Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
STRATEGIJU
RAZVOJA KONKURENTNIH I INOVATIVNIH
MALIH I SREDNjIH PREDUZEĆA
ZA PERIOD OD 2008. DO 2013. GODINE
I. UVOD
Za okončanje tranzicije u Republici Srbiji narednih pet godina su posebno značajne, a mala i srednja preduzeća (u daljem tekstu: MSP) će imati ključnu ulogu u ekonomskom napretku zemlje. Radi ostvarenja tog cilja, potrebno je pružiti odgovarajuću podršku ovom sektoru primenom politike koja će podstaći njegov dalji napredak, posebno onih MSP koja imaju najveće potencijale za razvoj inovativnosti i internacionalizaciju poslovanja.
Pod izrazom MSP, u smislu ove strategije, podrazumevaju se privredna društva i samostalne preduzetničke radnje, kao pravne forme privrednih subjekata predviđene Zakonom o privrednim društvima i posebnim zakonima, sa ciljem usklađivanja terminologije sa onom koja se koristi u Evropskoj Uniji.
U prethodnim decenijama, politika razvoja MSP nije uvek bila posmatrana kao integralni deo ukupnog društveno-ekonomskog razvoja Republike Srbije. Sektor MSP je često bio marginalizovan i smatran za manje značajnu dimenziju ukupnog ekonomskog razvoja. Situacija je počela značajno da se menja od 2000. godine kada su započele društveno-ekonomske reforme u Republici Srbiji. Mala i srednja preduzeća su, pored privatizacije i direktnih stranih investicija, prepoznata kao pokretači ekonomskog razvoja. To je rezultiralo usvajanjem Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji za period 2003-2008. godine i Akcionog plana za stimulaciju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva 2005-2007. godine, koji predstavljju polaznu osnovu i ove strategije.
Ekonomski napredak i razvoj Republike Srbije zahteva potrebu razvoja konkurentne ekonomije zasnovane na znanju, novim tehnologijama i inovativnosti. U ostvarivanju tog cilja, od preduzetništva se očekuje važan doprinos u ekonomskom i društvenom razvoju, a naročito u zemljama u tranziciji, kao što je Republika Srbija.
Pri tome, od posebnog značaja je i spremnost sektora MSP za brže osvajanje tržišta Evropske Unije, usvajanje potrebnih standarda i smanjivanje razlika u nivou razvijenosti.
Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja strateški dokument kreiranja politike razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne prioritete i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama. Ovaj vremenski period je uzet imajući u vidu da se Strategija donosi krajem 2008. godine, a da će njena puna implementacija uslediti počev od 2009. godine.
Strategija pruža odgovor na sledeća ključna pitanja:
Gde se sada nalazimo?
Gde želimo da stignemo?
Kako da to ostvarimo?
Skraćenice upotrebljene u Strategiji imaju sledeće značenje:
AOFI Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije AEZ Analiza efekata zakona AEP Analiza efekata propisa APR Agencija za privredne registre ATP Analiza trening potreba AUR Analiza uticaja regulative CARDS Program „Pomoć zajednici pri obnovi, razvoju i stabilizaciji” CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini Centralne Evrope CIP Program „Jačanja konkurentnosti i inovativnosti” (D) Institucija odgovorna za diseminaciju rezultata i aktivnosti DBP Domaći bruto proizvod DJPS Dialog javnog i privatnog sektora EAR Evropska agencija za rekonstrukciju EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj eBSN Evropska mreža za podršku e-biznisu EK Evropska Komisija EFRM Evropska fondacija za menadžment kvalitetom EICC Euro info korespodentski centar EIS Evropski inovacioni skor EPMP Evropska povelja za mala preduzeća EPO Evropska organizacija za patente EU Evropska Unija FIS Finansijski informacioni sistemi FP 7 Okvirni program 7 FPO Fond za preduzetničko obrazovanje FRRS Fond za razvoj Republike Srbije GEM Međunarodni projekat za istraživanje i merenje preduzetničkih aktivosti GTZ Nemačka organizacija za tehničku saradnju HACCP HACCP standardi (I) Institucija odgovorna za implementaciju aktivnosti IAS Međunarodni računovodstveni standardi IFC Međunarodna finansijska korporacija IKT Informacione i komunikacione tehnologije IPA Instrument za pretpristupnu pomoć IR Istraživanje i razvoj IS Informacioni sistem ISO Međunarodna organizacija za standarde ISS Institut za standardizaciju Srbije IT Informacione tehnologije JIE Jugoistočna Evropa KE Ekspert angažovan na kratak rok LS Lokalna samouprava MDULSU Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja MF Ministarstvo finansija MN Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj MNK Multinacionalne kompanije MOS Ministarstvo omladine i sporta MPRO Ministarstvo prosvete MPRD Ministarstvo pravde MPŠV Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede MRSP Ministarstvo rada i socijalne politike MSP Mala i srednja preduzeća i preduzetnici MTU Ministarstvo trgovine i usluga NBS Narodna banka Srbije NIP Nacionalni investicioni plan NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje NTI Nauka, tehnologija i inovacije OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (P) Institucija koja učestvuje – doprinosi (pomaže) u procesu rukovođenja PC Pravosudni centar PDV Porez na dodatnu vrednost PIS Pravo intelektualne svojine PJPS Partnerstvo javnog i privatnog sektora PKS Privredna komora Srbije PO Preduzetničko obrazovanje PPU Pružaoci poslovnih usluga PU Poslovna udruženja PUS Poreska uprava PUR Procena uticaja regulative PZ Projektni zadatak (R) Institucija koja rukovodi procesom RA Regionalna agencija za razvoj MSP i preduzetništva RAMSPP Republička agencija za razvoj MSP i preduzetništva RGZ Republički geodetski zavod RP Rukovodilac projektnog tima RPK Regionalna privredna komora RRA Regionalna razvojna agencija RSEDP Program „Regionalnog društveno-ekonomskog razvoja” RZS Republički zavod za statistiku SDC Švajcarska agencija za razvoj i saradnju SIDA Švedska agencija za razvoj međunarodne saradnje SIEPA Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIPPO Program Švajcarske za promociju izvoza SMECA Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova SRID Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji SRR Savet za regulatornu reformu SRRS Savez računovođa i revizora Srbije TTP Tim za tehničku podršku UNDP Program UN za razvoj UNIDO Organizacija Ujedinjenih Nacija za industrijski razvoj UJN Uprava za javne nabavke USAID US agencija za međunarodni razvoj USPTO US organizacija za patente UB Udruženje banaka VSS Vrhovni sud Srbije VŠSS Visoke škole strukovnih studija ZSB Program Započni sopstveni biznis
1. EKONOMSKO OKRUŽENjE
Među ekonomskim problemima sa kojima je suočena Republika Srbija ističu se sledeći:
u poređenju sa susednim zemljama i EU, Republika Srbija ima najvišu stopu nezaposlenosti (18.1%) i dugoročnu stopu nezaposlenosti (16,5%). Najviše stope nezaposlenosti među zemljama EU imaju Slovačka 11,3% i Poljska 9,6%, dok prosečna stopa dugoročne nezaposlenosti u EU iznosi 3%.;
u 2007. godini ostvaren je rast BDP od 7.5% i procenjuje se da iznosi oko 66% od nivoa iz 1989. godine. BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji za 2007. je iznosio USD 5,442 u poređenju sa prosekom u EU koji iznosi USD 29,900;
ukupna produktivnost je među najnižima u Evropi, a Republika Srbija se nalazi na 91. mestu prema Indeksu globalne konkurentnosti za 2007. godinu od ukupno 31 zemlje koje učestvuju u poređenju (od evropskih zemalja iza Republike Srbije se nalaze samo Makedonija, BiH i Albanija, Hrvatska se nalazi na 57. mestu, Crna Gora na 82. mestu, a od članica EU najlošije je pozicionirana Bugarska koja je na 79. mestu);
nizak nivo inovacionih aktivnosti (prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, na polju IKT Republika Srbija se nalazi na 79. mestu od 104 zemlje i nalazi na veoma niskoj poziciji u poređenju sa EU i novim zemljama-članicama);
visok spoljnotrgovinski deficit, koji je porastao za 29,2% u 2007. godini i iznosi 6.9 milijardi EUR, dok je vrednost uvoza bila više nego dvostruko veća od vrednosti izvoza.
