Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),
Vlada donosi
STRATEGIJU
RAZVOJA INTELEKTUALNE SVOJINE
ZA PERIOD OD 2011. DO 2015. GODINE
I. UVOD
Razlozi za donošenje Strategije
Globalizacija i informaciona tehnološka revolucija nametnuli su svim zemljama, pa i Republici Srbiji, potrebu da definišu svoju razvojnu poziciju i perspektive, kako na regionalnom, tako i na svetskom nivou. U svim naučnim, stručnim i političkim raspravama na temu suočavanja sa izazovima novog doba, kao jedinstven odgovor prepoznata je inovacija. To je vrlo kompleksan pojam u čijoj osnovi jeste novina u oblasti:
raznih oblika i nivoa znanja (prvenstveno tehnologije, ali i svih drugih vidova intelektualnog stvaralaštva);
primene istog u vidu novih proizvoda, industrijskih procesa, usluga, organizacije i upravljanja;
funkcionisanja tržišta i društva u najširem smislu (novi poslovni modeli, novi modeli obrazovanja i sl.).
Stoga je u pojedinim zemljama centralni programsko-razvojni dokument „Inovaciona strategija”, koja sadrži sveobuhvatni program politike stvaranja, pravne zaštite, transfera i primene svih vrsta inovacija. Republika Srbija se opredelila za drugi pristup: doneta je Nacionalna strategija održivog razvoja, kao sveobuhvatni i osnovni programski dokument, iz kojeg proizlaze pojedine strategije koje pokrivaju uže tematske oblasti (npr. Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća). Budući da problematika intelektualne svojine predstavlja samo jedan segment pitanja vezanih za stvaranje i primenu inovacija, Strategija razvoja intelektualne svojine (u daljem tekstu: Strategija) je samo jedan od nekoliko programskih dokumenata koji sadrže aktivnosti za unapređenje inovativnosti u Republici Srbiji.
U tom smislu, Strategija određuje pravce, mere i ciljeve kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog razvoja sistema intelektualne svojine u Republici Srbiji, kako bi on bio kompatibilan sa razvojnim interesima zemlje, koji su projektovani u Strategiji održivog razvoja. Kratkoročno i srednjoročno gledano, ostvarenje strateških ciljeva mora rezultirati ispunjenjem svih obaveza koje je Republika Srbija preuzela na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, u vezi sa zaštitom intelektualne svojine.
Ovom strategijom, Republika Srbija se legitimiše kao zemlja koja prepoznaje razvojnu ulogu i značaj intelektualne svojine, na način na koji je to učinjeno u Evropskoj strategiji za pametan, održiv i sveobuhvatan rast – EVROPA 2020 (usvojena od strane Evropskog saveta 17. juna 2010. godine).
Intelektualna svojina u kontekstu održivog ekonomskog rasta
Ekonomija zasnovana na znanju
Naglašena aktuelnost fenomena intelektualne svojine u poslednjim decenijama uzrokovana je tranzicijom civilizacije iz industrijskog u tzv. post-industrijsko doba, koje se još naziva i informacionim dobom. Ova smena društveno-ekonomskih epoha, kao i sve pređašnje, zasnovana je na tehnološkoj revoluciji koja se odigrala na polju prenosa, čuvanja i obrade informacija. Kao što su parna mašina i železnički transport bili okidači za najdublje promene u sferi socijalne i ekonomske organizacije društva na početku industrijske ere, tako su kompjuter i Internet inicirali preobražaj društvenih odnosa u pravcu informacione ere. Reč je o univerzalnom procesu koji se odvija neuporedivo brže nego što se odvijala bilo koja druga smena epoha. Brza i jeftina elektronska komunikacija širom sveta ne samo da omogućava sve većem broju ljudi pristup informacijama i njihovu transformaciju u delatno znanje, već omogućava i efikasno obavljanje poslovnih transakcija, kao i pružanje raznovrsnih usluga bez obzira na geografsku udaljenost učesnika. Posmatrano iz ugla problematike ekonomskog rasta i ukupnog društvenog razvoja, informaciono društvo, shvaćeno kao oblik kapitalističke privredne organizacije, postavlja nova i specifična „pravila igre”. Ta pravila igre se skraćeno i metaforički označavaju kao „ekonomija zasnovana na znanju”.
Prema neo-klasičnoj ekonomskoj teoriji, znanje, kao sastavni deo tzv. ljudskog kapitala ili, jednostavnije rečeno, rada oduvek je bilo činilac ekonomskih odnosa. Njegova vrednost se izražavala kroz cenu rada. U uslovima delovanja zakona opadajućih prinosa, ekonomski rast se teorijski objašnjavao ekstenzivnim korišćenjem prirodnih resursa i radne snage, s jedne, i promenama u tehnologiji i organizaciji proizvodnje, s druge strane. Ove promene, koje zapravo znače primenu novog znanja, smatrale su se egzogenim (spoljnim) faktorom ekonomskog rasta. Trošak nastanka novih tehnologija i korist od njihove primene nisu bili integrisani u model rasta jer se smatralo da su one rezultat delovanja vanekonomskih faktora, tj. da su jednostavno date. Evidentne i rapidne promene u ekonomskom i ukupnom životu ljudi, koje su posledica eksponencijalnog uvećanja naučnog i tehničkog znanja tokom poslednjih pola veka, doveli su do revizije modela ekonomskog rasta. U novom (tzv. endogenom) modelu ekonomskog rasta postoje dve nove i bitne postavke. Prva je da se tehnološke promene sagledavaju kao rezultat ekonomske aktivnosti, te su integrisane u mehanizam funkcionisanja tržišta. Prema tome, tehnološkim razvojem se može upravljati odgovarajućom ekonomskom politikom. Druga je da tehnologija, odnosno znanje uopšte, kao ekonomsko dobro, nije podložno delovanju zakona opadajućih prinosa, kao što je to slučaj kod ostalih ekonomskih dobara. Osnovu ove bitne razlike između materijalnih i nematerijalnih faktora privređivanja čini fizička priroda tih dobara. Materijalna dobra su oskudna i potrošna, dok u svetu nematerijalnih dobara nema oskudice jer svako može koristiti isto dobro ne ograničavajući drugog u tome, i ne umanjujući supstancu tog dobra. Otuda, znanje se može neograničeno akumulisati i koristiti, što znači da ono ima potencijal da obezbedi uvećanje prinosa proporcionalno investiciji u njegovo stvaranje. Pomenuti model endogenog rasta predstavlja teorijsko tumačenje očiglednog procesa premeštanja težišta savremene ekonomske aktivnosti od one zasnovane na prirodnim resursima ka onoj zasnovanoj na znanju. Istovremeno, on sadrži i viziju opstanka i napretka ljudskog društva uprkos aktuelnim problemima vezanim za iscrpljenje neobnovljivih prirodnih resursa, energiju, zagađenje čovekove okoline, klimatske promene, rast populacije i dr. Konkretnije, ljudska sposobnost da proizvodi, razmenjuje i primenjuje znanje prepoznata je kao glavni oslonac održivog ekonomskog rasta u budućnosti.
U ekonomiji zasnovanoj na znanju, kreiranje, transfer i primena znanja postaju ekonomski procesi koji dobijaju zasebno mesto u društvenoj podeli rada, i postaju jedan od aspekata ukupnog privrednog procesa. Znanje je privredno dobro za sebe, čija se vrednost zasebno kvantifikuje i iskazuje.
Međutim, kad se u ovom kontekstu govori o znanju, neophodno je imati na umu da se pri tom ne misli samo na tehnologiju, odnosno znanje u uskom značenju te reči. Reč „znanje” u metafori o „ekonomiji zasnovanoj na znanju” ima i konotaciju informacije u širem smislu. Uslužne delatnosti koje se sastoje u obradi i razmeni informacija takođe su karakteristične za ekonomiju zasnovanu na znanju. Isto važi i za privredne aktivnosti u oblasti tzv. realne ekonomije, koje se oslanjaju na eksploataciju simbola koje tržište prepoznaje i zasebno vrednuje. Naime, roba ili usluga danas ima vrednost ne samo na osnovu kvaliteta, već i na osnovu idejnog konteksta u kojem se troši. Isti predmet koji zadovoljava određenu praktičnu ljudsku potrebu imaće različitu vrednost zavisno od toga da li njegov kupac veruje da uz taj predmet nabavlja i dodatno nematerijalno dobro koje proizvođač „isporučuje” uz njega (npr. reputacija, društveni prestiž). Konačno, raznovrsni rezultati ljudske kreativnosti, posebno u oblasti umetnosti i zabave, doživljavaju u ekonomiji zasnovanoj na znanju neslućene mogućnosti privredne eksploatacije. Otuda, popularan i široko prihvaćen termin „ekonomija zasnovana na znanju” trebalo bi da se shvati kao ekonomija zasnovana na korišćenju nematerijalnih (intelektualnih) dobara.
Pouzdani indikatori da je svet u jeku tranzicije ka novoj ekonomiji jesu: jačanje i rast uslužnog sektora, proporcionalno smanjenje radne snage u industriji, porast udela intelektualnih dobara u vrednosti proizvoda i usluga, porast udela intelektualnih dobara u vrednosti preduzeća i, konačno, porast udela ekonomskih aktivnosti koje se zasnivaju na eksploataciji intelektualnih dobara u bruto društvenom proizvodu.
Zašto je intelektualna svojina važna u „proizvodnji znanja”
U ekonomiji zasnovanoj na korišćenju intelektualnih dobara podrazumeva se da ta dobra prvo moraju biti stvorena, odnosno „proizvedena”, i da se zatim moraju staviti u privrednu funkciju radi ostvarenja dobiti.
U tržišnom modelu privrede, koji se zasniva na privatnoj svojini i privatnoj inicijativi, proizvodnja intelektualnih dobara nailazi na problem koji se sastoji u tome što je intelektualno dobro, po svojoj prirodi, nerivalsko i neisključivo, što znači da se može neograničeno koristiti od strane velikog broja ljudi, uz nemogućnost (ili teškoću) da se krug korisnika ograniči samo na one koji su ekonomski doprineli njegovom stvaranju. Ekonomskim rečnikom rečeno, marginalni trošak korišćenja već stvorenog intelektualnog dobra u uslovima slobode konkurencije je skoro ravan nuli. Sa stanovišta statičke efikasnosti tržišta, to je optimalna situacija na kojoj se zasniva potencijal intelektualnih dobara da uvećavaju marginalni prinos. S druge strane, upravo zbog toga tržište ima tendenciju da podbaci u motivisanju homo economicus-a da investira u „proizvodnju” intelektualnih dobara, što rezultuje suboptimalnom ponudom novih intelektualnih dobara. Problem se svodi na prisvajanje koristi od novih intelektualnih dobara. Jedno od sredstava ekonomske politike jesu prava intelektualne svojine, koja obezbeđuju subjektu koji je investirao rad i kapital u nastanak novog intelektualnog dobra, isključivo pravo privredne eksploatacije istog, pod određenim zakonskim uslovima i uz određena zakonska ograničenja. Konkretno, ti oblici intelektualne svojine su patent, autorsko pravo, pravo zaštite biljnih sorti i pravo zaštite topografije integrisanog kola. Tako su ova prava intelektualne svojine, zapravo, oblik državne intervencije u tržište, koja ima za cilj da, putem ograničenja konkurencije, motiviše homo economicus-a da investira u stvaranje novih intelektualnih dobara. Međutim, budući da ograničavaju konkurenciju, pomenuta prava intelektualne svojine umanjuju statičku efikasnost tržišta, što predstavlja svojevrsni društveni trošak postojanja ovih prava. Otuda, ekonomska misija ovih prava intelektualne svojine je ambivalentna; svojim podsticajnim delovanjem na nastanak novih intelektualnih dobara, ona otklanjaju pomenutu slabost tržišta da to učini samo od sebe dok ograničenje konkurencije, koje je imanentno ovim pravima, ne sme poništiti društvenu korist od novih intelektualnih dobara.
Naravno, proizvodnja intelektualnih dobara u društvu nije zavisna samo od delotvornosti prava intelektualne svojine kao podsticaja upućenog privatnom sektoru. Država primenjuje i druge podsticajne metode za kreiranje intelektualnih dobara, posebno naučnog i tehničkog znanja. Zajedničko svojstvo svih tih metoda jeste da angažuju i raspodeljuju sredstva poreskih obveznika za ostvarenje određenih programa istraživanja i razvoja. To mogu biti grantovi koji se daju javnim ustanovama, zatim subvencije privatnim subjektima, javne nabavke putem kojih se naručuju određena istraživanja ili razvoj, nagrade i, konačno, poreske stimulacije. Za stvaralaštvo u oblasti umetnosti i kulture primenjuju se slični modeli.
Najzad, valjano uređeno tržište, jake institucije, dobar sistem obrazovanja i zdrav preduzetnički duh čine dobru osnovu za obilnu i spontanu produkciju raznovrsnih intelektualnih dobara čak i bez ikakve direktne državne intervencije.
Pojam i funkcije intelektualne svojine
Intelektualna svojina je pojam koji ima svoje pravničko (uže) i ekonomsko (šire) značenje.
Pravničko značenje intelektualne svojine svodi se na skup isključivih, pretežno imovinskih prava kojima se štite određena intelektualna dobra, pod zakonom propisanim uslovima i uz određena zakonska ograničenja. Ta prava se dele na autorsko pravo, srodna prava i prava industrijske svojine. U srodna prava se ubrajaju: pravo interpretatora, pravo proizvođača fonograma, pravo proizvođača videograma, pravo proizvođača emisija i pravo proizvođača baza podataka. U prava industrijske svojine ubrajaju se: patent, pravo zaštite biljnih sorti, pravo zaštite topografije integrisanih kola, žig, pravo zaštite dizajna, pravo zaštite oznake geografskog porekla. Pored značajnih razlika u predmetu, uslovima zaštite i sadržini ovih prava, može se reći da je zajednički imenitelj svima da za predmet zaštite imaju određenu vrstu intelektualnog dobra i da svog titulara ovlašćuju da drugome zabrani ili dozvoli korišćenje tog dobra.
Ekonomsko značenje intelektualne svojine proširuje izloženi koncept na sve vrste intelektualnih dobara (dakle, ne samo na ona koja su zakonima o intelektualnoj svojini predviđena kao mogući predmet zaštite), pod uslovom da je obezbeđen bilo koji pravni ili faktički mehanizam aproprijacije koristi od privrednog korišćenja tog dobra. Najmarkantniji oblik tog proširenog (metaforičnog) koncepta intelektualne svojine jeste poslovna tajna. Ekskluzivnost u pogledu privrednog korišćenja tajne postiže se faktičkom nedostupnošću iste drugima, a ne na temelju isključivog prava. Dalje, informacije i znanje koje imaju praktičnu upotrebljivost u privrednom životu mogu biti predmet intelektualne svojine i kad nisu predmet pravne zaštite, niti predmet tajne. To je slučaj onda kad na osnovu vremenske prednosti u pogledu početka korišćenja tog intelektualnog dobra privredni subjekt stekne povoljnu tržišnu poziciju koja mu omogućuje da u razumnom vremenskom periodu povrati trošak stvaranja tog dobra, odnosno da u dužem vremenskom periodu zadrži prednost nad konkurentima zahvaljujući dobroj organizaciji, ponudi komplementarne robe ili usluga i sl. Ekonomski pogled na intelektualnu svojinu fokusira se na imovinsku vrednost koja leži u intelektualnom dobru, koja se može materijalizovati i prisvojiti samo ukoliko se to dobro ekonomski koristi, bez obzira da li je ono pravno zaštićeno ili ne.
U ovoj Strategiji je težište na pravno zaštićenoj intelektualnoj svojini zato što je taj koncept specifičan i podržan posebnim pravno-institucionalnim aranžmanima. Ipak, ekonomski koncept intelektualne svojine je važan za Strategiju jer skreće pažnju na to da intelektualna svojina u svom užem pravničkom značenju nije sredstvo ekonomskog razvoja ako se privredno ne koristi. Drugim rečima, nijedno pravo intelektualne svojine nema ekonomsku vrednost po sebi, na osnovu činjenice da je utemeljeno na zakonu, odnosno da je priznato odlukom državnog organa. Ono što pretvara pravo intelektualne svojine u ekonomsku vrednost jeste njegovo produktivno korišćenje. Isto tako, okolnost da određeno intelektualno dobro nije zaštićeno nijednim pravom intelektualne svojine ne samo da nije prepreka njegovom ekonomskom korišćenju, nego nije nužno ni prepreka ostvarenju i aproprijaciji prinosa od toga. Štaviše, u pojedinim situacijama je strateški povoljnije za poslovnog subjekta da pribegne faktičkoj zaštiti određenog intelektualnog dobra u vidu poslovne tajne, nego pravnoj zaštiti u vidu patenta ili drugog prava industrijske svojine.
