Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05 – ispravka),
Vlada donosi
STRATEGIJU KONTROLE DUVANA
1. UVOD
Ratifikacijom Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije Republika Srbija se, zajedno sa još 139 zemalja sveta, obavezala na sveobuhvatnu akciju u cilju kontrole duvana. Država je na taj način kontrolu duvana postavila kao prioritet, a Ministarstvo zdravlja daje poseban doprinos ovim naporima razvojem Predloga strategije kontrole duvana ( u daljem tekstu: Strategija).
Zdravstveni stručnjaci širom sveta sada prihvataju činjenicu o postojanju globalne epidemije upotrebe duvana. Prevalencija pušenja u Republici Srbiji je veoma visoka, sa 39,7% muškaraca i 30,5% žena aktivnih pušača. Učestalost pušenja među mladima je takođe visoka: 54,7% mladih do 15. godine je bar jednom probalo cigarete, dok 16,8% devojaka i 15,5% mladića navode da puše svakodnevno. Prema Globalnom istraživanju pušenja kod mladih neželjena izloženost mladih duvanskom dimu je takođe ozbiljan problem.
Značaj pušenja kao faktora rizika za smrtnost i razboljevanje stanovništva u Republici Srbiji obrađen je u Studiji o opterećenju bolestima i povredama u Republici Srbiji sprovedenoj tokom 2003. godine. Duvan je naveden kao faktor rizika povezan sa najznačajnijim zdravstvenim problemima i odgovoran je za 13,7% izgubljenih godina života u Republici Srbiji (18% za muškarce; 7,9% za žene). Najveći značaj duvan ima za nastanak raka pluća, ishemične bolesti srca, srčanog udara i hronične opstruktivne bolesti pluća. Studija je takođe ukazala da je opterećenje najveće u ranom životnom dobu i da opada sa starenjem pojedinca.
Snižavanje prevalencije pušenja je stoga jedna od najvažnijih javnozdravstvenih mera koju je neophodno primeniti u cilju unapređenja zdravlja 7,5 miliona stanovnika Republike Srbije.
Biće potrebno vreme da bi se izmenilo shvatanje građana u vezi sa pušenjem, jer je takvo ponašanje u velikoj meri društveno prihvaćeno. Bitan preduslov za napredak u kontroli duvana jeste edukacija i informisanje javnosti o negativnim posledicama pušenja. Ovo je neophodno da bi javnost razumela, prihvatila i podržala efikasnije mere kontrole duvana.
Kontrola duvana u Republici Srbiji je važan aspekt u procesu harmonizacije sa zemljama Evropske unije, sa krajnjim ciljem priključenja EU. Strategija kontrole duvana identifikuje ključne korake koje bi trebalo preduzeti da bi se taj cilj ostvario.
Ministarstvo zdravlja i Nacionalna komisija za prevenciju pušenja su već preduzele brojne aktivnosti na polju prevencije i suzbijanja pušenja od čega su najznačajnije ratifikacija Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, doprinos u izradi zakona i podzakonskih akata koji se odnose na kontrolu duvana i njihovu primenu, kao i izradu Predloga strategije.
Strategija prati evropska i međunarodna iskustva prikupljena tokom poslednje decenije, koristeći njihova saznanja u kontroli duvana.
Vodeći prnncipi Strategije su:
je da bude informisan o zdravstvenim posledicama pušenja i izlaganja duvanskom dimu u životnoj sredini;
pravo svakog građanina je da živi i radi u sredini bez duvanskog dima;
pravo svakog pušača je da u okviru sistema zdravstvene zaštite dobije savet i podršku u vezi sa odvikavanjem od pušenja;
odgovornost države je da zaštiti zdravlje svojih građana, i u tom smislu, preduzme sve neophodne zakonske, ekonomske i administrativne mere kako bi se smanjila upotreba duvana i izloženost duvanskom dimu;
politička posvećenost kontroli duvana je suštinska i najbolje se postiže kroz sveobuhvatnu multisektorsku akciju, usmerenu ka prihvatanju pušenja kao nepoželjnog oblika ponašanja;
odgovornost države je da usmeri dovoljno finansijskih sredstava za aktivnosti kontrole duvana kako bi osigurala kontinuirano smanjenje broja pušača i izloženost duvanskom dimu u populaciji.
Osnovni cilj Strategije je da obezbedi okvir za primenu mera kontrole duvana da bi se u budućnosti unapredilo zdravlje građana Republike Srbije i da bi se oni zaštitili od štetnih uticaja pušenja i izloženosti duvanskom dimu.
Predviđeni su sledeći kvantitativni ciljevi Strategije:
smanjenje prevalencije pušenja kod maloletnika za 1% godišnje;
smanjenje prevalencije pušenja kod odraslih za 1% godišnje;
porast broja radnih mesta bez duvanskog dima za 5% godišnje;
smanjenje izloženosti duvanskom dimu na javnim mestima za 1% godišnje;
smanjenje izloženosti duvanskom dimu u kućama, i to dece za 3%, a odraslih za 1% godišnje.
Neposredni ciljevi Strategije su da se:
spreči pušenje , naročito među mladima;
smanji upotreba duvana u svim populacionim grupama primenom programa za odvikavanje od pušenja;
smanji izloženost stanovništva duvanskom dimu u radnoj i životnoj sredini („pasivno pušenje”);
edukuje javnost o štetnim efektima pušenja i izloženosti duvanskom dimu;
donesu i poštuju zakoni koji se odnose na proizvodnju, reklamiranje i prodaju duvanskih proizvoda.
Ministarstvo zdravlja ima značajnu ulogu u rešavanju pitanja u vezi sa kontrolom duvana, kao i uspostavljanje široke saradnje svih za kontrolu duvana relevantnih ministarstava u cilju primene sveobuhvatnih mera. U tom cilju Vlada je obrazovala Savet za kontrolu duvana u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Savet) sa mandatom da definiše Predlog strategije kontrole duvana u Republici Srbiji; prati primenu mera predviđenih Okvirnom konvencijom o kontroli duvana i evaluaciju postignutih rezultata; prati i predlaže aktivnosti i mere u oblasti kontrole duvana; daje inicijativu za saradnju sa drugim vladinim i nevladinim organizacijama. („Službeni glasnik RS”, broj 30/06)
Ohrabrivaće se aktivno uključivanje udruženja u aktivnosti kontrole duvana i podržaće njihove napore da obezbede finansijska sredstva iz različitih izvora.
Obezbeđivaće se stabilni izvori finansiranja za sprovođenje mera i aktivnosti kontrole duvana. U tu svrhu koristiće se raspoloživi izvori kao što su: sredstva iz budžeta Republike Srbije. Neće se prihvatiti partnerstvo sa duvanskom industrijom niti da ona direktno finansira mere i aktivnosti kontrole duvana.
Strateški okvir odnosi se na vremenski period do 2015. godine. Akcioni plan razrađuje do 2011. godine sve važne oblasti u kojima je potrebno preduzeti mere i aktivnosti kako bi se postigla adekvatna kontrola duvana i štetnost usled njegovog korišćenja smanjila na najmanju moguću meru. U poslednjoj godini inicijalnog perioda (2011. godine) Savet će, na osnovu dostignutih rezultata, izraditi akcioni plan za naredni period.
1.1 Obrazloženje potrebe za kontrolom duvana u Republici Srbiji
Prvi međunarodni ugovor u oblasti javnog zdravlja Okvirnu konvenciju Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana[?], Savet Ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora potpisao je 28. juna 2004. godine. Odluku o ratifikaciji donela je Skupština Srbije i Crne Gore 1. decembra 2005. godine. Stupila je na snagu 9. juna 2006. godine.
Ugovorne strane ove Konvencije rešene su da svoje pravo da zaštite zdravlje svojih građana postave kao prioritet.
