrolišu i nadziru rad državne uprave.
Principi sadrže i okvir za praćenje (monitoring), na osnovu kojeg će se vršiti redovne analize napretka koji države prave u njihovoj primeni, a omogućiće i međusobno upoređivanje između država. Kao što je pomenuto, u poslednjoj fazi pripreme ovog AP učinjen je napor da se rezultati u što većoj meri povežu sa indikatorima za praćenje primene principa javne uprave, iz dva razloga:
na taj način ostvaruje se suštinska povezanost reforme javne uprave sa procesom pristupanja EU,
na taj način se racionalizuje proces praćenja i evaluacije reforme i smanjuju troškovi, budući da će prikupljanje podataka za indikatore koji prate principe biti obavezujuće za Srbiju kao državu kandidata za članstvo u EU.
Veze sa drugim strateškim dokumentima
U izradi AP obezbeđena je povezanost sa drugim strateškim dokumentima na više načina. Najpre, u skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije da pristupi Evropskoj uniji i ispuni sve obaveze koje proističu iz procesa pregovora sa EU, Akcioni plan za RJU posebnu pažnju posvećuje obavezama iz procesa pristupanja EU. Budući da će obaveze iz pregovaračkog procesa imati direktne implikacije na osnivanje ili jačanje nekih delova javne uprave i njihove sposobnosti da sprovode obaveze članstva u EU, AP omogućava da obaveze koje proističu iz planskog dokumenta za pravnu harmonizaciju sa pravnom tekovinom EU (NPAA), konkretne obaveze iz procesa analitičkog pregleda zakonodavstva (skrininga), poput pregovaračkih pozicija za pojedinačne pregovaračka poglavlja (sektorski akcioni planovi), kao i druga relevantna dokumenta u vezi sa procesom pristupanja EU, budu deo Akcionog plana i na taj način budu sastavni deo RJU u pogledu planiranja i praćenja.
Takođe, dve vrste povezanih strateških dokumenata su identifikovane i veze sa njima obezbeđene u najvećoj mogućoj meri:
Podsektorske strategije (substrategije)
Jedan pravac tiče se strategija koje se imaju smatrati dokumentima nižeg hijerarhijskog reda u odnosu na Strategiju RJU. Sama Strategija RJU kaže:
U okviru sektorskog pristupa Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji predstavljaće krovnu strategiju reforme javne uprave. Na osnovu ove strategije pripremiće se tri podsektorske strategije koje će biti posvećene upravljanju javnim finansijama, decentralizaciji i elektronskoj upravi. Na osnovu ovih strategija doneće se odgovarajući akcioni planovi koji će precizirati sadržaj i dinamiku njihovog sprovođenja.
Slično pomenutim podsektorskim strategijama, i Strategija regulatorne reforme (čija priprema je sadržana u ovom AP) može se smatrati podsektorskom strategijom.
Pristup koji je zauzet u pogledu povezivanja ovog AP sa podsektorskim strategijama počiva na logici potrebe praćenja ukupnih efekata implementacije tih strategija na reformu javne uprave. Stoga je odlučeno da će se iz podsektorskih strategija opšti cilj preneti u AP RJU kao mera ili rezultat (u zavisnosti od kompleksnosti substrategije), da će se specifični ciljevi ili ključni rezultati preneti kao rezultati, a da će se među aktivnostima pobrojati samo one najrelevantnije za praćenje ukupnog ostvarenja podsektorske strategije.
Ovakav pristup zauzet je u slučaju Strategije razvoja e-uprave, budući da je njena izrada tekla paralelno sa pripremom AP RJU. Strategija razvoja eUprave proističe iz Strategije RJU i definiše osnovne ciljeve, načela i prioritete unapređenja stanja elektronske uprave. Akcioni plan koji se donosi na osnovu Strategije obuhvata aktivnosti, nosioce aktivnosti, rokove za realizaciju, indikatore uspeha i finansijska sredstva neophodna za ostvarenje svake od aktivnosti. Strategija se zasniva na usvojenim opredeljenjima Vlade koji se odnose na razvoj informacionog društva i reformu javne uprave sadržanih u Strategiji razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i Strategiji RJU.
Važan element Strategije je omogućavanje građanima da se javne usluge, u što većoj meri, koriste posredstvom interneta i to preko nacionalnog Portala eUprava (koji se nalazi na adresi www.euprava.gov.rs), koji će predstavljati jedinstvenu tačku pristupa i magistralu za komunikaciju sa ostalim portalima i sistemima državnih organa koji trenutno pružaju elektronske servise kao što su ePorezi, carina itd.
Opšti ciljevi Strategije su: povećanje zadovoljstva korisnika javnim uslugama, smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i građane, povećanje efikasnosti javne uprave upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, nacionalna i prekogranična interoperabilnost (posebno sa zemljama EU), koordinisano upravljanje razvojem eUprave uz uspostavljanje institucionalnog i zaokruživanje pravnog okvira, povećanje transparentnosti i odgovornosti rada, jačanje participacije građana u demokratskom odlučivanju, uz poštovanje rodne ravnopravnosti, zaštita privatnosti podataka o ličnosti i visok nivo bezbednosti, podrška i promovisanje napredne, održive, sveobuhvatne i korisnički orijentisane elektronske uprave koja će biti podrška uspostavljanju ekonomije bazirane na znanju.
Strategijom se naglašava značaj korišćenja nacionalnog Portala eUprava, razvoj integrisanih elektronskih usluga i objedinjavanje postojećih usluga drugih državnih organa kroz jedinstvenu tačku pristupa (na Portalu) vodeći računa o najvišem mogućem nivou bezbednosti i privatnosti podataka. Ciljevi Strategije su i uspostavljanje čvrstih mehanizama koordinacije koji će omogućiti harmoničan razvoj i funkcionisanje elektronske uprave, kao i zaokruživanje zakonskog okvira i procedura za razvoj elektronske uprave.
Ovi ključni ciljevi Strategije razvoja elektronske uprave preneti su u AP za RJU. U slučajevima većine drugih podsektorskih strategija u ovom trenutku to nije bilo moguće, iz različitih razloga.
U slučaju Strategije decentralizacije, ovakav pristup sada nije bio moguć zato što njena izrada još uvek nije počela, tj. otpočela je samo prva analitička faza. Stoga je AP RJU obuhvatio ključne aktivnosti neophodne za donošenje te strategije i njenog AP. Kada njena izrada bude odmakla, u prvoj narednoj reviziji AP RJU zauzeće se isti princip kao u slučaju Strategije e-uprave.
Program reforme javnih finansija (koji odgovara strategiji upravljanja javnim finansijama sadržanoj u Strategiji RJU) izradiće se na osnovu „PEFA“ procene koja je u toku, a njegovi prioriteti/ rezultati relevantni za RJU ugradiće se u AP RJU tokom njegove revizije u 2016. Međutim, opseg Programa reforme javnih finansija biće širi od same reforme javne uprave (tj. pokriće i pitanja reforme poreske administracije, izvršenja budzeta, upravljanja dugom, računovodstva i izveštavanja, itd.), dok će se u AP RJU uneti samo rezultati koji se odnose na aspekte upravljanja javnim finansijama od najvećeg značaja za RJU.
Takođe, strategije koje se odnose na stručno usavršavanje zaposlenih u JU (na centralnom i lokalnom nivou) imaju status sličan podsektorskim strategijama, iako Strategijom RJU nisu eksplicitno naznačene kao takve. Strategija stručnog usavršavanja državnih službenika je usvojena pre Strategije RJU, te je u određenoj meri opredelila i rešenja u relevantnom delu Strategije RJU. Iako su rokovi za realizaciju te strategije i njenog AP u najvećoj meri istekli jer formiranje novog institucionalnog okvira nije bilo moguće na način predviđen tim dokumentima u kontekstu fiskalne konsolidacije, u pripremi AP vodilo se računa da se ne odstupi od ključnih smernica te strategije. Neke od derogacija koje predviđa AP za sprovođenje Strategije RJU odnose se na proširenje potencijalnog kruga korisnika centralne nacionalne institucije za stručno usavršavanje državnih službenika i na širi krug zaposlenih u javnoj upravi.
U slučaju Strategije za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, čiji je nacrt pripremljen, a usvajanje se očekuje u prvom kvartalu 2015., primenjen je princip sličan onom za Strategiju e-uprave: jedan od njenih ključnih ciljeva prenet je u AP RJU kao rezultat, dok su njeni osnovni elementi preneti kao aktivnosti u meri u kojoj ih ta strategija konzistentno predstavlja.
Konačno, i Strategija razvoja javnih nabavki može se smatrati substrategijom u odnosu na RJU. Međutim, budući da sama Strategija RJU nije zauzela gore opisani pristup u delu koji se odnosi na javne nabavke, taj pristup nije bilo moguće u potpunosti ispoštovati ni u izradi AP RJU. Prilikom prve revizije ove dve strategije, njihov međusobni odnos prilagodiće se opisanom pristupu, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo povezanosti substrategije sa krovnom strategijom, a to će se potom odraziti i u AP RJU. Pored toga Strategija RJU treba i da jasno prepozna Strategiju razvoja javnih nabavki kao svoju substrategiju u skladu sa sektorskim pristupom.
Pobočne strategije i akcioni planovi
U slučaju pobočnih strategija i akcionih planova, pristup koji je zauzet znatno se razlikuje, budući da su te strategije samo u određenim svojim segmentima, koji mogu biti manjeg ili većeg obima, relevantne za reformu javne uprave. Zbog toga, iz tih strategija su samo preuzete relevantne aktivnosti koje doprinose realizaciji ciljeva i rezultata u AP RJU.
Glavni pobočni dokument koji je uzet u obzir prilikom izrade AP RJU jeste Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u RS (NSBPK). Iako je u inicijalnoj fazi izrade AP RJU učinjen napor da se napravi veza sa AP za sprovođenje ove strategije, napredak u pripremi Nacrta akcionog plana za poglavlje 23 u pregovorima sa EU (NAP p.23), kojim se određeni rokovi iz AP NSBPK pomeraju, doveo je do odluke da se NAP p.23 prihvati kao referentni dokument, budući da će on predstavljati obavezujući dokument u sklopu pristupanja Srbije EU, a može se očekivati i da će se na osnovu njega izvršiti i odgovarajuće izmene AP NSBPK. Stoga su u AP RJU, tamo gde je to bilo moguće i gde sadržina određenih aktivnosti pretežno izvire iz politike RJU a ne iz neke druge oblasti javne politike, preuzete formulacije i rokovi iz poslednjeg NAP p.23. Eksplicitne reference ka NAP p.23 nije bilo moguće napraviti u ovoj fazi, budući da je taj dokment u trenutku usvajanja AP RJU bio u fazi nacrta koji je još uvek prolazio kroz međuresorne konsultacije. U određenim delovima AP RJU, naročito onim koji su u velikoj meri zavisni od politike borbe protiv korupcije, u ovoj fazi nije bilo moguće napraviti odgovarajuće veze sa NAP p.23, ali će se prilikom prve revizije AP RJU, a nakon usvajanja NAP p.23, izvršiti sva neophodna usklađivanja između ovih dokumenata.
Drugi pobočni dokument jeste Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu – AP OGP. Ovaj AP je u velikoj meri relevantan za AP RJU, ali postoje i njegovi delovi koji se tiču drugih aspekata otvorene vlasti, koje nisu deo RJU. Pored toga što prepoznaje ispunjavanje obaveza iz OGP kao aktivnost koju treba pratiti u sklopu rezultata povećanja transparentnosti uprave, AP RJU prenosi nekoliko najrelevantnijih aktivnosti iz tog AP sa istim formulacijama i rokovima koji su u njemu sadržani i jasno ih obeležava kao takve.