Imajući sve ovo u vidu, može se konstatovati da pravo intelektualne svojine ima nekoliko osnovnih funkcija: prva je da stavljanjem u izgled zakonskog monopola na privrednu eksploataciju novih intelektualnih tvorevina kao što su pronalasci, biljne sorte, topografije integrisanih kola i autorska dela, ono stimuliše „proizvodnju” tih tvorevina, i na taj način daje doprinos tehnološkom i kulturnom napretku društva. Druga je da obezbeđenjem isključivog prava na korišćenje znakova razlikovanja (robne marke, oznake geografskog porekla proizvoda i industrijskog dizajna) ono smanjuje informacionu asimetriju između subjekata koji nude, i subjekata koji traže određenu robu ili uslugu na tržištu, čime se smanjuju transakcioni troškovi, stimuliše ulaganje u kvalitet robe i usluga, pa time i doprinosi efikasnosti tržišta. Treća se sastoji u olakšavanju prometa prava na korišćenje intelektualnih dobara, tako što postoji zakonski osnov za sukcesiju prava kako inter vivos (putem ugovora i ex lege), tako i mortis causae. Iz ove funkcije logično proizlazi i četvrta: olakšanje ekonomske primene zaštićenih intelektualnih dobara. Naime, u slučajevima kad titular prava nema kapacitet ili interes da neposredno iskorišćava određeno intelektualno dobro koje je predmet odgovarajućeg prava intelektualne svojine, on može ustupiti ili preneti to pravo onom subjektu koji ima kapacitet i interes za to. Na taj način više intelektualnih dobara nalazi svoj put do primene, nego što bi to bio slučaj da nisu predmet zaštite odgovarajućeg prava intelektualne svojine.
U zemljama u tranziciji, kao što je Republika Srbija, pravo intelektualne svojine ima jednu dodatnu karakterističnu funkciju koja je, sa stanovništa tekuće ekonomske politike, ponekad čak u prvom planu. Reč je o funkciji privlačenja stranih direktnih investicija. U uslovima globalne ekonomije kapital traži povoljne uslove za privređivanje, kao što su blizina izvora sirovina, kvalitetna i jeftina radna snaga, dobra komunikaciona infrastruktura, stimulativan poreski sistem. Efikasna pravna zaštita intelektualne svojine nesumnjivo ohrabruje inostrane firme da u zemlju donesu proizvodnju i usluge zasnovane na novim tehnologijama, renomiranim robnim i uslužnim markama, kao i tzv. kreativnu industriju. Delotvoran sistem zaštite intelektualne svojine predstavlja sastavni deo poslovnog okruženja koje povoljno utiče na razvoj domaće ekonomije zasnovane na znanju, deluje podsticajno na projekte istraživanja i razvoja i razvoj sektora nove ekonomije. Na taj način, srpska privreda može od pretežnog neto korisnika zaštićenih intelektualnih dobara postati njihov neto davalac, što srednjoročno i dugoročno može povoljno delovati na njene spoljnotrgovinske performanse.
Sadržina i sistematika Strategije
Strategija je programsko-planski dokument koji se odnosi na period od 2011. do 2015. godine. Ona se sastoji od vizije nacionalnog sistema intelektualne svojine 2015. godine i od Akcionog plana sa konkretnim merama koje Republika Srbija mora da sprovede u pravcu realizacije ove vizije.
Strategija polazi od toga da logičan inovacioni sistem podrazumeva kompleksne pakete stimulativnih pravno-institucionalnih uslova za: stvaranje novih intelektualnih dobara, transfer intelektualnih dobara, i primenu intelektualnih dobara. Od ključne važnosti je uspostavljanje partnerske saradničke mreže između države kao finansijera najvećeg dela naučno-istraživačkog rada, javnih naučno-istraživačkih organizacija, odnosno univerziteta kao nosilaca istraživanja i razvoja, i privrede koja istovremeno mora biti i sufinansijer i naručilac i korisnik tih rezultata. U toj partnerskoj saradnji, u kojoj se odvijaju stvaranje, transfer i primena novih intelektualnih dobara, pitanja intelektualne svojine postavljaju se od početka do kraja saradnje, te mogu biti njen katalizator ali i faktor neuspeha.
Ipak, sistematika Strategije se ne zasniva na funkcionalnom, već na strukturnom pristupu pitanjima intelektualne svojine. Drugim rečima, kako vizija nacionalnog sistema intelektualne svojine, tako i mere koje je neophodno preduzeti u narednom periodu, okrenuti su svojstvima samog sistema, a ne spekulisanju željenim efektima. Pretpostavka na kojoj Strategija počiva jeste da će naučno utvrđene funkcije intelektualne svojine (koje su napred izložene) učiniti da predložene mere, poboljšavajući kvalitet sistema, proizvedu odgovarajuće pozitivne efekte na nacionalnu ekonomiju i razvoj.
Strategija se sastoji od četiri dela: a) pravno-institucionalna osnova zaštite intelektualne svojine, b) suzbijanje i sankcionisanje povreda prava intelektualne svojine, c) privredna primena intelektualne svojine i d) podizanje javne svesti i obrazovanje. U okviru svakog od pomenutih delova biće prvo dat koncizan pregled aktuelnog stanja u konkretnoj oblasti, a zatim navedene obrazložene mere koje je potrebno preduzeti u cilju ostvarenja vizije nacionalnog sistema intelektualne svojine do 2015. godine. Sastavni deo Strategije je i akcioni plan u kojem su na tabelaran način prikazane mere, organi nadležni za njihovo sprovođenje, kao i indikatori uspeha tih mera.
Vizija nacionalnog sistema intelektualne svojine do 2015. godine
Prioritetni ciljevi Strategije razvoja intelektualne svojine koji bi trebali da budu ostvareni do 2015. godine su:
uspostavljen je nivo zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou koji postoji u Evropskoj uniji, uključujući i delotvorna sredstva za sprovođenje tih prava;
uhodan je mehanizam permanentnog usaglašavanja domaćih propisa sa novim propisima Evropske unije;
Zavod za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: Zavod) je javna agencija koja se pretežno finansira iz sopstvenih prihoda, i izvršava svoje upravne nadležnosti na brz i efikasan način zahvaljujući dobroj unutrašnjoj organizaciji i korišćenju savremene informaciono-komunikacione tehnologije;
bar trećina kapaciteta Zavoda je angažovana na ne-administrativnim poslovima pružanja informacionih usluga korisnicima, njihovoj edukaciji u oblasti zaštite i primene intelektualne svojine, posredovanja između nosilaca prava i privrede, i koordinisanju akcija sa drugim državnim organima u vezi sa intelektualnom svojinom;
zahvaljujući povećanom kapacitetu i većoj stručnosti policije, inspekcija, carine, tužilaštva i sudova nivo piratstva i krivotvorenja robe sveden na prosek koji postoji u zemljama najnovijim članicama Evropske unije, dok se sve ostale povrede prava intelektualne svojine procesuiraju u najkraćem roku;
na najvećim državnim univerzitetima su uspostavljene kancelarije za transfer tehnologije;
javno-privatno partnerstvo između naučno-istraživačkih organizacija, odnosno univerziteta, s jedne, i privrede, s druge strane, biva olakšano preciznim regulisanjem pitanja prava intelektualne svojine u zakonu, podzakonskim aktima i internim aktima;
uspostavljeni su programi za afirmisanje inovacione delatnosti, koji uključuju razne oblike takmičenja koja se sprovode pod strogim i visoko stručnim kriterijumima;
sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava je u celini uspostavljen i kontinuirano funkcioniše bez sistemskih teškoća;
autori i interpretatori, s jedne, i kreativna industrija, s druge strane, prepoznaju da je glavna poluga njihovog privrednog funkcionisanja pravo intelektualne svojine, te unapređuju stručni nivo svojih međusobnih pravnih transakcija;
udruženja autora i interpretatora počinju da deluju kao stručne organizacije koje izrađuju tipske ugovore i minimalne tarife za svoje članove;
na svim državnim fakultetima na kojima se izučavaju pravo, tehnika, ekonomija, poljoprivreda, umetnost ili upravljanje postoji nastava iz prava intelektualne svojine;
postoje programi za animiranje đaka osnovnih škola, kojima se kroz osnovno obrazovanje popularišu intelektualna svojina i kreativnost.
II. PRAVNO-INSTITUCIONALNA OSNOVA ZAŠTITE INTELEKTUALNE SVOJINE
Stanje u oblasti
Republika Srbija je zemlja relativno duge tradicije pravne zaštite intelektualne svojine (bila je jedna od jedanaest država utemeljivača Pariske unije za zaštitu intelektualne svojine 1883. godine). Uvek otvorena za uvođenje visokih standarda zaštite, Republika Srbija je svojim propisima pratila i implementirala veliki broj međunarodnih konvencija iz ove oblasti, kojima je pristupala. Posebno je od 2000. godine, u kontekstu procesa evropske integracije Republike Srbije, intenzivirana harmonizacija domaćih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Republika Srbija zaključila sa Evropskom unijom.
U Republici Srbiji su na snazi sledeći zakoni kojima se uređuje pravna zaštita intelektualne svojine:
Zakon o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);
Zakon o patentima („Službeni list SCG”, br. 32/04 i 35/04 – ispr. i Službeni glasnik RS”, br. 115/06 – ispr.);
Zakon o žigovima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);
Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);
Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola („Službeni glasnik RS”, broj 104/09);
Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti („Službeni glasnik RS”, broj 41/09);
Zakon o oznakama geografskog porekla („Službeni glasnik RS”, broj 18/10);
Zakon o vinu („Službeni glasnik RS”, broj 41/09);
Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09);
Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 104/09 – dr. zakoni);
Carinski zakon („Službeni glasnik RS”, broj 18/10).
Pored nabrojanih zakona, doneti su i odgovarajući podzakonski akti:
Uredba o uslovima koje treba da ispunjavaju primerci autorskih dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju, unošenju u evidenciju i deponovanju autorskih dela i predmeta srodnih prava, i sadržaju evidencije deponovanih autorskih dela i predmeta srodnih prava, kod nadležnog organa („Službeni glasnik RS”, broj 45/10);
Uredba o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava („Službeni glasnik RS”, broj 45/10);
Uredba o postupku za pravnu zaštitu pronalazaka („Službeni list SCG”, broj 62/04);
Uredba o sadržini registra prijava i registra žigova, sadržini zahteva i predloga koji se podnose u postupku za priznanje i zaštitu žiga, i podacima koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa („Službeni glasnik RS”, broj 43/10 );
Uredba o sadržini registra prijava i registra industrijskog dizajna, sadržini zahteva koji se podnose u postupku za priznanje i zaštitu prava na industrijski dizajn, i podacima koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa („Službeni glasnik RS”, broj 43/10);
Uredba o sadržini registra prijava i registra topografija i sadržini zahteva za priznanje prava na topografiju u postupku za pravnu zaštitu topografija integrisanih kola („Službeni glasnik RS”, broj 45/10);
Uredba o upisu u Registar zastupnika koji vodi Savezni zavod za intelektualnu svojinu („Službeni list SRJ”, broj 39/95);
Uredba o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici („Službeni glasnik RS”, broj 86/10);
Pravilnik o načinu polaganja posebnog stručnog ispita za lica koja se bave zastupanjem u postupku zaštite pronalazaka, žigova, modela, uzoraka i geografskih oznaka porekla („Službeni list SRJ”, broj 48/95);
Pravilnik o listi vrsta poljoprivrednog bilja na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivača i o elementima za određivanje malih poljoprivrednih proizvođača („Službeni glasnik RS”, broj 38/10);
Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti, registra zaštićenih biljnih sorti, registra prenesenih prava oplemenjivača i registra ugovora o licenci(„Službeni glasnik RS”, broj 70/09);
Pravilnik o sadržini zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte i dokumentaciji koja se prilaže uz ovaj zahtev,, kao i količini i načinu dostavljanja uzoraka reprodukcionog materijala sorte („Službeni glasnik RS”, broj 82/09);
Pravilnik o zaštiti geografskog porekla vina i rakije („Službeni glasnik SRS”, br. 23/80 i 30/80 – ispr.).
U upravnom postupku za sticanje subjektivnih prava intelektualne svojine supsidijerno se primenjuje i Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97, 31/01, „Službeni glasnik RS”, br. 30/10). Materija administrativnih taksi i posebnih naknada koje se plaćaju u postupku sticanja prava intelektualne svojine uređena je sledećim propisima:
Zakon o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS”, br. 43/03, 51/03 – ispr., 61/05, 101/05 – dr. zakon, 5/09 i 54/09);
Odluka o visini naknada posebnih troškova postupka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i naknada troškova za pružanje informacionih usluga Zavoda („Službeni list SCG”, broj 3/06);
Odluka o visini troškova obavljanja poslova vezanih za geografsko poreklo, kontrole grožđa namenjenog za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom , kao i ispitivanje kvaliteta i senzornog ocenjivanja vina sa geografskim poreklom („Službeni glasnik RS”, broj 30/10).
Nabrojanim važećim propisima Republika Srbija ispunjava svoje obaveze iz univerzalnih međunarodnih konvencija čiji je član. To su:
Uredba o ratifikaciji Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, br. 31/72 i „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/86 – dr. uredba);
Uredba o ratifikaciji Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, br. 5/74 i „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 7/86 – dr. uredba);
Zakon o ratifikaciji Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 14/75 i br. 4/86 – uredba);
Zakon o potvrđivanju Madridskog sporazuma o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 1/99);
Uredba o ratifikaciji Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova od 14. aprila 1891. godine, revidiranog u Brislu 14. decembra 1900. godine, u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra 1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine, u Nici 15. juna 1957. godine i u Stokholmu 14. jula 1967. godine („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 2/74);
Zakon o potvrđivanju Protokola koji se odnosi na Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 2/97);
Zakon o potvrđivanju Haškog sporazuma o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 3/93);
Zakon o potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova, od 15. juna 1957. godine, revidiranog u Stokholmu 14. jula 1967. godine i Ženevi 13. maja 1977. godine i izmenjenog 28. septembra 1979. godine („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/10);
Zakon o potvrđivanju Lisabonskog aranžmana o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom registrovanju („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/98);
Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-difuziju (Rimska konvencija) („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 13/02);
Uredba o ratifikaciji Lokarnskog aranžmana o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 51/74);
Zakon o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata, sa Pravilnikom za sprovođenje Ugovora o saradnji u oblasti patenata (PCT ugovor) („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 3/96 i „Službeni list SCG”, broj 32/04 – dr. zakon);
Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Savezne vlade Republike Jugoslavije i Evropske patentne organizacije o saradnji u oblasti patenata (Sporazum o saradnji i proširenju), sa aneksom („Službeni list SCG” – Međunarodni ugovori“, broj 14/04);
Zakon o potvrđivanju Strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979. godine („Službeni list RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09);
Uredba o ratifikaciji Svetske (univerzalne) konvencije o autorskom pravu, sa prilozima, izmenjene 24. jula 1971. godine („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori” broj 54/73);
Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti proizvođača fonograma od neovlašćenog umnožavanja njihovih fonograma („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 13/02);
Zakon o potvrđivanju Sporazuma o ustanovljenju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova sačinjenog u Beču, 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine („Službeni list RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09);
Uredba o ratifikaciji Konvencije o distribuciji signala za prenos programa preko satelita („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 13/77);
Zakon o potvrđivanju Budimpeštanskog sporazuma o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 3/93);
Zakon o potvrđivanju Najrobijskog ugovora o zaštiti olimpijskog simbola, sa aneksom („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 1/99);
Zakon o potvrđivanju Ugovora o žigovnom pravu („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 4/98);
Zakon o potvrđivanju WIPO Ugovora o autorskom pravu („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 13/02);
Zakon o potvrđivanju WIPO Ugovora o interpretacijama i fonogramima („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 13/02);
Zakon o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/10)
Zakon o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, Pravilnika za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Rezolucije Diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurski ugovor o žigovnom pravu i Pravilnik za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 5/10).
Republika Srbija je 2010. godine donela Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije za zaštitu novih biljnih sorti („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/10), čime se opredelila za prihvatanje sistema koji je utemeljen ovom konvencijom. Međutim, da bi Republika Srbija postala članica Unije za zaštitu novih biljnih sorti, neophodno je da izmeni i dopuni Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti („Službeni glasnik RS”, broj 41/09).
