Strategija razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS” br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),

Vlada donosi

Strategiju razvoja širokopojasnog pristupa

u Republici Srbiji do 2012. godine

I. UVOD

Radi podsticanja razvoja i zapošljavanja u oblasti informacionog društva, Evropska komisija je 2000. godine usvojila program eEurope 2002, koji je revidiran 2002. i 2005. godine. Na njemu je zasnovana Inicijativa „i2010-Evropsko informaciono društvo za rast i zapošljavanje”, koja kao tri bitna elementa ističe:

stvaranje jedinstvenog informacionog prostora Evropske unije, kroz podsticanje razvoja širokopojasnog pristupa i razvoja novih multimedijalnih sadržaja;

podsticanje inovacija i većih ulaganja u dalji razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija;

povećanje dostupnosti i mogućnosti korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija u svim regionima Evropske unije.

Na osnovu programa eEurope zemlje jugoistočne Evrope, uključujući i Republiku Srbiju, potpisale su „eSEE Agenda+ za razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi 2007-2012. godine” (u daljem tekstu: Agenda+) kojom su prihvatile iste ciljeve kao i članice Evropske unije. Vlada je usvojila Akcioni plan za sprovođenje prioriteta iz Agende + („Službeni glasnik RS”, br. 29/09) i Strategiju razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine („Službeni glasnik RS”, br. 99/06 i 4/09) kojima se obavezuje da donese Strategiju razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine (u daljem tekstu: Strategija). Na ovaj način je dat značaj razvoju telekomunikacione infrastrukture, kao i širenju spektra interaktivnih i multimedijalnih usluga.

Ova strategija definiše osnovu razvoja širokopojasnog pristupa i uslove koje je potrebno obezbediti radi povećanja stepena penetracije širokopojasnih priključaka i proširivanja skupa usluga koje će biti dostupne krajnjem korisniku.

Radi što preciznije procene razvoja tržišta širokopojasnih telekomunikacija Strategija obuhvata analizu trenutnog stanja tržišta, predloge i procene telekomunikacionih operatora i javnih preduzeća.

Opredeljenje Republike Srbije da postane članica Evropske unije (u daljem tekstu: EU) upućuje na poštovanje reformske agende pod nazivom „Zapošljavanje, ekonomske reforme i socijalna kohezija – put ka Evropi zasnovanoj na informacijama i znanju” – poznata kao Lisabonska strategija, koja je istakla značaj formiranja dinamične i konkurentne ekonomije bazirane na znanju, uz očuvanje visokog stepena društvene kohezije. Razvoj informacionog društva, odnosno, podsticanje razvoja i primene novih informacionih i komunikacionih tehnologija, smatraju se osnovom razvoja modernog evropskog društva.

II. SKRAĆENICE

Skraćenica Puni naziv Objašnjenje ADSL Asymmetric Digital Subscribers Line Asimetrična digitalna pretplatnička linija AMRES Akademska mreža Srbije Akademska naučnoistraživačka i obrazovna mreža xDSL Digitala Subscribers Line Digitalna pretplatnička linija DSLAM Digital Subscriber Line Access Multiplexer Multiplekser na DSL pristupu DVB Digital Video Broadcasting Digitalna radiodifuzija televizijskog signala DVB-H Digital Video Broadcasting – Handheld Digitalna radiodifuzija televizijskog signala za prijem mobilnim prijemnikom FTTB Fibre to the Building Optički završetak u razvodnom ormariću zgrade FTTC Fibre to the Curb Optički završetak u uličnom izvodu optičke mreže FTTH Fibre to the Home Optički završetak do krajnjeg korisnika FTTN Fibre to the Network Optički završetak u optičkom čvoru GPRS General Packet Radio Service Servis paketskog prenosa radio mrežom GEO Geostationary Earth Orbit Geostacionarna zemaljska orbita GEANT The pan-European Research and Education Network Evropska naučnoistraživačka Internet mreža HDSL High Data Rate Digital Subscriber Line Digitalna pretplatnička petlja visokog protoka HFC Hybrid Fibre-Coaxial Hibridni optičko-koaksijalni HSDPA High Speed Downlink Packet Access Paketski pristup visokim protokom na downlink-u HSPA High Speed Packet Access Paketski pristup visokim protokom HSUPA High Speed Uplink Packet Access Paketski pristup visokim protokom na uplink-u IP Internet Protocol Internet protokol IPTV Internet Protocol Television Telvizija po Internet protokolu ITU International Telecommunication Union Međunarodna telekomunikaciona unija LAN Local Area Network Lokalna mreža LEO Low Earth Orbit Niska zemljina orbita LLU Local Loop Unbundling Raščlanjavanje lokalne petlje LTE Long Term Evolution Mobilni sistemi četvrte generacije MHP Multimedia Home Platform Mulimedijalna kućna platforma MEO Medium Earth Orbit Srednja zemljina orbita MMDS Multichannel Multipoint Ditribution Service Višekanalni distribucioni servisi MMoIP Multimedia over Internet Protocol Prenos multimedijalnih sadržaja preko IP mreže NGAN Next Generation Access Networks Mreže za pristup nove generacije NGN Next Generation Networks Mreže nove generacije PDSL Power-Line Digital Subscriber Line DSL preko energetskih kablova PLC Power Line Communications Komunikacija putem energetskih kablova QoS Quality of Service Kvalitet servisa SEELight South-East European Lambda Network Facility for Research and Education Mreža jugoistočne Evrope za istraživanje i obrazovanje SHDSL Symmetric High Data Rate Digital Subscriber Line Simetrična digitalna pretplatnička petlja visokog protoka UMTS Universal Mobile Telecommunications System Univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem VDSL Very High Speed Digital Subscriber Line Digitalna pretplatnička linija velikih protoka VoIP Voice over Internet Protocol Prenos govora IP mrežom WLAN Wireless Local Area Network Bežična lokalna mreža WiMAX Worldwide Interoperability for Microwave Access Širokorasprostranjena interoperabilnost za mikrotalasni pristup MTID Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja RGZ Republički geodetski zavod MK Ministarstvo kulture RZII Republički zavod za informatiku i internet