Struktura AP
Akcioni plan je koncipiran u skladu sa strukturom posebnih ciljeva i mera Strategije RJU i svaki od posebnih ciljeva dat je kao posebno poglavlje AP RJU. Dok formulacije posebnih ciljeva nisu menjane (sa jednim izuzetkom gde je formulacija samo neznatno upotpunjena na predlog OCD uključenih u proces izrade dokumenta i gde je to jasno naznačeno), formulacije mera su precizirane kako bi u većoj meri ukazivale na sadržinu rezultata koji su njima obuhvaćeni. Po strukturi (broju, redosledu, osnovnoj sadržini) one su istovetne Strategiji, sa jednim izuzetkom koji je takođe jasno naznačen i obrazložen u fusnoti.
Slika 2: Šematski prikaz strukture AP RJU
Prilog 1: Aktivnosti reforme javne uprave realizovane u 2014.
Ovaj prilog pripremljen je kako bi se prikazale aktivnosti koje su tokom 2014. godine (kada je Strategija RJU bila na snazi ali nije postojao Akcioni plan za njenu implementaciju) sprovedene, a direktno su povezane sa ciljevima Strategije. Budući da mere i rezultati u tom periodu nisu bili razrađeni, aktivnosti u tabelama na narednim stranama prikupljene su od svih relevantnih organa koji su bili uključeni u izradu AP RJU. Informacije su prikupljene tokom decembra 2014. godine.
Posebni cilj 1:
Unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave
Mera 1.1
Organizaciono i funkcionalno restrukturiranje javne uprave sprovođenjem do 2016. godine činjenično utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu broja i svrsishodnosti institucija, broja zaposlenih, radnih procesa i organizacionih struktura uz stvaranje snažnog analitičkog osnova za ove procese
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Pripremljeni predlozi projekata za podršku prvoj i drugoj fazi optimizacije JU i obezbeđeno finansiranje od strane EU
3. kvartal 2014.
Podrška prvoj fazi optimizacije obezbeđena je kroz Okvirni ugovor iz EU IPA 2012, dok je za podršku drugoj fazi obezbeđeno finansiranje projekta u iznosu od 2,5 miliona EUR iz EU IPA 2014, a projekat će realizovati Svetska banka.
2. Pripremljen pregled prethodno rađenih analiza i preporuka za racionalizaciju javnog sektora u Srbiji
4. kvartal
2014.
Aktivnost sprovedena od strane projekta podrške Svetske banke. Rezultat je pokazao da prethodno rađene analize ne mogu da obezbede analitičku osnovu za proces optimizacije jer dublje analize zaposlenosti nisu rađene.
3. Izrađen i predstavljen Savetu za RJU koncept prve faze optimizacije JU (polazne osnove)
4. kvartal 2014.
Polazne osnove su predstavljene Savetu za RJU na sednici 30. oktobra 2014. i prihvaćene su mišljenjem Saveta.
4. Pripremljena metodologija sistemske funkcionalne analize sistema javne uprave
4. kvartal
2014.
MDULS je pripremilo metodologiju i plan za sistemsku analizu JU, uz podršku projekta EU
5. Pripremljene analize broja zaposlenih u različitim delovima JU i pripremljene i upućene smernice ministarstvima za pripremu planova racionalizacije u prvoj fazi optimizacije JU
4. kvartal 2014.
Analize su sprovedene uz podršku eksperata EU okvirnog ugovora i projekta Svetske banke, a prevashodno na osnovu podataka iz Registra zaposlenih pri Upravi za trezor.
6. Sprovedena je analiza tehničkih (softverskih) nedostataka postojećeg Registra zaposlenih kod korisnika javnih sredstava pri Upravi za trezor i date su preporuke za unapređenje
4. kvartal 2014.
Analiza je pokazala da Registar ima brojne nedostatke kako u prirodi podataka koji se prikupljaju, tako i u tehničkim rešenjima koja ne obezbeđuju kontrolu podataka koje unose sami korisnici javnih sredstava.
Mera 1.2
Unapređenje decentralizacije i dekoncentracije poslova državne uprave unapređenjem analitičkog i strateškog okvira do kraja 2016.
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Pripremljene i usvojene izmene i dopune postojećih propisa kojim će se unaprediti sistem lokalne samouprave u Republici Srbiji (Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o komunalnoj policiji)
4. kvartal 2014.
Izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi opštinama i gradovima će se omogućiti da u svojim pravilnicima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta predvide radna mesta i organizacione jedinice koje se obavljaju poslove evropskih integracija. Izmenama Zakona o komunalnoj policiji osnivanje komunalne policije omogućiće se i opštinama (do sada je do bilo moguće samo za gradove).
2. Izrađen popis poslova na svim nivoima vlasti u određenom broju oblasti.
4. kvartal 2014.
Na osnovu metodologije koju su pripremili eksperti, a usvojilo nadležno ministarstvo. Ova prva faza obuhvatila je oblasti: zdravstva, socijalne politike, privrede, poljoprivrede, urbanizma, prostornog planiranja, regionalnog razvoja i lokalne samouprave
Mera 1.3
Unapređenje sistema upravljanja javnim politikama Vlade (planiranje, analiza, kreiranje, donošenje, praćenje i vrednovanje i koordinacija) uspostavljanjem do 2016. pravnog i institucionalnog okvira za integrisano strateško upravljanje i donošenje srednjoročnih planova rada organa državne uprave usklađenih sa strateškim prioritetima Vlade i programskim budzetom
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Zakonom o ministarstvima osnovan Republički sekretarijat za javne politike
2. kvartal 2014.
RSJP je osnovan kao posebna organizacija koja obavlja stručne poslove u oblasti upravljanja javnim politikama (videti član 33. Zakona o ministarstvima). RSJP je postao funkcionalan u veoma kratkom vremenskom periodu, nastavio je obavljanje poslova Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa koju je preuzeo, i otpočeo obavljanje novih poslova predviđenih zakonom.
2. Sprovedene aktivnosti na pilot projektu pripreme Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade koji je zasnovan na ekspozeu predsednika Vlade
4. kvartal 2014.
RSJP je koordinirao pripremu Akcionog plana zasnovanog na prioritizaciji ciljeva i drugih planova organa državne uprave u skladu sa ekspozeom predsednika Vlade i strateškim prioritetima Vlade
Mera 1.4
Uspostavljanje čvrstih mehanizama koordinacije koji će omogućiti harmoničan razvoj i funkcionisanje elektronske uprave, kao i zaokruživanje zakonskog okvira i procedura za razvoj elektronske uprave
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Pušten u rad modul na Portalu eUprava namenjen eJavnim raspravama
1. kvartal
2014.
Po prvi put je na jednom mestu omogućeno građanima i svim društvenim subjektima da vide i daju komentare na nacrte zakona i predloge strategija elektronskim putem na modulu namenjen eJavnim raspravama na portalu e-uprava (www.euprava.gov.rs)
2. Usvojene Smernice za izradu veb-prezentacija organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave verzija 5.0
2. kvartal
2014.
Smernicama se standardizuje način pružanja usluga na veb sajtovima organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave uz postavljanje svih usluga organa na nacionalni portal e-uprava
3. Održana eOlimpijada radi promocije elektronske uprave na lokalnom nivou i povećanja broja elektronskih usluga koje se nude građanima i privrednim subjektima
4. kvartal
2014.
Proširen je broj do 40 jedinica lokalne samouprave koje postavljaju
e-usluge na svom portalu
4. Pripremljen tekst Nacrta strategije razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji, sa Nacrtom akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2015-2018. godine i sprovedena javna rasprava.
4. kvartal 2014.
Strategija razvoja e-uprave definiše osnovne ciljeve, načela i prioritete unapređenja stanja
elektronske uprave. Važan element Strategije je omogućavanje građanima da se javne usluge, u što većoj meri, koriste posredstvom interneta i to preko nacionalnog portala e-uprava koji će predstavljati jedinstvenu tačku pristupa i magistralu za komunikaciju sa ostalim portalima i sistemima državnih organa koji trenutno pružaju elektronske servise kao što su ePorezi, APR, carina itd.
Posebni cilj 2:
Uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima
Mera 2.1
Uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi na temelju načela transparentnosti i pravičnosti
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Pripremljen i usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima
3. kvartal
2014.
Narodna skupština je usvojila izmene Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima kojima se:
proširuju nadležnosti Visokog službeničkog saveta da prati primenu Kodeksa ponašanja državnih službenika
menja status načelnika upravnog okruga (iz statusa državnog službenika na položaju prelazi u status funkcionera)
uvodi institut vršioca dužnosti za položaje, sa ograničenim trajanjem od najviše 6 (izuzetno još 3) meseci, itd.
2. Usvojen Zakon o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Zakon o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama
3. kvartal
2014.
Narodna skupština je usvojila izmene Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Zakona o platama u državnim organima i javnim službama u cilju prilagođavanja najnovijim izmenama Zakona o radu, u pitanjima koja se tiču minulog rada.
Mera 2.2
Razvoj strateške funkcije upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
U ovoj oblasti nije bilo reformskih aktivnosti tokom 2014.
Mera 2.3
Razvoj i usklađivanje osnovnih funkcija upravljanja ljudskim resursima za širi sistem javne uprave
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Pripremljena uporedno-pravna analiza okvira za uspostavljanje Centralne institucije za stručno usavršavanje državnih službenika
4. kvartal 2014.
Analizu je pripremio ekspert nemačkog bilateralnog projekta Pravna reforma koji realizuje GIZ.
2. Pripremljen je detaljni opis aktivnosti za projekat „Upravljanje ljudskim resursa u jedinicama lokalne samouprave“
4. kvartal 2014.
Projekat finansira EU iz IPA2012, a realizovaće ga Savet Evrope
3. Pripremljen je Nacrt zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i JLS, konsultovan sa relevantnim ODU i sa javnošću i upućen Vladi radi usvajanja kao predloga
4. kvartal 2014.
Ovim zakonom uspostaviće se službenički sistem za jedinice lokalne samouprave i AP, u skladu sa načelima profesionalizacije i depolitizacije i načelom zasluga.
Posebni cilj 3:
Unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama
Mera 3.1
Priprema Programa za reformu javnih finansija
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
U ovoj meri nije bilo sprovedenih aktivnosti tokom 2014.
Mera 3.2
Unapređenje procesa planiranja i pripreme budzeta
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
Utvrđeno i usvojeno uputstvo za izradu programskog budzeta
1. kvartal 2014.
Uputstvo predviđa prelazak sa linijskog budzetiranja koji nije pružao informaciju efekta trošenja sredstava, na programsko budzetiranje, tj. na istovremeno praćenje ostvarivanja rezultata i trošenja sredstava sa prethodno definisanim srednjoročnim ciljevima
Završena obuka državnih službenika za pripremu programskog budzeta
3. kvartal 2014.
Sa ciljem osposobljavanja državnih službenika za pripremu i izradu programskog budzeta sprovedena je obuka za zaposlene u organima državne uprave
Implementacija programskog modela budzeta
4. kvartal 2014.
Zakon o budzetu za 2015. godinu je pripremljen u skladu sa metodologijom programskog budzeta.
Mera 3.3
Unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole korišćenja javnih sredstava i interne revizije
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Jačanje svesti rukovodioca organizacija javnog sektora o suštini i značaju sistema finansijskog upravljanja i kontrole, kao sastavnog dela procesa upravljanja u javnom sektoru
2, 3. i 4. kvartal 2014.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija
2. Praćenje imenovanja rukovodilaca zaduženih za uvođenja FUK
1. kvartal 2014.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija
3. Sistematizovani interni revizori u skladu sa rizicima, složenosti poslovanja i obimom sredstava
1. kvartal 2014.
Izvršeno tokom prvog kvartala 2014. godine, izradom Konsolidovanog izveštaja sa brojem imenovanih rukovodilaca
4. Organizovane obuke za interne revizore i sertifikacija internih revizora
2. i 4. kvartal 2014.