Posle sedam godina važenja Sporazuma o saradnji i proširenju, koji je zaključila sa Evropskom patentnom organizacijom, Republika Srbija je 2010. godine postala članica Konvencije o evropskom patentu, pa time i punopravna članica Evropske patentne organizacije.
Na osnovu mreže nabrojanih nacionalnih i međunarodnih propisa, može se konstatovati da u Republici Srbiji postoji pravni osnov za pristup domaćih i stranih subjekata zaštiti intelektualne svojine, koji odgovara visokim međunarodnim standardima. Ipak, postoji potreba za daljim radom na unapređenju i izgradnji celovitosti pravne osnove zaštite intelektualne svojine, posebno u kontekstu pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i daljeg toka procesa evropske integracije. Konkretno, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (članovi 75. i 139.) i Prelaznom sporazumu (član 40. stav 3.), Republika Srbija je u obavezi da u roku od pet godina od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma obezbedi nivo zaštite intelektualne svojine koji je sličan nivou koji postoji u Evropskoj uniji, uključujući i delotvorna sredstva za sprovođenje tih prava. Ovaj rok ističe 31. decembra 2013. godine, imajući u vidu da je Odbor za sprovođenje Prelaznog sporazuma utvrdio da se kao početak sprovođenja svih obaveza i računanja svih prelaznih rokova računa 1. januar 2009. godine.
Kad je reč o institucionalnoj osnovi zaštite intelektualne svojine, potrebno je imati u vidu da se subjektivno autorsko pravo i srodna prava stiču na osnovu činjenice nastanka intelektualnog dobra koje je predmet zaštite, što znači da ne postoji upravni postupak za sticanje prava. Nasuprot tome, sva subjektivna prava industrijske svojine stiču se u upravnom postupku.
Nadležni organ uprave za zaštitu intelektualne svojine je Zavod za intelektualnu svojinu, koji sprovodi upravni postupak za sticanje svih prava industrijske svojine, osim prava oplemenjivača novih biljnih sorti i prava na oznake geografskog porekla vina, rakije i drugih alkoholnih pića u Republici Srbiji. Oplemenjivači stiču svoja prava u postupku koji vodi Uprava za zaštitu bilja u sastavu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Navedene poslove obavlja Grupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost u kojoj su zaposlena tri državna službenika sa odgovarajućom visokom stručnom spremom. Takođe, na osnovu važećih propisa za vino, kao i rakiju i druga alkoholna pića, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Sektor za agrarnu politiku ima nadležnost u vođenju upravnog postupka za zaštitu oznaka geografskog porekla za vino, kao i rakiju i druga alkoholna pića.
Zavod je državni organ koji kontinuirano radi od 1920. godine, kad je ukazom Kralja Aleksandra osnovan pod nazivom Uprava za industrisku svojinu. Nadležnost Zavoda je propisana Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 16/11). Na osnovu člana 31. ovog zakona Zavod obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: patent i mali patent, žig, dizajn, oznaku geografskog porekla, topografiju integrisanog kola, autorsko pravo i srodna prava; primenu međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite intelektualne svojine i predstavljanje i zastupanje interesa Republike Srbije u specijalizovanim međunarodnim organizacijama za zaštitu intelektualne svojine; nadzor nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava; razvoj u oblasti zaštite intelektualne svojine; informaciono-obrazovne poslove u oblasti zaštite intelektualne svojine, kao i druge poslove određene zakonom.
Zavod trenutno zapošljava 97 državnih službenika i nameštenika, od kojih su 69 fakultetski obrazovani, 4 sa višom stručnom spremom i 24 sa srednjom.
U poslednjih nekoliko godina Zavod se nalazi u procesu intenzivne kadrovske obnove i modernizacije čiji cilj jeste uvećanje kapaciteta ove institucije radi efikasnijeg vršenja njene nadležnosti. Pretežno zahvaljujući inostranoj pomoći (fondovi EU, Evropskog zavoda za patente i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu), ostvaren je značajan napredak u oblasti komunikaciono-informacione infrastrukture, čime je ne samo rad zaposlenih u Zavodu postao brži i kvalitetniji, nego je i zainteresovanim subjektima izvan Zavoda omogućeno da preko sajta Zavoda imaju uvid u određene baze podataka. Taj proces se odvija u kontekstu proširenja i postepenog premeštanja težišta aktivnosti zavoda sa onih administrativnih (vođenje upravnog postupka) na one koji su okrenuti pružanju informacionih usluga, edukaciji, posredovanju i koordinaciji između predstavnika pojedinih relevantnih interesnih grupa. Uz to, došlo je do značajnog kadrovskog ojačanja Odseka za autorsko i srodna prava, koji će pojačati ne samo svoju nadzornu, već i koordinacionu ulogu u oblasti kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava.
Zadržavajući se za sad samo na administrativnim poslovima Zavoda, može se konstatovati da je u toku jedan trend koji je karakterističan ne samo za male zemlje i zemlje u tranziciji, već za sve države koje su, kao Republika Srbija, integrisane u pojedine međunarodne sisteme sticanja prava intelektualne svojine. Naime, ovi sistemi olakšavaju i pojeftinjuju zaštitu istog intelektualnog dobra (npr. pronalaska) u većem broju država tako što omogućuju validno izvršavanje pojedinih radnji u upravnom postupku i u stranim, odnosno međunarodnim institucijama, čime dovode do rasterećenja uprave za intelektualnu svojinu zemlje traženja zaštite. Taj proces je najdalje odmakao u oblasti priznanja patenata, gde su uslovi za priznanje prava univerzalni: stranac koji želi patent u Republici Srbiji, kombinujući mogućnosti koje mu daju Ugovor o saradnji u oblasti patenata i Evropska patentna konvencija, stiče patent a da Zavod u celoj toj proceduri nema takoreći nikakav zadatak osim upisa patenta u registar. Pristupanjem Evropskoj uniji (što predstavlja perspektivu Republike Srbije) svaka država ulazi u sistem tzv. komunitarne zaštite žiga, dizajna, prava zaštite oplemenjivača novih biljnih sorti, i u bliskoj budućnosti, patenta. To znači da svako lice ima slobodu da bira da li će tražiti zaštitu za teritoriju pojedine države članice EU, ili za celokupnu teritoriju EU. U ovom drugom slučaju, nadležnost za sprovođenje upravnog postupka je u celini na odgovarajućoj regionalnoj upravi, čime se dodatno smanjuje obim posla nacionalnih uprava za intelektualnu svojinu.
Imajući sve to u vidu, evidentno je da se tradicionalni profil Zavoda kao upravnog organa nadležnog za postupak priznanja prava industrijske svojine za teritoriju Republike Srbije menja. U oblasti zaštite pronalazaka patentom ili malim patentom Zavod, svojom upravnom procedurom, servisira skoro samo domaće subjekte, odnosno sprovodi suštinsko ispitivanje u jednom relativno malom broju predmeta (oko 15% od ukupnog broja prijava). Dakle, odgovornost za brzinu izdavanja patenata i za njihov kvalitet (zakonitost) skoro sasvim leži na međunarodnim upravnim organima izvan Republike Srbije. Istovremeno, ti organi izvan Republike Srbije imaju problem u savladavanju enormnog priliva patentnih prijava i njihovoj obradi, tako da strogo kontrolisano i oprezno poveravaju jedan deo svog posla nacionalnim upravama za industrijsku svojinu, a koje imaju kapacitet da taj posao obavljaju po najvišim standardima.
Imajući u vidu navedeno, a uprkos evidentnom porastu produktivnosti u Zavodu, može se konstatovati da i dalje postoji potreba za unapređenjem efikasnosti upravnih procedura za sticanje, evidentiranje i održavanje prava industrijske svojine. Osnovni ciljevi su: dalje smanjenje zaostataka u ispitivanju prijava i skraćivanje roka njihovog ispitivanja putem automatizacije administriranja prijavama, kao i uvođenje elektronskih registara prava i omogućavanje strankama uvida u njih preko Interneta.
Bitan parametar kvaliteta sistema za priznanje subjektivnih prava industrijske svojine jeste zakonitost odluka Zavoda koji odlučuje u prvom stepenu. Ona zavisi u prvom redu od stručnosti službenika Zavoda, ali i od postojanja internih procedura kontrole kvaliteta rada. U tom smislu, potrebni su sistem permanentnog usavršavanja službenika Zavoda, kao i usavršavanje institucionalnog oblika kontrole kvaliteta, čije uvođenje je već započelo.
Donedavno su odluke Zavoda i drugih institucija u oblasti priznavanja prava industrijske svojine bile konačne u upravnom postupku, te je protiv njih bilo moguće pokrenuti upravni spor. Sasvim u duhu modernog upravnog prava, a sa ciljem pojačanja zaštite zakonitosti, uvedena je dvostepenost odlučivanja u upravnom postupku. Međutim, dvostepenost je uvedena selektivno: žalba je dopuštena na odluke Zavoda u svim postupcima izuzev u postupku za priznanje, prestanak i održavanje patenta, odnosno malog patenta. Takođe žalba nije dopuštena na odluke Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede koje odlučuje u postupku vezanom za pravo oplemenjivača biljnih sorti. Konačno, za drugostepenu instancu je određena Vlada, koja nema posebno stručno telo koje bi kompetentno odlučivalo u drugom stepenu. Te okolnosti daju osnov za raspravu o ravnopravnosti nosilaca različitih vrsta prava intelektualne svojine, kao i o kompetentnosti i nezavisnosti drugostepene instance.
Problem stručne kompetentnosti u materiji prava intelektualne svojine bitno ograničava prostor za stvarnu zaštitu zakonitosti u ovoj materiji i u upravnom sudskom sporu. Kako nije realno da se u doglednoj budućnosti obezbedi neka vrsta specijalizovanog veća Upravnog suda, moraju se razmotriti drugi načini da se u upravnom sudskom sporu poveća kapacitet suda da odlučuje i u meritumu, a ne samo o proceduralnim pitanjima.
Konačno, vraćajući se na ukupan institucionalni kapacitet Zavoda, valja razrešiti i pitanje njegovog budućeg načina finansiranja. To pitanje je prisutno već skoro jednu deceniju, tačnije, od kad je prepoznat globalni trend premeštanja težišta funkcija nacionalne uprave za intelektualnu svojinu od čisto upravne ka uslužno-informaciono-koordinaciono-posredničkoj. Te ne-administrativne funkcije, koje postaju dominantne, zahtevaju veću fleksibilnost institucije u pogledu mogućnosti da odgovori na zahteve koji se pred nju postavljaju. Budući da takvu fleksibilnost (u pogledu kadrova, programa rada i dr.) nije moguće postići u uslovima čisto budžetskog načina finansiranja, u Evropi ima više država čije uprave za intelektualnu svojinu se samofinansiraju ili koriste kombinaciju budžetskih sredstava i sopstvenih prihoda (Rumunija, Slovenija, Mađarska, Švajcarska, Francuska, Velika Britanija, Danska, Finska, Moldavija i dr.).
Finansiranje svih razvojnih funkcija Zavoda u poslednjih 10 godina bilo je iz razvojnih fondova Evropske unije, iz prihoda koje je Zavod ostvarivao po osnovu Sporazuma o saradnji i proširenju sa Evropskom organizacijom za patente (od taksi za naznačenje Republike Srbije u prijavama evropskih patenata) i od tehničke pomoći Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Oktobra 2010. godine Republika Srbija je postala članica Evropske patentne organizacije (EPO), na osnovu čega su znatno povećane obaveze Zavoda (učešće u radu Upravnog saveta kao izvršnog organa EPO-a, učešće u radnim telima EPO-a, obaveze iz sprovođenja Akcionog plana namenjenog zemljama članicama i dr), a ukinuti svi prihodi po osnovu taksi za naznačenje evropskih prijava patenata, jer je prestao da se primenjuje navedeni Sporazum o saradnji i proširenju. Takođe, na osnovu trogodišnjeg IPA nacionalnog programa Evropske unije, januara 2010. godine otvoren je Edukativno-informativni centar koji za cilj ima pružanje podrške naučno-istraživačkim institucijama i privredi Republike Srbije u razvoju konkurentnosti, podizanje svesti o društvenom značaju intelektualne svojine, podizanje nivoa znanja u organima za sprovođenje prava intelektualne svojine i dr. Nakon okončanja IPA Programa, decembra 2011. godine, finansiranje rada Edukativno-informativnog centra će u potpunosti preći na Zavod, što u uslovima budžetskih restrikcija dovodi u pitanje održivost Centra i svih njegovih započetih aktivnosti.
Zahvaljujući EU KARDS Projektu iz 2004. godine Zavod je znatno unapredio svoju informatičku infrastrukturu. Međutim, za prelazak na elektronsko poslovanje i elektronsku komunikaciju sa korisnicima neophodne su dalje investicije, kako u opremu i softvere, tako i u kadrove. Takođe, korišćenje novih informatičkih tehnologija kojima Zavod raspolaže zahvaljujući inostranoj tehničkoj pomoći biće otežano kada prestane priliv stranih sredstava na osnovu prijava evropskih patenata, a Zavod bude morao da plaća skupe softverske pakete i vrši obnavljanje hardverske opreme.
Poslovi ispitivanja prijava patenata i drugih prava industrijske svojine zahtevaju visoko obrazovani kadar sa znanjem više svetskih jezika, visoke informatičke obrazovanosti i specifičnim znanjima iz oblasti hemije, fizike, mašinstva, elektrotehnike, prava i dr. Restriktivna politika budžetskog finansiranja Zavodu ne dopušta da zaposli stručnjake navedenog profila, niti omogućava njihovo angažovanje u dovoljnom broju. Stoga neke od ključnih visoko stručnih poslova, koji se moraju obavljati kontinuirano i kvalitetno, izvršava samo po jedan zaposlen. Takođe, broj zaposlenih koji mogu imati najviša zvanja u sistemu državne uprave je unapred ograničen, bez obzira na potrebe službe, što je nestimulativno za zaposlene, pa najstručniji kadar napušta Zavod, a obnova tog kadra je otežana.
Specifičnost Zavoda je da najstručniji kadar postaje osposobljen za rad u Zavodu tek kroz specijalnu višegodišnju obuku koja se delom odvija u inostranim zavodima i međunarodnim institucijama. Po svojoj prirodi Zavod nema kadrovsku elastičnost i mogućnost da na tržištu rada brzo nađe odgovarajuću zamenu pa to zahteva da kadrovska politika mora da bude pažljivo planirana bar na srednjoročnom periodu, da je stabilna i zasnovana na dugoročnim organizacionim i finansijskim pretpostavkama.
U postojećoj ekonomskoj situaciji, u kojoj raste pritisak na vlast da smanji izdatke za javnu upravu, nije realno da Zavod u dogledno vreme dođe u poziciju da iz budžeta dobija sredstva koja bi bila dovoljna za finansiranje njegovih tekućih i razvojnih funkcija. Stoga je prelazak na samofinansiranje racionalan način da se pritisak na javni budžet smanji, a da se ipak omogući Zavodu da kvalitetno izvršava svoje nadležnosti i da se razvija. Eventualni prigovor da prelaskom Zavoda na samofinansiranje državni budžet ostaje uskraćen za deo javnog prihoda koji Zavod trenutno ostvaruje, nema realnu težinu jer se radi o investiciji u strateški državni projekat jačanja intelektualne svojine, na osnovu koga će se na više načina (uključujući i punjenje budžeta od povećane privredne aktivnosti i povećanja prijava) višestruko povratiti uložena sredstva.
U pogledu načina finansiranja Zavoda realno je da se Zavod finansira iz sledećih prihoda koji su dovoljni da se obezbedi njegova samoodrživost:
od prihoda nastalih od administriranja međunarodnim konvencijama (Madridskim aranžmanom o međunarodnom registrovanju žigova, Protokolom uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova, Haškim sporazumom o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela) – iz ovih izvora u 2010. godini ostvaren je prihod od 1.434,093 švajcarskih franaka;
od prihoda koji ostvari od registrovanja i održavanja u važnosti patenata, žigova, industrijskog dizajna i oznaka geografskog porekla, od evidentiranja autorskih dela i predmeta srodnih prava, od upisa ugovora o licencama i prenosima prava u registre Zavoda;
od prihoda od pružanja usluga izrade izveštaja o stanju tehnologije u svetu, izveštaja o zaštiti određenog znaka žigom, određenog oblika industrijskim dizajnom, ili tehničkog rešenja patentom;
od prihoda od pružanja usluga dijagnoze industrijske svojine;
od prihoda od objave podataka o priznatim patentima, žigovima i industrijskom dizajnu i od štampanja patentnih spisa;
od prihoda od polaganja posebnog stručnog ispita za zastupanje u postupku zaštite patenata, žigova i drugih prava industrijske svojine pred Zavodom;
od donacija i razvojnih fondova međunarodnih organizacija i drugih izvora finansiranja u skladu sa zakonom. Cene usluga koje bi Zavod pružao korisnicima bi bile određene tarifom, na koju bi Vlada davala saglasnost, shodno Zakonu o javnim agencijama.
