Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2015–2018. godine i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za period 2015–2016. godine

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik PC”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14)

Vlada donosi

STRATEGIJU RAZVOJA ELEKTRONSKE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI

ZA PERIOD OD 2015-2018. GODINE I AKCIONI PLAN ZA

SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZA PERIOD 2015-2016. GODINE

Uvod

Strategija razvoja elektronske uprave utiče na razvoj informacionog društva u oblastima javne uprave, zdravstva, obrazovanja, pravosuđa, socijalne politike, javnih nabavki, participacija u odlučivanju, sigurnosti podataka i elektronskih transakcija, dostupnosti i pristupačnosti, bezbednosti podataka o ličnosti, kao i na razvoj i upotrbu otvorenih podataka koje poseduju organi javne vlasti, a koji su nastali u radu ili u vezi sa njihovim radom. Strategija utvrđuje osnovne ciljeve i prioritete unapređenja stanja elektronske uprave u Republici Srbiji.

Postoje različite definicije elektronske uprave. Jedna od najčešće korišćenih je da je elektronska uprava korišćenje informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) koje pružaju mogućnosti građanima i privredi da komuniciraju i poslovno sarađuju sa javnom upravom, koristeći elektronske medije (internet, mobilni telefon, pametne kartice, kioske itd.).

Akcioni plan je prateći deo Strategije i obuhvata aktivnosti, nosioce aktivnosti, rokove za realizaciju, indikatore uspeha i finansijska sredstva neophodna za ostvarenje svake od aktivnosti. Strategija se zasniva na usvojenim opredeljenjima Vlade utvrđenim u Strategiji reforme državne uprave, Strategiji razvoja informacionog društva do 2020. godine, kao i procesu reforme javne uprave koja je uređena Strategijom reforme javne uprave i drugim strateškim dokumentima.

Strategija utvrđuje korake za razvoj nacionalnog Portala eUprava (funkcionalnost i servisi koji će na njemu biti implementirani), koji je jedinstvena tačka pristupa i magistrala za komunikaciju sa ostalim portalima i sistemima državnih organa koji trenutno pružaju elektronske servise kao što su portal ePorezi, internet prezentacije Agencije za privredne registre, Uprave carina, koji će omogućiti građanima, privrednim i svim društvenim subjektima korišćenje javne usluge u što većoj meri posredstvom interneta.

Informacije o uslugama u elektronskoj formi koje su kompletne, jasne i lako dostupne, obezbediće korisnički orijentisanu elektronsku upravu, stoga je potrebno radnje u upravnom postupku pojednostaviti korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija, a daljim podizanjem nivoa sofisticiranosti, razvija se efikasna elektronska uprava, i sve u skladu propisima kojima se uređuje bezbednost podataka o ličnosti.

Direkcija za elektronsku upravu, kao organ u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, nadležna je za standardizaciju u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i korišćenja interneta u radu javne uprave i zadužena je da koordinira povezivanje informacionih sistema organa državne uprave, organa autonomne pokraijne, jedinica lokalne samouprave i javnih službi kroz razvoj nacionalnog Portala eUprava i predstavlja centralno telo za koordinaciju razvoja elektronske uprave.

Metodologija korišćena za definisanje Strategije

Strateške oblasti

Strategija razvoja elektronske uprave ne bavi se isključivo pitanjima upravnih postupaka i tehnologijom, već razmatra i uslove u okruženju koje je potrebno ispuniti kako bi se obezbedila efikasna eUprava i zadovoljstvo njenih korisnika.

Model korišćen pri utvrđivanju Strategije eUprave dovodi do ključnih promena u oblastima koje:

koriste resurse i stvaraju druge resurse,

uzimaju u obzir uslove i utiču na uslove u okruženju,

podižu svest i podršku zainteresovanih strana.

Kroz Strategiju eUprave strateške oblasti su istražene, ocenjene i povezane sa preporukama, principima i postupcima njihovog ostvarenja.

Struktura strateških oblasti je sledeća:

IKT;

obuka;

informaciono društvo;

finansiranje;

normativni i regulatorni okvir;

primena Strategije;

upravljanje;

svest i podrška zainteresovanih strana.

Sledeća tabela prikazuje ove oblasti uz kratko objašnjenje svake.

Strateška oblast

Objašnjenje

IKT

Pokretačke snage i mogućnosti Strategije eUprave vezane za tehnologiju

Obuka

Veštine i znanja državnih službenika potrebnih da se pruži visok kvalitet usluga eUprave

Informaciono društvo

Pristup i poznavanje rada na nacionalnom Portalu eUprava od strane potencijalnih korisnika (građani, privreda) eUprave

Finansiranje

Finansiranje razvoja i rada eUprave

Normativni i regulatorni okvir

Adekvatna primena normativnog i regulatornog okvira u eUpravi

Primena Strategije

Saradnja svih aktera u realizaciji Strategije, usklađivanje sa drugim strategijama

Upravljanje

Metodi i alati potrebni za upravljanje već implementiranim uslugama eUprave i njihovim resursima

Svest i podrška zainteresovanih strana

Promena stava sa kontrolno orijentisane na servisno orijentisanu javnu upravu

Savet za reformu javne uprave obrazovan je avgusta 2014. godine kao centralno strateško telo Vlade za reformu javne uprave sa zadatkom da utvrđuje predloge strateškog razvoja javne uprave u Republici Srbiji, inicira i predlaže Vladi preduzimanje mera i aktivnosti koje se odnose na reformu javne uprave, razmatra i usvaja izveštaje o postignutim ciljevima u oblasti reforme javne uprave, promoviše i prati sprovođenje Strategije reforme javne uprave. U okviru Saveta potrebno je formirati Radnu grupu za elektronsku upravu koja će se baviti praćenjem i vrednovanjem realizovanja planiranih strateških aktivnosti.

Neophodno je kontinuirano prilagođavanje procesa, odnosno omogućavanje blagovremenog reagovanja i uvođenja korektivnih mera u slučaju utvrđenih kašnjenja ili odstupanja. Praćenje implementacije definisanih aktivnosti vršiće se kroz različite instrumente, npr. metodologijom Evropske Komisije Benchmarking eGovernment, kao i metodologijom koju koriste Ujedinjene Nacije. Za praćenje i vrednovanje procesa razvoja elektronske uprave koristiće se i pratiti obe metodologije. Prema UN metodologiji prati se Indeks razvoja eUprave koji je izveden kao ključni kompozitni indikator koji obuhvata: Indeks online usluga, Indeks telekomunikacione infrastrukture i Indeks ljudskih resursa. Po istraživanjima iz 2014. godine Republika Srbija zauzima 69. mesto od 193 zemlje čiji su rezultati praćeni, sa indeksom 0,5472. Jedan od važnih parametara je i Indeks eParticipacije koji procenjuje kvalitet i relevantnost informacija i usluga, kao i spremnost zemlje da uključi građane u kreiranju javnih politika kroz upotrebu eGovernment programa. Srbija je trenutno na 81. mestu sa indeksom 0.4118. Redovnom evaluacijom pratiće se ostvarivanje Akcionog plana koji bi trebalo da dovede do povećanja ovih indeksa.

Glavni elementi Strategije reforme javne uprave

Strategija reforme javne uprave potvrđuje nameru Vlade da nastavi transformaciju državne uprave kako bi postala bolje organizovani, efikasniji, transparentniji i servisno orijentisan sistem. Vizija podrazumeva pružanje kvalitetnijih usluga uprave u skladu međunarodnim standardima i potrebama korisnika usluga.

Glavni ciljevi Strategije reforme javne uprave:

implementacija koncepta integrisanog upravljanja ljudskim resursima i njihovog razvoja u svim segmentima državne uprave;

pružanje kvalitetnih usluga uprave građanima i preduzećima sa akcentom na unapređivanje upravnih postupaka i pojednostavljivanje njihove primene korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija uz postepeno uklanjanje klasičnog načina pružanja usluga za koje postoji mogućnost kompletne realizacije putem online servisa (postepeno uklanjanje upotrebe papira);

unapređivanje strateškog planiranja i koordinacija politika unutar državne uprave i sistemsko postupanje u skladu sa centralnom Strategijom na svim nivoima državne uprave;

unapređivanje efikasnosti i delotvornosti javnih finansija unapređivanjem fiskalnih procesa, interne i eksterne finansijske kontrole, uvođenjem programa za planiranje budžeta i implementacijom transparentnog sistema javnih nabavki;

podsticanje otvorenosti i transparentnosti javne uprave ostvarivanjem boljeg pristupa informacijama od javnog značaja, kroz Informator o radu i postavljanje relevantnih informacija na veb prezentaciji institucije;

reorganizacija pojedinih delova državne uprave kako bi se osmislili i primenili racionalniji i jeftiniji upravni mehanizmi.

Pojedini strateški ciljevi mogu se ostvariti kroz pojedine aktivnosti utvrđene u Strategiji razvoja eUprave kojima se pojednostavljuje i ubrzava upravno postupanje.

Vizija javne uprave iz ugla eUprave

Kao što je navedeno u Strategiji reforme javne uprave, elektronska uprava je jedan od glavnih pokretača unapređenja kvaliteta, efikasnosti i ekonomičnosti javne uprave. Međutim ona nije sama po sebi cilj. Razvoj eUprave utiče na ostvarivanje ciljeva Strategije reforme javne uprave, što se može već sagledati kroz porast nivoa usluga i ušteda eliminisanjem paralelnih procesa, ponavljanja postupaka i gubitaka usled dugotrajnih postupaka. Osnovni cilj koji je potrebno ostvariti je veće poverenje u upravu i zadovoljstvo građana i privrednih subjekata. eUprava povećava zadovoljstvo korisnika javnim uslugama, smanjuje teret administracije za privredne subjekte i građane i time poboljšava efikasnost javne uprave upotrebom informaciono-komunikacinih tehnologija. Važno je naglasiti da eUprava predstavlja jedan od najsnažnijih alata u borbi protiv korupcije i sive ekonomije, imajući u vidu da se uvođenjem eUprave poslovni procesi informatizuju, pa se samim tim smanjuje uticaj ljudskog faktora na realizaciju kompletne usluge.

Strateški ciljevi i njihov odnos sa reformskim ciljevima javnog sektora

Strateški ciljevi Strategije eUprave određeni su merenjem unapred definisanih pokazatelja (Balanced Scorecard – BSC). Prednosti ove metodologije su što se performanse institucije ne mere samo na osnovu finansijskih mera, već i kroz sagledavanje drugih karakteristika institucije koje utiču na njen uspešan rad. Četiri perspektive koje je potrebno sagledati su:

finansijska – merenje finansijskih performansi institucije (tj. profitabilnost, prihod, korišćenje resursa, nivo zaliha, itd),

korisnik – merenje usluge/proizvoda i aspekata važnih za kupce (npr. kvalitet proizvoda/usluge, funkcionalnost, cena, dostupnost, brend),

interni poslovni procesi – merenje efektivnosti i efikasnosti procedura koje utiču na zadovoljstvo korisnika (tj. vreme ciklusa, efikasnost osiguranja kvaliteta, potreba za resursima, itd),

učenje i rast – merenje faktora koji doprinose dugoročnom uspehu institucije (veštine zaposlenih, IT podrška procesima, unutrašnja kultura) uz redovnu periodičnu evaluaciju znanja i veština svakog zaposlenog.