Ispiti su održani u junu i decembru 2014, a osnovna obuka tokom decembra 2014. godine
Mera 3.4
Funkcionalno unapređenje rada budzetske inspekcije
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
Nije bilo aktivnosti tokom 2014.
Mera: 3.5:
Unapređenje sistema javnih nabavki
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Uspostavljena saradnja između relevantnih institucija u sistemu
4. kvartal 2014.
Uprava za javne nabavke je tokom 2014. godine uspostavila saradnju sa relevantnim institucijama (DRI, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Centralna jedinica za harmonizaciju, Budzetska inspekcija, Viši prekršajni sud, tužilaštva, ABPK) sa ciljem unapređenja javnih nabavki
2. Pripremljen i objavljen Model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama
4. kvartal 2014.
Uprava za javne nabavke je u decembru 2014. objavila Model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama, koji treba da služi naručiocima koji imaju javne nabavke na godišnjem nivou u vrednosti većoj od 1 milijarde dinara kao model za kreiranje njihovih internih planova za borbu protiv korupcije
3. Engleska verzija registra ponuđača postavljena na sajt Agencije za privredne registre
4. kvartal 2014.
Registar ponuđača na srpskom jeziku je u funkciji od 2013. godine. (1. septembra 2013). Ovaj registar omogućio je smanjenje „administriranja“ u javnim nabavkama jer izvod iz registra zamenjuje veći broj dokumenata koji se odnose na učešće u postupku javne nabavke. Izrada engleske verzije internet-stranice registra ponuđača u okviru internet-sajta Agencije za privredne registre, bila je predmet interesovanja Evropske komisije tokom skrininga
4. Početak sertifikacije službenika za javne nabavke po novom Zakonu o javnim nabavkama.
4. kvartal 2014.
Sertifikacija službenika za javne nabavke po starom ZJN okončana j e u februaru 2013. kada je održan poslednji ispit za službenika za javne nabavke po starom (do tada je 1810 službenika steklo serifikate) ZJN. Ovaj proces je obnovljen u oktobru 2014. i zasad je više od 500 kandidata apliciralo za ispit, a od oktobra 2014. godine definisano je 7 termina za polaganje ispita
5. Unapređenje softera/baze podataka za planiranje i kvartalno izveštavanje.
4. kvartal 2014.
Uprava za javne nabavke je 19. novembra .2014. godine organizovala radionicu za predstavnike DRI koja se odnosila na upotrebu unapređenog softvera i analizu planova nabavki naručilaca, kao i izveštaja o zaključenim ugovorima i sprovedenim postupcima javnih nabavki. Ovaj unapređeni softver/baza podataka koja se odnosi na planirane i izvršene nabavke treba da pomogne DRI tokom njihovih aktivnosti revizije u smislu odabira naručilaca koji će biti subjekat revizije. Takođe softver je izuzetno važan i za UJN jer unapređuje sistem kvartalnog izveštavanja, kao i sistem planiranja nabavki
Posebni cilj 4:
Povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga
Mera 4.1
Unapređenje zakonodavnog procesa u sklopu šireg sistema upravljanja javnim politikama Vlade
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Pripremljena radna verzija izmena i dopuna Poslovnika Vlade s ciljem uređivanja pitanja:
pravni osnov za propisivanje obaveze utvrđivanja polaznih osnova za izradu zakona
obaveznost izrade podzakonskih akata uz nacrt zakona i njihovo prilaganje uz predlog zakona
4. kvartal 2014.
Pripremljena je i konsultovana među relevantnim ODU radna verzija izmena i dopuna Poslovnika Vlade kojim se uređuje pravni osnov za propisivanje obaveze utvrđivanja polaznih osnova za izradu zakona i obaveznost izrade podzakonskih akata uz nacrt zakona i njihovo prilaganje uz predlog zakona
Mera 4.2
Unapređenje upravnih procedura i obezbeđivanje postupanja organa državne uprave i organa i organizacija javne uprave u odlučivanju o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i drugih subjekata u skladu sa principima dobre uprave
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Formirana Radna grupa za pripremu i izradu Nacrta zakona o opštem upravnom postupku
4. kvartal 2014.
MDULS je formiralo Radnu grupu za pripremu Zakona o opštem upravnom postupku koju čine predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, Ministarstva privrede, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Upravnog suda, kao i predstavnici akademske zajednice i drugi eksperti
2. Mapirana pitanja koja bi trebalo da ojačaju pravni okvir i sprovođenje Zakona o opštem upravnom postupku
4. kvartal 2014.
MDULS je organizovalo niz konsultacija sa ekspertima u cilju mapiranja ključnih pitanja za unapređenje Zakona o opštem upravnom postupku
Mera 4.3
Reforma inspekcijskog nadzora i obezbeđivanje bolje zaštite javnog interesa, uz smanjenje administrativnih troškova inspekcijskog nadzora i povećanje pravne sigurnosti subjekata inspekcijskog nadzora
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Pripremljen tekst Nacrta zakona o inspekcijskom nadzoru kojim će se na celovit način i jedinstvenim osnovama urediti inspekcijski nadzor
4. kvartal 2014.
MDULS je u saradnji sa resornim ministarstvima i drugim državnim organima čiji su predstavnici članovi Posebne radne grupe, kao i sa predstavnicima USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, pripremilo tekst Nacrta zakona o inspekcijskom nadzoru. U okviru pripreme teksta Nacrta zakona o inspekcijskom nadzoru sprovedena je i javna rasprava u okviru koje je održano šest okruglih stolova: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kruševcu i Subotici. MDULS je primedbe, predloge i sugestije dostavljene u toku javne rasprave, a koji su bili usmereni na poboljšanje predloženog teksta Nacrta zakona i koji su u duhu koncepta na kojima se Zakon zasniva, prihvatilo i uvrstilo u tekst Nacrta zakona. Nacrt zakona je usklađen sa mišljenjem Evropske komisije, koje je MDULS pribavilo u skladu sa Programom javne rasprave. U skladu sa procedurom propisanom Poslovnikom Vlade MDULS je uputilo nadležnim organima na mišljenje Nacrt zakona .
Aktivnosti na razvijanju zakonskog predloga su sprovedena u okviru projekta podrške USAID. Projekat za bolje uslove poslovanja
Mera 4.4
Uvođenje i promocija mehanizama kojima se obezbeđuje kvalitet javnih usluga
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
U ovoj meri nije bilo sprovedenih aktivnosti tokom 2014.
Posebni cilj 5:
Povećanje participacije građana, transparentnosti, unapređenje etičkih standarda i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave
Mera 5.1
Unapređenje uslova za učešće zainteresovane javnosti u radu javne uprave uz povećanje dostupnosti informacija o radu javne uprave i javnim finansijama
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Usvojen Akcioni plan za Partnerstvo za otvorenu upravu
4. kvartal 2014.
Vlada je, na predlog MDULS usvojila Akcioni plan za Partnerstvo ua otvorenu upravu 25. decembra .2014. godine. Prilikom izrade ovog Akcionog plana posebna pažnja je posvećena jačanju javnog integriteta, tj. merama koje se odnose na borbu protiv korupcije, javnu etiku, pristup informacijama, slobodu medija i civilnog društva i efikasnom upravljanju javnim resursima. U pripremi Akcionog plana zainteresovani predstavnici civilnog sektora aktivno su uzeli učešće.
2. Usvojen Izveštaj o oceni usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa dokumentom „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave v 4.0” za 2013.
3. kvartal 2014.
Izveštaj o oceni usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa dokumentom „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave v 4.0″ za 2013, usvojen Zaključkom Vlade 05 Broj:093-8142/2014 od 14. avgusta 2014.
3. Usvojeni unapređeni dokument „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave v 5.0” za 2014. i Izveštaj sa javne rasprave održane u Beogradu
4. kvartal 2014.
Unapređeni dokument „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i JLS v 5.0″ za 2014. godinu i Izveštaj sa javne rasprave održane u Beogradu, 3. jula 2014, usvojeni Zaključkom Vlade 05 Broj: 093-12777/2014 od 22. oktobra 2014. Novina u ovom dokumentu je ocenjivanje organa teritorijalne autonomije i JLS
4. Započeto ocenjivanje o primeni smernica za 2014. i poslate preliminarne ocene svim organima na uvid i eventualnu popravku
4. kvartal 2014.
Ocenjivanje sprovodi Direkcija za elektronsku upravu (MDULS). Finalne ocene će se dostaviti putem imejla do 15. januara 2015. Za lokalne samouprave će biti napisan poseban Izveštaj Vladi
5. Započet konsultativni proces izrade Nacionalne strategije i Akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period 2014-2018. godine
4. kvartal 2014.
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je pokrenula proces izrade Strategije u okviru EU IPA projekta „EU podrška Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom“. Posebni sastanci na lokalu će biti realizovani u okviru projekta „Podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva“, uz podršku USAID-a.
6. Vlada usvojila Smernice za uključivanje OCD u proces donošenja propisa
3. kvartal 2014.
Smernice su usvojene zaključkom Vlade, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 90/14. One definišu načine uključivanja OCD u kreiranje javnih politika na državnom nivou, i preporučuju primenu istog pristupa autonomnim pokrajinama i JLS.
Mera 5.2
Jačanje integriteta i etičkih standarda zaposlenih u javnoj upravi i smanjenje korupcije
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Izmenjen Zakon o državnim službenicima – proširena nadležnost Visokog službeničkog saveta da prati primenu Kodeksa ponašanja (AP SBPK)
3. kvartal 2014.
Narodna skupština je usvojila Izmene i dopune Zakona o državnim službenicima u septembru 2014. godine. („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 81/05 – ispr., 83/05 – ispr., 64/07, 67/07 – ispr., 116/08, 104/09 i 99/14)
2. Propisi kojima se uređuje oblast borbe protiv korupcije uneti u obaveznu sadržinu programa državnog stručnog ispita za državne službenike sa visokim i srednjim obrazovanjem i priručnika za polaganje
3. kvartal 2014.
Uredba o dopunama Uredbe o programu i načinu polaganja državnog stručnog ispita („Službeni glasnik RS“, broj 84/14 od 8.8.2014. godine, stupila na snagu 16.8.2014)
3. Usvojen Zakon o zaštiti uzbunjivača
4. kvartal 2014.
Narodna skupština je usvojila Zakon o zaštiti uzbunjivača u novembru 2014. godine („Službeni glasnik RS“, broj 128/14)
4. Pripremljen Akcioni plan za pregovaračko poglavlje 23
4. kvartal
2014.
Pregovaračka grupa za poglavlje 23 i Ministarstvo pravde su pripremili nacrt Akcionog plana za poglavlje 23
Mera 5.3
Jačanje mehanizama spoljne i unutrašnje kontrole u javnoj upravi
Sprovedena aktivnost
Vremenski okvir
Opis i napomene
1. Državna revizorska institucija je raspisala konkurs za prijem novih zaposlenih
3. i 4. kvartal 2014.
Radi jačanja kapaciteta Državne revizorske institucije, u skladu sa donetim Kadrovskim planom za 2014. godinu i saglasnošću Odbora za administrativno – budzetska i mandatno – imunitetska pitanja Narodne skupštine, u toku 2014. godine su raspisana dva javna konkursa, jedan u julu 2014. godine i jedan u oktobru 2014. godine.
Po završenom konkursu u julu 2014. godine a delom i po osnovu preuzimanja iz drugih državnih organa, primljeno je 17 lica. Po javnom konkursu iz oktobra 2014. godine biće primljeno još 28 lica, za koja se očekuje početak rada tokom februara 2015. godine.
Prilog 2: Sistem za koordinaciju i upravljanje RJU
Strategijom RJU određuje se nova institucionalna i organizaciona struktura za koordinaciju, praćenje, izveštavanje i evaluaciju procesa RJU. Da bi se stvorili preduslovi za koordinaciju, praćenje, izveštavanje i evaluaciju sprovođenja Strategije RJU, neophodno je obezbediti punu funkcionalnost uspostavljene strukture.