Cene usluga koje bi Zavod pružao korisnicima bi bile određene tarifom, na koju bi Vlada davala saglasnost, shodno Zakonu o javnim agencijama. Promena statusa Zavoda ne bi iziskivala povećanje tarifa usluga jer bi tarife koje Zavod sada naplaćuje bile dovoljne za finansijsku samostalnost Zavoda. Samim tim, transformacijom Zavoda ne bi bili oštećeni korisnici usluga.
U prilog obezbeđenju finansijske održivosti Zavoda izjašnjavala se i Evropska Komisija u godišnjim izveštajima o napretku Republike Srbije u evropskim integracijama za 2009. i 2010. godinu, u kojima je izričito istakla potrebu za daljim radom na obezbeđenju finansijske samostalnosti Zavoda.
Zavod ima već dve studije inostranih eksperata, na osnovu kojih je ocenjeno da postoje ekonomske pretpostavke da se inovira način finansiranja Zavoda. Jednu studiju je radio stručnjak iz Rumunije, koja ima dobro iskustvo sa samofinansiranjem nacionalne uprave za intelektualnu svojinu, a drugu tim američkih eksperata iz Nathan Associates Inc. Potrebno je u bliskoj budućnosti operacionalizovati zaključke iz tih studija kroz odgovarajuće propise koji bi Zavodu omogućili da funkcioniše kao javna agencija.
Planirane aktivnosti
Doneti Zakon o zaštiti poslovne tajne
Svrha ovog zakona je da konsekventno uredi pojam tajne, njenog neovlašćenog otkrivanja, kao i građanske sankcije za takav čin. Na svom putu ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Republika Srbija je u obavezi da postane članica Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine iz 1994. godine. Iako zaštita tajne ne predstavlja pravo intelektualne svojine u uskom pravničkom smislu, ova materija se u pomenutom Sporazumu tretira kao jedan od oblika intelektualne svojine, koji mora imati poseban zakonski osnov zaštite.
Izvršiti neophodne izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09)
Reč je potrebi za minimalnim zahvatima u važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravima radi njegovog potpunog usklađivanja sa propisima EU.
Doneti Zakon o patentima
Reč je o potrebi donošenja novog Zakona o patentima, kojim će se regulisati određene posledice koje proizlaze iz punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj patentnoj organizaciji, kao i izvršiti preciznije usklađivanje sa propisima Evropske unije.
Doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti („Službeni glasnik RS”, broj 41/09)
Reč je o potrebi za određenim izmenama Zakona da bi se zakon u potpunosti uskladio sa Međunarodnom konvencijom za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV Konvencija).
Utvrditi stepen usklađenosti domaćih propisa sa Direktivom EP i Saveta 2004/48/EZ od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine
Budući da prenošenje Direktive u domaći pravni poredak predstavlja bitnu pretpostavku delotvorne zaštite prava intelektualne svojine, potrebno je izvršiti pažljivu analizu domaćih propisa sa stanovišta usklađenosti sa ovom direktivom, i definisati odgovarajući metod za njeno potpuno prenošenje i sprovođenje u domaći pravni poredak.
Utvrditi stepen usklađenosti Zakona o oznakama geografskog porekla („Službeni glasnik RS”, broj 18/10) sa Uredbom Saveta ministara EU br. 510/2006 od 20. marta 2006. godine o zaštiti geografskih oznaka i oznaka porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode i izvršiti neophodne izmene i dopune Zakona o oznakama geografskog porekla.
Zakon o oznakama geografskog porekla („Službeni glasnik RS”, broj 18/10) je u pogledu oznaka geografskog porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode u značajnoj meri usklađen sa Uredbom Saveta ministara EU br. 510/2006. Međutim, budući da samo sistem zaštite oznaka geografskog porekla koji je u potpunosti kompatibilan sa sistemom zaštite oznaka geografskog porekla u Evropskoj uniji obezbeđuje konkurentnost domaćih proizvoda na evropskom tržištu, potrebno je izvršiti detaljnu analizu stepena usklađenosti važećeg zakona sa Uredbom Saveta ministara EU br. 510/2006 i izvršiti neophodne izmene i dopune Zakona o oznakama geografskog porekla radi njegovog potpunog usklađivanja sa ovom Uredbom.
Završiti digitalizaciju postojeće dokumentacije
U Zavodu je najveći deo posla u vezi sa digitalizacijom postojećeg fonda objavljenih prijava i priznatih prava već završen, i odgovarajuće elektronske baze podataka već se koriste ne samo u upravnom postupku, već su učinjene dostupnim i javnosti preko službenog Internet sajta Zavoda. Ipak, u tim bazama, iz tehničkih razloga koji su povezani sa fizičkim ili sadržajnim nedostacima papirnih izvornika, još uvek postoje pojedine praznine i greške koje će se otklanjati „u hodu”. Taj posao Zavod mora raditi kontinuirano i sistematski.
Stvoriti tehničke i organizacione uslove za elektronsko administriranje podnesenim prijavama
Krajnji domet tekućeg usavršavanja informaciono-komunikacione infrastrukture Zavoda, u cilju povećanja efikasnosti rada, jeste elektronsko administriranje prijava za sticanje prava industrijske svojine. Pretpostavka za to su instaliranje i implementacija softvera koji omogućuje prijem elektronskih prijava za sticanje prava industrijske svojine, odnosno konvertovanje papirnih prijava u elektronski format, i njihovu obradu direktno na računaru.
Unaprediti sistem interne kontrole kvaliteta rada u Zavodu
Zavod ima obavezu da nastavi i unapredi već započete aktivnosti na uvođenju interne kontrole kvaliteta u upravnom postupku, sa perspektivom da stekne odgovarajuće međunarodne potvrde njihove izvrsnosti.
Razmotriti problematiku dvostepenosti u upravnom postupku za sticanje, prestanak i održavanje prava industrijske svojine
Radi eliminisanja diskriminacije između tražilaca, odnosno nosilaca pojedinih vrsta prava industrijske svojine, kao i radi obezbeđenja stručne kompetentnosti i nezavisnosti drugostepenog upravnog organa neophodno je razmotriti postojeća zakonska rešenja i, eventualno, poboljšati ih u skladu sa rezultatima rasprave.
Razmotriti problematiku upravnih sporova o zakonitosti odluka donetih u upravnom postupku za sticanje, prestanak i održavanje prava industrijske svojine
Radi unapređenja kvaliteta meritornog odlučivanja u upravnim predmetima iz oblasti prava industrijske svojine, potrebno je razmotriti mogućnost da se upravni spor u ovoj materiji inovira institutima koji bi omogućili veću ulogu struke u odlučivanju.
Promeniti status Zavoda od organa uprave u javnu agenciju, što podrazumeva i prelazak na režim potpunog samofinansiranja
Opravdanost promene statusa Zavoda u Agenciju za intelektualnu svojinu i promene njegovog načina finansiranja proizilazi iz činjenica da se u Zavodu obavljaju razvojni i stručni poslovi koji ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor, kao i da se ovi poslovi mogu bolje i delotvornije obavljati ako se na prava i obaveze zaposlenih u Zavodu budu primenjivali opšti propisi o radu, a finansiranje veže za cene koje plaćaju korisnici usluga i druge prihode koje Zavod ostvari.
Promenom statusa Zavoda stvorili bi se preduslovi za kadrovsko jačanje Zavoda i njegovo opremanje savremenim tehničkim sredstvima, što je neophodno da bi Zavod mogao adekvatno da obavlja svoju društvenu ulogu koja se prvenstveno sastoji u pružanju visokokvalitetnih usluga i obezbeđivanju ažurnih i lako dostupnih baza podataka o zaštićenim pravima intelektualne svojine.
Agencija bi se finansirala od naknada za obavljene usluge iz svoje nadležnosti, administrativnih taksi koje ostvari za poslove koji su joj povereni, naknade po osnovu administriranja međunarodnim konvencijama i iz razvojne pomoći.
Iako su već urađene ozbiljne studije koje ukazuju na osnovanost i opravdanost prelaska Zavoda u status javne agencije sa određenom finansijskom autonomijom, potrebno je da se pripremi i donese Zakon o osnivanju javne Agencije za intelektualnu svojinu, sa odgovarajućim podzakonskim aktima.
Završiti transformaciju sistema oznaka geografskog porekla za vina
Novim Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) koji je usklađen sa regulativom EU, a pre svega sa reformisanim sistemom oznaka geografskog porekla za vina u EU („PDO/PGI” sistem), Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je započelo transformaciju sistema porekla u Republici Srbiji, prilagođavajući ga aktuelnim karakteristikama domaće proizvodnje. U skladu sa uredbama Saveta ministara EU br. 479/2008 i 607/2009, nastaviće se sa donošenjem podzakonskih akata i transformacijom sistema oznaka geografskog porekla za vina, sa težnjom ka povećanju broja proizvođača vina sa geografskim poreklom, a zatim i unapređenju kapaciteta kod proizvođača u okviru znaka (ovlašćenih korisnika zaštićenih oznaka za vina) i kapaciteta u Ministarstvu i Kontrolnoj organizaciji za vina sa geografskim poreklom.
III. SUZBIJANjE I SANKCIONISANjE POVREDA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Stanje u oblasti
Svako korišćenje pravno zaštićenog intelektualnog dobra od strane neovlašćenog lica predstavlja povredu prava intelektualne svojine. Najčešće, te povrede imaju vid neovlašćene proizvodnje ili neovlašćenog prometa robom u kojoj je materijalizovano zaštićeno intelektualno dobro. Međutim, posebno u autorskom i srodnim pravima, povreda prava često ima vid neovlašćenog saopštavanja javnosti zaštićenog intelektualnog dobra (izvođenje, emitovanje, činjenje dostupnim na Internetu i dr.). Štaviše, komuniciranje preko Interneta, koje je u stalnoj ekspanziji, čini da je u autorskom i srodnim pravima neovlašćeno saopštavanje predmeta zaštite postalo najrašireniji oblik povrede prava.
Termini koji su međunarodno prihvaćeni i najčešće se koriste za označavanje povreda prava intelektualne svojine su: piratstvo i krivotvorenje robe. Piratstvo označava neovlašćeno korišćenje autorskih dela i predmeta srodnih prava, posebno u vidu umnožavanja i prometa istih na CD-u i DVD-u ili drugom nosaču elektronskog zapisa. U novije vreme je taj pojam proširen i na neovlašćeno saopštavanje autorskih dela i predmeta srodnih prava na Internetu. Specifičnost piratstva je u tome što su, u uslovima digitalne informaciono-komunikacione tehnologije, troškovi umnožavanja ili javnog saopštavanja autorskih dela i predmeta srodnih prava minimalni ili skoro ravni nuli, na osnovu čega je korist koju pirat ostvaruje značajna, a šteta koju nosilac prava trpi velika. Krivotvorenje je termin koji se koristi za označavanje neovlašćene proizvodnje i prometa robe koja ima spoljni izgled i robnu oznaku, koji su identični ili slični tuđem zaštićenom dizajnu, odnosno žigu. Krivotvorena roba ima, dakle, privid robe proizvedene od strane nosioca prava, te je privlačna za potrošače jer, po pravilu, ima nižu cenu. Fenomen krivotvorenja robe nije samo od značaja za pravo intelektualne svojine, već i za zaštitu potrošača, posebno kad postoje značajne razlike u kvalitetu između krivotvorene i originalne robe, a naročito kad je reč o robi koja je važna za zdravlje ili bezbednost (npr. lekovi, rezervni delovi za vozila i letilice i sl.).
Piratstvo i krivotvorenje robe su danas dva najraširenija oblika povrede prava intelektualne svojine, i zbog toga su predmet posebnog interesovanja vlada i odgovarajućih međunarodnih organizacija. Ipak, ne treba zanemariti ni ostale povrede prava intelektualne svojine, kao što su povrede patenta, prava oplemenjivača biljnih sorti ili tzv. moralnih prava autora i interpretatora, gde nosioci prava takođe legitimno očekuju efikasnu zaštitu.
Imajući u vidu da upravna i krivična zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti i nosilaca prava topografije integrisanih kola nije obuhvaćena pozitivnim zakonskim propisima, neophodno je izvršiti odgovarajuće izmene i dopune Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, Zakona o uređenju sudova i Krivičnog zakonika. Time bi se nosioci prava oplemenjivača biljnih sorti u pogledu zaštite svojih prava izjednačili sa ostalim nosiocima prava intelektualne svojine.
Za visok stepen poštovanja prava intelektualne svojine od velikog značaja je preventiva u vidu formiranja javne svesti o tome šta je intelektualna svojina i zašto je potrebno da se ona štiti. Uz to, snažan preventivni uticaj ima i postojanje efikasnog sistema sankcionisanja povreda prava. Međutim, potrebno je razumeti da se taj sistem, u pogledu svoje efikasnosti, nikada i nigde u svetu ne može porediti sa sistemom sankcionisanja povreda svojine na telesnim stvarima. To posebno dolazi do izražaja kod piratstva na autorskim delima i predmetima srodnih prava koje se dešava na Internetu. Reč je o globalnoj stručnoj temi koja traži raspravu ne samo u kontekstu suzbijanja povrede prava, već i u kontekstu koncipiranja zaštite intelektualne svojine na Internetu. Ovo je činjenica koju valja imati u vidu kad država malih resursa i ograničenih administrativno sudskih kapaciteta kao Republika Srbija, postavlja sebi zadatke u oblasti suzbijanja povreda prava intelektualne svojine. Uz to, potrebno je ovu problematiku sagledavati i iz šireg sociološkog ugla, tj. uvažiti činjenicu da slab ekonomski položaj velikog broja ljudi u zemlji podstiče protivpravno ponašanje koje je usmereno na to da se određene vrednosti pribave nelegalno, tj. izbegavanjem plaćanja cene. To je iskušenje koje je posebno izraženo u domenu intelektualne svojine, i koje je kulminiralo sa ekspanzijom Interneta. Prema tome, ne mogu samo represivne mere biti odgovor države na borbu protiv povreda prava intelektualne svojine, bez obzira na to kolike resurse država u to uložila.
U poslednjih šest-sedam godina u Republici Srbiji je primetan napredak u suzbijanju i sankcionisanju povreda prava intelektualne svojine. To je teško dokumentovati statističkim podacima, jer se oni, za sada, ne prikupljaju i ne obrađuju na zvaničan i kredibilan način, izuzev od strane Uprave carina koja sprovodi mere sprečavanja uvoza piratske i krivotvorene robe. U tom smislu, valjalo bi krenuti od uspostavljanja sistema za statističko praćenje suzbijanja i sankcionisanja povreda prava intelektualne svojine od strane svih organa koji imaju nadležnost u toj oblasti. To se uklapa u pristup Evropske komisije koja je 2010. godine osnovala EU Observatoriju za krivotvorenje i piratstvo, čiji je cilj, pored ostalog, da prati suzbijanje i sankcionisanje povreda prava intelektualne svojine na bazi ujednačenih i verodostojnih podataka.
Ali, čak i u nedostatku statistike, može se posredno zaključiti o izvesnom napretku koji Republika Srbija ostvaruje u ovoj oblasti. Ona već godinama nije na listi koju Vlada SAD sastavlja od zemalja u kojima je stanje poštovanja prava intelektualne svojine zabrinjavajuće sa stanovišta trgovinskih interesa te zemlje. Na osnovu drugih izvora u kojima se procenjuje stanje zaštite, Republika Srbija se uklapa u prosek koji je karakterističan za tranzicionu zemlju Zapadnog Balkana. To nikako ne znači da je stanje zadovoljavajuće, ali se ipak mora konstatovati pozitivan trend. U tom sklopu vredi pomenuti da je Republika Srbija 2005. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu, na osnovu čega je, pored ostalog, donesen i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 104/09). Borba protiv visokotehnološkog kriminala tangira zaštitu prava intelektualne svojine u onom segmentu koji se odnosi na modus izvršenja krivičnog dela. To mora biti krivično delo koje je izvršeno uz pomoć računara i računarske komunikacione mreže.