Balanced Scorecard je, u početku, bio alat za merenje, izveštavanje i upravljanje, koji je proširen na ostale oblasti strateškog upravljanja. Jedno od prvih unapređenja je bilo korišćenje BSC-a kao alata za definisanje strategije kroz postavljanje jasnih, merljivih ciljeva i otkrivanje njihovih međusobnih veza. Proširena verzija državnu upravu sagledava kao sistem u kome finansijsko merenje prethodi potrebi da se zadovolje očekivanja zainteresovanih strana. Ova očekivanja mogu biti formulisana i kroz ciljeve institucije.

Elementi Strategije reforme javne uprave koji se odnose na eUpravu kroz Balanced Scorecard pristup su:

zainteresovane strane i njihova očekivanja;

ciljevi usluga;

operativni ciljevi;

ciljevi učenja i razvoja;

finansijski ciljevi.

Za svaki od navedenih aspekata navedeno je nekoliko ciljeva koji su formulisani kao opis željenog stanja ali mere trenutno nis uvezane za njih.

Na sledećem dijagramu predstavljeni su ciljevi i njihove veze.

Dijagram – Strateški ciljevi i njihov odnos sa reformskim ciljevima javnog sektora

Veza između strateških ciljeva reforme javne uprave i elektronske uprave

Kao što je opisano na početku poglavlja, glavni ciljevi Strategije reforme javne uprave su blisko povezani sa razvojem eUprave. Jedan od njih je primena informaciono-komunikacionih tehnologija u upravi, mada su i ostali ciljevi relevantni za razvoj eUprave. U ovom poglavlju opisana je veza između strateških ciljeva javne uprave i strateških ciljeva koji se odnose na eUpravu ukazivanjem na doprinos eUprave osnovnim ciljevima javne uprave.

U nekim slučajevima doprinos je „direktan”, jer cilj koji se odnosi na eUpravu jasno utiče na ciljeve javne uprave. U drugim slučajevima je taj doprinos „indirektan”, pošto cilj koji se odnosi na eUpravu utiče na ciljeve javne uprave posredno iako se njegov efekat odražava na različite ciljeve javne uprave.

eUprava je od značaja za više dimenzija razvoja javne uprave. Najpre, to je uspostavljanje i kvalitetnije vođenje evidencija, veća pouzdanost i ažurnost podataka, međusobna povezanost i razmena podataka. U vezi sa tim ona je od značaja za strateško planiranje, oblikovanje javnih politika i praćenje njihovog sprovođenja, lakše utvrđivanje činjeničnog stanja, praćenje toka predmeta i evidenciji donetih odluka pri vođenju upravnog postupka i postupka inspekcijskog nadzora, praćenju upravne i upravnosudske prakse. Pored toga, eUprava od značaja je i za vođenje evidencije o organima i organizacijama javne uprave, zaposlenih (sa podacima o konkursima, postupcima prijema u službu, kompetencijama, znanjima i veštinama, stručnom usavršavanju, napredovanju u službi, prestanku radnog odnosa).

Glavni ciljevi u oblasti razvoja eUprave, a gledano iz ugla javne uprave, su svakako obezbeđivanje tehničke podrške za kvalitetno upravno odlučivanje na svim nivoima sistema javne uprave. Takođe, eUprava mora odgovoriti na potrebe javnosti za pristupačnim, pouzdanim i transparentnim uslugama. Pružanje usluga mora biti prilagođeno potrebama građana i pravnih lica, a ne isključivo javnoj upravi.

Upravo iz tog razloga, aktivnosti iz akcionog plana reforme javne uprave mogu se pronaći i u direktnoj su korelaciji sa aktivnostima iz strategije razvoja eUprave.

Tako je Akcionim planom za sprovođenje reforme javne uprave u okviru „Mere 1.1” planirano uspostavljanje elektronskih registara organa i drugih subjekata i zaposlenih u sistemu javne uprave, ova mera je istovremeno jedan od ciljeva Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja eUprave koji glasi: „Uspostavljanje osnovnih elektronskih registra povezanih sa drugim informacionim sistemima državnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave”.

Uspostavljanje institucionalnog i zaokruživanje pravnog okvira za obezbeđenje koordinisanog upravljanja razvojem eUprave je takađe jedan od ciljeva Strategije razvoja eUprave koji je u Akcionom planu za sprovođenje reforme javne uprave predstavljen u okviru mere „1.4.” pod nazivom: „Uspostavljanje čvrstih mehanizama koordinacije koji će omogućiti harmoničan razvoj i funkcionisanje elektronske uprave, kao i zaokruživanje zakonskog okvira i procedura za razvoj elektronske uprave”.

U Akcionom planu za sprovođenje reforme javne uprave, predviđena je mera „4.3.” koja se odnosi na reformu inspekcijskog nadzora i obezbeđivanje bolje zaštite javnog interesa, uz smanjenje administrativnih troškova inspekcijskog nadzora i povećanje pravne sigurnosti subjekata inspekcijskog nadzora koja je u Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme elektronske uprave razrađena je kroz planirane aktivnosti u okviru cilja pod nazivom: „Uspostavljene novih elektronskih usluga na nacionalnom portalu eUprave i drugim portalima”.

Analiza postojećeg stanja

Republika Srbija ocenjena je od strane Evropske unije kao zemlja koja je postigla značajan napredak u oblasti elektronske uprave. Ova oblast je deo Strategije razvoja informacionog društva koja važi do 2020. godine i za koju je izrađen Akcioni plan za sprovođenje Strategije za period do 2014. godine i deo procesa reforme javne uprave koja je uređena Strategijom reforme javne uprave.

U periodu od 2004. godine do danas doneto je nekoliko ključnih zakona koji utvrđuju ovu oblast kao što su:

Zakon o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04),

Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 1/92 i „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 11/05 – dr.zakon),

Zakon o elektronskoj trgovini („Službeni glasnik RS”, broj 41/09),

Zakon o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09),

Zakon o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS”, broj 44/10),

i niz posebnih zakona koji su doprineli uvođenju informacionih tehnologija u rad državnih organa i omogućili građanima i privredi dostupnost različitih servisa elektronskim putem na nacionalnom i na lokalnom nivou, kao što su:

Zakon o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS”, broj 20/09),

Zakon o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10 i 65/13), koji je definisao osnove uspostavljanja Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka,

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS”, br. 104/09 i 99/11),

Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11 i 83/14 – dr. zakon).

U okviru sprovođenja Strategije reforme državne uprave za period 2009-2012, utvrđeni su akcioni planovi za sprovođenje Strategije reforme državne uprave i Strategije razvoja elektronske uprave za navedeni period i izvršena evaluacija rezultata ostvarenih ciljeva obe strategije kroz sprovođenje intervjua sa ključnim akterima strategija. Rezultat navedenih aktivnosti bio je dokument „Revizija realizacije akcionog plana 2009 – 2012.” pripremljen u okviru projekta „IPA 2010 – Support to e-Government Developmment.”

Prilikom procene trenutne situacije i stanja eUprave u Republici Srbiji konstatovano je da među organima postoje velike razlike u pogledu implementacije elektronskih servisa i korišćenja IKT-a. Neki organi već pružaju visok transakcioni nivo usluga eUprave svojim korisnicima, dok postoje organi koji tek počinju da uspostavljaju elektronske servise.

Od 2010. godine u funkciji je tzv. centralna tačka pristupa uslugama elektronske uprave – nacionalni Portal eUprava na kome su do sada realizovane sledeće funkcionalnosti u saradnji sa relevatnim sektorima, nadležnim za pitanja:

mogućnost elektronskog potpisivanja upotrebom elektronskog dokumenta sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom;

mogućnost online podnošenja zahteva i dodavanja priloga u digitalnoj formi (elektronski dokument);

elektronskog plaćanja taksi;

izdavanja elektronskog vremenskog žiga;

zakazivanja termina za usluge (lična dokumenta, registracija vozila, podnošenje dokumenata za restituciju);

eParticipacija – omogućavanja aktivnog učešća građana i svih zainteresovanih lica u raspravama na predlog teksta zakona i strategija.

Realizovane su i usluge koje uključuju razmenu struktuiranih podataka među aplikacijama različitih organa i to:

zamena stare vozačke dozvole za novu (kartičnu);

produženje registracije vozila na ovlašćenim tehničkim pregledima (usluga namenjena fizičkim licima);

produženje registracije vozila na ovlašćenim tehničkim pregledima (usluga namenjena pravnim licima);

online podnošenje zahteva o prebivalištu – za podnosioca zahteva;

online podnošenje zahteva o prebivalištu – za dete do 16 godina;

online podnošenje zahteva o prebivalištu – za dete starije od 16 godina ili člana porodice;

zakazivanje izdavanja elektronskog sertifikata na teritoriji Grada Beograda;

opšti postupak izdavanja kvalifikovanog elektronskog sertifikata MUP (na ličnoj karti);

zakazivanje termina za podnošenje zahteva za ličnu kartu i pasoš;

zakazivanje termina za podnošenje zahteva za registraciju vozila;

prijava nestalih osoba – Poplave, maj 2014. godine.

Formirana je Posebna radna grupa za uspostavljanje pravnog okvira za razvoj eUprave. Najznačajniji rezultati rada ove Radne grupe su donošenje Uredbe o elektronskom kancelarijskom poslovanju organa državne uprave i Uputstva o elektronskom kancelarijskom poslovanju.

Direkcija za elektronsku upravu donela je „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave v.5.0” (Zaključak Vlade Republike Srbije 05 Broj: 093-12777/2014 od 22. oktobpa 2014. godine), koje su usklađene sa evropskim propisima i standardima. Ove smernice obezbeđuju standardizaciju internet prezentacija i podstiču objavljivanje elektronskih usluga na sajtovima organa i na Portalu eUprava.

Ocena u oblasti eUprave

Na osnovu ocene rezultata ostvarenih Akcionim planom za sprovođenje reforme državne uprave u Republici Srbiji za period 2009-2012, koja je vršena putem intervjua sa nosiocima aktivnosti, konstatovano je da se u ovom trenutku mogu utvrditi sledeće prioritetne oblasti daljeg razvoja elektronsk euprave:

Podizanje kvaliteta podataka – uspostavljanje sistema nacionalnih registara;

Elektronska razmena podataka;

IKT infrastruktura;

Podizanje nivoa sofisticiranosti servisa eUprave.ss

Uspostavljanje sistema nacionalnih registara, klasifikacija i struktuiranje podataka

Nacionalni registri su jedan od stubova uređenih sistema javne uprave. Elektronski registri sa kvalifikovanim podacima i adekvatni elektronski servisi mogu znatno da podignu nivo efikasnosti državne uprave, a samim tim, i poverenje i zadovoljstvo građana u javnu upravu.

Neophodno je izvršiti klasifikaciju podataka u skladu sa pojedinačnim nadležnostima i jasno odrediti ko, kada i u koju svrhu vrši obradu podataka, uz posebno određene procedure za ponovno korišćenje podataka koji su već u sistemu javne uprave. Podaci su uglavnom već u elektronskoj formi ali ih je potrebno urediti na adekvatan način u skladu sa zakonom i svrhom obrade.