U predgovoru ovog dokumenta dalje se kaže:
Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije
Preambula
Ugovorne strane ove konvencije,
Rešene su da svoje pravo da zaštite zdravlje svojih građana postave kao prioritet,
Konstatuju da je širenje epidemije korišćenja duvana globalni problem sa ozbiljnim posledicama po javno zdravlje, što zahteva najširu moguću međunarodnu saradnju i učešće svih zemalja u efikasnoj, odgovarajućoj i sveobuhvatnoj međunarodnoj akciji,
Izražavaju zabrinutost međunarodne zajednice zbog pogubnih zdravstvenih, socijalnih, ekonomskih i ekoloških posledica konzumiranja duvana i izlaganja duvanskom dimu,
Ozbiljno su zabrinute zbog povećanja potrošnje i proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda širom sveta, posebno u zemljama u razvoju, kao i zbog opterećenja koje to predstavlja za porodice, siromašne i za nacionalne zdravstvene sisteme,
Konstatuju da je naučno nedvosmisleno dokazano da konzumiranje duvana i izlaganje duvanskom dimu uzrokuju smrt, bolest i invaliditet, kao i da postoji vremenska distanca od trenutka izloženosti duvanskom dimu ili drugim načinima korišćenja duvanskih proizvoda do posledične pojave oboljenja, nezakonitu proizvodnju i falsifikovanje,
Konstatuju takođe da su cigarete i neki drugi proizvodi koji sadrže duvan pažljivo napravljeni tako da stvaraju i održavaju zavisnost, da su mnoge komponente koje sadrže ovi proizvodi, kao i dim koji stvaraju, farmakološki aktivni, toksični, mutageni i kancerogeni i da se zavisnost od duvana posebno klasifikuje kao poremećaj u glavnim međunarodnim klasifikacijama oboljenja,
Potvrđuju da postoje jasni naučni dokazi da izlaganje dece duvanskom dimu pre rođenja uzrokuje različite zdravstvene i razvojne probleme kod dece,
Duboko su zabrinute zbog porasta broja pušača i drugih oblika korišćenja duvana među decom i omladinom širom sveta, naročito zbog činjenice da deca puše u sve mlađem uzrastu,
Uznemirene su zbog porasta broja pušača i drugih oblika korišćenja duvana među ženama i devojkama širom sveta, a imajući na umu potrebu punog učešća žena u donošenju i primeni političkih odluka na svim nivoima, kao i potrebu izrade rodno usmerene strategije kontrole duvana,
Duboko su zabrinute zbog porasta broja pušača i drugih oblika korišćenja duvana među siromašnima,
Ozbiljno su zabrinute zbog uticaja svih oblika reklamiranja, promocije i sponzorisanja čiji je cilj podsticanje upotrebe duvanskih proizvoda,
Prepoznaju da je neophodna zajednička akcija kako bi se iskorenili svi oblici nezakonite trgovine cigaretama i drugim duvanskim proizvodima, uključujući šverc
Uviđaju da su za kontrolu duvana na svim nivoima, a posebno u zemljama u razvoju i u zemljama čije su privrede u tranziciji, potrebna dovoljna finansijska i tehnička sredstva srazmerna sadašnjim i planiranim akcijama za kontrolu duvana,
Prepoznaju potrebu stvaranja odgovarajućih mehanizama koja će se baviti dugoročnim socijalnim i ekonomskim implikacijama uspešnih strategija smanjenja tražnje duvana,
Svesni su socijalnih i ekonomskih teškoća koje programi kontrole duvana srednjoročno i dugoročno mogu proizvesti u nekim zemljama u razvoju i zemljama čije su privrede u tranziciji i prepoznaju njihovu potrebu za tehničkom i finansijskom pomoći u okviru razvijenih nacionalnih strategija održivog razvoja,
Svesne su da je značajan posao u pravcu kontrole duvana urađen od strane mnogih zemalja, odaju priznanje vodećoj ulozi Svetske zdravstvene organizacije, kao i naporima drugih organizacija i tela iz sistema Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih i regionalnih međuvladinih organizacija koje su učestvovale u koncipiranju mera za kontrolu duvana,
Ističu poseban doprinos koji su nacionalnim i međunarodnim naporima za kontrolu duvana dale nevladine organizacije i drugi predstavnici civilnog društva koji nisu povezani s duvanskom industrijom, uključujući stručna zdravstvena tela, ženske, omladinske i potrošačke grupe, te akademske i zdravstvene institucije i ogroman značaj njihovog učešća u nacionalnim i međunarodnim naporima za kontrolu duvana,
Termin kontrola duvana, definisan od strane Svetske zdravstvene organizacije, koji se koristi u daljem tekstu, podrazumeva niz mera i aktivnosti koje smanjuju ponudu i tražnju duvanskih proizvoda, kao i štetne posledice njihove upotrebe, a koje imaju za cilj unapređenje zdravlja stanovništva, tako što će se eliminisati ili smanjiti korišćenje duvanskih proizvoda i izlaganje duvanskom dimu.
Minimum mera za uspešnu kontrolu duvana obuhvaćen je Okvirnom konvencijom o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije. Optimum mera preporučen je u Evropskoj strategiji kontrole duvana.[?]
Dokument koji je izradila Nacionalna komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja zasniva se na oba pomenuta dokumenta, kao i na zdravstvenoj politici koju sprovodi Ministarstvo zdravlja prikazanoj u dokumentu „Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu”[?]. Strategija takođe je svojevrstan doprinos Strategiji za smanjenje siromaštva u našoj Republici. Koncipirana je uz uvažavanje aktuelnih javno zdravstvenih, socijalno-ekonomskih i političkih prilika u Republici Srbiji, a u cilju donošenja okvira za sve mere i aktivnosti koje će se u vezi sa kontrolom duvana sprovoditi u Republici Srbiji.
1.2 Prevalencija pušenja
Zdravstveni stručnjaci širom sveta prihvataju činjenicu o postojanju globalne epidemije upotrebe duvana. Prevalencija pušenja u Republici Srbiji je bila, prema rezultatima ispitivanja zdravlja 2000. godine, među najvišima u Evropi, sa 46,0% muškaraca i 30,9% žena aktivnih pušača da bi se 2006. godine smanjila na 39,7% muškaraca i 30,5% žena koji aktivno puše[?].
Jedno od nekoliko međunarodnih uporednih istraživanja u kojima su prikazani podaci za Srbiju i Crnu Goru, pokazuje da je prevalencija pušenja u Republici Srbiji slična onoj u drugim zemljama u tranziciji u kojima je pušenje društveno prihvaćeno i veoma rašireno (tabela br. 1)[?].
Zastupljenost pušenja među mladima je takođe visoka: 54,7% mladih uzrasta 13 – 15 godina je probalo cigarete, od toga 31,3% do navršene 10. godine života[?]. Prema istom istraživanju 16,8% devojaka i 15,5% mladića su aktivni pušači. Nevoljna izloženost mladih duvanskom dimu (tzv. „pasivno pušenje“) je izuzetno velika (97,4%) i predstavlja ozbiljan javno zdravstveni problem Podaci jasno ilustruju da je pušenje prihvaćeno kao „normalan“ oblik ponašanja u Republici Srbiji, na šta ukazuje visok procenat mladih koji žive u porodici sa pušačima, kao i velika izloženost mladih reklamnim kampanjama duvanske industrije. Jedini pozitivan statistički pokazatelj je broj mladih pušača koji žele da se odviknu od pušenja ili su to već pokušali (tabela br. 2).
Tabela broj 1. Prevalencija pušenja u zemljama Evrope, 1988 – 2003. godina
DRŽAVA Odrasli (%) Mladi, uzrast 15 godina (%) Muškarci Žene Mladići Devojke Srbija i Crna Gora* 46,0 30,9 12,5 16,3 Bugarska 43,8 23,0 28,7 26,4 Grčka 46,8 29,0 13,5 14,1 Ruska Federacija 63,7 9,2 17,6 26,2 Turska 62,2 24,3 17,6 11,2 Albanija 60,0 18,0 nema podataka nema podataka Ujedinjeno Kraljevstvo 28,0 26,0 20,3 27,4 Finska 27,0 20,0 28,3 32,2 Nemačka 40,3 32,2 32,2 33,7
*Podaci se odnose samo na Republiku Srbiju
Tabela broj 2. Upotreba duvana kod mladih
Prevalencija54,7% učenika je bar jednom probalo cigarete (54,4% mladića i 55,2% devojaka)16,3% trenutno puši cigarete (15,5% mladića i 16,8% devojaka)19,1% nikada nisu pušili, ali će možda početi tokom naredne godine (16,6% mladića i 22,0% devojaka) Pristupačnost i dostupnost cigareta69,8% kupuje cigarete u prodavnicama92,4% onih koji kupuju cigarete u prodavnicama nisu odbijeni da budu usluženi zbog godina starosti Zagađenost životne sredine duvanskim dimom97,4% živi u domovima gde drugi puše u njihovom prisustvu91,3% mladih je među drugima koji puše, na mestima van njihovog doma Odvikavanje – trenutni pušači54,4% želi da ostavi pušenje77,8% je pokušalo da ostavi pušenje tokom protekle godine66,6% je potražilo pomoć prilikom odvikavanja Mediji i reklamiranje84,1% je videlo poruke protiv pušenja, nasuprot 89,8% koji su videli poruke koje promovišu pušenje na televiziji52,1% je videlo poruke protiv pušenja, nasuprot 70,7% koji su videli poruke koje promovišu pušenje na bilbordima59,4% je videlo oglase protiv pušenja, nasuprot 80,4% koji su videli poruke koje promovišu pušenje u dnevnim ili nedeljnim novinama29,9% imaju predmet sa logom neke robne marke cigareta23,5% je ponuđeno besplatnim cigaretama od strane predstavnika neke duvanske kompanije
*Izvor: Centers for Disease Control and prevention (CDC), World Health Organisation,
Canadian Public Health Association, National Committee for Smoking Prevention of Serbia.
Global Youth Tobacco Survey (GYTS) – Fact Sheet for Serbia, 2003
Iako bi zdravstveni radnici trebali da imaju ključnu ulogu u prevenciji i odvikavanju od pušenja, učestalost pušenja među zdravstvenim radnicima je visoka. Prema istraživanju sprovedenom tokom 2001. godine u Kliničkom centru Srbije, 37% lekara i više od jedne polovine medicinskih sestara i tehničara (52%) su pušači
Uticaj pušenja na zdravlje danas je veoma dobro dokumentovan u celom svetu. Pušenje je jedan od vodećih pojedinačnih faktora rizika za razvoj najčešćih hroničnih masovnih nezaraznih oboljenja (kardiovaskularne, bolesti respiratornog sistema, brojne maligne bolesti), za uticaj na razvoj i zdravlje novorođenčadi, dece i mladih, kao i za nastanak invalidnosti, prerane smrti i zagađenja životne sredine (tabela br. 3).
