Na osnovu člana 7. stav 4. Zakona o turizmu („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 99/11-dr.zakon, 93/12 i 84/15) i člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-US, 72/12, 7/14-US i 44/14),
Vlada donosi
Strategiju razvoja turizma
Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine
Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine (u daljem tekstu: Strategija) pripremljena je u skladu sa članom 7. Zakona o turizmu. Osnovna studija Strategije naročito sadrži: analizu postojećeg stanja i dosadašnjeg stepena razvoja turizma, uporednu analizu turizma konkurentskih zemalja, analizu prednosti i nedostataka turizma, poslovnu misiju, viziju i ciljeve razvoja turizma, izbor prioritetnih turističkih proizvoda, predlog prioritetnih turističkih destinacija, analizu uticaja na kulturno nasleđe i prirodna dobra i predlog politike razvoja turizma.
Budući da je Strategija razvoja turizma Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 91/06) koja je doneta za period od 2006. do 2015. godine (u daljem tekstu: prethodna Strategija) prestala da važi, a koja je odredila fundamentalne smernice za sektor turizma u Republici Srbiji na duži rok, pristupilo se izradi novog strateškog dokumenta uzimajući u obzir sledeće ključne aspekte:
1) Prethodna Strategija realizovana je u manjoj meri, zbog činjenice da je neposredno nakon njenog usvajanja usledila globalna svetska kriza koja je usporila priliv investicija i umanjila prostor za bržu komercijalizaciju turizma u Republici Srbiji;
2) Vlada, kako zbog budžetskih ograničenja i drugih razvojnih prioriteta, tako i zbog zanemarivanja i neprepoznavanja turizma kao jedne od ključnih privrednih grana, nije sprovela aktivnu turističku politiku koja bi turizmu u Republici Srbiji omogućila značajniji konkurentski iskorak;
3) Republika Srbija je najveći deo vremena od usvajanja prethodne Strategije provela u otežanim uslovima pronalaženja sopstvene političke i privredne stabilnosti, dakle unutrašnje konsolidacije, što je rezultiralo nižim političkim i vrednosnim interesima Republike Srbije u pogledu razvoja turizma.
Sada kada Republika Srbija ulazi u proces evropskih integracija i kada gradi jedinstvenu geostratešku poziciju, mogući su brojni veliki privatni i javni projekti koji joj omogućavaju stvaranje jasnih i nedvosmislenih alternativa dugoročnog održivog rasta i razvoja u narednom periodu. U uslovima kada Republika Srbija podiže svoju pregovaračku snagu u odnosu na bliža i dalja globalna tržišta, realno je očekivati da nastaju povoljniji uslovi za značajan razvoj turizma zemlje.
Stoga je cilj ove strategije da se turizmu pristupi sistemski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje (kao mogućem održivom izvoru stvaranja nove dodatne vrednosti i zapošljavanja u Republici Srbiji), već i kroz multiplikativne efekte koje turizam ima na ukupan društveno-socijalni razvoj, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti (trgovine, poljoprivrede, građevinarstva i dr), te je potrebno da turizam zauzme značajno mesto na agendi strateških odluka Vlade i time konačno odredi rang ambicija Republike Srbije prema ovom privrednom sektoru na srednji i dugi rok.
Ciljevi Strategije su:
održivi ekonomski, ekološki i socijalni razvoj turizma u Republici Srbiji;
jačanje konkurentnosti turističke privrede i sa njom povezanih delatnosti na domaćem i međunarodnom tržištu;
povećanje direktnog i ukupnog učešća sektora turizma u bruto domaćem proizvodu (u daljem tekstu: BDP) Republike Srbije, kao i povećanje direktnog i ukupnog broja zaposlenih u sektoru turizma i njegovog učešća u strukturi ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji;
unapređenje ukupnog imidža Republike Srbije u regionu, Evropi i svetu.
Pristup i metodologija rada
Struktura Strategije utvrđena je Zakonom o turizmu i u svom sadržaju se zasniva manjim delom na nalazima i predlozima prethodne Strategije koja je trebalo da odredi profil turističkog sektora Republike Srbije, dok se značajnim delom oslanja na analize savremenih trendova, konkurentnosti u odnosu na okruženje, stanja u turističkoj privredi Republike Srbije i projekcije budućeg rasta i razvoja.
Za potrebe izrade ovog strateškog dokumenta sprovedene su dodatne analize i evaluacije, obavljene brojne konsultacije sa stručnjacima i uključena mišljenja udruženja i organizacija, lokalnih vlasti i pojedinaca iz akademske, poslovne i nevladine organizacije. Korišćene su i brojne eksterne evaluacije i studije od značaja za razvoj turizma u Republici Srbiji koje su bile predmet projekata Evropske unije (u daljem tekstu: EU), Svetskog saveta za putovanja i turizam (u daljem tekstu: WTTC) i Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UNWTO).
Strategija se bazira na analizi unutrašnjeg i spoljašnjeg okruženja, uključujući i najnovije globalne trendove u razvoju turizma. Analitika sadašnjih performansi turizma u Republici Srbiji, kao i njegovih ograničenja i prednosti, urađena je po prvi put i na osnovu registracionih i bilansnih podataka preduzeća po delatnostima u turističkoj privredi i ugostiteljstvu. Dodatnom analizom konkurentnosti i utvrđivanja razvojnih modela i performansi u odnosu na konkurentne zemlje, sagledana je praksa drugih i od Republike Srbije uspešnijih zemalja koji su imali sposobnost da ostvare konkurentan rast i razvoj turističke privrede. Koristeći baze podataka WTTC i Generalnog direktorata Evropske komisije odgovornog za obezbeđenje statističkih informacija (u daljem tekstu: EUROSTAT) analizirana je struktura i visina različitih deficita u turističkoj privredi koji uzrokuju zaostajanje turističke privrede u odnosu na grupu zemalja za poređenje konkurentnosti.
Na osnovu navedenih analiza urađene su razvojne projekcije i modeli rasta turističke privrede do 2025. godine i utvrđen minimalni iznos potrebnih investicionih ulaganja da bi se ostvarile projekcije rasta.
Posebna pažnja posvećena je analizi savremenih trendova na relevantnom turističkom tržištu, naročito promena u motivima, potrebama i iskustvima turista sa ciljem osavremenjavanja i podizanja kvaliteta i konkurentnosti turističkih proizvoda i njihovog usklađivanja sa potrebama kupaca.
U cilju podsticanja razvoja i konkurentnosti definisane su prioritetne aktivnosti, proizvodi i destinacije kao i nužne aktivnosti na izgradnji i održavanju putne i druge komunalne infrastrukture, turističke infrastrukture i suprastrukture.
S obzirom da su u realizaciji prethodne Strategije identifikovane brojne slabosti naročito u koordinaciji aktivnosti institucija odgovornih za njeno sprovođenje, posebno detaljno je obrađena institucionalna infrastruktura koja i pored jasnih zakonskih obaveza sprovođenja strateških i planskih dokumenata, nije pokazala potreban nivo efikasnosti i sposobnosti da realizuje svoje nadležnosti, te su u tom smislu definisane konkretne aktivnosti na sprovođenju Strategije.
Najveći deo turističke privrede i ugostiteljstva čine mala i srednja preduzeća, a preduzetničke sposobnosti bi trebalo da budu motorna snaga održavanja i podizanja njihove konkurentnosti. Za razliku od prethodne Strategije, a i na osnovu međunarodno preuzetih obaveza da se u strateškim dokumentima i zakonima primenjuju principi
Small Business Act-a, posebnim poglavljem analizirana su mala i srednja preduzeća i ukazano je na mogućnosti njihovog razvoja.
Na taj način stvorena je osnova za definisanje nove poslovne misije i vizije turizma u Republici Srbiji, objektivizirani su razvojni ciljevi, formulisan model rasta turizma kod nas i predložene su ključne razvojne aktivnosti i mere turizma koje vode realizaciji objektiviziranih ciljeva. Konačno, definisan je akcioni plan sinergetskih projekata i programa koji vode implementaciji ove srazmerno ambiciozne razvojne prethodne Strategije.
Bitna ograničenja u metodologiji izrade Strategije, a što nesumnjivo utiče na kvalitet i sadržaj podataka i analiza, proizilazi iz:
nesprovođenja zakonskih obaveza i nepostojanja sistema periodičnog međusobnog izveštavanja subjekata planiranja i sprovođenja mera i aktivnosti utvrđenih prethodnom Strategijom;
nesistematičnog praćenja savremenih i kredibilnih međunarodnih izveštaja, baza podataka i posebnih analiza tržišta (od kojih je najveći broj dostupan pod komercijalnim uslovima);
prakse da brojne međunarodne institucije podatke objavljuju u različitim formatima (u hiljadama ili milionima) i valutama (lokalnim, USD i EUR);
nestandardizovanih aktivnosti i sadržaja statističkog praćenja i još uvek neusklađene metodologije sa EUROSTAT-om i metodologijom UNWTO. Statistički obuhvat i sistem statističkog praćenja performansi sektora turizma u Republici Srbiji nije pratio metodološke promene i trendove relevantnih međunarodnih institucija, te zvanično objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku (u daljem tekstu: RZS) (npr. direktno i ukupno učešće sektora turizma u BDP Republike Srbije, direktno i ukupno učešće zaposlenih u sektoru za turizam u strukturi ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji) ne odražavaju pravi doprinos sektora turizma srpskoj ekonomiji i nisu uporedivi sa podacima koje WTTC i UNWTO objavljuju za druge zemlje;
neprimenjivanja metodologije izrade satelitskih računa i na osnovu njih objavljivanje uporedivih analiza i izveštaja, dug rok ažuriranja konačnih godišnjih podataka;
nepostojanja aktuelnih i kredibilnih domaćih istraživanja tržišta, stavova i mišljenja gostiju, stavova i mišljenja subjekata u turističkoj privredi i ugostiteljstvu (i velikog broja drugih sektorskih naučnoistraživačkih projekata od značaja za razvoj i upravljanje razvojem u turizmu);
neažurnog i nestandardnog vođenja turističkog registra;
nepostojanja jedinstvenog sistema prikupljanja informacija, upravljanja i koordinacije strateškim i operativnim razvojem turističke infrastrukture i suprastrukture, i
nepostojanja standardizovanog, integralnog sistema planiranja, realizacije i praćenja investicija u turističku infrastrukturu i suprastrukturu.
Isto tako, na osnovu Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, teritorija AP Kosova i Metohije nije obuhvaćena merama i aktivnostima predviđenih ovom strategijom, ali će se pratiti stanje na turističkim područjima Metohije: Rusolija, Hajla, Peć, Koprivnik, Dečani, Maja Streoc, Marjaš, Đeravica, Đakovica, Bistrica i Prizren i turističkom području Šar planine: Štrpce, Sirnička Župa, Sredačka Župa, Gora i Dragaš.
Sve napred pomenuto predstavljalo je veliki problem u obezbeđivanju konzistentnosti i konsekventnosti sadržaja dokumenta (postavlja se pitanje na osnovu kojih kredibilnih pokazatelja ustanoviti vrednosti potrebnih investicija u komunalnu i turističku infrastrukturu i suprastrukturu) zbog čega je Strategijom nužno jasno definisati mere kojima će se ova ograničenja prevazići i stvoriti metodološke, zakonske, kadrovske i materijalne pretpostavke i instrumenti kvalitetnog praćenja, prikupljanja, razmene i interpretacije podataka za odgovorno upravljanje razvojem turističke privrede i svih povezanih delatnosti u Republici Srbiji.
U procesu realizacije prethodne Strategije, Republika Srbija je napravila značajne iskorake u reformisanju zakonodavnog okvira u oblasti turizma, te izradila obimnu plansku dokumentaciju za razvoj više od 15 regija i destinacija.
Nasuprot proklamovane politike ravnomernog regionalnog razvoja i podsticaja preduzetništva i privatnih malih i srednjih preduzeća, restrukturiranja privrede kroz efikasnu privatizaciju, vođena je politika centralizovanog i intervencionističkog razvoja.
U procesu restrukturiranja privrede kroz privatizaciju izvršena je prodaja velikog broja hotela, dečjih, omladinskih i sindikalnih odmarališta. Smeštajni kapaciteti koji u našim banjama posle privatizovanja ne rade, broje se hiljadama ležaja. Vrnjačka Banja – 1.000, Sokobanja – 800 (uz sportske terene), Banja Koviljača – 600, Niška Banja – 300, itd. Samo zahvaljujući radu Instituta za rehabilitaciju, Niška Banja je prepoznata kao banjski centar. Smeštajni objekat u Jošaničkoj banji nikada nije primio turiste; Kuršumlijska Banja je pusta (nema više ni stanovnike); ustanova na Zlataru, sa 17.000 m2, ne radi godinama.
Van područja efikasnije preduzetničke upotrebe u turizmu ostali su objekti i imovina velike vrednosti u državnom vlasništvu – napušteni aerodromi, javni objekti i zemljište (napuštene kasarne, objekti neuspešno privatizovanih preduzeća, reprezentativne vile, Karađorđevo, hoteli i odmarališta javnih preduzeća). U ne malom broju slučajeva ova imovina se ne koristi ili se za korišćenje izdvajaju dodatne subvencije.
Umesto ulaganja u postojeća i nova mala i srednja preduzeća vršena su ulaganja uglavnom u javni sektor i formiranje novih javnih preduzeća koja do danas nisu uspela da povrate deo od uloženih investicija i da održivo (bez pomoći države) generišu i omoguće novi razvoj.
Nije uspostavljen sistem upravljanja turističkim destinacijama i područjima, nije ostvarena efikasna funkcionalna veza između privrede, turističkih organizacija, asocijacija i poslovnih udruženja, obrazovnih i naučnih institucija radi formiranja sigurnog, dugoročnog i održivog razvoja turističkih prostora i područja.
I pored prethodnom Strategijom utvrđenih zadataka unapređenja i zaštite okoline, podizanja energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u turističkim područjima i destinacijama, do kraja perioda realizacije prethodne Strategije nije uspostavljen sistem upravljanja otpadom i podsticanja energetske efikasnosti i održivog razvoja u turističkim područjima i destinacijama.
Izostala je efikasna programska i akciona povezanost različitih resora i nivoa vlasti u sprovođenju prethodne Strategije u planiranju i realizaciji infrastrukturnog održavanja turističkih destinacija, blagovremenom planiranju i koordinaciji u utvrđivanju prioriteta, rokova i nosilaca aktivnosti.
U toku realizacije prethodne Strategije, nisu urađena značajnija istraživanja tržišta za potrebe promocije turizma, a naročito ne u oblasti kongresnih, sajamskih, sportskih i kulturnih događaja, iako je to bila zakonska obaveza. Ne postoje podaci o postojanju koordinacije obrazovnih i naučnih institucija u oblasti turizma i turističke privrede u usklađivanju nastavnih planova i programa sa brojem i strukturom stručnih profila koji su potrebni u turizmu i ugostiteljstvu, broju naučno istraživačkih projekata, broju i sadržaju obavljenih naučnih i stručnih studijskih putovanja i usavršavanja, broju i sadržajima programa permanentnog sticanja novih znanja i veština od značaja za razvoj turizma.
U dosadašnjem toku realizacije prethodne Strategije nedovoljno su korišćena sredstva pretpristupnih fondova EU kao i mogućnosti i prednosti Informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: ICT), interneta, društvenih mreža i platformi za promociju turističke ponude Republike Srbije, a ujedno i kao platforme za razvoj novih malih i srednjih preduzeća i njihovih usluga.
Ostala su otvorena pitanja uvođenja međunarodnih standarda kvaliteta (kvaliteta usluga, sistema upravljanja i dr), učešća sive ekonomije, nesređene evidencije i neadekvatna i prevaziđena metodologija sistema statističkog obuhvata i statističkog praćenja performansi sektora turizma u Republici Srbiji, kao i nefunkcionisanje Registra turizma (pri Agenciji za privredne registre-u daljem tekstu: APR).
Nije uspostavljen sistem analize, praćenja i primene savremenih trendova na svetskom turističkom tržištu, mere podrške razvoju privatnog sektora u turizmu su nedovoljne, neadekvatne i nerazvijene u odnosu na konkurenciju i pozitivna iskustva zemalja EU.
Prethodna Strategija imala je i svoje kvantifikovane ciljeve od kojih treba pomenuti najznačajnije: rast ukupnog broja dolazaka i noćenja turista u dva scenarija (umereni i ambiciozni), rast broja privrednih subjekata i zaposlenosti, rast direktnog doprinosa turizma BDP-u i rast deviznog priliva od stranih turista.
Tabela 1. Analiza ispunjenosti projekcija rasta broja dolazaka i broja noćenja
iz prethodne Strategije
[pic]
[pic]
[pic]
[pic]
[pic]
Izvor: Urađeno prema prethodnoj Strategiji i RZS
(bez podataka za AP Kosovo i Metohiju)
Ukupan broj dolazaka i noćenja turista u 2015. godini bio je u porastu u odnosu na početnu 2006. godinu, ali ni jedan od scenarija rasta u prethodnoj Strategiji (umerenog i ambicioznog) nije ostvaren. Prema prethodnoj Strategiji, bilo je predviđeno da u 2015. godini ukupan broj preduzeća registrovanih u oblasti turizma bude 862, međutim, već 2013. godine taj broj je bio skoro pet puta veći. Nasuprot ovom porastu, broj direktno zaposlenih u turizmu 2013. godine bio je manji skoro za trećinu od projektovanog.
Tabela 2. Stanje broja preduzeća i broja direktno zaposlenih u turizmu
u odnosu na projekcije prethodne Strategije
2013. Projekcija 2015. Razlika Indeks2015/2013 % Broj zaposlenih u turizmu 19.194 27.868 8.674 145,2 45,2
Izvor: Analiza Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: MTTT), na osnovu podataka APR za 2013. godinu, septembar 2015.
i prema prethodnoj Strategiji
Da bi se sagledali realni aspekti postojeće strukture sektora turizma i sa njime povezanih delatnosti, analizirana je serija podataka od 2008. do 2013. godine pod direktnim uticajem globalne ekonomske krize. U tom periodu, struktura turističke i sa njom povezane delatnosti obuhvata usluge: smeštaja (hoteli, odmarališta, kampovi i drugi oblici smeštaja), pripremanja i služenja hrane i pića (restorani, kafići, ketering i sl), turističkih agencija, lizing i izdavanje automobila, plovila, opreme za zabavu i rekreaciju.
U Tabeli 3. beleži se znatan pad broja turističkih agencija, kao posledica promene metodologije evidentiranja delatnosti. U 2013. godini, osim turističkih agencija, odvojene su delatnosti 7990 (Ostale usluge rezervacije i delatnosti povezane s njima) i 7912 (delatnost turoperatora). Kada se saberu ove delatnosti u 2013. godini dobija se veći broj agencija od onog iz 2008. godine, ali sa brojem zaposlenih smanjenih za 1.393 radna mesta. Broj zaposlenih je jedino porastao u keteringu za 92, kafeima za 424 i u ostalom smeštaju za osam novih radnih mesta.
Tabela 3. Struktura broja preduzeća i zaposlenih po delatnostima u
turizmu i ugostiteljstvu od 2008. do 2013. godine
[pic]
Izvor: MTTT, na osnovu podataka APR, decembar 2015. godine
Tabela 4. Makroekonomski i finansijski efekti
[pic]
Izvor: MTTT, na osnovu podataka APR, decembar 2015. godine
Nijedan od finansijskih, osim makroekonomskih pokazatelja, nisu bili precizno i posebno definisani kao strateški ciljevi. Stoga je važno prepoznati trendove i adekvatno, Strategijom, definisati buduće mere i projektovati željene efekte.
U periodu od 2008. do 2013. godine u turističkoj industriji kapital je pao za 63 miliona evra, obaveze su porasle za preko 88 miliona evra, ali su smanjeni poslovni rashodi za 35 miliona evra. Na drugoj strani, u 2013. godini ostvaren je pozitivan poslovni rezultat, a ostvarena je neto dobit u sektoru turizma od preko 40 miliona evra u odnosu na 2008.
Registrovani poslovni prihodi čitave turističke industrije (i direktno povezanim delatnostima) su bili na nivou od preko 620 miliona evra što, kada se stavi u odnos sa ukupnim prometom u turizmu, ukazuje na postojanje obimne sive ekonomije, koja čini 69% turističkog prometa.
Ukupne predviđene investicije u turističku privredu prema prethodnoj Strategiji su bile procenjene na preko četiri milijarde evra (godišnje 400 miliona evra). Vrednost kapitala preduzeća u oblasti turizma 2013. godine je oko 1,6 milijardi evra (poslednji raspoloživi podaci APR) i manji je za 63 miliona evra u odnosu na najbolju godinu poslovanja pre krize, a kao rezultat dezinvestiranja od preko 280 miliona evra u delatnostima iznajmljivanja vozila (-114 miliona evra), putničkim agencijama (-96 miliona evra), ostalim zabavnim i rekreativnim delatnostima (-61 milion evra). Nasuprot ovih delatnosti ostvareno je povećanje vrednosti kapitala za preko 150 miliona evra u delatnostima hotela i restorana.
Primetan je napredak u razvoju nekoliko postojećih turističkih proizvoda – gradski odmori (City Breaks) u Beogradu i Novom Sadu, manifestacije (Guča, EXIT, Mokra Gora, regata na Drini i dr), planinski turizam (Kopaonik, Zlatibor i Stara Planina), ali i zaostatak u kreiranju novih turističkih proizvoda u skladu sa trendovima na tržištu i promenama motiva i potreba turista. Nije ostvaren napredak niti su ostvarene značajne investicije u poboljšanje kvaliteta drugih turističkih proizvoda, naročito u oblasti zdravstvenog i wellness turizma u banjama i nautičkog turizma i delimično uspešnih proizvoda u okviru specijalnih interesa (kulturne, biciklističke, vinsko-kulinarske i gastronomske rute).
Republika Srbija je deo Evrope, koja je vodeća svetska turistička destinacija. Ta činjenica, kao i njen kontinentalni položaj, uslovljavaju i samu logiku i strukturu turističkog profila kao razvojnog modela turizma Republike Srbije koji je karakterističan za zemlje Jugoistočne i Centralne Evrope.
Direktan doprinos putovanja i turizma svetskom BDP i zaposlenosti u 2015. godini iznosio je 2.200 milijardi USD, kao i 108 miliona radnih mesta, respektivno.
Uzimajući u obzir šire uticaje putovanja i turizma (direktne, indirektne i indikovne), ukupan doprinos ovog sektora globalnoj ekonomija u 2015. godini iznosio je je 7.200 milijardi USD, što predstavlja učešće od 9,8% u ukupnom BDP-u, odnosno porast od 3,1% u odnosu na 2014. godinu, čime je ostvarena šesta uzastopna godina pozitivnog rasta u ovom sektoru.
U 2016. godini, očekuje se porast doprinosa putovanja i turizma BDP-u od 3,3%. Imajući u vidu ovakvu tendenciju rasta, pretpostavke su da će ovo učešće da raste za 3,8% godišnje i da će 2025. godine preći preko 11.000 milijardi USD ili 10,5% BDP-a.
U pogledu zapošljavanja, uključujući i poslove indirektno povezane sa turizmom, u 2015. godini sektor putovanja i turizma podržao je 284 miliona radnih mesta ili 9,4% ukupne svetske zaposlenosti (skoro svaki 11. zaposleni je radio u turizmu i sa njime povezanim delatnostima) što predstavlja porast od 2,6 % u odnosu na 2014. godinu. Kao ukupan rezultat direktnih, indirektnih i indukovanih aktivnosti sektor putovanja i turizma je generisao 7,2 miliona novih radnih mesta u 2015. godini. Direktno u sektoru je ostvareno 2,5 miliona novih radnih mesta. Do 2025. godine očekuje se da putovanja i turizam podrže ukupno 370 miliona radnih mesta, odnosno da svaki deveti zaposleni radi u turizmu i sa njime povezanim delatnostima. Pretpostavke su da će do 2025. godine očekivani godišnji rast broj zaposlenih od 2,3% rezultirati sa ukupno 356.911.000 zaposlenih ili 10,7% ukupnog broja zaposlenih u svetu.
Investicije u oblasti putovanja i turizma u svetu 2014. godine iznosile su preko 814 milijardi USD, ili 4,3% od ukupnih investicija. Očekivanja su da u 2015. godini porastu za 4,8% kao i da će godišnje do 2025. godine rasti po 4,6% i dostići 1.336 milijardi USD u 2025. godini ili 4,9% od ukupnog iznosa investicija u svetu. Prema svim glavnim komponentama, pretpostavke su da će u 2016. godini investicije u sektoru putovanja i turizma porasti za 4,7% u odnosu na 2015. godinu. Pretpostavke su, prateći ovakav trend, da će do 2025. godine investicije rasti godišnje po 4,6% i dostići 1.336 milijardi USD u 2025. godini ili 4,9% od ukupnog iznosa investicija u svetu.
Vrednost izvoza turističke privrede dostigla je 1.383 milijardi USD (5,7% od ukupnog izvoza) u 2014. godini. U 2015. godini očekuje se rast od 2,8% i rast od 4,2% na godišnjem nivou do 2025. godine kada se očekuje da će dostići 2.140 milijardi USD ili 5,6% ukupnog izvoza u svetu.
Grafikon 1. Stanje sektora putovanja i turizma u svetu 2015. godine
[pic]
Izvor: UNWTO, 2016. (http://www2.unwto.org/content/why-tourism)
I pored mnogobrojnih slabosti izraženih u realizaciji prethodne Strategije, prevashodno zahvaljujući vlasnicima i zaposlenima u turističkoj privredi, a poslednje dve godine (2014. i 2015.) i aktivnostima Vlade i resornog ministarstva stvorene su pretpostavke za snažniji razvoj i rast turizma kao jedne od prioritetnih privrednih grana:
Republika Srbija je potvrdila i ubrzala procese pridruživanja EU;
unapređena je međunarodna aktivnost, pozicija i imidž Republike Srbije;
Republika Srbija je prepoznata kao faktor unapređenja regionalne saradnje;
intenzivirani su radovi na izgradnji međunarodnih putnih Koridora X i XI, počela je rekonstrukcija međunarodnog železničkog Koridora X, ugovorena je izgradnja pruge za vozove velike brzine od Budimpešte do Beograda;
unapređen je regionalni i međunarodni avio saobraćaj, Aerodrom Nikola Tesla u 2015. godini imao je preko 4,7 miliona putnika;
u cilju razvoja avio saobraćaja u Republici Srbiji formirano je novo javno preduzeće „Aerodromi Srbijeˮ koje treba da stavi u funkciju veći broj neiskorišćenih aerodroma i obezbedi uslove za niskobudžetne avio kompanije i unapređenje avio saobraćaja i dostupnosti većeg broja turističkih destinacija u Republici Srbiji;
uvođenje redovne avionske linije Beograd – Njujork;
fiskalna konsolidacija i reforme omogućavaju stvaranje novih tržišnih i održivih modela efikasnije korišćenja državne imovine, smanjenje subvencija, stvaranje nebudžetskih fondova i održivih tržišnih modela finansiranja razvoja (mikro – kreditni fondovi, fondovi smelog kapitala, mešoviti investicioni i garancijski fondovi);
razvoj preduzetništva malih i srednjih preduzeća kao dugoročno razvojno opredeljenje Vlade treba da omogući podizanje konkurentnosti domaće privrede ulaskom novih mikro, malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu: MMSP) i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja postojećih za dalji rast i razvoj;
unapređen je zakonodavni okvir u oblasti investicija, turizma, planiranja i izgradnje i sa nužnim promenama zakonodavstva u oblasti upravljanja javnim investicijama i javno-privatnim partnerstvom stvoriće se uslovi za unapređenje investicija u turizam Republike Srbije;
Vlada je prepoznala značaj turizma za ostvarivanje ključnih razvojnih ciljeva u poslednje dve godine;
u odnosu na 2005. godinu, prisutni su poznati hotelski brendovi (Radisson Blu, Crowne Plaza, Luxury Collection – Starwood, Falkensteiner, Holiday Inn, Best Western, Mariott, započeta izgradnja Hiltona);
značajna investiciona ulaganja u rekonstrukcije, adaptacije i izgradnju novih hotelskih kapaciteta izvedena su od strane domaćih preduzeća i pod upravom lokalnog manadžmenta kao što su „MK Group” (Kopaonik, Beograd), „Mona” (Zlatibor, Beograd, Kušići), „A” hoteli (Aranđelovac, Novi Sad i Šabac); hoteli na Zlatiboru i Vrnjačkoj banji, „Silver Lake Resort” (Srebrno jezero) i drugi;
u 2015. godini, prvi put posle 2008. godine, porastao je broj dolazaka (za 12%) i noćenja (za 8%) domaćih turista, a taj trend je zabeležen i u prvih sedam meseci 2016. godine: broj dolazaka domaćih turista povećan je za 14,2%, odnosno, noćenja za 15,2% u odnosu na 2015. godinu. Na ovakav pozitivan trend značajno je uticala odluka Vlade da projektom dodele vaučera podrži stanovništvo koje je slabije platežne moći, kao i da minstarstvo nadležno za poslove turizma brzo i efikasno realizuje odluku i Turistička organizacija Srbije (u daljem tekstu: TOS) promoviše kampanju „Moja Srbija” namenjenu domaćim turistima.
Sve to ukazuje na stvaranje povoljnog ambijenta da novim strateškim planiranjem turistička privreda Republike Srbije dobije status jedne od prioritetnih razvojnih privrednih grana i da se karakteristike sektora turizma u narednom periodu još više unaprede i da turizam i sa njim povezane privredne grane budu faktor stabilnog održivog rasta i razvoja. U tom smislu, prema domaćim i inostranim analizama, (po metodlogiji Oxford Economics) sektor turizma ima dobre polazne osnove za novi destogodišnji razvoj:
ukupan doprinos turizma BDP-u Republike Srbije u 2015. godini iznosi 6,4%;
turizam direktno doprinosi sa 2,2% BDP-u Republike Srbije;
turizam i ugostiteljstvo (prema navedenoj metodologiji) obuhvata oko 30.000 (direktno) novozaposlenih, dok je oko 157.000 novozaposlenih ukupno u turizmu i povezanim delatnostima sa velikom brojem novootvorenih mikro i malih preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanim delatnostima;
„nevidljivi izvoz” predstavlja 7,3% ukupnog izvoza Republike Srbije odnosno skoro 29% vrednosti izvoza usluga;
investicije u turizam čine 4,1% ukupnih investicija u Republici Srbiji.
U 2015. godini, ukupan devizni priliv od turizma je iznosio 1.048 miliona USD. U periodu od 2007. do 2015. godine zabeležen je rast deviznog priliva od turizma za 97,4%, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 10,8%.
Turizam u Republici Srbiji prolazio je kroz snažno restrukturiranje izvora tražnje. Značajno je da je od 2008. godine bilo slabljenja domaćeg turističkog prometa, uglavnom pod uticajem ekonomske krize na životni standard u Republici Srbiji. S druge strane, kontinuirano je rastao priliv stranih turista sa evropskih tržišta, uz već tradicionalno visok broj poseta iz zemalja regiona. U 2015. godini uočeni su i prvi znaci oporavka domaće tražnje.
Tabela 5. Dolasci turista u Republiku Srbiju od 2007. do 2015. godine
DOLASCI TURISTA(u hiljadama) Godina Godina Ukupno Indeks Domaći Indeks 2008. 640 101 944 109 2009. 617 97 865 92 2010. 605 98 798 92 2011. 710 117 992 124 2012. 708 100 906 91 2013. 792 110 1.053 116 2014. 863 109 1.139 108 2015. 945 109 1.048 92
Izvor: Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS)
Iz Tabele 7. uočava se pozitivna razvojna tendencija deviznog priliva od turizma u periodu od 2007. do 2015. godine, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,3%, izraženo u evrima, odnosno 9,8%, u USD. Prema podacima NBS, potrošnja naših građana koji su putovali u inostranstvo u periodu od 2007. do 2015. godine prikazana je u Tabeli 8.
Tabela 8. Devizni odliv od 2007. do 2015. godine
Godina EUR (u mil) Indeks USD (u mil) Indeks 2008. 845 111 1.254 120 2009. 686 81 959 76 2010. 724 105 953 99 2011. 791 109 1.114 117 2012. 805 102 1.350 121 2013. 841 104 1.117 83 2014. 849 101 1.177 105 2015. 993 112 1.097 93
Izvor: NBS
Tabela 8. jasno pokazuje stalni rast deviznog odliva u periodu od 2007. do 2015. godine, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 1,1% izraženo u USD.