Koordinacija sprovođenja Strategije RJU odvija se na četiri nivoa, od kojih prvi i drugi predstavljaju nivoe stručne koordinacije, dok su treći i četvrti nivoi političke koordinacije procesa RJU.
Prvi nivo koordinacije i upravljanja
Prvi nivo koordinacije RJU na kojem se prvenstveno obavljaju operativni poslovi procesa RJU je u nadležnosti MDULS. U cilju uspešne realizacije postavljenih zadataka i osiguranja održivosti procesa evidentirana je neophodnost unapređenja unutrašnjih kapaciteta MDULS. Novom sistematizacijom MDULS formirana je unutrašnja organizaciona jedinica za upravljanje reformom javne uprave. Ova jedinica obavlja poslove koji se prvenstveno odnose na:
učešće u pripremi strategije razvoja i akcionih planova u oblasti reforme javne uprave;
učešće u pripremi akcionog plana za sprovođenje Partnerstva za otvorenu upravu;
stručne poslove za potrebe Saveta za reformu javne uprave;
pripremu izveštaja u procesu evropskih integracija sa aspekta sprovođenja strategija razvoja i akcionih planova u oblasti reforme javne uprave i Partnerstva za otvorenu upravu;
stručno usavršavanje zaposlenih u državnim organima; učešće u pripremi zakona i drugih propisa koji se odnose na stručno usavršavanje zaposlenih u državnim organima i državni stručni ispit; itd.
Formiranjem Odseka za RJU načinjen je prvi korak ka uspostavljanju internih kapaciteta MDULS, dok je u narednom periodu, u sklopu procesa restrukturiranja MDULS, predviđeno organizaciono i kadrovsko jačanje jedinice. Takođe, u pripremi je predlog projekta koji bi obezbedio donatorsku podršku jačanju kapaciteta (znanja i veština) zaposlenih u ovoj jedinici za obavljanje poslova koordinacije RJU.
Dodatno, u cilju povećanja funkcionalnosti upravljanja RJU, u organima državne uprave identifikovane su kontakt osobe za poslove koordinacije, koje će biti imenovane kao zamenici članova Međuministarske projektne grupe (drugi nivo koordinacije). U većini ODU kontakt osobe su imenovane na nivou rukovodilaca jedinica za upravljanje ljudskim resursima ili jedinica za poslove planiranja u sekretarijatima ministarstava i odgovarajućim jedinicama u drugim ODU. Kroz pomenuti predlog projekta biće obezbeđene obuke i radionice za predstavnike ODU. S obzirom da je već u fazi formiranja ovih struktura ustanovljeno da u većini ministarstava neće biti moguće koordinisati RJU samo preko jedne kontakt osobe, prilagođavanje predviđene strukture će biti izvršeno na osnovu prvih iskustava u praksi.
Drugi nivo koordinacije i upravljanja
Međuministarska projektna grupa (MPG) ima stručnu ulogu u koordinaciji i praćenju procesa sprovođenja Strategije RJU. Zadaci članova MPG prvenstveno su usmereni na stručnu koordinaciju i utvrđivanje izveštaja o sprovođenju Strategije RJU. Ovim mehanizmom obezbeđuje se aktivno učešće svih relevantnih ODU u procesu RJU.
Iako Strategija RJU navodi samo sekretare ministarstava kao članove ove grupe, evidentirana je potreba da se u koordinaciju RJU na stručnom nivou uključe i predstavnici drugih relevantnih ODU. U skladu sa tim, pozivi za imenovanje članova upućeni su i relevantnim službama Vlade i posebnim organizacijama. Predviđeno je i imenovanje zamenika članova koji će istovremeno biti i kontakt osobe za RJU na prvom nivou koordinacije (pogledati u odeljku iznad). Takođe, MPG će uključiti i predstavnike OCD, preko organizacija članica konzorcijuma mehanizma Sektorskih organizacija civilnog društva (SEKO) za oblast reforme javne uprave. Takođe, u MPG je uključena i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), kao spona ka lokalnoj samoupravi na koju se takođe odnosi Strategija reforme javne uprave.
Specifični zadaci Međuministarske projektne grupe su:
učestvovanje u kreiranju strategija i akcionih planova u procesu reforme javne uprave;
uključivanje svih projekata i normativnih aktivnosti u Strategiju RJU (u okviru redovnih revizija ove Strategije odnosno u procesu izrade nove Strategije RJU)preporučivanje uključivanja određenih aktivnosti u Godišnji plan rada Vlade (u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove državne uprave);
usklađivanje drugih nacionalnih strateških dokumenata sa Strategijom RJU (u saradnji sa RSJP);
usvajanje izveštaja o sprovođenju i evaluaciji rezultata postignutih Strategijom RJU i Akcionim planom za sprovođenje, a na osnovu analiza i predloga koje će pripremati organizaciona jedinica za RJU u MDULS;
predlaganje Kolegijumu državnih sekretara za raspravu i usvajanje odluka o kojima se ne postigne konsenzus u okviru rada MPG;
učestvovanje u evaluaciji rezultata sprovođenja Strategije RJU u skladu sa metodologijom evaluacije (svaki član iz delokruga rada svog organa).
MPG će se sastajati u plenumu ili u užim grupama (podgrupama), koje će biti formirane u skladu sa inicijalnim procenama potreba u procesu koordinacije RJU. Redovni sastanci su predviđeni jednom mesečno, na predlog MDULS, dok će se precizna dinamika održavanja sastanaka MPG definisati prema potrebama procesa koordinacije i praćenja RJU.
Sekretar MPG će biti šef Odseka za RJU u MDULS. MDULS će pripremiti predlog Poslovnika o radu MPG, kojim će se utvrditi svi potrebni preduslovi za funkcionisanje Grupe (uključujući i sastav užih grupa) i koji će usvojiti MPG.
Treći nivo koordinacije i upravljanja
Treći nivo koordinacije i upravljanja RJU predstavlja Kolegijum državnih sekretara, koji je ujedno i prvi nivo političke koordinacije. Kolegijum je obrazovan kao radna grupa Saveta za RJU na konstitutivnoj sednici održanoj 28. avgusta 2014. godine. Pored državnih sekretara svih ministarstva, članovi Kolegijuma su: zamenik generalnog sekretara Vlade, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, zamenik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, zamenik direktora Republičkog sekretarijata za javne politike i predstavnik Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije. Relevantni državni sekretari iz svakog ministarstva pozivaće se na sednice Kolegijuma u zavisnosti od teme sastanka.
Kolegijum je osnovan sa specifičnim zadatkom da prati:
koordinaciju u sprovođenju Strategije RJU i AP za njeno sprovođenje;
procese izveštavanja o uspešnosti sprovođenja Strategije i AP.
Kolegijum raspravlja o svim pitanjima koja su značajna za RJU i koordinaciju i usaglašavanje između ministarstava i drugih ODU, kao i o pitanjima o kojima se ne postigne konsenzus na stručnom nivou. Na svojim zasedanjima Kolegijum će razmatrati izveštaje koji nastanu u procesu praćenja RJU i izveštaje o evaluaciji Strategije RJU odnosno Akcionog plana. Kolegijum državnih sekretara takođe predlaže pitanja za razmatranje na zasedanjima Saveta za RJU.
Prvi sastanak Kolegijuma održan je 7. oktobra 2014. godine, a predviđeno je da se Kolegijum sastaje redovno jednom u tri meseca, uz mogućnost vanrednih zasedanja po potrebi na zahtev rukovodioca Radne grupe. Za rukovodioca radne grupe imenovan je državni sekretar u MDULS.
Četvrti nivo koordinacije i upravljanja
Vlada Republike Srbije je Odlukom o obrazovanju Saveta za reformu javne uprave formirala Savet za RJU kao centralno strateško telo Vlade za reformu javne uprave.
Zadaci Saveta su da:
utvrđuje predloge strategijskog razvoja javne uprave u Republici Srbiji;
inicira i predlaže Vladi preduzimanje mera i aktivnosti koje se odnose na RJU;
razmatra i usvaja izveštaje o postignutim ciljevima u oblasti RJU;
promoviše i prati sprovođenje Strategije RJU, naročito sa stanovišta uključivanja principa i ciljeva reforme javne uprave u sektorske strategije razvoja i planske akte;
razmatra i daje prethodno mišljenje Vladi o strategijama razvoja, nacrtima zakona i drugim aktima koji se odnose na organizaciju i rad Vlade, organa državne uprave, a naročito one kojima se predlaže osnivanje novih državnih organa, organizacija, službi ili tela Vlade.
Savetom predsedava predsednik Vlade, a zamenjuje ga potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave. S obzirom da se Strategija RJU odnosi na širi sistem uprave, ne samo na državnu upravu kao u prethodnom periodu, pored ministra državne uprave i lokalne samouprave veliki broj resornih ministara i predstavnika drugih državnih organa je imenovano za članove Saveta. Članovi Saveta su:
prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova;
potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
ministar finansija;
ministar privrede;
ministar pravde;
ministar unutrašnjih poslova;
ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije;
ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;
ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
ministar zdravlja;
ministar kulture i informisanja;
ministar omladine i sporta;
direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo;
Generalni sekretar Vlade;
direktor Republičkog sekretarijata za javne politike.
Za sekretara Saveta je imenovan pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Činjenica da je čak 14 članova Vlade imenovano za članove Saveta, obezbeđuje Savetu kredibilitet i legitimitet u upravljanju celokupnim procesom RJU.
Prema potrebi, Savet radi razmatranja pitanja iz svoje nadležnosti može formirati uže radne grupe. Osim Kolegijuma državnih sekretara, osnovana je Radna grupa za koordinaciju i praćenje sprovođenja mera dugoročne fiskalne konsolidacije. Zadatak radne grupe je da učestvuje u postupku pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i drugim međunarodnim organizacijama po pitanju utvrđivanja i sprovođenja mera dugoročne fiskalne konsolidacije u vezi sa reformom javne uprave i reformom javnih preduzeća. Za rukovodioca Radne grupe imenovan je ministar finansija, dok su za njegove zamenike imenovani: potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i ministar privrede. Sastancima Radne grupe će prisustvovati i drugi predstavnici ministarstava u zavisnosti od teme sastanka.
Takođe, Savet može, radi proučavanja pojedinih naročito složenih pitanja koja se odnose na reformu javne uprave, angažovati stručne i obrazovne institucije i istaknute stručnjake, kao i stručnu pomoć koja mu se pruža u vidu međunarodnih projekata. Poslovnikom o radu (koji je usvojen na prvoj sednici Saveta) uređen je način rada Saveta i druga pitanja značajna za njegov rad uključujući nadležnosti, strukturu, prava i dužnosti članova itd. Kao važan princip rada Saveta utvrđuje se da je rad Saveta javan i da se ostvaruje prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, odnosno da Savet davanjem saopštenjem za javnost obaveštava javnost o svom radu. Takođe, Poslovnik predviđa da Savet svoje akte, među koje spadaju predlozi, mišljenja i stručna obrazloženja, upućuje nadležnom organu državne uprave da ih, ako oceni da je potrebno, kao svoje pripremi za Vladu.
Iako Strategijom nije propisana učestalost sazivanja i održavanja sednica Saveta, u drugoj polovini 2014. godine Savet je održao dve sednice.