Tabela broj 3. Uporedni prikaz standardizovane stope smrtnosti za vodeće uzroke smrti u Srbiji i Crnoj Gori i Evropi, za starost 0-64 godina, na 100.000 stanovnika, 2002. godina
Uzrok smrti Srbija i Crna Gora Evropa EU Ishemična bolest srca 39,73 61,96 24,33 Cerebrovaskularna bolest 35,58 30,02 10,37 Maligne neoplazme 103,11 85,61 79,95
*Izvor:European Health For All Data Base, WHO/Europe. Dostupno na: URL: http://data.euro.who.int/hbadb
Uticaj koji pušenje ima na smrtnost usled brojnih različitih uzroka u Republici Srbiji obrađen je u Studiji o opterećenju bolestima i povredama u Republici Srbiji, sprovedenoj tokom 2003. godine[?]. Duvan je naveden kao faktor rizika povezan sa najznačajnijim zdravstvenim problemima i odgovoran je za 13,7% izgubljenih godina života u Republici Srbiji (18% za muškarce; 7,9% za žene). Najveći uticaj duvan ima za nastanak raka pluća, ishemične bolesti srca, srčanog udara i hronične opstruktivne bolesti pluća (tabela br. 4). Studija je takođe ukazala da je opterećenje najveće u ranom životnom dobu i da opada sa starenjem.
Tabela broj 4. Učešće upotrebe duvana kao faktora rizika u broju umrlih, po bolestima, u Republici Srbiji i Beogradu u 2000. godini
Oboljenje Republika Srbija Beograd Broj smrtnih slučajeva zbog pušenja Broj izgubljenih godina života zbog pušenja Broj smrtnih slučajeva zbog pušenja Broj izgubljenih godina života zbog pušenja Rak usne duplje 363 4276 67 861 Rak pluća 4101 47781 1031 12228 Rak jednjaka 173 1851 35 402 Rak pankreasa 158 1708 30 280 Rak bešike 61 1149 30 257 Rak grlića materice 45 725 10 157 Ishemična bolest srca 2082 24127 384 4482 Moždani udar 1816 19891 364 3983 Hronična opstruktivna bolest pluća 1390 9676 167 1194 Ukupno 10187 (9,8%) 111196 (13,7%) 2118 (10,7%) 23843 (14,8%)
*Izvor: Atanasković-Marković Z. at all. The Burden of Disease and Injury in Serbia, Belgrade:Ministry of Health of the Republic of Serbia, 2003
1.3 Trenutno stanje kontrole duvana u Republici Srbiji
U okviru Evropske strategije kontrole duvana identifikovani su brojni pokazatelji u vezi sa politikom kontrole duvana, koji se mogu iskoristiti za procenu trenutnog stanja u državi ili regionu (tabela br. 5).
Tabela broj 5. Pokazatelji Evropske strategije kontrole duvana i trenutno stanje u Republici Srbiji
Pokazatelj Stanje u Republici Srbiji Zakoni o javnim/radnim mestima bez duvanskog dima Zakon postoji, ali se nedovoljno primenjuje Dostupnost nikotin – supstitucione terapije Dostupna bez recepta Postojanje intersektorskog koordinacionog tela Savet za kontrolu duvana u Republici Srbiji Postojanje nacionalnog plana akcija Predlog sačinila Nacionalna komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja u 2004. godini Delimična/potpuna zabrana direktnog/indirektnog reklamiranja duvanskih proizvoda Postoji potpuna zabrana Kontinuirana kampanja za informisanje javnosti zasnovana na rodnom određenju Kampanje za informisanje javnosti sprovode se svake godine, finansirane od Ministarstva zdravlja i/ili međunarodnih donatora; nema specifičnog rodnog određenja Namensko izdvajanje sredstava za mere kontrole duvana u vidu posebne naknade na duvanske proizvode Postoji od 2005. godine Ograničenje pristupačnosti duvanskim proizvodima mlađima od 18 godina Zakon postoji, ali se nedovoljno primenjuje Refundiranje troškova lečenja od duvanske zavisnosti Obezbeđenje podrške za odvikavanje od pušenja je ograničeno; savetovanje je besplatno, nikotin-supstituciona terapija i bupropion su dostupni ali se troškovi ne refundiraju Objavljivanje sveobuhvatnih izveštaja o kontroli duvana Ne postoji Upozorenja o štetnosti po zdravlje na pakovanjima duvanskih proizvoda Zakonska obaveza počevši od 1. januara 2007. godine Regulisanje nivoa katrana, nikotina i ugljen-monoksida u duvanskim proizvodima Regulisanje nivoa katrana, nikotina i ugljen-monoksida zakonski je propisano, ali su maksimalno dozvoljeni nivoi viši od normi u EU
*Izvor: WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, European Strategy for Tobacco Control,. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe; 2002. Dostupno na:www.euro.who.int
Postoji značajan broj propisa koji regulišu pitanja kontrole duvana. Bar četiri zakona i dva podzakonska akta bave se primarno ili sadrže odredbe značajne za kontrolu duvana. Ključni propisi su:
Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama („Službeni glasnik RS”, br. 16/95 i 101/05);
Zakon o oglašavanju („Službeni glasnik RS”, broj 79/05);
Zakon o duvanu („Službeni glasnik RS”, broj 101/05);
Zakon o akcizama („Službeni glasnik RS”, br.42/01, 61/01, 73/01, 5/02, 24/02, 45/02, 69/02, 80/02, 15/03, 43/03, 56/03, 72/03, 93/03, 2/04, 31/04, 43/04, 55/04, 78/04, 135/04, 8/05,46/05, 47/05, 58/05, 71/05,101/05, 112/05, 3/06, 11/06, 61/06 i 66/06);
Pravilnik o izgledu, sadržini i načinu isticanja oznake o zabrani prodaje cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima („Službeni glasnik RS”, broj 15/06);
Pravilnik o izgledu, sadržini i i načinu isticanja oznake na prevoznim sredstvima namenjenim za prevoz duvanskih proizvoda, kao i o sanitarno-higijenskim uslovima tih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 15/06).
Republika Srbija preduzela je korake ka efikasnoj kontroli proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda osnivanjem Agencije za duvan 2003. godine – sada Uprava za duvan u okviru Ministarstva finansija. Međutim, štetne zdravstvene, socijalno-ekonomske, ekološke i druge posledice pušenja u našoj republici još uvek nisu u dovoljnoj meri sagledane kao problem, te je sveobuhvatna kontrola duvana, koja zahteva koordiniranu multisektorsku akciju, predstojeći zadatak.
1.4 Dosadašnje aktivnosti na kontroli duvana
Sve aktivnosti koje su u Republici Srbiji sprovedene u poslednjih nekoliko decenija uglavnom su završavale bezuspešnim pokušajima Ministarstva zdravlja da se problem kontrole duvana parcijalno reši, bilo sprovođenjem kratkoročnih zdravstveno promotivnih kampanja, bilo pokušajima da se zakonski regulišu pojedini aspekti kontrole duvana. Efekti ovih akcija su izostali iz dva osnovna razloga: nedostajao je strateški pristup u rešavanju problema i nije prepoznata ključna uloga Vlade u pružanju podrške multisektorskim aktivnostima kao osnovnom preduslovu za uspešnu realizaciju strateškog modela.
Nacionalna komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, obrazovana je marta 2003. godine, sagledala je neophodost sprovođenja širokog spektra mera i aktivnosti u skladu sa Evropskom strategijom kontrole duvana i Okvirnom konvencijom o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije i u tom cilju do sada je realizovala sledeće aktivnosti:
kontinuirano sprovođenje zdravstveno edukativnih kampanja (Ugasite cigaretu – produžite život, Zdravstvene ustanove bez duvanskog dima, Manje nikotina – više vitamina, Maneken duvanske industrije, Srbija bez duvanskog dima, međunarodna kampanja Ostavi i pobedi, obeležavanje nacionalnog [31. januar] i svetskog dana [31.maj] bez duvanskog dima);
organizovanje stručnih skupova na temu uloge zdravstvenih radnika u prevenciji i suzbijanju pušenja;
podrška razvoju mreže savetovališta za odvikavanje od pušenja, podrška zdravstvenim radnicima pri odvikavanju od pušenja, kao i osposobljavanju zdravstvenih radnika na primarnom nivou zdravstvene zaštite za pružanje pomoći pri odvikavanju od pušenja;
organizovanje radionica uz učešće inostranih eksperata u cilju edukacije, pre svega zdravstvenih i prosvetnih radnika, ali i drugih zainteresovanih za pružanje stručne pomoći pri odvikavanju od pušenja;
javne debate o duvanu u više gradova u Republici Srbiji;
uključivanje u globalna istraživanja (Globalno istraživanje o upotrebi duvana među mladima, Globalno istraživanje o upotrebi duvana među studentima zdravstvene struke), kao i u bazu podataka Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije;
učešće u projektu kontrole duvana u okviru zdravstvene mreže Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope;
doprinos u izradi zakonske regulative koja se odnosi na kontrolu duvana u Republici Srbiji (Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i podzakonski akti);
potpisivanje i ratifikacija Okvirne konvencije o kotroli duvana Svetske zdravstvene organizacije;
izrada Strategije;
učešće na domaćim i međunarodnim stručnim skupovima.