III. POJMOVNIK

Pojam Objašnjenje zakupljena linija nekomutirana telekomunikaciona linija između završnih tačaka javne fiksne telekomunikacione mreže koja ne uključuje komutaciju kontrolisanu od strane korisnika izbor operatora mogućnost data korisniku da izabere međumesnog ili međunarodnog operatora preko koga će koristiti određenu telekomunikacionu uslugu, na primer, biranjem koda ili određivanjem operatora unapred informaciono društvo ljudsko društvo na stepenu kulturno-civilizacijskog razvoja u kome su informacije lako dostupne interkonekcija fizička ili logička veza (međusobno povezivanje) telekomunikacionih mreža, kojom se omogućava korisnicima jedne mreže komunikacija sa korisnicima drugih mreža, odnosno, pristup uslugama drugih telekomunikacionih operatora interoperabilnost sposobnost informacionih i komunikacionih sredstava da podrže protok podataka i omoguće razmenu informacija javna fiksna telekomunikaciona mreža telekomunikaciona mreža koja se, u celini ili delimično, koristi za pružanje različitih javnih telekomunikacionih usluga između stacionarnih terminalnih tačaka mreže, uključujući i infrastrukturu za pristup, kao i infrastrukturu za povezivanje javnih telekomunikacionih mreža na određenoj teritoriji i van nje javna mobilna telekomunikaciona mreža telekomunikaciona mreža koja se, u celini ili delimično, realizuje preko javne mobilne telekomunikacione mreže na određenim radio frekvencijama kablovska distributivna mreža pretežno kablovska telekomunikaciona mreža namenjena distribuciji radio i televizijskih programa, kao i za pružanje drugih telekomunikacionih usluga korisnik fizičko ili pravno lice koje koristi ili želi da koristi telekomunikacione usluge operator elektronskih komunikacija pravno ili fizičko lice, koje gradi, poseduje i eksploatiše telekomunikacionu mrežu i odnosno ili pruža telekomunikacionu uslugu poslednji kilometar fizički vod od terminalne tačke na strani operatora do krajnjeg korisnika prethodni izbor operatora mogućnost ponuđena korisniku koja mu omogućava izbor određenih definisanih klasa poziva koje realizuje operator izabran unapred (a koji sa pretplatnikom ima zaključen ugovor), bez obaveze biranja prefiksa usmeravanja ili bilo kakve druge procedure da bi se obezbedilo takvo usmeravanje privatna mreža elektronskih komunikacija telekomunikaciona mreža koju za svoje potrebe gradi, održava i eksploatiše fizičko ili pravno lice, a preko koje se ne pružaju javne telekomunikacione usluge. Privatna telekomunikaciona mreža može biti povezana sa javnom telekomunikacionom mrežom mreža za pristup mreža koja obezbeđuje prenos telekomunikacionih signala između lokacija sa kojih se pružaju telekomunikacione usluge krajnjim korisnicima i mreže na lokaciji korisnika radiodifuzna mreža telekomunikaciona mreža koja se koristi za emitovanje i distribuciju televizijskih signala koji su namenjeni za direktan javni prijem, u otvorenom prostoru, od strane neodređenog broja korisnika raščlanjavanje lokalne petlje pristup mrežnim resursima od centrale do korisnika koji pripadaju jednom dominantnom operatoru, radi pružanja usluga krajnjem korisniku telekomunikacije svako emitovanje, prenos ili prijem poruka (govor, zvuk, tekst, slika ili podaci) u vidu signala, korišćenjem žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih sistema mreža elektronskih komunikacija skup telekomunikacionih sistema i sredstava, koji omogućavaju prenos poruka saglasno zahtevima korisnika telekomunikaciona sredstva oprema i uređaji za obradu, prenos i prijem signala, kao i odgovarajući softver, koji se koriste u telekomunikacijama trio-usluga skup usluga istovremenog prenosa govora, podataka i videa (triple-play) usluga elektronskih komunikacija usluga koja se u potpunosti ili delimično sastoji od prenosa i usmeravanja signala kroz telekomunikacione mreže, u skladu sa zahtevima korisnika i telekomunikacionog procesa univerzalni servis skup osnovnih telekomunikacionih usluga određenog kvaliteta i obima koje treba da budu dostupne svima u okviru javnih telekomunikacionih mreža na teritoriji Republike Srbije, po prihvatljivim cenama usluga Interneta javna telekomunikaciona usluga koja se realizuje primenom Internet tehnologije širokopojasni pristup omogućava brzi pristup Internetu, preko telefonskih linija ili kablova, putem bežičnih tehnologija ili preko satelita

IV. ANALIZA TEHNOLOGIJA ZA PRISTUP

Tehnologije za pružanje širokopojasnih servisa do krajnjeg korisnika u telekomunikacionoj mreži se, u principu, mogu podeliti u dve grupe, i to: tehnologije zasnovane na fiksnom (žičnom i optičkom) ili bežičnom (radio i satelitskom) prenosu. Ove tehnologije se mogu dopunjavati ili zamenjivati u zavisnosti od konkretne situacije. Svaka od ovih tehnologija ima svoje karakteristike i drugačiji uticaj na kapacitet i sposobnost transportne i mreže za pristup.

Tehničko-tehnološke inovacije doprinose poboljšanju karakteristika postojećih tehnologija, omoćavajući pojavu novih mreža na tržištu. Na taj način se smanjuju troškovi izgradnje i održavanja telekomunikacionih mreža. Važnost novih bežičnih tehnologija ogleda se u njihovom znatno jednostavnijem i bržem razvoju, a njihovi kapaciteti ubrzano prilaze kapacitetima fiksnih tehnologija. Optimalno kombinovanje postojećih fiksnih i bežičnih tehnologija zavisi od konkretnih potreba na datoj lokaciji. Ukupni troškovi izgradnje telekomunikacionih mreža u pojedinim tehnologijama direktno zavise od broja i razuđenosti krajnjih korisnika. Za slabo naseljena i izolovana područja, gde geografski uslovi to dozvoljavaju, bežični pristup je najčešće optimalan izbor, dok je za gusto naseljena područja i urbane sredine to fiksni pristup.

U daljem tekstu data je načelna podela postojećih tehnologija sa njihovim osnovnim karakteristikama.

1. Digitalna pretplatnička linija (xDSL)

Digitalna pretplatnička linija, poznatija kao xDSL, predstavlja familiju modemskih standarda koji su razvijani u cilju unapređenja postojećih javnih telefonskih mreža, a koji omogućavaju korisnicima širokopojasni pristup Internetu. Ove tehnologije omogućavaju mnogo veće protoke u odnosu na pristup putem dial-up modema. Najrasprostranjeniji su protoci do 2 Mbit/s, što je nekoliko desetina puta brže od dial-up modema, a u EU se postavljaju i modemi za protoke preko 100 Mbit/s.

Slovo x označava različite varijante DSL tehnologije. Sve varijante omogućavaju interaktivan rad, i dele se na:

HDSL (High Data Rate DSL) omogućuje korisniku protoke do 2 Mbit/s na dve bakarne parice sa maksimalnom udaljenošću do 4-5 km;

SHDSL (Symmetric High Data Rate DSL) omogućuje prilagođavanje protoka u zavisnosti od karakteristika linije. Protok se kreće od 192 kbit/s do 2,3 Mbit/s po jednoj parici. Mogu se koristiti jedna ili dve parice na maksimalnoj udaljenosti do 3-4 km;

ADSL (Asymmetric DSL) omogućuje znatno veći protok u downstream, nego u upstream smeru što zadovoljava većinu korisničkih aplikacija. ADSL koristi jednu paricu, a obezbeđuje protoke do 9 Mbit/s. Za 2 Mbit/s maksimalna udaljenost je do 5,5 km, a za 8 Mbit/s do 3 km. Trenutno to je najzastupljenija tehnologija koja omogućava širokopojasni pristup;

ADSL2/2+ omogućuje veće protoke ADSL-a na kratkim rastojanjima. Protok je do 13,5/25 Mbit/s koliko je potrebno za servise tipa trio-usluga (govor, video i podaci) na maksimalnoj udaljenosti do 2 km;

VDSL (Very High Data Rate DSL) predstavlja novu tehnologiju koja omogućava veće protoke od ADSL-a i to do 52 Mbit/s, ali na kraćim rastojanjima i to maksimalno do 0,3 km;

VDSL2 je sledeća generacija VDSL tehnologije koja je projektovana da podrži Triple-Play servise. Standardizovan je, takođe, da podrži asimetričan i simetričan prenos po upredenim paricama sa protocima do 200 Mbit/s. Sa rastojanjem protok brzo opada (100 Mbit/s na 0,5 km, a 50 Mbit/s na 1 km). Na rastojanjima većim od 1,5 km ponaša se kao ADSL2+;

DSL modemi su povezani na postojeće pretplatničke utičnice preko razdelnika signala koji razdvaja govor od prenosa podataka. Koristeći raspoloživu bakarnu mrežu, to omogućava brzo, efikasno i ekonomski prihvatljivo uvođenje širokopojasnog pristupa Internetu do krajnjeg korisnika. Osnovni problem DSL sistema jeste preslušavanje, zahvaljujući kojem se za fiksni protok ograničava dužina pretplatničkih linija. Svako povećanje broja korisnika DSL sistema na pojedinačnom kablu smanjuje dostupnost i brzinu prenosa podataka. Kvalitet pristupa u velikoj meri zavisi od starosti, kvaliteta izgrađene mreže i dužine parica.

2. Kablovsko-distributivni sistemi

Za prenos televizijskog signala kao i širokopojasni pristup Internetu pomoću kablovskih modema često se koriste kablovsko-distributivni sistemi na bazi HFC (Hybrid Fibre-Coaxial) tehnologija. Ova tehnologija trenutno predstavlja najvećeg konkurenta ADSL tehnologiji. U ovom sistemu korisnici imaju deljeni pristup (Ethernet), tako da protok na strani krajnjeg korisnika zavisi od broja aktivnih korisnika. Takva kablovska infrastruktura obezbeđuje platformu za aplikaciju čitavog niza različitih servisa, kao što su: brzi pristup Internetu, digitalna televizija, video na zahtev, video nadzor, fiksna telefonija, itd.