Izazovi:
a) otvaranje novih radnih mesta;
b) veća konkurentnost u međunarodnim okvirima;
v) jačanje inovacionih kapaciteta i modernizacija industrije sa ciljem izgradnje ekonomije bazirane na znanju;
g) poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa kroz povećani izvoz i supstituciju uvoza;
d) povećanje životnog standarda.
2. NIVO RAZVIJENOSTI SEKTORA MSP
MSP imaju važnu ulogu u ekonomiji Republike Srbije, naročito ako se ima u vidu učešće ovog sektora u:
ukupnom broju preduzeća (99.8%) i zaposlenih (65,5%, u sektoru MSP od 2004. do 2007. godine otvoreno je oko 149 hiljada novih radnih mesta);
prometu (67,6%), u bruto domaćem proizvodu (oko 36%), bruto dodatnoj vrednosti (BDV – 58,3%), profitabilnosti (38,6%) i produktivnosti u poslovanju;
izvozu (50,2%), uvozu (64%) i investicijama (51,2%) u nefinansijskom sektoru;
mikro preduzeća dominiraju u sektoru MSP sa učešćem od 95.6% ukupnog broja i zapošljavaju skoro 50% ukupnog broja zaposlenih.
Istraživanja Svetske banke, prezentovana u Izveštaju o poslovanju 2008 (Doing business 2008), pokazuju pogoršanje poslovnog ambijenta privrede Republike Srbije i 86 poziciju na rang listi od 178 zemalja (84 pozicija u 2006. godini). Od zemalja regiona, Republika Srbija ima bolju poziciju od Hrvatske (97), BiH (105) i Albanije (136), a slabiju od Mađarske (45), Rumunije (48), Slovenije (55), Makedonije (75) i Crne Gore (81).
Za osnivanje preduzeća u Republici Srbiji je potrebno 11 različitih procedura, 23 dana i 8,9% bruto domaćeg proizvoda po stanovniku (10,2% u 2006. godini). Za dobijanje različitih vrsta dozvola (za gradnju, priključak za struju, telefon, odobrenja od inspekcija ili drugih organa, da bi pokrenuli poslovanje i sl.) preduzeća se susreću sa 20 procedura, za čije ispunjavanje utroše 204 dana i plate 27 puta veću vrednost od vrednosti bruto domaćeg proizvoda po stanovniku (33 puta u 2006. godini).
Za zapošljavanje novog radnika preduzeće potroši 18% zarade, a za prestanak radnog odnosa zaposlenog 25 nedeljnih plata.
Prema Indikatoru dobijanja kredita, Republika Srbija zauzima 13 poziciju i popravila je svoj rang za osam mesta: Republika Srbija se poboljšala za jedno mesto na skali za pristup kreditima i dobila ocenu sedam od maksimalne deset (veća ocena znači da zakoni omogućavaju bolji pristup kreditima), a kod Indeksa kreditne informisanosti koji meri obim, pristup i kvalitet informacija nije bilo promena u odnosu na 2006. godinu, čija je ocena pet od moguće šest.
Republika Srbija spada u grupu zemalja sa složenim sistemom plaćanja poreza i taksi – broj godišnjih plaćanja je 66 puta (u Švedskoj dva puta), odnosno za pripremu, obračun i plaćanje poreza i drugih obaveznih davanja preduzeća potroše čak 279 sati.
Za uvoz u Republiku Srbiju neophodno je 12 dana, šest dokumenata i 1.240 USD, a za izvoz – 14 dana, šest dokumenata i 1.440 USD.
Da bi se u Republici Srbiji naplatila sporna potraživanja po osnovu komercijalnih ugovora, potrebno je 635 dana i 36 procedura na koje se potroši 28,4% vrednosti duga. Potrebno vreme za zatvaranje preduzeća u proseku iznosi 2,7 godina, a stopa naplate potraživanja od nesolventnih preduzeća iznosi 23%.
[pic]
Na grafikonu je prikazana struktura MSP sektora i učešće pojedinih pokazatelja u strukturi privrede Republike Srbije, pri čemu mikro preduzeća dominiraju kada se posmatra njihovo učešće u broju zaposlenih, ukupnom prometu i bruto dodatoj vrednosti. Niži nivo aktivnosti malih i srednjih preduzeća uzrokovan je sledećim problemima: nedovoljan nivo znanja i veština; raskorak između finansijskih potreba i postojećih finansijskih instrumenata; regionalna nejednakost u razvoju; nedovoljno korišćenje novih tehnologija i inovacija; neodgovarajuće zastupanje interesa MSP.
Podaci ukazuju na to da bi se konkurentnost, inovativnost i tehničko-tehnološki napredak u MSP mogli značajno povećati.
Izazovi:
a) osnovati veći broj MSP;
b) povećati procenat MSP koja opstaju tokom početnih godina poslovanja;
v) povećanje obima sredstva za finansiranje MSP pod povoljnijim uslovima;
g) povećati konkurentnost MSP;
d) podsticati razvoj inovativnosti u MSP;
đ) povećati učešće onih MSP koja rastu zahvaljujući izvozu;
e) podstaći prerastanje mikro u mala, i malih u srednja preduzeća.
Republika Srbija je u poslednjih nekoliko godina ostvarila značajan napredak u razvijanju funkcionalnog okvira za pružanje podrške MSP. Iako taj okvir postoji, realizacija podrške nije koherentna, dovoljno integrisana i ne finansira se adekvatno iz budžetskih sredstava. To je dovelo do određenih problema u pristupu MSP odgovarajućim oblicima podrške u regionima i nedovoljne fokusiranosti na MSP sa inovativnim i izvoznim potencijalom koja imaju mogućnosti da povećaju zasposlenost.
Ukupno predviđena sredstva za direktnu podršku MSP sektoru za 2008. godinu iznose oko 20 milijardi dinara ili nešto više od 240 miliona EUR. Ova sredstva realizovaće se kroz aktivnosti MERR, FRRS, RAMSPP, SIEPA, AOFI, NSZ, a biće usmerena na pružanje finansijske i nefinansijske pomoći.