2. KONCEPT STRATEGIJE KONTROLE DUVANA
2.1 Izazovi
Prevalencija pušenja u Republici Srbiji je zabrinjavajuće visoka. Uticaj pušenja na zdravlje populacije u narednoj deceniji biće razoran, mnogi će prerano umreti, veći broj ljudi imaće lošiji kvalitet života i značajno će se povećati socijalni i ekonomski troškovi za društvo. U ovom trenutku uspostavlja se politički konsenzus za bavljenje problemom kontrole duvana.
Biće potrebno vreme da bi se izmenilo shvatanje građana u vezi sa pušenjem, jer je pušenje u velikoj meri društveno prihvaćeno. Bitan preduslov za napredak u kontroli duvana jeste edukacija i informisanje javnosti o negativnim posledicama pušenja. Ovo je neophodno da bi javnost razumela, prihvatila i podržala efikasnije mere kontrole duvana.
Postoji nekoliko predrasuda o najznačajnijim merama kontrole duvana[?]
„Država će izgubiti prihode ukoliko poveća poreze na duvan.”
Ne postoji ni jedan primer koji govori da je povećanje poreza dovelo do smanjenja prihoda neke države. Upravo suprotno, podaci iz desetine država pokazuju da kada se povećavaju porezi na duvan, istovremeno se povećavaju i prihodi. Iako upotreba duvanskih proizvoda opada u skladu sa rastom cena, to ne dovodi do značajnog pada korisnika zbog zavisnosti koju duvan stvara, što garantuje stabilne prihode državi, bar u srednjeročnom periodu.
„Ukoliko smanjimo upotrebu duvana mnogi poljoprivrednici će ostati bez posla.”
Čak i ako primenimo najstrožije mere za prevenciju pušenja potrebne su generacije da bi došlo do smanjenja upotrebe duvanskih proizvoda koje bi uticalo na to da proizvođači duvana ostanu bez posla. Pušenje je zavisnost i društvena pojava koja postoji vekovima i neće iznenada nestati. U međuvremenu, vlade imaju mogućnost da pomognu poljoprivrednicima da pređu na uzgajanje drugih poljoprivrednih kultura.
„Duvanska industrija doprinosi našoj nacionalnoj ekonomiji i prevencija pušenja će smanjiti taj doprinos”.
Istraživanja sprovedena u nekoliko zemalja proučavala su potencijalni ekonomski uticaj potpune zabrane upotrebe duvana i njegove proizvodnje. Činjenice govore da, izuzev ekonomskih sistema koji u potpunosti zavise od duvanske industrije kao što su Zimbabave i Malavi, ovaj pristup neće uticati na privredu, ili će uticati pozitivno. Ovo je zbog toga što upotreba duvana prouzrokuje mnoge sporedne troškove (troškove koje ne snose pušači niti fabrike duvana). Kada ljudi više ne budu trošili novac na duvan, trošiće ih na druge stvari – verovatno one koje su daleko manje štetne po zdravlje i ekonomiju.
„Treba zabraniti ono reklamiranje cigareta koje može da dopre do dece, a ostale vidove ne”.
Nemoguće je jasno definisati koje reklame su namenjene samo deci. Promocije cigareta su bile veoma uspešne u privlačenju mladih upravo zato što su oslikavale pušenje kao „ponašanje odraslih” – nešto čemu teži svaki adolescent. Takođe, istraživanja su pokazala da delimične zabrane promocija ne utiču na smanjenje upotrebe duvana. Samo potpuna zabrana reklamiranja smanjuje upotrebu duvana.
Duvanska industrija igra izvesnu ulogu u ekonomiji Republike Srbije i na nacionalnom i na lokalnom nivou, što predstavlja snažnu poziciju za odbranu sopstvenih interesa. To otežava pronalaženje drugačijih rešenja u politici cena i poreza na duvanske proizvode. Aktivnosti koje treba da obezbede punu primenu postojećih zakona koji regulišu upotrebu duvana predstavljaju prioritet u adekvatnoj kontroli duvanske industrije.
2.2 Harmonizacija sa Evropskom unijom
Kontrola duvana u Republici Srbiji je važan aspekt u procesu harmonizacije sa zemljama Evropske unije (EU), sa krajnjim ciljem priključenja EU. Strategija kontrole duvana identifikuje ključne korake koje bi trebalo preduzeti da bi se taj cilj ostvario.
2.3 Pristupi politici kontrole duvana u Evropi
Svetska zdravstvena organizacija je u okviru Evropske strategije izdvojila tri osnovna pristupa politici kontrole duvana u evropskom regionu:
Pristup koji generalno ima slab uticaj na smanjenje korišćenja duvana i izlaganje duvanskom dimu;
Tranzicioni model;
Pristup koji generalno ima jak uticaj na smanjenje korišćenja duvana i izlaganje duvanskom dimu.
Pristup koji generalno ima slab uticaj na smanjenje korišćenja duvana i izlaganje duvanskom dimu sastoji se u sprovođenju izolovanih mera koje imaju za cilj da obeshrabre korišćenje duvana, a izostaje primena najefektivnijih mera, kao što su povećanje akciza i zabrana reklamiranja. Razlog tome leži u činjenici da su odluke koje se tiču donošenja zakona u pravcu kontrole duvana i povećanja akciza na duvanske proizvode u senci aktuelnih problema u oblasti poljoprivrede i ekonomije i pod snažnim su uticajem pozicije duvanske industrije u takvom sistemu. Jasno je da ovakav pristup ne dovodi do uspeha u rešavanju problema, tako da se održava visok broj pušača među muškarcima i beleži porast broja pušača među ženama i decom. Nedostatak političke volje, pre nego nedostatak podrške u javnosti, razlog je za neprimenjivanje uspešnijeg pristupa u kontroli duvana, zaključuje se u Evropskoj strategiji kontrole duvana.
Tranzicioni model odlikuje primena većeg broja mera kao što su zabrana reklamiranja, zabrana pušenja u zatvorenim prostorijama, učestale medijske kampanje, šire uključivanje zdravstvenih radnika i sl. Međutim, on i dalje nije sveobuhvatan, jer još uvek izostaje primena najefikasnije mere u kontroli duvana, povećanje poreza na duvan. Uticaj duvanske industrije u ovakvom sistemu još uvek je jak i sastoji se u lobiranju za odlaganje primene postojeće zakonske regulative i podrivanje snažne poreske politike u odnosu na duvan. Ovakav pristup kontroli duvana generalno dovodi do promene shvatanja pušenja kao modela ponašanja – pušenje prestaje da bude društveno prihvatljiv oblik ponašanja zbog poznatih efekata na zdravlje aktivnih i pasivnih pušača. Iako broj pušača opada, naročito među obrazovanim stanovništvom, broj pušača u mladoj populaciji i dalje raste.
Pristup koji generalno ima jak uticaj na smanjenje korišćenja duvana i izlaganje duvanskom dimu sastoji se iz niza sveobuhvatnih mera i multisektorskih strategija uz obaveznu primenu jake poreske politike koja vodi računa o namenskom izdvajanju dela poreza za potrebe promocije zdravlja i prevencije bolesti. Taktika koju u ovakvoj situaciji sprovodi duvanska industrija svodi se na nastojanje da se umanji podrška javnosti za sprovođenje ovako sveobuhvatne politike, naročito kada su u pitanju poreske mere i životna sredina bez duvanskog dima. Rezultati primene sveobuhvatnog modela kontrole duvana su evidentni: broj pušača među muškarcima značajno opada, a sa njim i stopa smrtnosti od raka pluća i grkljana kod muškaraca; nešto je umereniji pad broja pušača među ženama i decom, dok je broj pušača značajno viši kod siromašnog stanovništva.
2.4 Vodeći principi i koncept Strategije
Strategija prati evropska i međunarodna iskustva prikupljena tokom poslednje decenije, koristeći njihova saznanja u kontroli duvana.
Vodeći principi Strategije su:
pravo svakog građanina je da bude informisan o zdravstvenim posledicama pušenja i izlaganja duvanskom dimu u životnoj sredini;
pravo svakog građanina je da živi i radi u sredini bez duvanskog dima;
pravo svakog pušača je da u okviru sistema zdravstvene zaštite dobije savet i podršku u vezi sa odvikavanjem od pušenja;
odgovornost države je da zaštiti zdravlje svojih građana, i u tom smislu, preduzme sve neophodne zakonske, ekonomske i administrativne mere kako bi se smanjila upotreba duvana i izloženost duvanskom dimu;
politička posvećenost kontroli duvana je suštinska i najbolje se postiže kroz sveobuhvatnu multisektorsku akciju, usmerenu ka prihvatanju pušenja kao nepoželjnog oblika ponašanja;
odgovornost države je da usmeri dovoljno finansijskih sredstava za aktivnosti kontrole duvana kako bi osigurala kontinuirano smanjenje broja pušača i izloženost duvanskom dimu u populaciji.
Namera je da se Strategija redovno revidira i strateški prilagođava u skladu sa promenama koje se ostvare primenom mera za kontrolu duvana u Republici Srbiji. Strategija zbog toga sadrži odredbe o sistemu praćenja i evaluacije.
2.5 Ciljevi Strategije
Osnovni cilj ove Strategije je da obezbedi okvir za primenu mera kontrole duvana da bi se u budućnosti unapredilo zdravlje građana Republike Srbije i da bi se oni zaštitili od štetnih uticaja pušenja i izloženosti duvanskom dimu.