Sistem sankcionisanja povreda prava intelektualne svojine sastoji se od dva glavna segmenta: upravnog (policija, inspekcije, carina i Republička radiodifuzna agencija) i sudsko-tužilačkog. Pored staranja o izvršavanju sopstvene nadležnosti, efikasnost oba ova segmenta zavisi ne samo od unutrašnje koordinacije i saradnje, već i od povezanosti sa Zavodom u cilju razmene informacija i stručnog znanja.
Policija je organizaciona jedinica (Direkcija) Ministarstva unutrašnjih poslova, i teritorijalno je podeljena na 28 područnih policijskih uprava. Problematika zaštite prava intelektualne svojine spada u specijalizovanu nadležnost dve organizacione jedinice Uprave kriminalističke policije: Odseka za suzbijanje prevara i zaštitu intelektualne svojine (kao dela Službe za suzbijanje kriminaliteta) i Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine (kao dela Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala). Odsek za suzbijanje prevara i zaštitu intelektualne svojine nadležan je za slučajeve u kojima se povreda prava intelektualne svojine vrši proizvodnjom i prometom tzv. piratske ili krivotvorene robe. Odsek za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine nadležan je za visokotehnološke oblike povrede prava intelektualne svojine, posebno uz pomoć računara i računarske mreže.
Rezultati policije, iako vidljivi, srazmerni su skromnim ljudskim i materijalnim resursima koji su angažovani na poslu suzbijanja kriminaliteta u oblasti prava intelektualne svojine. Polazeći od toga da u postojećoj ekonomskoj situaciji nije realno da se u narednih nekoliko godina ti resursi značajnije uvećaju, racionalno je da se efikasnost rada policije poveća, pre svega, boljom koordinacijom sa drugim državnim organima koji su angažovani na sankcionisanju i suzbijanju povreda prava intelektualne svojine.
Inspekcije su, prema međunarodnom iskustvu, najefikasniji organ u borbi protiv piratstva i krivotvorenja. Budući da se po pravilu radi o očiglednim povredama prava intelektualne svojine, one su u mogućnosti da relativno brzo reaguju merama kojima se odnosna roba i usluge povlače iz prometa, što je prevashodni interes nosioca povređenog prava intelektualne svojine.
U Republici Srbiji je nadležnost inspekcijskih organa za postupanje u ovim predmetima ustanovljena Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 104/09 – dr. zakoni). Reč je o propisu koji ovlašćuje inspekcijski organ da postupa po službenoj dužnosti ili na zahtev nosioca prava, i da pri tom uzima i ispituje uzorke robe, ostvaruje uvid u službene prostorije i u dokumentaciju, privremeno oduzima zatečenu robu, izriče meru privremene zabrane obavljanja delatnosti, trajno oduzima i uništava robu kojom se povređuju prava intelektualne svojine, inicira prekršajno kažnjavanje i podnosi krivične prijave. Primena ovog Zakona je već dala vrlo dobre rezultate. Ipak, utisak je da se još uvek ne koriste u punoj meri mogućnosti koje ovaj Zakon pruža.
Delokrug nadležnih organa uprave, uređen je na sledeći način:
ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga, preko tržišne inspekcije, ovlašćeno je da vrši inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine (žig, dizajn, patent, mali patent, geografska oznaka porekla, topografija integrisanog kola, autorsko i srodna prava), kao i nadzor nad proizvodnjom i prometom robe zaštićene autorskim ili srodnim pravom;
ministarstvo nadležno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, preko turističke inspekcije, ovlašćeno je da vrši inspekcijski nadzor nad pružanjem usluga kojima se povređuju prava intelektualne svojine u oblasti turizma i ugostiteljstva, a naročito zloupotrebom uslužnog žiga, kao i korišćenjem autorskih i srodnih prava bez regulisanja obaveze plaćanja naknade za korišćenje tih prava u skladu sa zakonom kojim se uređuje kolektivna zaštita autorskog i srodnih prava;
ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, preko zdravstvene inspekcije i sanitarne inspekcije, ovlašćeno je da vrši inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine (žig, patent, autorsko pravo) u oblasti lekova i sanitarnih propisa;
ministarstvo nadležno za životnu sredinu i prostorno planiranje, preko urbanističke inspekcije i građevinske inspekcije, ovlašćeno je da vrši inspekcijski nadzor nad izmenama na građevini koja predstavlja materijalizovani primerak dela arhitekture, koje su izvršene bez ovlašćenja autora;
ministarstvo nadležno za poslove finansija, preko poreskih inspektora i poreske policije, ovlašćeno je da, tokom vršenja svojih redovnih delatnosti, utvrđuje da li postoji povreda prava intelektualne svojine, a naročito prava na računarske programe (softver) i baze podataka;
ministarstvo nadležno za poslove prosvete i nauke, preko prosvetne inspekcije, ovlašćeno je da vrši inspekcijski nadzor kod korišćenja stručnih publikacija kojim se povređuje autorsko pravo;
ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, preko poljoprivredne inspekcije, ovlašćeno je da vrši inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom vina, kao i rakije i drugih alkoholnih pića u domenu sticanja i zaštitu prava intelektualne svojine vezano za oznake geografskog porekla;
Republička radiodifuzna agencija vrši nadzor nad radom emitera ako se neovlašćenim emitovanjem, odnosno reemitovanjem zaštićenog dela povređuje autorsko, odnosno srodno pravo.
Na osnovu člana 81. Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”, broj 99/09), AP Vojvodina, preko svojih organa, kao poverene poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite prava intelektualne svojine i autorskog i srodnih prava, vrši inspekcijski nadzor u oblasti zaštite autorskih i srodnih prava na teritoriji AP Vojvodine i preduzima mere protiv piraterije, u skladu sa zakonom.
Najintenzivniju aktivnost na osnovu ovog Zakona ispoljavaju tržišna i poreska inspekcija, odnosno poreska policija. Ostali organi, s obzirom na prirodu svog posla i nedovoljne ljudske resurse kojima raspolažu nisu dovoljno angažovani u suzbijanju kriminaliteta u oblasti intelektualne svojine. Način da se intenzivira rad inspekcija je dvojak: s jedne strane valja preispitati spisak organa i njihovih nadležnosti radi realistične raspodele posla, koja bi odgovarala prirodi i kapacitetu pojedinih organa; s druge strane nužno je kadrovsko ojačanje inspekcija, dodatno specijalističko obučavanje inspektora i izrada uputstava za postupanje u borbi protiv piratstva i krivotvorenja.
Uprava carina ima ključnu ulogu u sprovođenju tzv. mera na granici, koje su predviđene Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (1994), kao i Uredbama EU br. 1383/2003 i 1891/2004. Reč je o merama čiji je cilj sprečavanje uvoza, izvoza i tranzita robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine. Nadležnost za sprovođenje ovih mera utvrđena je Carinskim zakonom („Službeni glasnik RS”, broj 18/10), a način postupanja Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga („Službeni glasnik RS”, br. 127/03, 20/04, 24/04, 63/04, 63/04, 104/04, 44/05, 71/05, 76/05, 106/05, 5/06, 47/06, 86/06, 10/07, 25/07, 80/07, 9/09, 26/09, 28/09, 57/09, 96/09 i 48/10 – dr. uredba) i Uredbom o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici („Službeni glasnik RS”, broj 86/10).
Uprava carina ima još od 2003. godine Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine, kao zasebnu organizacionu jedinicu Sektora za kontrolu primene carinskih propisa. Pored tog Odeljenja (koje je nosilac aktivnosti), u sprovođenje mera zaštite intelektualne svojine na granici uključeni su svi ovlašćeni carinski službenici u carinarnicama Uprave carina (trenutno ima 14 carinarnica).
Uprava carina je veoma angažovana na izvršavanju ove specifične nadležnosti, i ima zapažen uspeh u tome. Ipak, postoji prostor da se ovaj aspekt borbe protiv piratstva i krivotvorenja u Republici Srbiji unapredi putem sistematizovanja posebnog radnog mesta – koordinatora za intelektualnu svojinu.
Republička radiodifuzna agencija (RRA), kao nezavisna organizacija kojoj je, na osnovu Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – dr. zakon, 62/06, 85/06, 86/06 – ispravka i 41/09), povereno vršenje javnih ovlašćenja, vrši nadzor nad radom emitera, propisuje obavezujuća pravila za emitere i preduzima mere iz oblasti radiodifuzije u cilju primene propisa o autorskom i srodnim pravima. Radi efikasnog sprovođenja radiodifuzne politike, RRA donosi preporuke, uputstva, obavezujuća uputstva i opšta obavezujuća uputstva za emitere. U slučaju kršenja propisa o autorskom i srodnim pravima, RRA može emiteru izreći opomenu ili upozorenje, a može mu privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje, a može protiv tog emitera i njegovog odgovornog lica pokrenuti postupak pred sudom ili drugim državnim organom, ako njegovo činjenje ili nečinjenje ima obeležja krivičnog dela. Izricanje mera je nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju nosiocima autorskog i srodnih prava.
U okviru svog delokruga, RRA je nadležna da vrši nadzor nad radom emitera, odnosno fizičkih i pravnih lica kojima je izdala dozvolu za emitovanje radio ili televizijskog programa. U odnosu na subjekte koji nisu emiteri, odnosno koji nemaju dozvolu za emitovanje programa, RRA u saradnji sa Republičkom agencijom za elektronske komunikacije (RATEL) nastoji da onemogući njihov rad, ali im ne može izricati mere propisane Zakonom o radiodifuziji.
RRA nadzire rad emitera samo u delu koji se odnosi na proizvodnju i emitovanje radio i televizijskih programa i to sadržaj, oblik i funkciju samo onih programa koji su učinjeni dostupnim javnosti. Samim tim, RRA utvrđuje i sankcioniše samo ona kršenja propisa koja je emiter učinio emitovanjem programa, kao što su neovlašćeno emitovanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava ili kršenje integriteta autorskog dela ili predmeta srodnog prava.
Sudski sistem u Republici Srbiji je godinama bio, ne samo u materiji prava intelektualne svojine, usko grlo ostvarivanja prava građana na sudsku zaštitu. Pored opštih razloga neefikasnosti sudske zaštite prava, u materiji prava intelektualne svojine specifičan problem je bio nedovoljna obučenost sudija u ovoj oblasti. U cilju poboljšanja stanja, od 1. januara 2010. godine sprovodi se dubinska reforma sistema u okviru koje je došlo do reorganizacije sudske mreže i nove raspodele nadležnosti. Na osnovu Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, br. 116/08 i 104/09) i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), situacija sa građanskom sudskom zaštitom prava intelektualne svojine je sledeća:
Nadležnost da sude u prvom stepenu u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine imaju viši sudovi, odnosno privredni sudovi ukoliko je reč o privrednim subjektima kao parničnim stranama. U drugom stepenu sude apelacioni sudovi i Privredno apelacioni sud. Teritorijalna podela nadležnosti je takva da ima 26 viših sudova i 16 privrednih sudova. To znači da sudijama u ukupno 42 suda u Republici Srbiji može doći na odlučivanje u prvom stepenu spor u oblasti prava intelektualne svojine. Imajući u vidu, s jedne strane, da prema približnim procenama, materija prava intelektualne svojine čini manje od 5% sudskih predmeta u Republici Srbiji, i s druge strane, da je reč o vrlo specifičnoj stručnoj materiji, jasno je da problem koji je postojao i u prethodnom sistemu sudske organizacije nije rešen. Naime, visoku obučenost sudija, kao pretpostavku za kvalitetno i efikasno suđenje, nije moguće obezbediti u uslovima tako široke disperzije teritorijalne nadležnosti prvostepenih sudova. U drugim zemljama se ovaj problem rešava uvođenjem specijalnih sudova ili koncentracijom teritorijalne nadležnosti sudova prvog stepena. Ovo drugo rešenje je realističan izlaz iz opisanog problema i za Republiku Srbiju. Smanjenjem broja nadležnih prvostepenih sudova indirektno bi se postigao učinak sličan specijalizaciji sudija, koje bi imale veći broj predmeta iz oblasti prava intelektualne svojine, te bi i njihova obuka bila celishodnija, jednostavnija i efektnija.
Nadležnost za prvostepenu krivičnopravnu zaštitu u materiji intelektualne svojine podeljena je između osnovnih i viših sudova, zavisno od visine zaprećene kazne za konkretno krivično delo. Analogno tome, načinjena je i raspodela nadležnosti javnih tužilaštava. Uopšteno govoreći, prema iskustvu drugih zemalja je krivičnopravna zaštita, u odnosu na građanskopravnu zaštitu, u drugom planu. Međutim, pored nesumnjivog efekta opšte prevencije, ona ima svoju posebnu vrednost u slučaju piratstva i krivotvorenja koji imaju elemente organizovanog kriminala. Iz tih razloga, teritorijalna disperzija sudova i tužilaštava opšte nadležnosti nije toliki problem kao u slučaju građanskih sudova, posebno ako se ima u vidu da postoje javno tužilaštvo posebne nadležnosti – Tužilaštvo za organizovani kriminal i odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg suda u Beogradu i odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, čije nadležnosti su utvrđene Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Planirane aktivnosti
Utvrditi obavezujući sistem jednoobraznog evidentiranja i statističke obrade podataka u vezi sa sankcionisanjem povreda prava intelektualne svojine
Radi ispravne procene efikasnosti zaštite intelektualne svojine u Republici Srbiji, neophodno je da se u skladu sa međunarodnim standardima razradi i utvrdi jednoobrazan obavezujući sistem po kojem će policija, inspektorati, Uprava carina, Republička radiodifuzna agencija, sudovi i tužilaštva evidentirati podatke u vezi sa izvršavanjem svoje nadležnosti na polju zaštite prava intelektualne svojine, i te podatke dostavljati Zavodu. Radi se o podacima o vrsti i količini robe kojom se vređaju prava intelektualne svojine, kao i o izrečenim sankcijama za utvrđenu povredu. Konkretno, treba uvesti jednoobrazno evidentiranje robe čije je stavljenje u promet obustavljeno (privremeno ili trajno), robe koja je uništena, o vrsti sankcija koje su izrečene i o dužini trajanja sudskog ili upravnog postupka.
Uvođenje ove evidencije bi zahtevalo izmene i dopune Sudskog poslovnika (za sudove), Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima (za tužilaštva), Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (za inspektorate), Carinskog zakona (za Upravu carina) i donošenje pravilnika od strane direktora Zavoda i nadležnog odbora Republičke radiodifuzne agencije.
Doneti Zakon o optičkim diskovima
Svrha ovog zakona je da omogući kontrolu proizvodnje i prometa „praznih” CD-a, kako bi se lakše ulazilo u trag piratima koji taj medij koriste za nelegalno snimanje autorskih dela, interpretacija, fonograma i videograma, kao i njihovu prodaju.
Doneti Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispr., 107/05 – ispr., 72/09 i 111/09)
Svrha izmena i dopuna Krivičnog zakonika je da se povrede prava oplemenjivača biljnih sorti i topografije integrisanih kola predvide kao krivično delo.
Pravno definisati obavezu Internet provajdera da čuvaju podatke o Internet prometu
U Republici Srbiji je jedan od problema suzbijanja kriminaliteta na Internetu uopšte, pa i onog koji se odnosi na povrede prava intelektualne svojine, povezan sa okolnošću da policiji i istražnim organima nisu uvek dostupne informacije o prometu koji se odvija na Internetu. Naime, pohranjivanje tih podataka na duži rok (npr. godinu dana) zahteva korišćenje servera velikog kapaciteta, što za mnoge Internet provajdere predstavlja trošak na koji oni ne pristaju. Ta okolnost otežava, pa i onemogućava pribavljanje indicija ili dokaza o povredi prava intelektualne svojine na Internetu. Stoga je potrebno da se zakonom ili podzakonskim aktom utvrdi da je pohranjivanje podataka o prometu na Internetu na određeni rok, obaveza bez koje Internet provajder ne može dobiti dozvolu za rad.