Širokopojasni pristup zasnovan na primeni klasičnih bakarnih provodnika u posledljoj milji podržava protoke do 20 Mbit/s.

3. Elektroenergetski kablovi

Digitalna pretplatnička linija preko elektroenergetskih kablova – PDSL (Power-Line Digital Subscriber Line) je tehnologija širokopojasnog pristupa Internetu. Koristi mrežu već postojećih elektroenergetskih distributivnih kablova i na vrlo jednostavan način obezbeđuje servise do mesta stanovanja korisnika. Podržava, pored ostalog, i male LAN (Local Area Network) mreže kod korisnika, tako da nema potrebe za dodatnim kabliranjem.

4. Optički kablovski sistemi

Optička vlakna predstavljaju najbolje rešenje za širokopojasni pristup Internetu, kako po tehničkim tako i po ostalim parametrima. Optički kablovi, bilo monomodni ili multimodni, superiorni su u odnosu na sve vrste bakarnih kablova. U zavisnosti od vrste kabla, a zahvaljujući malom slabljenju mogu se efikasno koristiti i na razdaljinama većim od nekoliko stotina kilometara i to sa protocima do 40 Gbit/s. U zavisnosti od mesta optičkog završetka, razlikuju se sledeći tipovi veza:

FTTH (Fibre to the Home) – Optički završetak je kod krajnjeg korisnika. Ovo je potpuna optička konekcija;

FTTB (Fibre to the Building) – Optički završetak je u optičkom razvodnom ormariću u zgradi. Ovo rešenje je pogodno za LAN mreže;

FTTC (Fibre to the Curb) – Optički završetak je u uličnom izvodu kablovske mreže;

FTTN (Fibre to the Node) – Završetak je u optičkom čvoru;

Najpodesnije su mreže tipa FTTH i sa tehničkog i operativnog aspekta. Osnovni nedostaci su im cena i nestandardne tehnike instalacije.

Broj korisnika po optičkom čvoru ograničen je maksimalnim protokom po optičkom čvoru kao i brojem redno vezanih pojačavača do korisnika. Povećavanjem broja optičkih čvorova i trasa, kapacitet mreže može se povećavati prema potrebi. Novi protokoli za kablovske modeme omogućavaju operatorima da obezbede sigurnost i kvalitet pruženih servisa.

5. Bežični širokopojasni pristup

Omogućava bežični pristup Internetu preko radio talasa, eliminišući potrebu za delom fiksne telekomunikacione mreže. Ova tehnologija omogućava dostupnost na svakom mestu.

WiMax tehnologija omogućava protoke do 70 Mbit/s na 100 km. U realnim uslovima obezbeđuje simetrično 10 Mbit/s na 10 km, a u urbanim sredinama 10 Mbit/s na svega 2 km. Ovo je nova tehnologija čije se karakteristike i cena brzo menjaju.

Druga generacija mobilnog bežičnog pristupa nije podržavala širokopojasni pristup Internetu. Treća generacija (UMTS – Universal Mobile Telecommunication System) projektovana je za protoke do 2 Mbit/s i stoga korisnicima omogućava širokopojasni pristup Internetu. U pripremi je i četvrta generacija (LTE – Long Term Evolution) čiji će maksimalni protok biti do 1 Gbit/s. LTE tehnologija je odgovor 3GPP-a na WiMAX i vrlo mu je sličan. Iako kasni nekoliko godina za WiMAX sistemima, zbog ambicioznih planova i pažljivo odabranih koncepcijskih i tehničkih rešenja predstavlja adekvatnu konkurenciju na tržištu širokopojasnih bežičnih komunikacija.

Važna prednost LTE tehnologije je u tome što se njen razvoj oslanja na postojeći GSM-3G sistem. U tom smislu, kao ciljevi su postavljeni ekonomičnost u migraciji sa 3G na LTE i dosledna podrška mobilnosti u heterogenim mrežama (GSM/3G, GPRS/EDGE, HSPA). U tom smislu uključeni su efikasniji handover algoritmi, ali tako da se ostvari kompatibilnost sa starim sistemima.

Ciljevi vezani za servise LTE tehnologija podrazumevaju snažnu podršku VoIP-u putem visokog vršnog protoka (do 100 Mb/s) i malog kašnjenja (<10 ms). U domenu radio prenosa cilja se na veće protoke na rubnim dometima, u odnosu na WiMAX i generalno povećanje spektralne efikasnosti sa značajnim osloncem na MIMO tehniku. Od WiMAX-a su preuzeti i unapređeni principi spektralne prilagodljivosti i potpunog oslonca na IP transport.

Širokopojasni bežični pristup potrebno je, na osnovu preporuka Evorpske komisije razvijati i u višim frekvencijskim opsezima, odnosno, u milimetarskim talasnim opsezima. Primena milimetarskih talasa obezbeđuje i oslobađanje nižih frekvencijskih opsega.

6. Fiksni satelitski pristup

Sistemi koji podržavaju fiksni satelitski pristup koriste satelite na LEO (Low Earth Orbit), MEO (Medium Earth Orbit) i GEO (Geostationary Earth Orbit) tipu orbite. Protoci se kreću od 144 kbit/s do 10 Mbit/s. Ovakav pristup nije praktičan za korišćenje u domaćinstvima, malim i srednjim preduzećima zbog visoke cene instalacije i održavanja. Pogodan je za izolovana područja gde su ostale tehnologije neekonomične ili nedostupne.

7. Bežične lokalne mreže ili Wi-Fi

Sistemi za bežične lokalne mreže poznati kao WLAN (Wireless LAN), primarno projektovani za lokalne računarske mreže, osposobljeni su za Internet pristup i poznati pod nazivom Wi-Fi (Wireless Fidelity). Na razdaljinama do 100 m omogućavaju protok od 1 do 54 Mbit/s. Problem kod ove tehnologije je nedostatak pouzdanosti i sigurnosti.

8. MMDS

Mulitchannel Multipoint Distribution Service (MMDS) je tehnologija koja se pojavila 80-tih godina prošlog veka u Sjedninjenim Američkim Državama, kada je razvijana u edukativne svrhe. Danas se ova širokopojasna bežična mreža primenjuje u ruralnim oblastima, gde je postavljanje bilo kakve kablovske strukture neekonomično. MMDS obezbeđuje triple-play usluge u frekvencijskim opsezima od 2-6 GHz, 11-12 GHz i 17-20 GHz . U ovom slučaju domet MMDS sistema je ograničen na 25 km, a odgovarajući protoci za download, odnosno, upload su, respektivno, 3 Mb/s i 200 kb/s.

MMDS može predstavljati dodatnu uslugu nekog kablovskog operatora, gde se kao mana ističe zakup frekvencija, u slučaju zakupa kanala u licenciranom opsegu, odnosno, ukoliko je i nelicencirani opseg na raspologanju (ISM opseg oko 2,4 GHz), problem može predstavljati interferencija svih ostalih uređaja koji rade u ovom opsegu (drugi telekomunikacioni sistemi, bluetooth uređaji i mikrotalasne rerne).

Prednost MMDS tehnologije ogleda se u ekonomičnoj instalaciji posebne krovne antene, koja zahteva optičku vidljivost sa antenom bazne stanice. Primena smart antenskih sistema u MMDS sistemima, obezbedila je značajna poboljšanja u smanjivanju interferencije, zahvaljujući tehnikama adaptivnih dijagrama zračenja. Primena smart antena na tržištu MMDS tehnologija je eksperimentalno započeta u Sjedinjenim Američkim Državama i to pre svega u zalivu San Franciska. Tokom sedam meseci koliko je trajao test obezbeđena je pokrivenost 6,5 miliona korisnika na 1600 km2 sa svega četiri antenska sistema. Poređenja radi, da su korišćeni klasični antenski sistemi, mreža bi se sastojala od 30 takvih sistema. Rezultati eksperimenta pokazali su da je primenom smart antenskih sistema došlo do značajnog povećanja dometa pojedinačnih baznih stanica, do bolje penetracije signala unutar zgrade, redukovanja interferencije i kao posledica ćelijske strukture, do ponovnog iskorišćenja frekvencijskih kanala.