Predviđeni su sledeći kvantitativni ciljevi:
smanjenje prevalencije pušenja kod maloletnika za 1% godišnje;
smanjenje prevalencije pušenja kod odraslih za 1% godišnje;
porast broja radnih mesta bez duvanskog dima za 5% godišnje;
smanjenje izloženosti duvanskom dimu na javnim mestima za 1% godišnje;
smanjenje izloženosti duvanskom dimu u kućama, i to dece za 3%, a odraslih za 1% godišnje.
Neposredni ciljevi Strategije su da se:
spreči pušenje naročito među mladima;
smanji upotreba duvana u svim populacionim grupama primenom programa za odvikavanje od pušenja;
smanji izloženost stanovništva duvanskom dimu u životnoj sredini („pasivno pušenje“);
edukuje javnost o štetnim efektima pušenja i izloženosti duvanskom dimu;
primene i revidiraju postojeći propisi u vezi sa kontrolom duvana, posebno u oblasti kaznene politike, a u saglasnosti sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije.
3. STRATEšKI OKVIR
Ova strategija identifikuje područja u kojima se moraju predvideti aktivnosti koje će ojačati kontrolu duvana. U priloženom Akcionom planu za period od 2007. do 2011. godine detaljnije su razrađene specifične aktivnosti u okviru svake tačke, sa odgovarajućim izvršiocima i rokovima za njihovo postizanje.
3.1 Mere za smanjenje tražnje za duvanskim proizvodima
3.1.1 Cene i porezi
Sprovodiće se poreska politika i politika cena za duvanske proizvode koja treba da doprinese ostvarivanju zdravstvenih ciljeva usmerenih ka smanjenju upotrebe duvana na sledeći način:
podizanjem i održavanjem visokih cena i poreskih stopa za duvanske proizvode;
povećanjem poreskih stopa duvanskih proizvoda iznad nivoa stope inflacije;
zabranom odnosno restrikcijom prodaje duvanskih proizvoda oslobođenih poreskih i carinskih dažbina;
stabilnim izdvajanjem finansijskih sredstava iz fondova za programe kontrole duvana, uključujući prihode od poreza na duvanske proizvode;
harmonizacijom poreza i cena svih duvanskih proizvoda kako bi se izbegla mogućnost zamene jednog proizvoda drugim.
3.1.2 Mere koje se ne odnose na cene
Shvatajući važnost sveobuhvatnih mera koje se ne odnose na cene biće donete i primenjene efikasne zakonske, druge mere kako bi se navedene aktivnosti ostvarile ( tač. 3.1.3 do 3.1.9).
3.1.3 Zaštita od izloženosti duvanskom dimu
Nesporna je činjenica da je izloženost duvanskom dimu štetna za zdravlje i da dovodi do prerane smrti, obolevanja i invaliditeta. Zaštita od izlaganja duvanskom dimu može se postići kroz:
primenu zakona i drugih propisa kako bi sva javna mesta, uključujući javni transport i radna mesta, bila bez duvanskog dima;
uvođenje potpune zabrane pušenja u zatvorenim prostorijama i izvan njih, u svim obrazovnim ustanovama;
uvođenje potpune zabrane pušenja u zatvorenim prostorijama i izvan njih u svim zdravstvenim ustanovama;
uvođenje potpune zabrane pušenja u zatvorenim prostorijama i izvan njih tokom svih javnih događaja ili priredbi;
uvođenjem potpune zabrane ili stroge restrikcije pušenja u restoranima, kafeima i slično, kako bi se vlasnici, zaposleni i posetioci zaštitili od ozbiljnih zdravstvenih rizika;
klasifikaciju duvanskog dima kao kancerogene materije, da bi se omogućilo da se navedene zaštitne mere i ostvare.
Biće usvojeni, odnosno primenjeni propisi radi zaštite ljudi od duvanskog dima na radnim mestima koja se nalaze u zatvorenim prostorijama, javnom prevozu, zatvorenim javnim mestima i drugim javnim mestima.
3.1.4 Regulisanje sadržine duvanskih proizvoda
Obezbediće se i osigurati da duvanska industrija na odgovarajući način testira, meri i reguliše sadržaj duvanskih proizvoda kako je određeno relevantnim propisima, a po potrebi ojačaće i revidiraće postojeće propise.
U redovnim intervalima će se revidirati i ažurirati relevantni propisi u skladu sa međunarodno dogovorenim standardima.
3.1.5 Regulisanje objavljivanja informacija u vezi sa duvanskim proizvodima
Od duvanske industrije, biće zahtevano da objavi bar informacije o koncentraciji katrana, nikotina i ugljen-monoksida u dimu duvanskih proizvoda.
Osiguraće se javno objavljivanje informacija o svim toksičnim materijama u duvanskim proizvodima i njihovoj emisiji.
3.1.6 Pakovanje i obeležavanje duvanskih proizvoda
Primenjivaće se propisi kojima će se osigurati da pakovanje i obeležavanje duvanskih proizvoda ne promoviše proizvod putem netačnih, obmanjujućih, lažnih ili sličnih oznaka kojima se može stvoriti pogrešan utisak o njegovim karakteristikama, uticaju na zdravlje, rizicima ili emisiji. To se naročito odnosi na zabranu upotrebe termina, kao što su „nizak procenat katrana”, „lak”, „ultra-lak”, „blag” na srpskom ili drugom jeziku ili neki drugi termin kojima duvanska industrija dovodi u zabludu korisnike.
Takođe će se primeniti propisi u vezi sa upotrebom zdravstvenog upozorenja na spoljnom omotu pakovanja svih duvanskih proizvoda i na svakom pojedinačnom proizvodu koji se nalazi u prodaji. Ova zdravstvena upozorenja opisuju štetne uticaje upotrebe duvana, a sadrže i druge odgovarajuće poruke. Takve poruke poštuju sledeće standarde:
odobrene su od strane Ministarstva zdravlja;
vidljive su na više površina (strana) pakovanja;
velike su, jasne, vidljive i čitke;
pokrivaju najmanje 30%, a poželjno je 50% ili više, glavne strane pakovanja;
napisane su na srpskom jeziku;
mogu da sadrže fotografije ili crteže.
Primenjivaće se standardi i pravila u vezi sa isticanjem informacija o bitnim sastojcima i emisiji duvanskih proizvoda na spoljašnju stranu svakog pakovanja i svakog pojedinačnog proizvoda koji se nađe u prodaji. Ova informacija biće napisana na srpskom jeziku.
3.1.7 Edukacija, komunikacija, obuka i javna svest
Biće preduzete aktivnosti usmerene ka obezbeđenju pune informisanosti javnosti o svim činjenicama u vezi sa kontrolom duvana, koristeći svako pogodno i efikasno sredstvo informisanja. Ovo podizanje svesti javnosti treba da omogući sprovođenje sveobuhvatnih, dostupnih i efikasnih programa koji se, najmanje, odnose na sledeće:
zdravstvene rizike, zavisnost od upotrebe duvana i izloženost duvanskom dimu;
korist od odvikavanja od pušenja i životni stil bez duvanskog dima (kao što je navedeno u tački 3.1.9);
saopštavanje bitnih informacija o aktivnostima duvanske industrije;
obuku zdravstvenih radnika, inspektora, zaposlenih u lokalnoj zajednici, socijalnih radnika, zaposlenih u medijima, prosvetnih radnika, donosioca odluka, zaposlenih u administraciji i drugih relevantnih pojedinaca;
u vezi sa pitanjima kontrole duvana uključivanje javnih i privatnih agencija i nevladinih organizacija, koje nisu u vezi sa duvanskom industrijom, u razvoj i primenu intersektorskih programa za kontrolu duvana;
upozoravanje na zdravstvene i ekonomske posledice, kao i posledice po životnu sredinu koje izazivaju duvanski proizvodi i njihova upotreba.
3.1.8 Reklamiranje duvana, promocija i sponzorisanje
Prepoznata je važnost sveobuhvatne zabrane reklamiranja duvanskih proizvoda koja ima značajan uticaj na raširenost upotrebe duvana. Aktivnosti će se usmeriti ka primeni postojećih sveobuhvatnih mera zabrane reklamiranja, uključujući:
direktno i indirektno reklamiranje, promociju i sponzorstvo na radiju, televiziji, štampanim i drugim medijima, kao što je internet;
sponzorisanje svih javnih događaja (festivala, sportskih takmičenja, školskih priredbi, sajmova, koncerata itd.), aktivnosti, odnosno njihovih učesnika;
sve oblike reklamiranja duvanskih proizvoda netačnim, obmanjujućim, lažnim formulacijama ili oznakama kojima se može stvoriti pogrešan utisak o njihovim karakteristikama, uticaju na zdravlje, rizicima ili zagađivanju atmosfere;
direktno podsticanje javnosti za kupovinu proizvoda.
Primeniće se odgovarajući propisi, kao i kazne za njihovo kršenje.
3.1.9 Mere za smanjenje tražnje koje se odnose na zavisnost i odvikavanje od pušenja
Razvijaće se i distribuirati pogodni, sveobuhvatni i integrisani vodiči za sprovođenje efikasnih mera kojima se promoviše odvikavanje od upotrebe duvana i adekvatno lečenje zavisnosti od duvana.