U roku koji je utvrđen Zakonom o matičnim knjigama uspostavljen je Centralni sistem za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, a jedinice lokalne samouprave i gradovi kojima su povereni poslovi vođenja matičnih knjiga dužni su da do kraja 2016. godine sve matične knjige prevedu u elektronski oblik i dostave na čuvanje ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave. Ovaj sistem, između ostalog, obezbeđuje izdavanje izvoda iz matičnih knjiga bez obzira na mesnu nadležnost organa koji ga izdaje.

Realizovan je Portal za elektronske javne nabavke (http://portal.ujn.gov.rs ).

Realizovan je Portal za prijavu i objedinjenu naplatu poreza ePorezi (http://eporezi.poreskauprava.gov.rs ).

Realizovan je portal za praćenje toka sudskih predmeta (http://www.portal.sud.rs ).

Pokrenut je pilot projekat u okviru koga je potrebno definisati elemente Jedinstvenog registra građana i razviti prototip. Formirana je Radna grupa u kojoj su predstavnici MDULS-a i MUP-a.

Za katastar nepokretnosti uspostavljen je sistem za pohranjivanje podataka o nepokretnostima i pravima nad njima koji je implementiran centralno, a omogućen je pristup podacima o imovini iz svake jedinice lokalne samouprave. Elektronski katastar nepokretnosti uspostavljen je na nacionalnom nivou kroz sistem distribuiranih baza podataka. Republički geodetski zavod razvio je servis za pristup centralnoj bazi podataka katastra nepokretnosti koja se formira preuzimanjem podataka koje održavaju službe za katastar nepokretnosti. U narednom periodu planiran je razvoj informacionog sistema za Katastar nepokretnosti (na bazi servisno-orjentisane arhitekture sa jedinstvenom bazom).

Otvaranje Adresnog registra za sve aplikacije u cilju postavljanja upita.

Uspostavljen je Registar privrednih subjekata 2005. godine, koji obuhvata privredna društva i preduzetnike. Ovaj registar je jedan od 17 koje trenutno vodi Agencija za privredne registre koji je unapređen 2012. godine primenom novog Zakona o privrednim društvima, kao i Zakona o postupku registracije u Agencija za privredne registre. Kompletni podaci iz svih registara raspoloživi su kroz javne pretrage na internet strani www.apr.gov.rs, putem isporuka podataka po zahtevu, kao i korišćenjem lako upotrebljivih veb servisa.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) je uspostavljen ali je potrebno unaprediti njegove funkcionalnosti. Donet je pravni okvir za ovaj registar, koji će imati ključnu ulogu u podizanju prihoda zdravstvenih i penzionih fondova.

Uspostavljen je Registar poljoprivrednih gazdinstava koji obuhvata podatke o dobrovoljno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa podacima o nosiocima i članovima gazdinstva, zemljišnom i stočnom fondu.

Izradom novog registra zasnovanog na servisno orijentisanoj arhitekturi (SOA) u 2011. godini obnovljen je sistem za registraciju podataka o poreskim obveznicima. U toku je migracija podataka iz starih registara.

Uspostavljen je Jedinstveni birački spisak.

Uspostavnjen je portal TEHNIS, kao jedinstveni informativni centar o tehničkoj regulativi Srbije.

Uspostavljen je i funkcioniše Registar zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru koji obuhvata sve korisnike javnih sredstava, zaposlene na neodređeno i određeno vreme, izabrana, postavljena lica i angažovana lica po osnovu ugovora i preko zadruge, kao i podatke o primanjima po svim osnovama.

Uspostavljen je Centralni registar Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je u funkciji od 15. maja 2010. godine, kada je stavljen na raspolaganje javnosti a pre svega rukovaocima podataka.

Formiranje drugih nacionalnih registara je u početnoj fazi. Neophodno je razviti, pre svih, Jedinstveni registar građana, koji predstavlja osnov svake elektronske uprave i jedan je od tri ključna registra, pored Registra privrednih subjekata i Registra nepokretnosti. Uz to, potrebno je izraditi i Jedinstveni registar vozila, Registar lekova, Registar osiguranja vozila, Centralni registar lica pod istragom zajedno sa kaznenom evidencijom, Registar IKT resursa državnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave itd. Uspostavljene registre potrebno je povezati na servisnu magistralu i razvijati nove interfejse i veb servise.

Ažuriranje podataka je segment gde je neophodno regulisati pravila za unos, validaciju, održavanje, konsolidaciju, dugotrajno čuvanje i brisanje podataka, uz jasno određivanje nivoa pristupa.

Elektronska razmena podataka

Elektronska razmena podataka vrši se između državnih organa i građana (G2C), državnih organa i privrednih subjekata (G2B) i unutar samih državnih organa (G2G). Takođe, jedan od važnih ciljeva strategije je visok stepen automatizacije poslovnih procesa, kao i visok stepen interoperabilnosti u G2G, G2B i G2C relacijama, uključujući i M2M komunikaciju, što bi sve doprinelo razvoju i unapređenju servisa, kao jedan od najvažnijih aspekata kada je u pitanju efikasnost poslovnih procesa i minimalizacija oprativnih grešaka. Komunikacija se najčešće odvija unutar samog državnog organa. Iako je elektronska pošta postala jedan od uobičajenih načina za kontakt, nedostatak odgovarajućeg tehničkog i normativnog okvira otežava adekvatnu primenu elektronske komunikacije u praksi. Nedostaju zakoni, podzakonski akti, interna uputstva, pravilnici i smernice za upravno postupanje u elektronskom okruženju.

U narednom periodu neophodno je izvršiti reformu upravnih postupaka i uvesti razmenu elektronskih dokumenata u većem obimu.

Potrebno je obezbediti prenos jasno struktuiranih podataka između različitih organa putem definisanih kanala na osnovu precizno definisanih protokola prijavljivanja na sistem. Nacionalni okvir interoperabilnosti je usvojen je na sednici Vlade održanoj 10. januara 2014. godine Zaključkom 05 Broj: 345–11418/2013. Nakon toga je objavljena Lista standarda interoperabilnosti koja će omogućiti lakšu komunikaciju među sistemima.

Informaciono – komunikaciona infrastruktura

Razvoj i uspostavljanje informaciono-komunikacione infrastrukture do sada je u najvećoj meri finansirano iz donacija. Pojedini organi koristili su sredstva EU za uspostavljanje informacionih sistema i mrežne infrastrukture ali do sada nije bilo prave koordinacije na nacionalnom nivou.

Iako je Zakonom o javnim nabavkama Uprava za zajedničke poslove republičkih organa određena za centralnog dobavljača računarske opreme, državni organi u nedovoljnoj meri koriste ovaj kanal. Pošto je deo opreme nabavljan preko evropskih projekata i donacija ne postoji centralna evidencija o postojećoj infrastrukturi i softverskim paketima koji se koriste.

Izrada glavne mreže državnih organa na nacionalnom nivou nije počela. Na teritoriji grada Beograda, uspostavljen je optički prsten koji povezuje 35 lokacija na kojima su različiti organi. Zbog toga je značajno iskoristiti postojeće resurse za uspostavljanje nacionalne mreže kojom bi se upravljalo centralno, a kojoj bi imali pristup svi organi podjednako.

Imajući u vidu da je hardverska infrastruktura nabavljana kroz realizacije različitih projekata, ona predstavlja širok asortiman konfiguracija, operativnih sistema, što znatno opterećuje održavanje i otežava povezivanje sistema. Na nacionalnom Portalu eUprava postoji servisna magistrala koju trenutno koristi mali broj organa. Ona je okosnica (backbone) komunikacije koja može formirati pravu mrežu državnih organa.

Iz fondova Evropske unije obezbeđeno je hardversko i softversko okruženje za virtuelno servisno okruženje na nacionalnom nivou (državni cloud), ali je iskorišćenost za sada na niskom nivou iz razloga nedovoljne koordinacije između državnih organa po pitanju uspostavljanja elektronskih servisa, kao i činjenice da organi još uvek samostalno nabavljaju hardversku infrastrukturu.

Iako bezbednosna pitanja obično ne pripadaju samo domenu infrastrukture, ova dva domena su međusobno povezana. U pogledu bezbednosti postoje velike razlike među različitim državnim organima. Većina primenjuje osnovne bezbednosne protokole kao što su zaštitni zidovi (firewalls), skeneri za viruse (virus-scanners) i redovno pravljenje zaštitnih kopija (back-up). Aspekt poverljivosti, integriteta i dostupnosti podataka se razmatra od slučaja do slučaja, uglavnom u vezi sa pojedinačnim nabavkama opreme ili softvera. Da bi se smanjio rizik od gubitka podataka, ugrožavanja poverljivosti i nedostupnosti servisa (ili čak kvara), potrebno je uspostaviti institucionalni okvir (centar za prijavu kompjuterskih incidenata) i adekvatne mere zaštite. Neophodno je i usvajanje Zakona o informacionoj bezbednosti i podzakonskih akata koji će preciznije urediti ovu oblast.

Na centralnom portalu za javne nebavke sve institucije objavljuju svoje tendere, ali se ne vrši objedinjavanje nabavki usluga ili dobara iste vrste, već nabavke vrše pojedinačni organi. Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014 – 2015. godine za treći kvartal 2015. godine predviđena je Analiza tehničkih rešenja i opcija koje su u primeni, ili se razvijaju u državama članicama EU u oblasti e-nabavki (e-podnošenje ponuda, e-aukcija, e-dinamični sistem nabavke, e-katalozi i dr.)

Podizanje nivoa sofisticiranosti servisa eUprave

Evropska Komisija i kompanija Capgemini razvile su metodologiju po kojoj prate razvoj elektronske uprave. Evropska Komisija je definisala listu indikatora 2000. godine i od 2001. godine prati razvoj eUprave u svim zemljama članicama. Ovom metodologijom meri se nivo sofisticiranosti elektronskih usluga. Za svaki od servisa određen je maksimalni nivo sofisticiranosti, tj. ocena koju određeni servisi mogu da dostignu.

Nivo sofisticiranosti elektronskih usluga po Capgemini metodologiji

Nacionalni Portal eUprava svojim funkcionalnostima omogućava četvrti nivo sofisticiranosti usluga, ali se postojeće usluge trenutno generišu na nižim nivoima. Razlog tome je nedovoljno poznavanje funkcionalnosti nacionalnog Portala eUprava od strane državnih službenika, kao i nedostatak motivacije rukovodioca organa za generisanje usluga na višem nivou sofisticiranosti. Samo pojedini organi su svoje informacione sisteme postavili na servisnu magistralu čime je omogućena adekvatna razmena podataka unutar javne uprave. Nedostatak preciznog pravnog okvira izgovor je da se tehničke prednosti jedinstvene kontakt tačke kakav je Portal eUprava nedovoljno koriste. Zbog toga su neke od prvih aktivnosti utvrđene Akcionim planom koji predstavlja prilog Strategije uspostavljanje osnovnih registara i njihovo povezivanje na servisnoj magistrali, kao i zaokruživanje pravnog okvira.

Ocena u domenu obuke

Dosadašnji načini obuke državnih službenika nisu davali adekvatne rezultate zbog ograničenog broja polaznika na kursevima i koncepcije programa obuke.

Obuka korisnika za korišćenje servisa eUprave sprovodila se u okviru realizacije pojedinih projekata. Kod projekata koji se finansiraju iz donacija, analiza potreba za obukom i definisanje same obuke čine osnovne komponente projekta, pa su adekvatno sprovođene.