V. ŠIROKOPOJASNI PRISTUP

1. Definicija širokopojasnog pristupa

Širokopojasni pristup označava stalni pristup resursima telekomunikacione mreže sa protocima ne manjim od 4 Mb/s, odnosno 512 kb/s u slučaju mobilnog širokopojasnog pristupa.

Ovi protoci obezbeđuju pristup multimedijalnim i interaktivnim sadržajima, odnosno, omogućavaju istovremeni prenos govora i podataka.

U odnosu na potrebe pojedinaca, odnosno malih i srednjih preduzeća definišu se tri klase širokopojasnog pristupa:

I klasa podrazumeva protoke koji odgovaraju potrebama pojedinaca i malih preduzeća i to od 512 kb/s u slučaju mobilnog širokopojasnog pristupa, odnosno od 4–100 Mb/s, u slučaju pristupa u fiksnoj mreži,

II klasa podrazumeva protoke od 100 Mb/s do 1 Gb/s, za potrebe prenosa većeg broja televizijskih programa i pojedinih složenih video aplikacija,

III klasa podrazumeva protoke preko 1 Gb/s, za potrebe udaljenih servera, aplikacija telemedicine, naučnih istraživanja, grid computing simulacija, itd.

Pomenute klase širokopojasnog pristupa dostupne su u nacionalnim i međunarodnim mrežama za pristup i magistralnim mrežama, koje su bazirane na optičkim kablovima velikih kapaciteta.

Strategija stavlja akcenat i na infrastrukturne promene poslednjeg kilometra do krajnjeg korisnika, kako bi se korisnicima (rezidencijalnim i malim i srednjim preduzećima) obezbedio širokopojasni pristup.

Slika 5.1. ukazuje na značajno slabiji razvoj širokopojasne infrastrukture u Republici Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju, odnosno zemlje EU, što je jasan motiv za uvođenje mera koje će umanjiti postojeće razlike.

[pic]

Slika 5.1. Pregled srednjih vrednosti protoka po zemljama Evrope

2. Značaj i ograničenja širokopojasnog pristupa

Širokopojasni pristup je značajno promenio pristup Internetu kao i način korišćenja njegovih sadržaja. Prenos informacija velikim protocima obezbeđuje ubrzani razvoj interaktivnih i multimedijalnih servisa, kojima korisnik pristupa nezavisno od svoje lokacije.

Investiciona ulaganja u razvoj širokopojasne infrastrukture i proširivanje skupa usluga koje ova mreža za pristup može da pruži, u Sjedinjenim Američkim Državama, tokom deset godina obezbedile su rast bruto društvenog proizvoda za 500 milijardi dolara. Bruto društveni proizvod, kao pregled ukupnog prometa roba i usluga jedne zemlje, ukazao je da ulaganje u razvoj savremenih mreža za pristup i njihova komercijalizacija, odnosno, razvoj i eksploatacija novih servisa obezbeđuju značajno povećanje priliva sredstava u budžet te zemlje (Slika 5.2). Zemlje EU prateći primer Sjedinjenih Američkih Država, od 2000. godine usmeravaju velike investicije u razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija.

Istraživanja Svetske banke iz 2009. godine pokazala su da povećanje penetracije širokopojasnih priključaka od 10%, proizvodi povećanje bruto društvenog proizvoda za 1,3%.

Međutim, da bi se stvorili uslovi za ovakav razvoj tržišta potrebno je obezbediti konkurenciju u svakom segmentu tržišta telekomunikacija, odnosno sprovesti liberalizaciju tržišta.

[pic]Slika 5.2. Prikaz korelacije između penetracije širokopojasnih priključaka i BDP

Imajući u vidu globalnu ekonomsku krizu, vlade Sjedinjenih Američkih Država, Australije i EU formiraju i posebne fondove namenjene razvoju širokopojasne infrastrukture, u sklopu mera za prevazilaženje njenih efekata.

Širokopojasne telekomunikacije predstavljaju osnovu za pružanje servisa koji doprinose razvoju društva, olakšavaju komunikaciju i povećavaju dostupnost državne administracije građanima (e-goverment), utiču na proces učenja (e-learning), pružaju brže i kvalitetnije usluge iz oblasti medicine (e-health) i omogućavaju trgovinu i plaćanje sa udaljenih mesta (e-commece).

Širokopojasni pristup je postao značajna karika u razvoju ruralnih i udaljenih oblasti, kao i u razvoju industrijskih zona i povezivanju privrednih regiona jedne zemlje. Primena novih pristupnih tehnologija poboljšava kvalitet života i to pojednostavljenjem komunikacije, lakšim i bržim pristupom informacijama, pristupom novim vidovima zabave i unapređivanjem kulturnog života.

Osnovni problemi širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji su loš kvalitet mreže za pristup i nefleksibilni sistem tarifiranja usluga uz relativno visoke cene, što proističe iz nepostojanja konkurencije u domenu infrastrukture i usluga koje se pružaju krajnjem korisniku.

Mreža za pristup je nepotpuno izgrađena, kako sa stanovišta geografske pokrivenosti, tako i sa stanovišta ponude usluga, sa delimično zastarelim tehnologijama primenjenim u poslednjem kilometru. Na mnogobrojnim lokacijama ne postoji pristup infrastrukturi koji je u vlasništvu više od jednog operatora. Obezbeđivanje kvalitetnije infrastrukture, puna eksploatacija njenih kapaciteta i razvoj savremenih servisa zahtevaju konkurentnije tržište, odnosno, liberalizaciju tržišta adekvatnom regulativom.

Nameće se zaključak da su problemi na koje nailazi prosečni korisnik:

cene usluga širokopojasnog pristupa, koje značajno rastu sa porastom kvaliteta usluga;

cene ulaganja u terminalnu opremu.

S druge strane, uspešni pristupi rešavanju problema nerazvijenosti širokopojasnih tehnologija sastoje se u:

omogućavanju tehnološki neutralnog pristupa, odnosno, omogućavanju razvoja, kako žičnih, tako i bežičnih tehnologija pristupa, uz prepuštanje izbora konkretne tehnologije širokopojasnog pristupa samim korisnicima;

obezbeđivanju regulatornog okvira za raščlanjivanje pristupa lokalnoj petlji (Local Loop Unbundling) što će omogućiti bolje iskorišćenje postojeće telekomunikacione infrastrukture i proširivanje skupa usluga za krajnjeg korisnika;

nadzoru nad primenom regulative i poslovanjem operatora;

podsticanju regionalnog razvoja širokopojasnih telekomunikacija na teritoriji Republike Srbije;

stalnom praćenju i unapređivanju kvaliteta usluga koje se pružaju građanima i privredi.

VI. REGULATORNI OKVIR

Usklađivanje postojećih propisa sa međunarodnim i evropskim standardima, radi stvaranja uslova za zadovoljenje potreba krajnjih korisnika i operatora, definisanjem zakonodavnih aktivnosti sa ciljem stvaranja pravnog okvira za liberalizaciju tržišta i razvoj širokopojasnih tehnologija i usluga.

Regulatorni okvir relevantan za razvoj širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji čine sledeći propisi:

Zakon o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS” , br. 44/03, 36/06 i 50/09-US) ) uređuje, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima, uslove i način obavljanja delatnosti u oblasti telekomunikacija, osnivanje Republičke agencije za telekomunikacije, utvrđivanje ovlašćenja za regulisanje odnosa u oblasti telekomunikacija. Oblasti u kojima je potrebno da dođe do unapređivanja ovog zakona kako bi se obezbedio razvoj telekomunikacionog tržišta jesu:

a) obezbeđivanje uslova za razvoj telekomunikacija u Republici Srbiji;

b) zaštita interesa korisnika telekomunikacionih usluga;

v) stvaranje uslova za zadovoljavanje potreba korisnika za telekomunikacionim uslugama;

g) podsticanje konkurentnosti elektronskih komunikacionih mreža i usluga i unapređivanje kapaciteta;

d) podsticanje celishodnog investiranja u infrastrukturu i promovisanje inovacija;

đ) efikasno korišćenje i upravljanje radiofrekvencijskim spektrom;

e) uklanjanje prepreka za postavljanje mreža elektronskih komunikacija odgovarajućih kapaciteta i usluga;

ž) obezbeđivanje maksimalnog kvaliteta telekomunikacionih usluga;

z) obezbeđivanje interkonekcije telekomunikacionih mreža, odnosno telekomunikacionih operatora pod ravnopravnim i uzajamno prihvatljivim uslovima;

usklađivanje obavljanja delatnosti u oblasti telekomunikacija sa međunarodnim standardima, praksom i tehničkim normativima.

Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine („Službeni glasnik RS”, br. 99/06 i 4/09), obuhvata pravne, institucionalne, ekonomske i tehničke aspekte razvoja u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji, i kao jedan od bitnih strateških ciljeva navodi izradu Strategije razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine;

Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 87/06) obuhvata pravne, institucionalne, ekonomske i tehničke aspekte razvoja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT), i kao bitan strateški cilj ističe razvoj širokopojasnog pristupa, osiguravanja bezbednosti mreža i razvijanje programa e-uprava, e-uključivanje, e-učenje, e-zdravlje i e-poslovanje, u skladu sa akcionim planom e-Evropa.

Strategija za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskih programa u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 52/09) definiše okvir za prelazak na digitalno emitovanje ovih programa, a koji se zasniva na savremenim dostignućima u digitalnoj radiodifuziji, kao i u oblastima koje na nju utiču ili iz nje proističu, radi što efikasnije i kvalitetnije isporuke televizijskih, radio, multimedijalnih i drugih značajnih sadržaja do krajnjeg korisnika. Digitalna dividenda, kao deo spektra koji ima potencijal za iskorišćenje i od strane drugih širokopojasnih servisa, pruža različite mogućnosti za privredni rast. Digitalna dividenda će biti na raspolaganju po prelasku na digitalno emitovanje programa, do kada će se precizirati potrebe za korišćenjem dela spektra namenjenog digitalnom emitovanju programa, odnosno eventualnoj nameni dela tog spektra mobilnom širokopojasnom prenosu.

Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine u periodu od 2007. do 2010. godine („Službeni list APV”, broj 21/07) obuhvata pravne, institucionalne, ekonomske i tehničke aspekte razvoja u oblasti širokopojasnih telekomunikacija u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.

3. Relevantni međunarodni dokumenti

Regulatorni okvir EU koji je uzet u razmatranje prilikom izrade Strategije:

Okvirna Direktiva – Direktiva 2002/21/Ec Evropskog parlamenta i Saveta od 7. marta 2002. na temu zajedničkog regulatornog okvira za mreže i servise elektronskih komunikacija (Framework Directive – Directive 2002/21/Ec Of The European Parliament And Of The Council of 7 March 2002 on a common regulatory framework for electronic communications networks and services)

Preporuka Evropske Komisije o raščlanjivanju lokalne petlje: donošenje odredbi za pun opseg servisa elektronskih komunikacija, uključujući širokopojasne multimedijalne servise i internet visokog protoka (donešeno u dokumentu pod brojem C(2000) 1259) (2000/417/EC: Commission Recommendation of 25 May 2000 on unbundled access to the local loop: enabling the competitive provision of a full range of electronic communications services including broadband multimedia and high-speed Internet (notified under document number C(2000) 1259) (Text with EEA relevance));

Uredba Evropske Komisije Evropskom Savetu i Evropskom Parlamentu o raščlanjivanju lokalne petlje (Regulation (EC) No 2887/2000 of the European Parliament and of the Council of 18 December 2000 on unbundled access to the local loop);

Direktiva o zaštiti privatnosti – Direktiva 95/46/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 24. oktobra 1995. godine o zaštiti pojedinaca u pogledu obrade ličnih podataka i slobodnog kretanja istih (Privacy Directive – Directive 95/46/EC of the European Parliament and of the Council of 24 October 1995 on the protection of individuals with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data);

Direktiva o univerzalnim uslugama – Direktiva 2002/22/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 7. marta 2002. godine o univerzalnim uslugama i pravima korisnika u pogledu mreža i servisa elektronskih komunikacija (Universal Service Directive – Directive 2002/22/EC of the European Parliament and of the Council of 7 March 2002 on universal service and users’ rights relating to electronic communications networks and services)

Direktiva o pristupu – Direktiva 2002/19/Ec Evropskog parlamenta i Saveta od 7. marta 2002. godine, o pristupu i interkonekciji mreža elektronskih komunikacija i pridružene opreme (Access Directive – Directive 2002/19/Ec Of The European Parliament And Of The Council of 7 March 2002 on access to, and interconnection of, electronic communications networks and associated facilities);

Direktiva o autorizaciji – Direktiva 2002/20/Ec Evropskog parlamenta i Saveta od 7. marta 2002. godine, o autorizaciji mreža i servisa elektronskih komunikacija (Authorisation Directive – Directive 2002/20/Ec Of The European Parliament And Of The Council of 7 March 2002 on the authorisation of electronic communications networks and services);

Zajednička izjava eSEE Inicijative Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i „eSEE Agenda+ za razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi 2007-2012. godine” (Stability Pact Electronic South Eastern Europe Initiative and Electronic South Eastern Europe Initiative (eSEE) Agenda +, 27 February, 2004).

VII. POSTOJEĆE STANjE U PRIMENI TEHNOLOGIJA ŠIROKOPOJASNOG PRISTUPA U REPUBLICI SRBIJI

1. Analizapostojećeg stanja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji

Ubrzani razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, stalni zahtevi za efikasnom i kvalitetnom uslugom, kao i snižavanje cena u domenu Internet usluga doveli su do povećanja broja pretplatnika širokopojasnog pristupa u 2007. godini od čak četiri puta u odnosu na 2006. godinu.

Najveći porast broja pretplatnika zabeležen je kod ADSL pristupa koji je uvećan pet puta u odnosu na 2006. godinu. Takođe, može se primetiti stalan rast (po konstantnoj stopi rasta) broja pretplatnika preko kablovskog modema u protekle tri godine. Međutim, drastičan porast broja pretplatnika širokopojasnog pristupa rezultat je uvođenja 3G tehnologije u mreže mobilnih operatora u Republici Srbiji. Time je krajnjim korisnicima omogućeno da putem svojih mobilnih telefona ili data kartica imaju pristup Internetu uz povećane protoke.

Pozitivan trend rasta broja korisnika i kvaliteta usluga širokopojasnog pristupa je od strateškog značaja za razvoj telekomunikacija. Na Slici 7.1. prikazana je disperzija korisnika usluga širokopojasnog pristupa Internetu po tehnologijama u periodu od 2005. do 2008. godine (izvor: Republička agencija za telekomunikacije – u daljem tekstu: Agencija).

[pic]

Slika 7.1. Disperzija korisnika usluga širokopojasnog pristupa Internetu po tehnologijama

Podaci Agencije za kraj 2008. godine broj korisnika sa širokopojasnim pristupom u Republici Srbiji na 100 stanovnika je 16 (odnosno penetracija je 16%). Međutim, ako se izuzmu korisnici 3G tehnologije penetracija širokopojasnog pristupa je 6.57%, što je ispod proseka zemalja jugoistočne Evrope (7.74%) i zemalja EU (22.9%).

Podaci Republičkog zavoda za statistiku navedni u dokumentu Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2008, pokazuju smanjenje korišćenja modemskog pristupa za 22,3% u odnosu na 2007. godinu. To je, pre svega, posledica rasta upotrebe širokopojasnog pristupa za nešto više od 8,2% (rast od 7,6% kablovskog Interneta i 12,3% DSL (ADSL) pristupa) u odnosu na 2007. godinu. Zastupljenost različitih tehnologija Internet pristupa u Republici Srbiji za 2007. i 2008. godinu pregledno je data na Slici 7.2.

[pic]

Slika 7.2. Zastupljenost različitih tehnologija Internet pristupa u Republici Srbiji za 2007. i 2008. godinu

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku zaključno sa martom mesecom 2008. godine u Republici Srbiji 15,5% domaćinstava ima širokopojasni pristup Internetu. Zastupljenost ove vrste pristupa najveća je u Beogradu i iznosi 27,1%, u Autonomnoj pokrajini Vojvodina 13%, a najmanja je na teritoriji Republike Srbije bez podataka za autonomne pokrajine i iznosi svega 11,6%. Širokopojasni pristup najčešće poseduju domaćinstva sa mesečnim prihodom koji premašuje 600 evra (46,4%), dok učešće domaćinstava s prihodom do 300 evra iznosi svega 5,7%. Značajne razlike postoje i u zastupljenosti ove vrste pristupa Internetu u urbanom i ruralnom delu Republike Srbije: 21,6% naspram 6,8%.