Prilog 3: Sistem za praćenje i evaluaciju (ocenu) RJU
Praćenje i izveštavanje
Opšta svrha sistema praćenja, izveštavanja i evaluacije (PIE) za bilo koju javnu politiku je (a) da prikuplja podatke tokom primene te politike da bi se videlo da li se planirane aktivnosti realizuju kao što je predviđeno i da bi se ustanovili rizici koji se javljaju bilo zbog nerealizovanih aktivnosti bilo zbog izostanka očekivanih ishoda i (b) da oceni napredak ostvaren zahvaljujući toj politici u pogledu ciljeva i očekivanih efekata kako ih je definisala Vlada. Drugim rečima, praćenje i izveštavanje imaju za cilj prikupljanje podataka i ocenu sprovođenja na operativnom nivou. Praćenje nam pokazuje da li smo na pravom putu ka ostvarivanju ciljeva javne politike ili je potrebno praviti neka prilagođavanja kako bismo postigli željene rezultate. Krajnji cilj praćenja je donošenje pravovremenih odluka, u cilju poboljšanja rezultata te politike i eventualnih izmena u toku sprovođenja. Praćenje reforme javne uprave zasniva se na Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave (AP RJU).
Za potrebe sprovođenja praćenja i izveštavanja koristiće se smernice za praćenje, izveštavanje i evaluaciju, koje je u pripremi paralelno sa izradom AP RJU. Takođe, predviđeno je održavanje niza obuka za aktere koji će biti uključeni u sistem praćenja i izveštavanja. Prva uvodna radionica održana je u decembru 2014., dok će dinamika daljih obuka zavisiti od mogućnosti finansiranja (nb: U pripremi je predlog projekta za finansiranje od strane Kraljevine Švedske, koji bi od polovine 2015. trebalo da pruži podršku sistemu za praćenje, izveštavanje i evaluaciju AP RJU).
Pristup praćenju
Matrica AP RJU je prevashodno orijentisana na rezultate (eng. result-oriented) i pruža osnov za uspostavljanje monitoringa/praćenja na osnovu rezultata. Praćenje zasnovano na rezultatima (eng. Result-based monitoring – RBM) je proces praćenja u kojem se fokus stavlja na ciljeve i rezultate javne politike, što omogućava poređenje koliko se uspešno ta javna politika realizuje naspram postavljenih ciljeva. Praćenje zasnovano na rezultatima sadrži u sebi elemente tradicionalnog procesnog (implementacionog) sistema praćenja, ali doseže dalje u svom fokusu, koji se ne završava na aktivnostima i njihovim direktnim rezultatima (eng. outputs), već posmatra i rezultate (ishode, eng. outcomes) koji se ostvaruju kroz te aktivnosti, tj. stvarne promene u realnosti do kojih dolazi usled intervencija javne politike.
Primena ovog pristupa u AP RJU podrazumeva da je većina elemenata matrice definisana na nivou rezultata, a naročito indikatori i potrebni resursi. Ovaj metodološki pristup takođe uvodi osnov za praćenje ostvarenosti viših ciljeva reforme, budući da utvrđuje indikatore na nivou ciljeva (objektivno merljive indikatore). Istovremeno, zadržani su i određeni elementi procesnog/ implementacionog pristupa praćenju, koji se temelji na aktivnostima. Tako su za svaki rezultat izlistane glavne aktivnosti za koje se očekuje da će biti neophodne kako bi se rezultat ostvario, a dati su i rokovi za realizaciju tih aktivnosti, kako bi bilo moguće pratiti i napredak ka ostvarenju rezultata
Merenje indikatora
AP RJU definiše specifične i merljive (SMART) indikatore za praćenje postignuća rezultata i ciljeva.
Najviši nivo indikatora utvrđen je za opšti cilj reforme javne uprave (u skladu sa Strategijom RJU) i on omogućava merenje dugoročnijeg uticaja (impact) RJU:
Indikator
Početna vrednost (2013)
Ciljna vrednost (2017)
Delotvornost vlasti (Svetska banka) – percentilni rang (0-100)
50.24
53-55
Ovaj hibridni indikator je u potpunosti objektivan (njegovo merenje sprovodi na godišnjoj osnovi Svetska banka) i sastoji se od rezultata većeg broja indikatora, od kojih su neki zasnovani na ekspertskim analizama, a neki na anketama.
Tabela 2: Izvori podataka za indeks delotvornosti vlasti za Srbiju, 2013
Država
Indikator
Izvor
Godina
Tip
Vrednost
Srbija
Delotvornost vlasti
Bertelsmann Transformation Index
2013
Eksperti
0.73
Srbija
Delotvornost vlasti
Business Enterprise Environment Survey
2013
Anketa
0.94
Srbija
Delotvornost vlasti
Economist Intelligence Unit
2013
Ekspert
0.25
Srbija
Delotvornost vlasti
Gallup World Poll
2013
Anketa
0.42
Srbija
Delotvornost vlasti
Global Insight Business Conditions and Risk Indicators
2013
Eksperti
0.5
Srbija
Delotvornost vlasti
Institutional Profiles Database
2013
Eksperti
0.75
Srbija
Delotvornost vlasti
Political Risk Services International Country Risk Guide
2013
Eksperti
0.5
Srbija
Delotvornost vlasti
World Bank Country Policy and Institutional Assessments
2013
Eksperti
Nije poznata
Srbija
Delotvornost vlasti
World Economic Forum Global Competitiveness Report
2013
Anketa
0.44
Izveštaj za ovaj indikator objavljuje se krajem septembra svake godine, sa obrađenim podacima za prethodnu godinu. To znači da će prilikom evaluacije Akcionog plana početkom 2018. (izmena i dopuna AP za 2017. godinu će se doneti tokom 2015. godine) na raspolaganju biti samo izveštaj iz 2017. godine sa podacima za 2016. godinu. Za sagledavanje ukupnih rezultata sprovođenja AP biće potrebno da se uzmu u obzir i podaci za 2017. godinu koji će biti sadržani u izveštaju koji će biti objavljen u septembru 2018. godine, što znači da će se evaluacija AP RJU dopuniti krajem 2018. godine kako bi se uzeo u obzir ukupni efekat trogodišnjeg AP. Prilikom definisanja ciljne vrednosti (PV i CV) ovog indikatora za AP RJU vodilo se računa o usklađenosti sa indikatorima i vrednostima dogovorenim za praćenje EU IPA 2 za sektor RJU.
Ostali indikatori u AP RJU – za nivo posebnih ciljeva i rezultata – dati su na nivou ishoda-rezultata (eng. outcome), a u nekoliko slučajeva (gde nije bilo moguće identifikovati odgovarajući indikator na tom nivou) na nivou direktnog rezultata (eng. output). Gdegod je to bilo moguće korišćeni su indikatori formulisani u okviru Principa javne uprave (OECD SIGMA i Evropska komisija), kako bi se RJU snažnije povezala sa procesom pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a i kako bi se praćenje RJU učinilo efikasnijim i ekonomičnijim (budući da će za PJU indikatore SIGMA sprovoditi analize i merenja na osnovu podataka koje će Srbija dostavljati). Za nivo posebnog cilja uglavnom su korišćeni kvalitativni PJU indikatori (sa par izuzetaka gde su iskorišćeni međunarodni indikatori koje preuzimaju i PJU), budući da se oni mogu smatrati objektivno merljivim indikatorima jer SIGMA samostalno utvrđuje metodologiju njihovog merenja i vrši ta merenja. Za nivo rezultata prevashodno su korišćeni kvantitativni PJU indikatori budući da će njihovo merenje daleko lakše biti moguće samostalno sprovesti u okviru organa Republike Srbije, na godišnjem nivou. Kvalitativni PJU indikatori su korišćeni za nivo rezultata samo u par slučajeva, gde nije bilo moguće identifikovati drugi odgovarajući indikator na nivou rezultata. Njihovo merenje na godišnjem nivou biće razmotreno i usklađeno sa programom OECD SIGMA.
Za sve indikatore – uključujući i PJU indikatore – tokom 2015. izradiće se „pasoši“ koji će omogućiti da se na jednom mestu prikupe osnovne informacije o svim definisanim indikatorima uspešnosti, uključujući i neke od njihovih ključnih institucionalnih aspekata, npr. koja institucija prikuplja podatke za merenje kog indikatora i koliko često to čini. Uz to, ovim bi se pomoglo i da se utvrdi koji bi dodatni resursi mogli biti potrebni u slučajevima u kojima se uvedu novi indikatori koji se ranije nisu pratili.
„Pasoši“ indikatora će se redovno razmatrati (i to barem jednom godišnje) kako bi informacije mogle da se ažuriraju. Podatke će ažurirati odgovarajuće institucije na inicijativu MDULS.
Tabela 3: Uputstvo za izradu „pasoša“ indikatora
Naziv indikatora
Uneti pun naziv indikatora iz Akcionog plana RJU.
Odgovarajući opšti odnosno posebni cilj
Uneti vezu sa odgovarajućim opštim odnosno posebnim ciljevima na koje se odnosi konkretni indikator uspešnosti.
Izvor podataka za praćenje indikatora uspešnosti
Uneti informacije o tome da li se podaci za praćenje indikatora prikupljaju na domaćem ili međunarodnom nivou.
Važno je napraviti razliku između ovih vrsta indikatora da bi se videlo u kojoj meri podaci za praćenje indikatora mogu da variraju, jer se ponekad način na koji se indikatori mere na međunarodnom nivou značajno menja, dok ponekad njihovo merenje u potpunosti izostaje.
Naziv nosioca prikupljanja podataka
Uneti pun naziv institucije odgovorne za prikupljanje podataka za potrebe konkretnog indikatora i za objavljivanje/dostavljanje tih podataka.
Ove informacije će se koristiti kako bi se odgovarajuće institucije informisale o svojim obavezama, kao i kako bi se pratili rezultati institucija uključenih u celokupni sistem za praćenje, izveštavanje i evaluaciju u pogledu Strategije RJU i Akcionog plana za njeno sprovođenje.
Učestalost prikupljanja podataka
Uneti informacije o tome koliko često odgovarajuće institucije prikupljaju podatke o konkretnom indikatoru i objavljuju ih.
Ove informacije su neophodne kako bi se razumeli podaci o tome koji se indikatori mogu koristiti za izradu kvartalnih, polugodišnjih i godišnjih izveštaja o napretku koje objedinjuje i priprema MDULS.
Kratak opis metodologije
Uneti kratak opis konstruisanja i merenja konkretnog indikatora uspešnosti. Ako je na internetu objavljena izričita metodologija za merenje tog indikatora, preporučujemo da se na ovom mestu unese i link ka tom metodološkom dokumentu.
Razumevanje načina na koji se indikator meri neophodno je da bi se videlo (a) u kojoj meri su predstavljeni podaci relevantni i pouzdani, i (b) koliko bi sredstava trebalo opredeliti za merenje tog indikatora ako je reč o novom indikatoru za koji ne postoje mehanizmi prikupljanja podataka.
Podaci o polaznoj vrednosti
Godina
2012
2013
2014
Polazna vrednost
Unesite podatke o polaznim vrednostima za konkretan indikator, ako takvi podaci postoje. Unesite podatke za najviše tri prethodne godine (tj. 2014, 2013. i 2012).
Podaci o ciljnim vrednostima
Godina
2015
2016
2017
Polazna vrednost
Unesite podatke o ciljnim vrednostima za konkretan indikator za svaku godinu, ukoliko će se merenje indikatora sprovoditi na godišnjem nivou. Ukoliko to nije slučaj, unesite CV za godinu u kojoj će se merenje sprovesti.
Polazne vrednosti (eng. baseline value) jesu kvalitativni ili kvantitativni podaci o okolnostima u trenutku početka praćenja ili pre samog praćenja, sa kojom se upoređuju informacije dobijene kasnije, tokom merenja indikatora na osnovu kog se meri napredak u sprovođenju politike RJU. Naredni, četvrti korak u procesu praćenja, jeste definisanje ciljnih vrednosti (u AP prikazane ispod indikatora kao CV) i rokova za njihovo praćenje. Ciljna vrednost (eng. target value) jeste kvantitativni ili kvalitativni prikaz indikatora, i zapravo predstavlja željeni nivo učinka koji će biti postignut za određeno vreme.