U nekim slučajevima obuka je bila formalnija, čije je sprovođenje dobro pripremalo zaposlene za svakodnevne poslove. Projektima se delimično spovode obuke korisnika tj. državnih službenika i to neposredno nakon završetka projekta. Dalje obuke se po pravilu sprovode od strane iskusnih korisnika tokom inicijalne faze korišćenja ili tokom obuke novih korisnika.

Akcenat obuke je na operativnim aktivnostima i retko se sprovodi sistematično. eUčenje nije rasprostranjeno u državnoj upravi, iako bi moglo biti najjeftinije i najefikasnije rešenje za veliki broj polaznika, pogotovo ako su iz prostorno udaljenih državnih organa.

Ocena u domenu informacionog društva

Strategija razvoja informacionog društva daje pregled trenutne situacije i opštih smernica razvoja informacionog društva u nekoliko različitih oblasti, od kojih je elektronska uprava jedna od najvažnijih. Razvoj elektronske uprave može biti uspešan samo ako je krajnji korisnici (građani i privredni subjekti) u značajnoj meri koriste. Da bi se to postiglo, potrebno je obezbediti pristup uslugama za sve jednako, pristupačan po ceni i pouzdan. Neophodno je podići nivo znanja i veština za korišćenje informacionih tehnologija, kao i motivaciju državnih službenika.

Prema najnovijim istraživanjima dostupnost interneta i načina korišćenja se ne razlikuju značajno u odnosu na ostale zemlje u regionu.

Neke od osnovnih statistika su:

zaključno sa 2014. godinom u Republici Srbiji ima 5.691.600 korisnika interneta;

procenat domaćinstava sa internet pristupom od kuće iznosi 55,8%;

broj pretplatnika mobilnog širokopojasnog interneta iznosi 59,78%;

u pogledu poslovnih transakcija („online“ bankarstvo, „online“ kupovina) koje se odvijaju preko interneta, Republika Srbija donekle kasni za ostalim zemljama centralno – istočne Evrope.

Pomenute vrednosti ne daju odgovor na pitanje kako građane podstaći da koriste usluge eUprave, ali mogu pružiti uvid u moguća ograničenja. Najčešće prepreke su:

nedostatak opreme;

nedostatak pouzdane internet konekcije za brzi prenos podataka;

nedovoljno poznavanje informaciono-komunikacionih tehnologija;

nedovoljna zainteresovanost;

nedostatak poverenja korisnika u elektronske transakcije;

nedovoljno razvijene eUsluge.

Ekonomska situacija takođe utiče na stepen korišćenja IKT-a. Istraživanja pokazuju da siromašniji imaju slabiji pristup internetu od drugih (prema nedavnoj anketi, oko 20% porodica sa mesečnim primanjima manjim od 300 evra ima internet konekciju, u poređenju sa 55% porodica sa primanjima između 300 i 600 evra i 83% porodica sa primanjima većim od 600 evra.).

Za podsticanje korišćenja eUsluga, potrebno je prevazići problem nedostatka pristupa internetu, nedovoljno poznavanje IKT-a i pitanja motivacije kod svih grupa građana. Važan korak u postizanju ovih ciljeva svakako je liberalizacija telekomunikacionog tržišta, što bi dovelo do smanjenja cena usluga. Jedno od rešenja je i uspostavljanje javnih pristupnih tačaka u formi eKioska (info-kioska), u opštinskim uslužnim centrima, poštama ili bibliotekama i sl. (uz konstantnu promociju i sistemsku edukaciju stanovništva).

Ocena u domenu regulative

Akcioni plan za sprovođenje reforme državne uprave u Republici Srbiji za period 2009-2012 i Akcioni plan Strategije razvoja elektronske uprave 2009-2013 su utvrdili nekoliko aktivnosti na polju pravne uređenosti. Većina zakona doneta je u periodu od 2006. do 2010. godine od kojih su ključni:

Zakon o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04);

Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 1/92 i „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 11/05 – dr. zakon);

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 97/08);

Zakon o elektronskoj trgovini („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 95/13);

Zakon o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09);

Pravilnik o izdavanju vremenskog žiga („Službeni glasnik RS”, broj 112/09);

Zakon o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS”, broj 44/10);

Uredba o elektronskom kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Službeni glasnik RS”, broj 40/10);

Uputstvo o elektronskom kancelarijskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 102/10);

Uredba o posebnim merama zaštite tajnih podataka u informaciono–telekomunikacionim sistemima („Službeni glasnik RS”, broj 53/11).

Pomenuti propisi delimično uređuju pravni okvir neophodan za razvoj eUprave. Usvojeno je i nekoliko podzakonskih akata koji se odnose na specifične aspekte elektronske uprave. Međutim, pojedini propisi nisu usaglašeni sa važećim nacionalnim i međunarodnim pravnim okvirom. Neki podzakonski akti do sada nisu doneti, iako su bili predviđeni određenim zakonom.

Treba posebno naglasiti značaj standarda, operativnih postupaka i procedura, metodologije i njihove primene u različitim institucijama. U javnoj upravi nisu utvrđene metodologije i smernice u oblastima:

upravljanja projektima;

implementacije sistema;

funkcionisanja i održavanja sistema;

bezbednosti;

elektronskog arhiviranja;

elektronske identifikacije i elektronsko potpisivanje državnih službenika (uvođenje jedinstvenog sistema identifikacije kvalifikovanim elektronskim sertifikatom za sve državne službenike);

jedinstvenog centralizovanog disaster&recovery rešenja.

Za svaku od pomenutih oblasti postoje međunarodni standardi i metodologije koje je potrebno prilagoditi, implementirati i kontrolisati njihovu primenu, što će vršiti Direkcija za elektronsku upravu.

Ocena u domenu upravljanja

Uslugama eUprave, kada se jednom uspostave, potrebno je upravljati kako u smislu ljudskih resursa tako i u smislu IKT infrastrukture, odnosno elektronskih usluga. Trenutno je upravljanje IKT resursima prepušteno pojedinačnim državnim organima i u nekim slučajevima Upravi za zajedničke poslove republičkih organa. Ne postoji odgovarajuća podrška pri realizaciji projekata, a ni kasnije za njihovo održavanje. U tom smislu, u poslovnim procesima uprave potrebno je izvršiti velike promene.

Zaključuje se da postojeća praksa u kojoj su procesi na IKT infrastrukturi fragmentirani, ne može biti efikasna u smislu resursa, budući da paralelno održavanje manjih, ali neophodnih IKT resursa u različitim organima zahteva dodatne resurse.

Strategija reforme javne uprave ističe usavršavanje kadrova i upravljačke aspekte javne uprave, budući da su državni službenici pružaoci usluga. Potrebno je neprekidno motivisanje službenika da svoj posao adekvatno obavljaju. Zakonom o državnim službenicima već su definisani ključni elementi potrebni za ovakvu transformaciju. Do sada je za uvođenje eUprave najznačajnija podrška rukovodstva državnog organa.

U pogledu organizacione kulture potrebno je učiniti još mnogo toga, najpre u promeni stava državnih službenika koji podrazumeva:

preuzimanje odgovornosti za pružanje usluga,

odgovornost za kontinuitet i brzinu pružanja usluga tokom celog postupka (usluga se ne prekida u trenutku kada prevazilazi okvire jednog organa i poštuju se zakonski rokovi za pružanje usluge),

transparentnost upravnih postupaka.

Ocena sprovođenja prethodne Strategije

Pri analizi implementacije Strategije razvoja elektronske uprave za period 2009-2013 konstatovano je, putem intervjua, da su pojedini ciljevi delimično ostvareni, jer su samo neke od aktivnosti realizovane do kraja. Detaljnim uvidom primećuje se da je napredak prisutan samo kod pojedinih organa državne uprave (npr. Ministarstva unutrašnjih poslova), čija su rukovodstva odgovorno sprovodila projekte razvoja eUprave utvrđene Akcionim planom. Problemi su se najčešće javljali pri realizaciji aktivnosti koje su zahtevale saradnju više organa. S obzirom da nije postojala centralizovana kontrola i praćenje napretka u ostvarivanju ciljeva i realizacije konkretnih akcija, neophodno je planirati mehanizme praćenja i izveštavanja prema Radnoj grupi za razvoj eUprave u okviru Saveta za reformu javne uprave. Zbog toga je neophodno utvrditi mehanizme za:

prepoznavanje, konsolidaciju i uspostavljanje uzajamnih očekivanja među državnim organima;

definisanje i upravljanje projektima koji prevazilaze okvire pojedinačnih organa;

definisanje metodoligije za vršenje nadzora nad sprovođenjem Strategije.

Ključno je pratiti razvoj preko indikatora koji su deo Akcionog plana za svaku od aktivnosti.

Ciljevi Strategije

Opšti ciljevi Strategije su:

povećanje zadovoljstva korisnika javnim uslugama;

smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i građane;

povećanje efikasnosti javne uprave upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija;

nacionalna i prekogranična interoperabilnost (naročito sa zemljama EU),

Opšti ciljevi vode ka povećanju transparentnosti i odgovornosti rada organa javne uprave, jačanju participacije građana u demokratskom odlučivanju uz poštovanje rodne ravnopravnosti, zaštite podataka o ličnosti i visokom nivou bezbednosti podataka unutar sistema.

Strategija ne sprečava razvoj i unapređenje elemenata strategije koji su od posebnog interesa entitetima nad kojim se primenjuje strategija.

Sprovođenjem Strategije ostvaruju se specifični ciljevi kao što je zaokruživanje institucionalnog i pravnog okvira, uspostavljanje interoperabilnog funkcionisanja, uspostavljanje osnovnih registara elektronske uprave, razvoj novih usluga u skladu sa potrebama korisnika i podizanje nivoa znanja zaposlenih u javnoj upravi, ali i građana. Ovi ciljevi treba da obezbede maksimalan nivo privatnosti i bezbednosti podataka i sadržaja registara, kao i komunikaciju između registara, stabilnost i dostupnost državnih servisa i doprinesu podizanju kapaciteta organa državne uprave, kroz uspostavljanje neophodnog strateškog i pravnog okvira za upotrebu IKT u javnoj upravi prema najvišim evropskim i svetskim standardima. Preduzimanje aktivnosti predviđenih Akcionim planom za ostvarivanje navedenih ciljeva Strategije treba da omogući brzo i kvalitetno unapređenje sistema državne uprave kroz integraciju novih tehnologija i standarda, a shodno globalnim trendovima poput „pametnih gradova” i m-uprave.

USPOSTAVLJANJE INSTITUCIONALNOG I ZAOKRUŽIVANJE PRAVNOG OKVIRA ZA OBEZBEĐENJE KOORDINISANOG UPRAVLJANJA RAZVOJEM EUPRAVE

U Republici Srbiji osnovan je Savet za reformu javne uprave koji utvrđuje predloge strategijskog razvoja javne uprave u Republici Srbiji i inicira i predlaže Vladi preduzimanje mera i aktivnosti koje se odnose na reformu javne uprave. Savet može obrazovati radne grupe radi razmatranja pojedinih pitanja iz oblasti reforme javne uprave.