Pozitivna promena se ogleda u smanjenju izdataka za putovanja naših građana u inostranstvo.
Struktura smeštajnih objekata, odnosno njihovih kapaciteta izmenjena je u poslednjih nekoliko godina. U ponudi smeštajnih objekata hotelskog tipa došlo je do dinamičnog razvoja i to, prvenstveno hotela sa 4*. U odnosu na 2005. godinu, povećano je učešće poznatih hotelskih brendova (Radisson Blu, Crowne Plaza, Luxury Collection – Starwood, Falkensteiner, Holiday Inn, Best Western), najvećim delom, u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Nišu.
Takođe se intenzivira izgradnja, odnosno rekonstrukcija i adaptacija jednog broja hotelskih objekata koji su u vlasništvu lokalnih kompanija i pod upravom lokalnog menadžmenta kao što su „MK Group” (Kopaonik, Beograd), „Mona” (Zlatibor, Beograd, Kušići), „A” hoteli (Aranđelovac, Novi Sad i Šabac); hoteli na Zlatiboru i Vrnjačkoj banji, „Silver Lake Resort” (Srebrno jezero) i drugi.
Prema podacima ministarstva nadležnog za poslove turizma, do kraja 2015. godine, broj kategorisanih objekata za smeštaj vrste hoteli (uključujući garni i apart hotele), moteli, pansioni, turistička i apartmanska naselja (bez privatnih kuća, soba, ruralnih turističkih domaćinstava, lovačkih vila i kampova), iznosio je 358. Broj smeštajnih jedinica u navedenim objektima je dostigao cifru od 18.244, a broj ležaja je iznosio 30.417.
Tabela 9. Kapaciteti kategorisanih ugostiteljskih objekata za smeštaj
Red.br. Vrsta ugostiteljskih objekta za smeštaj Broj objekata Broj smeštajnih jedinica Broj ležaja 2. Moteli 11 249 426 3. Pansioni 3 78 122 4. Turistička i apartmanska naselja 5 230 477 UKUPNO 358 18.244 30.417
Izvor: MTTT, decembar 2015. godine
U ukupnom broju ugostiteljskih objekata za smeštaj u Republici Srbiji, hoteli imaju najveći udeo, kako po broju objekata, tako i po broju smeštajnih jedinica i ležaja.
U periodu od 2010. do 2015. godine broj smeštajnih objekata vrste hotel (uključujući garni i apart hotele) porastao je od 249 do 339, odnosno za 36,1%. Ovaj porast delimično je pratio i porast broja smeštajnih jedinica kojih je u 2010. godini bilo 15.537, a u 2015. godini 17.687, što predstavlja porast od 13,8%, dok je broj ležaja u tom periodu porastao sa 24.186 na 29.392, odnosno za 21,5%.
Tabela 10. Broj hotela i smeštajnih kapaciteta od 2010. do 2015. godine
Godina Broj hotela Broj smeštajnih jedinica Broj ležaja 2010. 251 15.537 24.186 2011. 262 16.250 26.384 2012. 297 16.723 28.296 2013. 301 16.382 27.742 2014. 328 16.963 28.501 2015. 339 17.687 29.392
Izvor: MTTT, decembar 2015. godine
Iako je došlo do povećanja broja smeštajnih kapaciteta u hotelima, evidentno je smanjene prosečnog broja smeštajnih jedinica i ležaja po objektu, s obzirom na trend izgradnje objekata sa manjim brojem smeštajnih jedinica, odnosno ležaja.
U 2015. godini, među smeštajnim objektima vrste hotel, najzastupljeniji su hoteli sa 3* (34,8%), sa 4* (29,3%), zatim sa 2* (27,7%), sa 1* (5,8%) i hoteli sa 5* (2,4%).
Grafikon 2. Procentualno učešće hotela po kategorijama
u ukupnom broju hotela u 2015. godini
[pic]
Izvor: MTTT, decembar 2015. godine
Hotelsko tržište Beograda je vodeće u Republici Srbiji po ostvarenim performansama, s obzirom da je najveći broj smeštajnih objekata koncentrisan na teritoriji grada Beograda, u kojem trenutno posluje 86 hotela, od čega su 51 hoteli, 34 garni hotela i jedan apart hotel. Od 21 novootvorenog objekta koji su prvi put kategorisani u 2015. godini u Republici Srbiji, osam se nalazi u Beogradu. Na teritoriji grada Beograda se nalazi svaki četvrti kategorisani hotel (86), svaka treća smeštajna jedinica (6.331) i skoro svaki treći ležaj (9.193). Tri hotela imaju specijalizaciju za poslovni hotel („Prag”, „Radisson Blu Old Mill” i „In Hotel”), a jedan za kongresni hotel (hotel „M”). Tri hotela imaju pet zvezdica („Hyatt Regency Beograd”, „Square Nine” i „Metropol Palace”).
S obzirom da je ovo tržište oslonjeno na segment stranih poslovnih gostiju, koji karakteriše kontinuirani trend rasta, procene daljeg kretanja performansi hotelskog tržišta glavnog grada su pozitivne.
U pogledu kvalitativne strukture, Beogradski region i region AP Vojvodine imaju primetno veći standard, dok su u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Regionu Južne i Istočne Srbije smeštajni kapaciteti koji ispunjavaju međunarodne standarde ograničeni na vodeće destinacije (Kopaonik, Zlatibor, Stara planina, Vrnjačka Banja, a u poslednje vreme i donji tok Dunava).
Generalno, može se zaključiti da su hoteli viših kategorija brojniji u gradskim centrima, dok su objekti ostalih kategorija i vrsta tipični za manja mesta i tradicionalne planinske i banjske destinacije.
Na osnovu sprovedenih analiza, u poslednjih nekoliko godina, prisutan je trend opadajuće prosečne ostvarene cene po sobi (AverageDailyRate – ADR), ali sa druge strane i trend povećanja stope popunjenosti soba i ukupnog godišnjeg prihoda po raspoloživoj sobi (RevenueperAvailableRoom – RevPAR), što se reflektuje na cenovnu politiku većine beogradskih hotela.
Prema podacima RZS ukupan promet u ugostiteljstvu u Republici Srbiji u 2014. godini, u tekućim cenama, iznosio je 65.105 milijardi RSD i bio je za 0,6% veći nego 2013. godine, dok je promet izražen u stalnim cenama bio manji za 0,2%. U odnosu na 2010. godinu ukupan promet u ugostiteljstvu u tekućim cenama bio je u porastu za 18,4%, dok je promet izražen u stalnim cenama bio na istom nivou.
Tabela 11. Osnovni pokazatelji ugostiteljstva od 2011. do 2014. godine
2011 2012 2013 2014 Ležaji 127.664 113.385 107.256 102.940 Promet, hilj. RSD 55.872.912 55.032.101 55.249.090 55.166.002 Indeksi, 2010 =100 Promet, hilj. RSD 105,8 110,6 117,6 118,4 Ležaji 106,9 94,9 89,8 86,2 Promet, hilj. RSD 101,6 100,1 100,4 100,3
Izvor: RZS – Statistički godišnjak Republike Srbije 2015, Poglavlje 16, str. 356.
Kada se posmatraju godišnji indeksi prometa u stalnim cenama (uzimajući 2005. godinu kao baznu), primetan je opadajući trend, ali se opet postavlja pitanje pouzdanosti podataka, s obzirom na značajan neregistrovani promet u domenu sive ekonomije. Po strukturi ostvarenog prometa u ugostiteljstvu 2013. godini, najveće je učešće hrane i napitaka (51,1%), zatim alkoholnih i bezalkoholnih pića (26,7%), ostvarenih noćenja (19,8%) itd.
Intenzivirani su radovi na završetku Koridora X na oba kraka (prema Bugarskoj i Makedoniji), uspešno su počeli radovi na koridoru XI (Beograd – Južni Jadran), nastavljena je rekonstrukcija železničkog Koridora X koja će omogućiti postizanje većih brzina, nabavljeno je više modernih putničkih kompozicija, ugovorena je izgradnja pruge za brze vozove između Budimpešte i Beograda.
Restrukturirana je domaća avio kompanija koja je obnovila avio linije u regionu i ponovo otvorila direktne letove od Beograda do Njujorka. Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu je u 2015. godini primio 4,7 miliona putnika i time postao najveći regionalni centar za avio prevoz. U cilju unapređenja avio saobraćaja i njegove ravnomerne dostupnosti na teritoriji Republike Srbije, formirano je preduzeće „Aerodromi Srbije” što će doprineti stvaranju uslova za dolazak niskobudžetnih avio prevoznika i povećati broj aerodroma u funkciji.
Republika Srbija istorijski nije bila pretežno turistički orijentisana zemlja, već se turizam počeo razvijati posle Drugog svetskog rata, najviše zbog poslovnih putovanja i zdravstvenog turizma. Prethodna Strategija koja je trebalo da trasira nov, moderan i konkurentan razvojni pravac ukupne turističke industrije Republike Srbije ostvarila je ograničene domete:
u 2015. godini delimično je ostvaren cilj deviznog priliva od 1,05 milijardi USD zahvaljujući porastu broja dolazaka stranih turista za 62,6%, odnosno noćenja za 63,3% u odnosu na 2007. godinu;
došlo i do značajnog kvalitativnog restrukturiranja smeštajnih objekata uz manji kvantitativni porast zahvaljujući pretežno privatnim domaćim i stranim investitorima;
turizam Republike Srbije još uvek razvojno zaostaje prema uporedivim državama Centralne i Istočne Evrope;
u 2014. i 2015. godini Vlada je prepoznala doprinos i razvojni potencijal turizma i sa njim povezanih delatnosti u Republici Srbiji, što se pozitivno odrazilo na rezultate.
KLJUČNI TURISTIČKI TRENDOVI I UPOREDNA ANALIZA TURIZMA KONKURENTSKIH ZEMALJA
Većina autora i analitičara u oblasti putovanja i turizma, sa manjim razlikama, su saglasni u pogledu globalnih trendova koji će transformisati turizam i ugostiteljstvo. Rast broja turista prema UNWTO do 2030. godine kretaće se po stopi 3,3% ili 43 miliona godišnje da bi dostigao 1,8 milijardi turista. Uz godišnji rast broja turista značajne su i promene njihovog ponašanja i motiva na koje će svakako uticati i klimatske promene, smanjivanje i nestašice resursa, smanjenje vremena u odnosu na novac, želju i motiv da se posete neka „stare” destinacije.
Svako ko bude imao sposobnost prepoznavanja i iskorišćavanja navedenih promena, imaće veliku šansu da bude pobednik u tržišnoj turističkoj utakmici. Marketinški „rat za buduće turiste” i destinacije na tržištu vodiće se ne više presudno putem cena, smeštaja, infrastrukture, saobraćaja i objekata, već putem osećanja i pozitivnih iskustava turista.
Promene ponašanja i navika turista zahtevaće i adekvatnu segmentaciju korisnika i u skladu s tim i potrebu segmentacije tržišta turističkih i ugostiteljskih usluga i proizvoda imajući u vidu rodnu, starosnu, bračno statusnu, motivacionu i sve druge važne segmentacije turista i potrebu stalnog prilagođavanja domaće ponude.
Ovo pokazuje da je struktura turista danas veoma podeljena i da uspeh marketinga u turizmu leži na sposobnosti u shvatanju trendova i zadovoljavanju svih tržišnih niša. U tom smislu, sagledavaju se posebno tri grupe novih trendova:
novi trendovi u načinu promocije i rezervacija;
novi tipovi smeštaja;
savremeni motivi za putovanja na svetskom turističkom tržištu (u boksovima su dati primeri).
Trendovi u načinu promocije i rezervacija
U sferi promocije i rezervacija razvijeni su novi komunikacioni i promotivni alati koji se baziraju na e- marketing tehnologiji za komunikaciju sa potrošačima i snažno povećavaju efikasnost marketinških aktivnosti. Digitalni kanali su srž komunikacione strategije u efikasnom marketingu. Danas destinacije i kompanije dopiru direktno do potrošača kroz niz zajedničkih digitalnih platformi.
Sharing ekonomija i virtualna međusektorska platforma za pružanje informacija, te komunikacije između potrošača po modelu „peer to peer” postaje karakteristika novog stanja u turističkom biznisu. Takođe, u skladu sa preporukama UNWTO, potrebno je da e- marketing tehnologija za komunikaciju sa potrošačima bude pristupačna i za osobe sa invaliditetom, kao i da objekti i drugi sadržaji koji se promovišu budu pristupačni i da nose oznake pristupačnosti tzv. piktograme.
Sve se ovo događa zbog izuzetne pokretljivosti potrošača. Mobilna opremljenost potrošača omogućuje pristup brojnim platformama, virtuelnom komuniciranju sa turističkim ponuđačima, kao i potrošača između sebe. Ceni se da je u svetu u 2014. godini bilo preko 2,2 milijarde internet korisnika i oko 6,2 milijarde mobilnih telefona u upotrebi kod oko 60 % svetske populacije. Online distributivna mreža, mobilni smart telefoni, tableti i druga prenosna mobilna sredstva imaju danas krucijalni uticaj na donošenje odluke o putovanju. Potrošači imaju pristup mnoštvu informacija, više izbora za njihovo prikupljanje, ali i više mogućnosti da izraze svoje mišljenje preko digitalnih platformi, što ponekad može da ugrozi imidž destinacije, a drugi put da bude najbolji ambasador za određenu destinaciju. Tu nema mehanizma uticaja, ali je zato važno stalno prisustvo i praćenje reakcije potrošača.
Isto tako popularni blogovi su snažno marketinško sredstvo za turističke organizacije u smislu pojačanja vizibiliteta. Snaga „travel” blogova je veoma bitna na društvenim mrežama, a Web Search je danas važniji za odluke od lične preporuke. S druge strane,„travel” blogovi i „tagging”, ne samo da proširuju tržište, već i utiču na brzo prilagođavanje željama potrošača i, što je takođe važno, otklanjanju propusta.
Revoluciju u plasmanu promotivnih poruka unosi 3D tehnologija tako što podstiče doživljaj i emocije, a time i adrenalin. Pored toga, ICT tehnologija i društveni mediji daju posebne mogućnosti zemljama u razvoju da uhvate korak sa savremenim trendovima i da na tržištu deluju efikasnije, bez angažovanja velikih finansijskih sredstava, kao i šansu nepristupačnim destinacijama da komuniciraju sa turističkim tržištem.
Unapređenje promotivnog miksa, uvođenje novih komunikacionih i promotivnih alata i orijentacija za potrebe online marketinga, mobilne aplikacije i zajedničke platforme plasmana i distribucije informacija podrazumeva i transformaciju načina organizovanja marketinških aktivnosti Nacionalne turističke organizacije (NTO).
Javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP)
JPP je široko primenjivan model u savremenom turizmu i u primeni je u gotovo svim zemljama. Potreba za jakim partnerstvom između javnog i privatnog sektora je važnija danas neko ikada ranije. Radi se o maksimalnoj sinergiji interesa između partnera, JPP treba razvijati gde god je moguće. Uloga države se iz osnova menja u turizmu, jer država postaje partner. Država, u principu, nije dobar menadžer i zato pronalazi interes u partnerstvu sa privatnim sektorom. Poznati su uspešni JPP primeri gde javni sektor npr. ustupa zemlju, daje prostor za rekonstrukcije kulturnih spomenika na upravljanje privatnom sektoru. U proces donošenja odluka na osnovu konsultacija aktivno sarađuju javni sektor i privreda. Ovaj proces zahteva konstantno međusobno komuniciranje.
U oblasti smeštaja, nasuprot velikim internacionalnim hotelskim lancima, koji takođe doživljavaju transformaciju prilagođenu autentičnosti destinacije, imamo i pojavu malih porodičnih smeštajnih kapaciteta koji omogućavaju organizaciju boravka i odmora po sopstvenom izboru, kao i udovoljavanje sve izraženijim potrebama savremenih turista za kontaktom sa prirodom i lokalnom kulturom i sredinom.
Visok trend rasta ima „glamping – glamurozni kamping” što je dato u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo. Glamping je nastao u Engleskoj, SAD i Kanadi, zemljama koje su prema statistikama tradicionalno sklone kampovanju. Iako u našem delu sveta dominira stereotip po kojem je kamping vid „turizma moranja”, eventualno „mladalačkog turizma”, na Zapadu je situacija drugačija. „Reka” kampera preplavljuje Evropu svake godine, a dominantni su Englezi, Holanđani, Nemci i Česi. Veliki broj porodica doživljava ovakav vid turizma ne samo kao ekonomski isplativ, već pre svega kao „još života” i „odmor kao vreme za bliskost sa prirodom”.
Danas se jedan deo glamping ponude, koji po kvalitetu zadovoljava potrebe i najzahtevnijeg dela tržišta, nalazi u najvišem cenovnom razredu turističke ponude. Posebno je atraktivna činjenica da za glamping nisu potrebne velike investicije. Važno je razumevanje potreba modernog turiste i inspirativno okruženje koje će takvom gostu pružiti priliku da ga upozna što neposrednije.
Boks 1
„Ljudi i dalje žele dodir sa prirodom i više streme boravku u prirodi („outdoor”), ali sada žele to uz komfor na koji su navikli kod kuće”
„Sa početkom globalne ekonomske krize, kampovanje je doživelo dodatni bum, jer je sve više ljudi počelo da traga za načinima kako da smanje troškove. Sada, kada se izlazi iz recesije, primetna su dva ključna trenda:
Prvo, nastavljena je snažna tražnja za kampovanjem kao vidom pristupačnog smeštaja „sa stilom i idejom”, ali su delom promenjeni zahtevi gostiju. Sada gosti podjednako traže i „outdoor” aktivnosti, odnosno „boravak u prirodi” ali traže komforan smeštaj. I to je taj momenat. Drugo, gosti imaju veća očekivanja za svoj novac. Zato je esencijalna potreba tako nešto im i pružati – jer su upravo to spremni da dodatno plate”.
Ova dva citata (turistički operatori iz Engleske) dovoljno dobro oslikavaju potrebu koja je dovela do glampinga, kao novog pod-segmenta kamperske turističke industrije, koji je vremenom postao segment za sebe, evoluirajući u potpuno novu turističku kategoriju koja sada ne samo da zadovoljava tradicionalne kampere, već se obraća i potpuno novoj ciljnoj grupi turista – onih platežno sposobnijih.
Značaj prihvatanja iskustava i trenda korišćenja glampinga za uvršćivanje u ponudu smeštaja u Republici Srbiji jesu činjenice:
cena boravka u ovakvoj vrsti smeštaja se kreće od 80 – 460 EUR/dan;
ulaganja u smeštaj ove vrste se kreću do 350 EUR/m2 za najluksuznije opremljeni smeštaj;
s obzirom da je reč o mobilnim i privremenim objektima koji ne deluju invazivno na okruženje nisu potrebne složene planske i infrastrukturne procedure da bi se objekti instalirali;
Republika Srbija raspolaže velikim brojem destinacija koje su atraktivne za ovakvu vrstu ponude;
koncept je idealan za promociju i razvoj turističkih područja bez velikih investicionih ulaganja u infrastrukturu i objekte, sa obavezom visoko profesionalnog upravljanja logistikom i ponudom kvalitetnih turističkih proizvoda i usluga (pogodna područja primene – Donje Podunavlje, Golija, Uvac, Vlasinsko jezero, Tara…).
intenzivan odmor – većina turista očekuje da im se garantuje isplativo i potpuno sadržajem osmišljeno vreme provedeno na odmoru. Ovi turisti uživaju da dele svoja iskustva sa odmora i vođeni su idejom „napor radi odmora”, kombinuju posete sa više događaja, proslava i aktivnog odmora što naročito uključuje dodatnu korist po povratku kući sa novom veštinama kao što su kuvanje ili slikarstvo. Očekuje se da će se ovaj način razmišljanja ukoreniti u očekivanjima koristi od odmora kod većine turista. Kratke posete gradovima koji mogu da nude različite aktivnosti mogu imati koristi od ovog trenda. Krstarenja će biti popularna jer omogućavaju ljudima da posete veliki broj destinacija u okviru jednog odmora;
probati nešto novo – u poslednjih nekoliko godina, pokazuju istraživanja, da mnogi turisti planiraju da istraže nove destinacije; više od trećine (35%) misle da će otići na odmor u zemlje u kojima nikada nisu bili ranije. Turisti koji vole da se drže oprobanih i pouzdanih destinacija takođe nameravaju da probaju nešto novo i skoro polovina (48%) će vrlo verovatno ili gotovo sigurno da posete drugo odmaralište ili grad u zemlji u kojoj su već bili, na primer, poseta Veroni umesto Venecije ili Majorki umesto Malage;
živeti kao lokalci – postao je manir koji se „podvukao pod kožu” brojnim turistima. Oni traže više autentičnih iskustava na odmoru i mnoge kompanije sada nude turistima priliku da uživaju u skrivenim draguljima paralelno sa tradicionalnim turističkim atrakcijama. Blogovi i društvene mreže su interesantan način kao i putovanja da se otkriju skrivene vruće tačke za doživljajem jačih autentičnih iskustava;
takođe je neophodno istaći porast poseta najznačajnijim segmentima pokretnog (muzeji, biblioteke, arhivi, galerije), nepokretnog (arheološki lokaliteti, urbana jezgra, zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine, spomenici narodnog graditeljstva, fortifikacije, bojišta, stratišta) i nematerijalnog (slava, Đurđevdan; Muzej na otvorenom ,,Staro selo – Sirogojno”) kulturnog nasleđa;
rast grupnih poseta značajnim proslavama i događajima – rast broja grupnih poseta na mestima značajnih proslava i događaja. Primetan je u 2014. i 2015. godini povećan broj (19%) grupnih i porodičnih poseta značajnim institucijama i spomenicima kulture, vojnim memorijalima i mestima stradanja, kao i područjima značajnih dešavanja. Grupe turista sve više biraju mesta proslava značajnih dešavanja iz svetskih ratova, područja značajnih bitaka, područja poznata po tradicionalnim venčanjima, berbama i žetvama, odlasci sa porodicama na mesta koja obnavljaju sećanja na atraktivna mesta iz detinjstva i mladosti;
bez predaha u gradskim kratkim posetama – posete gradovima su prestigle po tražnji odmore na plažama kao najpopularniji vid odmora u 2014. godini i očekuje se da održe prvo mesto i u 2015. godini sa 43% (u odnosu na 42% koliko planira odmor na plaži). Povećanje broja turista u gradovima je verovatno rezultat povećanja niskobudžetnih letova na različitim destinacijama, ova vrsta odmora je više privlačna za širok spektar ljudi. Gradovi su najpopularniji među ljudima starosti od 25 do 44 i ova starosna grupa ih bira zbog kratkog odsustvovanja sa posla. Najpopularnije destinacije su Amsterdam, Pariz, Berlin, Rim, Barselona i Dablin;
fitnes i sport – prema istraživanju Asocijacije britanskih turističkih agencija (ABTA) (UK), 6% ljudi planiraju sportski odmor u 2015. godini, a 5% odlazak na avanturističke ili druge izazovne sadržaje na odmoru, takođe 4% ljudi planira putovanje u inostranstvo kako bi prisustvovali velikim sportskim događajima. Ovaj trend koji sadrži fitnes i druge sportske aktivnosti i događaje imaće značajan porast među ljudima srednje starosne dobi;
wellness odmori – wellness i spa odmori imaju takođe trend rasta koji se nastavlja i u 2015. godini. Globalni wellness institut je nedavno objavio da sektor vredi 494 milijardi USD na globalnom nivou (rast od 13% u toku jedne godine je Veliku Britaniju uvrstio u prvih deset zemalja za wellness odmore).Wellness odmori uključuju širok spektar aktivnosti: spa, joga, detoksikacija, fitnes i oslobađanja od stresa. Oni su posebno popularni kod poslovnih ljudi koji traže da se potpuno oporave na odmoru. Wellness programi su popularni kod pojedinačnih putnika. Na ceni su destinacije sa prirodnim lepotama bez obzira na udaljenost kao što Oman, Arizona, Kostarika i Indonezija;
gastronomski turizam – novi trend savremenog turizma. Gastronomski turizam je sve veći fenomen, jer više od trećine turističke potrošnje odlazi na hranu, navodi se u izveštaju Svetske turističke organizacije. 22% Evropljana, prema podacima EUROSTAT-a, izjavljuje je da je glavni razlog za odlazak na odmor – kulturno iskustvo, koje uključuje kulinarstvo (Barleanu, 2013. godine). Prema istom autoru, Bugari troše skoro 40% svog budžeta na putovanjima na gastronomske proizvode. Zbog toga, domaća kuhinja je važan faktor u pogledu kvaliteta odmora. Jedan od najčešće korišćenih definicija gastronomskog turizma: gastronomski turizam „je putovanje u regione bogate gastro resursima, koji mogu generisati opuštajuća iskustva ili imaju svrhu zabave, koje uključuju posete primarnim ili sekundarnim proizvođačima gastronomskih proizvoda, gastronomski festivali, sajmovi, događaji sa demonstracijom pripremanja i degustacije hrane ili bilo koja aktivnost u vezi sa hranom”;
turizam i tehnologije – širokopojasni internet već je promenio komunikacijsku i elektronsku kulturu i direktno utiče na način (samo)organizacije godišnjeg odmora. Mobilni telefoni postaju lična sredstva organizacije putovanja, softveri veštačke inteligencije imaće ulogu ličnih virtuelnih turoperatora. Međutim, baš zbog sve prisutnih tehnologija i telekomunikacionih mreža pojavio se kao brzo rastući trend (za koji treba imati i domaću ponudu) – gosti na odmoru sve više traže detoksikaciju od online komunikacije.
Grafikon 3. Pregled dolazaka na svetskom tržištu 2015. godine
[pic]
Izvor UNWTO Tourism Barometar, Volume 14, Advance Release January 2016
Tržište Evrope je podeljeno na nekoliko geografskih celina: Severna Evropa, Zapadna Evropa, Centralno/Istočna Evropa, Južno/Mediteranska Evropa (u koju se svrstava Republika Srbija) i posebno 28 zemalja članica EU.
Tabela 12. Broj dolazaka turista u Evropu od 2000. do 2015. godine
Izvor: UNWTO Tourism Barometar, Volume 14, Advance Release January 2016
Najveći broj dolazaka stranih turista u Evropu od 2005. godine ostvaruje se u kontinuitetu u Južno/Mediteranskom delu Evrope (kome i Republika Srbija pripada) i u 2015. godini ostvaren je preko 225 miliona dolazaka.
Kada se analiziraju dolasci u regiju Južno/Mediteranska Evropa, jedino manji broj dolazaka od Republike Srbije sa područja Balkana imaju Bosna i Hercegovina i Makedonija, dok za 11 puta više ima Hrvatska, tri puta više Albanija, dva puta više Slovenija i za 30% više Crna Gora.
Tabela 13. Broj dolazaka turista u oblast Južno/Mediteranska Evropa 2015. godine
[pic]
Izvor: UNWTO, Januar 2016. godine
3.5.1.2. Dolasci stranih turista u Republiku Srbiju
Kada se analiziraju podaci RZS o dolascima stranaca u 2015. godini, od 1.132.221 ukupnih dolazaka, najveći broj turista dolazi iz:
pograničnih i zemalja bivše Jugoslavije: 87.000 iz BiH, 70.891 iz Bugarske, 70.861 iz Crne Gore, 65.886 iz Hrvatske i 65.754 iz Slovenije;
zemalja EU 28, osim Hrvatske i Bugarske najveći broj dolazaka je zabeležen iz Nemačke 60.886, Rumunije 44.225, Italije 44.314 i Grčke 43.869;
drugih zemalja Evrope: Turska 64.191, Ruska Federacija 41.623 (pad u odnosu na 2014. godinu od 17,8%), Švajcarska i Lihtenštajn 20.149;
drugih zemalja van Evrope: Kina (uključujući Hong Kong) 14.238 (rast u odnosu na 2014. godinu od 44,8%), Sjedinjene Američke Države 23.111 (rast u odnosu na 2014. godinu od 22,4%) i ostale vanevropske zemlje 45.438 (rast u odnosu na 2014. godinu od 43,9%).
S obzirom na otvaranje direktne avionske linije Beograd – Njujork, realno je očekivati mnogo veći rast dolazaka iz Severne Amerike.
Od 2015. godine, prvi put posle gotovo jedne decenije, domaći turistički promet beleži porast i to za 12% u dolascima i 8% u noćenjima. Ovaj zaokret u domaćem turizmu u velikoj meri je rezultat podrške Vlade razvoju domaćeg turizma kroz program vaučera za građane radi korišćenja turističkih i ugostiteljskih usluga u zemlji, kao i promotivne kampanje namenjene domaćem tržištu. Značajan deo turističkih kretanja stanovništva Republike Srbije odnosi se na putovanja u inostranstvo, iako od 2012. godine dolazi do stagnacije ovih putovanja.
Prema istraživanju Euromonitor International-a, skoro polovina (47%) svih putovanja u inostranstvo traje četiri do sedam dana. Kratki boravci (jedna do tri noći) u inostranstvu čine oko 23%, a boravci duži od sedam noći učestvuju sa oko 30%. Računa se da se oko 80% domaćih putovanja i prevoza uglavnom realizuje automobilom ili drugim vidom kopnenog transporta.
Tabela 14. Republika Srbija – putovanja i noćenja u organizaciji turističkih agencija,
2007. i 2014. godine (u hiljadama)
[pic]
Izvor: RZS, Statistički godišnjak Republike Srbije, Beograd, 2015.
Broj odlazaka domaćih turista preko agencija u inostranstvo u periodu od 2007. do 2014. godine porastao je skoro za duplo (404 hiljade), a broj noćenja za 2,7 miliona.
Veći gradovi
Sektor turizma u Republici Srbiji je još uvek u velikoj meri zavisi od službenih putovanja u glavni grad Beograd i Novi Sad, iako region na Dunavu i planinska mesta, kao što su Kopaonik, Stara planina i Zlatibor, takođe postaju važna jezgra razvoja – pretežno kroz inicijative javnog sektora u izgradnji konkurentnosti i menadžmentu destinacija.
Tabela 15. Dolasci u vodećim gradovima, 2012-2015. godine (u hiljadama)
[pic]
Izvor:RZS, Saopštenja, 2013,2014, 2015, 2016.
Planinski centri (rizorti)
Planine dominiraju ogromnom površinom teritorije Republike Srbije – od panonskih brda na severu sve do granice sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom na jugu. Republici Srbiji pripadaju planine Rodopa, Karpata i Dinarskih planina.
Planine Republike Srbije su atraktivne za turizam i zimi i leti, nude mogućnosti za samostalne ili grupne pešačke ture preko proplanaka i šuma ili naporno penjanje do najviših vrhova. Turisti sa avanturističkim duhom mogu da istražuju kraške pećine i kanjone, a ski staze su uglavnom dobro opremljene za ski entuzijaste u zimskom periodu, bilo da su početnici ili iskusni skijaši.
Guste šume su bogate i malom i velikom divljači i pogodne su za lov, dok su planinske reke i jezera idealne za ribolov. Takođe je moguće da turisti uživaju u posmatranju ptica (u Republici Srbiji postoji mnogo zaštićenih područja sa pticama).
Tabela 16. Turističi promet u vodećim planinskim centrima u Republici Srbiji
od 2013. do 2015. godine
[pic]
Izvor: RZS, Saopštenje, broj 18 – god. LXVI, 29.01.2016.
Banjska i klimatska mesta
Dok banje ostvaruju veliku posećenost domaćih turista, u međunarodnom segmentu zdravstvenog/wellness turizma, banje Republike Srbije imaju samo 10% stranih turista. Republika Srbija sa 50 banjskih i klimatskih mesta i preko 1.000 izvora, od kojih oko 500 izvora hladne i tople mineralne vode, kao i bogatstvo prirodnih mineralnih gasova i lekovitog blata, ima ogroman potencijal u zdravstvenom/wellness segmentu. Prirodni resursi pružaju mogućnost green field investicija, koje mogu obezbediti ubrzan regionalni ekonomski razvoj (zapošljavanje mladih, izgradnja manjih smeštajnih objekata, razvoj sektora usluga i poljoprivrede, …).
Tabela 17. Turističi promet u vodećim banjama
u Republici Srbiji od 2013. do 2015. godine
[pic]
Izvor: RZS, Saopštenja, 2013,2014, 2015, 2016.