U okviru finansijske podrške MSP, najznačajniji napredak ostvaren je realizacijom kreditne linije za početnike (start – up) preko FRRS i RAMSPP. U 2007. godini realizovana vrednost kredita je iznosila preko 1,2 milijarde dinara, zbog čega je u 2008. godini za ove namene obezbeđeno 2,2 milijarde dinara. Pri realizaciji ove kreditne linije, po prvi put je primenjen decentralizovan način prikupljanja i obrade kreditnih zahteva. RAMSPP je preko mreže regionalnih agencija i svojih lokalnih kancelarija promovisala ovu kreditnu liniju i informisala potencijalne preduzetnike o kreditnim uslovima, vršila procenu preduzetničkih potencijala zainteresovanih, sprovela obuku za izradu biznis plana, a takođe pomagala pri popunjavanju kreditnih zahteva. Time je izvršeno objedinjavanje finansijske i nefinansijske podrške MSP kroz usluge RAMSPP.
Politiku MSP karakteriše kompleksnost, višedimenzionalnost, te je potrebno utvrđivanje nadležnosti i obezbeđivanje koordinacije resorno odgovornih institucija. Sa tim ciljem formiran je Savet za MSP kao povremeno radno telo Vlade čiji članovi su predstavnici ministarstava, RAMSPP i predstavnika poslovne zajednice. Uloga Saveta za MSP je definisanje instrumenata i mehanizama za sprovođenje politike MSP i njeno usklađivanje sa drugim strateškim dokumenatima, a čiji su principi, koji su relevantni za politiku MSP, ugrađeni u Strategiju.
Godišnji izveštaji Evropske komisije o primeni principa Evropske povelje o malim preduzećima ukazuju na napredak Republike Srbije u razvoju politike MSP.
Najveći napredak je postignut u realizaciji principa „Jeftinijeg i bržeg osnivanja preduzeća” i „Finansiranja i oporezivanja”, dok su najslabiji rezultati postignuti u realizaciji principa „Raspoloživost znanja i veština” i obezbeđenja „Snažnijeg zastupanja interesa MSP u javnom sektoru”.
Izazovi:
a) usmerena podrška rastu MSP sa ciljem jačanja konkurentnosti i izvoza privrede;
b) unapređivanje znanja i veština menadžmenta i radne snage u MSP;
v) jačanje uloge Saveta za MSP;
g) bolje zastupanje interesa MSP.
U proteklih pet godina sprovedene su značajne zakonodavne i druge normativne aktivnosti u Republici Srbiji, kojima se obezbeđuju povoljniji uslovi za funkcionisanje tržišne ekonomije, uključujući i razvoj MSP. Iako je ostvaren značajan napredak, ostaju važna pitanja koja je potrebno rešiti da bi se u Republici Srbiji uspostavilo moderno privredno zakonodavstvo koje se efektivno primenjuje.
Iako je Zakon o elektronskom potpisu donet, instrumenata za njegovo sprovođenje još uvek nema.
Utvrđena je potreba sistemskog pristupa i smanjenja administrativnih barijera i pojednostavljenja procedure od značaja za poslovanje MSP. Mišljenje preduzetnika je da postojeći privredno-sistemski ambijent nije uređen po meri potreba i mogućnosti MSP, a od Vlade se očekuje otklanjanje administrativnih ograničenja. Izražena je potreba za daljom deregulacijom i sistematizacijom propisa.
U tom kontekstu primena regulatorne „giljotine” – „sveobuhvatne reforme propisa” i načela „MSP na prvom mestu” je od velikog značaja za razvoj MSP.
Institucionalna podrška MSP sektoru, kreirana od 2003. godine, zasniva se na razvoju instistucija na nacionalnom nivou i mreže regionalnih agencija/centara.
Taj proces nije u potpunosti završen, sa aspekta pokrivenosti teritorije i obima i kvaliteta usluga.
Izazovi:
a) jačanje institucionalnih kapaciteta za podršku MSP;
b) pojednostavljenje pravnih propisa;
v) smanjenje administartivnih barijera i pojednostavljenje administrativnih procedura u poslovanju MSP.
Razvoj sektora MSP je jedan od ključnih faktora u procesu evropskih integracija Republike Srbije. MSP su značajan izvor poslovnih veza sa drugim evropskim zemljama i bitno pomažu proces integracije Republike Srbije u šire evropske privredne okvire. EU posebnu pažnju poklanja razvoju MSP, pa je EK juna 2008. godine, usvojila poseban dokumenat pod nazivom Akt o malim preduzećima za Evropu (A „Small Business Act” for Europe) koji utvrđuje principe i akcije za delovanje u sektoru MSP u zemaljama EU.
Preporuke Saveta ministara EU za dalje unapređenje politike MSP odnose se na:
primenu principa Evropske povelje o malim preduzećima i smanjenje administartivnih barijera u poslovanju MSP;
usvajanje nove srednjoročne politike razvoja MSP sa operativnim planom;
jačanje Saveta za MSP.
Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU (u daljem tekstu: NPI), koji se zasniva na smernicama EK, definiše razvojne i strateške ciljeve i, sa druge strane, politike, reforme i mere potrebne za realizaciju tih ciljeva. On takođe utvrđuje detaljan plan, vremenski okvir i prioritete usvajanja zakonodavstva.
U NPI je kao kratkročni prioritet u oblasti razvoja MSP utvrđeno i usvajanje strategije razvoja sektora MSP.
Prilikom izrade Strategije uvaženi su principi EU politike za pružanje podrške i promociju preduzetništva. Strategija obezbeđuje usklađenost politike razvoja MSP sa odgovarajućim poglavljima Acquis Communitaire.
Izazovi:
a) donošenje Strategije u skladu sa politikom MSP Evropske unije;
b) pripremanje sektora MSP za pristup jedinstvenom evropskom tržištu.
Strategija doprinosi daljem jačanju i efikasnom korišćenju razvojnih potencijala sektora MSP, što će se pozitivno odraziti na ekonomski rast Republike Srbije. Takvo usmerenje treba da doprinese povećanju konkurentnosti i izvoza, daljem jačanju inovacionih kapaciteta preduzeća, dinamičnijem rastu zaposlenosti i ravnomernijem regionalnom razvoju.
Strateška vizija
Razvoj preduzetničke ekonomije, zasnovane na znanju i inovativnosti, koja stvara snažan, konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP i značajno doprinosi povećanju životnog standarda u Republici Srbiji.
Glavni rezultati
Uspešno sprovođenje Strategije obezbediće ostvarivanje sledećih rezultata:
veći broj novih preduzeća koja uspešno opstaju u prvim godinama poslovanja;
brži ukupni rast i razvoj sektora MSP, sa dinamičnijim pretvaranjem mikropreduzeća u mala i malih u srednja preduzeća;
povećanje izvoza i značajno poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa;
viša stopa zaposlenosti visokokvalifikovane radne snage – trajna uposlenost;
ravnomerniji regionalni razvoj.
Ostvarivanje željenih rezultata
Očekivani rezultati Strategije ostvariće se realizacijom osnovnih principa sadržanih u pet stubova Strategije, čiji je cilj pretvaranje politike u aktivnosti:
finansiranje i oporezivanje MSP;
konkurentske prednosti MSP na izvoznim tržištima;
5. pravno, institucionalno i poslovno okruženje za MSP u Republici Srbiji.