Aktivnosti policijskog Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala proširiti stalnim nadgledanjem Internet saobraćaja
U mnogim drugim zemljama postoji policijska služba koja permanentno i neposredno nadgleda Internet saobraćaj, prateći aktivnosti ponuđača robe ili usluga na Internetu, učestvujući u tzv. pričaonicama i diskusijama na blogovima itd. Zahvaljujući toj aktivnosti policija dolazi do informacija o sumnjivim ponašanjima, i pribegava posebnim merama detekcije i istrage. Takva služba u Republici Srbiji ne postoji. Stoga je potrebno da se Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala proširi nadležnost i na ovu aktivnost, bez obzira na skromne resurse koji se u početku mogu u to uložiti.
Preispitati raspodelu nadležnosti inspekcija prema Zakonu o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 104/09 – dr. zakoni), i izmeniti Zakon u tom delu, sa ciljem koncentracije nadležnosti na manji broj organa koji imaju kapacitet za inspekcijski posao i obezbediti inspekcijsku kontrolu i nadzor u oblasti zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti
Jedan od razloga nedovoljne primene Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine u pojedinim slučajevima povrede prava intelektualne svojine jeste što je nadležnost za inspekcijsku kontrolu i nadzor data pojedinom upravnim organizacijama koje nemaju kapacitet da se time bave. Stoga je neophodno revidirati raspodelu nadležnosti po tom Zakonu.
Doneti u svim organima koji vrše inspekcijsku kontrolu i nadzor u oblasti prava intelektualne svojine uputstvo za postupanje u tom poslu
U cilju pojačanja intenziteta i kvaliteta aktivnosti inspekcijskih organa na planu sankcionisanja povreda prava intelektuale svojine potrebno je izmeniti Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite intelektualne svojine na način da se propiše obaveza svakog inspekcijskog organa da donese dokument (uputstvo) kojim će se stvoriti uslovi za jednoobrazno postupanje u tom poslu.
U Upravi carina sistematizovati posebna radna mesta – koordinatora za intelektualnu svojinu
Koordinatori bi trebalo da budu locirani u carinarnicama i carinskim ispostavama, u cilju olakšanja i ubrzanja razmene informacija i kontrolu smeštene robe.
Oni bi obavljali poslove koordinacije između Odeljenja za zaštitu intelektualne svojine Uprave carina i carinskih službenika na granici. Takođe, informisali bi carinske službenike na granici o izmenama i dopunama propisa, kao i o podnetim zahtevima za zaštitu intelektualne svojine. Bavili bi se pružanjem pomoći carinskim službenicima na granici u identifikaciji robe prilikom pregleda pošiljki, vođenjem evidencije o zadržanoj i smeštenoj robi u magacinskim prostorima i pružanjem pomoći nosiocima prava intelektualne svojine prilikom pregleda i eventualnog uzorkovanja robe.
Osnovati stalno koordinaciono telo za saradnju između policije, inspekcija, uprave carina i poreske uprave
Za sistematsko suzbijanje povreda prava intelektualne svojine neophodna je stalna saradnja i koordinacija između svih državnih organa koji su angažovani na tom poslu, a posebno onih koji operativno detektuju i istražuju ovu pojavu. Trenutno ne postoji institucionalizovan oblik takve saradnje, koji bi omogućio navedenim organima da budu u toku sa aktivnostima ostalih, i da, po potrebi, deluju zajedno. Zato je potrebno uspostaviti jedno stalno telo koje bi na neograničen rok obezbedilo česte susrete predstavnika pomenutih organa i međusobno izveštavanje radi preduzimanja zajedničkih ili koordinisanih akcija.
Izvršiti koncentraciju teritorijalne nadležnosti građanskih i privrednih sudova koji u prvom stepenu sude u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine
Da bi se postigao veći stepen stručnosti (specijalizacije) sudova u materiji prava intelektualne svojine, potrebno je pribeći meri koja je već sprovedena u nizu evropskih država – smanjenju broja nadležnih prvostepenih sudova. Idealno bi bilo kad u našoj zemlji ne bi bilo više od tri suda opšte nadležnosti i tri privredna suda koji u prvom stepenu odlučuju u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine. U cilju operacionalizacije ove mere neophodno je izmeniti Zakon o uređenju sudova. Izmenama i dopunama ovog zakona bi se prava oplemenjivača biljnih sorti izjednačila sa drugim pravima intelektualne svojine, kako bi se obezbedilo da isti sudovi budu nadležni za zaštitu svih vrsta prava intelektualne svojine.
Sačiniti program saradnje između policije, carine, inspekcija, Republičke radiodifuzne agencije, sudova i tužilaštava i Zavoda
Svi pomenuti organi dele odgovornost za stanje sistema zaštite intelektualne svojine u Republici Srbiji. Pri tom, za razliku od ostalih, Zavod nema nadležnost u oblasti sankcionisanja povreda prava intelektualne svojine, ali zato raspolaže informacijama o postojećim pravima industrijske svojine u Republici Srbiji i njihovim nosiocima, kao i stručnim znanjem koje je dragoceno kao podrška drugim organima koji se bave sankcionisanjem povreda tih prava. Otuda je neophodno da se uspostavi određeni trajni oblik institucionalne saradnje među njima, čime bi se obezbedile standardizovane procedure pribavljanja relevantnih informacija, kao i permanentna inovacija znanja iz oblasti prava intelektualne svojine.
Osnovati međusektorsku komisiju za praćenje povređivanja prava intelektualne svojine u domenu zaštite geografskog porekla vina
S obzirom da je vino proizvod iz oblasti poljoprivrede i prehrane kojim ima najdužu tradiciju označavanja oznakama geografskog porekla i gde je poseban značaj područja proizvodnje, a sa druge strane postoje česte zloupotrebe u korišćenju oznaka geografskog porekla, potrebno je formirati međusektorsku komisiju koja bi preko angažovanih lica pratila nelegalno korišćenje oznaka za vina sa geografskim poreklom na tržištu, njihovo oglašavanje i dalje postupala radi preduzimanja mera u otklanjanju nepravilnosti.
IV. PRIVREDNA PRIMENA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Stanje u oblasti
Kad se govori o privrednoj primeni intelektualne svojine misli se na ekonomsku valorizaciju intelektualnih dobara u vidu proizvodnje i prometa robe ili usluga na tržištu. Pri tom, razmatranje ove problematike mora biti diferencirano, zavisno od vrste intelektualnog dobra u pitanju. Ono što je zajedničko svim intelektualnim dobrima jeste da ona u Republici Srbiji imaju jednak pravni tretman nezavisno od toga da li predstavljaju intelektualnu svojinu inostranog ili domaćeg subjekta. Otuda, iako je nacionalni interes da se promoviše privredna primena domaće intelektualne svojine, nije moguća nikakva pravna diskriminacija prema kriterijumu državljanstva ili domicila (sedišta) titulara intelektualne svojine. Jedino što je moguće jeste da se stimulativnim merama podstakne produkcija domaće intelektualne svojine i da se domaćoj privredi obezbedi kvalitetna i blagovremena informacija o ponudi domaće intelektualne svojine i adekvatnom načinu njene eksploatacije u Republici Srbiji i inostranstvu.
Kad je reč o intelektualnim dobrima koje teorija svrstava u intelektualne tvorevine, kao što su pronalasci, autorska dela, interpretacije i dizajn, privredna primena podrazumeva da su ta dobra već postojeća. Drugim rečima, pitanje njihovog nastanka nije neposredni predmet ove Strategije. Politika podsticanja stvaranja tehničkih pronalazaka u Republici Srbiji obuhvaćena je Strategijom naučno-tehnološkog razvoja, a politika podsticanja autorskog i interpretatorskog stvaralaštva spada u domen kulturne politike države. Kod intelektualnih dobra, pak, koja se svrstavaju u znake razlikovanja, kao što su žigovi i oznake geografskog porekla proizvoda, akcenat je na njihovoj pravnoj zaštiti kao preduslovu efikasnog privrednog korišćenja.
Privredna primena domaćih pronalazaka nailazi u Republici Srbiji na problem koji je poznat u celom svetu, a to je izostanak adekvatnog finansiranja razvoja konkretnog proizvoda na bazi određenog pronalaska. Po pravilu, pronalazak (koji je eventualno i patentiran) zahteva znatan trud i sredstva da bi od tehničkog rešenja određenog problema bio pretvoren u prototip proizvoda, a zatim i u proizvod spreman za serijsku proizvodnju. Logično je da interes za finansiranje te faze razvoja imaju subjekti koji vide svoj privredni interes u kasnijoj eksploataciji proizvoda. Otuda se smatra da je uspostavljanje veze između subjekta koji ima pronalazak i subjekta koji raspolaže investicionim kapitalom i/ili tehnološko-proizvodnim kapacitetima od ključne važnosti za unapređenje privredne eksploatacije pronalazaka. Polazeći od pretpostavke da su univerziteti i naučno-istraživačke organizacije prirodni centri naučnog istraživanja i tehnološkog razvoja, uspostavljanje različitih institucionalnih oblika njihove saradnje sa privredom smatra se u celom svetu ključem efikasne privredne primene pronalazaka. Takvi oblici saradnje istovremeno imaju podsticajni efekat na domaći tehnološki razvoj, jer privreda postaje „klijent” domaćih univerziteta i naučno-istraživačkih organizacija, koji rade projekte direktno naručene od strane privrede. Pri tom, kad se govori o privredi, misli se kako na domaća, tako i na inostrana privredna društva.
Prema iskustvu drugih zemalja, kao korisna karika za povezivanje ponude i tražnje tehničkih pronalazaka javljaju se centri za transfer tehnologije, koji se osnivaju pri univerzitetima, odnosno naučno-istraživačkim organizacijama. Njihova uloga je da na bazi poznavanja istraživačko-razvojnih kapaciteta i rezultata svojih ustanova, informišu privredu o mogućnostima saradnje, učestvuju u izboru poslovnih partnera i detektovanju izvora finansiranja, aktivno doprinose poslovnom i pravnom oblikovanju te saradnje, i prate njenu realizaciju. Istovremeno, ti centri su adresa na kojoj zainteresovana privreda može dobiti pouzdanu informaciju o mogućnostima saradnje. U tom smislu, Vlada će podržati aktivnosti univerziteta i naučno-istraživačkih organizacija na uspostavljanju centara za transfer tehnologije i unapređenju njihovog rada.
Jasno definisana prava i obaveze svih učesnika u saradnji (univerzitet, odnosno naučno-istraživačka organizacija – privreda – država) jedna je od bitnih pretpostavki za unapređenje privrednog korišćenja pronalazaka. Takođe, to je i pretpostavka za učešće u međunarodnim naučno-istraživačkim projektima, odnosno za korišćenje finansijskih sredstava iz fondova EU. Deo te pretpostavke je već zadovoljen donošenjem Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 50/06 – ispravka i 18/10) koji, pored ostalog, reguliše „svojinska prava na rezultatima istraživanja” koja su finansirana sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Međutim, kad su u pitanju rezultati istraživanja (pronalasci) koji su nastali na osnovu saradnje sa privredom, od velike važnosti su ugovori kojima se regulišu prava i obaveze između univerziteta (fakulteta), odnosno naučno-istraživačke organizacije i privrednog subjekta, kao i akta koja uređuju odnose između pojedinačnih istraživača i institucije u kojoj oni rade. Vlada će podržati aktivnosti na izradi modela takvih ugovora i akata.
Žigovi i oznake geografskog porekla proizvoda su oblici intelektualne svojine koji imaju veliki značaj u plasmanu proizvoda. Država može, preko lokalnih jedinica samouprave, da pomogne u ostvarivanju pravne zaštite oznaka geografskog porekla za proizvode koji su tradicionalno poznati i specifični. Ta pomoć bi se sastojala u animiranju lokalnih proizvođača za prihvatanje određenih obaveza u pogledu održavanja kvaliteta proizvoda, kao i u finansiranju izrade odgovarajućeg stručnog elaborata koji je neophodan za sticanje pravne zaštite.
Zavod je nedavno u svoju ponudu usluga uveo i tzv. dijagnostiku intelektualne svojine u privrednim društvima. Reč je o tome da se, na zahtev zainteresovanog privrednog društva, stručnjaci Zavoda na licu mesta upoznaju sa njegovom postojećom i potencijalnom intelektualnom svojinom i sačine pisani izveštaj sa procenama i preporukama u vezi pravne zaštite te intelektualne svojine i mogućnostima njenog privrednog korišćenja. Budući da su prva iskustva sa pružanjem ove usluge veoma dobra, izvesno je da će se ona i dalje pružati i unapređivati. Međutim, nije realno da se ta usluga u budućnosti pruža besplatno, kao što je sada (u pilot fazi) bio slučaj.
Poslovanje zasnovano na intelektualnoj svojini ne podrazumeva samo neposrednu eksploataciju iste, već i druge oblike njenog korišćenja kao specifične vrste ekonomskog dobra. Ustupanje drugome prava na korišćenje intelektualne svojine putem ugovora, korišćenje intelektualne svojine kao uloga u zajednički poslovni poduhvat, polaganje intelektualne svojine kao obezbeđenja za izmirenje dugova i sl. Takođe su bitni za ekonomsku valorizaciju intelektualne svojine. U tom kontekstu, stručna procena vrednosti intelektualne svojine jeste preduslov za pomenute transakcije. Vlada će podržati aktivnosti na unapređenju metoda procene vrednosti intelektualne svojine, i nastojaće da afirmiše poslovne transakcije sa intelektualnom svojinom.
U oblasti autorskog, prava interpretatora i prava proizvođača fonograma, jedna od bitnih poluga privrednog korišćenja zaštićenih intelektualnih dobara jeste sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. U Republici Srbiji takav sistem postoji ali je njegovo funkcionisanje opterećeno problemima ne samo na relaciji organizacija za kolektivno ostvarivanje prava – korisnici autorskih dela, interpretacija i fonograma, već i na relaciji organizacija – njeni članovi, odnosno komitenti. Ti problemi prevazilaze okvire sankcionisanja povreda prava intelektualne svojine i odnose se na pregovaranje između organizacija i korisnika radi formiranja naknade za korišćenje autorskog i srodnih prava. Zavod će u budućnosti vršiti intenzivniji nadzor nad radom organizacija u cilju podizanja nivoa demokratičnosti i transparentnosti njihovog rada, pa time i popravljanju njihovog kredibiliteta. Takođe, Vlada će putem nezavisne Komisije za autorsko pravo, podržati procese ozdravljenja odnosa između organizacija i korisnika.
Zdrava kulturna industrija može počivati samo na odnosima između autora, odnosno interpretatora, s jedne, i korisnika (izdavača, muzičkih i filmskih producenata, RTV privrednih društava), s druge strane, koji obezbeđuju pravičan balans njihovih interesa i nemaju elemente zloupotrebe jače pregovaračke pozicije jedne strane. Potreba za izgradnjom takve ugovorne kulture u ovoj vrsti poslovanja prevazilazi okvire edukacije i zadire u domen organizovane pomoći države udruženjima autora i interpretatora da izrade modele ugovora o ustupanju autorskih i interpretatorskih prava korisnicima.
Planirane aktivnosti
Uspostaviti centre za transfer tehnologije bar na dva državna univerziteta
Kombinovanjem sredstava iz inostranih projekata i sredstava iz budžeta Republike Srbije neophodno je da se bar na dva univerziteta u Republici Srbiji osnuju centri za transfer tehnologije. Oprez i postupnost u osnivanju takvih centara je neophodna jer država ne može na duži rok da preuzme obavezu finansiranja njihovog rada. Cilj je da takvi centri budu finansijski samoodrživi zahvaljujući proviziji koju ubiru od ekonomskih efekata uspešnih projekata u kojima su posredovali. Zato je racionalno da se oni osnuju tamo gde ima najviše izgleda za uspešan početak njihovog rada. Na osnovu sporazuma između više univerziteta, odnosno univerziteta i naučno-istraživačkih organizacija ti centri bi u početku servisirali i potrebe drugih univerziteta i naučno-istraživačkih organizacija.
Izraditi modele ugovora kojim se uređuju odnosi u projektima saradnje univerziteta, odnosno naučno-istraživačkih organizacija sa privredom
Na osnovu dobre prakse u Republici Srbiji i inostranstvu, a u okviru pozitivnih propisa Republike Srbije, Vlada će podržati izradu modela ugovora kojima se regulišu odnosi učesnika u projektima saradnje univerziteta, odnosno naučno-istraživačkih organizacija sa privredom. Tim modelima ugovora će biti definisani prava i obaveze institucije, zaposlenih istraživača i privrednih partnera unutar projekta. Njihova primena neće biti obavezna, već je njihov cilj da pomognu učesnicima projekta da oblikuju svoje odnose na kvalitetan način i tako obezbede nesmetani razvoj saradnje.