S obzirom da elektronska uprava predstavlja jedan od stubova reforme javne uprave, predviđa se obrazovanje Radne grupe za elektronsku upravu sa zadatkom da prati sprovođenje Strategije razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2015-2018. godine i Akcionog plana za sprovođenje Strategije, prikuplja i analizira izveštaje od nosioca aktivnosti o napretku realizacije aktivnosti definisanih u Akcionom planu, razmatra izveštaje i ocene stručne javnosti i nezavisnih i međunarodnih organizacija, voditi računa o usaglašenosti sektorskih strategija koje imaju aktivnosti vezane za razvoj elektronske uprave (u oblasti pravosuđe, socijalne i zdravstvene zaštite, poreske uprave, itd.) i daje preporuke za usaglašavanje. U skladu sa tim, Radna grupa može da predloži Savetu usvajanje neophodnih izmena i dopuna akcionog plana i korektivnih mera, a po usvajanju da prati njihovo sprovođenje. U cilju efikasnijeg rada, kao i vertikalne i horizontalne koordinacije u radu, Radna grupa može formirati odgovarajuće podgrupe, na primer podgrupu za pravnu regulativu, infrastrukturu, elektronske servise, lokalnu samoupravu i drugo.

U cilju unapređenja decentralizacije i dekoncentracije poslova državne uprave predlaže se formiranje posebnog tela za koordinaciju eUprave u lokalnim samoupravama koje bi bilo sastavljeno od predstavnika jedinica lokalnih samouprava, radi implementacije elektronskih servisa na nivou jedinica lokalnih samouprava čiju koordinaciju i upravljanje bi vršila Radna grupa za elektronsku upravu.

Stručne, administrativne i tehničke poslove za potrebe Radne grupe obavlja Direkcija za elektronsku upravu. Radi praćenja projekata koji nisu obuhvaćeni Akcionim planom, a imaju za cilj rad na razvoju elektronske uprave, Direkcija za elektronsku upravu će uspostaviti mrežu kontakt osoba zaduženih za razvoj elektronske uprave iz svih nadležnih resora.

Donošenje Zakona o elektronskoj upravi i Zakona o jedinstvenom registru građana predstavljaju ključni rezultat ovog cilja. Pored toga neohodne je izvršiti i izmene i dopune postojećih zakona kojima će se utvrditi način primene informaciono-komunikacionih tehnologija u upravnim postupcima, kao i donošenje podzakonskih akata kojima će se bliže urediti oblast eUprave.

Takođe je neophodno izršiti usklađivanje sa propisima Evropske unije koji se odnose na ovu oblast, a pre svega Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sa Direktivom o ponovnom korišćenju informacija javnog sektora – (Directive on the reuse of public sector information Directive 2003/98/EC), Open data; – An engine for innovation, growth and transparent governance, Regulation (EU) No 910/2014 of the European Parliament and of the Council of 23 July 2014 on electronic identification and trust services for electronic transactions in the internal market and repealing Directive 1999/93/EC, Critical information infrastructure protection: towards global cyber-security European Parliament resolution of 12 June 2012 on critical information infrastructure protection – achievements and next steps: towards global cyber-security (2011/2284(INI), Directive 2006/123 on services in the internal market).

Posebno je važno uključiti smernice Partnerstva za otvorenu upravu (Open Government Partnership) čiji je Republika Srbija član, sa naglaskom na izradi novog akcionog plana za period 2016-2017 (http://www.opengovpartnership.org/country/serbia).

USPOSTAVLJANJE INTEROPERABILNOSTI IZMEĐU INFORMACIONIH SISTEMA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE, ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Uspostavljanje interoperabilnosti različitih informacionih sistema organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i njihovih veb servisa predstavlja povezivanje informacionih sistema organa javne uprave na jedinstvenu servisnu magistralu (Government Service Bus), radi uspostavljanja komunikacije kroz državnu komunikacionu mrežu servisa. U tom cilju potrebno je da se izvrši unapređivanje i propisivanje pravila za korišćenje mrežne i serverske infrastrukture elektronske uprave, kao i klasifikaciju podataka, uz adekvatno dugotrajno čuvanje podataka i definisanje pravila zaštite podataka.

Uspostavljanje prekogranične interoperabilnosti ostvaruje se kroz implementaciju međunarodnih standarda i upisom u međunarodne Registre kvalifikovanih sertifikata u cilju korišćenja elektronskog identiteta.

USPOSTAVLJANJE OSNOVNIH ELEKTRONSKIH REGISTARA POVEZANIH SA DRUGIM INFORMACIONIM SISTEMIMA DRŽAVNIH ORGANA, ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Uspostavljanje i unapređenje osnovnih elektronskih registara i povezivanje sa informacionim sistemima organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave podrazumeva kreiranje ključnih registara: Registar građana, Registar prostornih podataka, Adresni registar, kao i unapređenje već postojećih: Registar katastra nepokretnosti, Registar privrednih subjekata i drugih statusnih registara Agencije za privredne registre.

Uspostavljanje Registra organa državne uprave i Registra zaposlenih u organima državne uprave koji se oslanjaju na već postojeće, Registar korisnika javnih sredstava i Registar zaposlenih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru su registri na koje će se sistem uprave oslanjati u realizaciji servisa eUprave. Takođe, predviđeno je i formiranje registara svih IKT resursa organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

USPOSTAVLJANJE NOVIH ELEKTRONSKIH USLUGA NA NACIONALNOM PORTALU EUPRAVA I DRUGIM PORTALIMA

Strategijom se naglašava značaj korišćenja nacionalnog Portala eUprava u razvoju integrisanih elektronskih usluga i objedinjavanje postojećih usluga drugih organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Razvoj novih funkcionalnosti Portala i uspostavljanje elektronskih usluga i na drugim portalima u skladu sa međunarodnim standardima bezbednosti i privatnosti podataka i potrebama korisnika (prema EU preporukama) predstavlja sledeći korak u realizaciji eUprave u Republici Srbiji. Ovo podrazumeva prilagođavanje organizacionih procesa primenom informaciono-komunikacionih tehnologija zarad kreiranja elektronskih usluga koje imaju za cilj efikasnu upravu i smanjenje korupcije na globalnom nivou. Pri kreiranju elektronskih usluga na nacionalnom Portalu eUprava vodiće se računa o potrebama građana i pravnih lica, ali i uspostavljanju usluga koje su namenjene razmeni podataka između organa uprave. Direkcija za elektronsku upravu u okviru ovog cilja sprovodi svoje nadležnosti kao partner u realizaciji projekata koje izvode organi uprave shodno svojim sektorskim nadležnostima.

U cilju bolje koordinacije, efikasnijeg planiranja i racionalnijeg razvoja nacionalnog Portala eUprave, Direkciji za elektronsku upravu kao centralno telo za koordinaciju razvoja elektronske uprave, pribavlja pojedinačne planove razvoja elektronskih servisa od svih organa državne uprave koji su dužni da Direkciji za elektronsku upravu blagovremeno dostave navedene planove, počev od planova za 2016. godinu, i planove za svaku narednu godinu (2017 i 2018. godina).

USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH U DRŽAVNOJ UPRAVI ZA KORIŠĆENJE IKT

Edukacija u domenu eUprave potrebna je na svim nivoima, kako za krajnje korisnike (građani i privreda), tako i za zaposlene u javnom sektoru, a posebno za donosioce odluka. S obzirom da eUprava znači korišćenje IKT u izvršavanju svakodnevnih aktivnosti u javnoj upravi, posebna pažnja se posvećuje podizanju nivoa pismenosti u tom domenu. Sa druge strane se IKT koriste za dalju online edukaciju državnih službenika korišćenjem platformi za učenje.

USPOSTAVLJANJE OTVORENE UPRAVE

Obezbeđivanje otvorene uprave postiže se kroz otvaranje podataka organa javne uprave i povećanje transparentnosti rada. Ovaj cilj treba da obezbedi otvaranje skupova podataka javne uprave radi daljeg korišćenja u komercijalne i nekomercijalne svrhe, uz kreiranje novih elektronskih usluga. Time se obezbeđuje transparentnost uprave, ali i nove mogućnosti za kreiranje poslova i zapošljavanje. Koncept otvorenih podataka (Open Data model) se javio kao odgovor na potrebe savremenog društva i rastuću upotrebu info-komunikacionih tehnologija. Koncept predviđa slobodan pristup određenim podacima i informacijama koje se prikupljaju u javnom sektoru. Prema definiciji Evropske komisije, otvoreni podaci su ideja da neki podaci treba da budu otvoreni i besplatno dostupni za korišćenje i ponovno korišćenje (http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/open-data-0 ).

Koncept je ustanovljen kao odgovor na potrebu mnogih pojedinaca i organizacija da prikupljaju širok spektar različitih podataka u cilju efikasnog obavljanja svojih poslova. Vlade su posebno značajne zbog količine i centralizovanosti podataka koje prikupljaju, kao i zbog činjenice da je većina tih podataka od javnog interesa. Koncept otvorenih podataka, posebno kada je reč o podacima javnog sektora, u velikoj meri doprinosi korišćenju podataka za privredni razvoj, transparentnosti rada državnih organa i unapređenju mnogih drugih usluga pomoću velikih setova podataka.

Direkcija za elektronsku upravu će formirati bazu najboljih praksi kada je u pitanju korišćenje otvorenih podataka i standarda u primeni elektronske uprave u organima državne uprave i lokalne samouprave (uputstva, studije slučaja, modeli akata…itd.).

Značaj otvorenih podataka ogleda se u većoj transparentnosti, efikasnosti, boljem pružanju javnih usluga, a samim tim i rastu ekonomskih i socijalnih vrednosti. Prema procenama Svetske banke otvaranje podataka na nivou Evropske unije bi povećalo poslovnu aktivnost i do 40 milijardi evra godišnje, a procena je da 80% ukupne koristi od otvaranja podataka dobijaju direktno građani, poslovni sektor i investitori.

Pokazatelji uspeha

Pokazatelji uspeha koji će potvrditi ostvarenje zadatih ciljeva do 2018. godine su:

da 40% građana redovno koristi usluge eUprave,

da 85% privrednih subjekata redovno koristi usluge eUprave,

da su elektronske usluge raspoložive kako za korisnike u Republici Srbiji, tako i za korisnike u inostranstvu.

FINANSIJSKI EFEKTI STRATEGIJE

Za realizaciju strateških ciljeva predviđenih ovom strategijom, kao i mera i aktivnosti iz Akcionog plana za 2016. godinu, sredstva su obezbeđena u budžetu Republike Srbije.

Takođe, sve institucije odgovorne za realizaciju predviđenih mera i aktivnosti, a budžetska sredstva potrebna za sprovođenje planiranih aktivnosti u periodu 2017. i 2018. godine, planiraće se u okviru limita rashoda i izdataka koji se za svakog budžetskog korisnika utvrđuje od strane Ministarstva finansija, u toku pripreme i donošenja budžeta.

Prema mogućnostima, određene aktivnosti i zadaci će se finansirati i iz drugih sredstava i donacija.

ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj: 021-13530/2015

U Beogradu, 17. decembra 2015. godine

V L A D A

PREDSEDNIK

Aleksandar Vučić

Akcioni plan

Ovaj odeljak sadrži precizno planirane aktivnosti i rezultate u periodu od 2015-2016. godine koje je potrebno preduzeti kako bi se postigli definisani ciljevi.