Realizacija Strategije je zasnovana na Operativnom planu na osnovu kojeg će biti izrađeni godišnji akcioni planovi. Strategija poseban akcenat stavlja na potrebu aktivnog dijaloga javnog i sektora MSP kako bi se obezbedilo njihovo aktivno učešće pri utvrđivanju i sprovođenju politike MSP.
Strategija uvažava potrebe sektora MSP i sadrži aktivnosti koje će se realizovati kroz projekte finansirane iz budžeta Republike Srbije, Nacionalnog investicionog plana, kao i iz donatorskih sredstava. Godišnji akcioni planovi obezbeđuju operativnost Strategije uz mogućnost utvrđivanja potrebnih korektivnih aktivnosti.
[pic]
Polazne osnove za podsticanje razvoja MSP predstavljaju:
prioritetne potrebe razvoja MSP;
politika podrške MSP u EU i Akt o malim preduzećima za Evropu (A„Small Business Act” for Europe);
primena principa Evropske povelje o malim preduzećima.
Strategija se bazira na pet stubova, dalje razrađenih kroz module i mere, koji odgovaraju prioritetima razvoja MSP i koji će doprineti podizanju performansi preduzetnika u svim fazama osnivanja, rasta i razvoja MSP.
Stub 1 se odnosi na potencijalne preduzetnike, uslove za osnivanje preduzeća i podsticanje razvoja mikro preduzeća u okviru sektora MSP.
Stubovi 2-4 utvrđuju specifične oblike podrške MSP za rast i razvoj, odnosno transformaciju mikro ka malim i malih ka srednjim preduzećima.
Stub 5 je usmeren na poboljšanje opšteg poslovnog okruženja, bez obzira na veličinu preduzeća.
Za svaki stub utvrđeni su: ocena trenutne situacije i potreba MSP; primeri najbolje međunarodne prakse u oblasti politike razvoja MSP; konkretne mere politike koje će se sprovoditi. U Operativnom planu za sprovođenje Strategije utvrđene su aktivnosti za realizaciju predviđenih zadataka i mera.
Inovativnost ove Strategije, u poređenju sa ranijim politikama podrške MSP, proističe iz:
boljeg usmeravanja resursa na uže definisane ciljne grupe (MSP koja pokazuju jasan potencijal za rast kroz izvoz i inovacije, unapređen granski fokus preko klastera);
šireg obuhvata (npr. pružanje podrške nerazvijenijim regionima i grupama koje su nedovoljno zastupljene u pogledu preduzetničke aktivnosti kao što su npr. žene, manjine, mladi ljudi, lica sa posebnim potrebama);
poboljšanog tehničkog upravljanja programima i projektima, zasnovanog na institucionalnim iskustvima u primeni pilot projekata;
unapređenog dijaloga javnog i privatnog sektora i boljeg zastupanja MSP;
uvažavanja principa promocije i razmene primera dobre prakse.
Stub 1: Promocija i podrška preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća
Preduzetništvo u Republici Srbiji nije dovoljno prepoznato kao dobar izbor karijere. Međutim, procena preduzetničkog potencijala u Republici Srbiji ukazuje da ima više mogućnosti za razvoj preduzetništva od pojedinih susednih zemalja.
U poslednjih nekoliko godina, preduzete su operativne mere za podršku osnivanja novih preduzeća, uključujući reformu sistema registracije poslovnih subjekata, što je ovaj proces učinilo jeftinijim, bržim i jednostavnijim. Pored toga, uvedena je preregistracija svih privrednih subjekata, što je stvorilo ažuran sistem sa pouzdanim podacima o registrovanim MSP.
Uprkos navedenim reformama tokom 2007. godine, u poređenju sa prethodnom godinom, procedura za otvaranje preduzeća u Republici Srbiji je usporena (23 dana u poređenju sa 18 dana u 2006. godini), a fleksibilnost zakonodavstva u oblasti radnih odnosa je umanjena, dok je broj procedura za zapošljavanje novih radnika, utvrđivanje radnog vremena i procesa otpuštanja usled viška radne snage povećan.
Poboljšano je finansiranje MSP sredstvima iz javnog sektora, naročito mikrokreditima za nova preduzeća. Obezbeđeni su povoljniji uslovi kreditiranja od tržišnih, kao što su cena kredita, uslova korišćenja i potrebnih garancija.
Međutim, posebni problemi postoje u pogledu rapoloživosti i dostupnosti finansijskih sredstava, kao i nedovoljne efikasnosti u praćenju efekata finansijske podrške.
Stečena iskustva pokazuju da, i pored postojećih oblika nefinansijske podrške, postoji nedvosmislena potreba za daljim razvojem i proširenjem ponude i obuhvata korisnika nefinansijske podrške (treninzi, savetodavne usluge, mentoring itd.) u fazi pripreme za pokretanje, kao i u prvim godinama poslovanja. Posebno je značajno razvijanje i bolje koordinisanje funkcionalne veze između finansijske i nefinansijske podrške za nova preduzeća.
1.2. Politika dobre prakse
Kreiranje delotvornih politika koje doprinose podsticanju novih preduzeća upućuje na sledeće:
promovisanje i jačanje svesti o mogućnostima i šansama koje nudi preduzetništvo sa ciljem povećanja broja novih preduzeća;
poboljšanje kvaliteta i dostupnosti poslovne podrške potencijalnim i novim preduzetnicima;
reforma formalnog i neformalnog obrazovnog sistema i uvođenje sistema preduzetničkog obrazovanja, koji razvija ljudske resurse sa praktično upotrebljivim znanjima i veštinama;
unapređenje obrazovnog sistema u oblasti preduzetništva;
smanjenje poreskog tereta novim preduzećima koja imaju ograničene finansijske resurse;
brža i jeftinija registracija preduzeća uz uspostavljanje jedinstvenog šalterskog sistema (One – stop shop);
obezbeđivanje sistema praćenja (monitoring) sa ciljem podrške opstanka novoosnovanih preduzeća.
Stub 1 obuhvata mere za podršku novoosnovanim (start-up) preduzećima i potencijalnim preduzetnicima, i to:
povećanje potencijala za osnivanje novih preduzeća i razvoj preduzetništva;
unapređenje podrške razvoju novih preduzeća;
unapređenje poslovnog okruženja za nova preduzeća.
2.1. Postojeće stanje
Dinamičan razvoj preduzetništva u Republici Srbiji nije praćen uspostavljanjem odgovarajuće baze podataka na osnovu koje je moguće sagledati raspoložive sposobnosti u MSP i programa za njihov razvoj. Takođe, preduzetnici u Republici Srbiji su svesni nedostatka potrebnih znanja i veština, ali ipak ne koriste u dovoljnoj meri mogućnosti za dodatnim osposobljavanjem. Prisutan je stav da stvaranje, rast i razvoj malih preduzeća više zavisi od spoljnih faktora, kao što su fiskalna politika, bankarski sistem i drugo, nego od obrazovanja, koje se u razvijenim zemljama ističe kao prioritet.