Posebno će se sprovoditi sledeće aktivnosti:
osmišljavanje i primena programa za odvikavanje od upotrebe duvana u obrazovnim institucijama, zdravstvenim ustanovama, na radnim mestima i mestima za bavljenje sportom, koristeći „najbolju praksu” za odvikavanje od pušenja;
obuka zdravstvenih, prosvetnih i socijalnih radnika i zaposlenih u lokalnoj zajednici u tehnikama odvikavanja od pušenja;
primena adekvatne dijagnostike, lečenja i savetovanja u vezi sa zavisnošću od duvana od strane zaposlenih u zdravstvenim službama, ili drugim odgovarajućim institucijama;
jačanje i širenje postojeće mreže centara i njihovo opremanje za pružanje gore navedenih usluga u okviru zdravstvenih ustanova;
veća dostupnost metodama lečenja zavisnosti od duvana, uključujući i upotrebu farmaceutskih proizvoda.
3.2 Mere za smanjenje ponude duvanskih proizvoda
3.2.1 Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima
Neophodna je eliminacija svih oblika nezakonite trgovine (krijumčarenje, nezakonita proizvodnja i falsifikovanje) duvanskim proizvodima suštinski elemenat kontrole duvana.
Nadležni organi će primeniti propise kojima će se osigurati da se duvanski proizvodi obeleže na način kojim se označava njihovo poreklo i omogućava praćenje kretanja duvanskih proizvoda unutar, odnosno iz države.
Obezbediće se, uz pomoć odgovarajuće zakonske regulative, da duvanski proizvodi namenjeni prodaji isključivo na domaćem tržištu budu jasno obeleženi na srpskom jeziku i da kao takvi budu lako prepoznatljivi.
Radiće se na eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima na sledeći način:
prikupljanjem podataka o trgovini duvanskim proizvodima (uključujući nezakonitu trgovinu preko granice) i razmenom informacija sa poreskim, carinskim i drugim nadležnim organima drugih zemalja;
jačanjem propisa i kaznama protiv nezakonite trgovine duvanskim proizvodima;
uništavanjem ili smeštanjem zaplenjenih duvanskih proizvoda u skladu sa propisima za očuvanje čovekove okoline;
pažljivim praćenjem duvanskih proizvoda koji ostaju u Republici Srbiji, ili su na putu kroz Republiku Srbiju, a za koje se ne plaća porez ili druge obaveze, uz odgovarajuću dokumentaciju;
unapređenjem sistema licenciranja u cilju regulisanja proizvodnje i distribucije duvanskih proizvoda.
U potpunosti će se sarađivati sa drugim vladama regiona i međunarodnim organizacijama u naporima da se eliminiše nezakonita trgovina duvanskim proizvodima.
3.2.2 Prodaja maloletnicima i od strane maloletniih lica
Postoji saglasnost da je od vitalnog značaja da se spreči prodaja duvanskih proizvoda maloletnicima (mlađima od 18 godina). Kako bi se to postiglo, potrebno je:
zahtevati da prodavci duvanskih proizvoda u svojim prodavnicama jasno i vidljivo istaknu oznaku da je prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima nezakonita i da mogu zahtevati, ukoliko smatraju potrebnim, dokaz o godinama starosti od potencijalnog kupca;
zabraniti prodaju duvanskih proizvoda putem samoposluživanja, na primer na rafovima u prodavnicama, putem uličnih automata itd;
zabraniti proizvodnju i prodaju slatkiša, slanih proizvoda, igračaka i drugih proizvoda maloletnicima koji su u obliku duvanskih proizvoda;
zabraniti distribuciju besplatnih duvanskih proizvoda u javnosti, posebno maloletnicima;
regulisati prodaju duvanskih proizvoda kako bi se osiguralo da se oni ne prodaju na komad i time postanu lakše dostupni maloletnim licima;
primeniti i revidirati propise kako bi se osigurala njihova usklađenost sa navedenim obavezama, uključujući odredbe o kaznama u slučaju kršenja takvih propisa;
3.2.3 Podrška alternativnim ekonomski isplativim aktivnostima
Stimulisaće se ekonomski isplative alternativne aktivnosti za zaposlene u duvanskoj industriji, uzgajivače duvana i ostale zaposlene u duvanskoj industriji, kao što su prodavci.
Radi postepenog prelaska na druge ekonomske opcije značajno će se smanjiti sve subvencije koje se trenutno daju duvanskoj industriji i prebaciti ih na alternativne privredne aktivnosti.
3.3 Monitoring, evaluacija i izveštavanje o upotrebi duvana i politici kontrole duvana
Finansiranje redovnog monitoringa, evaluacije i izveštavanja o stepenu upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu
Precizna i pravovremena informacija predstavlja bitan elemenat kontrole duvana. Stoga će biti ovlašćena odgovarajuća zdravstvena institucija koja će biti odgovorna za monitoring, evaluaciju i podnošenje izveštaja o upotrebi duvana i izloženosti duvanskom dimu u opštoj populaciji i obezbediti dovoljno finansijskih sredstava da bi se ovi podaci sakupljali na nacionalnom nivou bar svake treće godine.
3.3.2 Pružanje informacija političkim činiocima, medijima i zdravstvenim radnicima
Obezbediće se da se informacije u vezi sa kontrolom duvana, upotrebom duvana i izloženosti duvanskom dimu, kao i druge relevantne informacije, redovno dostavljaju političkim činiocima, medijima i zdravstvenim radnicima u obliku koji je pogodan i koristan za njih.
3.3.3 Štampanje redovnih izveštaja u vezi sa nacionalnom politikom za kontrolu duvana, prevalencijom pušenja i posledicama po zdravlje
Ovlastitiće se odgovarajuća zdravstvena institucija da podnosi redovne izveštaje o sprovođenju nacionalne politike kontrole duvana, prevalenciji pušenja i rizicima po zdravlje u opštoj populaciji.
Zahtevaće da ovi izveštaji uključe analizu problema na koje se nailazi i preporuke prioritetnih aktivnosti za njihovo prevazilaženje.
Svim relevantnim ministarstvima distribuiraće se informacije o zdravstvenim, ekonomskim i socijalnim posledicama upotrebe duvana, ističući posebno cenu koju nacionalna ekonomija plaća zbog smrti, bolesti ili invaliditeta.
3.3.4 Objavljivanje informacija o prodaji
Obezbediće se da relevantni organi, kao što su Ministarstvo finansija sa Upravom za duvan i Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, svake godine objavljuju detaljne informacije o količini prodatih duvanskih proizvoda.
4. NAčINI I MEHANIZMI ZA SPROVOđENJE AKTIVNOSTI KONTROLE DUVANA
4.1 Obezbeđivanje političke podrške
Preduzimaće se konkretne aktivnosti kako bi se kontrola duvana postavila kao politički prioritet. U tom cilju Vlada je imenovala Savet za kontrolu duvana sa mandatom da koordinira, nadgleda i kontroliše primenu Strategije.
Ministarstva zdravlja ima vodeću ulogu u rešavanju pitanja u vezi sa kontrolom duvana. Istovremeno obezbeđuje uspostavljanje široke saradnje svih ministarstava u cilju primene sveobuhvatnih mera za kontrolu duvana. To se posebno odnosi na ministarstvo finansija, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pravde, trgovine, turizma i usluga, rada, zapošljavanja i socijalne politike, obrazovanja i sporta, nauke, ekologije i unutrašnjih poslova. Članovi Saveta su ministri, zamenici ili pomoćnici ministara ili drugi viši saradnici navedenih ministarstava. Za članove Saveta takođe se delegiraju predstavnici udruženja. Za predsednika Saveta postavlja se ministar zdravlja.
4.2 Razvoj kapaciteta
Republika Srbija će:
iskoristiti sve mogućnosti međunarodne pomoći i podrške za razvoj kontrole duvana u Republici Srbiji, posebno one obezbeđene kroz mehanizme predviđene za zemlje ugovorne strane Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije;
podržati obuku iz oblasti kontrole duvana za donosioce odluka i zdravstveno osoblje primenjujući standardne programe koji se koriste u svetu;
ohrabrivati aktivno uključivanje udruženja u aktivnosti kontrole duvana i podržati njihove napore da obezbede finansijska sredstva iz različitih međunarodnih izvora;
podržati i medijski promovisati obeležavanje 31. januara – Nacionalnog dana bez duvanskog dima, 31. maja – Svetskog dana bez duvanskog dima, i učešće u međunarodnim kampanjama, kao što je kampanja „Ostavi i pobedi”, nacionalna i lokalna takmičenja i druge zdravstveno – promotivne aktivnosti.
4.3 Jačanje koordinacije
Biće korišćeni svi mogući načini da se istakne važnost multisektorskih javno – zdravstvenih aktivnosti na polju kontrole duvana i u tom smislu ohrabrivaće povezivanje države i civilnog društva, nastojeći da iskoristi iskustvo međunarodne zajednice i primeni najbolja praksa u svim aspektima kontrole duvana.
4.4 Finansiranje aktivnosti
Obezbediće se stabilni izvori finansiranja za sprovođenje aktivnosti kontrole duvana. U tu svrhu koristiće se svi raspoloživi izvori kao što su: sredstva ostvarena naplatom poreza i drugih prihoda od proizvodnje i prometa duvanskih proizvoda prema Zakonu o budžetu Republike Srbije (budžetski fond uspostavljen Zakonom o duvanu), sredstva donatora. Ni u kom slučaju neće se prihvatiti partnerstvo sa duvanskom industrijom niti da ona direktno finansira mere i aktivnosti kontrole duvana.