Direkcija za elektronsku upravu sprovodiće Strategiju eUprave na dva načina. Prvi, direktan način je sprovođenje aktivnosti u kojima Direkcija predstavlja nosioca aktivnosti. To su projekti i aktivnosti koji se ne sprovode uvek i obavezno iz budžeta Direkcije, ali Direkcija direktno upravlja i koordinira ove aktivnosti i odgovorna je za sve rezultate koji proizilaze iz njih. Drugi način je indirektan i to su projekti i aktivnosti gde je Direkcija partner u realizaciji. U tim slučajevima Direkcija predstavlja kontrolno telo, koje je zaduženo da svi rezultati budu u skladu sa ciljevima Strategije i opštim načelima eUprave.

Akcenat u prve dve godine je na uspostavljanju institucionalnog i zaokruživanju pravnog okvira, uspostavljanju osnovnih elektronskih registara i interoperabilne komunikacije između informacionih sistema pre svega organa državne uprave. U narednom periodu aktivnosti će biti usmerene na povezivanje registara sa jedinicama lokalne samouprave. To podrazumeva da će se pored daljeg razvoja elektronskih servisa raditi na povezivanju jedinica lokalne samouprave na jedinstvenu servisnu magistralu. Planirano je da se razviju novi servisi, uz uspostavljanje jedinstvene tačke kontakta za sve servise javne uprave (Single point of contact), koji će raditi nad sveobuhvatnim skupom podataka segmentiranim u više registara.

Tu su pre svih: Registar građana, Registar prostornog planiranja, Registar zaposlenih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru (koji treba da obuhvati sve korisnike javnih sredstava, zaposlene na neodređeno i određeno vreme, izabrana, postavljena lica i angažovana lica po osnovu ugovora i preko zadruge, kao i podatke o primanjima po svim osnovama). Kao poseban modul, planirano je da se razviju programi usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi na Portalu eUprava (e-learning), uz značajno pojednostavljenje upravnih postupaka kroz realizaciju elektronskih usluga.

U narednoj tabeli predstavljene su aktivnosti Akcionog plana za period od 2015. do 2016. godine sa rokovima realizacije, pokazateljima sa početnom i ciljnom vrednošću, planiranim finansijskim sredstvima, nosiocima aktivnosti i partnerima.

8.1 akcioni plan za sprovođenje aktivnosti za period od 2015-2016. godine

8.1.1 uspostavljanje institucionalnog i zaokruživanje pravnog okvira za obezbeđenje koordinisanog upravljanja razvojem elektronske uprave

Aktivnost

Rok za

realizaciju

Pokazatelji sa početnom i ciljnom vrednošću

Finansijska sredstva

Nosilac aktivnosti

Partneri

2015

2016

Budžet RSDEU

Budžet RS

Donacije

8.1.1.1.

Usklađivanje programskog budžeta Direkcije za elektronsku upravu za period od 2016. -2018. godine sa Strategijom razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2015-2018. godine i Akcionog plana za sprovođenje Strategije za period od 2015-2016. godine

4. kvartal

Usvojena Strategija razvoja elektonske uprave u Republici Srbiji za period od 2015-2018. godine i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za period od 2015-2016. godine

PV: „neusvojena“

CV: „usvojena“

IPA 2011

(Ukupna vrednost projekta – PLAC – u okviru koga se aktivnost izvodi iznosi 2.166.805 RSD (18.000 EUR)*

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Direkcija za elektronsku upravu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Poreska uprava, Republički geodetski zavod, Uprava za trezor, Ministarstvo pravde, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo finansija, Državna revizorska institucija i drugi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji aktivno učestvuju u izradi i sprovođenju Strategije

8.1.1.2.

Uspostavljanje Radne grupe za elektronsku upravu i formiranje podgrupa za infrastrukturu, elektronske servise i pravnu regulativu koja će pratiti realizaciju Strategije i Akcionog plana

4. kvartal

Broj sastanaka Radne grupe za elektronsku upravu sa podgrupamaPV: 0CV: 4

Broj sastanaka podgrupa Radne grupe za elektronsku upravu PV: 0CV: 20

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Direkcija za elektronsku upravu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Generalni sekretarijat Vlade

8.1.1.3.

Uspostavljanje posebnog tela za koordinaciju eUprave na nivou lokalnih samouprava

4. kvartal

Broj članova posebnog tela za koordinaciju eUprave na nivou lokalnih samoupravaPV: 0CV: 12

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Direkcija za elektronsku upravu, Stalna Konferencija gradova i opština, svi organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

8.1.1.4.

Zakon o elektronskoj upravi Republike Srbije

2. kvartal

Zakon o elektronskoj upravi je usvojen

PV: „neusvojen“

CV: „usvojen“

Kontribucija države za IPA 2013

IPA 2013 Projekat: „Priprema i implementacija infrastrukture eUprave“

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Direkcija za elektronsku upravu

8.1.1.5.

Pravilnik o korišćenju IKT infrastrukture elektronske uprave

3. kvartal

Broj organa koji koriste

IKT infrastrukturu elektronske uprave u skladu sa Pravilnikom.PV: 0CV: 10

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

8.1.1.6.

Zaokruživanje pravnog okvira elektronske uprave u domenu nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave

4. kvartal

Analiza potrebnih izmena i dopuna postojećih i donošenje novih zakona, podzakonskih akata i internih pravilnika PV: „neusvojeno“ CV: „prilagođeno preko 70% zakona i podzakonskih akata“

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Poreska uprava, Republički geodetski zavod, Uprava za trezor, Ministarstvo pravde, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Direkcija za elektronsku upravu

8.1.1.7.

Zaokruživanje pravnog okvira elektronske uprave u domenu nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

4. kvartal

Analiza potrebnih izmena i dopuna postojećih i donošenje novih zakona, podzakonskih akata i internih pravilnika PV: 0

CV: „prilagođeno preko 70% zakona i podzakonskih akata“

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Uprava za trezor, Direkcija za elektronsku upravu, Ministarstvo pravde, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo odbrane, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

8.1.1.8.

Zaokruživanje pravnog okvira elektronske uprave u domenu nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja

4. kvartal

Analiza potrebnih izmena i dopuna postojećih i donošenje novih zakona, podzakonskih akata i internih pravilnika

PV: 0

CV: „prilagođeno preko 80% zakona i podzakonskih akata“

Ministarstvo kulture i informisanja

Svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

8.1.1.9.

Zaokruživanje pravnog okvira elektronske uprave u domenu nadležnosti Ministarstva pravde

4. kvartal

Analiza potrebnih izmena i dopuna postojećih i donošenje novih zakona, podzakonskih akata i internih pravilnika

PV: 0

CV: „prilagođeno preko 70% zakona i podzakonskih akata“

Ministarstvo pravde

Svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

8.1.1.10.

Izrada analize i predloga Zakona o evidencijama za ostvarivanje elektronske uprave u domenu nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova

2. kvartal

Izrađen predlog Zakona o evidencijama

PV: 0CV: „usvojen“

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Direkcija za elektronsku upravu, Republički geodetski zavod, Ministarstvo finansija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i drugi državni organi

8.1.1.11.

Zaokruživanje pravnog okvira elektronske uprave u domenu nadležnosti Ministarstva privrede

4. kvartal

Analiza potrebnih izmena i dopuna postojećih i donošenje novih zakona, podzakonskih akata i internih pravilnika

PV: 0

CV: „prilagođeno preko 70% zakona i podzakonskih akata“

Ministarstvo privrede

Poreska uprava, Direkcija za elektronsku upravu, Republički geodetski zavod, Uprava za trezor, Ministarstvo pravde, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

8.1.1.12.

Zaokruživanje pravnog okvira elektronske uprave u domenu nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

4. kvartal

Analiza potrebnih izmena i dopuna postojećih i donošenje novih zakona, podzakonskih akata i internih pravilnika

PV: 0

CV: „prilagođeno preko 70% zakona i podzakonskih akata“

Ministarstvo građevinarstvasaobraćaja i infrastrukture

Republički geodetski zavod,

svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

8.1.1.13.

Zaokruživanje pravnog okvira elektronske uprave u domenu nadležnosti Ministarstva finansija

4. kvartal

Analiza potrebnih izmena i dopuna postojećih i donošenje novih zakona, podzakonskih akata i internih pravilnika

PV: 0

CV: „prilagođeno preko 80% zakona i podzakonskih akata“

Ministarstvo finansija

Poreska uprava, Direkcija za elektronsku upravu, Republički geodetski zavod, Uprava za trezor, Ministarstvo pravde, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo privrede, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Napomena: Prvi navedeni organ državne uprave u koloni „Nosilac aktivnost“ predstavlja primarnog nosioca aktivnosti.

Legenda: RA – redovne aktivnosti

NP – nije predviđeno

8.1.2USPOSTAVLJANJE INTEROPERABILNOSTI IZMEĐU INFORMACIONIH SISTEMA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE, ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Aktivnost

Rok za realizaciju

Pokazatelji sa početnom i ciljnom vrednošću

Finansijska sredstva

Nosilac aktivnosti

Partneri

2015

2016

Budžet RSDEU

Budžet RS

Donacije

8.1.2.1.

Uspostavljanje pravosudnog informacionog sistema u oblasti međunarodne pravne pomoći

2. kvartal

Uspostavljen pravosudni informacioni sistem u oblasti međunarodne pravne pomoći:

PV: 50% CV: 100%

3.611.343 RSD

(30.000 EUR)* (Kraljevina Holandija)

Ministarstvo pravde

Republičko javno tužilaštvo

8.1.2.2.

Primena standarda i protokola interoperabilnosti (nalazi se i u Akcionom planu za reformu javne uprave)

4. kvartal

Broj državnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koji primenjuju standarde interoperabilnostiPV: 4CV: 50

Kontribucija države za IPA 2013

IPA 2013 Projekat: „Priprema i implementacija infrastrukture eUprave“

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Direkcija za elektronsku upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Agencija za privredne registre, Republički geodetski zavod, Poreska uprava, Narodna banka Srbije, Uprava za trezor, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Ministarstvo finansija, organizacije civilnog društva

8.1.2.3.

Povezivanje organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave na servisnoj magistrali (nalazi se i u Akcionom planu za reformu javne uprave)

4. kvartal

Broj organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koji koriste servisnu magistralu u skladu sa Direktivom o ponovnom korišćenju podataka u javnoj upravi (Re-use of Public Sector information)PV: 4CV: 20

Kontribucija države za IPA 2013

IPA 2013

Projekat: „Priprema i implementacija infrastrukture eUprave“

Ministarstvo državne uprave i lokalne samoupravenj

Direkcija za elektronsku upravu, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za privredne registre, Republički geodetski zavod, Poreska uprava, Narodna banka Srbije, Uprava za trezor, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Ministarstvo odbrane

8.1.2.4.

Konsolidacija državne komunikacione mreže

4. kvartal

Broj državnih organa povezanih na glavnu mrežu državnih organa na nacionalnom nivou PV: 70CV: 150

100.000.000 RSD

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

8.1.2.5.

Unapređenje IKT infrastrukture pravosudnih organa

4. kvartal

Izvršena nabavka opreme neophodne za zamenu zastarelih radnih stanica, servera i mrežne opreme u sudovima i tužilaštvima:PV: 0%CV: 50%

52.000.000 RSD

120.000.000 RSD

Donacija EU kroz projekat Judicial Efficiency

Ministarstvo pravde

Visoki savet sudstva

8.1.2.6.