Obrazovanje za preduzetništvo nije potpuno integrisano u sistem formalnog obrazovanja u Republici Srbiji od osnovnog, preko srednjeg, visokog do nivoa doktorskih studija. Međutim, u velikom broju srednjih, pretežno stručnih, škola pokrenuti su projekti učeničkog preduzetništva, koji se realizuju uz podršku donatora. Takođe, razvijala se ponuda obrazovnih sadržaja iz oblasti preduzetništva u neformalnom sektoru koja nastoji da odgovori potrebama MSP. Tu se naročito ističu aktivnosti i mreže regionalnih agencija/centara za podršku MSP, NSZ, privrednih komora i specijalizovanih neformalnih obrazovnih institucija, kao i podrška brojnih donatorskih organizacija. U okviru obrazovne ponude neformalnog obrazovanja za preduzetništvo evidentan problem predstavlja neujednačen kvalitet obrazovnih programa.
Strategija naglašava neophodnost redefinisanja veza između MSP sa obrazovnim i naučnoistraživačkim sistemom. Važan zadatak predstavlja prilagođavanje usluga obrazovnih i naučnoistraživačkih institucija potrebama MSP sektora.
U oblasti neformalnog obrazovanja i savetodavih usluga će se integrisati institucionalna podrška RAMSPP, NSZ, PKS i drugih institucija i udruženja, a na osnovu akreditovanih programa.
Strategija predviđa uspostavljanje: transparentnog sistema akreditacije programa sa sistemom izdavanja priznatih sertifikata o ospsobljenosti za polaznike i sufinansiranje u realizaciji akreditovanih programa.
2.2. Politika dobre prakse
Kreiranje efikasnih politika koje doprinose mobilisanju ljudskih resursa u cilju promovisanja preduzetništva upućuje na:
poslovnu kulturu koja podstiče preduzetništvo i preduzetnički uspeh;
promovisanje i širenje programa obuke i mogućnosti doživotnog učenja;
promovisanje ženskog preduzetništva kroz uklanjanje prepreka za osnivanje i rast preduzeća;
mobilisanje ugroženih grupa preko usluga za poslovnu podršku namenjenu ovim grupama.
Stub 2 obuhvata sledeće mere utvrđene u četiri modula:
1. Modul 1: Kvalitetnije preduzetničko obrazovanje koji obuhvata:
unapređenje politika za preduzetničko obrazovanje;
integrisano i kontinuirano unapređenje preduzetničkog obrazovanja na svim nivoima;
uređen zakonski i finansijski okvir za podsticanje različitih formi formalnog i neformalnog preduzetničkog obrazovanja.
2. Modul 2: Efikasniji sistem poslovnih usluga za podršku MSP koji obuhvata:
unapređenje sistema poslovnih usluga za MSP;
unapređenje kapaciteta različitih institucija za pružanje poslovnih usluga.
3. Modul 3: Unapređivanje menadžerskih veština koji obuhvata:
jačanje svesti o postojanju potrebe za unapređivanjem menadžmenta;
poboljšanje i unapređenje menadžerskih znanja, sposobnosti i veština u MSP;
usavršavanje menadžera MSP obukom u inostranstvu.
4. Modul 4: Stručna i kvalifikovana radna snaga za MSP koji obuhvata:
unapređenje produktivnosti radne snage u MSP;
unapređenje infrastrukture za obrazovanje odraslih.
Postojeće stanje
Investiciona klima i stepen zaštite investitora nisu se menjali poslednjih nekoliko godina. Državna finansijska podrška sektoru MSP se uvećava i postaje raznovrsnija, ali pristup ovog sektora izvorima finansiranja je i dalje ograničen.
U bankarskom sektoru je poslednjih godina došlo do rasta kreditne ponude namenjene sektoru MSP, pri čemu je ostvarena i dobra teritorijalna pokrivenost. Bez obzira na rast ponude, uslovi kreditiranja su i dalje nepovoljni, posebno sa aspekta cene kapitala, sredstava obezbeđenja i komplikovanih i skupih procedura i različitih metodologija pri podnošenju kreditnih zahteva. Pojedine banke nude tehničku podršku MSP u procesu izrade kreditnog zahteva i procene bankarskog rizika.
Uspostavljanjem makroekonomske i političke stabilnosti i jačanjem konkurencije na finansijskom tržištu, omogućiće se širenje kreditne aktivnosti ka MSP sektoru, kako iz bankarskog sektora tako i iz ostalih finansijskih institucija, uz smanjenje cene kapitala i poboljšanje ročnosti kapitala.
Nedostatak pravne regulative u oblasti nebankarskih finansijskih institucija ograničava razvoj finansijskih instrumenata za uspostavljanje i funkcionisanje rizičnog kapitala, mikro-kreditnih i garancijskih fondova na regionalnom i lokalnom nivou. Postojeća mikro-finansijska podrška u Republici Srbiji ne zadovoljava iskazanu tražnju, a efekte Zakona o investicionim fondovima u oblasti finansiranja MSP tek treba analazirati.
Unapređenjem znanja i veština menadžera i vlasnika MSP za upravljanje finansijama, posebno uz primenu međunarodnih standarda, kao i poznavanjem poreskog sistema u Republici Srbiji, doprineće se smanjenju potreba za spoljnim finansiranjem aktivnosti MSP.
Finansije su i dalje jedan od glavnih problema ali i potreba sektora MSP. Za rešavanje finansijskih problema MSP, potrebno je dalje jačanje i razvijanje partnerstva između finansijskih institucija, nebankarskih finansijskih institucija i bankarskog sektora.
Republika Srbija je poboljšala svoj poreski sistem snižavanjem poreskih stopa, tako da su godišnja stopa poreza na dobit i stopa PDV, među najnižima u regionu. Iako su napravljeni pozitivni pomaci u pojednostavljenju poreske administracije, još uvek ima prostora za pojednostavljenje administrativnog tereta za MSP uvođenjem efikasnijih i konzistentnijih procedura i olakšica za podsticanje investicija u MSP.
Politika dobre prakse
Izrada efikasnijih mera poboljšanja finansiranja i oporezivanje upućuje na:
poboljšanje znanja o finansijama i upravljanja finansijama u MSP;
obezbeđivanje spektra finansijskih instrumenata koji prate razvoj preduzeća;
podsticanje stvaranja finansijskih instrumenata na regionalnom i lokalnom nivou;
podsticanje sistema mikrofinansiranja u funkciji bolje iskorišćenosti javnih fondova;
promovisanje svesti o važnosti finansiranja iz vlasničkog (equity) kapitala;
prilagođavanje poreskog sistema mogućnostima sektora MSP.
Stub 3 predviđa sledeće mere:
1. Modul 1: Finansiranje MSP i unapređenje znanja iz oblasti finansija, koji obuhvata:
povećan stepen stručnosti u oblasti finansijskog upravljanja u MSP;
unapređenje partnerstva između bankarskog sektora i MSP;
veću dostupnost srednjoročnih i dugoročnih kredita i drugih bankarskih proizvoda za MSP pod povoljnim uslovima;
inicijative države da se poboljša sistemski okvir za finansiranje MSP.
2. Modul 2: Oporezivanje MSP , koji obuhvata:
efikasnija poreska administracija;
fiskalni podsticaji za ulaganje u MSP.
4. Stub 4: Konkurentske prednosti MSP na izvoznim tržištima
4.1. Postojeće stanje
Prema međunarodno važećim kriterijumima, ekonomiju Republike Srbije karakteriše odsustvo organizovanog sistema za podsticanje inovativnih aktivnosti.