[pic]

Slika 7.3. Korišćenje mobilnih uređaja za pristup Internetu u Republici Srbiji

Na Slici 7.3. prikazana je zastupljenost pojedinih mobilnih širokopojasnih pristupa Internetu. U najvećoj meri, sa 33,5%, zastupljena je WAP i GPRS tehnologija.

Na Slici 7.4. dat je prikaz načina upotrebe Interneta u privatne svrhe u periodu od januara do marta 2008. godine, pri čemu je u 79,9% slučajeva Internet korišćen za slanje i prijem elektronskih poruka.

[pic]

Slika 7.4. Svrhe korišćenja Interneta (u privatne svrhe) u periodu januar-mart 2008. godine

Interesantno je još navesti da preko 260.000 lica koristi elektronske servise javne uprave. U odnosu na 2007. godinu broj lica koja koriste elektronske servise javne uprave povećao se za nešto više od 30.000 odnosno za nešto više od 13%. Pored toga, preko 250.000 lica je kupovalo ili poručivalo robu i usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana. U odnosu na 2007. godinu, broj lica koja su kupovala ili poručivala robu i usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 115.000 odnosno za nešto više od 85%.

U Republici Srbiji, 91,5% preduzeća ima Internet priključak, što je za 0,9% više u odnosu na 2007. godinu, a za 1,3% više u odnosu na 2006. godinu. Analiza preduzeća prema veličini pokazuje da od ukupnog broja velikih preduzeća Internet priključak poseduje 96,8%. Kada je reč o srednjim preduzećima, Internet priključak ima 96,1% preduzeća. Situacija je neznatno drugačija kod malih preduzeća, gde 89,9% tih preduzeća ima Internet priključak. Od ukupnog broja preduzeća koja poseduju Internet priključak, DSL ima 57% preduzeća, modemsku konekciju 32,6% preduzeća, kablovski Internet 22,6% preduzeća, a ISDN 13,2% preduzeća.

Na osnovu gore navedenih podataka, a koji su pregledno prikazani na Slici 7.5. može se primetiti smanjenje dial-up konekcije za 14,1%, kao i značajno povećanje DSL-a za 26,4% u odnosu na 2007. godinu.

Od ukupnog broja preduzeća koja imaju Internet priključak, 60,9% preduzeća koristi elektronske servise javne uprave, što čini povećanje od svega 0,4% u odnosu na 2007. godinu, a 12,3% u odnosu na 2006. godinu. Pri tome 39,1% preduzeća ne koristi elektronske servise.

[pic]

Slika 7.5. Disperzija Internet konekcija po preduzećima

Od ukupnog broja preduzeća koja imaju Internet priključak, 68,9% njih poseduje Internet prezentaciju. Razlike postoje i u zavisnosti od teritorijalne celine. U Beogradu, Internet prezentaciju poseduje 77,4% preduzeća, u Autonomnoj pokrajini Vojvodina 67,9%, a na teritoriji Republike Srbije bez podataka za autonomne pokrajine 61%.

2. Rezultati istraživanja postojećeg stanja tržišta širokopojasnog pristupa

Analizom navedenih podataka dolazi se do zaključka da je pristup Internetu dostupan malom broju domaćinstava (15,5%), a da istovremeno broj preduzeća koji ga aktivno koristi nije mali (91,5%). Pri tome, kvalitet usluga koje se koriste u obe kategorije nije na nivou istih u evropskim zemljama. Stoga se može konstatovati da:

korisnici imaju svest o potrebi korišćenja Interneta, ali ga u kućnom okruženju ne koriste dovoljno, što je izazvano nepostojanjem infrastrukture, odnosno visokim cenama pristupa i sadržaja;

poslovanje većine preduzeća se vezuje za Internet (proizvode se zvanične prezentacije, koriste se elektronski servisi). Nedovoljno korišćenje raspoloživih resursa (30%-40% preduzeća ne koriste raspoložive servise) može se objasniti nepostojanjem adekvatnih protoka, neprilagođenošću sadržaja prosečnom korisniku, odnosno neobučenošću korisnika;

vrste usluga koje se se koriste su vrlo ograničene, pa se nedovoljno ili nikako ne koriste telemedicina, obuka na daljinu, rad na daljinu, pogodnosti korišćenja mreže računara za složena izračunavanja (grid computing), personalizacija servisa.

Na osnovu navedenog proizilazi:

potreba za povećanjem kapaciteta za pristup Internetu, tj. proširenjem mreže za pristup i povećanjem protoka na njoj;

neophodnost stalnog širenja širokopojasnih transportnih mreža, čime se postavljaju temelji za uvođenje mnogobrojnih multimedijalnih servisa, koji zahtevaju velike resurse;

potreba za intenzivnom primenom različitih tehnologija u mrežama za pristup i transportnim širokopojasnim mrežama koje će omogućiti iskorišćenje i proširivanje kapaciteta postojeće telekomunikacione infrastrukture;

potreba motivisanja operatora za uvođenje što šire ponude usluga zasnovanih na korišćenju najnovijih Internet tehnologija;

neophodnost uvođenja u širu upotrebu elektronskog poslovanja zasnovanog na elektronskom potpisu i elektronskom dokumentu, kao preduslova za poslovanje na daljinu, telemedicinske usluge, bankarske usluge.

Način na koji bi se eliminisali uslovi ograničenog pristupa Internetu u okruženju skromnih servisa i slabo razvijene infrastrukture veoma je složen. Sprega koja postoji između razvoja savremenih mreža za pristup i skupa usluga koje operator može ponuditi krajnjem korisniku, omogućava razvoj tržišta samo ako se ova dva segmenta istovremeno i podjednako razvijaju. Regulatorni okvir koji podstiče dalji razvoj tržišta telekomunikacija, mora da obezbedi ravnopravne uslove za sve učesnike na tržištu i da otkloni nedostatke važećih propisa u ovoj oblasti. Mera koja bi se odnosila na subvencionisanje bilo koje vrste širokopojasnog pristupa nije dovoljna da se navedeni problemi reše jer predstavlja jednokratnu pomoć kojom se problem rešava trenutno. Prema tome, predmet ove strategije su dugoročne, tržišno orijentisane metode, koje zahtevaju mnogo složenije pripreme ali su zato ekonomski opravdane i održive.

3. Rezultati istraživanja tržišta širokopojasnih telekomunikacija

Planiranje tržišta širokopojasnih telekomunikacija biće potpuno ukoliko se u njega uključe i investitori. Ispitivanje tehnologije pristupa koje operatori planiraju da koriste u naredne tri, pet i deset godina, pokazalo je opredeljenje operatora za tehnologije optičkih kablovskih sistema, ali i bežičnih tehnologija širokopojasnog pristupa poput LTE i WiMAX.

[pic]

Slika 7.6. Analiza pristupnih tehnologija koje telekomunikacioni operatori planiraju da uvedu u naredne tri, pet i deset godina

Anketirani telekomunikacioni operatori smatraju da je neophodno obezbediti regulativu koja bi omogućila liberalizaciju tržišta, kako bi se obezbedili uslovi za pružanje usluga zasnovanih na savremenim tehnologijama širokopojasnog pristupa, što uključuje pojednostavljenje sistema dobijanja građevinskih dozvola. Dalje, ukazala se potreba za regulisanjem tržišta radi obezbeđivanja razvoja i primene bežičnih tehnologija širokopojasnog pristupa.

U pogledu usluga koje bi bile razvijane i pružane krajnjem korisniku, operatori su se dominantno opredeljivali za pružanje usluga pristupa Internetu, a potom sve popularnijih usluga IP televizije i VoIP-a. Takođe, operatori su pokazali veliko interesovanje za izdavanjem više licenci za pružanje usluga fiksne telefonije.