Strateška turistička tržišta za turističku privredu Republike Srbije su:
EU 28;
zemlje bivše Jugoslavije i regije sa kojima se Republika Srbija graniči;
tržišta zemalja van EU – pre svega Turska i Rusija;
ostale vanevropske zemlje iz kojih imamo uzlazni trend dolazaka: Kina sa Hong Kongom, SAD, Indija, Južna Koreja i Japan;
domaće tržište.
Kao turistički proizvodi od posebnog značaja za razvoj turizma su:
turizam gradova;
manifestacije/događaji (kulturni, sportski i dr);
planinski turizam;
spa&wellness u banjama/zdravstveni turizam;
tematske rute;
ruralni turizam;
nautički turizam;
sastanci, podsticajna putovanja, konferencije i izložbe/događaje (u daljem tekstu: MICE turizam);
kulturno nasleđe;
specijalni interesi;
tranzitni turizam.
Glavni konkurenti na području Južno/Mediteranske Evrope u koju se svrstava Republika Srbija su Slovenija, Hrvatska, Albanija i Crna Gora kao i pogranične zemlje Mađarska, Rumunija i Bugarska.
Grafikon 4. Potrošnja stranih turista
u Republici Srbiji i izabranim konkurentskim zemljama
[pic]
Izvor: http://www.wttc.org/datagateway/, 11. februar 2016.
Prihodi od turizma (koji su najveći od stranih turista) u Republici Srbiji, moći će da rastu po većoj stopi do 2025. godine ukoliko Republika Srbija na adekvatan način preduzme mere podrške razvoju postojećih i novih proizvoda, unapredi promociju na glavnim tržištima, podigne nivo efikasnog upravljanja destinacijama, obezbedi kvalitetan nivo permanentnog sticanja novih znanja i veština zaposlenih i na taj način iskoristi razvoj saobraćajne infrastrukture.
S obzirom da je turizam u Republici Srbiji poslednje dve godine prepoznat kao jedan od prioritetnih razvojnih sektora, neophodno je:
uraditi i usvojiti na Vladi detaljan Program razvoja turističkih proizvoda i Strateški marketing plan koji će predstavljati osnovu za koordinisane aktivnosti na svestranoj i efikasnoj promociji postojećih turističkih destinacija i kontinuirana ulaganja i aktivnosti na razvoju postojećih i naročito novih proizvoda u skladu sa tržištima koja su definisana kao prioritetna;
ovim strateškim dokumentima nužno je da se osim analiza turističkih tržišta i proizvoda detaljno sagleda konkurencija, njihove prednosti i mane i definišu mere podizanja konkurentnosti turističke privrede Republike Srbije;
imajući u vidu trend rasta broja dolazaka turista iz Kine (uključujući i Hong Kong) u kontaktu sa domaćim avio prevoznikom treba ispitati mogućnost i održivost otvaranja stalne linije Beograd – Peking koja je ranije postojala.
SWOT analiza je alat strateškog planiranja koji na sažet i jezgrovit način sumira ključne aspekte razvoja pojedinog projekta, ekonomskog sektora ili nekog područja. U procedurama planiranja, SWOT analiza služi kao sublimacija svih analitičkih nalaza u svrhu određenja strateških polazišta, vizije i vodećih strategija daljeg razvoja. U skladu sa značenjem akronima (eng. SWOT – Strenghts, Weaknesses, Opportunities, Threats – snage, slabosti, mogućnosti, pretnje) ključni analitički nalazi razvrstani su u:
strenghts – snage – aspekte koji u suštini znače prednost nad konkurentima;
weaknesses – slabosti – brane i otežavajuće okolnosti za razvoj koje je nužno poboljšati i prevazići (ukoliko je moguće) ili zaobići na način da se usvoje strateški razvojni pravci za koje ovi elementi nisu toliko relevantni;
opportunities – mogućnosti – elementi i nadolazeći trendovi, prevashodno iz spoljašnjeg okruženja, koji mogu da se iskoriste u izgradnji konkurentske prednosti;
threats – pretnje – elementi i nadolazeći trendovi, prevashodno iz spoljašnjeg okruženja, koji mogu da otežaju ili dugoročno čak i onemoguće razvoj.
SWOT analiza turizma Republike Srbije sastavljena je na osnovu:
analize stanja u sektoru turizma;
poređenja stanja turizma sa stanjem u identifikovanim zemljama konkurentima;
analize razvojnih dokumenata i službenih politika Republike Srbije i u njima iskazanih razvojnih određenja;
ocena izveštaja meritornih internacionalnih institucija o stanju, pravcima i perspektivama razvoja ekonomije i turizma u Republici Srbiji.
Tabela 18. SWOT analiza turizma Republike Srbije
SNAGE SLABOSTI Raznovrsna resursna i atrakcijska struktura Republike Srbije kao osnova razvoja diversifikovanog turističkog proizvodnog portfolia (termalni izvori, netaknuta priroda, kulturna baština, međunarodno prepoznata zaštićena prirodna područja i spomenici, gastronomija)Geostrateški položaj Beograda i Republike Srbije (raskrsnica evropskih koridora VII, X i XI, zapadne i istočne kulture, tranzitna pozicija, evropski rečni koridori i razvijena mreža plovnih puteva) Neprepoznavanje značaja turizma kao bitnog faktora ekonomskog rasta, ravnomernijeg regionalnog razvoja države i povećanja zaposlenostiZanemarivanje savremenih trendova na svetskom turističkom tržištu i izostanak njihove implementacije u programiranje i razvoj turizma u Republici SrbijiPasivan odnos prema turizmu i neuspostavljanje vođstva i konsenzusa interesnih subjekata oko ključnih pitanja razvoja turizma Republike SrbijeNerazvijenost mera podsticaja, nefinansijske i finansijske podrške privrednim subjektima u turizmu i delatnosti vezanih za turizamMala i nedovoljna investiciona ulaganjaNedovoljno/skromno prisustvo Republike Srbije na globalnoj karti turizma (neizgrađen nacionalni turistički identitet/turistički brend Republike Srbije) Postavljene vizije razvoja ključnih turističkih destinacija Republike Srbije (kroz urađene turističke master planoveSavremen zakonodavni okvir za planiranje turističkih destinacija (turistički master planovi kao input za prostorne planove/planove detaljne regulacije turističkih destinacija);Urođena gostoljubivost i otvorenost ljudi Republike Srbije (razvijena kultura pružanja usluga)Inicijalna prepoznatljivost Republike Srbije kao destinacije atraktivne za turizam od strane globalne turističke industrijeUlazak globalnih i regionalnih brendova na hotelsko tržište Republike Srbije (Hyat, Crowne Plaza, Holiday Inn – InterContinental, Radisson Blu – Rezidor, Luxury Collection – Starwood, Falkensteiner) i unapređenje standarda kvaliteta u hotelijerstvuKontinuirani trend rasta noćenja stranih turista u Republici Srbiji, prvenstveno u Beogradu, ali i na drugim destinacijamaNajveći i kontinuirani rast broja dolazaka i noćenja u kampovima, kako domaćih, tako i stranih turistaPrepoznavanje kosmopolitskog duha Beograda kao„capital of fun”,capital of cool” i sl. od strane renomiranih evropskih turističkih časopisa (bez aktivnog upravljanja procesom brendiranja glavnog grada od strane domaćih institucija)Internacionalno pozicionirani i profesionalno organizovani događaji (EXIT na prvom mestu), koji podižu svest o Republici Srbiji kao turističkoj destinacijiSportisti Republike Srbije kao „ambasadori i promoteri” pozitivnog imidža Republike Srbije.Više uređenih aerodromskih pista koje sa malim ulaganjima mogu postati upotrebljive za niskobudžetne avio kompanije Veliki broj objekata u nedefinisanom vlasništvuNeažuran registar turističkih preduzeća i drugih privrednih subjekata i praćenje performansi industrije (nedostatak funkcionalnih statističkih podataka, kao osnove za donošenje odluka)Nepostojanje statističkog praćenja satelitskih računa u turizmuVisok nivo neregistrovanih kapaciteta i poslovanja u „sivoj” zoni Nerazvijenost i zagušenost drumske, železničke i rečne infrastrukture i slaba prisutnost „low-cost” avio prevoznikaNedostatak opšte infrastrukture u okviru nerazvijenih turističkih prostora kao preduslova razvoja „green-field” turističkih projekata i „braunfield” investicija, naročito u banjamaNedovoljna i nepotpuna primena savremenih standarda u hotelskoj i turističkoj industriji Nepoštovanje mera zaštite u zaštićenim područjima prirode, zapuštenost objekata i spomenika pod zaštitom države, brojni primeri zapuštenosti i zagađivanja okoline i degradacije prostora) i nedovoljna koordinacija razvoja turizma i zaštite životne sredineZastareo i neadekvatan model upravljanja turizmom, marketinga i promocije destinacija, umesto proizvoda i atrakcija baziranih na iskustvu posetilaca Nizak budžet za promociju turističke privrede Republike Srbije (znatno ispod budžeta konkurentskih zemalja)Nedovoljno efikasan inspekcijski nadzorNedostatak saradnje javnog i privatnog sektora u razvoju proizvoda, uspostavljanju celovitog lanca vrednosti i aktivnostima marketinga Neefikasna primena Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”, br. 88/11 i 15/16), propuštanje prilike da se efektuiraju bilateralni sporazumi o ekonomskoj saradnjiNedostatak inovacija i novih preduzetničkih projekataNedovoljna uključenost profesionalnih udruženja, društvenih organizacija i udruženja građana u proces planiranja i sprovođenja konkretnih aktivnosti u turizmuNepostojanje efikasne međuresorne saradnje ministarstava u planiranju i realizaciji razvojnih programa u turizmu naročito koordinacije u razvoju putne i komunalne infrastrukture, ruralnom i turizmu u kulturiNedovoljno učešće lokalnih samouprava u planiranju i razvoju turizma, neadekvatni mehanizmi koordinacije svih nivoa vlasti u razvoju turizmaNeadekvatna povezanost i zajedničko planiranje razvoja postojećih i novih proizvoda i atrakcija između turopertora, davalaca ugostiteljskih, smeštajnih i transportnih uslugaKvalitet radne snage u turizmu i hotelijerstvu Nedovoljna informisanost preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i korišćenje raspoloživih i namenskih fondova EUNepostojanje prakse promocije najboljih iskustava u razvoju turizmaNeadekvatna domaća internet platforma i ICT aplikacije za promociju turističkih atrakcija, virtuelnih vodiča i prezentacija Dalje zaostajanje Republike Srbije za konkurencijom i gubitak potencijalnog tržišta MOGUĆNOSTI PRETNJE Uspešne reforme Vlade stvaraju uslove za jačanje JPP u cilju obimnijih stranih ulaganja u zdravstveni turizam, izgradnju novih objekata, skijališta, gondola, hotela, marina i pristana, novih rizorta, spa i wellness centara i ostale infrastrukture i sl.Mogućnost da se prodaju ili daju pod koncesiju objekti u turizmu u vlasništvu države koji bez subvencija države ne mogu održivo da posluju ili se u ime države izdaju trećim licima (ili po modelu JPP)Potpisan veliki broj bilateralnih sporazuma o ekonomskoj saradnji sa razvijenim zemljama i regijama (Baden Virtemberg, Turska, Kina, Rusija, Katar, Saudi Arabija…) kojima sa otvara mogućnost ostvarivanja investicija kroz JPP u turističku i druge sa njom povezane industrijeUbrzanje procesa integracija Republike Srbije u EU i mogućnost korišćenja velikog broja programa i projekata podrške i finansiranja aktivnosti u turizmuSpoljna politika Republike Srbije – ukidanje viza i vizne olakšice za pojedine zemlje i pojednostavljivanje izdavanja viza na granici (Turska i Kina)Promena navika i motiva turista na globalnom svetskom tržištu u smeru traganja za novim iskustvima, atrakcijama, proizvodima i očuvanoj prirodiKorišćenje sredstava za socijalne programe viškova zaposlenih u javnoj upravi za programe radne reintegracije u turizmuDinamičan rast i razvoj avio-saobraćaja (strateški sporazum Etihad-Air Srbija) i otvaranje vrata ka novim destinacijama (Bliski Istok, Azija i SAD)Jačanje regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda (sa zainteresovanim zemljama regiona) u cilju boljeg pozicioniranja turističke ponude i privlaćenja turista sa udaljenih (prekomorskih) tržišta. Uticaj skromnijeg ekonomskog rasta u vodećim svetskim ekonomijama, jake fluktuacije valutnih kurseva, geopolitičke tenzije na Srednjem Istoku i u Severnoj Africi, terorizam i bezbedonosni rizici, represivnija budžetska politika, mere štednje koje umanjuju raspoloživi dohodak za putovanja i dr.Političke tenzije na području BalkanaPropuštanje prilike da se reforme koje sprovodi Vlada ne iskoriste za napuštanje dugogodišnje politike nekritičkog ponavljanja stare prakse i navika da se iz budžeta podržavaju isključivo javne institucije i preduzeća u javnom vlasništvu, nasuprot snažne podrške inovacijama, postojećim i novim malim i srednjim preduzećima Odustajanje od prodaje ili davanja pod koncesiju sve nerentabilne imovine koja se nalazi u vlasništvu države ili javnih preduzeća koja deluju u oblasti turizma, a mogla bi da se iskoristi za podršku postojećim i novim malim i srednjim preduzećima u stvaranju veće dodate vrednosti i većem zapošljavanjuIzostanak reformi sistema upravljanja i koordinacije u razvoju industrije turizma u Republici Srbiji (reforma TOS-a, profesionalnih i granskih udruženja, nekonstituisanje uprava turističkih područja i destinacija, nedovoljno uključivanje lokalnih zajednica, udruženja građana i društvenih organizacija…)Nepovezana i nekoordinisana aktivnost u sprovođenju Strategije i Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja turizma Republike Srbije od 2016. godine do 2025. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan).
Izvor: MTTT, decembar 2015.
Na osnovu gornje analize može da se zaključi sledeće:
Republika Srbija poseduje potrebne snage za turistički razvoj – atraktivan i raznovrstan prirodni ambijent, autentičnu gastronomiju i kulturnu baštinu, te najveći grad u regiji sa prepoznatim imidžom destinacije za skupove, događanja i zabavu;
pravna regulativa daje okvir za savremenu i efikasnu organizaciju i razvoj turističke i sa njom povezane industrije;
uprkos dobroj zakonskoj osnovi, sektor još nije uređen, upravljanje i nacionalni marketing turizma imaju ozbiljan manjak kapaciteta, a oklevalo se i u sprovođenju nužnih javnih investicija, što je usporilo proces razvoja proizvoda i njihove komercijalizacije;
slabosti turizma Republike Srbije uglavnom proizlaze iz internih prepreka koje je nužno otkloniti u kratkom roku. Pretnje su povezane sa daljim nečinjenjem i nekoordinacijom, kao i izostankom aktivnije uloge lokalnih vlasti, što je bitno za jačanje konkurentnosti Republike Srbije na inostranom i domaćem tržištu, jer se na taj način kapitalizuju značajne prilike koje se otvaraju savremenim trendovima na svetskom turističkom tržištu i daljim procesom EU integracija.
Zaključak je da Republika Srbija ima šansu da razvije turizam do nivoa na kojem on postaje jedan od ključnih ekonomskih sektora ukoliko se otvori prostor za efikasnije korišćenje svih resursa za realizaciju novih inovativnih projekata i slobodnu preduzetničku akciju postojećih i novih MMSP i velikih domaćih i stranih investitora. Ova strategija treba da trasira takav pravac.
Direktan i ukupan doprinos putovanja i turizma BDP-u
Turizam, to jest globalna turistička industrija, značajan je katalizator socio-ekonomskog razvoja u svetu. Prema procenama WTTC, direktni doprinos sektora putovanja i turizma globalnom BDP u 2015. godini iznosio je 10%.
Tabela 19. Direktni doprinos sektora putovanja i turizma BDP-u u zemljama regiona
(u %)
Direktni doprinos putovanja i turizma BDP-u 2012. 2013. 2014. 2015. Bosna i Hercegovina milijardi USD 0,4 0,4 0,5 0,4 % udeo u BDP-u 2,4 2,5 2,6 2,7 Hrvatska milijardi USD 5,0 5,5 5,7 4,9 % udeo u BDP-u 8,8 9,5 9,9 10,1 Makedonija milijardi USD 0,1 0,2 0,2 0,2 % udeo u BDP-u 1,4 1,5 1,5 1,5 Crna Gora milijardi USD 0,4 0,5 0,5 0,5 % udeo u BDP-u 9,9 10,3 10,1 11,3 Republika Srbija milijardi USD 0,8 0,9 1,1 1,07 % udeo u BDP-u 1,9 1,9 2,0 2,82* Slovenija milijardi USD 1,6 1,7 1,7 1,5 % udeo u BDP-u 3,4 3,5 3,4 3,6 Bugarska milijardi USD 1,9 2,0 2,0 1,6 % udeo u BDP-u 3,5 3,6 3,6 3,3 Rumunija milijardi USD 2,1 2,3 2,6 2,3 % udeo u BDP-u 1,2 1,2 1,3 1,3
Izvor: http://www.wttc.org/datagateway
*revidirano http://www.wttc.org/datagateway
Ovo je posledica ekonomskih aktivnosti hotela, prevoznika, turističkih agencija, turoperatora, restorana, atrakcija itd, po osnovu potrošnje inostranih i domaćih poslovnih posetilaca i turista, ali i potrošnje vlada na obezbeđivanje usluga direktno namenjenih posetiocima (muzeji, nacionalni parkovi i dr). Uticaj turizma na BDP, međutim, ne završava se ovde. Pored ovih direktnih, postoje i indirektni doprinosi. Preduzeća koja pružaju usluge posetiocima investiraju u razvoj ponude (npr. izgradnju hotela, kupovinu prevoznih sredstava) čime podstiču ekonomsku aktivnost u drugim sektorima. Isto tako, ove kompanije za potrebe svog poslovanja, kupuju različite proizvode i usluge od drugih firmi (npr. nameštaj za hotele, gorivo za autobuse i avione, hranu za restorane, itd), te tako stimulišu njihovu aktivnost. Konačno, vlade troše novac za turistički marketing, turističku administraciju i druge aktivnosti koje pomažu regulaciji i razvoju turizma. Uz ove nabrojane indirektne efekte, postoje i indukovani doprinosi, nastali potrošnjom onih koji su direktno ili indirektno zaposleni od strane turističke industrije. Imajući u vidu sve ove uticaje, WTTC procenjuje da je ukupan doprinos sektora putovanja i turizma (zbir direktnog, indirektnog i indukovanog) u Republici Srbiji 2014. godine činio 6% od ukupnog BDP (2,62 milijardi USD), a u 2015. godini došlo je do rasta ukupnog doprinosa turizma BDP Republike Srbije koji je iznosio 6,5%, odnosno oko 2,5 milijardi USD.
Tabela 20. Ukupan doprinos sektora putovanja i turizma BDP-u
u zemljama regiona (u %)
Ukupan doprinos putovanja i turizma BDP-u 2012 2013 2014 2015 Bosna i Hercegovina milijardi USD 1,5 1,6 1,6 1,4 % udeo u BDP-u 8,7 9,0 9,2 9,5 Hrvatska milijardi USD 11,7 12,8 13,1 11,3 % udeo u BDP-u 20,7 22,2 22,9 23,2 Makedonija milijardi USD 0,5 0,6 0,6 0,6 % udeo u BDP-u 5,2 5,5 5,6 5,7 Crna Gora milijardi USD 0,8 0,9 0,9 0,9 % udeo u BDP-u 19,1 20,2 20,2 22,1 Republika Srbija milijardi USD 2,3 2,6 2,6 2,47 % udeo u BDP-u 5,6 5,6 6,0 6,5 Slovenija milijardi USD 5,8 6,1 6,2 5,5 % udeo u BDP-u 12,5 12,9 12,4 13,0 Bugarska milijardi USD 6,7 7,2 7,3 5,9 % udeo u BDP-u 12,5 12,9 12,9 12,1 Rumunija milijardi USD 8,6 9,1 9,9 8,9 % udeo u BDP-u 5,0 4,8 5,0 5,1
Izvor: http://www.wttc.org/datagateway
Direktan i ukupan doprinos putovanja i turizma na zaposlenost u Republici Srbiji
Turizam je 2015. godine direktno zapošljavao skoro 108 miliona ljudi širom sveta (3,6% ukupne globalne zaposlenosti), dok je ukupan (direktan + indirektan + indukovan) doprinos turizma zaposlenosti procenjen na skoro 283,6 miliona radnih mesta (9,5% globalne zaposlenosti).
U Evropi, 2015. godine, turizam je direktno zapošljavao 14.229.000 ljudi što je činilo 3,7% ukupne zaposlenosti, dok je ukupan doprinos turizma evropskoj zaposlenosti iznosio 9,2% od ukupnog broja zaposlenih, odnosno, oko 36 miliona radnih mesta.
S obzirom da se zvanični statistički podaci koje publikuje RZS zasnivaju na bazi podataka čiji je postojeći obim veoma skroman i nekonzistentan, turizam se identifikuje kao delatnost koja pruža samo usluge smeštaja i ishrane i veoma mali deo drugih usluga (usluge turističkih agencija). Posledično, veoma je teško utvrditi tačan broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani. Radi preciznijeg utvrđivanja broja zaposlenih u sektoru turizma i putovanja, primenom metodologije UNWTO i WTTC, a na osnovu podataka iz APR i RZS za 2015. godinu, u sektoru turizma i putovanja je bilo ukupno radno angažovano oko 115.000 ljudi.
Turizam je, dakle, nesumnjivo jedna od vodećih globalnih industrija koja ima stalan, stabilan i održiv rast, pa prema tome danas više od stotinu zemalja globalno konkuriše na turističkom tržištu s različitim ekonomskim i neekonomskim ciljevima i interesima.
Uzimajući u obzir kontekst savremenih ekonomskih dešavanja na globalnom tržištu, geostrateški položaj i otvoren proces pridruživanja Republike Srbije EU, aktuelno stanje i razvojni potencijal turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanih delatnosti, neophodno je da Vlada utvrdi novu poslovnu misiju turizma na srednji i duži rok sa jednakom posvećenošću kao što su mere za razvoj energetike, industrije, poljoprivrede i naročito velikih infrastrukturnih projekata. Ovo je od izuzetnog značaja za ukupan domaći privredni rast ako se ima u vidu da su turizam i ugostiteljstvo u aktuelnoj svetskoj finansijskoj i ekonomskoj krizi pokazali najviši stepen oporavka i rasta globalno, a podaci i analize pokazuju da sličan rast i potencijale rasta može imati i turistička privreda Republike Srbije i svakako delatnosti povezane sa njima.
Postoje i drugi važni razlozi za promenu poslovne misije turizma Republike Srbije, kao što su spoljno-trgovinski efekti, podsticaji za druge privredne sektore, posebno poljoprivredu i brojni drugi neekonomski razlozi, ipak suštinski nova misija treba da se vezuje za:
efikasniju preduzetničku i održivu upotrebu postojećih i neiskorišćenih zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara;
njihovu efikasniju i sveobuhvatniju zaštitu;
podizanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u turističkim objektima i destinacijama;
podsticanje ruralnog i regionalnog razvoja i smanjenje depopulacije;
stvaranje i održavanje pozitivnog imidža Republike Srbije u svetu.
Ovako definisanu poslovnu misiju turizma Republike Srbije treba učiniti efikasnom u smislu određenja ranga podrške Republike Srbije prema turizmu u skladu sa finansijskim i institucionalnim kapacitetima Republike Srbije da načini iskorake u turističkoj industriji. Nema sumnje da će dalje sektorske i regionalno razvojne preferencije, kao i makroekonomska situacija, diktirati brzinu aktiviranja turističkih potencijala Republike Srbije.
U ostvarivanju misije, presudno je da Vlada resurse u državnom vlasništvu podigne na viši nivo efikasne upotrebe bilo prodajom ili davanjem pod koncesiju hotela, banja, turističkih objekata javnih preduzeća, skijališta po tržišnoj vrednosti i da od tih sredstava formira fond za finansiranje novih projekata i programa u turizmu po obimu sredstava mnogo većem nego što su bila dosadašnja budžetska izdvajanja. Druga poluga kojom bi Vlada upravljala investicijama u turizmu čini model JPP. Na taj način, Vlada može unaprediti svoju aktivnu i odlučujuću ulogu u usmeravanju i podršci održivog razvoja turizma i sa njime povezanih delatnosti.
Vlada, osim pomenutog, treba naročito da obezbedi primenu i poštovanje zakona, efikasnu naplatu javnih prihoda od turizma, zaštitu imovine, efikasnu zaštitu i upravljanje prirodnim i turističkim područjima i koordinaciju svim institucijama, službama, organizacijama i udruženjima od značaja za primenu i sprovođenje Strategije i Akcionog plana.
u 2025. godini Republika Srbija će postati globalno prepoznata turistička destinacija kao rezultat uspostavljenog sistema razvoja i održivog upravljanja resursima i koordinaciji aktivnosti svih subjekata od značaja za razvoj turizma;
turizam i sa njime povezane delatnosti će postati jedna od dominantnih privrednih grana koja efikasno obezbeđuje novu dodatu vrednost i održivo zapošljavanje i bitno doprinosi lokalnom i regionalnom razvoju;
sektor turizma Republike Srbije će biti u stanju da efikasno i fleksibilno usklađuje svoju ponudu sa savremenim trendovima na globalnom turističkom tržištu i ponudi autentična iskustva, doživljaje i proizvode visokog kvaliteta, što će, uz tradicionalno gostoprimstvo, biti osnova prepoznatljivosti u odnosu na konkurenciju;
turizam će postati vodeći promoter imidža Republike Srbije u svetu kao moderne i za posete, odmor i poslovanje – poželjne destinacije, ostvarujući stalnu inovativnu funkciju u primeni savremenih standarda, novih tehnologija i zaštiti prirode;
svojim stalnim osavremenjavanjem, prihvatanjem i preuzimanjem globalnih standarda i modela poslovanja i upravljanja, turizam će postati poželjan sektor za zapošljavanje i razvoj karijere, posebno za mlade;
Republika Srbija će na svetskoj lestvici konkurentnosti turizma postati visokorangirana i popularna kao destinacija.
6. CILJEVI RAZVOJA TURIZMA I MODEL RASTA
U skladu sa vizijom, ciljevi budućeg desetogodišnjeg razvoja moraju da se zasnivaju na realnim pretpostavkama sadašnje konkurentske pozicioniranosti Republike Srbije na tržištu, da budu usklađeni sa savremenim trendovima u turizmu i investicionim potencijalom.
U odnosu na konkurenciju, Republika Srbija je u periodu od 1989. do 2014. godine investirala svega 560 miliona USD, dok su u tom periodu ostale zemlje konkurenti ulagali: Bugarska 2,9 milijardi USD, Češka 3,36, Mađarska 2,7, Rumunija 8,86 i Slovačka 1,45 milijardi USD. Da bi Republika Srbija dostigla i pretekla Slovačku kao svog prvog konkurenta, neophodno je da do 2025. godine ostvari kapitalna investiciona ulaganja od minimalno dve milijarde USD ili po 200 miliona USD godišnje.
Osim što razvoj turizma ima veliki značaj kao potencijal privrednog rasta i razvoja, kreiranje nove dodatne vrednosti i novog zapošljavanja on ima veliki uticaja na poboljšanje i stalno unapređenje imidža zemlje. Zato, uvažavajući napred navedene aspekte, neophodno je definisati ciljeve razvoja do 2025. godine:
rast udela hotelskih i sličnih ugostiteljskih objekata za smeštaju ukupnim smeštajnim objektima na 50%;
dostizanje ukupne popunjenosti smeštajnih kapaciteta (smeštajnih jedinica) od 30%;
povećanje turističkog prometa do 2025. godine do tri puta, odnosno za najmanje 50%;
povećanje jedinične potrošnje turista (po noćenju) za 50%;
povećanje udela stranih noćenja na 45% do 2020. i 55% do 2025. godine;
dvostruko povećanje direktnog udela turizma u BDP-u Republike Srbije;
povećanje broja direktno zaposlenih u turizmu za najmanje 50% i povećanje broja zaposlenih u turizmu i komplementarnim delatnostima do tri puta;
povećanje direktnih investicija.
Potrebno je ostvariti i sledeće ciljeve:
uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja razvojem turizma uz jačanje JPP;
unapređenje i usaglašavanje metodologije i procedura za prikupljanje i obradu statističkih podataka sa međunarodnim standardima i praksom;
uspostavljanje Registra turizma na zakonski utemeljenim osnovama;
smanjenje sive ekonomije u turizmu.
6.2. Model rasta
Svrha procene modela rasta turizma Republike Srbije do 2025. godine je da poveže viziju i ciljeve razvoja turizma sa svim relevantnim elementima ponude i tražnje. Drugim rečima, model rasta predstavlja sa jedne strane detaljno postavljanje ciljeva, a sa druge strane proveru njihove racionalnosti i ostvarljivosti putem međunarodno standardizovanih parametara i metodologija u turističkom planiranju. Vizija i Strategija prepoznaju dva razvojna perioda (od 2016. do 2020. i od 2020. do 2025. godine), koja se razlikuju po osnovnim obeležjima, ciljevima i politikama razvoja. Iz tog razloga je model rasta potrebno postaviti u ta dva vremenska intervala.
Bazni parametri za procenu modela rasta odnose se na indikatore stanja u turizmu Republike Srbije uzete za period od 2006. do 2015. godine:
smeštajni kapaciteti od 102.420 ležaja, od čega 30.417 u hotelima i sličnim oblicima smeštaja;
ukupno 6.652.000 turističkih noćenja i 2.437.000 dolazaka;
prihod od 1,05 milijardi USD u sektoru ishrane i smeštaja, od čega se procenjuje da je 160 miliona USD samo u sektoru smeštaja;
direktan doprinos turizma Republike Srbije u 2015. godini u visini od 1,07 milijardi USD ili 2,82% BDP-a i ukupnog doprinosa BDP-u u visini od 6,52%;
u Republici Srbiji se danas prema procenama ostvaruje 2,47 milijardi USD ukupnog turističkog prihoda, a oko 115.000 ljudi je zaposleno u turizmu i povezanim delatnostima.
Model rasta zasniva se na pretpostavci da će prihvatanjem Strategije, Vlada, uz viziju i ciljeve razvoja turizma, prihvatiti i druge obaveze i odgovornosti, a naročito:
pozicioniranje turizma kao jedan od prioritetnih razvojnih sektora;
nastavak sprovođenje razvojnih planova za ključne destinacije kao osnovu modela rasta i budućeg turističkog razvoja;
uspostavljanje sistema efikasne međuresorne saradnje i efikasnog korišćenja raspoloživih fondova EU;
aktivno delovanje na jačanje i podizanje kapaciteta TOS (budžeti, ljudski resursi, institucionalna podrška);
odgovorno i aktivno usmeravanje sektora turizma, posebno kroz politike podsticaja i olakšica;
jačanje modela JPP u povećanju investicija u turizam.
A. Model rasta od 2016. do 2020. godine
Shodno viziji razvoja, ovo je period u kome turizam raste po osnovu sledećih glavnih poluga:
usklađivanje ponude sa savremenim trendovima u navikama i tražnji na međnarodnom tržištu, uspostavljanje novih lanaca vrednosti, inkluzivni turizam, renoviranje postojećih smeštajnih, ugostiteljskih i kongresnih kapaciteta i usluga;
uvođenje savremenih standarda kvaliteta u oblasti smeštaja, pripremanja i posluživanja hrane i pića, podizanje nivoa profesionalnosti i obučenosti osoblja;
uvođenje savremenih standarda i podizanje kvaliteta smeštaja za osobe sa invaliditetom, te podizanje nivoa profesionalnosti i edukacije osoblja;
uvođenje novih atrakcija i proizvoda u već započetim kapitalnim projektima (Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor, Palić i Podunavlje), povećanje broja ležaja na ovim destinacijama za 5.000 u kategoriji 4* i 10.000 mesta u kamping i glamping smeštaju;
naročito podizanje kvaliteta smeštaja, promocije i rezervacija u seoskom i lovnom turizmu;
unapređenje kvaliteta komunalnih usluga, kvaliteta svih vrsta usluga prevoza;
unapređivanje sistema ICT promocije i rezervacija i podizanje efikasnosti komercijalizacije kapaciteta;
uvođenje sistema podsticaja kroz različite vrste poreskih i kreditnih olakšica, grantova, kao i direktne finansijske podrške (receptivni turizam, domaći turizam i sl);
nastavak procesa EU integracija i efikasnijeg korišćenja fondova EU čime se jača razvoj novih proizvoda, rast velikog broja novih mikro i malih preduzeća i podstiče međunarodna tražnja.