Takvo stanje ima za posledicu nedostatak tehničkih i netehničkih inovacija, odsustvo inovativne mreže, nedostatak istraživanja, loša reputacija domaćih proizvoda, nedovoljna podrška u finansijskom pogledu i infrastrukturi, malobrojnost labaratorija i istraživačkih kapaciteta, kao i odsustvo ključnog faktora – razvojne mreže inovacija. Osnovne aktivnosti treba da budu usmerene na podizanje svesti o značaju kulture inovativnosti, stvaranje inovativnih dostignuća, posebno kroz međusobno povezinje MSP sa centrima znanja, uspostavljanje instrumenata finansijske podrške, formiranje kritične mase inovativnih MSP, poštovanje međunarodnih standarda i kreiranje uslova za internacionalizaciju poslovnih inovacija.
U pogledu standarda i garancije kvaliteta, Republika Srbija uglavnom zaostajeu odnosu na zemlje EU na štetu razvoja izvoza. U procesu pridruživanja EU, neophodno je da se izvrši harmonizacija zakona, tehničkih propisa, uvede standardizacija, metrologija, procedure procene usklađenosti i izgradnja infrastrukture za garanciju kvaliteta koja će povećati konkurentnost proizvoda i usluga na evropskom i svetskom tržištu.
Razvoj klastera je jedan od instrumenata za povećanje konkurentnosti preduzeća na inostranim tržištima. Poslovna saradnja kroz podugovaranje (outsourcing), omogućava proširenje poslovanja i jačanja MSP u nekim granama. Međutim, nalazi istraživanja pokazuje da MSP još uvek nisu u dovoljnoj meri spremna za intenzivnije povezivanje sa drugim partnerima na osnovama dugoročnije poslovne saradnje. Istovremeno, od države se očekuje da aktivno podržava i doprinosi unapređenju organizovanosti i poslovnog povezivanja MSP, sa ciljem modernizacije poslovanja, podizanja konkurentnosti i promocije izvoza
U poslednjih šest godina nije bilo strukturnog poboljšanja srpske trgovine.
Spoljno-trgovinski deficit finansira se direktnim stranim investicijama, uglavnom od privatizacije i doznakama iz dijaspore. U cilju jačanja izvoznih potencijala MSP, SIEPA obezbeđuje bespovratna finansijska sredstva za aktivnosti kao što su: istraživanje tržišta, učešće na međunarodnim sajmovima, unapređenje dizajna proizvoda i ambalaže, testiranje i sertifikacija proizvoda, sertifikacija novih standarda, priprema promotivnih materijala i obezbeđivanje međunarodne pravne zaštite (logo – robna marka, patenti). Ova strategija će učvrstiti navedene aktivnosti, razviti nove usluge i obezbediti koordiniranu podršku MSP u saradnji sa drugim organizacijama iz državnog i privatnog sektora.
Osim toga, značajnu podršku za unapređenje konkurentnosti MSP na izvoznim tržištima, kroz kreditiranje, otkup potraživanja i osiguranje ino potraživanja, pruža AOFI.
4.2. Politika dobre prakse
Formulisanje efikasnih mera koje doprinose unapređenju konkurentske prednosti MSP na izvoznim tržištima upućuje na:
tehnološko unapređenje proizvoda i procesa kroz pristup inforamcijama o najboljim tehnologijama i procesima u svetu;
unapređenje veza između MSP i naučnoistraživačkih institucija;
obezbeđivanje informacija MSP o procesu standardizacije i akreditacije;
uspostavljanje prihvatljivog sistema sertifikacije sa aspekta procedure i troškova;
unapređenje klastera i mreža jačanjem veza između MSP i centara znanja;
podsticanje učešća MSP u svetskim lancima dobavljača;
jačanje državne podrške u pristupu MSP inostranim tržištima i internacionalizaciji poslovanja.
Stub 4 obuhvata četiri modula u kojima su definisane sledeće mere:
1. Modul 1: Razvoj kulture investiranja MSP u inovacije, koji obuhvata:
unapređenje tehničkih i netehničkih inovacija u MSP;
podrška ulaganjima u informaciono-komunikacione tehnologije;
podršku učešću preduzeća u inovacionim programima naučnoistraživačkih organizacija i inovacionim programima EU;
2. Modul 2: Standardi i kontrola kvaliteta, koji obuhvata:
stvaranje infrastrukture za efikasno usvajanje standarda kvaliteta i promovisanje njihove primene;
podsticanje MSP da koriste međunarodno priznate standarde sistema upravljanja;
pojednostavljenje procedura za sertifikaciju i subvencije za sertifikaciju proizvoda MSP;
3. Modul 3: Klasteri i poslovno povezivanje, koji obuhvata:
1) realizacija Programa za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji 2007.- 2010. i stvaranje sistemskog okvira za razvoj klastera;
2) podrška razvoju MSP bazirana na široj primeni iskustava i rezultata klaster programa;
3) olakšati pristup MSP velikim poslovnim sistemima dobavljača i davaocima franšize;
4. Modul 4: Podrška izvozno orijentisanim MSP, koji obuhvata:
1) poboljšanje pristupa MSP izvoznim tržištima;
2) razvoj izvozne veštine i veštine pristupa tržištima među MSP;
3) smanjenje finansijskih i administrativnoih barijera za izvoz MSP.
5.1. Postojeće stanje
Pravna reforma za MSP sama po sebi nije dovoljna, već je neophodno da je prati stalno poboljšanje kvaliteta i efikasnosti rada javnih institucija. Javna uprava utiče na međunarodnu konkurentnost poslovnih subjekata snižavanjem troškova poslovanja, racionalizacijom javnog sektora i smanjenjem poreskog opterećenja, te povećanjem kvaliteta i efikasnosti javne uprave. U stvaranju stimulativnog institucionalnog i pravnog okruženja značajanu ulogu ima funkcionisanje SRR. Najvažnije načelo koga se treba dosledno pridržavati tokom postupka izrade i primene pravnih propisa jeste – „MSP na prvom mestu” (Think Small First). Pod ovim načelom podrazumeva se da zakonodavac u postupku izrade propisa, mora prethodno analizirati njihova dejstva na MSP i pratiti promene nastale primenom propisa. Pri definisanju instrumenata sprovođenja politike potrebno je posebno voditi računa o troškovima za MSP, koji mogu nastati njihovom primenom. Takođe, celishodno je ustanoviti određeni prelazni period u kome će mikro i mala preduzeća prilagoditi svoje poslovanje novim propisima.
Međutim, javni sektor u Republici Srbiji još uvek nije dao puni doprinos nacionalnoj konkurentnosti i vrednosti ostvarenoj u realnom sektoru. Neophodno je preduzeće posmatrati kao klijenta kome treba pružiti efikasne i visoko kvalitetne usluge. Za rešavanje postojećih problema u sektoru MSP, potrebno je sprovesti čitav niz mera, kojima bi se pojednostavile i skratile administrativne procedure uz potpunu primenu e-uprave. Javna uprava treba da bude organizovana tako da je u stanju da odgovori rastućim potrebama MSP.