[pic]

Slika 7.7. Analiza servisa čije uvođenje telekomunikacioni operatori planiraju u naredne tri i pet godina

[pic]

Slika 7.8. Analiza sistema tarifiranja usluga koje bi operatori primenjivali VIII. PROJEKCIJA RAZVOJA ŠIROKOPOJASNOG PRISTUPA U REPUBLICI SRBIJI

1. Strateški ciljevi razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji

Vlada ovim dokumentom, kao strateški cilj do kraja 2012. godine, izdvaja, smanjivanje razlike stope penteracije širokopojasnih priključaka između Republike Srbije i zemalja EU i ostalih razvijenih zemalja. Sa sadašnjih 4,5% penetracije, Republika Srbija se nalazi među nerazvijenijim zemljama Evrope, gde je prosečni stepen penetracije širokopojasnih priključaka 22%.

Cilj Strategije je definisanje uslova u kojima će se dostići stepen penetracije širokopojasnih priključaka od najmanje 20%, ili 1.200.000 priključaka u periodu do 2012. godine.

Organi državne uprave u saradnji sa Agencijom, kao nezavisnim regulatornim telom, moraju doprineti stvaranju uslova za ispunjavanje ovog plana, i to:

podsticanjem slobodnog tržišnog nadmetanja na telekomunikacionom tržištu, kako bi se omogućila dostupnost tehnologija širokopojasnog pristupa, obezbedio njihov razvoj, kao i proširivanje skupa usluga koje operator može da ponudi krajnjem korisniku;

podsticanjem razvoja i potražnje multimedijalnih sadržaja sveobuhvatnom informatizacijom društva, podrazumevajući sve nivoe javne vlasti i državne uprave, i osiguravanjem dostupnosti javnih usluga što širem krugu stanovništva, korišćenjem širokopojasnog pristupa tim uslugama;

podsticanjem uravnoteženog razvoja infrastrukture i servisa širokopojasnih telekomunikacija po regionima Republike Srbije;

uključivanjem svih kategorija stanovništva u društvo znanja;

podsticanjem korišćenja Interneta i promovisanjem razvoja elektronske trgovine i poslovanja i pravnog okruženja za sigurno elektronsko poslovanje;

potpunom implementacijom zakonodavstva, regulatorne politike i prakse regulacije tržišta u oblasti telekomunikacija, najkasnije do kraja 2012. godine;

uklanjanjem barijera za postavljanje infrastrukture u okviru postojeće komunalne kanalizacije i duž koridora (putni pojas, elektroenergetski i gasni koridori, vodovod i kanalizacija, toplovod, itd.).

Ostvarivanje strateškog cilja biće obezbeđeno nesmetanim funkcionisanjem slobodne tržišne konkurencije, odnosno, liberalizacijom tržišta i povećanjem predvidivosti i sigurnosti ulaganja, kao i dosledne zaštite prava korisnika i operatora.

Imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja EU, rast penetracije širokopojasnih priključaka mora obuhvatiti razvoj postojeće telekomunikacione infrastrukture, pre svega mreže za pristup i proširivanje skupa usluga koje operatori mogu ponuditi svojim korisnicima, kao dva pokretača razvoja širokopojasnog pristupa.

Stoga, regulatorna politika Republike Srbije mora biti konzistentna, javna i predvidiva, rukovođena javnim interesima i interesima potrošača i usaglašena sa pravnim tekovinama EU.

Iskustva susednih zemalja, kao i zemalja EU govore da su konkurencija i razvoj mreža za pristup veći u gusto naseljenim oblastima, gde profiti opravdavaju ovakva ulaganja. Stoga se može reći da faktori kao što su položaj, potrebe i mogućnosti korisnika bitno utiču na opredeljenje korisnika za pojedine žične ili bežične tehnologije pristupa. Radi podsticanja regionalnog razvoja obezbediće se primena tehnološki neutralnog pristupa kao što je definisano programom Europe 2005. U te svrhe, odgovarajućim regulatornim okvirom će se osigurati konkurentnost i ravnopravni uslovi za sve učesnike na tržištu, Slika 8.1.

[pic]

Slika 8.1. Rasprostranjenost tehnologija širokopojasnog pristupa u zemljama EU

u 2007. godini

Strategijom se predviđa izbor tehnologije pristupne infrastrukture, uslova pristupa i njenog korišćenja, liberalizacija tržišta usluga, odnosno, obezbeđivanje raščlanjenog pristupa lokalnoj petlji pod jednakim i nediskriminatornim uslovima.

Većina država za koje je karakteristična mala penetracija širokopojasnih pristupa, ima jednog dominantnog operatora koji drži i do 90% tržišta. Liberalizacija tržišta podrazumeva i uvođenje novih investitora i operatora na ovo tržište, koji bi i primenom raščlanjenog pristupa lokalnoj petlji pristupali postojećoj infrastrukturi i nudili svoje servise. Opredeljenje Republike Srbije za liberalizaciju telekomunikacionog tržišta u svim njegovim segmentima, podrazumeva i donošenje propisa o raščlanjenom pristupu lokalnoj petlji.

[pic]

Slika 8.2. Penetracija širokopojasnih priključaka u zemljama EU u 2007. godini

Propis o raščlanjenom pristupu lokalnoj petlji će regulisati pristup operatora telekomunikacionoj infrastrukturi od prve, odnosno poslednje tačke pristupa do korisnika koja je u vlasništvu jednog operatora i na taj način omogućiti razvoj i pružanje šireg skupa servisa krajnjem korisniku.

[pic]

Slika 8.3. Pregled iznosa mesečne pretplate za potpuno raščlanjenu petlju i deljeni pristup

Raščlanjivanje pristupa lokalnoj petlji obezbeđuje bolje iskorišćenje postojeće telekomunikacione infrastrukture, i omogućava razvoj servisa koji, sa druge strane, značajno utiču na povećanje bruto društvenog proizvoda. Da bi se obezbedio pristup poslednjem kilometru bitno je da se cena takvog pristupa mreži reguliše na osnovu troškovnog modela, Slika 8.3. Iskustva zemalja, koje u dužem periodu već imaju regulisan pristup poslednjem kilometru, govore da visoke cene pristupa poslednjem kilometru omogućavaju samo ograničenom broju operatora da pristupi mreži drugog operatora.

Osnova razvoja širokopojasnog pristupa ne leži samo u raščlanjivanju lokalne petlje i pristupu već postojećoj infrastrukturi, već i u razvoju novih generacija mreža za pristup (NGA Networks – Next Generation Access Networks) alternativnih operatora, koji su i glavni pokretači liberalizacije i razvoja tržišta telekomunikacija. Stoga se smatra neophodnim da se postojeća bakarna infrastruktura zamenjuje optičkim kablovima.

Razvoj telekomunikacionih mreža zavisi i od rešenja predviđenih Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09). Prepoznavanje telekomunikacione infastrukture kao posebnog infrastrukturnog elementa u tom zakonu, omogućuje jednostavnije pribavljanje dozvola za izgradnju i postavljanje telekomunikacionih sistema, bilo da je reč o bežičnim telekomunikacionim sistemima, koji zahtevaju postavljanje stubova, ili je reč o telekomunikacionoj kanalizaciji. Postupak izdavanja građevinskih dozvola za igradnju i postavaljanje telekomunikacione infrastrukture je pojednostavljen i prilagođen novim tehnologijama postavljanja telekomunikacione infrastrukture, kao što su mikro-rovovi. Podzakonskim aktom regulisaće se plansko postavljanje optičkih kablova do krajnjeg korisnika (tehnologije pristupa FTTH/FTTB) prilikom rekonstrukcija saobraćajne infrastrukture (puteva, ulica, trotoara i ivičnjaka), izgradnje novih građevinskih objekata, polaganja vodovodnih i kanalizacionih cevi, kao i cevi toplovoda i gasovoda. Podzakonskim aktima definisaće se novi uslovi za postavljanje i razvoj telekomunikacionih mreža unutar zgrada i drugih građevinskih objekata. Na ovaj način obezbediće se racionalno postavljanje i širenje telekomunikacione infrastrukture velikih kapaciteta.

[pic]

Slika 8.4. Pokrivenost ruralnih oblasti u zemljama EU u 2007. godini

[pic]

Slika 8.5 Izgled transportne mreže Preduzeća za telekomunikacije„Telekom Srbija” a.d.