Gornje pretpostavke, uz imperativ boljeg korišćenja postojećih i novih kapaciteta, kreiranje novog sistema mera podrške i jačanje inspekcijske kontrole (turističke inspekcija i inspekcijske službe jedinica lokalne samouprave), nas dovode do sledećeg modela rasta do 2020. godine:
Tabela 21. Model rasta od 2016. do 2020. godine
[pic]
Izvor: MTTT, decembar 2015.
Kada je u pitanju projektovani ukupan broj noćenja, iz Tabele 21. se vidi da se u 2020. godini očekuje da on dostigne 9,6 miliona. Ako se pođe od ukupnog broja ostvarenih noćenja turista u 2015. godini, koji iznosi 6,7 miliona, to znači da se u ovoj kategoriji predviđa prosečna godišnja stopa rasta od 7,6%.
Uz pretpostavku da se struktura tržišta menja u korist stranih posetilaca, poštujući cilj da se do 2020. godine udeo noćenja poveća sa sadašnjih 35% na 45%, može se očekivati da će u 2020. godini približno povećanje noćenja stranih turista biti za 4,3 miliona, a domaćih za 5,2 miliona.
To znači da bi u posmatranom petogodišnjem periodu prosečna godišnja stopa rasta broja noćenja stranih turista iznosila 12,3%, a domaćih 4,1%.
B. Model rasta od 2020. do 2025. godine
Za finalni period sprovođenja Strategije pretpostavlja se da je Republika Srbija sprovela prethodnu fazu uspostavljanja sistema upravljanja i jačanja turističkog razvoja, prilagođavanje turističke ponude savremenim trendovima na tržištu i postala članica EU, čime se dodatno jača njena atraktivnost za inostrana tržišta, a istovremeno smanjuju administrativne barijere. Model rasta predviđa povećanje smeštajnog kapaciteta za daljih 15.000 ležaja uz nastavak trenda restrukturiranja, povećanja kvaliteta usluga i, posledično, rasta zauzetosti postojećih kapaciteta.
Tabela 22. Model rasta od 2021. do 2025. godine
[pic]
Izvor: MTTT, decembar 2015.
Kao što se vidi iz Tabele 22. u 2025. godini očekuje se da ukupan broj noćenja turista dostigne 14,84 miliona, što znači da se predviđa prosečna godišnja stopa rasta od 9,1%. Uz pretpostavku da se struktura tržišta menja u korist stranih posetilaca, poštujući cilj da se do 2025. godine udeo stranih noćenja poveća na 55%, može se očekivati da će u 2025. godini strani turisti ostvariti 8,1 milion noćenja, a domaći turisti 6,6 miliona noćenja. Imajući u vidu iznete pretpostavke, u posmatranom petogodišnjem periodu bi prosečna godišnja stopa rasta broja noćenja stranih turista iznosila 13,5%, a domaćih 4,8%.
Ekonomski efekti modela rasta procenjeni su na osnovu sledećih pretpostavki:
modela rasta smeštajnih kapaciteta i turističkog prometa;
rasta jedinične turističke potrošnje (po noćenju) do 2025. godine;
rasta ukupnog BDP-a Republike Srbije do 2025. godine od 1,5% godišnje;
rasta multiplikatora uticaja direktnog turizma na ukupni (indirektni i indukovani) kroz jače povezivanja turizma sa ostalim privrednim granama pod uticajem politike Vlade po uzoru na druge države EU.
Tabela 23. Ekonomski efekti modela rasta
EKONOMSKI EFEKTI MODELA RASTA PROJEKCIJE PROSEČNE GODIŠNJE STOPE RASTA (u %) 2015 2020 2025 2020/2015 Učešće deviznog prihoda od turizma u ukupnoj vrednosti izvoza usluga (u %) 22,11 32,05 41,60 Učešće evidentiranog deviznog prihoda od turizma u BDP (u %) 2,82 5,18 7,58 Investicije**** (u $) 320.000.000 770.000.000 1.440.000.000 Zaposleni – direktno** 81.000 95.580 111.829 3,4
Izvori: * RZS; ** APR; *** NBS; **** WTTC (za projekcije: EK i UNWTO)
Iz Tabele 23. je evidentno da je implementacijom prethodnog modela rasta u Republici Srbiji moguće do 2025. godine ostvariti izvanredne ekonomske efekte od turističkog razvoja:
porast direktnog turističkog prihoda od 3,7 puta;
oko 30.000 novozaposlenih direktno u turističkom sektoru, oko 157.000 novozaposlenih ukupno u turizmu i povezanim delatnostima sa velikom brojem novootvorenih mikro i malih preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanim delatnostima;
rast udela evidentiranog deviznog prihoda u BDP-u za 2,7 puta, odnosno rast udela procenjenog deviznog prihoda od turizma u BDP-u na 12,5%.
Za ovaj rast će biti potrebno povećanje ukupnih investicija u odnosu na 2014. godinu za četiri puta ili oko dve milijarde USD, pri čemu će 20% tog iznosa morati da budu investicije javnog sektora, a ostalo da se obezbedi iz fondova EU u koje Republika Srbija ima pristup, privatnih domaćih i stranih investitora i kroz projekte JPP. Odgovornost i obaveza Vlade i ministarstava će prevashodno biti u stvaranju povoljnog zakonskog, administrativnog i poreskog ambijenta za implementaciju Strategije u daljem podizanju kapaciteta ukupnog razvoja turističkog sistema Republike Srbije.
Napomene uz projekcije ekonomskih efekata
Na bazi zvaničnih statističkih podataka, čiji je postojeći obim veoma skroman i nekonzistentan, turizam se identifikuje kao delatnost koja pruža samo usluge smeštaja i ishrane i veoma mali deo drugih usluga (usluge turističkih agencija).
S obzirom da je turizam postao generator ekonomskog, socijalnog i društvenog razvoja većine zemalja sveta, pa i naše, neophodno je sagledati njegove multiplikativne efekte (efekti koji se razvojem turizma reflektuje na druge privredne grane kao što su: saobraćaj, poljoprivreda, trgovine, industrije, građevinarstva, mala preduzeća i sl), kao i njegov udeo u ukupnom BDP, broju zaposlenih u turizmu i drugo.
Pozitivni efekti od razvoja turizma se ogledaju na razvoj nedovoljno razvijenih regiona (ujednačava regionalnu nerazvijenost), otvaranje novih radnih mesta, što se reflektuje na smanje nezaposlenosti i smanjene siromaštva, te poboljšanje životnog standarda lokalnog stanovništva, zatim na pospešivanje investicija, razvoj infrastrukture i sl.
Podaci NBS (statistika platnog bilansa) koji se odnose na priliv od turizma su, takođe, nepotpuni jer ne obuhvataju prihode/rashode domaćih turista, već samo potrošnju (devizni priliv) stranih turista i to vezanu za lični turizam, poslovni turizam, obrazovanje i lečenje, dok su usluge transporta isključene iz usluga turizma jer se obuhvataju uslugama putničkog transporta.
Direktni efekti turizma:
ugostiteljstvo – hotelijerstvo i ostali oblici smeštaja i ishrane;
turističko posredovanje – turističke agencije i drugi posrednici u realizaciji turističkog prometa;
saobraćaj – svi vidovi saobraćaja namenjeni prevozu domaćih i stranih turista i to kako u javnom saobraćaju, tako i u prevozu za sopstvene potrebe (posebno automobilima);
trgovina – konkurentnost jedne turističke zemlje u velikoj meri zavisi od asortimana raznih vrsta proizvoda, a posebno suvenira koji se plasiraju domaćim i stranim turistima, kao i razne vrste prehrambenih i drugih proizvoda i specifičnih kvalitetnih finalnih proizvoda bilo domaće ili strane proizvodnje;
sport – širok kompleks raznih vrsta sportskih terena i wellness i spa centara koji su važni za masovnu aktivnu rekreaciju, kao i pripremu profesionalnih sportista u turističkim mestima;
posebni centri namenjeni organizaciji kongresa i raznih drugih skupova iz oblasti nauke, kulture, obrazovanja, politike i sl;
razne aktivnosti koje se tretiraju kao komunalne delatnosti u turističkim mestima, a koje pružaju direktne usluge domaćim i stranim turistima i od čijeg kvaliteta u velikoj meri zavisi kvalitet turističke ponude turističkog mesta (uređenost zelenih površina, parking prostora, površina za zabavu i razonodu, vodosnabdevanje, snabdevanje električnom energijom, gasom i dr);
opremljenost glavnih saobraćajnica u drumskom saobraćaju benzinskim pumpama sa širokim asortimanom proizvoda, opremljenost aerodroma, rečnih luka za prihvat kruzera, uređenost marina za individualna plovila i sl;
kvalitetne medicinske usluge od jednostavnijih do najsloženijih u okviru kliničkih centara i samostalnih privatnih zdravstvenih ustanova;
razne vrste kulturnih manifestacija, festivala i drugih događaja (BEMUS, EHIT, Guča i dr);
vrhunski sportski događaji evropskog i svetskog značaja.
Indirektni efekti turizma:
poljoprivreda – plasman poljoprivrednih proizvoda bez ograničenja od strane EU ili drugih organizacija, od ogromnog je značaja, jer mnogi od ovih proizvoda (naročito prehrambenih) ne bi mogli, prema svetskim standardima, da nađu plasman na svetskom tržištu zbog raznih ograničenja;
industrija – artikli široke potrošnje aktiviraju mnoge industrijske grane koje svoje proizvode plasiraju preko ugostiteljstva ili direktno domaćim i stranim turistima. Ovde spadaju i razni proizvodi namenjeni građevinarstvu (cement, čeliče konstrukcije, nameštaj za opremanje smeštajnih objekata, tekstilni proizvodi i sl);
građevinarstvo – proizvodi građevinarstva nalaze široko tržište zahvaljujući razvoju turizma kroz izgradnju ugostiteljskih objekata za smeštaj i ishranu, objekata za rekreaciju, wellness i spa centara, akva parkova i dr;
energetika – obuhvata potrošnju električne energije, vodosnabdevanje, gasifikaciju objekata i dr.
UNWTO predviđa da će u periodu od 2010. do 2020. godine prosečna godišnja stopa rasta broja noćenja biti 3,8% za svet, 2,7% za Evropu i 3,7% za Istočnu i Centralnu Evropu;
UNWTO predviđa da će u periodu od 2020. do 2030. godine prosečna godišnja stopa rasta broja stranih turista iznositi 2,9% za svet, 1,8% za Evropu, i 2,5% za Istočnu i Centralnu Evropu;
uzimajući 2015. godinu kao osnovicu, prosečna stopa rasta ukupnog broja noćenja u Republici Srbiji do 2020. godine iznosiće 7,6%. Pri tom, za strane turiste se predviđa prosečna godišnja stopa rasta broja noćenja od 12,3%, a za domaće 4,1%;
u periodu od 2020. do 2025. godine (uzimajući 2020. godinu kao osnovicu), procenjuje se da će prosečna stopa rasta ukupnog broja noćenja iznositi 9,1%. Broj noćenja koji bi ostvarili strani turisti 2025. godine dostigao bi 8,1 milion, što bi predstavljalo prosečnu godišnju stopu rasta od 13,5%. Broj noćenja domaćih turista u 2025. godini bio bi 6,6 miliona, odnosno prosečna stopa rasta u ovom periodu bi iznosila 4,8%;
uzimajući 2015. godinu kao osnovicu za devizni prihod, do 2020. godine predviđa se prosečna godišnja stopa rasta od 19%, što treba da rezultira deviznim prilivom od oko 2,5 milijarde USD;
evidentirani devizni prihod će u periodu od 2020. do 2025. godine da raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 14,9%, te bi 2025. godine dostigao oko pet milijardi USD.
PLAN PODIZANJA KONKURENTNOSTI – ZADACI, PRIORITETNI PROIZVODI, DESTINACIJE I AKTIVNOSTI
Turistička konkurentnost se ostvaruje na nivou konkretnih turističkih proizvoda usklađenih sa interesima i motivima turista na tržištu, a ne izvedeno na nacionalnom nivou. U tom smislu, vlade podržavaju izgradnju konkurentnosti različitim aktivnostima i merama, ulaganjima u infrastrukturu, s obzirom da se danas više ne govori o turistički konkurentnim državama nego o državama sa više ili manje konkurentnim turističkim proizvodima usklađenih sa motivima i potrebama turista na tržištu.
Republika Srbija je na istorijskoj prekretnici, jer prolazi završne tranzicione reforme. Događaju se fundamentalne promene u turizmu, s obzirom na to da je prethodna Strategija razvoja turizma dala samo delimično očekivane rezultate, ostvaren je rast direktnog i ukupnog doprinosa BDP-u (pre svega kao rezultat rasta fizičkog obima broja stranih dolazaka i noćenja, a dramatičan pad domaćih gostiju), ali ono što je veoma bitno, nije ostvaren planirani razvoj većeg zapošljavanja, dok je samo delimično povećan kapacitet turističkih objekata, ali je značajno da je i dalje nizak nivo popunjenosti kapaciteta, nizak nivo promocije i razvoja turističkih paketa za domaće turiste, nedovoljna i neadekvatna primena online rezervacija i promocija na međunarodnom turističkom tržištu.
Republika Srbija danas ima samo komparativne, ali ne i konkurentske prednosti u turizmu, niti je strateški pozicionirana na svetskom turističkom tržištu tako da mora bitno da podigne atraktivnost svojih turističkih proizvoda. Prema tome smisao turističke politike Republike Srbije svodi se na izgradnju konkurentnosti njenih proizvoda i destinacija.
U tom smislu, odnos između politike razvoja turizma i ove strategije može se svesti na to da ova strategija predstavlja odgovor na unutrašnje slabosti i snage, kao i spoljašnje prilike i opasnosti za turizam Republike Srbije, a sve u funkciji izgradnje konkurentske prednosti njenih Strateških poslovnih područja. Ovom Strategijom se takođe definiše i konkurentski prostor poslovnog sektora u srpskom turizmu.
Ova Strategija predstavlja i multidimenzionalni koncept, koji obuhvata aktivnosti uključenih aktera i način njihovog ujedinjavanja u cilju ostvarenja potrebnih promena. U celini je reč o procesu izvođenja koherentnih, integrativnih i zajedničkih koraka na promeni sadašnjeg u željeno stanje.
Izvedena SWOT analiza ukazuje na 29 identifikovanih unutrašnjih slabosti, u kojima je potrebno odmah započeti procese brzih promena. Istovremeno, analiza je ukazala i na 22 ključne tačke turizma u Republici Srbiji, koje takođe traže određene aktivnosti u cilju njihovog održavanja na postojećem nivou, odnosno daljem unapređenju. U zavisnosti od brzine i efikasnosti promena na ova dva područja strateškog delovanja, ostvariće se i uspeh u korišćenju turističkih potencijala i minimiziranje uticaja opasnosti.
Svrha turističke politike je da stvori okruženje koje pruža maksimum koristi za sve zainteresovane subjekte, odnosno da minimizira negativne uticaje u procesima i aktivnostima stvaranja vrednog iskustva za posetioce.
U praksi često dolazi do nerazumevanja važnosti turističke politike kao faktora obezbeđenja uspeha turističkog razvoja. Pre svega, turistička politika mora da obezbedi jasnu sliku pravaca razvoja, posebno na duži rok. Paralelno, ona mora obezbediti klimu i uslove za saradnju zainteresovanih subjekata. Ta misija turističke politike svodi se na sledeće ključne funkcije:
definisanje pravnog i zakonodavnog okvira za obavljanje delatnosti i rad u turizmu koje operatori u sektoru turizma moraju ispunjavati (zakoni i uredbe);
organizovanje kontrole, izvršavanje i poštovanje zakona, propisa i normi prihvatljivog ponašanja u obavljanju aktivnosti (inspekcija);
donošenje zajedničkih direktiva i/ili uputstava (pravilnici, norme i sl) za sve ili većinu aktera u turizmu;
upravljanje procesima uspostavljanja konsenzusa u ostvarenju definisanih vizija, strategija i ciljeva razvoja turističkih proizvoda i destinacija;
definisanje okvira za javno/privatne dijaloge u cilju jačanja uloge turizma u nacionalnoj ekonomiji i društvu;
stvaranje uslova za efikasnu međuzavisnost sa svim drugim sektorima ekonomije i društva;
uticanje na nacionalne marketing aktivnosti, organizaciju velikih događaja, upravljanje ključnim atrakcijama i programima i sl;
usvajanje programa i rokova za podizanje energetske efikasnosti i upotrebe lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije u svim turističkim objektima i destinacijama i sprovesti mere održivog upravljanja otpadom i otpadnim vodama.
Turistička politika na nacionalnom nivou ima snagu koju obično ima ceo turistički sektor. Ona je, po pravilu, deo različitih politika koje direktno ili indirektno utiču na turizam. U načelu, postoji više uticaja iz drugih sektora na atraktivnost, konkurentnost i održivost turizma, nego što je to slučaj u okviru turističke politike. U tom kontekstu, današnja turistička politika Republike Srbije ograničena je u svom dometu, jer objektivno pokriva samo unutrašnje regulisanje sektora koji još uvek nema ni snagu, niti konkurentnost u međunarodnim razmerama koje tek treba stvoriti.
Složeno pitanje izgradnje efikasne turističke politike Republike Srbije proizlaze iz sprovedene SWOT analize, a oblikuje se kombinacijom zadataka, aktivnosti i prioritetima po pojedinim područjima turističkog sistema Republike Srbije:
u oblasti infrastrukture i saobraćaja neophodno je:
uključiti interese i prioritete turizma na sve nivoe planiranja i finansiranja Vlade u oblasti velike infrastrukture,
posebnim fondovima (ili drugim oblicima finansiranja) obezbediti finansiranje komunalne i turističke infrastrukture u nasleđenim turističkim destinacijama kako bi se podstakle nove investicije u turizam,
obezbediti pristup niskobudžetnim avioprevoznicima,
stvoriti ili rehabilitovati vlastitu avio čarter kompaniju,
stvoriti ili pronaći inostranog operatora za rečni biznis,
postaviti celokupan sistem turističke signalizacije,
olakšati carinske i policijske formalnosti i kontrolu,
obezbediti bazičnu infrastrukturu za potrebe programa tradicionalnih (domaćih) događanja;
unapređenje turističkih proizvoda i usluga Republike Srbije:
u srednjoročnom periodu operacionalizovati i početi sa aktivnostima po master planovima i planovima regulacije za sve turističke destinacije i turistički atraktivne prostore,
sarađivati i pružiti podršku u procesu proglašenja novih prirodnih područja koja će omogućiti da se ukupna zaštićena površina teritorije Republike Srbije poveća i dostigne od 15% do 20%,
podrškom MMSP, poslovnim i profesionalnim udruženjima i sportskim savezima ostvariti unapređenje postojećih i razvoj novih turističkih proizvoda posebno u oblasti specijalnih interesovanja,
stvoriti uslove za primenu međunarodnih standarda kvaliteta (za sve turističke proizvode, usluge i u svim destinacijama),
putem prodaje preostale imovine u hotelijerstvu animirati nekoliko većih investitora za turističku industriju,
posebno podsticati ulazak svetskih brendova u Republiku Srbiju,
oblikovanje srpskog ruralnog, banjskog i planinskog turističkog proizvoda obavezno izvesti sa jednog mesta i sa jedinstvenom vizijom,
nastavak razvoja (turističke infrastrukture i suprastrukture, ljudskih resursa i dr) i realizacije „Projekta Dunavˮ u cilju efikasnije turističke i ekonomske valorizacije,
jačanje regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda (sa zainteresovanim zemljama regiona) u cilju boljeg pozicioniranja turističke ponude Republike Srbije i regiona i privlaćenja turista sa udaljenih brzorastućih tržišta (pre svega: Kine, Koreje, Japana i dr),
izgraditi dodatne vizitorske centre i tematske parkove, a posebno urediti nekoliko atraktivnih panoramskih itinerera u najatraktivnijim delovima Republike Srbije,
opremanje turističkim, sportskim, adrenalin i dr. sadržajima i atrakcijama sve značajnije turističke destinacije u Republici Srbiji;
unapređenja ljudskih resursa i tržišta rada:
prilagoditi sistem obrazovanja za turizam i ugostiteljstvo i srodne delatnosti prema međunarodnim standardima,
ravnomerno obuhvatiti celu Republiku Srbiju sistemom srednjih stručnih škola za ugostiteljstvo i hotelijerstvo,
razviti nove nastavne planove i programe formalnog i neformalnog sticanja novih znanja i veština i novih profila zanimanja u turizmu i ugostiteljstvu i srodnim delatnostima,
povezati i uključiti raspoložive ljudske resurse iz zainteresovanih organizacija,
razviti nove programe formalnog i neformalnog sticanja novih znanja i veština u cilju razvoja turizma dostupnog osobama sa invaliditetom;
umrežavanja sa drugim sektorima, neophodno je:
u skladu sa Zakonom o turizmu razviti i uspostaviti poseban sistem upravljanja turističkim područjima i uspostaviti Destinacijske menadžment organizacije (u daljem tekstu: DMO) u turizmu Republike Srbije,
izraditi i primeniti Program kulturnog turizma Republike Srbije,
uključiti robne marke domaćih poljoprivrednih proizvoda i formirati sistem turističkih prodavnica,
unaprediti institucionalnu saradnju sa svim javnim, nevladinim, društvenim organizacijama udruženjima građana i naučnim institucijama povezanim s turizmom,
uključivanje inkluzivnog razvoja turizma u program rada turističkih organizacija pod sloganom „turizam za sve”,
razmotriti mogućnost izrade i primene Programa turizma u zaštićenim područjima,
uskladiti celovito regulisanje trgovine i drugih javnih službi s obzirom na interese i prioritete turistički aktivnih destinacija;
unapređenje sistema nacionalnog turističkog marketinga, neophodno je:
kreativno definisati domaći turistički brend,
formulisati Strategijski marketing plan,
unaprediti promociju na ino-tržištu,
uspostaviti celokupan sistem upravljanja marketingom turističkih destinacija,
uspostaviti jedinstvenu platformu promocije turističke privrede Republike Srbije,
podržati kreiranje jedinstvene ICT platforme za rezervacije i plaćanje turističkih usluga,
stalno unapređivati rad i ispunjavanje zakonom definisane uloge turističkih organizacija;
unapređenje organizacije, upravljanja i podsticanja razvoja turizma neophodno je:
primeniti jedinstvenu nacionalnu viziju turizma,
doneti realne lokalne i regionalne programe razvoja turizma u skladu sa ovom strategijom,
uspostaviti jedinstvenu turističku statistiku, kao i sistem praćenja uticaja turizma na nacionalnu ekonomiju,
uspostaviti efikasan sistem koordinacije aktivnosti između svih subjekata razvoja turizma u skladu sa svojim obavezama, pravima i interesima,
obezbediti celokupan sistem podsticaja za investicije u turizam na jedinstven način za domaće i inostrane investitore,
uspostaviti jedinstveni i celokupan sistem kontrole i upravljanja kvalitetom u turizmu,
sprovesti prodaju preostale državne imovine od značaja za razvoj turizma i sa njime povezanih delatnosti, a koja se neefikasno koristi, uz veći naglasak na razvoj, a manji na prihode centralnog budžeta,
kontinuirano usklađivati regulativu turizma Republike Srbije sa evropskim standardima i primenu novih poslovnih inovativnih tehnologija i modela.
Izbor prioritetnih turističkih proizvoda
Da bi se odredila područja intervencije u pogledu podrške razvoju turizma, neophodno je napraviti dva koraka. Prvi se odnosi na definisanje prioritetnih proizvoda za koje je realno da se mogu komercijalizovati na tržištu u narednih pet godina. Drugi se odnosi na identifikovanje onih destinacija koje te proizvode imaju, ili ih mogu razviti u naznačenim vremenskim rokovima.
Definisanje prioritetnih proizvoda vršeno je na osnovu brojnih intervjua obavljenih sa predstavnicima privatnog i javnog sektora u turizmu, analize i prognoza ekonomskih kretanja u svetu, Evropi, regionu i Republici Srbiji, trenda kretanja tražnje na relevantnim tržištima, kao i poznavanja karaktera i perspektive razvoja različitih turističkih proizvoda koji su u fokusu razvoja u Republici Srbiji, a definisani su prethodnom Strategijom.
Shodno dobijenim rezultatima, izvršeno je mapiranje proizvoda na matrici konkurentnost/atraktivnost. Na taj način su proizvodi po pojedinim tržištima pozicionirani po četiri kvadranta, a koji impliciraju četiri najvažnije strategije kojima država treba da podrži razvoj:
podrška razvoju – niska konkurentnost/visoka razvojna atraktivnost (gde se zahteva značajna podrška države i investicije privatnog sektora);
podrška kroz pojačani marketing – visoka konkurentnost/visoka razvojna atraktivnost (gde proces razvoja relativno uspešno teče i gde naglasak treba staviti na intenzivan marketing);
podrška kroz povoljnu ekonomsku klimu – visoka konkurentnost/niska razvojna atraktivnost (gde je potrebno kreirati povoljnu klimu za poslovanje, bez značajnih investicija), i
podrška kroz promociju i informisanje – niska konkurentnost/niska razvojna atraktivnost (gde u narednom periodu ne treba trošiti ionako veoma ograničene resurse, već se treba ograničiti na aktivnosti informisanja).
Grafikon 5. Metodološka osnova za utvrđivanje prioriteta razvoja turističkih proizvoda
[pic]
Metodološki su ocenjivane dve komponente: 1) konkurentnost samog proizvoda, odnosno njegovih komponenti (atrakcije i aktivnosti, uslovi za boravak i saobraćajna dostupnost), pri čemu je svakoj od njih dat različit ponder; i 2) razvojna atraktivnost, koju takođe čine tri komponente (tržišni potencijal – u smislu obima potencijalne tražnje, ekonomska korist – u smislu zarađivačkog potencijala za privredu i izvodljivost – u smislu obima investicija u opštu i turističku infrastrukturu i državne podrške razvoju proizvoda). Ocene su date na skali od 1-5 (1=nepovoljno, 5=veoma povoljno), za različite geografske lokacije, pri čemu se ocena ≤3.5 uzima kao kritična granica.
Shodno opisanoj metodologiji, kao i dobijenim rezultatima i prema proizvodima i prema tržištima, mogu se jasno utvrditi prioriteti turističkih proizvoda Republike Srbije za naredni period:
Grafikon 6. Portfolio turističkih proizvoda Republike Srbije
[pic]
Ključno za podizanje poslovnog kapaciteta i konkurentnosti postojećih proizvoda i destinacija, kao i za kreiranje novih, jeste da se pre svega zasnivaju na:
zadovoljavanju savremenih trendova, motiva i interesovanja kupaca na tržištu;
raspoloživosti i efikasnom korišćenju resursa Republike Srbije;
njihovoj uspešnoj preduzetničkoj i inovativnoj kombinaciji u povoljnom ambijentu za razvoj postojećih i novih preduzeća i poslova, i
merama podrške koju treba da obezbede Vlada, nadležno i druga ministarstva od značaja za razvoj turizma u Republici Srbiji.
Suština podizanja konkurentnosti bazira se na stalnoj interaktivnoj vezi sa tržištem i promenama u potrebama (motivima) klijenata i sposobnostima pružalaca usluga u turizmu i ugostiteljstvu da se ponuda stalno inovira i usklađuje sa tim promenama. Današnji turisti poseduju određeni stepen iskustva i polažu više pažnje na ono što konzumiraju i kako doživljavaju „proizvod putovanjaˮ nego na geografsku lokaciju što generalno znači – prioritet je doživljaj, a ne lokacija.
Za konkurentno pozicioniranje turizma Republike Srbije potrebno je da se kreiranje ponude proizvoda zasniva na savremenim motivima i iskustvima turista koji na osnovu trendova na tržištu identifikovani u grupama motiva i iskustava po sledećim proizvodima: uživanje; priroda; kultura/istorija/običaji; zabava; zdravlje; sport, rekreacija i avantura i poslovni turizam.
U Tabeli 24. prikazana je matrica za konkurentno pozicioniranje turističkih proizvoda po grupama i destinacijama.
Tabela 24. Matrica za konkurentno pozicioniranje proizvoda po
grupama i destinacijama
[pic]
Izvor: MTTT, 2015.
* Priroda kao vrsta strateškog poslovnog područja obuhvata i ostale kategorije zaštićenih područja osim navedenih u koloni proizvod/aktivnost.
Ovakav koncept nudi veliku fleksibilnost i kombinacije različitih destinacija, organizovanje više kraćih dolazaka i boravaka turista, organizovanje kružnih tura, kvalitetniju promociju, veći nivo profesionalizacije i specijalizacije proizvoda, proširivanje ponude i smanjivanje sezonalnosti – ravnomernije punjenje kapaciteta na drugim destinacijama, omogućava efikasnije upravljanje, edukaciju i uvođenje savremenih standarda.
Konkurentnost u tržišnim ekonomijama je glavni aspekt poslovanja svakog subjekta na tržištu i zahteva stalno praćenje tržišnih promena i trendova, sa kojim je direktno povezano kontinuirano ulaganje u nova znanja, veštine, opremu i tehnologije. Do sada najveći teret podizanja konkurentnosti su podnosili vlasnici preduzeća i radnji, zbog čega je od izuzetnog značaja za stanje konkuretnosti turističke privrede i ugostiteljstva u Republici Srbiji da Vlada i ministarstava kreiraju mnogo povoljniji ambijent za poslovanje postojećih i nastajanje novih konkurentnih preduzeća:
podsticajnu poresku i monetarnu politiku i kreditne olakšice;
direktne i indirektne mere finansijske i nefinansijske podrške;
kvalitetniju i efikasniju podršku u korišćenju raspoloživih fondova EU.
Sve mere po obimu, strukturi i sadržaju moraju biti usklađene sa stvarnim potrebama turističke privrede i ugostiteljstva.
Veoma je značajno da institucije i subjekti razvoja turizma u Republici Srbiji stalno sagledavaju i informišu se o savremenim trendovima na svetski relevantnom tržištu i u tom cilju ukazujemo na primere dobre prakse u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
S obzirom na stanje javnih finansija i mere fiskalne i budžetske konsolidacije, realno je očekivati isti ili još manji nivo investicija iz javnih izvora. Destinacije su okvirno definisane prema kriterijumu dosada razvijene infrastrukture i suprastrukture, dostupnosti i ostvarenog turističkog prometa, a važne su za kompletiranje turističkih proizvoda. Stvarni prioriteti će zavisiti od interesa i kapaciteta investitora bilo da je reč o direktnim investicijama ili o modelima JPP-a i sposobnosti svake od destinacija da na tržištu promoviše i realizuje potrebne investicije.
Lista turističkih destinacija:
Beograd;
Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci;
Subotica, Palić i Potisje;
Turistička regija Zapadna Srbija;
Kopaonik;
Kragujevac/Pomoravlje;
Vrnjačka Banja;
Sokobanja;
Podunavlje (četiri segmenta: Gornje Podunavlje, Srednje Podunavlje / Beograd, Novi Sad /Donje Podunavlje);
Aranđelovac, Topola;
Golija, Novi Pazar i Ivanjica;
Divčibare i Valjevo;
Niš, Niška Banja;
Vlasina, Vranje, Vranjska Banja;
Stig i Kučajske planine;
Banat/Vršac;
Stara planina;
Podrinje/Loznica /Banja Koviljača.