Mišljenje preduzetnika ukazuje na neophodnost promena odnosa državne administracije prema MSP, što podrazumeva: bolju međusobnu informisanost kreatora propisa i MSP o efektima njihove primene i o inicijativama za menjanje propisa; veće preventivno delovanje inspekcijskih organa; zajedničko organizovanje dodatnih edukacija i obuke preduzetnika na primeni propisa; uspostavljanje bolje saradnje u primeni propisa na lokalnom nivou između inspekcijskih organa i udruženja MSP.
Pravnu regulativu u Republici Srbiji još uvek karakterišu brojni nedostaci koji dovode do nesigurnosti u poslovanju, a koji se posebno odnose na:
brzinu donošenja i punu primenu novih zakona;
međusobnu neusklađenost podzakonskih akata i administrativnih kapaciteta i procedura;
mogućnost različitog tumačenja zakona;
prepuštanje odgovornosti za sprovođenje propisa brojnim javnim institucijama.
Posebne probleme predstavljaju siva ekonomija i nedovoljno efikasna zaštita konkurencije, koji dovode do nelojalne utakmice u MSP sektoru i u odnosu na sektor MSP. Imajući u vidu da siva ekonomija stvara mogućnosti većeg zapošljavanja, potrebno je da se stvore uslovi za njeno smanjenje postepenim prevođenjem u formalne tokove. Takođe, potrebno je pravno i institucionalno osnažiti zaštitu konkurencije.
U Republici Srbiji je potrebno promovisati društveno odgovorno ponašanje MSP, koje podrazumeva ekološki svestan odnos prema životnoj sredini, humaniji odnos poslodavca prema zaposlenima i, uopšteno rečeno, odovoran odnos privrednog subjekta prema društvenoj zajednici.
U odnosu na velika preduzeća, MSP smatraju da nisu dovoljno zastupljena u procesu kreiranja politike. Izgledi da Strategija bude uspešno sprovedena će se u velikoj meri popraviti ukoliko se tokom njene realizacije stvore mehanizmi za vođenje dijaloga između javnog i MSP sektora.
5.2. Politika dobre prakse
Formulisanje efikasnih mera koje doprinose unapređenju regulatornog i institucionalnog okvira za poslovanje MSP odnosi se na:
pravni okvir koji je prilagođen potrebama i mogućnostima MSP;
povećanje efikasnosti javnog sektora na usluzi MSP;
razvoj efikasne regionalne infrastrukture za podršku MSP;
efikasno zastupanje MSP u procesu kreiranja i sprovođenja politike;
obezbeđivanje pravičnog pristupa MSP javnim nabavkama.
Stub 5 predviđa pet modula u kojima su definisane sledeće mere:
1. Modul 1: Zakonski okvir i poslovno okruženje koji podstiču preduzetništvo, koji obuhvata:
uspostavljanje pravnog sistema neophodnog za razvoj MSP;
stvaranje jedinstvene metodologije i usklađivanje istraživanja razvoja sektora MSP;
društvenu odgovornost MSP;
2. Modul 2: Efikasne javne usluge za MSP, koji obuhvata:
ustanovljavanje e-uprave prilagođene potrebama sektora MSP;
ustrojavanje Katastra nepokretnosti i Centralne evidencije hipoteka;
doprinos unapređenju rada sudova, arbitraža i drugih nezavisnih organa i tela;
pružanje pravne pomoći i usluga;
3. Modul 3: Razvijena regionalna infrastruktura za podršku MSP, koji obuhvata:
promociju preduzetništva na lokalnom i regionalnom nivou;
razvoj mreže regionalnih agencija za razvoj MSP;
jačanje uloge lokalne samouprave;
4. Modul 4: Efikasno zastupanje interesa MSP kroz dijalog javnog i privatnog sektora, koji obuhvata osnivanje i rad Foruma za MSP;
5. Modul 5: Javne nabavke i MSP koji obuhvata:
pristup informacijama o javnim nabavkama;
pojednostavljenje procedura i poštovanje pravičnog pristupa MSP javnim nabavkama.
Strategija predstavlja kontinuitet daljeg unapređenja politika podsticanja razvoja MSP u Republici Srbiji, definisane Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003-2008 i Planom za podsticanje malih i srednjih preduzeća i preduzetništva 2005-2007.
Sprovođenje Strategije
U sprovođenju Strategije učestvuju:
1) MERR – Sektor za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva je generalno zaduženo za politiku MSP. U sprovođenju Strategije učestvovaće i drugi sektori u okviru MERR koji su zaduženi za pojedine mere navedene u Strategiji. MERR će vršiti primarnu nadzornu ulogu i pratiti realizaciju Strategije;
2) RAMSPP ima izvršnu nadležnost u procesu sprovođenja Strategije kroz operativne programe i projekte sa mrežom regionalnih agencija za razvoj MSP, a na horizontalnom nivou je povezana sa relevantnim javnim institucijama (FRRS, Garancijskim fondom, NSZ, SIEPA, AOFI, SMECA, APR);
3) Savet za MSP je povremeno radno telo Vlade sastavljeno od predstavnika ministarstava i institucija koje su neposredno uključene u rad na koordiniranju i sprovođenju politike razvoja MSP sa ciljem usklađivanja politike sa drugim strateškim dokumentima ekonomske politike. Savet za MSP će razmatrati izveštaje o sprovođenju Strategije i periodično izveštavati Vladu o ostvarenim napretku.
U sprovođenje Strategije kao instrumenta razvoja otvorenog i upravljivog sistema podrške MSP biće značajno uključene i druge agencije, komore i druge poslovne asocijacije i udruženja kroz transparentan proces dobijanja javnih ovlašćenja za realizaciju pojedinačnih projekata podrške unapređenju konkurentnih i inovativnih MSP. Na taj način će se obezbediti bolje upravljanje, veća dostupnost, kreativnost, inovativnost i sinergija u realizaciji Strategije. Istovremeno, tako će se doprineti smanjenju troškova i javne potrošnje za podršku razvoju MSP iz budžeta i donatorskih izvora i mogućnosti usmeravanja ovih sredstava u konkretne programe podrške direktno MSP.
Potpuna posvećenost, koordinacija i saradnja između MERR, RAMSPP i Saveta za MSP će biti od suštinskog značaja za efikasno i delotvorno sprovođenje politike MSP, a stvarni i materijalni ekonomski napredak će biti pokazatelj ostvarenih rezultata. Značajan doprinos će imati Nacionalni savet za konkurentnost koji će kroz indikatore konkurentnosti pratiti efekte sprovođenja Strategije. Javne institucije zadužene za sprovođenje politike razvoja MSP će dobiti sva neophodna sredstva, veštine i tehničku podršku da bi efikasno obavile svoj zadatak.
Delotvoran dijalog javnog i MSP sektora od suštinske je važnosti za efikasno sprovođenje Strategije, pri čemu njena realizacija podrazumeva tesnu saradnju sa PKS i ostalim udruženjima i asocijacijama. MSP najbolje poznaju i razumeju potrebe za postojanjem prijateljskog poslovnog okruženja i obezbeđivaće pravovremene informacije kako bi nosioci politike mogli da blagovremeno izvrše neophodne korekcije politike podrške razvoju MSP.
Realizacija Strategije zasniva se na projektnom principu kroz partnerstvo javnog i privatnog uz saradnju sa udruženjima i donatorima.