Pomoći finansiranje zaštite oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifičnih proizvoda
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede će, putem javnog konkursa pozvati proizvođače poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, odnosno njihova udruženja u Republici Srbiji da prijave svoje projekte zaštite oznaka geografskog porekla proizvoda i, na osnovu unapred postavljenih kriterijuma, odabrati nekoliko za koje će finansirati izradu stručnog elaborata, kao i druge neophodne aktivnosti.
Takođe, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede će raditi na unapređenju proizvodnje vina, kao i rakije i drugih alkoholnih pića sa geografskim poreklom kroz mere finansiranja dela troškova kontrole proizvodnje ovih proizvoda i troškova izdavanja evidencionih markica (markice kvaliteta i porekla) za vina, rakije i druga alkoholna pića sa geografskim poreklom.
Ponuditi privrednim subjektima, na komercijalnoj osnovi, uslugu dijagnostikovanja statusa intelektualne svojine
Ovu uslugu, koja je sada u pilot fazi, Zavod će standardizovati, usavršiti i ponuditi svim privrednim subjektima na komercijalnoj osnovi.
Unaprediti metode procene ekonomske vrednosti intelektualne svojine privrednih subjekta i afirmisati poslovne transakcije sa intelektualnom svojinom
Intelektualna svojina, kao specifično ekonomsko dobro, ima svoju vrednost koja zavisi od niza faktora. Procena te vrednosti je visoko stručan posao koji mora postati deo rutine u iskazivanju vrednosti privrednih subjekata ili pojedinih intelektualnih dobara u svojini tih subjekata. To je preduslov za odvijanje raznovrsnih poslovnih transakcija sa intelektualnom svojinom. Vlada će obezbediti vodič za procenu vrednosti intelektualne svojine i izraditi priručnik dobre prakse za obavljanje poslovnih transakcija sa intelektualnom svojinom.
Zavod će sistematski sprovoditi pojačan nadzor nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava i objavljivati rezultate tog nadzora
V. PODIZANjE JAVNE SVESTI I OBRAZOVANjE
Stanje u oblasti
Stvaranje, zaštita i primena intelektualne svojine nisu mogući bez ljudi koji su osposobljeni da na tome uspešno rade. U izgradnji takvih ljudskih potencijala bitnu ulogu imaju podizanje javne svesti i obrazovanje.
Pod podizanjem javne svesti se podrazumevaju mere i akcije koje su usmerene na širi krug ljudi koji, po pravilu, nemaju neposredne profesionalne ciljeve ili ambicije u toj oblasti. Shvatanje pojma i značaja intelektualne svojine, odnosno njene pravne zaštite i posledica kršenja propisa u ovoj oblasti, značajni su za svakoga, budući da je u današnje vreme skoro nemoguće izbeći kontakt sa ovom problematikom u praktičnom životu. Jedno od obeležja pravne zaštite intelektualne svojine jeste što ona, za razliku od svojine na telesnim stvarima, nije očigledna, i pravila njene zaštite često izmiču laičkom intuitivnom osećaju za dopušteno ili nedopušteno. Otuda je visoka javna svest o ovoj problematici, kao vid preventive, jedna od najbitnijih poluga za unapređenje suzbijanja prava intelektualne svojine.
Takođe, ekonomija koja je zasnovana na intelektualnim dobrima podrazumeva da ljudi od najranijeg uzrasta budu u kontaktu sa informacijama o ekonomskom potencijalu intelektualne svojine i izazovima njenog stvaranja. Negovanje kulta kreativnosti na svim poljima je uslov za uspostavljanje jedne preduzetničke klime u društvu, koja je primerena tom tipu savremene ekonomije.
Na ovom polju se u Republici Srbiji nedovoljno radi. Sporadično postoje propagandne kampanje koje sprovode subjekti čiji poslovni interesi su ugroženi masovnim povredama prava intelektualne svojine (npr. Američka privredna komora, SOKOJ) ili Zavod povodom Svetskog dana intelektualne svojine (26. april svake godine). Od sistematski osmišljenih aktivnosti pod pokroviteljstvom Vlade vredi pomenuti Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Republici Srbiji, koje već 6 godina sprovodi Ministarstvo prosvete i nauke, uz pomoć Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, RTS-a i Privredne komore Srbije. Međutim, za delotvornije promovisanje intelektualne svojine u Republici Srbiji neophodno je učiniti više. Pri tom, posebna pažnja se mora posvetiti deci osnovnih škola, koja su ne samo budući korisnici intelektualne svojine, već i buduće jezgro kreativne populacije Republike Srbije. Kvalitetna propagandna kampanja koja bi bila primerena njihovom uzrastu, na duži rok bi dala bolje rezultate nego bilo koja kampanja usmerena prema današnjim odraslima, čije poverenje u državne propagandne akcije je znatno manje, a motivacija da menjaju stečene navike slaba. To, naravno, ne znači da odraslu populaciju treba zaobići u ovom poslu. Ali podizanje svesti te populacije mora biti zasnovano na povezivanju intelektualne svojine i promocije određenih praktičnih interesa upravo tih ljudi (npr. u formi zaštite potrošača i sl.).
U promovisanju tehničke kulture i inovacija važnu ulogu imaju i izložbe pronalazaka. Takvih izložbi u Republici Srbiji ima. Međutim, zbog nepostojanja jedinstvenih kriterijuma, i odsustva saradnje među udruženjima pronalazača, ne postoji takmičarska izložba pronalazaka najvišeg – državnog ranga. Postojanje uređenog sistema takmičenja, kao i takve izložbe bi privuklo pažnju medija i predstavljalo značajan doprinos podizanju javne svesti o intelektualnoj svojini.
Obrazovanje je, za razliku od podizanja javne svesti, sistematska i institucionalizovana aktivnost prenošenja znanja onima koji imaju određene (aktuelne ili potencijalne) profesionalne interese u vezi sa intelektualnom svojinom. Zavisno od ciljne grupe, vrste i nivoa znanja koje se prenosi, obrazovanje u oblasti intelektualne svojine se može odvijati u okviru akreditovanih programa nastave na fakultetima (kao zaseban predmet ili kao deo određenog predmeta) ili univerzitetima (interdisciplinarne studije), ali i u drugim institucijama koje imaju kadrovske i organizacione kapacitete za to.
Kad je reč o nastavi na fakultetima, situacija u Republici Srbiji je raznolika. Dok se na većini pravnih fakulteta Pravo intelektualne svojine izučava kao obavezni ili opcioni predmet na određenom nivou studija, na tehničkim i umetničkim fakultetima to, sa retkim izuzecima, nije slučaj. Posebno je problematično što buduća tehnička inteligencija Republike Srbije, po pravilu, nema priliku da dobije nikakvo znanje iz oblasti intelektualne svojine tokom školovanja.
Značajan korak u pravcu unapređenja obrazovanja učinjen je nedavnim otvaranjem Edukativno-informativnog centra u Zavodu. Njegovo otvaranje i prvih dve godine rada predmet su projekta koji finansira Evropska unija. Cilj je da se, u izvrsnim prostorno-tehničkim uslovima, zainteresovanoj publici pruže kraći obrazovni programi, koji su pre svega usmereni na osposobljavanje ljudi da praktično primene znanja iz oblasti intelektualne svojine. Planirano je da se plan nastave i obrazovni materijali izrade prema potrebama posebnih grupa korisnika (predstavnici privrede, naučno-istraživačkih institucija, sudije, inspektori, tužioci, predstavnici medija, umetnička udruženja i sl.). U izradi obrazovnog materijala i programa nastave učestvovaće strani eksperti.
Izloženo stanje navodi na zaključak da je neophodno da se preduzme niz mera u cilju podizanja javne svesti i obrazovanja u oblasti intelektualne svojine. Ovo posebno zato što su kvalitetno informisani i obučeni ljudski resursi preduslov za valjano funkcionisanje svih segmenata sistema: od stvaranja intelektualne svojine, preko njene pravne zaštite, do privredne primene iste.
Planirane aktivnosti
Obezbediti da celokupni javni sektor, kroz politiku javnih nabavki i u svom tekućem radu, poštuju prava intelektualne svojine
Značajan propagandni efekat na planu podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini može se postići adekvatnim ponašanjem Vlade i javnog sektora. Osnovno je da u svojim tekućim poslovima ministarstva, agencije, fondovi, škole i fakulteti, zdravstvene ustanove, medijski javni servis i dr. Imaju propisane procedure koje imaju za cilj sprečavanje vršenja povreda prava intelektualne svojine. Primera radi, potrebno je eliminisati korišćenje nelicenciranog softvera, onemogućiti nabavku i korišćenje bilo koje robe koja je proizvedena ili stavljena u promet povredom prava intelektualne svojine, onemogućiti neovlašćeno korišćenje autorskih dela putem njihovog emitovanja, umnožavanja i sl. Navedeno bi se se postiglo izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 116/08).
Prevesti i objaviti sve propagandne brošure koje je pripremila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu za različite ciljne grupe
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu je pripremila više od dvadeset publikacija na različite teme iz oblasti prava intelektualne svojine, koje su atraktivno dizajnirane i namenjene različitim ciljnim grupama (državnim službenicima, malim i srednjim preduzećima, autorima, pronalazačima, mladima itd.). One su ponuđene nacionalnim upravama za intelektualnu svojinu da ih prevedu na lokalni jezik i objave, bez obaveze plaćanja naknade. Zavod je već objavio pet publikacija koje su namenjene malim i srednjim preduzećima. Potrebno je da se poveća taj broj, i na taj način stvori solidna osnova za kampanje podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini. Brošure se objavljuju na službenom sajtu Zavoda i u papirnoj formi.
Dati veći publicitet Svetskom danu intelektualne svojne
Organizacija Ujedinjenih Nacija odredila je 26. april kao svetski dan intelektualne svojine. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu za taj dan objavi glavni moto proslave, nekoliko propagandnih postera i prigodnih video klipova, a direktor te organizacije pošalje poruku svetu. Zavod je i do danas nalazio načine da se ovaj dan obeleži, ali je to uvek bilo nedovoljno medijski ispraćeno. Vlada će podržati obeležavanje Svetskog dana intelektualne svojine zvaničnim obraćanjem javnosti, i doprineti da poruke koje se na taj dan šalju, imaju veći publicitet.
Podržati propagandne kampanje vezane za promociju intelektualne svojine
Pored Zavoda, i drugi organi državne uprave treba da budu uključeni u propagandne kampanje vezane za promociju intelektualne svojine putem (su)pokroviteljstva i/ili (su)finansiranja odgovarajućih propagandnih akcija, nevezanih za obeležavanje Svetskog dana intelektualne svojine.
Obogatiti službeni sajt Zavoda sadržajem koji populariše intelektualnu svojinu i koji je okrenut mladima
Mnoge nacionalne uprave za intelektualnu svojinu u svetu imaju vrlo atraktivan propagandni materijal na svojim sajtovima, a posebno je značajan onaj koji je upućen dečjem uzrastu. Takav materijal se može koristiti ne samo na način što će mu neko nasumično ili slučajno pristupiti, nego i tako što se on koristi u planski osmišljenim akcijama u školama i drugim institucijama.
U okviru Edukativno-informativnog centra Zavoda izraditi plan aktivnosti podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini
Svoju već postojeću aktivnost podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini Zavod mora unaprediti tako da je neće sprovoditi ad hoc po pozivu zainteresovane strane, već će nuditi različitim ciljnim grupama unapred koncipirane programe.
Nastaviti i podržati postojeće takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju godine
Već šest godina se pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i nauke uspešno održava takmičenje za Najbolju tehnološku inovaciju godine. Taj program ima veliki edukativno-propagandni značaj u domenu intelektualne svojine. Neophodno je da on bude nastavljen i unapređen, uz učešće Edukativno-informativnog centra Zavoda.
Unaprediti sistem takmičarskih izložbi pronalazaka
Postojeća udruženja pronalazača u Republici Srbiji svake godine održavaju niz izložbi pronalazaka, od kojih neke imaju i takmičarski karakter. Pri tom, zbog izostanka saradnje i koordinacije između njih, nije ustanovljen sistem selekcije pronalazaka, na osnovu kojeg bi se organizovala takmičarska izložba najvišeg ranga, koja bi se, uz pomoć Vlade, pretvorila u važan medijski događaj. Neophodno je promeniti tu situaciju i, uz pomoć jedinstvenih kriterijuma, uspostaviti stepenovanje izložbi pronalazaka, kao i ustanovljenje državne takmičarske izložbe pronalazaka.
Uvesti izučavanje Prava intelektualne svojine na Pravosudnoj akademiji
Nedavno je u Republici Srbiji osnovana Pravosudna akademija sa ciljem, pored ostalog, da permanentno inovira znanje sudija i tužilaca u cilju povećanja efikasnosti i stručnosti njihovog rada. U okviru programa rada Pravosudne akademije, Pravo intelektualne svojine mora naći svoje posebno mesto.
Podržati da se na tehničkim, ekonomskim, poljoprivrednim, umetničkim fakultetima i fakultetima za menadžment uvedu nastavni sadržaji o osnovama intelektualne svojine
Studenti tehničkih i umetničkih fakulteta imaju posebnu potrebu za određenim nivoom znanja u oblasti intelektualne svojine. Budući inženjeri moraju od samog početka svoje profesionalne karijere biti senzibilisani za pravno-ekonomsku problematiku kreativnosti u oblasti tehnike. Analogno važi i za buduće stvaraoce u oblasti kulture i umetnosti, kojima autorsko i srodna prava predstavljaju jednu od osnova ekonomske egzistencije. Stoga, kurikulumi tehničkih i umetničkih fakulteta moraju sadržati određene oblike nastave iz intelektualne svojine, koji bi bili prilagođeni specifičnostima njihove buduće struke.
Povezati Edukativno-informativni centar Zavoda sa univerzitetima, drugim obrazovnim institucijama, naučno-istraživačkim organizacijama i privrednim komorama radi koordinisanja obrazovnih aktivnosti u oblasti intelektualne svojine
Za sve oblike obrazovnih programa u oblasti intelektualne svojine, koji nisu obuhvaćeni nastavom na akreditovanim obrazovnim institucijama Republike Srbije, koordinacionu ulogu mora preuzeti Zavod preko svog Edukativno-informativnog centra. Ta uloga podrazumeva povezivanje sa univerzitetima, drugim obrazovnim institucijama, naučno-istraživačkim organizacijama i privrednim komorama radi utvrđivanja obrazovnih potreba za određene ciljne grupe, kao i radi izvođenja odgovarajućih oblika obuke.
VI. AKCIONI PLAN
Akcionim planom detaljnije se opisuju ciljevi, mere i aktivnosti, pokazatelji za njihovo praćenje, odgovorne institucije i vremenski rokovi za realizaciju aktivnosti.
Akcioni plan za sprovođenje strategije razvoja intelektualne svojine u Republici Srbiji odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
VII. ZAVRŠNA ODREDBA
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 30-4852
U Beogradu, 23. juna 2011. godine
Tačnost prepisa overavaZAMENIKGENERALNOG SEKRETARAMiloš Todorović PREDSEDNIKdr Mirko Cvetković, s.r.