Redbr. TURISTIČKE DESTINACIJE PROSTORNI OKVIR KLJUČNE VREDNOSTI (ATRAKTIVNOSTI) POLOVI RAZVOJA KLJUČNI PROIZVODI 2. Novi Sad, Fruška gora i Sremski Karlovci Grad Novi Sad, Sremski Karlovci i NP Fruška gora sa okolnim naseljima i salašima Novi Sad – Regionalni centar (obrazovanje, privreda i sl)DunavKulturno nasleđe (Tvrđave, manastiri)Prirodna bogatstvaSalašiNP Fruška goraBanja Vrdnik PetrovaradinSremski KarlovciSremska MitrovicaŠidIrigRumaBeočinInđija Manifestacije (EXIT, Zmajeve dečije igre, Međunarodni festival vatrometa, Štrand fest, Tamburica fest …)City breakMICE turizamNautikaKulturno tematske ruteSpecijalni interesiKružne tureZdravstveni i spaGolf 3. Subotica, Palić i Potisje SuboticaPP PalićBačka TopolaLudošKanjižaBečej – Novi BečejSenta – AdaTitel Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaTisa, PP Palić, Ludoš, Topolačko jezeroErgela ZobnaticaMali gradovi i salaši SuboticaBačka TopolaMali IđošSentaNovi BečejTitelKanjiža Kulturno tematske ruteCity breakNautikaEkoturizamEtnoturizamZdravstveni, spa&wellnessSpecijalni interesiManifestacije 4. Turistička regija Zapadna Srbija Planine Zlatibor i Zlatar (geografska celina Stari Vlah)Planina Tara (NP)PP Mokra Gora Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaReke, jezeraNP Tara,Zlatibor i ZlatarRH centriSRP UvacPP Mokra Gora (Šarganska osmica i Drvengrad)Manastir Mileševa ČajetinaUžiceBajina BaštaIvanjicaAriljePožegaKosjerićNova VarošPrijepoljePribojSjenica EkoturizamEtnoturizamZdravstveni, spa&wellnessSpecijalni interesiManifestacijeRuralni turizamKulturno tematske rutePlaninski turizam 5. Kopaonik Planina Kopaonik (NP) Kulturno nasleđeCentar nacionalne istorije i duhovnostiPrirodna bogatstvaNP KopaonikSki centarBanjska mesta KraljevoKruševacRaškaBrusNovi Pazar EkoturizamEtnoturizamReligijski turizamSpecijalni interesiSportovi (zimski)Planinski turizamZdravstveni, spa&wellnessKružne ture 6. Kragujevac/Pomoravlje SvilajnacDespotovacSenjski rudnikĆuprijaParaćinJagodina Kulturno nasleđe Manastiri Ravanica i ManasijaGalerija naivnih slikaraSpomenici industrijske kulture – Senjski RudnikPrirodna bogatstva (Resavska pećina, Vodopad Veliki buk, Morava, Ravanica i Grza) KragujevacJagodinaDespotovacĆuprijaParaćin EkoturizamEtnoturizamSpecijalni interesiRuralni turizamKulturno tematske ruteManifestacijeSportovi na vodi 7. Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja sa okolinom Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaRH centri Vrnjačka Banja sa okolinomPlanina Goč Zdravstveni, spa&wellnessManifestacijeMICE turizamKružne tureSpecijalni interesi 8. Sokobanja Sokobanja sa planinama Ozren i Rtanj Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaRH centri SokobanjaOzrenRtanj Zdravstveni, spa&wellnessManifestacijeMICE turizamSpecijalni interesiKružne ture 9. Podunavlje (sa četiri destinacije) Gornje Podunavlje sa bačkim kanalima SomborApatinOdžaciBačBački PetrovacBačka Palanka Kulturno nasleđePrirodna bogatstva (močvarna staništa, flora i fauna)SRP Gornje PodunavljeDunav sa bačkim kanalimaMali gradovi i salaši SomborApatinOdžaciBačBački PetrovacBačka Palanka NautikaEkoturizamEtnoturizamRuralni turizamKulturno tematske rute (biciklizam, gastronomija…i dr)Specijalni interesiManifestacije Srednje PodunavljeGrad Beograd sa gravitacionom zonomNovi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci Navedeno pod tač. 1. i 2. Navedeno pod tač. 1. i 2. Navedeno pod tač. 1. i 2. Navedeno pod tač. 1. i 2. Donje Podunavlje Veliko GradišteGolubacDonji MilanovacKladovoNegotin Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaDunavNP Đerdap Veliko Gradište,GolubacDonji MilanovacKladovoNegotin NautikaEkoturizamEtnoturizamRuralni turizamKulturno tematske rute (biciklizam, gastronomija..i dr)Specijalni interesiManifestacije (Sajam Dunava, Sila Fest, Dunavski bal..) 10. Aranđelovac, Topola Centralni deo Šumadije Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaBukovička BanjaOplenacPlanina Rudnik Centralni deo ŠumadijeAranđelovacTopola Zdravstveni, spa&wellnessMICE turizamKulturno tematske ruteEdukativni programiRuralni turizamKružne tureBiciklizamSpecijalni interesi 11. Golija, Novi Pazar i Ivanjica Planina (PP) Golija sa širom okolinom Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaRezervat „Man and Biosphere”, „Golija”Uvac i Uvačko jezero Novi PazarIvanjicaRaškaSjenica EkoturizamKulturno tematske ruteManifestacijeRuralni turizamSpecijalni interesiKružne tureZdravstveni, spa&wellness Sportovi (zimski) 12. Divčibare i Valjevo Valjevo sa Podgorinom i Valjevske planine Kulturno nasleđePrirodna bogatstva Valjevo Planinski turizamRuralni turizamManifestacijeKružne tureSpecijalni interesi 13. Niš, Niška Banja Niš sa okolinom Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaNiška Banja NišNiška Banja Zdravstveni, spa&wellness Kulturno tematske ruteManifestacijeRuralni turizamSpecijalni interesi 14. PIO Vlasina, Vranje i Vranjska Banja Surdulica, Vranje, Besna Kobila Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaVlasinsko jezeroVranjska BanjaMali gradovi Vranje Zdravstveni, spa&wellness EtnoturizamSkijanjeKulturne tematske ruteManifestacijeRuralni turizamSpecijalni interesi 15. Stig i Kučajske planine Stig, Braničevo, Kučaj Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaDunavPlanineBanjska mestaSpeleološki objektiMali gradovi PožarevacPetrovac na MlaviDespotovac Zdravstveni, spa&wellness EtnoturizamKulturno tematske ruteManifestacijeRuralni turizamSpecijalni interesi 16. (Južni) Banat, Vršac -Južni Banat Prirodna bogatstvaDeliblarska peščaraBelocrkvanska jezeraDunavMali gradovi VršacBela CrkvaPančevoKovačicaZrenjaninMokrin Ruralni turizamManifestacijeNautikaVinske ruteEkoturizamEtnoturizamSpecijalni interesi 17. Stara planina – Opština Pirot, Dimitrovgrad, Knjaževac Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaStara planinaMali gradovi PirotDimitrovgradKnjaževac Planinski turizamRuralni turizamManifestacijeEtnoturizamSpecijalni interesi 18. PodrinjeLoznica,Banja Koviljača LoznicaŠabacKrupanj Kulturno nasleđePrirodna bogatstvaDrinaGučevo, Cer, VlašićBanja Koviljača TršićBanja KoviljačaŠabacLoznica Planinski turizamRuralni turizamManifestacijeKružne tureKulturno tematske ruteSpecijalni interesi
Aktivnosti od posebnog značaja za razvoj turizma koje će se podržavati iz budžetskih sredstava ministarstva nadležnog za poslove turizma ili za koje se može konkurisati za raspoložive programe EU:
marketing/promocija;
unapređenje turističke infrastrukture i suprastrukture (izgradnja i uređenje biciklističkih staza i drugih kulturno tematskih ruta, turistička signalizacija, vizitorski centri, izgradnja kampova, uređenje plaža i dr);
podrška turističkim agencijama u oblasti receptivnog turizma;
razvoj online rezervacionih sistema;
izgradnja i uređenje atrakcija (npr. tematski parkovi, adrenalin sadržaji i sl);
konferencije i organizacije događaja – jačanje Republike Srbije kao MICE turizam destinacije;
razvoj DMO i jačanje upravljačkih struktura;
razvoj i primena međunarodnih standarda kvaliteta (proizvoda, pruženih usluga i upravljanja destinacijama);
aktivnosti istraživanja, edukacije i treninga u turizmu;
razvijanje međunarodne i regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda;
razvoj inovacija i preduzetništva u turizmu.
7.7. Zaključak
Imajući u vidu trenutno stanje razvijenosti strateških turističkih područja, proizvoda, infrastrukture, suprastrukture i destinacija, ministarstvo nadležno za poslove turizma je u saradnji sa privrednicima, naučnom i turističkom zajednicom Republike Srbije u cilju efikasnijeg sprovođenja Strategije i razvoja turizma utvrdilo:
Listu turističkih destinacija sa geografskim obuhvatom područja, opisom atrakcija i turističkih proizvoda;
detaljnu listu aktivnosti od značaja za razvoj turizma, a koje će se podržavati merama Vlade i posebnim programima i fondovima EU u kojima Republika Srbija može da participira, koja je data u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2) .
Za realizaciju ovih aktivnosti predložene su detaljno razrađene mere, programi i instrumenti podrške. Prioriteti koji su definisani omogućiće lakše planiranje alokacije sredstava i resursa i efikasnije praćenje realizacije Strategije, ali je sasvim izvesno da će konačne prioritete definisati samo tržište – raspoloživost sredstava, zainteresovanost i spremnost investitora da bilo direktnim investicijama ili kroz JPP učestvuju u realizaciji različitih projekata u razvoju turizma u Republici Srbiji. Realizacija navedenih i drugih aktivnosti i zadataka koji su detaljno razrađeni u planovima konkurentnosti, investicija i marketinga, predstavljaju izgradnju vizije, strateškog pozicioniranja i razvojne strategije nacionalne turističke politike. Potencira se pitanje opredeljenosti za izgradnju potrebnog kapaciteta turističke politike Republike Srbije. Jedino na taj način može se krenuti u realizaciju definisanih i ambiciozno postavljenih razvojnih ciljeva prethodne Strategije i Strategije.
Principi treba da omoguće sprovođenje strateških ciljeva razvoja turizma kao jedinstvene i nedeljive privredne grane sa jasno utvrđenim obavezama i odgovornošću svih resora i nivoa vlasti: od prostornog planiranja razvoja Republike Srbije, putne, komunalne i energetske infrastrukture do usklađenih i međusobno povezanih resornih strategija i lokalnih planova i strategija razvoja koji treba da rezultiraju održivim privrednim razvojem, generisanjem nove dodate vrednosti i novog zapošljavanja:
Strategija mora da se uskladi sa Prostornim planom Republike Srbije i jasno definisanim ciljevima planiranja svih resora, odnosno institucija nadležnih za delatnosti od značaja za razvoj turizma;
dvogodišnjim akcionim planom treba definisati područja, aktivnosti, sredstva i odgovorne institucije za sprovođenje Strategije;
lokalne zajednice treba da svoje razvojne planove i strategije usaglase sa Strategijom i Akcionim planom njenog sprovođenja u svim sredinama u kojima su identifikovani resursi za razvoj turizma;
koordinirajuću ulogu u procesu realizacije Strategije ima Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije koji okuplja predstavnike četiri sektora: Vlade i ministarstava (javni), privrede (privatni), nevladinog (udruženja) i akademskog sektora;
potrebno je da resorna ministarstva i lokalne samouprave, u zavisnosti od značaja kojeg imaju za razvoj turizma, a na osnovu ove strategije i u skladu sa zakonima, usvojenim regionalnim prostornim planovima, utvrde akcione planove svog doprinosa razvoju turizma, uz planiranje sredstava i vršenje nadzora nad izvršenjem postavljenih zadataka i namenskog korišćenja sredstava;
ministarstvo nadležno za poslove turizma će koordinisati, pratiti, analizirati i izveštavati o tokovima realizacije strategije, predlagati mere i sprovoditi aktivnosti iz svoje nadležnosti, a Vlada će jednom godišnje analizirati i predlagati mere sprovođenja strategije naročito u kontekstu međuresornih nadležnosti;
ministarstvo nadležno za poslove turizma će inicirati kod drugih nadležnih organa izradu programa rešavanja nerešenih imovinsko pravnih odnosa kada je reč o turističkim objektima u vlasništvu javnog sektora u Republici Srbiji. Sredstva dobijena prodajom (ili deo sredstava), mogao bi biti preusmeren za finansiranje razvoja turizma u Republici Srbiji;
korisnici subvencija i podsticajnih mera mogu biti sva pravna i fizička lica, koja imaju jasno tržišno ostvarive i preduzetničke ideje i projekte u oblasti receptivnog turizma, a koji obezbede delimično sopstveno ulaganje;
posebnim merama Vlade i ministarstva nadležnog za poslove turizma će se podsticati i subvencionisati projekti u oblasti turizma u nerazvijenim područjima Republike Srbije i osnivanje novih (start-up) preduzeća.
8.2. Planiranje u turizmu Republike Srbije
Planiranje i razvoj turizma obuhvata: integralno planiranje razvoja turizma i pratećih delatnosti proglašenje i održivo korišćenje turističkog prostora; poslove od posebnog značaja za razvoj turizma; kategorizaciju turističkog mesta i sprovođenje podsticajnih mera za razvoj turizma.
Vrste planskih dokumenta su:
Strategija razvoja turizma Republike Srbije;
Strategijski master plan;
Strategijski marketing plan;
Program razvoja turističkih proizvoda;
Program razvoja turizma;
Program promotivnih aktivnosti.
Strategijski master plan i Program promotivnih aktivnosti moraju biti usaglašena sa Strategijom.
Strategija donosi se za period deset godina za teritoriju Republike Srbije. Strategijom se određuju dugoročni ciljevi planiranja i razvoja turizma u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekološkim i kulturnim razvojem. Strategiju donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma i sadrži naročito:
analizu postojećeg stanja i dosadašnjeg stepena razvoja turizma;
uporednu analizu turizma konkurentskih zemalja;
prednosti i nedostatke turizma Republike Srbije;
ciljeve razvoja turizma;
viziju razvoja turizma;
izbor prioritetnih turističkih proizvoda;
predlog prioritetnih turističkih destinacija;
analizu uticaja na kulturno nasleđe i prirodna dobra;
predlog politike razvoja turizma;
predlog investicija;
plan konkurentnosti.
Strategija se realizuje putem:
Strategijskog master plana;
Strategijskog marketing plana;
Programom razvoja turističkih proizvoda, kao i
prostornih i urbanističkih planova.
1) Strategijski master plan donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma i donosi se za prioritetnu turističku destinaciju. Strategijski master plan naročito sadrži:
tehničku ocenu posmatranog područja, zemljišnih osnova i ukupnu procenu kapaciteta turističke lokacije u okviru turističke destinacije;
koncept razvoja u pogledu razmeštaja i moguće lokacije objekata, kao i procenu potencijala potrebnih kapaciteta;
Fizički master plan sa osnovnim elementima mogućeg razmeštaja objekata turističke infrastrukture, turističke suprastrukture i saobraćajne mreže;
Poslovni master plan sa ekonomskom evaluacijom turističke infrastrukture, turističke suprastrukture, saobraćajne mreže i komunalne infrastrukture, kao i procenom ekonomske opravdanosti pojedinačnih i ukupnih investicija.
Strategijski marketing plan donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma za teritoriju Republike Srbije, a plan naročito sadrži:
analizu marketing sistema Republike Srbije;
analizu konkurentskih marketing strategija;
Marketing plan;
pozicioniranje Republike Srbije kao turističke destinacije;
Marketing plan turističkih proizvoda;
misiju i organizaciju marketing sistema Republike Srbije.
3) Program razvoja turističkih proizvoda donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma. To je planski dokument kojim se bliže određuje razvoj prioritetnih turističkih proizvoda utvrđenih Strategijom, i to: gradski odmori, kružna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski turizam, nautički turizam, manifestacije, kongresi i drugi događaji, ruralni turizam i specijalni interesi.
4) Prostorni i urbanistički planovi. Polaznu osnovu za izradu prostornih i urbanističkih planova u prioritetnoj turističkoj destinaciji predstavlja Strategijski master plan. U prostornim i urbanističkim planovima koji se odnose na područja koja su proglašena za turistički prostor utvrdiće se uslovi za izgradnju objekata turističke infrastrukture, a u mestu za odmor u okviru turističkog prostora i uslovi za izgradnju objekata turističke suprastrukture. Uslove određuje ministarstvo nadležno za poslove turizma na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje prostornog odnosno urbanističkog plana.
8.3. Institucionalna infrastruktura
Ministarstvo nadležno za poslove turizma obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: strategiju i politiku razvoja turizma; integralno planiranje razvoja turizma i komplementarnih delatnosti; razvoj, proglašenje i održivo korišćenje turističkog prostora i turističkih destinacija od značaja za turizam; poslove od posebnog značaja za razvoj turizma; kategorizaciju turističkih mesta; sprovođenje podsticajnih mera i obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za podsticanje razvoja turizma; promociju turizma u zemlji i inostranstvu; takse, naknade i penale u turizmu; imovinsko-pravne poslove u turizmu; unapređenje sistema vrednosti i konkurentnosti turističkih proizvoda; istraživanje turističkog tržišta i razvoj turističkog informacionog sistema; uslove i način obavljanja delatnosti turističkih agencija; ugostiteljsku delatnost; nautičku delatnost; lovno-turističku delatnost, kao i pružanje usluga u turizmu; uređenje, održavanje i opremanje javnog skijališta i pružanje usluga na skijalištu; uređenje, održavanje, opremanje i pružanje usluga u banjama, tematskim parkovima i javnim kupalištima; inspekcijski nadzor u oblasti turizma.
Promociju turizma obavljaju: TOS, turistička organizacija autonomne pokrajine i turistička organizacija jedinice lokalne samouprave. Promociju turizma mogu obavljati i turističke organizacije regije koje osnivaju dve ili više jedinica lokalne samouprave.
Za obavljanje poslova promocije turizma, koordinacije aktivnosti turističkih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu na teritoriji Republike Srbije osniva se TOS.
TOS obavlja poslove:
promocije i unapređenja razvoja turizma Republike Srbije;
koordinacije aktivnosti turističkih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu, koji deluju neposredno i posredno na promociji turizma;
pripreme i realizacije godišnjih planova i programa promotivnih aktivnosti;
organizovanja istraživanja turističkih tržišta za potrebe promocije turizma Republike Srbije;
istraživanja tržišta u oblasti kongresnih, sajamskih, sportskih i kulturnih događanja, kao i tržište dijaspore;
obezbeđivanja inoformativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti (štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri, itd);
formiranja i razvijanja jedinstvenog turističko-informacionog sistema i njegovog povezivanja sa drugim informacionim sistemima u zemlji i inostranstvu;
prikupljanja svih vrsta turističkih informacija radi obaveštavanja javnosti kao i sastavljanja i objavljivanja turističkog kalendara;
osnivanja i organizovanja turističkih predstavništava u inostranstvu i informativnih centara u zemlji, samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima;
saradnje sa nacionalnim turističkim organizacijama drugih zemalja, međunarodnim i regionalnim organizacijama u oblasti turizma i predlaganja mera za učešće u multinacionalnim i regionalnim programima i projektima promocije turizma;
utvrđivanja jedinstvenih standarda uređenja, opreme i usluga u turističko-informativnim centrima na teritoriji Republike Srbije;
utvrđivanja programa postavljanja turističke signalizacije i koordiniranja aktivnosti turističkih organizacija i drugih subjekata za njeno obezbeđenje;
druge aktivnosti kojima se obezbeđuje uspešno sprovođenje promocije turizma.
Turističke organizacije posluju u skladu sa propisima kojima se uređuju javne službe. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u turističkim organizacijama primenjuju se propisi koji se odnose na ustanove iz oblasti javnih službi.
Sredstva za rad turističkih organizacija za promociju turizma obezbeđuju se iz:
prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti i iz drugih sopstvenih prihoda;
donacija, priloga i sponzorstava domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;
sredstava budžeta Republike Srbije;
sredstava budžeta autonomne pokrajine;
sredstava budžeta jedinica lokalne samouprave;
drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Turistička organizacija, uz saglasnost osnivača, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turističkim aktivnostima, može sa drugom turističkom organizacijom, privrednim društvom, drugim pravnim licem i preduzetnikom koji obavlja delatnost iz oblasti saobraćaja, turizma, ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture, sporta, informisanja, kongresnih i sajamskih aktivnosti, osnovati organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove. Delokrug rada i način finansiranja, kao i međusobna prava i obaveze turističke organizacije i osnivača uređuju se ugovorom.
Prostor koji zbog svojih karakteristika, vrednosti i prioritetne turističke namene zahteva poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite ili se na njemu predviđa izgradnja objekata od nacionalnog interesa, Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma, proglašava kao turistički prostor.
Akt o proglašenju turističkog prostora naročito sadrži: naziv i opis turističkog prostora, površinu, opis i grafički prikaz granica, ciljeve proglašenja, ključne turističke atrakcije, podatke o vlasništvu i spisak katastarskih parcela, obaveze u pogledu razvoja turizma, drugih oblika korišćenja prostora, kao i naziv i sedište subjekta kome se poverava upravljanje turističkim prostorom (u daljem tekstu: upravljač turističkog prostora).
Upravljač turističkog prostora može biti postojeća javna služba ili privredno društvo koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, i to od strane javnog preduzeća, odnosno Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada ili grada Beograda i u kome je kapital tog osnivača većinski.
Upravljanje turističkim prostorom na osnovu pozitivnih propisa može se poveriti drugom pravnom licu, koje se određuje po sprovedenom postupku javnog oglašavanja ili prikupljanjem ponuda.
Upravljač turističkog prostora donosi programe i druga akta kojima se reguliše bliži okvir režima, razvoja i korišćenja, kao i mere zaštite turističkog prostora.
Upravljač turističkog prostora:
obezbeđuje uslove za uređivanje, korišćenje, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta;
koordinira aktivnosti pravnih i fizičkih lica koji obavljaju poslove u oblasti turizma i pratećih delatnosti;
koordinira razvoj projekata turističke infrastrukture i turističke suprastrukture na principima održivog razvoja;
stara se o namenskoj upotrebi državne imovine radi kvalitetne valorizacije resursa;
upravlja građevinskim zemljištem i stara se o nepokretnostima koje su mu date na korišćenje;
stara se o mestu postavljanja i načinu isticanja turističke signalizacije;
donosi programe i akta koji se odnose na vršenje poslova upravljanja;
obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i aktom o proglašenju turističkog prostora.
Primer dobre domaće prakse jeste postojanje i uspešan rad Turističke organizacije regije Zapadna Srbija koja postoji od 2006. godine i do sada je jedina regionalna turistička organizacija u Republici Srbiji formirana u skladu sa Zakonom o turizmu kao DMO u osnivanju (jer u upravljačkim strukturama pored predstavnika javnog sektora – lokalnih turističkih organizacija, nalaze se TOS, udruženje hotelijera, udruženja turističkih agencija, Regionalne razvojne agencije (u daljem tekstu: RRA) Zlatibor, Regionalne privredne komore Užice) i na taj način bi se stimulisalo formiranje Regionalnih turističkih organizacija u ostalim delovima Republike Srbije koje bi u dogledno vreme prerasle u regionalne DMO.
Veliki značaj za razvoj turizma imaju profesionalna i poslovna udruženja (kao što su: Privredna komora, Juta, Hores, Udruženje banja Srbije, Ferijalni savez, Udruženje turističkih vodiča Republike Srbije i dr), regionalne razvojne agencije, udruženja građana i hobistička udruženja, kao i druge asocijacije mikro i malih preduzeća u oblasti pružanja usluga od značaja za razvoj turizma i ugostiteljstva, kako na nacionalnom nivou, tako i na regionalnom i lokalnom nivou. Njihov značaj proizilazi iz sposobnosti da mobilišu različite profesije i građane koji su zainteresovani za unapređivanje kako grana delatnosti tako i podizanja svesti građana o značaju zaštite prirode i unapređenja turizma, ugostiteljstva, a naročito aktivnosti i proizvoda koji obogaćuju turističku ponudu i doprinose pozitivnim iskustvima turista, u prenošenju primera dobre prakse, popularizaciji i primeni novih standarda, znanja, veština, inovacija i tehnologija kako među svojim članstvom tako i prema drugim zainteresovanim građanima i institucijama.
Regionalne razvojne agencije su značajne organizacije za razvoj turizma, imajući u vidu njihove kapacitete za mobilizaciju i implementaciju donatorskih sredstava i projekata, imaju razvojnu funkciju, često koristeći različite razvojne i inovativne pristupe kao što je npr. sistemski razvoj tržišta (kao npr. Market System Development – koji sprovodi RRA Zlatibor iz Užica) što značajno doprinosi kvalitativnom unapređenju funkcionisanja sistema turizma Republike Srbije.
Zavisno od nivoa profesionalnosti i reprezentativnosti onih koje zastupaju, potrebno je periodično i u skladu sa međunarodnim standardima prenositi pojedina javna ovlašćenja na ovakve institucije u skladu sa zakonom. Takođe je u cilju jačanja njihovog kapaciteta i profesionalizma neophodno definisati mere podrške za njihove programe i projekte kojima se unapređuju njihove aktivnosti i doprinosi razvoju turizma naročito kroz korišćenje namenskih fondova i projekata EU (Prilog 2 ove strategije).
U 2014. godini formiran je Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije sa sledećim zadacima: uspostavljanje koordinacije i komunikacije svih uključenih strana u cilju razvoja turističke industrije i pozicioniranja Republike Srbije; obezbeđivanje javnosti i odgovornosti u domenu razvoja Republike Srbije kao turističke destinacije u razvoju turističkih proizvoda Republike Srbije; povećanje stepena konkurentnosti turističke privrede Republike Srbije kao turističke destinacije i unapređenje poslovne klime u turizmu; unapređenje investicione klime i povećanje investicionog ulaganja u turizam; analiza efikasnosti mikroregiona (infrastruktura, turistički proizvodi, brendiranje); preduzimanje mera za unapređenje konkurentnosti kroz promociju i marketing, izgradnju infrastrukture, usklađivanje lokalnih i regionalnih institucija i drugo.
Imajući u vidu razuđenu institucionalnu infrastrukturu za upravljanje razvojem turizma kao i jasno definisani planski okvir, potrebno je definisati mere i aktivnosti koje su striktno vezane za samo sprovođenje Strategije, a koje su pretpostavka za uspešnu realizaciju razvojnih mera i aktivnosti koje se zagovaraju Strategijom.
Da bi se promenila do sada uobičajena praksa da se aktivnosti vezane za usvajanje Strategije završavaju danom njenog usvajanja na sednici Vlade, neophodno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti za njeno efikasno sprovođenje:
koordinacija aktivnosti institucija od značaja za razvoj turizma u Republici Srbiji:
organizovanje seminara/edukacija/treninga pokrajinskih, regionalnih i lokalnih institucija u cilju koordiniranog sprovođenja aktivnosti na realizaciji Strategije,
organizovanje seminara uz tehničku podršku EU u izgradi marketing planova i programa promocije turizma Republike Srbije,
izrada web aplikacije za informisanje, praćenje i koordinaciju aktivnosti na sprovođenju Strategije na svim nivoima,
u saradnji i uz tehničku pomoć EU oformiti stručno telo koje će pružati podršku lokalnim samouprava, turističkim organizacijama i lokalnoj poslovnoj zajednici u oblasti turizma u definisanju lokalnih i regionalnih strategija i akcionih planova razvoja turizma na osnovu ove Strategije i Akcionog plana,
utvrditi obavezu davanja i objavljivanja godišnjih izveštaja o stanju u oblasti turizma svih institucija u okviru njihovih nadležnosti i izrada i objavljivanje godišnjeg izveštaja odgovornih na svim nivoima za realizaciju strategije jednom godišnje;
unapređenje sistema statističkog praćenja u oblasti turizma:
uvođenje metodologije praćenja satelitskih računa za oblast turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanih grana delatnosti,
uvođenje standardizovanog sistema praćenja stavova i mišljenja domaćih i stranih gostiju, formiranje baze podataka i izdavanje periodičnih analiza,
aktiviranje u punom kapacitetu i ažurno vođenje APR registra svih pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnosti u oblasti turizma i ugostiteljstva;
unapređenje razvijenosti i efikasnog korišćenja turističke infrastrukture i suprastrukture i uspostavljanja sistema praćenja stanja i evidencije:
u saradnji sa EU razviti i ažurno voditi Geografski informacioni sistem (u daljem tekstu: GIS) turističke infrastrukture i suprastrukture,
u okviru GIS-a uraditi evidenciju i pregled opremljenosti i korišćenja atrakcija po lokacijama,
u okviru GIS-a uraditi pregled stanja biciklističkih, planinarskih i nautičkih ruta u Republici Srbiji,
u okviru GIS-a uraditi pregled mogućnosti investicionih ulaganja,
uraditi pregled pogodnih lokacija za podizanje privremenih objekata (kampovi, logorovanja, geodomovi i glamping, kućice na vodi, zip line, poletišta i sletišta za paraglajding…) u cilju blagovremenog davanja dozvola i drugih saglasnosti lokalnih zajednica,
u skladu sa Zakonom o turizmu formirati resurs centar za upravljanje razvojem i održavanjem turističke infrastrukture;
upotreba novih tehnologija i ICT aplikacija:
ministarstvo nadležno za poslove turizma će podržati aktivnosti na razvoju ICT digitalnog marketinga i online promotivnih i rezervacionih alata i web portala po proizvodima,
ministarstvo nadležno za poslove turizma će u pogodnoj formi konkursa ili takmičenja (samostalno i/ili uz pomoć programa EU) u saradnji sa turističkim organizacijama u Republici Srbiji na svim nivoima podržati najnaprednija ICT i softverska rešenja (izradu web portala DMO i izlazaka na digitalne platforme) koja unapređuju promociju i podizanje kapaciteta korišćenja lokalnih i nacionalnih turističkih proizvoda,
formirati Centar za ICT promociju u oblasti turizma Republike Srbije;
unapređenje efikasnosti korišćenja raspoloživih fondova EU u oblasti turizma za građane i preduzeća iz Republike Srbije:
na web aplikaciji za sprovođenje Strategije biće posebno urađen vodič za sve potencijalne korisnike fondova EU iz Republike Srbije, na srpskom jeziku detaljno razvijen do nivoa aplikacije,
za sve zainteresovane koji zadovoljavaju kriterijume za apliciranje za korišćenje fondova EU, biće organizovani seminari za pripremu projekata,
posebna podrška u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine biće organizovana za zainteresovane korisnike IPARD programa za razvoj turizma na selu;
podizanje kapaciteta i kvaliteta upravljanja turističkim područjem i destinacijama:
organizovanje seminara o modelima upravljanja razvojem turizma u zaštićenim područjima nacionalnih parkova i parkovima prirode,
izrada Modela upravljanja destinacijama, turističkim mestima i prostorima,
u skladu sa Zakonom o turizmu priprema predlog Uredbe o upravljanju turističkim destinacijama,
u skladu sa Zakonom o turizmu formiranje Centra za permanentnu obuku u upravljanju turističkim destinacijama i razvoj Destinacijske menadžment kompanije (u daljem tekstu: DMK).
8.5. Zaključak
Kao što se može videti iz prethodno navedenog, postoji vrlo razuđena struktura i definisani institucionalni okvir za planiranje i upravljanje razvojem turizma i svih povezanih delatnosti sa njim.
Takođe, postoji vrlo jasno definisan sistem planiranja razvoja u turizmu koji se bazira osim na Strategiji i na regionalnim i lokalnim planovima prostornog razvoja turizma koji je definisan zakonima i svaki ima komponentu razvoja turizma.
Neophodno je akcionim planovima definisati aktivnosti kojima će se povezivati institucije, planovi, programi, projekti i Strategija.
S obzirom da Republika Srbija nema regionalni administrativni i budžetski kapacitet da koordinira razvoj u oblasti turizma, neophodno je definisati grupacije turističkog prostora i u optimalnom roku definisati upravljače turističkog prostora u čemu treba koristiti iskustva i primeniti primere dobre prakse Turističke organizacije regije Zapadna Srbija.
Model upravljanja treba da se zasniva na vlasništvu i da se menja u skladu sa promenom vlasničke strukture sa ciljem da oni koji najviše investiraju imaju i najviše prava da odlučuju u skladu sa regionalnom planskom dokumentacijom, zakonima i principima održivog razvoja.
Od izuzetnog značaja za uspešnost realizacije Strategije, razvoja novih proizvoda i ostvarivanja razvoja turizma je razumevanje značaja i podsticanje razvoja poslovnih i profesionalnih udruženja u turizmu i u perspektivi prenošenja javnih ovlašćenja na njih.