Finansiranje Strategije
Sprovođenje Strategije će se finansirati iz budžetskih sredstava, NIP, kao i iz bilateralnih i multilateralnih donatorskih projekata.
Svi potencijalni izvori finansiranja će se pažljivo ispitati kako bi se svaka predložena mera i aktivnost mogla povezati sa najadekvatnijim izvorom finansiranja. Mnogi projekti i mere su već na spisku donatorskih agencija.
MERR će izrađivati Izveštaj o sprovođenju Strategije i Operativnog plana, koji će dostavljati Vladi jednom godišnje radi informisanja i sagledavanja ostvarenih efekata politike razvoja MSP. Na osnovu Izveštaja o sprovođenju Strategije i Operativnog plana MERR će predlagati izmene i dopune Operativnog plana za sprovođenje Strategije i korektivne mere i aktivnosti, radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva.
Kontinuirano praćenje i ocena efekata realizovanih aktivnosti vršiće se na različitim nivoima kako bi se pratio napredak u ostvarenju ukupnih ciljeva i obezbedila efikasna realizacija pojedinačnih aktivnosti od strane nadležnih organa, i to:
1. praćenje ukupnih ciljeva i zadataka:
praćenje mišljenja preduzetnika;
koordinacija praćenja (monitoring) kroz Savet za MSP;
statističko praćenje razvoja sektora MSP (OECD indikatori);
praćenje ostvarivanja Evropske povelje o malim preduzećima;
korišćenje indikatora Svetske banke Doing business;
korišćenje indikatora SEF;
učešće u EU Indikatorima o inovativnosti;
2. praćenje napretka u zakonodavstvu:
donošenje i primena novih zakona;
ocena efekata zakona;
3. inistitucija zaduženih za sprovođenje:
praćenje rezultata ostvarivanja definisanih aktivnosti;
praćenje ključnih indikatora u ostvarivanju mera;
transparentnost i revizija finansijskih izveštaja;
4. praćenje finansijskih rezultata:
finansijsko praćenje i revizija isplata i upotrebe budžetskih fondova;
finansijsko praćenje i revizija isplata i upotrebe donatorskih fondova;
Ocena pojedinačnih projekata i ostvarenih rezultata vršiće se na sledeći način:
pojedinačno finansirani projekti će se ocenjivati na osnovu standardnih metodologija kako bi se ocenila efikanost i utvrdila poboljšanja u pristupu i metodologiji;
na osnovu Studije ocene efekata realizacije Strategije izvršiće se procena ostvarenog napretka u okviru MSP sektora i ukupnog ekonomskog razvoja.
Rizici za efikasno sprovođenje Strategije su:
politička nestabilnost i nepostojanje konsenzusa o važnim pitanjima unutrašnje i spoljne politike;
nedovoljan stepen razvoja ljudskih resursa u javnom sektoru;
nemogućnost institucija javnog sektora da ispune zahteve koji se tiču efikasnog opsluživanja građana i privrede;
kašnjenje sa uspostavljanjem e-vlade;
nedovršena institucionalna infrastruktura i nedovoljna sposobnost za pružanje podrške MSP;
nedovoljna efikasnost i transparentnost u usaglašavalju neophodnih aktivnosti između vladinog i nevladinog sektora;
sporost u odvijanju procesa decentralizacije i reforme administrativnih struktura, visoki troškovi poslovnja sektora MSP, nedovoljna zastupljenost interesa sektora MSP i nedovoljno usaglašen i koordinisan pristup javnog sektora;
nedovoljno finansijskih resursa za sveobuhvatno sprovođenje planiranih mera i aktivnosti usled budžetskih ograničenja;
slaba organizovanost sektora MSP i nedostatak dijaloga i partnerstva sa javnim sektorom;
nedostatak svesti i znanja menadžmenta MSP o izazovima u pogledu usaglašavanja sa otvorenom tržišnom ekonomijom;
nedovoljna spremnost preduzetnika da usvajaju nova znanja i veštine;
nedovoljni kapaciteti javnog i privatnog sektora da u potpunosti iskoriste raspoložive resurse (predpristupne fondove EU, razvojne programe EU i drugih međunarodnih institucija, donatorske programe za razvoj podrške MSP).
Pretpostavke za efikasno sprovođenje Strategije su:
kontinuirana posvećenost Vlade u sprovođenju reformi neophodnih za pristupanje Republike Srbije EU;
postojanje mehanizama planiranja budžetskih sredstava koja će se koristiti za sprovođenje politike razvoja MSP (operativni programi Strategije);
jačanje uloge Saveta za MSP kao mehanizma efikasne koordinacije aktivnosti sprovođenja politike MSP;
raspoloživost i obučenost ljudskih kapaciteta;
uspostavljen efikasan dijalog između javnog i MSP sektora;
dostupnost značajnih resursi EU (kao i resursi drugih međunarodnih institucija i donatora) namenjenih podršci MSP i razvoju inovacija i konkurentnosti u Republici Srbiji.
U Operativnom planu, u okviru svakog stuba i modula su razrađeni dodatni specifični rizici i pretpostavke.
Rizicima će se pažljivo upravljati, tako da će se na svakih šest meseci ažurirati ocena nivoa i posledice svakog projektnog rizika.
Operativnim planom za svaki od pet stubova kreirani su programi, kojima su moduli i mere svakog stuba Strategije dalje razrađeni, sa definisanjem konkretnih aktivnosti za ostvarivanje ciljeva Strategije, nosiocima ovih aktivnosti – nadležnim organima i organizacijama, očekivanim rezultatima, kao i objektivno proverljivim pokazateljima ostvarivanja ovih aktivnosti.
Za potrebe sprovođenja Strategije, definisaće se i godišnji akcioni planovi i izveštaji o ostvarivanju predloženih aktivnosti, koji će pokazati nivo koji je ostvaren u realizaciji Strategije, te predložiti eventualne korekcije aktivnosti i utvrditi potrebna sredstva za implementaciju na godišnjem nivou. Godišnjim akcionim planovima biće utvrđena okvirna projekcija potrebnih sredstava za realizaciju predviđenih aktivnosti na osnovu kojih nosioci zadataka (resorna ministarstva i druge institucije) mogu da utvrde potrebna sredstva u njihovom budžetu za sprovođenje aktivnosti iz njihove nadležnosti.
Operativni plan za sprovođenje Strategije je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
VIII. OBJAVLjIVANjE STRATEGIJE
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:U Beogradu, V L A D A POTPREDSEDNIK
———————–
Bolji životni
standard
Ravnomerniji
regionalni razvoj
Jačanje
konkurentnosti
i rast izvoza
Otvaranje novih
radnih mesta
Smanjenje
siromaštva
Smanjenje sive
ekonomije
Ekonomski
rast
Stubovi politike razvoja
MSP
Profitabilnije
poslovanje
MSP
Dinamičnija
transformacija
mikro u mala
i malih u
srednja preduzeća
Osnivanje novih
preduzeća
i opstanak na tržištu
Unapređenje zakonodavstva
i poslovnog okruženja
Promovisanje
izvoza
i inovacija
Unapređenje
finasiranja
i oporezivanje
Poboljšanje veština
menadzmenta i zaposlenih
Podsticanje
osnivanja
novih preduzeća