Prikupljanje podataka je veoma važan korak, i na osnovu njega službenici zaduženi za proces praćenja mogu da pripreme izveštaje o sprovođenju ciljeva i rezultata, za potrebe izveštavanja. Kako se dosadašnji sistem praćenja i evaluacije zasnivao na ad hoc i neusaglašenom izveštavanju i praćenju, Strategija RJU teži uvođenju sistematizovanog i unifikovanog sistema praćenja i izveštavanja, i to kroz obavezne polugodišnje izveštaje svih nosilaca aktivnosti, koji se dostavljaju MDULS a koji će biti predmet razmatranja na sednicama / sastancima struktura za upravljanje RJU i njeno praćenje definisane Strategijom RJU.
Akteri i uloge u sistemu praćenja i izveštavanja
Podaci za praćenje prikupljaju se od ODU koji su uključeni u realizaciju RJU. Procesom praćenja upravlja i koordinira MDULS, dok sva druga ministarstva i drugi ODU pružaju podatke u okviru svojih nadležnosti i zaduženja prema AP RJU. AP RJU definiše odgovorne institucije, kao i organizacione jedinice u okviru njih, za praćenje i izveštavanje po rezultatima, dok je odgovornost za nivo aktivnosti prepoznata samo u slučajevima gde je za realizaciju određene aktivnosti u okviru rezultata odgovorna druga institucija (a ne ona koja je odgovorna za čitav rezultat) i u takvim slučajevima u koloni „partneri u realizaciji“ navedeni su brojevi aktivnosti pored naziva institucije. Za potrebe procesa praćenja i izveštavanja ovo znači da će za koordinaciju praćenja indikatora i izveštavanja po rezultatu biti zadužena jedna institucija, koja će pak prikupljati sve neophodne informacije i podatke od ostalih institucija koje su označene kao partneri u realizaciji.
Slika 3: Grafička ilustracija sistema izveštavanja po AP RJU
Izveštavanje
Izveštavanje o sprovođenju zasniva se na rezultatima iz AP RJU i sprovodiće se kroz šestomesečne i godišnje izveštaje.
Imajući u vidu obim i složenost čitave matrice AP, MDULS će izraditi obrasce za izveštavanje za svaki od rezultata, koji će se dostavljati odgovornim akterima za potrebe izrade šestomesečnih izveštaja.
U obrascu za godišnji izveštaj predvideće se i poseban analitički deo o realizaciji ciljeva kojima rezultati doprinose. U tom smislu, godišnji izveštaji će imati snažniji analitički karakter od šestomesečnih. Uz izveštaje, jedinici za praćenje RJU u MDULS dostavljaće se i podaci o preciznijim ključnim događajima (eng. milestones) za svaki naredni šestomesečni period, čime će se omogućiti preciznije i temeljnije izveštavanje i praćenje napretka u realizaciji rezultata. Ključni događaji će po svojoj suštini predstavljati konkretne direktne ishode aktivnosti u šestomesečnim periodima, čija realizacija vodi ostvarenju čitavog rezultata u okviru kojeg su definisani.
Izveštaji o sprovođenju Strategije i AP RJU sadržaće zbirne i pojedinačne informacije. Polugodišnji izveštaji će sadržati sledeće elemente u okviru svakog od rezultata:
Celokupne informacije o potpuno, delimično ili nimalo sprovedenim ključnim događajima i aktivnostima po planiranim datumima sprovođenja;
Ključne probleme i izazove ustanovljene tokom realizacije ključnih događaja i aktivnosti;
Ključne preporuke za prevazilaženje tih izazova;
Koncizna objašnjenja realizacije pojedinačnih aktivnosti.
Polugodišnji izveštaji više su fokusirani na direktne rezultate preduzetih aktivnosti, dok godišnji izveštaji takođe prate i informacije na višem nivou (indikatori rezultata – outcome) i sabiraju rezultate svih realizovanih aktivnosti da bi videli šta je postignuto u širim razmerama. Godišnji izveštaji će, pored navedenih za šestomesečne izveštaje, sadržati i sledeće elemente:
Celokupne informacije o realizaciji Strategije i Akcionog plana sa najvažnijim uspesima/ ostvareeima tokom te konkretne godine, da bi se lakše saopštili široj javnosti i zainteresovanim stranama;
Procenu najvažnijih aktivnosti koje nisu realizovane prema planu i informacije o uticaju koji bi to moglo da ima na ukupan napredak RJU kako je planirana;
Predloge za neophodne aktivnosti na jačanju kapaciteta koje bi omogućile prevazilaženje postojećih nedostataka i druge aktivnosti za ublažavanje negativnih posledica od devijacija u odnosu na planove;
Prioritetne aktivnosti za narednu godinu i utvrđivanje svih eventualnih potrebnih izmena planskih dokumenata (pre svega AP RJU) zasnovanih na analizi trenutnog razvoja događaja.
Smernice za praćenje, izveštavanje i evaluaciju sadržaće i obrasce za polugodišnje i godišnje izveštavanje, kao i uputstva za popunjavanje obrazaca. Naglasak će biti na konciznosti informacija i na fokusu na rezultatima (bilo direktnim rezultatima aktivnosti ili na ishodima) pre nego na procesima i inputima, kako bi se obezbedila maksimalna upotrebljivost izveštaja.
Alat za praćenje i izveštavanje
Kako bi se olakšalo praćenje reforme javne uprave, biće pripremljen Alat za praćenje, u formi Excel tabele u koju državni službenici u MDULS zaduženi za praćenje RJU mogu da unose sve podatke relevantne za uspešno praćenje sprovođenja RJU, a na osnovu prikupljenih izveštaja.
U kasnijoj fazi sprovođenja RJU, a u zavisnosti od mogućnosti finansiranja i kapaciteta za korišćenje, uspostaviće se i veb platforma za praćenje i izveštavanje.
Evaluacija (ocena)
Proces ocenjivanja (evaluacije) pomaže i stručnjacima i donosiocima odluka da dođu do informacija o tome do koje mere su prvobitno postavljeni ciljevi ostvareni. To znači da postoji jasna informacija o tome da li su ciljevi ostvareni potpuno ili delimično (šta se promenilo u realnosti koju želimo da reformišemo/promenimo) ili su očekivanja čak i nadmašena, kao i stručno obrazloženje osnovnih razloga i preporuka za predložene korektivne mere.
Uticaj i ishodi određene politike mogu se ocenjivati samo dugoročno, jer promene ili trendovi se neće javljati kvartalno, nego godišnje ili čak ređe. Stoga se evaluacija sprovodi obično svake druge ili treće godine. Uz činjenicu da se promene mogu uvideti samo na duže staze, evaluacija obično zahteva više sredstava nego redovni izveštaji o praćenju.
Strategija RJU ne konkretizuje tačan broj evaluacija, već navodi da: “Nakon sakupljanja i obrade podataka iz redovnih izveštaja o obavljenim aktivnostima, odnosno u okviru neprekidnog procesa praćenja, nužno je pripremati i povremene (ali redovne i sistemski zasnovane, utemeljene) ocene uspešnosti sprovođenja reforme odnosno vršiti tzv. vrednovanje tog složenog procesa.”
Prva evaluacija će otpočeti sredinom 2017. godine, sa fokusom na realizaciji AP RJU u periodu 2014-2017. (imajući u vidu planiranu dopunu AP RJU tokom 2015., kada će se u njega integrisati rezultati i aktivnosti za 2017. godinu), što će predstavljati ex-post evaluaciju AP RJU, a istovremeno i srednjoročnu (eng. midterm) evaluaciju Strategije RJU, na osnovu koje će se izvršiti revizija Strategije i izrada AP RJU za period 2018-2020. Nacrt izveštaja o evaluaciji bi tako bio pripremljen do kraja 2017, nakon čega bi bio prosleđen Savetu RJU na razmatranje, a potom i predstavljen Vladi RS početkom 2018.
Ovakav pristup bio bi i dobro povezan sa srednjoročnim pregledom finansiranja iz EU IPA 2 koje EK planira do sredine 2017. godine i ostavio bi traga na planiranom pristupu “nagrade za učinak” u realizaciji EU IPA 2. Srednjoročni evaluacioni izveštaji u pogledu realizacije Strategije i AP bi stoga pružili veoma koristan doprinos za pregled koji sprovodi EK i obezbedili da ti se procesi međusobno dopunjuju.
Da bi evaluacija bila što objektivnija, angažovaće se eksterni nezavisni ocenjivači, a za ovaj zadatak biće objavljen javni tender. Sredstva za sprovođenje evaluacija biće predviđena u projektu koji se priprema za finansiranje od strane Kraljevine Švedske, a čija realizacija bi mogla da počne sredinom 2015. godine. U izradi projektnog zadatka (TOR) za obe evaluacije biće konsultovan i program OECD SIGMA. Pripremu i realizaciju evaluacije pratiće i operativno pomagati organizaciona jedinica MDULS zadužena za upravljanje reformom javne uprave U okviru pomenutog projekta, zaposleni u tom odseku dobiće i trening za sprovođenje ovih poslova.
Ostala ministarstva i ODU imaće relativno pasivnu ulogu u pogledu prikupljanja i pružanja informacija potrebnih za sprovođenje evaluacije, ali MDULS će se postarati da svi razumeju važnost ovog zadatka i da u potpunosti sarađuju sa stručnjacima koji sprovode evaluaciju.
Prilog 4: Dinamički pregled sprovođenja Akcionog plana (gantogram)
Ciljevi, mere i rezultati
2015
2016
2017
Institucija odgovorna za realizaciju
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Opšti cilj
Dalje unapređenje rada javne uprave u skladu sa principima Evropskog administrativnog prostora i obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, kao i stvaranje javne uprave koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda
PC 1
Unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave
M 1.1
Organizaciono i funkcionalno restrukturiranje javne uprave sprovođenjem do 2017. godine činjenično utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu broja i svrsishodnosti institucija, broja zaposlenih, radnih procesa i organizacionih struktura uz stvaranje snažnog analitičkog osnova za ove procese
R. 1.1.1
Unapređeni organizacioni oblici i njihovi odnosi i racionalizovan broj organizacija i zaposlenih u javnoj upravi
A1, A2, A3
A4
A5
A6
MDULS
R. 1.1.2
Stvoreni uslovi za dubinsku optimizaciju odabranih organizacionih podsistema javne uprave (sprovođenje funkcionalnih analiza – FA)
A1, A2, A3
A4
A5
A6
MDULS
R. 1.1.3
Realizovana dubinska optimizacija odabranih organizacionih podsistema javne uprave
A1, A2
MDULS
R. 1.1.4
Stvorena podrška stručne i šire javnosti za proces optimizacije javne uprave
A1
A2
A3
A4
MDULS
R. 1.1.5
Uspostavljen okvir upravljanja učinkom u JU koji povezuje sve postojeće elemente upravljanja učinkom i obezbeđuje njihovu nadgradnju
A1
A2
A3
MDULS
R. 1.1.6
Uspostavljeni elektronski registri organa i drugih subjekata i zaposlenih u sistemu javne uprave
A1
A2, A3
A4
A5
DEU
M 1.2
Unapređenje decentralizacije i dekoncentracije poslova državne uprave unapređenjem analitičkog i strateškog okvira do kraja 2017.