U sve aktivnosti planiranja i razvoja turizma u narednom periodu potrebno je uključiti regionalne razvojne agencije (poput npr. RRA Zlatibor, Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije (RARIS) iz Zaječara, RRA Bačka iz Novoga Sada i dr) koje su pokazale potrebno znanje, sposobnost i efikasnost u realizaciji programa i projekata u razvoju turizma.
U realizaciji ove Strategije posebno učešće treba da imaju naučne, obrazovne i stručne institucije i organizacije civilnog društva.
U razvijenim turističkim zemljama, došlo je do napuštanja tradicionalne uloge državne politike u turizmu. Vlade pojedinih zemalja ili podržavaju već izgrađeni konkurentski okvir za ponašanje aktera u turističkom procesu (npr. Austrija ili Švajcarska) ili se aktivno i preduzetnički uključuju u izgradnju konkurentskog okruženja za turizam (Grčka i Turska na početku svog turističkog uspona, a Egipat još i danas).
Iako je prethodna Strategija predviđala širok spektar različitih mera podrške i investicija, one se mogu svesti na samo dve mere: bespovratna sredstva manjih iznosa uglavnom državnim/lokalnim institucijama, javnim preduzećima i organizacijama i udruženjima u turizmu za sufinansiranje različitih projekata i aktivnosti i na tzv. „meke krediteˮ sa nižom kamatnom stopom od tržišne za ko-finansiranje u projektima preduzeća preko Fonda za razvoj Republike Srbije.
Nakon finansijske krize 2008. godine, najveći investitori u razvoj turističke privrede su domaća i strana privatna preduzeća koja su u periodu od 2009. do 2013. godine za izgradnju hotela, hostela i drugih objekata suprastrukture investirali preko 135 miliona EUR, bez značajnije podrške države.
Iskustva drugih zemalja Turske, Grčke, Irske kao i primeri dobre prakse EU pokazuju da se sva sredstva podrške za ključan doprinos razvoju turističkih proizvoda i turističke suprastrukture odobravaju za:
mikro i mala preduzeća sa njihovim preduzetničkim i inovativnim potencijalom i sposobnošću da se brzo prilagođavaju promenama na tržištu;
naučne i obrazovne institucije;
razna poslovna i profesionalna udruženja, nevladine i sportske organizacije i sve organizovane institucije, pravna i fizička lica pod jednakim uslovima i bez ograničenja mogu da konkurišu za korišćenje bespovratnih i kreditnih podsticaja i mera ukoliko zadovolje kriterijume.
U cilju razvoja turizma definisanog Strategijom, nove mere, programi i institucije za podršku razvoju i investicijama u turizam Republike Srbije moraju da budu kreirane prema strukturi subjekata koji realno mogu da generišu nove preduzetničke i inovacione programe i investicione projekte, vodeći računa o njihovoj veličini i mogućem realnom doprinosu razvoju turizma. Različiti subjekti svakako daju i različit doprinos, ali saglasno tome potrebno je utvrditi i različite mere podrške i podsticaja i promeniti dosadašnju praksu.
Ovo je posebno važno u sektoru turizma imajući u vidu stanje na tržištu, koje karakteriše niska produktivnost, neraspoloživost dugoročnih izvora finansiranja i kada javni i privatni akteri nemaju dovoljno snage za razvoj. U tom slučaju država posredstvom namenskih programa i fondova treba da pruži podršku investicionim projektima koji su prepoznati da su od posebnog interesa za što brži razvoj turizma.
U izvršavanju ovog cilja postoji nekoliko bitno ograničavajućih faktora od čijeg prevazilaženja će presudno zavisiti kvalitet i intenzitet podrške:
izvori i visina raspoloživih sredstava;
inercija postojećih institucija i nespremnost/ili ne postojanje kapaciteta na primenu modela integralnog razvoja turizma;
nizak nivo iskorišćenosti raspoloživih sredstava i fondova EU i drugih međunarodnih i bilateralnih razvojnih institucija.
Republika Srbija još uvek nije uspela da izgradi model ekonomski efikasne i socijalno pravedne države, odnosno, Republika Srbija treba da nastavi da radi na uspostavljanju interaktivnog odnosa svih svojih materijalnih i ljudskih resursa koji bi rezultirao njihovom alokacijom sa vrlo niskog na visok nivo efikasne upotrebe i kreiranja mnogo veće nove dodate vrednosti i obimnijeg zapošljavanja.
U tu svrhu neophodno je da se država „oslobodiˮ svih resursa koji na sadašnjem nivou upotrebe predstavljaju trošak i ne kreiraju dodatu vrednost čak iziskuju stalne subvencije i dodatna ulaganja za održavanje njihovog nerentabilnog i neprofitnog poslovanja. Ubrzanim rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa u banjama i definisanjem modela privatizacije/strateškog partnerstva za razvoj srpskih banja, kao i završetkom privatizacije hotelsko-turističkih preduzeća u portfoliju države u najkraćem roku, davanjem pod koncesiju ili po drugom modelu JPP (skijališta, neiskorišćenih aerodroma, rezidencijalnih objekata u državnom vlasništvu, a koji mogu biti atraktivni za turostički razvoj (npr. vojni) i sl), oslobodila bi se značajna sredstva kojima bi mogla da se preusmere u razvoj turizma.
Država treba, koristeći primere dobre prakse, da napušta modele finansiranja koji pokazuju nisku alokativnu efikasnost i uglavnom ne daju očekivane efekte, odnosno modele koji nemaju sposobnost privlačenja drugog, slobodnog (domaćeg i stranog) kapitala. Formiranjem većeg broja nezavisnih, jasno vlasnički i programski profilisanih mikrokreditnih i fondova početnog, smelog i garancijskog kapitala, stvorili bi se uslovi za kvalitetnu investicionu i finansijsku podršku postojećim i novim preduzećima, razvoju i internacionalizaciji njihovih preduzetničkih potencijala. Takvi fondovi bi mogli da se kombinuju sa sredstvima fondova EU i drugih međunarodnih razvojnih institucija što bi uticalo na smanjivanje rizika ulaganja stranih investitora i podizalo atraktivnost Republike Srbije za strana ulaganja.
Ovoj koncepciji bi, kao komplementarna mera, doprinelo da se poreski sistem osim funkcije alimentiranja budžeta koristi i kao razvojni instrument podrške rasta i razvoja i podsticanja konkurentnosti postojećih, a naročito novih malih i srednjih preduzeća čime bi se podigao kapacitet poreskih davanja kada dostignu nivo pune komercijalne zrelosti i potencijala.
Značajan, raspoloživ i minimalno korišćen izvor finansiranja predstavljaju fondovi i programi EU (IPARD, COSME, HORIZON…i dr) za aktivnosti i projekte detaljno predstavljene u Prilogu 2 ove strategije, od značaja za turizam Republike Srbije. Nizak nivo njihovog korišćenja je posledica zanemarivanja činjenice da je informisanost i upoznatost potencijalnih korisnika ovih sredstava (građana i MMSP) na nedovoljnom nivou da bi se motivisalo njihovo što masovnije proaktivno delovanje. Prevedene samo početne strane web portala programa i fondova EU, uz isključivo dokumenta i objašnjenja na engleskom jeziku sa obiljem skraćenica jasnih samo najupućenijima, mnoštvo procedura – deluju odbijajuće na veliku većinu onih čije potrebe ne mogu da se zadovolje ograničenim sredstvima kojima raspolaže Republika Srbija.
Ministarstva i Vlada, godišnje izdvajaju značajna sredstva za participaciju u fondovima i programima EU. Od velike je važnosti podići kvalitet informacija, promocije i prevođenja sadržaja portala i dokumentacije (do nivoa aplikacije) za masovnije korišćenje ovih fondova od strane MMSP i građana, naročito ako se ima u vidu da su druge zemlje uspevale iz sličnih razloga da iskoriste svega 15-30% fondova. Zato je od strateškog značaja obezbediti preduslove da se poveća broj učesnika i visina iskorišćenih sredstava Republike Srbije u ovim programima i fondovima.
Predlaže se uvođenje više različitih mera podrške koje u osnovi se dele na:
aktivnosti u oblasti sticanja novih znanja i veština, naučnoistraživačkih i razvojnih projekata, izrade planske i tehničke dokumentacije, statističkog praćenja, podizanja kvaliteta upravljanja u turizmu, podizanja nivoa svesti građana o važnosti i značaju zaštite prirode i razvoja turizma – potrebno je koristiti donacije (bespovratna sredstva) za sve institucije koje po zakonima imaju kapacitet i refernce da te aktivnosti realizuju. Kao ilustracija mogućih aktivnosti u Prilogu 2 ove strategije data je lista potencijalnih aktivnosti koje treba podržati. Značajan deo aktivnosti treba finansirati iz budžeta, ali ne mali broj ovih aktivnosti može biti finansiran iz Republici Srbiji raspoloživih fondova EU;
za razne vrste investicija predviđene su mere direktne i indirektne podrške. U cilju definisanja i sagledavanja potrebne strukture i predmeta budućih investicija u oblasti saobraćajne i druge javne infrastrukture od značaja za razvoj turizma utvrdiće se u okviru međuresorne saradnje prioriteti po osnovu različitih usvojenih nacionalnih planskih i strateških dokumenata
U meri u kojoj se uspešno operacionalizuje predložen koncept podrške u toj meri ćemo imati i stvarni potencijal za generisanje razvoja turizma, u suprotnom, turizam će se razvijati spontano od slučaja do slučaja sa onoliko sredstava koliki je potencijal i interes privatnih i domaćih investitora, a to su nepredvidive kategorije.
U cilju stvaranja još povoljnije klime za investiranje, postoji potreba da lokalne samouprave (posebno onim koje se nalaze na području destinacija pomenutih u okviru tačke 7.5. Pregled turističkih destinacija), razmotre mogućnost donošenja odluka o smanjenju visine komunalnih taksi, doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, kao i stopa poreza na imovinu, a sve u skladu sa važećim zakonskim okvirom i odlukom organa lokalne samouprave.
Nadalje, potrebno je da nadležni organi razmotre mogućnosti nastavka sistemskog rešavanja pitanja sezonske radne snage u Republici Srbiji, što će ujedno obuhvatiti i rešavanje pitanja novozaposlenih lica na sezonskim poslovima u turizmu i ugostiteljstvu (poput povraćaja poreza i doprinosa na socijalno osiguranje na dohodak građana za novozaposlena lica u iznosu od najmanje 65%).
Predlog mera:
uvođenje niže stope PDV-a (sa postojećih 20% na predloženih 10%) na ugostiteljstvo u celini;
razvoj modela sistema olakšica za poslodavce kroz uvođenje sistema platnih kartica za potrošnju u domaćim ugostiteljskim objektima smeštaja, ishrane i pića i dr. u cilju podsticanja domaćeg turizma na osnovu primera dobre prakse u Mađarskoj, Francuskoj i drugim zemljama (koji u perspektivi treba sistemski da zameni dosadašnji sistem dodele vaučera za podsticanje razvoja domaćeg turizma);
nastavak i dalji razvoj programa vaučera za građane radi korišćenja turističkih i ugostiteljskih usluga u Republici Srbiji, kao jedna od mera podrška razvoju domaćeg turizma (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći) dok se ne razvije model i ne uvede sistem platnih kartica namenjenih za potrošnju u domaćim ugostiteljskim objektima smeštaja i ishrane i pića;
nastavak i dalji razvoj programa podsticanja domaćih turističkih agencija, organizatora putovanja u cilju dovođenja organizovanih grupa stranih turista u Republiku Srbiju (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći);
u privredno nerazvijenim područjima od značaja za razvoj turizma davanje zemljišta u vlasništvu države bez nadoknade za: izgradnju i opremanje turističkih objekata i sadržaja sa obavezom zaključivanja ugovora o JPP kojim će se definisati i obaveze investitora u svakoj godina profitabilnog poslovanja;
nastavak razvijanja modela „kliznog rasporeda zimskog raspusta” koji omogućava da se produži zimska turistička sezona i da se tokom dva meseca (umesto 15-20 dana) ravnomernije koriste domaći turistički kapaciteti;
sistemsko rešavanje pitanja kvaliteta i same realizacije đačkih ekskurzija u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove prosvete;
u cilju podsticanja investicija u turističku infrastrukturu, suprastrukturu i turističke proizvode, ministarstvo nadležno za poslove turizma će u saradnji sa drugim institucijama organizovati izradu investicionih kataloga i promociju investicija u oblasti turizma u zemlji i inostranstvu.
Direktne mere podrške i investicije
Finansiranje se može ostvariti direktno kroz grantove ili putem institucionalnih finansijskih posrednika. Vrsta i visina sredstava finansiranja variraju po programima u zavisnosti od namene.
Finansijski instrumenti podrške:
bespovratna sredstva;
krediti;
fondovi rizičnog kapitala;
JPP.
Izvori sredstava za finansiranje aktivnosti i programa:
1) za aktivnosti koje doprinose razvoju turizma (program podsticaja namenjenih projektima razvoja turizma i program kreditiranja radi unapređenja kvaliteta turističke ponude) sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći) na razdelu ministarstva nadležnog za poslove turizma. Za njihovu raspodelu i nadzor namenskog trošenja zaduženo je nadležno ministarstvo;
2) za ostale programe moguće je koristiti sredstva:
drugih resora iz njihove nadležnosti, a od značaja su za razvoj turizma i realizuju se kroz programsko budžetiranje sa ciljem postizanja sinergetskog efekta,
iz fondova EU, a naročito iz fondova koji su dostupni Republici Srbiji (Prilog 2 ove strategije): IPARD-za Aktivnosti 16-21; LIFE 22-25; HORIZONT 2020 26-28; COSME 29-32; COP33-36; ERASMUS+ 37-41; EaSI 42-46;
projekti većih investicionih ulaganja mogu biti finansirani iz nekoliko izvora i kao:
kapitalni budžetski izdaci unapred planirani i predviđeni zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije,
projekti JPP u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama,
projekti direktnog investiranja – u skladu sa Zakonom o ulaganjima („Službeni glasnik RS”, broj 89/15),
razvojna sredstava međunarodnih finansijskih institucija (Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), Svetska banka, Međunarodna finansijska korporacija (IFC-a) …),
projekti bilateralne ekonomske saradnje (npr. sa Kraljevinom Saudijska Arabija, Katarom, Turskom, Baden Virtenbergom i sl).
S obzirom na stanje javnih finansija i ograničenost sredstava za kapitalne investicije, nužnost da se razvija konkurentnost i iskoriste potencijali turističke privrede i ugostiteljstva Republike Srbije, jedna od glavnih mera bi bila da se javni resursi od značaja za razvoj turizma i sa njim povezanih delatnosti, a čija je upotreba na niskom nivou efikasnosti i/ili zahteva dodatna ulaganja države, prodaju i/ili daju pod koncesiju odnosno po modelu JPP. Takođe, predviđa se niz aktivnosti koje će doprineti efikasnijem investiranju u razvoj turizma u Republici Srbiji koje bi kao nove institucije potpuno zaokružili institucionalnu infrastrukturu za efikasan razvoj turizma i obezbedilo materijalnu osnovu za sprovođenje Strategije.
10. MARKETING PLAN
Strategijski marketing plan predstavlja poseban dokument predviđen Zakonom o turizmu, kojeg na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma usvaja Vlada i ima za cilj da profesionalno strukturiše resurse i atrakcije zemlje i da ih postavi u zaokruženi, funkcionalni i održiv sistem za integralnu promociju i komercijalizaciju na kratki rok, kao i za kreiranje međunarodno konkurentnih turističkih proizvoda i rast ukupne ekonomije turizma Republike Srbije na duži rok. U ovom poglavlju Strategije definišu se osnovni ciljevi i principi.
Marketinški ciljevi Republike Srbije su:
pozicionirati Republiku Srbiju kao turističku destinaciju na svetskom turističkom tržištu;
maksimalnim prodajnim naporima višestruko povećati broj inostranih gostiju i uvećati domaći turistički promet u skladu s kapacitetom životnog standarda stanovništva Republike Srbije;
uspostaviti i operacionalizovati sistem marketinga Republike Srbije na nacionalnom nivou, kao i na nivoima regija, gradova i opština.
10.1. Marketinško pozicioniranje Republike Srbije
Potreba za novim turističkim pozicioniranjem Republike Srbije zasnovana je na brojnim paralelnim političkim, ekonomskim i društvenim procesima koji karakterišu njeno današnje unutrašnje i spoljašnje okruženje. Ono je zasnovano na objektivizaciji faktora koji dominantno utiču na opšti uspeh i brzinu postavljanja Republike Srbije kao turističke destinacije. Turističko pozicioniranje Republike Srbije se kreće između tri sledeća sistema vrednosti:
1) turistička valorizacija Dunava – turistička valorizacija Dunava u celom njegovom plovnom delu, kao i dodatna afirmacija Beograda kao glavnog grada predstavlja za Republiku Srbiju tržišnu opciju za brzo postizanje rezultata („quick win”). Dodatno, nijedna podunavska država ne koristi u svom turističkom sloganu ovaj pojam, iako je on nesumnjivo markantan resurs u globalnim razmerama. Veličina i važnost dunavskog koridora kroz Republiku Srbiju može usmeriti željeni razvojni zalet u sve delove Republike Srbije („spill-over”). Pri tome treba posebno istaći da nijedan drugi turistički resurs u Republici Srbiji nije istovremeno i nacionalno kohezivan i globalno konkurentan;
2) integralna interpretacija domaćeg portfolija vrednosti – skup nacionalnih vrednosti poput kulture, ljudi spremnih na zabavu, umetnosti i literature, gostoprimstva, strastvenosti i ponosa i spoj tradicionalnog i modernog sadrže u sebi proizvode koji se mogu komercijalizovati (kao npr. kratki boravci u Beogradu, turing kroz Republiku Srbiju, rečna krstarenja kroz Republiku Srbiju, događaji i festivali, ruralno iskustvo i banje);
3) donošenje odluke u kom pravcu krenuti u ovom trenutku nije samo marketinško pitanje. Naime, Republika Srbija je na prekretnici konkurentnog pozicioniranja na tržištu i potrebno je započeti pozitivni brending Republike Srbije kao nacije, odnosno stvaranja pozitivnog imidža Republike Srbije na globalnom tržištu.
Procenjuje se da je najlakši pristup stvaranju pozitivnog imidža Republike Srbije upravo kroz turistički brending koji odmah treba započeti kako bi se Republika Srbija što je moguće pre uspešno pozicionirala kao turistička destinacija i postala prepoznatljivi turistički brend.
Vodeći računa o karakteristikama prethodno identifikovanih turističkih proizvoda, tržišnim i materijalnim uslovima u zemlji, odnosno razvojnim izazovima, procenjuje se da:
1) posebno treba naglasiti tzv. proizvode koji se mogu valorizovati u kratkom roku i u tom smislu je neophodno marketing planom turističkih proizvoda uzeti u obzir savremene trendove u motivima i iskustvima korisnika na relevantnom turističkom tržištu. Na identifikovane grupe proizvoda mora se primeniti diferencirana strategija predstavljanja Republike Srbije kao zemlje koja nudi različitost doživljaja. S obzirom da u svetu postoji veliki broj destinacija koje nude prirodno okruženje, lepe gradove i raznovrsne doživljaje, neophodno je potencijalnom turisti objasniti razloge putovanja u Republiku Srbiju. Ukoliko grupe proizvoda ne naglase svoje specifičnosti, turisti će doživeti Republiku Srbiju kao jednoličnu zemlju;
2) u sklopu proizvoda koji se brzo mogu turistički valorizovati vodeću ulogu moraju imati već razvijene destinacije, odnosno postojeći kapaciteti ponude. Isti moraju da budu usklađeni i inovirani u skladu sa savremenim tržišnim trendovima, profesionalno „upakovaniˮ i promovisani prema tačno definisanim segmentima i tržištima;
3) proizvode čija je tržišna komercijalizacija povezana sa značajnim iznosima ulaganja, razvijati u hodu, pri čemu se u početku pažnja mora usmeriti na postepenu izgradnju marketinške infrastrukture, kao i prodajne aktivnosti kako na domaćem tako i na tržištima regije.
Glavni atributi marketing plana identifikovanih grupa proizvoda su sledeći:
svaka ima sopstvenu strategiju proizvodnog portfelja, odnosno strukturu turističkih proizvoda;
svaka ima sopstvenu tržišnu strategiju, odnosno strategiju nastupa na tržištu;
svaka ima svoje specifične marketing programe;
svaka ima svoju politiku distribucije i plasmana.
Organizacija marketing sistema Republike Srbije
Turističke zemlje treba da imaju organizaciju koja je odgovorna za promociju turističkih proizvoda i ponude. Svaka zemlja, zavisno od razvijenosti i sopstvenog administrativnog aparata, nastoji da izabere najbolji organizacioni i operativni model funkcionisanja ovakvih institucija. Postojeća organizacija upravljanja turističkim destinacijama u Republici Srbiji je regulisana Zakonom o turizmu i za nju je nadležno MTTT.
U skladu s postojećim zakonskim rešenjima u Republici Srbiji će se formirati DMO na nacionalnom, regionalnom/pokrajinskom nivou.
TOS ovim dokumentom preuzima ulogu centralne tačke marketing sistema turizma Republike Srbije, zatim mentora i aktivnog saradnika sa celom mrežom turističkih organizacija u zemlji. U tom smislu, poslovna misija TOS, odnosno marketing sistema turizma Republike Srbije je sledeća: TOS ima zadatak da predstavlja Republiku Srbiju i identifikovana turistička Strateška poslovna područja kao celovite turističke destinacije, na način da omogući odgovarajuću i kvalitetnu uslugu ili proizvod baziran na konceptu lanca vrednosti sa naglaskom na dodate vrednosti.
Da bi se uspešno sprovela vizija turizma u Republici Srbiji, kao i željeno tržišno pozicioniranje zemlje, biće potrebno da se naprave određene promene u funkcionisanju TOS-a.
TOS, pre svega, treba da usmeri svoje aktivnosti na:
promociju i unapređenje razvoja turizma Republike Srbije;
istraživanje inostranog i domaćeg tržišta;
marketing i plasman turističkih proizvoda na emitivnim tržištima;
obezbeđivanju jedinstvenog informacionog i komunikacionog sistema u turizmu uz primenu savremenih ICT alata;
podršku formiranju DMO i DMK na lokalnom i regionalnom nivou;
uspostavljanje partnerstva i učešća privatnog sektora u promociji i unapređenju razvoja turizma;
uspostavljanje partnerstva i saradnje sa lokalnim partnerima.
Cilj ovakvog modela organizacije marketing sistema Republike Srbije jeste jasna podela poslovnih misija na sva tri nivoa organizovanja, koja u osnovi pretpostavlja:
1) profesionalnu i čvrstu saradnju u zajedničkom interesu;
2) jasnu podelu marketinških zadataka u cilju racionalnog korišćenja resursa;
3) izvođenje komercijalnih i komunikacionih aktivnosti na nacionalnom nivou;
4) izgradnju turističkih proizvoda na regionalnom nivou;
5) uspostavljanje sistema informacija i odnosa sa gostima na lokalnom nivou.
Lista svetske baštine sadrži skoro 1000 lokaliteta kulturnog i prirodnog bogatstva širom sveta, ocenjenih od Komiteta svetske baštine u okviru Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO) – kao mesta izuzetne univerzalne vrednosti.
Na Listu svetske baštine iz Republike Srbije su do sada upisani segmenti nepokretne kulturne baštine sa teritorije Republike Srbije: Carska palata Felix Romuliana kod Zaječara, Bogorodičin manastir u Studenici, Stari Ras sa Sopoćanima /srednjovekovni utvrđeni grad Ras, manastir Svete Trojice u Sopoćanima i manastir Svetog Đorđa – Đurđevi Stupovi/, manastirski kompleks drevne Patrijaršije u Peći, manastir Vaznesenja Gospodnjeg u Dečanima, manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Gračanici i crkva Presvete Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
U okviru UNESCO programa „Pamćenje svetaˮ, u Svetski registar kulturne dokumentacione baštine iz Republike Srbije upisana su svega tri pokretna kulturna dobra: Miroslavljevo jevanđelje – 2005. godine (najstariji sačuvani spomenik pismenosti pisan srpskom redakcijom staroslovenskog jezika; kraj 12. veka; Narodni muzej u Beogradu); Lična arhiva Nikole Tesle – 2003. godine (Muzej Nikole Tesle, Beograd); Telegram Objave rata Austro-Ugarske Kraljevini Srbiji (28. jul 1914. godine; početak Prvog svetskog rata, Arhiv Srbije).
Takođe je UNESCO MAB Savet, u okviru programa „Čovek i biosferaˮ, deo Parka prirode Golija proglasio za „Rezervat biosfere Golija – Studenicaˮ.
Posebnu atrakciju predstavljaju zaštićena prirodna područja kao dobra od velikog značaja za razvoj turističkih proizvoda namenjenih domaćim i stranim turistima i čije očuvanje i dalja zaštita i unapređivanje sistema održivog upravljanja predstavljaju bitan uslov povećanja turističkog prometa. Ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara, kategorisanih i nekategorisanih, po kategorizaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (u daljem tekstu: IUCN) iznosi 578.742 ha što čini 6,53% ukupne teritorije Republike Srbije. U Tabeli 25. dati su uporedni podaci površina pod zaštitom za Republiku Srbiju i konkurentne zemlje u oblasti turizma (Izvor: ProtectedPlanet.net, 2016).
Klasifikacija zaštićenih područja – IUCN
Međunarodno prihvaćena klasifikacija zaštićenih područja utvrđena je u skladu sa njihovim ciljevima upravljanja. Kategorije su priznati od strane Ujedinjenih nacija i mnogih nacionalnih vlada kao globalni standard za definisanje i snimanje zaštićenih područja i sve više su prihvaćene u nacionalnim zakonodavstvima.
Tabela 25. Međunarodna lista zaštićenih područja u Republici Srbiji i izabranim zemljama u 2016. godini
[pic]
Izvor: ProtectedPlanet.net
Kao što se iz Tabele 25. može videti, nivo zaštite u Republici Srbiji je daleko ispod proseka zemalja konkurenata (prosek 31%, a Republika Srbija svega 7%). Zato je značajno proširi obim zaštićenih područja u raznim režimima, s ciljem dostizanja zaštite u od 15% do 20% ukupne teritorije Republike Srbije do 2025. godine.
Primarne turističke atrakcije su najčešće pejzažna područja – jezera, obale reka, vrhovi i padine planina, šume, itd. Njih najčešće karakterišu bogati ekosistemi. Direktan uticaj razvoja turizma ogleda se u degradaciji takvih ekosistema. Na primer, smatra se da su u razvijenim turističkim privredama, masovni turizam i rekreacija najveća pretnja očuvanju planinskih područja. U nameri da pribavi ogrev ili proširi prostor za različite namene, lokalno stanovništvo krči (seče) šume i na taj način uništava vegetaciju. Pored toga, ovakav turizam najčešće podrazumeva loše isplanirano i intenzivno korišćenje zemljišta. Dakle, fizički uticaj razvoja turizma na degradaciju prirodnog i kulturnog nasleđa ogleda se u neadekvatnom razvoju infrastrukture i prekomernoj gradnji, uništavanju šuma i intenzivnoj i neodrživoj upotrebi zemljišta, ali i uništavanju vegetacije, zemljišta i spomenika povećanim fizičkim prometom (neodrživim brojem) turista.
U najširem smislu reči, pod kulturnim i prirodnim nasleđem (kulturnim i prirodnim dobrima) se podrazumevaju predeli izuzetnih prirodnih odlika, istorijska mesta, lokaliteti, kao i izgrađene tvorevine, ali i biodiverzitet, tradicija, tekuće i kulturne aktivnosti iz prošlosti, znanje i postojeća životna iskustva.
Turizam predstavlja glavnu pokretačku snagu kulturne razmene na globalnom nivou, obezbeđujući i prezentujući posetiocima lično iskustvo života iz prošlosti i sadašnjosti, odslikavajući osnovne karakteristike određenih područja i zajednica. Prirodno i kulturno nasleđe, različitost običaja i kulture života zajednica predstavljaju glavne turističke atrakcije.
Loše upravljanje i prekomerni razvoj turizma i povezanih delatnosti može u velikoj meri da ugrozi nasleđe, kako fizički, tako i u smislu promene autentičnog identiteta i dugih karakteristika. Ekološki identitet, kultura i način života lokalnih zajednica su u stalnoj opasnosti od degradacije, kao posledica stalnog povećavanja turističkog prometa. Ključne pretnje koje razvoj turizma donosi u pogledu prirodnog i kulturnog nasleđa su sledeće:
1) neadekvatno sagledavanje potencijalnih konflikata između projekata razvoja turizma i zaštite nasleđa najčešće dovodi do izrade loših planova i štetnog uticaja na prirodno i kulturno nasleđe, kao i na način života lokalnih zajednica;
razvoj turizma može izrazito negativno uticati na čitava područja, ukoliko ne uzme u obzir estetske, društvene i kulturne dimenzije prostora koji okružuje prirodna i kulturna dobra, karakteristike biodiverziteta, kao i širi vizuelni kontekst;
preobiman, loše isplaniran ili nekontrolisan razvoj turističke delatnosti i/ili turističkih razvojnih projekata može sa sobom doneti neprihvatljiv nivo promena u smislu fizičkih karakteristika, integriteta, ekološkog identiteta i biodiverziteta područja;
konzervacija, interpretacija i programi razvoja turizma koji su bazirani na neadekvatnom razumevanju kompleksnih i najčešće konfliktnih važnih karakteristika područja mogu dovesti do gubitka njegove autentičnosti i prepoznatljivosti;
nedostatak adekvatne i primerene prezentacije i komunikacije važnosti nasleđa, kako posetiocima, tako i lokalnim zajednicama/domaćinima može dovesti do nerazumevanja i lošeg odnosa prema kulturi i nasleđu područja u širem smislu; na taj način se može sprečiti ili značajno umanjiti javna i politička podrška, kao i dostupna finansijska sredstva za zaštitu i unapređenje nasleđa;
loše isplanirani, loše isprojektovani i loše locirani, kao i neadekvatno izgrađeni turistički kapaciteti mogu imati nesaglediv uticaj na ekološke karakteristike područja, posebno ukoliko nisu poštovane odredbe koje su propisane odgovarajućim režimom zaštite;
nedostatak mehanizama destinacijskog menadžmenta/upravljanja turizmom i nestručno vršenje ovih poslova od strane upravljača zaštitom, uzrokuje nizak nivo iskorišćenosti potencijala za razvoj turizma i ugostiteljstva, neadekvatnu valorizaciju vrednosti i atrakcija destinacije, neadekvatno upravljanje posetiocima, stvara loš imidž i manju posećenost i izostanak punih komercijalnih efekata.
U kombinaciji sa neadekvatnim turističkim kapacitetima, nedostatak/loš destinacijski menadžment uzrokuje degradaciju prirodnih resursa, emisije štetnih gasova, buke, proizvodnje čvrstog otpada i smeća, ispuštanja otpadnih voda, ulja i hemikalija, pa čak i vizuelnog/arhitektonskog zagađenja.
11.3. Smernice za unapređenje turizma u zaštićenim područjima
Iz napred navedenih razloga strateško opredeljenje se odnosi na sledeće neophodne korake:
turističkoj valorizaciji ovakvih područja pristupiti planski, imajući u vidu sve potencijalno negativne efekte koje razvoj turizma može da ima i na područje i na lokalnu zajednicu;
u narednom periodu, formirati upravljačke i kontrolne jedinice turističkog razvoja DMO, gde je to održivo u skladu sa Zakonom o turizmu;
DMO će koordinirati aktivnosti vezane za sistem zaštite upravljačkih tela u zaštićenim područjima i aktivnosti upravljanja turizmom i turistima, deljenje odgovornosti za razvoj turizma sa turističkim organizacijama, lokalnom zajednicom i turistima, obezbeđivanje ekonomskih uslova za razvoj turizma;
u procesu planiranja, pa i samog upravljanja turizmom u zaštićenim područijima, DMO moraju da obezbede zadovoljavanje interesa svih ključnih interesnih grupa: upravljačka struktura zaštićenih područja (planeri, menadžeri), zaposleni u zaštićenim područjima, turisti/posetioci, lokalna zajednica i stanovništvo koje živi na zaštićenom prostoru i oko njega, vlasnici zemljišta unutar i oko zaštićenog područja, zainteresovani za eksploataciju prirodnih resursa, državna uprava i državne organizacije, nevladine organizacije i udruženja građana (ekološke organizacije, ekonomske asocijacije), privatni sektor (hotelska industrija, ugostiteljska preduzeća), turoperatori, DMO, obrazovne i naučne institucije, mediji;
usmeravati sve aktere u zaštićenim područjima na razvoj instrumenata za kreiranje i sprovođenje koncepta održivog turizma u zaštićenim područjima (zaštita prostora i zoniranje, upravljanje turistima (visitor management), ekološka procena uticaja, granični kapacitet, nivo prihvatljivih promena i etički kodeksi);
sprovoditi monitoring zaštićenih područja i u segmentu turističke aktivnosti (pratiti indikatore koji ukazuju na stanje prirodnog i kulturnog nasleđa, odnosno zaštićenog prostora). Indikatori se definišu u samom procesu planiranja zaštite, a tokom upravljanja zaštićenim područjem periodično se vrši provera adekvatnosti izabranih indikatora koji se biraju pažljivo, imajući u vidu ograničenja finansijske i operativne prirode. Monitoring upravi zaštićenih područja pruža neophodne podatke i informacije o stanju zaštićenog područja, pa samim tim i uticaju koji turizam ima na dati prostor.