Kolaboracioni servisi državnih organa

4. kvartal

Broj servisa koji su implementirani kroz katalog servisa Uprave za zajedničke poslove republičkih organa

PV: 0CV: 10

10.000.000 RSD

Direkcija za elektronsku upravu

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Ministarstvo kulture, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Republička direkcija za imovinu

Napomena: Prvi navedeni organ državne uprave u koloni „Nosilac aktivnost“ predstavlja primarnog nosioca aktivnosti.

Legenda: RA – redovne aktivnosti

NP – nije predviđeno

8.1.3USPOSTAVLJANJE OSNOVNIH ELEKTRONSKIH REGISTARA POVEZANIH SA DRUGIM INFORMACIONIM SISTEMIMA DRŽAVNIH

ORGANA, ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Aktivnost

Rok za realizaciju

Pokazatelji sa početnom i ciljnom vrednošću

Finansijska sredstva

Nosilac aktivnosti

Partneri

2015

2016

Budžet RSDEU

Budžet RS

Donacije

8.1.3.1.

Zaokruživanje elektronskog registra primarnih, sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih institucija

4. kvartal

Broj primarnih, sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih institucija koje se nalaze u elektronskom registruPV: 0CV: 200

Ministarstvo zdravlja

Republički fond za zdravstveno osiguranje, Direkcija za elektronsku upravu

8.1.3.2.

Uspostavljanje Registra svih IKT resursa državnih organa

4. kvartal

Procenat državnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave čiji su resursi uneti u Registar

PV: 0%

CV: 70%

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Direkcija za elektronsku upravu, svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

8.1.3.3.

Uspostavljanje i objavljivanje nacionalnog registra pružalaca usluga od poverenja – Trusted List (sertifikacionih tela, izdavalaca vremenskih žigova, CRL i OCSP provajdera…)

4. kvartal

Objavljena lista na internetu u skladu sa preporukom ETSI TS 119 612 V1.2.1 (2014-04) „Trusted Lists„

PV: „neobjavljena“

CV:“objavljena“

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Direkcija za elektronsku upravu

8.1.3.4.

Uspostavljanje informacionog sistema centralnog elektronskog registra prostornih i urbanističkih planova

4. kvartal

Uspostavljen elektronski registar prostornih i urbanističkih planova

PV: „neuspostavljen“

CV: „uspostavljen““

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

7. 425.577

RSD

(67.965 USD)*

Republički geodetski zavod

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

8.1.3.5.

Uspostavljanje elektronskog Registra imaoca javnih ovlašćenja – I faza

4. kvartal

Broj organa koji se nalaze u elektronskom Registru imaoca javnih ovlašćenja

PV: 0

CV: 200

300.000 RSD

240.756.200

RSD

(2.000.000 EUR)*

Sektorska budžetska podrška

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Direkcija za elektronsku upravu, Državna revizorska institucija, Služba za upravljanje kadrovima, Ministarstvo finansija

8.1.3.6.

Uspostavljanje elektronskog registra građana (Prva faza)

4. kvartal

2016

Broj organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koji vrši elektronske upite u registar građanaPV: 0CV: 40

Kontribucija države za IPA 2013

IPA 2013

Projekat: „Priprema i implementacija infrastrukture eUprave“

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija za elektronsku upravu, Republički zavod za statistiku

8.1.3.7.

Unapređenje registra privrednih subjekata i drugih statusnih registara Agencije za privredne registre:

– Unapređen kvalitet podataka povezivanjem sa drugim raspoloživim registrima;

– Unapređena raspoloživost podataka iz registara i usluge isporuke podataka;

– Unapređen obim i sadržina podataka u registrima na osnovu usvojenih zakona.

4. kvartal

Broj organa drževne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koji vrši automatizovan upit u registar privrednih subjekata

PV: 10

CV: 20

Agencija za privredne registre

Direkcija za elektronsku upravu, Republički zavod za statistiku, Ministarstvo privrede,Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republički geodetski zavod

8.1.3.8.

Primena Uslova korišćenje servisa eUprave koji se nalaze na nacionalnom Portalu eUprava

4. kvartal

Broj organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koji primenjuju Uslove za korišćenje nacionalnog Portala eUprava

PV: 100

CV: 160

Direkcija za elektronsku upravu

Svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacije civilnog društva

8.1.3.9.

Katalog veb servisa omogućenih na centralnoj magistrali organa državne uprave (Governement Service Bus)

2. kvartal

Broj organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koji koristi veb servise iz kataloga

PV: 4

CV: 20

700.000 RSD

Direkcija za elektronsku upravu

Svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacije civilnog društva

8.1.3.10.

Unapređenje Portala sudova sa prikazom podataka o toku predmeta sa podacima iz prekršajnih, apelacionih, Vrhovnog kasacionog i Upravnog suda

4. kvartal

Unapređen Portal sudova sa prikazom podataka o toku predmeta sa podacima iz prekršajnih, apelacionih, Vrhovnog kasacionog i Upravnog suda:

PV: „neunapređen“

CV: „ unapređen “

Ministarstvo pravde

Visoki savet sudstva

8.1.3.11.

Uspostavljanje elektronskog registra nastavnika u osnovnim i srednjim školama i visoko obrazovnim ustanovama, elektronskog registra istraživača i elektronskog registra učenika i studenata u sektoru prosvete i nauke

4. kvartal

Uspostavljeni registri:PV: „neuspostavljen“CV: „uspostavljen““

100.000.000 RSD

50.000.000 RSD

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Obrazovne institucije, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Direkcija za elektronsku upravu

8.1.3.12.

Uspostavljanje centralne baze podataka o strancima

4. kvartal

Uspostavljen centralni registar stranacaPV: „neuspostavljen“CV: „uspostavljen“

13.241.591 RSD

(110.000 EUR)* (nacionalna kontribucija)

IPA 2012, Reforma policije i upravljanje migracijama komponenta 2

145.657.501

RSD

(1.210.000 EUR)*

Ministarstvo unutrašnjih poslova,

Ministarstvo finansija, Ministarstvo spoljnih poslova

Napomena: Prvi navedeni organ državne uprave u koloni „Nosilac aktivnost“ predstavlja primarnog nosioca aktivnosti.

Legenda: RA – redovne aktivnosti

NP – nije predviđeno

8.1.4USPOSTAVLJANJE NOVIH ELEKTRONSKIH USLUGA NA NACIONALNOM PORTALU EUPRAVA I DRUGIM PORTALIMA

Aktivnost

Rok za

realizaciju

Pokazatelji sa početnom i ciljnom vrednošću

Finansijska sredstva

Nosilac aktivnosti

Partneri

2015

2016

Budžet RSDEU

Budžet RS

Donacije

8.1.4.1.

Elektronske usluge koje se odnose na izdavanje katastarskih dokumenata od strane RGZ-a

4. kvartal

Implementirano aplikativno rešenje za izdavanje katastarskih dokumenata od strane RGZ-aPV: 0

CV: 5 pilot gradova i opština

IPA 2010 kontribucija30.000.000 RSD

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Republički geodetski zavod, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Direkcija za elektronsku upravu, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

8.1.4.2.

Usluge vezane za uvid u poreske obaveze vezane za porez na imovinu

4. kvartal

Uvedena usluga uvida u poreske obaveze vezane za porez na imovinuPV: „neimplementirana“CV: „implementirana“

IPA 2010kontribucija 15.000.000 RSD

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Direkcija za elektronsku upravu, Lokalna poreska administracija

8.1.4.3.

Implementacija bolničko informacionih sistema u bolnicama

4. kvartal

Broj bolnica gde je implementiran bolnički informacioni sistem:PV: 0CV: 19 bolnica

60.189.050 RSD

(500.000 EUR)*, EU-IHIS IPA 2008

Ministarstvo zdravlja

Republički fond za zdravstveno osiguranje, Institut za javno zdravlje Republike Srbije, Direkcija za elektronsku upravu

8.1.4.4.

Unapređenje elektronske usluge –online podnošenje zahteva o prebivalištu na portalu eUprava

4. kvartal

Broj policijskih uprava u kojima je omogućena elektronska usluga

PV: 1CV: 27

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

8.1.4.5.

Uspostaviti elektronske usluge vezano za izdavanje ličnih dokumenata

4. kvartal

Procenat elektronskih zahteva za uslugu od ukupnog broja podnesenih zahtevaPV: 0%CV: 5% od svih zahteva

IPA 2010, „Podrška razvoju e-Uprave“ – kontribucija 32.000.000 RSD

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – Direkcija za elektronsku upravu

8.1.4.6.

Implementacija elektronskih servisa vezanih za proces osposobljavanja kandidata za vozače (dodatne funkcionalnosti na Portalu eUprava)

4. kvartal

Uvedena usluga vezana za proces osposobljavanja kandidata za vozačePV: „usluga nije na Portalu eUprava“CV: „usluga realizovana na Portalu eUprava“

Broj auto škola koje su sertifikovane za osposobljavanje kandidata za vozače

PV: 0

CV: 100

5.000.000 RSD

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za bezbednost saobraćaja, Direkcija za elektronsku upravu

8.1.4.7.

Povezivanje repozitorijuma doktorskih disertacija na Portalu eUprava

3. kvartal

Povezani repozitorijumi doktorskih disertacija na Portalu eUprava:

PV: 0

CV: TBD

8.000.000 RSD

TEMPUS projekat

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Akademske institucije, Direkcija za elektronsku upravu

8.1.4.8.

„Milion građana ePismeno“ za korišćenje elektronskih usluga na Portalu eUprava – obuke za osposobljavanje građana za korišćenje nacionalnog Portala eUprava.

4. kvartal

Broj održanih obuka za građane za korišćenje servisa eUprave.

PV: 0

CV: 50

12.037.810 RSD

(100.000 EUR)* Sredstva nisu obzbeđena

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,

Prosvetni sistem Srbije (fakulteti, srednje škole, osnovne škole), Ministarstvo trgovine, turizma i telokomunikacija, Organizacije civilnog društva

8.1.4.9.

Unapređenje servisne magistrale na svim nivoima komunikacije: G2G, G2B i G2C

4. kvartal

Broj organa koji koriste servisnu magistralu

PV: 5

CV: 20

4.000.000 RSD 2015.

4.000.000 RSD 2016.

Total 8.000.000 RSD

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo privrede, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

8.1.4.10.

Analiza poslovnih procesa republičkih inspekcijskih službi Republike Srbije

1. kvartal

Broj inspekcijskih službi čiji su poslovni procesi popisani

PV: 2

CV: 30

21.000.000 RSD

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Poreska uprava, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republički geodetski zavod

8.1.4.11.

Uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema (eInspektor) – Prva faza

4. kvartal

Broj inspekcijskih službi koji koriste informacioni sistem

PV: 0

CV: 4

80.000.000 RSD

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Poreska uprava, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

8.1.4.12.

Uspostavljanje repozitorijuma video sadržaja za edukaciju državnih službenika za administraciju, generisanje i obradu zahteva na Portalu eUprava.

4. kvartal

Procenat državnih službenika zaduženih za administriranje, generisanje i obradu usluga na Portalu eUprava koji su obučeni putem video sadržaja

PV: 0%

CV: 60%

10.000.000 RSD

Direkcija za elektronsku upravu

Svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji postavljaju eUsluge za građane, privredne subjekte i zaposlene u javnoj upravi

8.1.4.13.