R. 1.2.1
Utvrđen okvir politike decentralizacije u Republici Srbiji
A1, A2
A3
A4, A5
A6
A7
MDULS
R. 1.2.2
Unapređen okvir za obezbeđivanje održivosti javnih finansija na lokalnom nivou
A1, A2
A3, A4
MF
M 1.3
Unapređenje sistema upravljanja javnim politikama Vlade (planiranje, analiza, kreiranje, donošenje, praćenje i vrednovanje sprovođenja i koordinacija) uspostavljanjem do 2017. pravnog i institucionalnog okvira za integrisano strateško upravljanje i donošenje srednjoročnih planova rada ODU usklađenih sa strateškim prioritetima Vlade i programskim budzetom
R 1.3.1
Uspostavljen jedinstveni sistem za upravljanje javnim politikama koji obezbeđuje pripremu dokumenata javnih politika usklađenih sa usvojenim standardima
A1, A2 A3, A4
A5, A6, A7
RSJP
R 1.3.2
Srednjoročno i godišnje planiranje u organima državne uprave je zasnovano na prioritetima Vlade i programskom budzetu i sprovođenje se redovno prati
A1, A2
A3
A4, A5, A7
A6, A7
A7
RSJP
R 1.3.3
Povećana transparentnost sistema upravljanja javnim politikama
A1, A2, A3
MDULS
M 1.4
Uspostavljanje čvrstih mehanizama koordinacije koji će omogućiti harmoničan razvoj i funkcionisanje elektronske uprave, kao i zaokruživanje zakonskog okvira i procedura za razvoj elektronske uprave
1.4.1
Obezbeđeno koordinisano upravljanje razvojem elektronske uprave uz uspostavljanje institucionalnog i zaokruživanje pravnog okvira
A1, A2
DEU
1.4.2
Uspostavljeno interoperabilno funkcionisanje komunikacije između različitih servisa informacionih sistema ODU i JLS bazirano na korišćenju uspostavljenih osnovnih registara elektronske uprave
A1
A2 – A5
A6, A7
DEU
1.4.3
Nove elektronske usluge koje koriste osnovne registre su uspostavljene i široko se promovišu
A1
A2
A3
DEU
PC 2
Uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima
M 2.1
Uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi na temelju načela transparentnosti i pravičnosti
2.1.1
Usklađen radno-pravni status zaposlenih u svim delovima javne uprave, sa ciljem jačanja primene principa depolitizacije i profesionalizacije tj. uspostavljanja sistema zasnovanog na zaslugama (merit sistema)
A1
A2
A3
MDULS
2.1.2
Uspostavljen transparentan i pravičan sistem plata u javnoj upravi
A1, A2
A3
A4
MDULS
M 2.2
Unapređenje funkcije upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi do kraja 2017. strateškim pristupom, uz uvođenje novih instrumenata i jačanje kapaciteta za ULjR
2.2.1
Elementarno unapređeni osnovni elementi ULjR radi prevencije dalje politizacije procesa zapošljavanja, osipanja kvaliteta kadrova i radi privlačenja kvalitetnih kandidata za rad u državnoj upravi
A1, A2
A3
MDULS
2.2.2
Konsolidovan institucionalni okvir za razvoj funkcije ULjR u državnoj upravi
A1, A2
A3
MDULS
2.2.3
Postavljen okvir politike strateškog ULjR i razvijeni unapređeni instrumenti za strateško ULjR u državnoj upravi
A1
A2
A3
A4, A5
A6
A7
A8, A9
MDULS
2.2.4
Unapređeni kapaciteti za strateško upravljanje ljudskim resursima
A1
A2,A3
MDULS
M 2.3
Razvoj i usklađivanje osnovnih funkcija upravljanja ljudskim resursima za širi sistem javne uprave uspostavljanjem do kraja 2017. održivog sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi
2.3.1
Uspostavljene osnove sistema za opšte stručno usavršavanje zaposlenih u organima i organizacijama javne uprave
A1
A2
A3, A4
A5, A6
A7
MDULS
2.3.2
Uspostavljen normativni okvir za razvoj funkcije upravljanja ljudskim resursima u AP i JLS
A1, A2
A3, A4
A5
MDULS
2.3.3
Ojačani kapaciteti zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave za upravljanje ljudskim resursima
A1
A2, A3
A4
A5
A6
MDULS
2.3.4
Uspostavljen usklađen, trajan i održiv sistem stručnog usavršavanja zaposlenih u JLS, koji će doprineti povećanju nivoa znanja i veština zaposlenih u JLS neophodnih za ostvarivanje osnovnih postulata moderne lokalne samouprave
A1
A2, A3
A4, A5
A6
MDULS
PC 3
Unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama
M 3.1
Priprema Programa za reformu javnih finansija
3.1.1
Usvojen Program za reformu javnih finansija
A1
A2
MF
M 3.2
Unapređenje procesa planiranja i pripreme budzeta
3.2.1
Operativno i metodološki unapređen proces planiranja i pripreme višegodišnjeg programskog budzeta na svim nivoima vlasti
A1,A6
A2,A3, A6
A6
A4, A5, A6
A6
A6
A6
A6
MF
3.2.2
Uvedeno i primenjeno planiranje i realizacija kapitalnih projekata na osnovu prioriteta i pojačana predvidljivost u realizaciji
A1
A2, A3
A4
MF
M 3.3
Unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole korišćenja javnih sredstava i interne revizije
3.3.1
Usvojen srednjoročni okvir za sprovođenje interne finansijske kontrole u javnom sektoru
A1
MF
3.3.2
Unapređen sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK)
A2
A2-A5
MF
3.3.3
Unapređeni kapaciteti i funkcionalnost sistema interne revizije
A1
A2-A4
MF
M 3.4
Funkcionalno unapređenje rada budzetske inspekcije
3.4.1
Obezbeđeni kapaciteti i funkcionalnost budzetske inspekcije
A1, A2
A3
MF
M 3.5
Unapređenje sistema javnih nabavki
3.5.1
Operativno i metodološki unapređen sistem javnih nabavki
A1
A2
A3-A9
UJN
PC 4
Povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga
M 4.1
Unapređenje zakonodavnog procesa u sklopu šireg sistema upravljanja javnim politikama Vlade
4.1.1
Unapređen i transparentan proces izrade i sprovođenja regulative na način koji obezbeđuje međuresornu koordinaciju, učešće zainteresovane javnosti i sagledavanje mogućih efekata, praćenje sprovođenja, evaluaciju i izveštavanje o sprovođenju regulative
A1, A5
A2, A3
A3
A4
A5
RSJP
M 4.2
Unapređenje upravnih procedura i obezbeđivanje postupanja organa državne uprave i organa i organizacija javne uprave u odlučivanju o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i drugih subjekata u skladu sa principima dobre uprave
4.2.1
Unapređen i usklađen zakonodavni okvir u upravnom postupanju organa državne odnosno javne uprave na svim nivoima vlasti
A1
A2
A3
MDULS
4.2.2
Povećana primena savremenih informacionih tehnologija u vođenju upravnog postupka
A1
A2
DEU
4.2.3
Obezbeđeni organizacioni i kadrovski preduslovi za sprovođenje Zakona o opštem upravnom postupku
A1
A3 A4
A2, A3
A4
MDULS
4.2.4
Javna uprava primenjuje principe dobre uprave u svom radu, a naročito obezbeđuje odziv na potrebe građana u planiranju i sprovođenju javnih politika
A1
A2, A3
A4-A6
A8
A7
A8
MDULS
M 4.3
Reforma inspekcijskog nadzora i obezbeđivanje bolje zaštite javnog interesa, uz smanjenje administrativnih troškova inspekcijskog nadzora i povećanje pravne sigurnosti subjekata inspekcijskog nadzora
4.3.1
Uspostavljen novi jedinstveni pravni okvir za inspekcijski nadzor i javnost upoznata sa njim
A1
A2
A3
A4
A5
MDULS
4.3.2
Obezbeđena koordinacija rada svih inspekcija
A1
A2
A3-A5
MDULS
4.3.3
Povećani kapaciteti inspekcijskih službi za sprovođenje novog sistema inspekcijskog nadzora
A1
A2
A2
A2, A3
A4-A8
MDULS
M 4.4
Uvođenje i promocija mehanizama kojima se obezbeđuje kvalitet javnih uslugarave
4.4.1
Stvoreni uslovi za uspostavljanje sistema za upravljanje kvalitetom u javnoj upravi
A1
A2
A3
MDULS
PC 5
Povećanje participacije građana, transparentnosti, unapređenje etičkih standarda i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave
M 5.1
Unapređenje uslova za učešće zainteresovane javnosti u radu javne uprave uz povećanje dostupnosti informacija o radu javne uprave i javnim finansijama
5.1.1
Sve informacije o radu javne uprave (broj zaposlenih, finansije, aktivnosti) su dostupne na Internetu i predstavljene u ujednačenoj formi
A1
A2
A3
MDULS
5.1.2
OCD i građani uključeni u procese kreiranja, sprovođenja i praćenja javnih politika na nacionalnom i lokalnom nivou
A1
A2
A3, A4, (A5)
A6
MDULS
M 5.2
Jačanje integriteta i etičkih standarda zaposlenih u javnoj upravi i smanjenje korupcije
5.2.1
Unapređeni mehanizmi za obezbeđenje etičkih standarda i integriteta zaposlenih u javnoj upravi
(A1)
A2
A3, A4, (A5)
A6, A7
MDULS
5.2.2
Unapređena efektivnost sistema za zaštitu uzbunjivača (lica koja prijavljuju sumnju na korupciju) u javnoj upravi
(A1)
(A2, A3)
A4
MPravde
M 5.3
Jačanje mehanizama spoljne i unutrašnje spoljne i unutrašnje kontrolekontrole u javnoj upravi
5.3.1
Unapređen zakonski okvir i uslovi rada državnih organa koji vrše spoljnu kontrolu uprave
A1-A5
A6, (A7)
A8
MDULS
5.3.6
Unapređeni kapaciteti i postupanje Upravne inspekcije na način koji obezbeđuje delotvornu kontrolu zakonitosti rada ODU i drugih subjekata upravno-inspekcijskog nadzora
A1
A2
A3
MDULS
Prilog 5: Pregled obezbeđenih i nedostajućih dodatnih finansijskih sredstava za sprovođenje AP
Prilog 6: Pretpostavke i rizici u realizaciji Akcionog plana
Posebni cilj
Mera
Pretpostavke
Rizici
Mere ublažavanja rizika
1. Unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave
1.1 Organizaciono i funkcionalno restrukturiranje javne uprave sprovođenjem do 2016. godine činjenično utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu broja i svrsishodnosti institucija, broja zaposlenih, radnih procesa i organizacionih struktura uz stvaranje snažnog analitičkog osnova za ove procese
Obezbeđena politička podrška i konsenzus za sprovođenje ciljane optimizacije
Prelazak na linearni pristup racionalizaciji usled nedostatka razumevanja i kapaciteta
Redovna komunikacija na nivou struktura za koordinaciju RJU
1.2 Unapređenje decentralizacije i dekoncentracije poslova državne uprave unapređenjem analitičkog i strateškog okvira do kraja 2016.
Obezbeđena politička podrška i konsenzus
Prevremeni parlamentarni izbori (zbog prekidanja posla)
Ponovna rekonstrukcija vlade i drugačija raspodela nadležnosti ministarstava i preraspodela poslova između različitih organizacionih jedinaca
Formiranje stručnog tela (stručnjaci iz različitih oblasti za oblast decentralizacije) čija sastav i funkcionisanje ne poležu čestim političkim promenama
1.3 Unapređenje sistema upravljanja javnim politikama Vlade (planiranje, analiza, kreiranje, donošenje, praćenje i vrednovanje i koordinacija) uspostavljanjem do 2016. godine pravnog i institucionalnog okvira za integrisano strateško upravljanje i donošenje srednjoročnih planova rada organa državne uprave usklađenih sa strateškim prioritetima Vlade i programskim budzetom
Postojanje političke volje.
Prepoznavanje mesta i uloge RSJP u centru Vlade.
Koordinacija svih institucija u centru vlade.
Strateško planiranje i dalje da ostane neuređeno, tj. da organi državne uprave i dalje planiraju ad hoc.
Potpuni izostanak srednjoročnog planiranja odnosno donošenje strateških odluka bez prethodnog plana i potrebnih analiza i sagledavanja svih efekata.
Nedovoljna finansijska sredstva.
Kroz bolju koordinaciju resornih ministarstva i centra Vlade
1.4 Uspostavljanje strateškog okvira za razvoj i usklađenost funkcionisanja informacionih sistema i infrastrukture državnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i javnih službi
Dobro isplanirana finansijska sredstva (dugoročna) – stabilnost finansijskog okvira.