Ovim smernicama Strategija doprinosi primeni sve četiri komponente održivog razvoja – ekonomskoj, socijalnoj, ekološkoj i kulturnoj (održivosti životne sredine).
Regulativom u oblasti turizma je predviđena izrada odgovarajuće planske dokumentacije za potrebe razvoja turizma u Republici Srbiji, kojom se razvojni entiteti obavezuju da u svakom konkretnom slučaju procene uticaj razvoja turizma/ realizacije turističkih projekata na životnu sredinu i kulturna dobra, u skladu sa propisanim režimima zaštite i praksom institucija u čijoj nadležnosti je zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa.
Vlada je potpisnik SME Charter-a i prihvatila je ciljeve Small Business Act-a, dva bitna programska dokumenta EU u oblasti podrške razvoju preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, na osnovu kojih je glavni cilj/princip, da se strateškim dokumentima i zakonima posebno predviđaju mere podrške razvoju postojećih i novih MMSP i preduzetništva. U ovom odeljku, posebno se naglašavaju značaj i uloga MMSP i preduzetništva u razvoju turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanim delatnostima.
Prema analizi MTTT, a na osnovu podataka iz APR o registrovanim privrednim društvima, u periodu od 2008. do 2013. godine i pored uticaja ekonomske krize, ukupan broj privrednih društava je porastao za 982 preduzeća, najveći rast zabeležila su mala preduzeća za 823 nova, srednja su povećana za 141, a velika za 18. Došlo je i do promene u strukturi preduzeća po veličini.
Tabela 26. Broj i struktura preduzeća po veličini i delatnostima
u oblasti turizma u Republici Srbiji
[pic]
Izvor: Analiza MTTT, na osnovu podataka iz APR-a
Kao što se može videti u 2013. godini promenjena je struktura učešća preduzeća po veličini u odnosu na 2008. godinu, smanjeno je učešće malih za 3,11%, ali je povećano učešće srednjih sa 2,94 na 5,69 i velikih sa 0,36% na 0,71%. Najveći rast novih preduzeća od 2008. do 2013. godine je zabeležen u sledećim delatnostima:
Ostali smeštaj: sa 46 na 84 ili za 83 %;
Odmarališta i objekti za kraći boravak: sa 49 na 86 ili za 76 %;
Delatnost restorana: sa 904 na 1.434 ili za 59 %;
Usluge pripremanja i posluživanja pića: sa 410 na 609 ili za 49 %;
Ostale usluge pripremanja i posluživanja hrane: sa 24 na 35 ili za 46 %;
Ketering: sa 63 na 85 ili za 35 %;
Iznajmljivanje opreme za rekreaciju i sport: sa 3 na 4 ili za 33 %;
Kampovi i kampirališta: sa 4 na 9 ili za 25 %;
Hoteli i sličan smeštaj: sa 438 na 532 ili za 21 %.
Podaci ukazuju na vrlo izraženu dinamičnost razvoja unutar sektora, mikro i mala preduzeća prerastaju u srednja i velika, prisutan je trend restrukturiranja i uže specijalizacije unutar sektora na način da je smanjen broj preduzeća u delatnosti putničkih agencija i ostalih usluga rezervacija (7990 i 7991) za 188 subjekata, ali je porastao za 171 broj preduzeća u delatnosti turoperatora (7912). Sektor turizma je otvoren za ulazak značajnog broja novih mikro i malih preduzeća.
Ukupan broj preduzeća u periodu od 2008. do 2013. godine je porastao za 32 %, od čega je po veličini preduzeća, ostvaren sledeći rast:
malih preduzeća: sa 2.995 na 3.818 ili za 27 %;
srednjih preduzeća: sa 91 na 232 ili za 155 %;
velikih preduzeća: sa 18 na 29 ili za 190 %.
Broj zaposlenih u sektoru turizma u 2013. u odnosu na 2008. godinu apsolutno je pao za 2.977 radnika (manje 5.100 u malim preduzećima i više u srednjim za 696 i velikim za 1.427 zaposlenih). Ovo ima svoju dobru i lošu stranu – dobru jer je povećana produktivnost, lošu zato što mala preduzeća nisu ostvarila veću zaposlenost, što ukazuje na loš poslovni ambijent i uslove poslovanja za novoosnovana mala preduzeća (bez subvencija i poreskih oslobađanja u prvim godinama poslovanja).
12.2. Rezultati poslovanja (analiza MTTT na osnovu podataka APR, januar 2016. godine):
1) Kapital
Na osnovu rezultata poslovanja u 2013. godini, sektor turizma je raspolagao sa ukupnom vrednošću kapitala od 1.6 milijardi EUR. Najvećim kapitalom raspolažu hoteli sa preko 990 miliona EUR (62,20 % ukupnog kapitala sektora) i u odnosu na 2008. godinu imaju i najveće povećanje kapitala u apsolutnom iznosu za preko 120 miliona EUR u odnosu na 2008. godinu, potom sledi delatnost restorana i pokretnih objekata sa kapitalom vrednim 198 miliona EUR (12,49 % ukupnog kapitala sektora) i njegovim uvećanjem u odnosu na 2008. godinu za 35 miliona EUR.
Najveći procentualni rast kapitala u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu je u sledećim delatnostima:
hosteli i ostali smeštaj 268 %;
odmarališta i objekti za kraći boravak 53 %;
ketering 38 %;
delatnost restorana 21 %;
hoteli i sličan smeštaj 15 %.
Smanjenje vrednosti kapitala u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu je ostvareno u sledećim delatnostima:
ostale zabavne i rekreativne delatnosti -87 %;
iznajmljivanje opreme za rekreaciju i sport -79 %;
delatnost putničkih agencija -62 %;
iznajmljivanja i lizinga automobila i lakih motornih vozila – 40 %.
Delatnost iznajmljivanja i lizinga automobila i lakih motornih vozila je imala najveće smanjenje kapitala u apsolutnom iznosu od preko 114 miliona EUR u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu.
Što se tiče distribucije kapitala po preduzećima prema veličini, stalna sredstva u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu smanjila su se ukupno za 8,11%. Do najvećeg smanjenja je došlo kod srednjih preduzeća za gotovo 40 %, objektivno, smanjenje kapitala je verovatno mnogo niže, obzirom da se značajan broj srednjih preduzeća „preselioˮ u velika, jer rast stalnih sredstava u velikim je u posmatranom periodu bio (118 miliona EUR) za više od 30%. Mala preduzeća su zabeležila pad vrednosti stalnih sredstava za 1,5 %. Obrtna sredstva su u istom periodu porasla ukupno za preko 25 % i porasla su kod svih preduzeća po veličini (malih za preko 31 %, srednjih za 16,45 % i velikih za oko 23 %). Ono što zabrinjava jesu izvori obrtnih sredstava.
2) Obaveze
Ukupne dugoročne obaveze preduzeća u sektoru turizma 2013. godine, u odnosu na 2008. godinu smanjene su za 19,8 % i to pre svega kod srednjih za 44 % i velikih za 21 % dok su kod malih porasle za 36,47 %. Ono što je zabrinjavajuće je visok rast ukupnih kratkoročnih obaveza od preko 33 % u čemu je najveći rast kratkoročnih obaveza kod srednjih preduzeća od preko 56 %, zatim kod velikih 28 % i malih 22%.
Ovo je izraz visoke potkapitalizovanosti malih preduzeća koja se nadomešta visokim, pre svega kratkoročnim zaduživanjima i predstavlja nepremostivu prepreku uspešnom poslovanju i rastu malih preduzeća i verovatno će rezultirati njihovim gašenjem.
3) Poslovni prihodi i rashodi
U 2013. godini u odnosu na 2008. godinu ukupni poslovni prihodi su porasli za 2,81 %, a ukupni rashodi su manji za 0,35 %. Prema veličini preduzeća, kod malih je prisutan pad poslovnih prihoda od 27,63 % i rashoda od 26,46 %, kod srednjih rast prihoda 54,35 % ali i rast rashoda od preko 41 %, kod velikih rast prihoda preko 11% i rast rashoda od 9,66 %.
4) Neto dobit i gubitak
U 2013. godini u odnosu na 2008. godinu, preduzeća u sektoru turizma ostvarila su rast dobiti od preko 61% (sa 28 miliona na preko 48 miliona EUR), a gubitak je smanjen za preko 33% (sa 82 na 55 miliona EUR). Posmatrano po veličini preduzeća u turizmu, velika su imala rast dobiti od preko 360% (sa tri miliona u 2008. na preko 14 miliona EUR u 2013. godini uz smanjenje gubitaka za preko 27%), srednja preduzeća su zabeležila rast dobiti od 195% (sa šest na 20 miliona EUR) i smanjenje gubitka za 57%. Jedino su mala preduzeća zabeležila pad dobiti i gubitka od 38%, odnosno 9%.
Strategija svojim principima, merama, aktivnostima i prioritetima pruža jasne osnove za ispoljavanje slobodnog preduzetništva i kreiranje novih preduzetničkih poduhvata bilo da je reč o postojećim ili kreiranju novih preduzeća.
Dosadašnji trend rasta dolazaka i noćenja stranih turista nesumnjivo predstavlja veliku poslovnu priliku za razvoj kako postojećih, a ono naročito novih mikro i malih preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanih delatnosti.
Postojeća preduzeća u turizmu i sa njim povezanim delatnostima mogu da podižu sopstvenu i ukupnu konkurentnost samo ukoliko nastavljaju da budu preduzetnički usmeravana na prihvatanje tržišnih trendova, usvajanje novih znanja, veština i tehnologija što zahteva stalno unapređivanje poslovnog ambijenta i ulazak novih konkuretnijih preduzeća.
Potencijalne poslovne mogućnosti za preduzetnike i njihova preduzeća:
u podizanju kvaliteta promocije, prezentacije, rezervacije i naplate smeštaja i drugih usluga kroz kreiranje specijalizovanih web portala koji će se ažurno administrirati od strane postojećih i novih specijalizovanih preduzeća sa zaposlenima koji su inventivni i stručni u obavljanju ovih poslova;
u podizanju kvaliteta postojećih smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta, uvođenjem međunarodnih standarda smeštaja, pripremanja i posluživanja hrane i pića, sa visokim učešćem kvalifikovane i stručno obučene radne snage u zanimanjima (kuvara, poslastičara, šankera, konobara, sobarica, higijeničara i sl);
neophodno je osavremenjavanje postojećih i kreiranje novih preduzeća koje mogu pružati usluge uvođenja novih standarda, mašina i opreme, permanentno sticanje novih znanja i veština;
u podizanju novih smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta u blizini preko 122 lokacije u Republici Srbiji sa međunarodno prepoznatim prirodnim, istorijskim i kulturnim atrakcijama i osmišljavanju kružnih tura i drugih turističkih proizvoda koji korespondiraju sa tržišnim potrebama i ličnim motivima turista;
neophodna je veća kreativna ponuda interpretacije i prezentacije atrakcija kojima Republika Srbija raspolaže kao što su: nove forme i tehnologije pripovedanja, informisanja i prezentacije atrakcija korisnicima, interaktivne mape i vodiči na jezicima koje govori najveći broj stranih turista koji posećuju Republiku Srbiju;
veliki poslovni potencijal ima tranzitni turizam uz glavne putne koridore X, XI i VII, kao i planinarske i biciklističke transverzale koji prolaze kroz Republiku Srbiju. Nedostaju kvalitetni kampovi, moteli, odmorišta sa više različitih sadržaja i atraktivnog programa naročito kroz primenu primera dobre prakse iz zemalja koje imaju tradiciju i uspeh u pružanju usluga ove vrste;
posebne mogućnosti postoje u organizaciji inventivnih tematskih kružnih tura kroz kreiranje zanimljivih putovanja na kojima će se uspešno formirati lanci vrednosti – atraktivan prevoz (kvadovi, motorne sanke, zaprege, džipovi, jahanje i sl) do atraktivnih lokacija, originalni i standardizovani smeštaj (kampovi, glamping, kućice na vodi i na drvetu…) manifestacije berbe i pripremanja originalne i standardizovane lokalne ponude hrane i pića, lokalnih običaja i sl;
potreban je veći broj specijalizovanih putničkih agencija za organizaciju programa tematskih školskih ekskurzija u zemlji u skladu sa uzrastom i nastavnim planovima i programima osnovnih i srednjih škola, programi tematskih odmora i boravaka u prirodi dece i mladih, posebnih edukativnih programa u raznim oblastima interesovanja dece i omladine (sviranje instrumenata, folklor, horsko pevanje, slikarstvo, sportski kampovi, razmena dece i omladine, ICT kampovi i sl);
velike mogućnosti ruralnog turizma. U 2014. godini, prema EUROSTAT-u, svega 506 stranih turista je posetilo objekte ruralnog turizma. Neophodno je u skladu sa ovom strategijom i Programom razvoja održivog ruralnog turizma u Republici Srbiji podržati komercijalne programe obuke seoskih gazdinstava koja su zainteresovana za seoski turizam, razne modele partnerstava sa registrovanim seoskim gazdinstvima kojima će se povezati resursi, znanje i veštine. Posebno treba ukazati na mogućnost korišćenja podsticajnih programa finansiranja razvoja seoskog turizma iz IPARD programa EU kojim je predviđeno korišćenje oko 18 miliona EUR za razvoj seoskog turizma;
pružanje kvalitetnih i standardizovanih sportskih i rekreativnih usluga na svim lokacijama koje su razvijene kao turističke destinacije i poznata izletišta i predstavljaju novi poslovni izazov kroz preuzimanje postojećih ili kreiranje novih franšiza za iznajmljivanje i korišćenje opreme (biciklizam, kanui, kanjoning, jahanje, skijanje i obučavanje za skijanje na snegu i vodi, streličarstvo, preživljavanje u prirodi i druge adrenalinske aktivnosti);
podizanje energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih izvora energije u svim turističkim objektima, a naročito u zaštićenim područjima predstavlja veliku poslovnu šansu za postojeća i nova preduzeća čime se osim velikih ušteda u troškovima podiže efikasna upotreba lokalno dostupnih izvora energije (agro i šumski ostaci, termalni izvori, solarna energija), smanjuje emisija CO2, objekti i područja oko njih postaju ekološki čista i za boravak ljudi prijatniji.
Sve navedene i ostale poslovne mogućnosti, zahtevaju ozbiljan preduzetnički pristup, koji pre svega treba da bude usmeravan stvarnim obimom i vrednošću tržišne tražnje, procenom raspoloživih sposobnosti (znanje i veštine, investicioni potencijal i vreme povraćaja investicije) svakoga ko namerava da neku od pomenutih mogućnosti iskoristi.
Za razliku od većine drugih sektora u Republici Srbiji koji beleže pad broja preduzeća i profitabilnosti poslovanja, sektor turizma ima njihov stabilan rast, što je u skladu sa globalnim trendom nakon finansijske krize 2008. godine. I dok većina zemalja vodi aktivnu politiku podrške i podsticaja preduzeća u oblasti turizma, u Republici Srbiji su ovi trendovi generisani pre svega preduzetničkim naporima samih vlasnika preduzeća bez značajnijih podsticaja države čija je podrška uglavnom usmerena ka javnim preduzećima ili drugim preduzećima u suvlasništvu lokalnih vlasti ili države.
Ministarstvo nadležno za poslove turizma, kao odgovorno za sprovođenje Strategije, osim prethodno navedenih aktivnosti i mera, posebno će:
na web portalu za praćenje realizacije Strategije, davati korisne poslovne informacije za preduzetničke projekte mikro i malih preduzeća;
predlagati promene poslovnog ambijenta u korist podrške slobodnom preduzetništvu i održivom razvoju preduzetničkih mikro i malih preduzeća (promena načina i strukture institucija za finansiranje, promena načina i strukture institucija za nefinansijsku podršku, promena načina i strukture granskog poslovnog udruživanja, promena načina i strukture odobravanja poreskih olakšica, promena načina i strukture subvencioniranja preduzetničkih projekata i mikro i malih preduzeća).
Deset ključnih principa koji će biti implementirani kroz sprovođenje mera Strategije su:
1) stvarati poslovno okruženje podsticajno za preduzetništvo usvajanjem zakona koji će prvo biti testirani u sektoru MMSP – Think small first („misliti prvo na malo”);
2) koncipirati poslovni ambijent tako da preduzetnici mogu da prosperiraju i da se na taj način preduzetništvo nagrađuje;
omogućiti preduzetnicima koji su, ne svojom greškom, bankrotirali, da dobiju novu priliku za pokretanje poslovanja – tzv. Druga šansa;
urediti državnu administraciju tako da bude na usluzi MMSP sektoru, uz jednostavnije procedure;
olakšati MMSP sektoru učešće u javnim nabavkama po pod jednakim kriterijumima;
olakšati pristup mala i srednja preduzeća i preduzetništvo sektoru finansijskim institucijama i oročiti plaćanje komercijalnih transakcija na period ne duži od 30 dana;
podržati preduzetnike u nastojanju da maksimalno iskoriste prednosti nastupa na jedinstvenom tržištu EU;
promovisati menadžment veštine i inovacije od značaja za razvoj MMSP sektora (sa primerima dobre prakse);
omogućiti MMSP sektoru da ekološke izazove pretvori u poslovne prilike;
podržati preduzetnike da iskoriste širenje EU, kao i da izađu na druga tržišta.
13. FINANSIJSKI EFEKTI STRATEGIJE I AKCIONOG PLANA
Procenjuje se da će za realizaciju strateških ciljeva u narednom periodu, finansijska sredstva biti planirana u okviru limita određenih od strane Ministarstva finansija, jer će se aktivnosti realizovati u okviru postojećih materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa.
Prema mogućnostima, određene aktivnosti i zadaci mogu se finansirati iz sredstava donacija i kroz model JPP.
Danom objavljivanja ove strategije prestaje da važi Strategija razvoja turizma Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 91/06).
15. ZAVRŠNA ODREDBA
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:
U Beogradu,
V L A D A
PREDSEDNIK
AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE RAZVOJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE OD 2016. DO 2025. GODINE
# Strategija se realizuje putem Strategijskog master plana, Strategijskog marketing plana i Programa razvoja turističkih proizvoda.Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom. A. 1 Ažuriranje i usvajanje izmena postojećih, izrada i usvajanje novih Strategijskih master planova 1. AŽURIRANJE POSTOJEĆIH STRATEGIJSKIH MASTER PLANOVA Strategije razvoja Grada BeogradaStrategija privrednog razvoja Grada Novog SadaKopaonikStig, Kučajske planine, BeljanicaPalić, Subotica, PotisjeGornje PodunavljeDonje PodunavljePut rimskih carevaSokobanjaStara planinaTara, Zlatibor i ZlatarVlasinaNovo MiloševoBač, Bački Petrovac, Bačka PalankaBesna KobilaSremski Karlovci – Lokalna samoupravaMTTT Institucije/organizacije na lokalnom i republičkom nivou Broj ažuriranih master planova Internet prezentacija MTTT, Informator o radu, Izveštaj MTTT 2016-2020. 2. PRIPREMA I USVAJANJE NOVIH STRATEGIJSKIH MASTER PLANOVA Golija, Novi Pazar, IvanjicaVranjska BanjaAranđelovac, Topola, Bukovička BanjaDivčibare i ValjevoPodrinje, Cer, Loznica, Banja KoviljačaNiš, Niška BanjaKragujevac/PomoravljeVrnjačka BanjaBanat / Vršac Lokalna samoupravaMTTT Institucije/organizacije na lokalnom i republičkom nivou Broj usvojenih novih strategijskih master planovakao input za prostorne planove/planove detaljne regulacije turističkih destinacija Internet prezentacija MTTT, Informator o radu, Izveštaj MTTT 2016-2025. A. 2 Izrada i usvajanje Strategijskog marketing plana- Strategijski marketing plan se donosi za teritoriju Republike Srbije i na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma usvaja ga Vlada. 1. IZRADA STRATEGIJSKOG I OPERATIVNOG MARKETING PLANA SRBIJE Postavljanje ključnih strateških i operativnih marketing aktivnosti TOS-a za plansko razdobljeKoordinacija strateških i operativnih marketing aktivnosti sa turističkim organizacijama, lokalnim i pokrajinskim organima/institucijama i privrednim subjektima – TOS MTTT, Privredna komora Srbije (u daljem tekstu: PKS), Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije, lokalne, regionalne i pokrajinske institucije, RRA i poslovna/strukovna udruženja Izrađen strategijski i operativni marketing planRazvijeni novi komunikacioni i promotivni alati koji se baziraju na e- marketing tehnologiji Internet prezentacija MTTT, internet prezentacija TOS-a, Informator o radu, Izveštaj MTTT i Izveštaj TOS-a Pripremne aktivnosti 2017.Realizacija od 2017/2018. 2. REORGANIZA-CIJA I PODRŠKA PROFESIONA-LIZACIJI OPERATIVNIH AKTIVNOSTI TOS-A Jačanje kapaciteta i prilagođavanje funkcija TOS-a za sprovođenje zakonom definisanihzadataka u oblasti promocije turizma. Koordinacija aktivnosti TOSa sa lokalnim, regionalnim, pokrajinskim turističkim organizacijama (u daljem tekstu: TO) i privredom u turizmu – TOS MTTT, PKS, Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije, lokalne, regionalne i pokrajinske institucije, RRA, poslovna/strukovna udruženja, Dunavski centar za kompetenciju (u daljem tekstu: DCC) Izrađen akt o novoj organizaciji i broj održanih edukacija i treninga, broj zajedničkih projekata/aktivnosti TOSa i lokalne turističke organizacije (u daljem tekstu: LTO) Izveštaj TOS-a, akt o organizaciji i sistematizaciji Kontinuirana aktivnost A. 3 Izrada i usvajanje Programa razvoja turističkih proizvodaProgram razvoja turističkog proizvoda je planski dokument kojim se bliže određuje razvoj prioritetnih turističkih proizvoda utvrđenih Strategijom i Zakonom o turizmu i to: gradski odmori, kružna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski turizam, nautički turizam, manifestacije, kongresi i drugi događaji, ruralni turizam, specijalni interesi i tranzitni turizam.Program razvoja turističkog proizvoda na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma usvaja Vlada 1. PLAN RAZVOJA PRIORITETNIH PROIZVODA Na osnovu Strategije definiše se plan osavremenjivanja turističkih proizvoda/usluga i predlog modela implementacije u turističkim destinacijamaDefinišu se mere i aktivnosti povezivanja privatnog i javnog sektora i kreiranja lanca stvaranja nove dodate vrednostiDefinišu se mere i kriterijumi podrške MTTTTOS Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije, lokalne, regionalne i pokrajinske TO, lokalna samouprava, PKS, RRA, Naučno-obrazovne institucije u oblasti turizma, poslovna/strukovna udruženja, DCC Broj izrađenih i usvojenih planova razvoja prioritetnih turističkih proizvoda definisanih Zakonom o turizmuKontinuirana ulaganja i aktivnosti na razvoju postojećih i novih proizvoda u skladu sa tržištima koja su definisana kao prioritetna.Promocija i plasman prioritetnih turističkih proizvoda na odabranim emitivnim tržištima Internet prezentacija MTTT, internet prezentacija TOS-a, Informator o radu, Izveštaj MTTT, Izveštaj TOS-a, Izveštaj LTO i autonomne pokrajine (u daljem tekstu: AP) Pripremne aktivnosti 2017.Realizacija od 2018. A. 4 Programi razvoja turizmaAutonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma na svom području u skladu sa Strategijom. 1. B. 1 Jedna od osnovnih pretpostavki za uspešno sprovođenje Strategije je kadrovsko i stručno jačanje resora nadležnog za poslove turizma i TOS, što je neophodan preduslov za punu implementaciju predloženih mera i aktivnosti. B. 2. Međuresorna saradnja i koordinacija aktivnostiObzirom da značajan broj mera zahteva međuresornu usklađenost i koordinaciju u njihovom sprovođenju, neophodno je u saradnji sa drugim ministarstvima i institucijama definisati okvirni dugoročni i srednjeročni plan zajedničkih aktivnosti i detaljne dvogodišnje planove 1. IZRADA PLANA ZAJEDNIČKIH AKTIVNOSTI MINISTA-RSTAVA ZA IMPLEMENTA-CIJU STRATEGIJE I OVOG AKCIONOG PLANA Usklađivanje aktivnosti na infrastrukturnom uređenju područja od strateškog značaja za razvoj turizmaUsklađivanje aktivnosti na zaštiti prirode i područja od strateškog značaja za razvoj turizmaUsklađivanje aktivnosti na zaštiti kulturno-istorijskih područja i objekata od strateškog značaja za razvoj turizmaUsklađivanje poreske politike sa strateškim interesima razvoja turizma u Republici SrbijiUsklađivanje aktivnosti od značaja za obrazovanje profesija i sticanje znanja i veština u oblasti turizmaUsklađivanje aktivnosti na unapređenju radno pravnog zakonodavstva od značaja za razvoj turizma – MTTT- Ministarstvo finansija- Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture- Ministarstvo kulture i informisanja Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine- Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja-Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nacionalni savet za razvoj turizma Republike SrbijeTOS Izrađen plan zajedničkih aktivnosti nadležnih institucija za implementaciju Strategije i ovog akcionog plana Internet prezentacija MTTT, Informator o radu, Izveštaji MTTT 2017–2020. B. 3 Aktivnosti, procedure i formiranje institucija od značaja za implementaciju Strategije 1. KOORDINACIJA I IZVEŠTAVANJE OREALIZACIJI STRATEGIJE Utvrditi sadržaj, periodičnost, rokove i spisak institucija za davanje i objavljivanja godišnjih izveštaja o stanju u oblasti turizma na svim nivoima realizacije Strategije – MTTT- AP- Lokalne samouprave TOS, lokalne, regionalne i pokrajinske TO, PKS, RRA, DCC, Naučno-obrazovne institucije u oblasti turizma, poslovna/strukovna udruženja Utvrđen sadržaj i dinamika izveštavanja o tokovima realizacije strategije Periodični izveštaji MTTT, TOS-a, lokalnih, regionalnih i pokrajinskih institucija, TO, RRA, PKS i ostalih partnera 2017–2021. 2. UNAPREĐENJE SISTEMA ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA I STATISTIČKOG PRAĆENJA U OBLASTI TURIZMA PO MODELU SATELITSKIH RAČUNA TURIZMA (U DALJEM TEKSTU: TSA) Primena analize i preporuka statističkog praćenja turizma od strane Radne grupe Nacionalnog saveta za razvoj turizma Republike SrbijeUvođenje standardizovanog sistema praćenja stavova i mišljenja domaćih i stranih gostiju, formiranje baze podataka i izdavanje preiodičnih analizaIzrada plana istraživanja domaćeg i međunarodnog tržipta i realizacija istraživanjaAktiviranje u punom kapacitetu i ažurno vođenje APR registra svih pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnosti u oblasti turizma i ugostiteljstva MTTTRZSAPR Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije,Naučno-obrazovne institucije u oblasti turizma, poslovna/strukovna udruženja i NBS Unapređena metodologija i procedura za prikupljanje i obradu statističkih podataka i usaglašena sa međunarodnim standardima i praksom;Uvedeno statističko praćenje u oblasti turizma po modelu TSA RZS, NBS, internet prezentacija MTTT, APR 2017–2021. 3. UNAPREĐENJE RAZVOJA I EFIKASNOG KORIŠĆENJA TURISTIČKE INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE I USPOSTAVLJANJA SISTEMA PRAĆENJA STANJA I EVIDENCIJE Na osnovu primera dobre prakse, korišćenjem fondova EU i/ili drugih donatora i modela JPP, realizovati Projekat GIS turističkih destinacija, turističke infrastrukture i suprastrukture sa:evidencijom infrastrukturne opremljenosti i korišćenja atrakcija po lokacijamapregled stanja i planske dokumentacija po destinacijamapregledom stanja suprastrukture po destinacijamadetaljnim pregledom pripremljenih i potencijalnih projekata za investiciona ulaganja i pregled neophodnih aktivnosti po destinacijamapregled pogodnih lokacija za podizanje objekata turističke suprastrukture – Lokalne samouprave- AP- MTTT Strani donatori, raspoloživi fondovi EU, TOS, lokalne, regionalne i pokrajinske TO, DCC, RRA, Naučno-obrazovne institucije u oblasti turizma, poslovna/strukovna udruženja Unapređen kvalitet turističke infrastrukture i suprastrukture (npr. broj hotelskih i dr. kategorisanih objekata za smeštaj na 100 stanovnika, broj ležaja u kategorisanim smeštajnim objektima, dužina izgrađenih i uređenih biciklističkih staza i drugih kulturno tematskih ruta, postavljena turistička signalizacija, broj izgrađenih vizitorskih/info centara, kampova, uređenih plaža i dr);razvijenost ICT sektora u turizmu (broj internet korisnika, internet u biznisu, prisutnost na društvenim mrežama i dr) RZS, NBS, internet prezentacija MTTT, APR Kontinuirana aktivnost 4. PODSTICANJE RAZVOJA I UPOTREBA NOVIH TEHNOLOGIJA I ICT APLIKACIJA Formiranje Centra za ICT promociju – izrada softverskih rešenja i internet aplikacija u oblasti turizma Republike SrbijeRazvoj ICT platforme za standardizovanu promociju destinacija i turističkih proizvoda i uslugaRazvoj nacionalne platforme za rezervacije za sve turističke proizvode i usluge – MTTT- TOS- AP Operateri fiksne i mobilne telefonije, kablovske televizije, RRA, DCC, lokalne, regionalne i pokrajinske TO, lokalne samouprave, naučno-obrazovne institucije u oblasti turizma, poslovna/strukovna udruženja Formiran centar za ICT promociju, uspostavljena ICT platforme za standardizovanu promociju destinacija i turističkih proizvoda i usluga, uspostavljena nacionalna platforma za rezervacije Internet prezentacija MTTT, internet prezentacija TOS-a, LTO, regionalnih i pokrajinskih TO, softverske aplikacije i internet prezentacije strukovnih udruženja Kontinuirana aktivnost 5. UNAPREĐENJE EFIKASNOSTI KORIŠĆENJA RASPOLOŽIVIH FONDOVA EU U OBLASTI TURIZMA Izrada vodiča za sve potencijalne korisnike EU fondova iz sektora turističke privrede Republike Srbije, na srpskom jeziku (web aplikacija)Organizovanje seminara za pripremu projekataU saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede organizovanje edukacije o mogućnostima primene IPARD komponente za razvoj seoskog turizma – MTTT- Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine- AP- Lokalne samouprave Kancelarija za evropske integracije, poslovna i strukovna udruženja, RRA, DCC, PKS i raspoloživi EU fondovi Izrađen vodič za korisnike EU fondova iz sektora turističke privrede Republike Srbije, broj organizovanih seminara i edukacija za pripremu projekata, broj učesnika na seminarima / radionicama Internet prezentacija MTTT, internet prezentacija TOS-a, LTO, regionalnih i pokrajinskih TO, softverske aplikacije i internet prezentacije strukovnih udruženja Kontinuirana aktivnost 6. PODIZANJE KAPACITETA I KVALITETA UPRAVLJANJA TURISTIČKIM PROSTOROM I DESTINACIJAMA – Organizovanje seminara i edukacija o modelima upravljanja turističkim destinacijama- Izrada modela upravljanja destinacijama, turističkim mestima i prostorima- Pripremiti predlog akta o modelu upravljanja turističkim destinacijama- Razvijanje modela turističkih destinacijskih kartica sa predlogom rešenja. Turistička destinacijska kartica predstavlja instrument marketinga i okrenut je turistima koji posećuju destinacije u Republici Srbiji. Važan je razvoj svesti o konceptu turističkih kartica kod nosioca ponude, jer se jedino kvalitetom svoje ponude mogu kandidovati da uđu u partnerstvo kartice. Sa druge strane, kartica mora biti garant turističkog iskustva svakog pojedinačnog nosioca ponude, ali i čitave destinacije- Razvijanje programa „e-Tourist” sa predlogom rešenja. Programom se predviđa kompletna digitalizacija informacija na nivou destinacije. MTTTTOSAPLokalne samouprave Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije,programi EU, bilateralna saradnja, Kancelarija za evropske integracije, RRA, DCC i naučne i obrazovne institucije Broj organizovanih seminara i edukativnih treninga, broj učesnika na seminarima / radionicama, izrađen akt o modelu upravljanja turističkim destinacijama, razvijen i usvojen model destinacijskih kartica, razvijen i usvojen program „e-Tourist” Internet prezentacija MTTT, internet prezentacija TOS-a, LTO, regionalnih i pokrajinskih TO, izveštaji navedenih institucija 2017 – 2021. 