Bez obzira koji se način finansiranja odabere, sredstva će biti utrošena samo na dogovorene i definisane aktivnosti koje su u vezi sa kontrolom duvana.
Nastojaće se da postigne povećanje godišnjeg raspoloživog budžeta u cilju namenskog izdvajanja dela poreza na duvan i duvanske proizvode za aktivnosti promocije zdravlja, prevencije i suzbijanje pušenja.
5. AKCIONI PLAN
Akcioni plan odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 321-386/2007
U Beogradu, 18. januara 2007. godine
V L A D A
PREDSEDNIKVojislav Koštunica
4100207.007.doc/1 AKCIONI PLAN
Strateški cilj 1: Smanjiti tražnju za duvanskim proizvodima koja bi trebalo da doprinese smanjenju učestalosti pušenja u stanovništvu Specifični ciljevi Mere i aktivnosti Nosioci aktivnosti Rokovi Izvori finansiranja Pokazatelji 1.1 Sprovođenje poreske politike i politike cena 1.1.1. Podizanje i održavanje visokih cena i poreskih stopa za duvanske proizvode Savet za kontrolu duvanaMinistarstvo finansija, 2007- 2011.godine / Procentualno povećanje cene duvanskih proizvoda 1.1.2. Povećanje poreskih stopa duvanskih proizvoda iznad nivoa stope inflacije Savet za kontorlu duvana,Ministarstvo finansija, 2007- 2011godine / Porast poreskih stopa na duvanske proizvode 1.1.3. Zabrana/restrikcija prodaje duvanskih proizvoda oslobođenih poreskih i carinskih dažbina Savet za kontorlu duvana Ministarstvo finansija, 2007- 2011.godine / Zakonodavna regulativa 1.1.4. Stabilno izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta za programe kontrole duvana, uključujući prihode od poreza na duvanske proizvoda Savet za kontorlu duvana Ministarstvo finansija,Ministarstvo zdravlja 2007- 2011.godine / Prikupljena finansijska sredstva od svake prodate paklice cigareta tzv. „duvanski dinar„ 1.1.5. Harmonizacija poreza i cena svih duvanskih proizvoda, kako bi se izbegla mogućnost zamene jednog proizvoda drugim Savet za kontorlu duvanaMinistarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga 2007- 2011.godine / Specifični ciljevi Mere i aktivnosti Nosioci aktivnosti Rokovi Izvori finansiranja Pokazatelji 1.2 Smanjiti izloženost stanovništva duvanskom dimu u životnoj sredini (pasivno pušenje) 1.2.1. Strogo poštovanje Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama („Sl. glasnik RS”, br. 16/95 i 101/05) Inspekcija rada, sanitarna i zdravstvena inspekcija 2011. godina Tekući izvori Procentualno povećanje broja radnih mesta bez duvanskog dima, posebno u javnoj administraciji, zdravstvenim i prosvetnim ustanovama i u javnom prevozu 1.2.2. Sprovođenje ciljanog istraživanja među zaposlenima u ugostiteljstvu radi procene izloženosti nikotinu Ministarstvo zdravlja- Kancelarija za kontrolu duvana 2007. godina Sredstva od „duvanskog dinara”,donatori Procentualno povećanje broja javnih mesta bez duvanskog dima Procentualno povećanje broja stanova bez duvanskog dima 1.2.3. Organizovanje radionica za zaposlene u inspekcijskim službama da bi se obezbedila puna primena Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za kontorlu duvanaMinistarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 2007. godina Sredstva od „duvanskog dinara“,donatori Broj kazni za nepoštovanje Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama 1.2.4. Formulisanje programa za radna mesta bez duvanskog dima i razvijanje sistema monitoringa i evaluacije uspešnosti programa Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za kontrolu duvanaMinistartsvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 2008. godina Sredstva od „duvanskog dinara”,donatori Specifični ciljevi Mere i aktivnosti Nosioci aktivnosti Rokovi Izvori finansiranja Pokazatelji 1.3. Regulisanje sadržaja duvanskih proizvoda u skladu sa Zakonom o duvanu („Sl. Glasnik RS”, broj 101/05) 1.3.1. Inspekcijska kontrola sadržaja duvanskih proizvoda i objavljivanje rezultata kontrole Savet za kontorlu duvanaMinistarstvo zdravlja,Ministarstvo finansijaReferentna laboratorija 2007.godina Budžet Republike SrbijeSredstva od „duvanskog dinara” Procenat kontrolisanih duvanskih proizvoda čiji je sadržaj u okviru zakonom dozvoljenih vrednosti 1.3.2. Definisanje referentne laboratorije za kontrolu sastava duvanskih proizvoda Savet za kontorlu duvanaMinistarstvo zdravlja,Ministarstvo finansija 2007. godina Budžet Republike SrbijeSredstva od „duvanskog dinara” Postojanje odluke o osnivanju 1.3.3. Uspostavljanje i jačanje kapaciteta referentne laboratorije za kontrolu sastava duvanskih proizvoda u saglasnosti sa preporukama SZO Savet za kontrolu duvanaMinistarstvo zdravlja,Ministarstvo finansija 2008. godina Budžet Republike SrbijeSredstva od „duvanskog dinara” Postojanje i rad laboratorije 1.4. Regulisanje pakovanja i obeležavanja duvanskih proizvoda u skladu sa Zakonom o duvanu („Sl. Glasnik RS”, broj 101/05) 1.4.1. Inspekcijska kontrola upotrebe naziva „lak”, „ultra-lak” i „blag” na srpskom ili drugom jeziku ili drugih termina kojima duvanska industrija dovodi u zabludu korisnike Ministarstvo finansija iMinistarstvo trgovine, turizma i usluga Procenat kontrolisanih duvanskih proizvoda koji su istakli nazive „lak”, „ultra-lak”i „blag” 1.4.2. Inspekcijska kontrola stavljanja zdravstvenog upozorenja na spoljnjem omotu pakovanja svih duvanskih proizvoda Ministarstvo finansija iMinistarstvo trgovine, turizma i usluga Procenat kontrolisanih duvanskih proizvoda bez upozorenja Specifični ciljevi Mere i aktivnosti Nosioci aktivnosti Rokovi Izvori finansiranja Pokazatelji 1.5. Edukacija, obuka i podizanje svesti javnosti o štetnosti duvana 1.5.1. Organizovanje seminara sa učešćem relevantnih političkih aktera o potrebi uspostavljanja zdravstvenih ustanova, radnih mesta, škola i javnih mesta bez duvanskog dima Ministarstvo zdravlja,Ministarstvo prosvete i sporta,Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 2007 – 2008. godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procenat stanovništva koji zna da je pušenje štetno po zdravlje – ispitivanje zdravlja 1.5.2. Organizovanje seminara za zdravstvene i prosvetne radnike o štetnim posledicama pušenja, stvaranju zavisnosti, taktici duvanske industrije i promovisanju zdravih stilova života Ministarstvo zdravlja,Ministarstvo prosvete i sporta,Ministarstvo rada, zapošljavanje i socijalne politike 2007 – 2011. godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procenat stanovništva koji zna da je pušenje štetno po zdravlje – ispitivanje zdravlja 1.5.3. Obeležavanje Nacionalnog dana bez duvanskog dima (31. januar) Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za kontrolu duvana Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara”,donatori, udruženja Izveštaji masovnih medija 1.5.4. Obeležavanje Svetskog dana bez duvanskog dima (31. maj) Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za kontrolu duvana Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara”,donatori, udruženja Izveštaji masovnih medija 1.5.5.češće u međunarodnoj kampanji „Ostavi i pobedi” (Quit and Win) Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za kontrolu duvana Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara”, donatori, udruženja Izveštaji masovnih medija 1.5.6. Organizacija i sprovođenje ciljanih kampanja usmerenih ka posebno rizičnim grupama Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za kontrolu duvana Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara”, donatori, udruženja Učestalost pušenja među rizičnim grupama u procentima 1.6. Zabrana reklamiranja, promocije i sponzorisanja duvana i duvanskih proizvoda 1.6.1. Inspekcijska kontrola reklamiranja duvanskih proizvoda na radiju, televiziji, štampanim i drugim medijima, sponzorisanja javnih događaja (festivala, sportskih takmičenja, školskih priredbi, sajmova, koncerata) i direktnog podsticanja javnosti za kupovinu duvanskih proizvoda Ministarstvo trgovine, turizma i usluga 2007 – 2011. godina Budžet Republike Srbije Broj prekršaja reklamiranja duvanskih proizvoda 1.7.Sprečiti početak pušenja među mladima 1.7.1. Uspostaviti međusektorsku saradnju na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou među zaposlenima u zdravstvu i prosveti na primeni edukativnih programa protiv pušenja u školama Ministarstvo zdravlja,Ministarstvo prosvete i sporta,instituti odnosno zavodi za javno zdavlje Septem-bar 2007. godine Budžet Republike Srbije, Sredstva od „duvanskog dinara”, Lokalna samouprava Procentualno povećanje mladih – nepušača (ušestalost pušenja kod dece i omladine 1.7.2. Definisanje i uključivanje sadržaja i metoda edukacije o prevenciji pušenja kroz programe osnovnih i srednjih škola, izrada priručnika, postera i lifleta Ministarstvo zdravlja,Ministarstvo prosvete i sporta,Instituti, odnosnozavodi za javno zdavlje