AKCIONI PLAN
ZA SPROVOđENJE STRATEGIJE RAZVOJA INTELEKTUALNE SVOJINE U REPUBLICI SRBIJI
MERA ORGAN AKTIVNOST ROK REZULTAT/ INDIKATOR USPEHA 1 Doneti Zakon o zaštiti poslovne tajne Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i nauke Izraditi Nacrt zakona o zaštiti poslovne tajne Decembar 2011 Utvrđen Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne 2 Izvršiti neophodne izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09) Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i nauke Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima Juni 2011 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu 3 Doneti Zakon o patentima („Službeni glasnik RS”, broj 32/04) Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i nauke Izraditi Nacrt zakona o patentima Juni 2011 Utvrđen Predlog zakona o patentima 4 Doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti („Službeni glasnik RS”, br. 41/09) Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti Decembar 2011 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti 5 Utvrditi stepen usklađenosti domaćih propisa sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine Zavod za intelektualnu svojinu Izraditi analizu domaćih propisa sa aspekta njihove usklađenosti sa Direktivom i načiniti spisak propisa koji se moraju izmeniti i/ili dopuniti, sa predlogom izmena i dopuna Decembar 2011 Izrađen dokument koji sadrži analizu Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i nauke Izraditi nacrte zakona o izmenama i dopunama zakona, radi usklađivanja sa Direktivom Mart 2012 Utvrđeni predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona, radi usklađivanja sa Direktivom 6 Utvrditi stepen usklađenosti Zakona o oznakama geografskog porekla („Službeni glasnik RS”, br. 18/10) sa Uredbom Saveta ministara EU br. 510/2006 od 20. marta 2006. godine o zaštiti geografskog oznaka i oznaka porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode i izvršiti neophodne izmene i dopune Zakona o oznakama geografskog porekla Zavod za intelektualnu svojinu Izraditi analizu domaćih propisa sa aspekta njihove usklađenosti sa Uredbom sa predlogom izmena i dopuna Decembar 2011 Izrađen dokument koji sadrži analizu Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i nauke Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oznakama geografskog porekla Mart 2012 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oznakama geografskog porekla 7 Završiti digitalizaciju postojeće dokumentacije Zavod za intelektualnu svojinu Sprovesti sve organizacione i tehničke mere za digitalizaciju celokupne dokumentacije o zatraženim i priznatim pravima intelektualne svojine Decembar 2011 Sva dokumentacija o zatraženim i priznatim pravima intelektualne svojine je u digitalnom obliku, i dostupna korisnicima putem Interneta 8 Stvoriti tehničke i organizacione uslove za elektronsko administriranje podnesenim prijavama Zavod za intelektualnu svojinu Sprovesti sve organizacione i tehničke mere za prelazak Zavoda na elektronsko administriranje prijavama za priznanje prava industrijske svojine Decembar 2015 Zavod za intelektualnu svojinu je osposobljen da funkcioniše po standardima e-vlade 9 Unaprediti sistem interne kontrole kvaliteta rada u Zavodu Zavod za intelektualnu svojinu Stvoriti organizacione pretpostavke i usvojiti radne procedure koji obezbeđuju kontrolu obima i kvaliteta radnih učinaka Decembar 2011 Verifikacija sistema kontrole kvaliteta rada u Zavodu, od strane nadležne agencije za sertifikaciju 10 Razmotriti problematiku dvostepenosti u upravnom postupku za sticanje, prestanak i održavanje prava industrijske svojine Zavod za intelektualnu svojinu Organizovati stručnu raspravu i sačiniti izveštaj sa preporukom o potrebi preduzimanja daljih koraka Juni 2012 Uvid u realne mogućnosti da se ovo pitanje unapredi 11 Razmotriti problematiku upravnog spora o zakonitosti odluka donetih u upravnom postupku za sticanje, prestanak i održavanje prava industrijske svojine Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo pravde Organizovati stručnu raspravu i sačiniti izveštaj sa preporukom o potrebi preduzimanja daljih koraka Juni 2012 Uvid u realne mogućnosti da se ovo pitanje unapredi 12 Promeniti status Zavoda od organa uprave u javnu agenciju, što podrazumeva i prelazak na režim potpunog ili delimičnog samofinansiranja Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i nauke Izraditi Nacrt zakona kojim će se urediti status, organizacija i način finansiranja Zavoda za intelektualnu svojinu Juni 2011 Utvrđen Predlog zakona kojim se uređuje status, organizacija i način finansiranja Zavoda za intelektualnu svojinu 13 Završiti transformaciju sistema oznaka geografskog porekla za vina Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Unaprediti kapacitete Ministarstva, Kontrolne organizacije i udruženja proizvođača vina sa geografskim poreklomDoneti podzakonske akteDoneti novu rejonizaciju vinogradarskih, geografskih proizvodnih područjaUspostaviti softver (program) za evidencione markice za vina sa geografskim poreklom Decembar 2013 Obučena i osposobljena Kontrolna organizacija za kontrolu proizvodnje vina sa geografskim poreklom po EU standardimaFormirana najmanje dva udruženja proizvođača vina sa geogarfskim poreklom određenih geografskih oznakaDoneti pravilnici o oznakama za vina sa geografskim poreklom, kontroli proizvodnje vina sa geografskim poreklom i rejonizaciji vinogradarskih geografskih proizvodnih područjaUspostavljen softver (program) za evidencione markice za vina sa geografskim poreklom 14 Utvrditi obavezujući sistem jednoobraznog evidentiranja i statističke obrade podataka u vezi sa sankcionisanjem povreda prava intelektualne svojine Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo pravdeMinistarstvo finansijaMinistarstvo zdravljaMinistarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranjaRepublička radiodifuzna agencija Izraditi nacrte zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, izraditi Nacrt izmena i dopuna Sudskog poslovnika i Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i nacrte pravilnika Zavoda i RRA kojima se uvodi evidencija o povredama i sankcionisanju povreda prava intelektualne svojine Decembar 2012 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, Sudskog poslovnika, Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i doneti pravilnici od strane direktora Zavoda i nadležnog odbora Republičke radiodifuzne agencije, kojima se uređuje jednoobrazno evidentiranje i obrada podataka 15 Doneti Zakon o optičkim diskovima Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i nauke Izraditi Nacrt zakona o optičkim diskovima Juni 2011 Utvrđen Predlog zakona o optičkim diskovima 16 Doneti Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispr., 107/05 – ispr., 72/09 i 111/09) Ministarstvo pravde Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Juni 2012 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika 17 Pravno definisati obavezu Internet provajdera da čuvaju podatke o Internet prometu Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društvaZavod za intelektualnu svojinu Izraditi Pravilnik o zadržanim podacima i zahtevima vezanim za te podatke i Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti Decembar 2011 Donet Pravilnik o zadržanim podacima i zahtevima vezanim za te podatkeUsvojen Zakon o informacionoj bezbednosti 18 Aktivnosti policijskog Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala proširiti stalnim nadgledanjem Internet saobraćaja Ministarstvo unutrašnjih poslova Stvoriti organizacione, kadrovske i pravne pretpostavke za osnivanje radne jedinice za nadgledanje Interneta Decembar 2014 Uspostavljena radna jedinica Uprave policije za nadgledanje Interneta 19 Preispitati raspodelu nadležnosti inspekcija prema Zakonu o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 104/09 – drugi zakon), i izmeniti Zakon u tom delu, sa ciljem koncentracije nadležnosti na manji broj organa koji imaju kapacitet za inspekcijski posao Ministarstvo prosvete i naukeZavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo finansijaMinistarstvo unutrašnjih poslovaMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvojaMinistarstvo zdravljaMinistarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranjaMinistarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredeRepublička radiodifuzna agencija Na osnovu stručne rasprave izraditi Nacrt zakona i izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine Juni 2012 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine 20 Doneti u svim organima koji vrše inspekcijsku kontrolu i nadzor u oblasti prava intelektualne svojine uputstvo za postupanje u tom poslu Ministarstvo prosvete i naukeMinistarstvo finansijaMinistarstvo unutrašnjih poslovaMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvojaMinistarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredeMinistarstvo zdravljaMinistarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranjaRepublička radiodifuzna agencija Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine kojim će se predvideti obaveza donošenja opšteg akta Juni 2012 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine U svim inspekcijama i drugim nadležnim organima izraditi opšti akt (uputstvo) kojim će se urediti detalji postupanja Decembar 2012 Inspekcijski i drugi nadležni organi postupaju jednoobrazno u postupku kontrole i nadzora u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine 21 U Upravi carina sistematizovati posebno radno mesto – koordinatora za intelektualnu svojinu Ministarstvo finansija Stvoriti organizacione, kadrovske i pravne pretpostavke za uvođenje koordinatora za intelektualnu svojinu koji bi obavljali poslove koordinacije između Odeljenja za zaštitu intelektualne svojine Uprave carina i carinskih službenika na granici Mart 2013 U carinarnicama i carinskim ispostavama deluju koordinatori za intelektualnu svojinu 22 Osnovati stalno koordinaciono telo za saradnju između policije, inspekcija, uprave carina i poreske uprave Ministarstvo unutrašnjih poslovaMinistarstvo finansijaMinistarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredeMinistarstvo zdravljaMinistarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranjaMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvojaMinistarstvo prosvete i naukeRepublička radiodifuzna agencija Na osnovu dogovora između pomenutih organa pripremiti odluku Vlade o osnivanju stalnog koordinacionog tela i načinu njegovog rada Juni 2012 Uspostavljena institucionalna koordinacija organa na polju operativne zaštite prava intelektualne svojine 23 Izvršiti koncentraciju teritorijalne nadležnosti građanskih i privrednih sudova koji u prvom stepenu sude u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine Ministarstvo pravde Izraditi odgovarajući Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Decembar 2013 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava 24 Sačiniti program međusobne saradnje između policije, carine, inspekcija, Republičke radiodifuzne agencije, sudova, tužilaštava i Zavoda za intelektualnu svojinu Ministarstvo unutrašnjih poslovaMinistarstvo finansijaMinistarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredeMinistarstvo zdravljaMinistarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranjaMinistarstvo prosvete i naukeRepublička radiodifuzna agencijaMinistarstvo pravdeZavod za intelektualnu svojinu Na osnovu temeljno provedenih priprema, izraditi dokument koji sadrži program i način saradnje između pomenutih organa Decembar 2011 Usvojen Program saradnje između policije, carine, inspekcija, Republičke radiodifuzne agencije, sudova, tužilaštava i Zavoda za intelektualnu svojinu 25 Osnovati međusektorsku komisiju za praćenje povređivanja prava intelektualne svojine u domenu zaštite geografskog porekla vina Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredeZavod za intelektualnu svojinuPrivredna komora SrbijeUdruženja proizvođača vina sa geografskim poreklomReprezentativno udruženje za zaštitu potrošača Organizovati periodično prikupljanje informacija o nelegalnom korišćenju oznaka za vina sa geografskim poreklom, razmatrati informacije i dostavljati ih nadležnim inspekcijama, kao i razmotriti preduzete aktivnosti i rezultate Početi juna 2011 Formirana međusektorska komisija od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i izrađeni zapisinici i periodični izveštaji o realizovanim aktivnostima od strane komisije i inspekcije 26 Uspostaviti centre za transfer tehnologije bar na dva državna univerziteta Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i nauke Stvoriti organizacione, kardovske, finansijske i pravne pretpostavke za uspostavljanje centara za transfer tehnologije Mart 2013 Osnovani operativni centri za transfer tehnologije bar na dva državna univerziteta 27 Izraditi modele ugovora kojim se uređuju odnosi u projektima saradnje univerziteta, odnosno naučno-istraživačkih organizacija sa privredom Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo prosvete i naukePrivredna komora Srbije Izraditi modele ugovora Decembar 2012 Modeli ugovora čine sastavni deo svake projektne dokumentacije na univerzitetima, odnosno u naučno-istraživačkim organizacijama 28 Pomoći finansiranje zaštite oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifičnih proizvoda Zavod za intelektualnu svojinuMinistarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Raspisati konkurs za finansiranje postupka zaštite oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifičnih proizvoda Mart 2012 Pokrenut postupak za zaštitu bar pet oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifičnih proizvoda, uz potpuno ili pretežno finansiranje iz budžeta Republike Srbije 29 Ponuditi privrednim subjektima, na komercijalnoj osnovi, uslugu dijagnostikovanja statusa intelektualne svojine Zavod za intelektualnu svojinu Stvoriti stručne i organizacione pretpostavke da se ova usluga ponudi privredi na komercijalnoj osnovi Decembar 2012 Privredni subjekti mogu od Zavoda dobiti brzu i stručnu uslugu dijagnostikovanja statusa intelektualne svojine 30 Unaprediti metode procene ekonomske vrednosti intelektualne svojine privrednih subjekta i afirmisati poslovne transakcije sa intelektualnom svojinom Zavod za intelektualnu svojinuPrivredna komora Srbije Izraditi vodič za procenu vrednosti intelektualne svojine i priručnik dobre prakse za obavljanje poslovnih transakcija sa intelektualnom svojinom Decembar 2013 Privredni subjekti imaju relevantan izvor informacija o modalitetima poslovnih transakcija sa intelektualnom svojinim na bazi njene realno procenjene vrednosti 31 Obezbediti da celokupni javni sektor, kroz politiku javnih nabavki i u svom tekućem radu, poštuju prava intelektualne svojine Ministarstvo finansija Izraditi Nacrt zakona i izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama kojim će se uvesti obaveza za sve državne organe, jedinice lokalne samouprave, prosvetne i zdravstvene ustanove i javna preduzeća da u postupku javnih nabavki vode računa o poštovanju prava intelektualne svojine Decembar 2012 Utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama 32 Prevesti i objaviti sve propagandne brošure koje je pripremila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu za različite ciljne grupe Zavod za intelektualnu svojinuPrivredna komora Srbije Prevesti i objaviti sve propagandne brošure Svetske organizacije za intelektualnu svojinu Decembar 2012 Učiniti brošure dostupnim javnosti u papirnom i elektronskom obliku na službenom sajtu Zavoda 33 Dati veći publicitet Svetskom danu intelektualne svojine Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i naukeMinistarstvo kulture, informisanja i informacionog društvaPrivredna komora Srbije Svake godine u januaru organizovati sastanak radi dogovora oko sadržaja, finansiranja i koordinacije zajedničkih aktivnosti povodom Svetskog dana intelektualne svojine 26. aprila Početi januara 2011 Bogat, atraktivan i medijski propraćen program 34 Podržati propagandne kampanje vezane za promociju intelektualne svojine Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društvaMinistarstvo prosvete i naukePrivredna komora Srbije U skladu sa mogućnostima, politički i finansijski podržati kampanje koje organizuju privredni subjekti ili udruženja Početi januara 2011 Veći broj kvalitetnih medijskih kampanja koje promovišu intelektualnu svojinu 35 Obogatiti službeni sajt Zavoda sadržajem koji populariše intelektualnu svojinu i koji je okrenut mladima Zavod za intelektualnu svojinu Po ugledu na zavode u pojedinim inostranim zemljama, učiniti sajt atraktivnim za mladu populaciju Decembar 2012 Sajt Zavoda, koji pored službenih informacija, ima i sadržaje koji su zabavno-edukativnog karaktera i koji mogu privući mlade 36 U okviru Edukativno informativnog centra Zavoda izraditi plan aktivnosti podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini Zavod za intelektualnu svojinu Svake godinu izraditi Plan aktivnosti Plan aktivnosti za 2012. godinu izraditi do decembra 2011. godine Aktivnosti podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini Zavod sprovodi planski 37 Nastaviti i podržati postojeće takmičenje za najbolju inovaciju godine Ministarstvo prosvete i naukePrivredna komora Srbije Preduzimati potrebne mere da se takmičenje sprovodi svake godine Svake godine Takmičenje za najbolju inovaciju godine je najprestižniji događaj u oblasti promocije intelektualne svojine 38 Unaprediti sistem takmičarskih izložbi pronalazaka Ministarstvo prosvete i naukePrivredna komora Srbije U saradnji sa udruženjima inovatora načiniti plan takmičarskih izložbi, utvrditi kriterijume i sistem takmičenja Juni 2012 Uspostavljen hijerarhijski sistem takmičenja 39 Podržati uvođenje izučavanja Prava intelektualne svojine na Pravosudnoj akademiji Pravosudna akademija Program obuke proširiti sadržajima iz oblasti prava intelektualne svojine Decembar 2011 Na Pravosudnoj akademiji se predaje i ispituje Pravo intelektualne svojine 40 Podržati da se na tehničkim, ekonomskim, poljoprivrednim, umetničkim fakultetima i fakultetima za menadžment uvedu nastavni sadržaji o osnovama intelektualne svojine Zavod za intelektualnu svojinu Na osnovu analize studijskih programa pojedinih grupa fakulteta izraditi predloge nastavnih programa iz oblasti intelektualne svojine Decembar 2012 Postojanje posebnih nastavnih programa iz oblasti intelektualne svojine koji su prilagođeni pojedinim grupama fakulteta 41 Povezati Edukativno-informativni centar Zavoda sa univerzitetima, drugim obrazovnim institucijama, naučno-istraživačkim organizacijama i privrednim komorama radi koordinisanja obrazovnih aktivnosti u oblasti intelektualne svojine Zavod za intelektualnu svojinuPrivredna komora Srbije Stvoriti odgovarajuću institucionalnu osnovu za koordinaciju Juni 2012 Zavod je centar koordinacije obrazovnih aktivnosti u oblasti intelektualne svojine
———————–Akcioni plan: mera/nadležni organ/rok/indikator uspešnosti
Vizija
Pravno institucionalna osnova zaštite intelektualne svojine
Suzbijanje i sankcionisanje povreda prava intelektualne svojine
Privredna primena intelektualne svojine
Podizanje javne svesti i obrazovanje