7. ANALIZIRATI PRIMERE DOBRE PRAKSE MODELA INVESTICIONE PODRŠKE RAZVOJU TURIZMA Analizirati modele, pravnu formu, način organizacije i rada institucija za investiranje u razvoj turizma (fond)Uraditi potrebne studije i modele mogućih zakonskih rešenja MTTT Međunarodne finansijske institucije, donatorska sredstva, domaći i strani investitori (po modelu JPP)Nadležna ministarstva i drugi državni organi Potpisan broj bilateralnih sporazuma o ekonomskoj saradnji sa razvijenim kojima sa otvara mogućnost ostvarivanja investicija kroz JPP u turističku industrijuIzrađena studija o primerima dobre prakse sa preporukama za implementaciju najboljih rešenja Internet prezentacija MTTT, Informator o radu, Izveštaj MTTT Od 2018. V. MERE INDIREKTNE I DIREKTNE PODRŠKE V. 1 Mere indirektne podrške 1. PREDLOG MERA – Razvoj sistema olakšica za poslodavce kroz uvođenje sistema platnih kartica za potrošnju u domaćim ugostiteljskim objektima smeštaja i ishrane i pića u cilju podsticanja domaćeg turizma na osnovu primera dobre prakse u Mađarskoj. MTTTMinistarstvo finansijaDruga nadležna ministarstvaLokalna samouprava PKS,Poslovna i strukovna udruženja Uspostavljen sistem platnih kartica za potrošnju u domaćim ugostiteljskim objektima smeštaja i ishrane i pića, broj dolazaka, broj noćenja turista RZS, Ministarstvo finansija, APR 2019-2020. U skladu sa Strategijom, u saradnji sa drugim ministarstvima i lokalnom samoupravom, obezbediti uslove za sprovođenje sledećih mera:nastavak i dalji razvoj programa vaučera za korišćenje turističkih i ugostiteljskih usluga u Republici Srbiji za domaće turiste (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći);nastavak i dalji razvoj programa podsticaja za organizatore putovanja u cilju dovođenja organizovanih grupa stranih turista (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći);- redefinisanje zemljišne politike na nivou lokalnih samouprava u turističkim destinacijama i unapređenje investicione klime kroz sistem podsticaja (i za domaće i za inostrane investitore) za ulaganja u razvoj turizma (u koordinaciji sa lokalnim samoupravama – razvoj novog modela koncesija i JPP)- davanja zemljišta za razvoj kvalitetnih turističkih projekata (hoteli visoke kategorije, tematski parkovi i dr) uz stimulativnu fiskalnu politiku lokalnih samouprava u određenim destinacijama. MTTTAPLokalna samouprava Nacionalni savet za razvoj turizma Republike SrbijeDruga nadležna ministarstva Broj dolazaka i ostvarenih noćenja domaćih turista po osnovu korišćenja vaučera i broj organizovanih grupa stranih turista (broj dolazaka i noćenja stanih turista, devizni priliv od turizma);Redefinisana zemljišna politika u turističkim destinacijama Raspoloživa dokumentacija za apliciranje za korišćenje vaučera, odnosno sredstava podsticaja za organizatore putovanja, RZS, NBSDokumentacija AP i lokalne samouprave u turističkim destinacijama (prostorni , planovi, planovi upravljanja i dr), internet prezentacija MTTT, Informator o radu, Izveštaji Kontinuirana aktivnost V. 2 Mere direktne podrške 1. PROGRAM SUBVENCIJA ZA AKTIVNOSTI I PROJEKTE OD ZNAČAJA ZA RAZVOJ TURIZMA Nastavak i dalji razvoj programa podsticaja namenjenih projektima razvoja turizma (infrastruktura, promocija, edukacija, treninzi), a u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći. Lokalne samouprave obezbeđuju deo sredstva kao sopstveno učešće u realizaciji projekata razvoja turizma koje kandiduju za finansiranje nadležnom ministarstvu. – MTTT- AP- lokalne samouprave AP, lokalne samouprave, lokalne, regionalne, pokrajinske TO, RRA i poslovna/strukovna udruženja, Razvijena kvalitetna turistička infrastruktura;Broj projekata razvoja turizma;Broj održanih seminara i edukativnih treninga;Broj učesnika na seminarima / radionicama,Broj dolazaka i ostvarenih noćenja domaćih i stranih turista, devizni priliv od turizma Internet prezentacija MTTT, Informator o radu, Izveštaj MTTT, RZS i NBS Kontinuirana aktivnost 2. INVESTICIJE Izrada kataloga investicija u oblasti turizma u Republici SrbijiPromocija investicija u turizmu u zemlji i inostranstvu MTTT Ministarstvo privredeAPLokalne samouprave Nadležna ministarstva, Investicioni savetnici,Poslovna/strukovna udruženja, PKS i RRA Publikovan katalog investicija u turizmu i učešće promotivnih aktivnosti u vezi sa investicijama u turizmu u zemlji i inostranstvu;Unapređena investiciona klime i povećano investiciono ulaganje u turizam Izveštaj nadležnih institucija, internet prezentacija MTTT, Informator o radu Kontinuirana aktivnost G. UNAPREĐENJE ZAKONODAVNOG OKVIRA G. 1 Izmene, dopune postojećih i donošenje novih akata iz nadležnosti ministarstva 1. PRIPREMA AKTA O ORGANIZACIJAMA ZA UPRAVLJANJE TURISTIČKIM DESTINACIJAMA Na osnovu primera dobre prakse, priprema i usvajanje akta o uslovima za osnivanje, načinu organizovanja i rada organizacija za upravljanje turističkim destinacijama MTTTTOS Nadležna ministarstva, LTO, lokalne samouprave, AP, PKS, RRA i poslovna/strukovna udruženja Izrađen akt o uslovima za osnivanje, načinu organizovanja i rada organizacija za upravljanje turističkim destinacijama Informator o radu MTTT, internet prezentacija MTTT Izveštaj nadležnih institucija 2017–2020. G. 2 Izmene i dopune zakona i podzakonskih akata značaja za realizaciju mera Strategije iz nadležnosti drugih ministarstavaNa osnovu međuresorne koordinacije aktivnosti i definisanju zajedničkih mera za realizaciju Strategije turizma, izvršiće se potrebne izmene i dopune postojećih zakona i podzakonskih akata i donošenje novih 1. IZMENE I DOPUNE RELEVANTNE ZAKONSKE REGULATIVE (utvrđene nakon definisanja modela) Na osnovu utvrđenog modela sistema olakšica za poslodavce uvodi se sistem platnih kartica za potrošnju u domaćim ugostiteljskim objektima za smeštaj, ishranu i piće u cilju podsticanja domaćeg turizma na osnovu primera dobre prakse (primer Mađarske) – MTTT- Ministarstvo finansija PKS, Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije, Poslovna/strukovna udruženja u oblasti turizma Uspostavljen savremen zakonodavni okvir za planiranje i unapređivanje turističkih destinacija, broj izdatih kartica, registrovan promet preko kartica, broj dolazaka i noćenja domaćih turista Izveštaji nadležnih institucija, Informator o radu MTTT, internet prezentacije nadležnih institucija 2019–2020. D. PODRŠKA RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA I MMSP U OBLASTI TURIZMA 1. PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE O STANJU RAZVIJENOSTI PREDUZETNIŠTVA I MMSP U PRIVREDNOJ STRUKTURI TURIZMA SRBIJE – Analiziranje i izveštavanje o stanju turističke privrede sa posebnim osvrtom na MMSP i rezultate poslovanja sa predlogom mera – PKS Poslovna/strukovna udruženja u oblasti turizma- APR MTTTMinistarstvo privrede i RRA Formirana nova MMSP koja se u širem smislu bave ili doprinose turizmuBroj zaposlenih u turizmu i ugostiteljstvu, broj novozaposlenih, broj novih MMSP Informator o radu MTTT, Izveštaj nadležnih institucija, RZS i APR Kontinuirana aktivnost 2. PODRŠKA RAZVOJU MMSP U OBLASTI TURIZMA – Nastavak i dalji razvoj programa kreditiranja u cilju podsticanja kvaliteta turističke ponude (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći)- Unapređenje postojećih mera podrške u oblasti turizma sa naglaskom na sektor MMSP, (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći) – MTTT- Ministarstvoprivrede- PKS Poslovna/strukovna udruženja u oblasti turizma i RRA Formirana nova MMSP koja se u širem smislu bave ili doprinose turizmu,Broj zaposlenih u turizmu i ugostiteljstvu, broj novozaposlenih, broj novih MMSP Informator o radu MTTT, Izveštaj nadležnih institucija,RZS, APR Kontinuirana aktivnost
Glamping (glamurozni kamping) novi trend u smeštaju savremenih turista
Vrste glampinga – osnovni pregled tipova objekata
ambari/šupe/
pomoćne
zgrade
kuće na vodi/
splavovi/
vodenice
YURT – jurtovi
Glamping u regiji: Slovenija – GardenVillage Bled
EcoCamp Patagonija
Glamping u Švajcarskoj – Valle
Statistički pokazatelji engleskih turističkih agencija o kampingu i glampingu
Prilog 2
Lista prioritetnih aktivnosti i programi koji su predviđeni za finansiranje i koje podržava EU:
istraživanja povezana sa turizmom, povezan tehnološki razvoj i inovacije, uključujući i inovacije u uslugama (inkubatori turistička usluga, „laboratorije uživoˮ, demonstracioni projekti, …);
razvoj sa turizmom povezanih ICT proizvoda (aplikacije, prikupljanje, analiza, obrada i prezentacija podataka, …);
razvoj Programa „e-Tourist” podrazumeva sledeće aktivnosti: razvoj mobilne aplikacije od strane destinacijskog menadžmenta; razvoj zvanične interaktivne turističke internet stranice za destinaciju (za odmorišne i poslovne goste); razvoj interaktivnih digitalnih info tačaka u destinaciji; razvoj sistema interaktivne interpretacije putem QR kodova (video, zvuk, turističke informacije, itd); uključivanje svih ključnih interesnih subjekata iz destinacije u program u smislu obezbeđivanja aktuelnih i blagovremenih informacija o njihovim kapacitetima, ponudi, programima, događajima i sl;
razvoj inovativnih turističkih usluga, posebno u nepovoljnim uslovima i rubnim područjima i nedovoljno razvijenim industrijskim objektima sa jakom zavisnošću od turizma (novi poslovni model, iskorišćavanje novih ideja, starih napuštenih i neiskorišćenih objekata i dr);
razvoj visoko kvalitetne dodatne vrednosti proizvoda i usluga u tržišnim nišama (zdravstveni turizam, turizam za penzionere, kulturni i eko turizam, gastronomija, sportski turizam, itd) kroz mobilizaciju specifičnih lokalnih resursa koji doprinose pametnoj regionalnoj specijalizaciji;
grupisanje aktivnosti između različitih turističkih proizvoda sa kreativnim industrijama, diversifikacija regionalnih turističkih proizvoda i produžavanje turističke sezone (na primer, nautičke turističke ponude i krstarenja…);
aktivnosti koje povezuju regione radi integrisanog regionalnog razvoja turističkih proizvoda, atrakcija, ponude i uslova za što duži boravak turista;
mere za poboljšanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije među malim i srednjim preduzećima u turizmu;
zaštita, promocija i razvoj prirodnih i kulturnih turističkih vrednosti i srodnih službi;
razvoj turističke infrastrukture i suprastrukture sa posebnim naglaskom na kulturno-tematskim rutama i održivom turizmu;
mere u korist preduzetništva, samozapošljavanje i start-up, kao i internacionalizacija malih i srednjih preduzeća i strateških poslovnih područja u turizmu;
stručno obrazovanje, usavršavanje veština u ugostiteljstvu i turizmu;
obuka radnika kao pomoć kompanijama koje moraju da se restrukturiraju ili imaju nedostatak kvalifikovanih radnika;
obuka ljudi iz marginalizovanih grupa kako bi stekli bolje veštine i radna mesta u turizmu;
podrška uzajamnom učenju, uspostavljanju mreže i širenje i promovisanje dobre prakse i metodologije u oblasti socijalnih inovacija;
stručne obuke i sticanje veština (kursevi, radionice, na primer o tome kako razviti ruralni turizam), kao i druge informacione aktivnosti koje pomažu povezivanju i razmeni znanja i iskustava u turizmu;
savetodavne usluge za podršku poljoprivrednicima, vlasnicima šuma, malim i srednjim preduzećima u ruralnim oblastima radi poboljšanja svojih ekonomskih performansi i uključivanja u lanac vrednosti i razvoja ruralnog turizma;
podrška za start-up i ulaganja u nepoljoprivredne aktivnosti u ruralnim područjima (ruralni smeštaj, prodavnice, restorani, organizacija obilazaka, …);
izrada i ažuriranje planova za razvoj opština i sela u ruralnim područjima;
investiranje u javnu imovinu za upotrebu u rekreativnoj i turističkoj infrastrukturi manjeg obima;
studije i investicije u vezi sa održavanjem, restauracijom i unapređenjem kulturne i prirodne baštine sela, ruralnih pejzaža i prirodnih predela visoke vrednosti, uključujući i društveno-ekonomski srodne aktivnosti, kao i podizanje ekološke svesti za konkretne akcije;
uspostavljanje saradnje koja uključuje najmanje dva entiteta (kreiranje strateških poslovnih područja, saradnja između malih operatora u organizovanju zajedničkog proseca rada i korišćenja objekata i sredstava za razvoj i/ili marketinga turističkih usluga koje se odnose na ruralni turizam i druge srodne aktivnosti);
izrada pilot projekata za procenu efikasnosti metoda/pristupa koji su novi ili se koriste u drugačijem kontekstu (geografski, ekološki, društveno-ekonomski) i upoređuju rezultati sa primerima najbolje prakse, kako bi se utvrdilo da li metod treba da bude testiran na većem obimu (kroz demonstracione projekte) i o tome obaveštavaju zainteresovane strane;
izrada demonstracionih ekoloških projekata za testiranje i evaluaciju kako bi se utvrdilo da li metod treba da bude sproveden u većem obimu i o tome obaveštavaju zainteresovane strane;
ekološki projekti najbolje prakse primenjuju odgovarajuće, ekonomične i najnovije tehnike, metoda i pristup, uzimajući u obzir kontekst specifičnih projekata;
informacije, podizanja svesti i širenja informacija o projektima vezanim za jednu od prioritetnih oblasti zaštite okoline;
korišćenje fondova za aktivnosti u oblasti turizma za (a) „pojedinačne stipendijeˮ- omogućavanje istraživačima da rade na projektima unutar ili izvan Evrope; (b) „inovativna mreža za obukuˮ nudi zajedničku obuku o istraživanjima i/ ili doktorskim programima, koje će realizovati univerziteti, istraživačke institucije, nevladine i akademske organizacije i (v) „istraživanje i inovacije kroz razmenuˮ koja omogućava razmenu eksperata između akademskih i neakademskih sektora u oblasti turizma;
programska sredstava „inovativne akcijeˮ i „aktivnosti koordinacije i podrškeˮ od interesa za sektor turizma. „Inovativne akcijeˮ treba da razvijaju inovativne ICT i proizvode, alate, aplikacije i usluge za kulturni i kreativni sektor (npr. 3D, uvećana realnost, napredne korisničke dodatke, vizuelno računarstvo) predlozi treba da jasno pokažu svoj visoki komercijalni inovativni potencijal. „Aktivnosti koordinacije i podrškeˮ fokus na neistraživačke aktivnosti kao što su širenje rezultata i promocija upotrebe ICT – pokrenutih inovacija zahvaljujući održivim mrežama „multiplikatoraˮ. Oni takođe mogu da doprinesu da se povežu MMSP iz kreativnih sektora sa odgovarajućim izvorima finansiranja (npr. kredita, rizičnog kapitala, investicioni poslovni anđeli, javno-privatno partnerstvo i finansiranje…) i sa međunarodnim poslovnim mrežama;
programi za MMSP u turizmu kojima se podržavaju procene tehničke izvodljivosti i komercijalne inovativnog koncepta, kao i razvoj biznis plana. Ako studija izvodljivosti zaključuje da ovaj koncept ima potencijal, ali zahteva dodatna sredstva pre nego što se komercijalizuje, instrumenti za mala i srednja preduzeća mogu da podrže razvoj demonstracione faze, a što to može olakšati pristup fondovima rizičnog kapitala;
podrška bilo kojoj vrsti korisnih investicija za razvoj malih i srednjih preduzeća i aktivnosti u turizmu;
ostvarivanje ciljeva u turizmu koji se sprovode kroz pozive za predloge koji se odnose na, između ostalog: razvoj i/ili promocija održivih transnacionalnih tematskih turističkih proizvoda (povezano, na primer – evropske rute posvećena specifičnim aspektima kulturnog i industrijskog nasleđa, biciklističke staze, eko – turizam, rečne i subvodene površine itd). Razvoj i/ili promocija niša proizvoda/eksploatacije sinergije između turizma i kreativnih industrije na evropskom nivou (npr. evropska maršruta, vrhunskih proizvoda – proizvod koji je jedan od najskupljih ili najnaprednijih u asortimanu kompanije ili na tržištu kao celini);
JPP u razvoju turističkih proizvoda usmerenih na određene starosne grupe (npr starija i mlađa populacija) za uvećanje turističkih tokova između evropskih zemalja u ranim i srednjim starosnim dobima;
kreiranje regionalnih (prekograničnih) turističkih proizvoda uz podsticanje saradnje, razmene iskustava i kooperacije u regionu;
programi podizanja kapaciteta menadžera turističkih destinacija, preduzetnika, gde mogu da nauče od iskusnih i uspešnih operatora, da stvaraju sinergiju sa drugim operatorima u lancu snabdevanja, istražuju nove tržišne mogućnosti i načina da naprave biznis – projekti uvođenja i unapređenja sistema upravljanja destinacijama na osnovu primera dobre prakse;
Projekat transnacionalne saradnje „kulturni potprojekatˮ finansira transnacionalne aktivnosti unutar i izvan EU, čiji je cilj razvoj, kreiranje, proizvodnja, širenje i očuvanje dobara i usluga koje otelovljuju kulturne, umetničke ili druge kreativne izraze. Ovo obuhvata aktivnosti na razvijanju veština, sposobnosti i znanja, uključujući i način prilagođavanja digitalne tehnologije; testiranja novih poslovnih modela i upravljanja; organizacija međunarodnih kulturnih aktivnosti, kao sto su turing događaji, izložbe, popularni kulturni festivali; kao i podsticaj interesovanje i poboljšanje pristupa evropskih kulturnih i kreativnih radova. Program neće podržati projekte koji uključuju pornografske ili rasističke materijale i zagovaraju nasilje;
Evropska mreža „kulturni potprojekatˮ podržava evropske mreže (tj. Organizaciju strukturiranih grupa) koje jačaju kapacitete kulturnih i kreativnih sektora za rad transnacionalno ili internacionalno, adaptaciju na promene i promovisanje inovativnosti;
Evropske prestonice kulture – naziv „Evropske prestonice kultureˮ se dodeljuje svake godine za jedan grad u dve države članice, u skladu sa spiskom podobnih članica koji je hronološki postavljen za period od 2020. do 2033. godine (Hrvatska i Irska u 2020; Rumunija i Grčka u 2021. godini). Ovi gradovi treba da stvore kulturni program specijalno za tu godinu. „Kulturni pod – programˮ podržava realizaciju ovog programa koji treba da istakne bogatstvo i raznolikost evropskih kultura i funkcije kao i da promovišu veće razumevanje između evropskih građana;
međusektorska veza treba da olakša pristup kreditima kulturnim i kreativnim preduzećima i organizacijama. To će podržati transnacionalne aktivnosti politika saradnje preko kulturnih, kreativnih i audio-vizuelnih sektora, na primer, da se razmene iskustva i znanja u vezi sa novim poslovnim modelima upravljanja u turizmu;
poboljšanje mogućnosti učenja za pojedince kroz projekte mobilnosti studenata i osoblja za visoko obrazovanje, kreditne garancije treba da pomognu učenicima da savladaju stepene studija u inostranstvu, mobilnosti i projekti za stručno obrazovanje (permanentno obrazovanje i obuka) učenika i zaposlenih;
saradnja između obrazovnih institucija, preduzeća, lokalne i regionalnih vlasti i nevladinih organizacija, uglavnom kroz zajedničke Master Degrees (visokom nivou integrisanih međunarodnih studijskih programa 60, 90 ili 120 ESPB);
strateška partnerstva (dozvoljavajući organizacijama iz različitih društveno-ekonomskih sektora u razvijaju inovativne prakse koje dovode do visokog kvaliteta nastave, obuke, učenje i rad s mladima), savezi znanja (da razviju inovativne i multidisciplinarne pristupe u nastavi i učenju, stimulišu preduzetništvo i preduzetničke mogućnosti među nastavnim osobljem i zaposlenima; olakšava razmena, protok i kostvaranje znanja između visokog obrazovanja i preduzeća) i sektora veština;
alijanse (za projektovanje i realizaciju programa zajedničke stručne obuke i metodologije nastave/obuke, sa posebnim fokusom na učenje na bazi rada, pružajući učenicima veštine potrebne na tržištu rada);
neprofitni evropski sportski događaji i podsticanje učešća u sportu i fizičkim aktivnostima;
analitički rad koristan za kreiranje politike, socijalne inovacije i socijalne politike eksperimentisanja (testiranje inovativne politike na niskom nivou), uključujući i podršku evropskog socijalnog fonda;
mikrofinansiranje podržava uspostavljanje ili razvoj malih preduzeća, uključujući i investicije, lizing, potreban obrtni kapital, kao i sticanje licenci i drugih troškova početnika u oblasti turizma. Finansiranje ne može da se koristi za pokrivanje kreditnih linija, kao što su prekoračenja ili kratkoročni revolving;
socijalno preduzetništvo u oblasti turizma podržava razvoj socijalnog preduzeća, posebno olakšavanje pristupa finansijama.
Prilog 3
PRIMERI DOBRE PRAKSE
Primeri dobre prakse za procenu usklađivanja turističkih proizvoda sa trendovima u motivima i iskustvima turista na tržištu:
UŽIVANJE
Veličina:Tri miliona, odnosno 6% turista u Italiji u 2010. godini bili su turisti na vinskim turama.Očekivani rast:Očekuje se da će se ovaj broj popeti na 5,5 miliona, odnosno da će dostići 11%.Potrošnja:Vinska putovanja -> vinski turisti su stariji i troše više novca (oko 47 godina, oko 125 evra). (vidi: T-MONA).Motiv:potreba za oslobađanjem od stresa -> potreba za doživljajem zadovoljstva;regionalna hrana -> osećaj autentičnosti, održivost;kulinarska putovanja -> događaj iz oblasti životnog stila, zadovoljstvo i kulinarstvo kao važni kriterijum za odluku o kupovini;trend „uspori životni ritam”, potreba da se sklonimo od svakodnevice;potreba da se „napune baterije”, nalaženje vremena samo za sebe. Veličina: SrednjaOčekivani rast: dosta brzoPotrošnja: dosta velikaNajbolja praksa:Bregenzervald, AustrijaSaradnja malih lokalnih proizvođača za bolje pozicioniranje regiona kao mesta za uživanje sa temom sira
PRIRODA
Veličina: Austrija ostvaruje 13 miliona noćenja zahvaljujući dunavskom biciklističkom turizmu.Očekivani rast: U 2010. godini Nemačka je zabeležila pola miliona noćenja zahvaljujući rečnoj plovidbi (+ 9,3% u poređenju sa 2009. godinom). Obim poslovanja: 472 miliona evra (DeutscherReiseVerband – DRV).Evropski savet za krstarenje (European Cruise Council – ECC): najveći potencijal za rast na evropskom tržištu; u 2005. godini 5,5 miliona Evropljana je išlo na krstarenje.Potrošnja:Austrija od biciklizma ostvaruje dodatnu vrednost u iznosu od 71,8 miliona evra. Motiv:potraga za autentičnim doživljajima i značajnijim iskustvom;potreba da se oseti priroda;različite mogućnosti koje nude jezera, planine, ruralne oblasti, reke itd;osetiti prirodu. Veličina: dosta velikoOčekivani rast: dosta brzoPotrošnja: srednjeNajbolja praksa:Milstatersi, AustrijaStvaranje eksperimentalnog okruženja sa različitim temama oko jezera; vansezonski proizvodi; finansira se namenskom taksom za turizam u iznosu od 50 centi po noćenju
KULTURA
Veličina:Kultura je uglavnom aktivnost i ne predstavlja poseban tip odmora (vidi: F.U.R.ReiseAnalise, 24 miliona Nemaca kulturu doživljava kao aktivnost na odmoru i motiv, 1,6 miliona kulturu prihvata kao posebnu vrsta odmora).Očekivani rast: Evropski gradovi zabeležili porast broja noćenja za 7%.SAD, Nemačka i Italija su glavna izvorna tržišta za gradski turizam.Motivi:trend kulturnog turizma, povećana kulturna potrošnja -> više obrazovanje + stariji putnici -> prilagođene ponude;želja da se nauči nešto o drugim kulturama, da se dobije nešto novo;češća ali kraća putovanja;potreba za više proizvoda i iskustva kao i kulturnih događaja i atrakcija;hodočašća – Austrija, Švajcarska, Poljska, Mađarska, Nemačka i Južni Tirol rade na ponudi religioznih ruta poput Santijaga de Kampostele;grupne posete mestima iz Prvog i Drugog svetskog rata. Veličina: srednjaOčekivani rast: dosta brzoPotrošnja: različito u zavisnosti od vrsta destinacijaNajbolja praksa:Region Ruhr, NemačkaIndustrijska istorija stvara kulturno iskustvo, stvaranje mitova sa jedinstvenom istorijom destinacija i identitetom
ZABAVA
Veličina: 65% turista u Austriji navode želju za zabavom kao glavnim motivom za odmore;21% evropskih državljana navode da zabava i festivali ili drugi događaji imaju značajan uticaj na izbor destinacije;festivali i drugi događaji se rasprostiru širom sveta i veliki broj ljudi posećuje ove događaje;88% posetilaca festivala u Evropi uživa i zadovoljno je hranom i pićem u toku festivala i dnevno potroše 24 evra samo na piće;83% posetilaca festivala u Irskoj osim na muzičke festivale, njih 34% dolaze na druge umetničke festivale, 8% na pozorišne i sl;veoma je visoka korelacija između festivala i koncerata i potrošnje alkoholnih pića i hrane. Veličina:srednjaOčekivani rast: stalniPotrošnja: dosta velika sporedna potrošnjaNajbolja praksa:Edinburg, ŠkotskaIrskaKombinacija gradskog života i doživljaja prirode čine zabavnu destinaciju za odmor
ZDRAVLJE
Veličina: Nemci su u 2010. godini imali četiri miliona zdravstvenih putovanja.Očekivani rast: U 2020. dostići će broj od sedam miliona u Nemačkoj; Globalni zdravstveni i velnes bum (vidi: Spa turizam (banjski turizam) je veliki biznis u Pacifičkoj Aziji. (Euromonitor International 2011).Potrošnja:Zdravstveni i velnes turisti imaju veće troškove (vidi: F.U.R.ReiseAnalise).Motiv:duži životni vek;potreba da se održava lepota i kondicija, da se oseća dobro i spremno za životne napore. Veličina: malo do srednjeOčekivani rast:dosta brzPotrošnja: dosta velikaNajbolja praksa:Tauern Spa Kaprun, AustrijaModerno okruženje za zdravstvo i velnes, kombinovano sa dizajnom i prirodom; pripovedanje
SPORT I AVANTURA
Veličina: Avanturistički turizam čini 1/5 globalnog turizma.Očekivani rast: Komercijalno avanturistički sektor turizma brzo raste (vidi: Buckey, R (2006) Avanturistički turizam, CABI, Oksford).Potrošnja:bogati, relativno u formi, sa malo slobodnog vremena vide avanturističke aktivnosti kao kratke odmore (vidi: Buckey, R (2006) Avanturistički turizam, CABI, Oksford);nivo luksuza dostupnog na avanturističkim turama nastavlja da raste (Buckey, R (2006) Avanturistički turizam, CABI , Oksford);sport i avanturističke aktivnosti postavljaju posetiocima fizičke izazove radi potpuno novih doživljaja;potreba za bezbednom avanturom -> kontrolisana granica;putnici tragaju za fizički i mentalno transformativnim iskustvima (vidi: World Travel Market / WTM Global Trends Report 2010);fizički izazovne aktivnosti će nastaviti da privlače interesovanje. (vidi: World Travel Market / WTM Global Trends Report 2010). Veličina: srednjaOčekivani rast: dosta brzoPotrošnja: dosta velikaNajbolja praksa:Oblast 47, Octal, AustrijaModeran avanturistički adrenalinski park koji nudi bezbedno okruženje; prilagođen za aktere i publiku
POSLOVNI TURIZAM
Veličina tržišta: teško je dati pouzdan pokazatelj vrednosti i obima MICE turizma, jer se definicije razlikuju po izvoru i nema sistematskog istraživanja sprovedenih do sada. Prema podacima UNWTO, poslovna putovanja generišu 14% međunarodnih svetskih turističkih dolazaka u 2012. Pored toga, prema IPK International, računa se da MICE turizam čini oko 54% od ukupnog tržišta putovanja. Ako bismo primenili ove pokazatelje u EU + Norveška + Švajcarska to bi odskoro 385 miliona putovanja u 2012. godini, značilo gotovo 29 milion MICE putovanja u EU. Međutim, ovo je samo procena.Potencijal tržišta:Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Španija predstavljaju 70% evropskog tržišta poslovnog putovanja prema Global Business Travel Association (GBTA);ove zemlje se smatraju glavnim tržištima EU za MICE turizam. Potrošnja na poslovna putovanja je najviša u Nemačkoj sa ukupnom potrošnjom od 38 milijardi EUR u 2013. godini, a zatim u Velikoj Britaniji (29 milijardi EUR), Francuskoj (24 milijardi EUR, Italiji (22 milijardi EUR i Španiji (12 milijardi EUR);70% poslovnih putovanja je potrošnja na domaćem tržištu. Preostalih 30%, većina putovanja ostaju unutar EU i samo mali udeo ide do destinacija izvan EU – u SAD i Kinu kao najpopularnije destinacije. Međutim, sa rastom poslovnih očekivanja u ekonomski oporavak i rasta zaposlenosti, jačaju i očekivanja za rast međunarodnih poslovnih putovanja. Španija očekuje da pokaže najveći rast potrošnje u međunarodnim poslovnim odlascima u 2014. godini (10%), zatim slede Francuska (8,8%), Italija (6.5%), Nemačka (6,3%) i Velika Britanija (3,2%). Veličina: VelikaOčekivani rast: StalniPotrošnja: dosta velikaNajbolja praksa:Češka (Prag);Mađarska (Budimpešta);Slovačka (Bratislava).
———————–Bazična marketing podrška / informisanje
Podrška kroz agresivniju promociju
Podrška kroz povoljnu ekonomsku/investicionu klimu
Podrška razvoju