Da sve nadležne institucije uzmu adekvatno učešće.
Međuinstitucionalna saradnja i koordinacija.
Zaokruživanje zakonodavnog okvira
Nedostatak finansijskih sredstava.
Nepostojanje dugoročnog planiranja budzetskih sredstava i stabilnosti finansijskog okvira
Nedostatak političke volje.
Da se ne zaokruži zakonodavni okvir.
Donacije, korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova
Formiranje Radne grupe u okviru Saveta za reforme javne uprave radi obezbeđenja političke podrške i bolje koordinacije.
2. Uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima
2.1. Uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi na temelju načela transparentnosti i pravičnosti
Obezbeđena politička podrška za uspostavljanje jedinstvenog sistema radnih odnosa, zasnovanih na principima depolitizacije i profesionalizacije, u celoj javnoj upravi i obezbeđena politička podrška i uspostavljen konsenzus svih socijalnih aktera za uspostavljanje jedinstvenog sistema plata u javnoj upravi
Pritisci za izuzimanje određenih podsistema iz usklađenog sistema radnih odnosa, odnosno jedinstvenog sistema plata i nedovoljno dobro izvršena procena radnih mesta i posledično koeficijenata
Obezbediti otvoren, inkluzivan i transparentan proces izrade propisa sa posebnim naglaskom na uključivanju predstavnika reprezentativnih sindikata i angažovanje eksperata za procenu radnih mesta
2.2. Razvoj strateške funkcije upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi
Razvijen pravni okvir i institucionalni osnov za funkciju strateškog upravljanja ljudskim resursima i jasna opredeljenost za jačanje institucije konkursa i kreiranje depolitizovanog sistema koji podstiče privlačenje i zadržavanje kvalitetnog kadra u državnoj upravi
Nedovoljno razvijena politička podrška za depolitizaciju sistema zapošljavanja i upravljanja ljudskim resursima
Povećati transparentnost rada organa, ali i rada zaposlenih u organu kroz jači monitoring i evaluaciju radnog učinka, uz ograničavanja slobode odlučivanja rukovodilaca
2.3. Razvoj i usklađivanje osnovnih funkcija upravljanja ljudskim resursima za širi sistem javne uprave
Sistemski pristup profesionalizaciji celokupne javne uprave i koordinacija svih podsistema javne uprave
Nedostatak ljudskih i finansijskih resursa i nedovoljna prilagođenost programa stručnog usavršavanja pojedinačnim organima javne uprave
Blagovremeno planiranje i detaljno osmišljavanje faznog razvoja centralne institucije za stručno usavršavanje zaposlenih
3. Unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama
3.1 Priprema Programa za reformu javnih finansija
Uključenost svih relevantnih aktera i institucija
Nedostatak kadrovskih kapaciteta u Ministarstvu finansija i drugim relevantnim organima
Formiranje radne grupe za pripremu Programa za reformu javnih finansija
3.2 Unapređenje procesa planiranja i pripreme budzeta
Izrađena analiza programskog budzeta za 2015. godinu
Nedovoljna zainteresovanost i uključenost donosilaca odluka na najvišem nivou (ministar, državni sekretar…) u proces izrade programskog budzeta
Edukacija o programskom budzetu donosilaca odluka
3.3 Unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole korišćenja javnih sredstava i interne revizije
Uspostavljen i operativan sistem finansijskog upravljanja i kontrole i funkcija interne revizije na centralnom i lokalnom nivou.
Česte promene rukovodilaca najvišeg nivoa.
Nedovoljan broj obučenih rukovodilaca.
Obuke rukovodilaca visokog nivoa o značaju, koristi i potrebi za sistemom finansijskog upravljanja i kontrole i nezavisnom funkcijom interne revizije.
3.4 Funkcionalno unapređenje rada budzetske inspekcije
Podrška društva i države u davanju značaja ovakvoj vrsti kontrole raspolaganja javnim sredstvima od strane njihovih korisnika.
Optimalan broj stručno obučenog kadra.
Razvijena organizaciona struktura budzetske inspekcije.
Zakonodavni okvir upodobljen potrebama za rad i postupanje budzetske inspekcije.
Postojanje jedinstvene metodologije rada budzetske inspekcije.
Ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru.
Mere štednje.
Veoma ograničeni kapaciteti budzetske inspekcije
Preraspodela zaposlenih u okviru organa državne uprave u korist budzetske inspekcije.
Uvođenje u jedinstveni sistem kontrole i budzetske inspekcije lokalnih samouprava.
3.5 Unapređenje sistema javnih nabavki
Jasna opredeljenost za stvaranje funkcionalnog i upravljivog sistema javnih nabavki, kao i razvijeni kapaciteti za implementaciju
Izostanak sistemske primene centralizovanog sistema javnih nabavki
Razvijanje kvaliteta programa obuke i povećanja kapaciteta službenika i donosilaca odluka
4. Povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga
4.1 Unapređenje zakonodavnog procesa u sklopu šireg sistema upravljanja javnim politikama Vlade
Nedostatak finansijskih sredstava.
Transparentnost donošenja propisa.
Bolja saradnja među učesnicima u izradi propisa.
Saradnja organa državne uprave i javnosti u izradi propisa.
Nedovoljna transparentnost, nedostatak pravne sigurnosti i donošenje propisa bez analiziranih efekata.
Konsultacije sa javnošću.
4.2 Unapređenje upravnih procedura i obezbeđivanje postupanja organa državne uprave i organa i organizacija javne uprave u odlučivanju o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i drugih subjekata u skladu sa principima dobre uprave
Potrebna podrška konsultanata koji bi identifikovali konkretne propise koji se moraju izmeniti, i koji u saradnji na sektorom za normativne poslove, prati formulaciju konkretnih novih rešenja
Politička saglasnost da postupanje uprave mora da se unapredi kroz zakonodavni okvir i praksu
Očekivanja i podrška građana ka unapređenju uprave
Promena ili rekonstrukcija Vlade
Otpor prema promenama i teškoće u usvajanju drugačijih postupanja
Komunikacija i sagledavanje efekata predstojećih promena
4.3 Reforma inspekcijskog nadzora i obezbeđivanje bolje zaštite javnog interesa, uz smanjenje administrativnih troškova inspekcijskog nadzora i povećanje pravne sigurnosti subjekata inspekcijskog nadzora
Sprovođenje svih regulatornih, institucionalnih i ostalih predviđenih mera i aktivnosti za obezbeđivanje pune primene Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Nedonošenje podzakonskih akata u zakonski predviđenom roku.
Nastavak aktivnosti informisanja i edukacije inspektora i privrednika, prenosa dobre prakse, njenog ujednačavanja i objavljivanja i podrške za primenu novog zakona, te uspostavljanje, efektivno i efikasno obavljanje poslova Koordinacione komisije, kako bi svi se olakšala primena ovog zakona.
4.4 Uvođenje i promocija mehanizama kojima se obezbeđuje kvalitet javnih usluga
Prepoznavanje važnosti uvođenja mehanizma za uspostavljanje sistema kvaliteta upravljanja u organima i od strane zaposlenih i od strane funkcionera
Zaposleni u organima nedovoljno motivisani za promene u okviru postojeće strukture.
Menadzment organa nedovoljno uključen u implementaciju projekta, ne pruža dovoljnu podršku.
Zaposleni u organima u strahu od promene ustaljenih načina obavljanja poslova.
Obuke za sve zaposlene u organima radi upoznavanja sa pozitivnim efektima mehanizma za uspostavljanje sistema kvaliteta upravljanja.
Posebna obuka samo za menadzment.
Definisanje jasnih uloga svih učesnika u ovom procesu.
5. Povećanje participacije građana, transparentnosti, unapređenje etičkih standarda i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave
5.1 Unapređenje uslova za učešće zainteresovane javnosti u radu javne uprave uz povećanje dostupnosti informacija o radu javne uprave i javnim finansijama
Obezbeđena politička podrška za povećanje transparentnosti rada javne uprave i sistemsko uključivanje OCD u procese kreiranja, sprovođenja i praćenja javnih politika
Odsustvo kulture otvorenosti i transparentnosti u radu javne uprave i participativne političke kulture, kao i nedovoljno razvijen partnerski odnos organa javne uprave i OCD
Promovisanje načela otvorenosti i transparentnosti javne uprave, razvijanje participativne političke kulture i uspostavljanje partnerskih odnosa između organa javne uprave i OCD
5.2 Jačanje integriteta i etičkih standarda zaposlenih u javnoj upravi i smanjenje korupcije
Obezbeđena politička podrška i jasna opredeljenost za zaštitu uzbunjivača (lica koja prijavljuju sumnju na korupciju) u javnoj upravi i sistemski pristup unapređenju mehanizama za obezbeđenje etičkih standarda i integriteta
Nedovoljno efektivna zaštita uzbunjivača bilo usled izostanka političke podrške ili neispunjenja preduslova za implementaciju propisa
Obezbediti visok nivo ekspertize, ali i razumevanja društveno-političkog konteksta prilikom pripreme propisa uz uspostavljanje političke koordinacije na visokom nivou
5.3 Jačanje mehanizama spoljne i unutrašnje kontrole u javnoj upravi
Postojanje političke volje za unapređenje i jačanje položaja nezavisnih državnih organa kroz obezbeđivanje materijalnih i kadrovskih resursa i proceduralnih mehanizama
Izostanak donošenja odgovarajućih propisa u razumnom roku radi preciznijeg određivanja nadležnosti.
Kontinuirano analiziranje položaja nezavisnih državnih organa i saradnja sa njima
Prilog 7: Lista skraćenica
ABPK
Agencija za borbu protiv korupcije
Akt.
Aktivnost
AP
Akcioni plan
NNAP p.23
Nacrt akcionog plana za poglavlje 23
APR
Agencija za privredne registre
AP RJU
Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji
VSS
Visoki službenički savet
DEU
Direkcija za elektronsku upravu
DRI
Državna revizorska institucija
EU
Evropska unija
EUR
evro
FA
Funkcionalna analiza
FUK
Finansijsko upravljanje i kontrola
GSV
Generalni sekretarijat Vlade
EU IPA
Instrument za pretpristupnu pomoć Evropske unije
IS
Informacioni sistem
JLS
Jedinice lokalne samouprave
JU
Javna uprava
KEI
Kancelarija za evropske integracije
Kont.
Kontinuirano
MDULS
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
MPG
Međuministarska projektna grupa
MRZSBP
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
MTBF
Srednjoročni budzetski okvir – Fiskalna strategija
MF
Ministarstvo finansija
MUP
Ministarstvo unutrašnjih poslova
NBS
Narodna banka Srbije
NPAA
Nacionalni plan za usvajanje pravne tekovine EU
NSBPK
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u RS za period od 2013. do 2018. godine
ODU
Organ(i) državne uprave
OECD
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OCD
Organizacije civilnog društva
PEFA
Ocena javnih rashoda i finansijske odgovornosti
PV
Početna vrednost (baseline value)
PIE
Praćenje, izveštavanje i evaluacija
PIRV
Informacioni sistem za planiranje i izveštavanje o radu Vlade
PJU
Principi javne uprave
RS
Republika Srbija
RSD
Srpski dinar
RJU
Reforma javne uprave
RSJP
Republički sekretarijat za javne politike
SKGO
Stalna konferencija gradova i opština
SIGMA
Program podrške unapređenju u vladavini i upravljanju pri OECD
SRJU
Savet za reformu javne uprave
SUK
Služba za upravljanje kadrovima
TOR
Projektni zadatak
UZZPRO
Uprava za zajedničke poslove republičkih organa
UI
Upravna inspekcija
ULjR
Upravljanje ljudskim resursima
USD
Američki dolar
FA
Funkcionalna analiza
CV
Ciljna vrednost (target value)
CHU
Centralna jedinica za harmonizaciju