Juni2008. godine Ministarstvoposvete i sporta Procenat škola „bez duvanskog dima” 1.7.3. Redovna edukacija nastavnika Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo zdravlja 2007 – 2011.godine Ministarstvoposvete i sporta Procenat škola „bez duvanskog dima” 1.7.Sprečiti početak pušenja među mladima 1.7.4. Redovno sprovođenje programa edukacije o štetnosti pušenja u školama i objavljivanje rezultata Ministarstvo zdravlja, mreža instituta odnosno zavoda za javno zdravljeMinistarstvo prosvete i sporta, 2007 – 2011. godine Sredstva od „duvanskog dinara”, Procenat škola „bez duvanskog dima“ 1.7.5. Dogovor oko vrste rutinskih podataka koje bi trebalo prikupljati za izračunavanje prevalencije pušenja među decom Ministarstvo zdravlja –kancelarija za duvan, mreža instituta odnosno, zavoda za javno zdravlje 2007. godine Sredstva od „duvanskog dinara”, Skup pokazatelja koje bi trebalo rutinski pratiti 1.7.6. Redovno sakupljanje podataka i periodično sprovođenje GYTS, GHPS, GSPS, ESPAD i drugih istraživanja o učestalosti pušenja među decom Ministarstvo zdravlja,mreža instituta, odnosno zavoda za javno zdravlje 2007. – 2011. godine Sredstva od „duvanskog dinara”, donatori, međunarodni partneri Publikovani izveštaji i rezultati istraživanja 1.8. Smanjiti zastupljenost pušenja i upotrebu duvanskih proizvoda među svim populacionim grupama primenom programa za odvikavanje od pušenja 1.8.1. Osnaživanje i razvoj mreže savetovališta za odvikavanje od pušenja u okviru sistema zdravstvene zaštite Ministarstvo zdravlja,mreža instituta odnosno, zavoda za javno zdravlje 2007. godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procentualno smanjenje pušenja među odraslima 1.8.2. Procena obima i kvaliteta usluga koje savetovališta trenutno pružaju Ministarstvo zdravlja, mreža instituta odnosno zavoda za javno zdravlje 2007. godine Sredstva od „duvanskog dinara” Povećanje broja savetovališta 1.8.3. Definisanje minimalnog obima i kvaliteta usluga savetovališta Ministarstvo zdravlja, mreža instituta odnosno zavoda za javno zdravlje 2007. godine Sredstva od „duvanskog dinara” Povećanje broja korisnika savetovališta 1.8. Smanjiti zastupljenost pušenja i upotrebu duvanskih proizvoda među svim populacionim grupama primenom programa za odvikavanje od pušenja 1.8.4. Organizacija edukacije i obezbeđivanje adekvatnih sredstava za rad zaposlenima u savetovalištima, izrada priručnika za rad savetovališta Ministarstvo zdravlja – kancelarija za duvan, mreža instituta odnosno zavoda za javno zdravlje 2007 – 2011. godina Sredstva od „duvanskog dinara” Procentualno smanjenje pušenja među odraslima 1.8.5. Edukacija lekara i sestara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za rad na prevenciji i pomoći pri odvikavanju od pušenja Ministarstvo zdravlja – kancelarija za duvan, mreža instituta odnosno zavoda za javno zdravlje Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procentualno smanjenje pušenja među odraslima 1.8.6. Uspostavljanje sistema za monitoring i evaluaciju kvaliteta rada i efikasnosti usluga savetovališta Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za duvan 2007. godine Sredstva od „duvanskog dinara” 1.8.7. Medijska promocija rada službi za prevenciju i suzbijanje pušenja, kao i promocija rezultata Savet za kontorlu duvana Vlade Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara” Izveštaji masovnih medija 1.8.8. Procena efikasnosti populacionih pristupa odvikavanja od pušenja – „ Ostavi i pobedi” i druge kampanje Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za duvan Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procentualno smanjenje pušenja među odraslima 1.8.9. Procena efikasnosti podrške samoodvikavanju od pušenja Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za duvan Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procentualno smanjenje pušenja među odraslima 1.8.10. Redovno prikupljanje podataka o korišćenju programa za odvikavanje od pušenja Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za duvan Svake godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procentualno smanjenje pušenja među odraslima 1.9 Smanjiti učestalost pušenja među ženama 1.9.1 Edukacija zdravstvenih radnika koji rade sa trudnicama i ženama u reproduktivnom periodu o štetnim efektima pušenja u toku trudnoće Ministarstvo zdravlja – kancelarija za duvanmreža instituta odnosno zavoda za javno zdravlje 2007 – 2011. godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procentualno smanjenje učestalosti pušenja među ženama 1.9.2 Rutinsko savetovanje trudnica o štetnosti pušenja, pomoć u odvikavanju od pušenja Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za duvan, mreža instituta odnosno zavoda za javno zdravlje 2007 – 2011. godine Republički zavod za zdravstveno osiguranje Procentualno smanjenje pušenja među trudnicama 1.9.3 Izrada promotivnog materijala (lifleta, postera, brošura) o štetnostima pušenja za plod i novorođenče Ministarstvo zdravlja – Kancelarija za duvan 2007 – 2011. godine Sredstva od „duvanskog dinara” Procentualno smanjenje broja dece koja se rađaju sa malom telesnom masom na rođenju ili prevremeno Strateški cilj 2: Smanjenje ponude duvanskih proizvoda 2.1 Sprečavanje nezakonite trgovine duvanskim proizvodima 2.1.1. Sprovođenje Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS”, br.42/01, 61/01, 73/01, 5/02, 24/02, 45/02, 69/02, 80/02, 15/03, 43/03, 56/03, 72/03, 93/03, 2/04, 31/04, 43/04, 55/04, 78/04, 135/04, 8/05,46/05, 47/05, 58/05, 71/05,101/05, 112/05, 3/06, 11/06, 61/06 i 66/06), kao i o obeležavanja duvanskih proizvoda koje ukazuje na poreklo i omogućava praćenje njihovog kretanja Ministarstvo finansija 2007 – 2011. godine / Procentualno smanjenje ilegalne trgovine duvanskim proizvodima 2.1.2. Redovno prikupljanje podataka o trgovini duvanskim proizvodima Ministarstsvo trgovine, turizma i usluga, Ministarstvo unutrašnjih poslova 2007 – 2011. godine Rutinska statistika 2.1 Sprečavanje nezakonite trgovine duvanskim proizvodima 2.1.3. Primena kaznenih mera za nezakonitu trgovinu Ministartsvo, trgovine, turizma i uslugaMinistarstvo pravde 2007 – 2011. godine Broj naplaćenih kazni 2.1.4. Uništavanje ili smeštaj zaplenjenih duvanskih proizvoda Ministartsvo, trgovine, turizma i usluga, Ministarstvo unutrašnjih poslova 2007 – 2011. godine Procentualno povećanje uništavanja zaplenjenih duvanskih proizvoda 2.1.5. Redovna kontrola licenciranja duvanskih proizvoda Ministartsvo, trgovine, turizma i uslugaMinistartsvo finansija 2007. – 2011. godine 2.2. Zabrana prodaje duvanskih proizvoda maloletnim licima i od strane maloletnih lica 2.2.1. Izrada oznaka kojima se obeležava zabrana prodaje duvanskih proizvoda maloletnim licima i kontrola njigovog isticanja Ministartsvo, trgovine, turizma i usluga 2007. – 2011. godine 2.2.2. Kontrola proizvodnje i prodaje proizvoda koji su u obliku duvanskih proizvoda Ministartsvo, trgovine, turizma i usluga 2007. – 2011. godine Broj obavljenih kontrola 2.2.3. Kontrola prodaje duvanskih proizvoda na komad, putem samoposluživanja, besplatna distribucija na javnim mestima, i drugo. Ministartsvo, trgovine, turizma i uslugaInspekcijska kontrola 2007. – 2011. godine Broj obavljenih kontrola Strateški cilj 3: Primena i unapređenje zakonske regulative u kontroli duvana kako bi se smanjila ponuda i tražnja za duvanskim proizvodima Specifični ciljevi Mere i aktivnosti Nosioci aktivnosti Rokovi Izvori finansiranja Pokazatelji 3.1. Striktno poštovanje zakonskih propisa relevantnih za kontrolu duvana (Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju) 3.1.1. Sprovođenje kaznenih odredbi zakona od strane relevantnih inspekcija Savet za kontorlu duvana Vlade Ministarstvo, trgovine, turizma i usluga, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politikeMinistarstvo zdravlja 2007 – 2011. godine Budžet Republike Srbije Broj obavljenih inspekcijskih kontrola,Broj naplaćenih kazni, 3.1.2. Redovna revizija kazni za kršenje zakona relevantnih za kontrolu duvana 3.1.3. Jačanje kapaciteta i opredeljenosti inspekcijskih službi za nadzor nad sprovođenjem odredbi zakona relevantnih za kontrolu duvana 3.2. Uspostavljanje alternativnih ekonomskih aktivnosti umesto gajenja i obrade duvana 3.2.1. Postepena zamena poljoprivrednih površina pod duvanom drugim isplativim kulturama Savet za kontorlu duvanaMinistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iMinistarstvo finansija 2011. godine Budžet Republike Srbije Procentualno smanjenje poljoprivrednih zemljišta pod duvanom,Smanjenje subvencija za duvan,Smanjenje broja fabrika duvana 3.2.2. Ukidanje subvencija za gajenje duvana 3.2.3. Moratorijum na otvaranje novih fabrika duvana
4100207.007.doc/2