Unapređenje IT strukture: Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade, PIRV, postojeći sistem za programsko budžetiranje i izvršenje budžeta, kao i sistema ISDACON i NPAA

4. kvartal

Mera u kojoj izveštavanje pruža informacije o ostvarenim rezultatima

PV: 3

CV: 4

69.819.298

RSD

(580.000 EUR)* Sredstva su obezbeđena u vidu sektorske budžetske podrške Evropske komisije za oblast reforme javne uprave

1.092.559

RSD

(10.000 USD)* Sredstva su obezbeđena iz budžeta Ministarstva finansija koji je opredeljen za učešće u projektu sa USAID BEP

4.370.236

RSD

(40.000 USD)* koje je obezbedio USAID BEP kao pomoć Ministarstvu finansija za uspostavljanje informacionog sistema koji će pokriti srednjoročno planiranje, POF, pripremu budžeta i izveštavanje

Republički sekretarijat za javne politike

Generalni sekretarijat Vlade, Ministarstvo finansija, svi organi državne uprave

8.1.4.14.

Prva faza uspostavljanja funkcionalne interne revizije

4. kvartal

Implementirano aplikativno rešenje za potrebe interne revizije

PV: 0

CV: 50 korisnika javnih sredstava

9.833.031 RSD

(90.000 USD)*

UNDP

Ministarstvo finansija

Državna revizorska institucija, svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Poreska uprava

8.1.4.15.

Razvoj i implementacija sistema elektronskog poslovanja

4. kvartal

Procenat malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji koji u svom poslovanju koriste elektronski račun

PV: 0%

CV: 20%

325.020.870

RSD

(2.700.000 EUR)*

IPA 2014

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Direkcija za elektronsku upravu, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija

8.1.4.16.

Uspostavljanje centralnog elektronskog sistema za prikupljanje podataka od građana o kvalitetu pruženih usluga državne uprave

1. kvartal

Broj usluga koje su predmet analize kvaliteta usluge

PV: 0

CV: 20

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

8.1.4.17.

Analiza slučaja uticaja uvođenja QMS sistema (Sistem za menadžment redova čekanja) i preporuke za prioritizaciju novih elektronskih servisa organa državne uprave

4. kvartal

Broj organa državne uprave i lokalne samouprave koji su predmet analize

PV: 0

CV: 20

1.000.000 RSD

Sredstva nisu obezbeđena

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Direkcija za elektronsku upravu

8.1.4.18.

Uvođenje sistema plaćanja elktronskih usluga na nacionalnom portalu platnim karticama

2. kvartal

Broj realizovanih plaćanja za usluge na nacionalnom portalu putem platnih kartica u 2016. godini

PV: 0

CV: 10.000

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Uprava za trezor

Napomena: Prvi navedeni organ državne uprave u koloni „Nosilac aktivnost“ predstavlja primarnog nosioca aktivnosti.

Legenda: RA – redovne aktivnosti

NP – nije predviđeno

8.1.5USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH U DRŽAVNOJ UPRAVI ZA KORIŠĆENJE IKT

Aktivnost

Rok za

realizaciju

Pokazatelji sa početnom i ciljnom vrednošću

Finansijska sredstva

Nosilac aktivnosti

Partneri

2015

2016

Budžet RSDEU

Budžet RS

Donacije

8.1.5.1.

Obuka zaposlenih za generisanje (kreiranje) elektronskih usluga na nacionalnom Portalu eUprava i obradu podnetih elektronskih zahteva na Portalu eUprava

4. kvartal

Broj zaposlenih u državnim organima koji su obučeni da generišu (kreiraju) elektronske usluge i servise na nacionalnom Portalu eUprava i za obradu podnetih zahteva na Portalu eUprava

PV: 500

CV: 1000

Direkcija za elektronsku upravu

Služba za upravljanje kadrovima, svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave,

8.1.5.2.

Platforma za eUčenje zaposlenih u organima državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave

4. kvartal

Broj zaposlenih u državnim organima koji koriste Platformu za eUčenje

PV: 0%

CV: 30%

Broj modula u okviru Platforme za eUčenje

PV: 0

CV: 20

60.189.050 RSD

(500.000 EUR)

Sredstva nisu obezbeđena

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Služba za upravljanje kadrovima, Direkcija za elektronsku upravu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

8.1.5.3.

Usavršavanje veština upravljanja projektima

4. kvartal

Broj organizovanih radionica – obuka za usavršavanje veština upravljanja projektima

PV: 0

CV: 10

4.815.124

RSD

(40.000 EUR)*

Sredstva nisu obezbeđena

Direkcija za elektronsku upravu

Služba za upravljanje kadrovima, Akademske institucije, svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

8.1.5.4.

Uvođenje jedinstvenog sistema identifikacionih smart kartica sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatima za državne službenike (Pilot)

4. kvartal

Broj organa koji rade na informacionom sistemu identifikacionih smart kartica sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatima za državne službenike

PV: 1

CV: 4

36.113.430

RSD

(300.000 EUR)*

Sredstva nisu obezbeđena

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave,

Ministarstvo kulture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

8.1.5.5.

Cost benefit analiza široke upotrebe Cloud platformi u sistemu državne uprave

1. kvartal

Broj državnih organa koji su učestvovali u izradi studije i izradili servise na jedinstvenoj Cloud platformi Vlade

PV: 0

CV: 5

Direkcija za elektronsku upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Min. prosvete, Min. kulture, Min. trgovine, turizma i telekomunikacija, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa

Napomena: Prvi navedeni organ državne uprave u koloni „Nosilac aktivnost“ predstavlja primarnog nosioca aktivnosti.

Legenda: RA – redovne aktivnosti

NP – nije predviđeno

8.1.6USPOSTAVLJANJE OTVORENE UPRAVE

Aktivnost

Rok za

realizaciju

Pokazatelji sa početnom i ciljnom vrednošću

Finansijska sredstva

Nosilac aktivnosti

Partneri

2015

2016

Budžet RSDEU

Budžet RS

Donacije

8.1.6.1.

Ocena spremnosti za otvaranje podataka

4. kvartal

Broj organa državne uprave za koje je urađena ocena spremnosti za otvaranje podataka

PV: 0

CV: 20

Svetska banka, UNDP,

3.277.677 RSD

(30.000 USD)*

Direkcija za elektronsku upravu

Organi javne uprave, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, akademske institucije, organizacije civilnog društva

8.1.6.2.

Formiranje radne grupe za sprovođenje preporuka Ocene spremnosti za otvaranje podataka

4. kvartal

Broj organa državne uprave koji su delegirali predstavnike u Radnu grupu za sprovođenje preporuka Ocene spremnosti za otvaranje podataka

PV: 0

CV: 12

Svetska banka, UNDP,

1.092.559

RSD

(10.000 USD)*

Sredstva nisu obezbeđena

Direkcija za elektronsku upravu

Organi javne uprave, Republički zavod za statistiku, Privredna komora Srbije, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, organizacije civilnog društva

8.1.6.3.

Usaglašavanje zakonodavnog okvira sa preporukama Ocene spremnosti za otvaranje podataka

4. kvartal

Pripremljene i usvojene izmene zakona i podzakonskih akata koji reulišu otvaranje podataka i usklađivanje direktive o ponovnom korišćenju (reuse of data)

PV: 0

CV: Usklađivanje Direktive i otvaranje podataka regulisano zakonima i podzakonskim aktima

Svetska banka, UNDP,

5.462.795

RSD

(50.000 USD)*

Sredstva nisu obezbeđena

Ministarstvo državne urave i lokalne samouprave,

Radna grupa za sprovođenje preporuka Ocene spremnosti za otvaranje podataka i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

8.1.6.4.

Usaglašavanje institucionalnog okvira sa preporukama Ocene spremnosti za otvaranje podataka

4. kvartal

Određen institucionalni nosilac koordinacije upotrebe informacionih tehnologija u svim organima javne uprave, sa kapacitetom za rukovođenje programima otvaranja podataka

PV: „neimplementirano“

CV: „implementirano“

Svetska banka, UNDP,

16.388.385

RSD

(150.000 USD)*

Sredstva nisu obezbeđena

Direkcjia za elektronsku upravu

Radna grupa za sprovođenje preporuka Ocene spremnosti za otvaranje podataka

8.1.6.5.

Podizanje svesti o značaju otvaranja podataka i podsticanje upotrebe otvorenih podataka

4. kvartal

Broj građana, privrednih subjekata,medija, institucija i otranizacija civilnog društva obuhvaćenih kampanjom za otvaranje podataka

PV: 0

CV: 500.000

Broj održanih radionica za privredne subjekte, civilno društvo, akademske institucije i medije

PV: 0

CV: 15

Svetska banka, UNDP,

16.388.385

RSD

(150.000 USD)*

Sredstva nisu obezbeđena

Direkcija za elektronsku upravu

Radna grupa za sprovođenje preporuka Ocene spremnosti za otvaranje podataka, mediji,

UNDP, Svetska banka

8.1.6.6.

Implementacija pilot projekata Otvaranja podataka državne uprave

4. kvartal

Realizovanih pilot projekata

PV: 0

CV: 5

Svetska banka, UNDP,

10.925.590

RSD

(100.000 USD)* Sredstva nisu obezbeđena

Direkcija za elektronsku upravu

5 državnih organa odabranih na osnovu Ocene spremnosti za otvaranje podataka

8.1.6.7.

Praćenje ispunjenosti

standarda

pristupačnost i sajtova organa državne uprave u skladu sa kriterijumima

sadržanim u Smernicama za izradu veb prezentacija organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave

4. kvartal

Procenat veb sajtova sa ePristupačnim informacijama i uslugama u skladu sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom i W3C standardom

PV: 42%

CV: 90%

Direkcija za elektronsku upravu

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

Napomena: Prvi navedeni organ državne uprave u koloni „Nosilac aktivnost” predstavlja primarnog nosioca aktivnosti.

Skraćenice

Tabela sadrži listu skraćenica koje su pomenute u dokumentu i biće korišćene tokom realizacije projekta.

Skraćenica

Objašnjenje

Abbreviation

Definition

UZZPRO

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa

AJSRB

Administration of Joint Services of Republic Bodies

EU DEL

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

EU DEL

Delegation of the European Union to the Republic of Serbia

eUprava

Elektronska uprava

eGovernment

Electronic Government

NIF

Nacionalni okvir interoperabilnosti

GIF

Government Interoperability Framework

G2G

Komunikacija u okviru javne uprave

G2G

Government to Government

G2B

Javna uprava orjentisana ka potrebama privrednih subjekata

G2B

Government to Business

G2C

Javna uprava orjentisana ka potrebama građana

G2C

Government to Citizen

IKT

Informaciono – komunikacione tehnologije

ICT

Information and Communication Technology

MPNTR

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

MoESTD

Ministry of Education, Science and Technological Development

MTTT

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

MTTC

Ministry of Trade, Tourism and Communications

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MSALSG

Ministry of State Administration and Local Self-Government

RDU

Reforma državne uprave

PAR

Public Administration Reform

RDUuS

Reforma državne uprave u Srbiji

PARiS

Public Administration Reform in Serbia

RJU

Reforma javne uprave

PSR

Public Sector Reform

Javna uprava

Public Sector

RGZ

Republički Geodetski Zavod

RGA

Republic Geodetic Authority

Poreska Uprava

Tax Administration

Projektni zadatak

ToR

Terms of Reference

Redovna aktivnost

Nije predviđeno

Ostavite komentar Odustani od odgovora