Sa ciljem efikasnijeg korišćenja postojeće telekomunikacione infrastrukture, Akcioni plan za realizaciju Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine, predviđa izradu Akcionog plana za efikasno korišćenje telekomunikacione infrastrukture za potrebe javnih telekomunikacionih operatora i državnih organa. Trenutno raspoloživa telekomunikaciona infrastruktura na teritoriji Republike Srbije podrazumeva i velike optičke sisteme prenosa, poput sistema u vlasništvu Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija” a.d. (Slika 8.5), kao i transportne mreže Javno preduzeće za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom „Elektroprivreda Srbije” – u daljem tekstu: EPS (Slika 8.6) čija je iskorišćenost u ovom trenutku minimalna. Eksploatacija transportne mreže EPS-a obezbediće konkurentnost transportnih infrastruktura i prihod od iznajmljivanja pomenutih resursa. Kako je reč o magistralnoj mreži, potrebno je raditi na unapređivanju postojećih kapaciteta te magistralne strukture i na razvoju mreže za pristup, što će obezbediti efikasno iskorišćenje ovih resursa.

Nove, alternativne mrežne infrastrukture obezbediće konkurenciju na tržištu i pad cena Internet usluga, što ima značajan uticaj na rast penetracije širokopojasnih priključaka, kako kod rezidencijalnih, tako i kod poslovnih korisnika.

Jedna od takvih mreža je Akademska naučnoistraživačka i obrazovna mreža (AMRES). Okosnicu AMRES-a čini preko 2300 km optičkih vlakana, koja povezuje 150 naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija i 100.000 aktivnih korisnika na teritoriji cele države. Među članicama AMRES-a je većina državnih fakulteta u Republici Srbiji, najveći broj naučnih instituta, Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Matica Srpska i određeni broj lokalnih biblioteka, muzeja, osnovnih i srednjih škola. Korisnici AMRES-a na raspolaganju imaju, pored besplatnog pristupa Internetu i elektronskoj pošti, pristup velikom broju naučnoistraživačkih servisa, kao što su KoBSON, koji obezbeđuje pristup do 35.000 inostranih naučnih časopisa i elektronskih knjiga, Digitalne narodne biblioteke i SEEGRID regionalnoj mreži super-računara.

[pic]

Slika 8.6. Izgled transportne mreže EPS-a

Održivost AMRES-a do 2024. godine obezbediće je SEELight (South-East European Lambda Network Facility for Research and Education) mreža. Zajedno sa Evropskom akademskom mrežom, GEANT, SEELight mreža će povezati akademske mreže šest balkanskih zemalja (Republike Rumunije, Republike Bugarske, Republike Albanije, Republike Makedonije, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srbije), i Republiku Srbiju pozicionirati kao centar akademske i naučnoistraživačke razmene. SEELight mreža, koja se realizuje sredstvima iz Helenik plana, uz učešće zemalja regiona u iznosu od 20%, koristiće se za razvoj i testiranje novih mreža i servisa. Svim akademskim zajednicama u ovom delu Evrope omogućiće i učestvovanje u internacionalnim projektima. Ugovor za prvi od tri projekta koji se odnose na Republiku Srbiju potpisan je 3. jula 2009, a završetak implementacije SEELight projekta u našoj zemlji se očekuje u julu 2011. godine.

[pic]

Slika 8.7. SEE Light mreža

Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine predviđa da Agencija formira katastar podzemne telekomunikacione kanalizacije na osnovu baza podataka telekomunikacionih operatora i javnih preduzeća, kao i rezultata dodatnih analiza postojećeg stanja. Formiranju katastra prethodi rešavanje vlasničkih odnosa, odnosno prava prolaza kroz postojeće telekomunikacione kanalizacije.

Radi utvrđivanja iskorišćenosti spektra na teritoriji Republike Srbije potrebno je da Agencija izvrši mapiranje korišćenih frekvencija. Pojedinačna merenja spektra pokazala su da je, i pored velikog broja izdatih dozvola u pojedinim opsezima, stvarna iskorišćenost nekih od njih minimalna. Uređenje spektra, odnosno definisanja novog Plana namene radio-frekvencijskih opsega će, između ostalog, omogućiti i razvoj bežičnih širokopojasnih tehnologija, u višim i nižim frekvencijskim opsezima, koje su značajan faktor u povećanju penetracije širokopojasnih priključaka, posebno u ruralnim oblastima.

Liberalizacija tržišta fiksne telefonije, odnosno, izdavanje dodatnih licenci za pružanje usluga fiksne telefonije, obezbediće konkurentnost na tržištu fiksne telefonije, pa samim tim i pad cena za bitstream pristup. Ovo će bitno uticati na smanjenje maloprodajnih cena pristupa Internetu i dodatno promovisati širokopojasni pristup. Na slici 8.8. dat je opseg cena širokopojasnog pristupa po Mbit/s u zemljama EU i u poređenju sa njima dat je nivo cena širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji.

[pic]

Slika 8.8. Opseg veleprodajnih cena za Mbit/s, oktobar 2008

Konvergentna priroda širokopojasnih tehnologija, kao poseban problem izdvaja pitanje interoperabilnosti, odnosno, mogućnosti pristupa digitalnim servisima i sadržajima u različitim situacijama i lokacijama, korišćenjem različite terminalne opreme (računara, 3G ili digitalne televizije) i različitih mrežnih konekcija. Obezbeđivanje interoperabilnosti na nivoima mreža, uređaja i servisa, omogućiće se intenzivan razvoj aplikacija i servisa koji bi se isporučivali na različitim platformama. Interoperabilnost se na nivou mreža može obezbediti razvojem centara za razmenu saobraćaja (Internet exchange center), koji zajedničkim ulaganjima mogu razvijati Internet operatori, a što značajno utiče na smanjenja cena Internet saobraćaja, a potom i usluga prema krajnjem korisniku. Ujedno, razmena saobraćaja biće značajna i u oblasti telefonskih servisa i integracije mreža novih operatora fiksne telefonije sa postojećom javnom telefonskom mrežom.

2. Otvaranje tržišta širokopojasnog pristupa, podsticanje konkurencije i zaštita korisnika

Velike razlike u stopama penetracije širokopojasnih priključaka širom EU, posledica su slabe razvijenosti telekomunikacione infrastrukture, prihoda i obrazovanja šire populacije, kao i odnosa državnih organa prema razvoju informaciono-komunikacione tehnologije.

Cilj otvaranje tržišta jeste povećanje konkurencije na tržištu, što je uslov za inovacije i investicije, kao i proširivanje skupa servisa u ponudi i pristupačnost njihovih cena. Članice EU koje se danas mogu pohvaliti visokim stepenom penetracije, već duže vreme imaju razvijeno, konkurentno tržište, ali i širok spektar širokopojasnih, žičnih i bežičnih, tehnologija.

Glavnu ulogu u ovom segmentu ima regulatorna osnova, koja obezbeđuje konkurentno tržište. Takođe se time obezbeđuje razvoj, kako u okviru neke teritorijalne jedinice, tako i na nacionalnom tržištu, kako bi se održala konkurentnost na nivou ponuđača servisa, kao i infrastrukture. U tom pogledu najdalje su odmakle zemlje poput Kraljevine Danske, Kraljevine Velike Britanije i od skoro Republike Irske, dok je na tržištima kao što su Republika Bugarska, Savezna Republika Nemačka, Republika Estonija, Republika Rumunija, Kraljevina Belgija i Slovačka Republika, odnosno gde je regulativa kasnila ili nije prepoznala značaj raščlanjivanja lokalne petlje kao najznačajnijeg načina pristupa alternativnih operatora, njihov broj i uticaj na samo tržište je bio zanemarljiv.

Donošenje propisa o raščlanjivanju lokalne petlje je obavezujuće za sve članice EU. Efekti ovakvog pritiska su, međutim, bili mali, i to pre svega zahvaljujući nacionalnim regulatornim telima, koja su ove zakone slabo primenjivala u svojim zemljama i regulativu prilagođavala obično jednom, dominantnom, operatoru. Zanimljiv primer je Japan, gde je, i pored regulative koja je primorala dominatnog operatora da obezbedi pristup petlji, glavni pokretač razvoja optičko-širokopojasnog pristupa ipak bila konkurencija. Japan danas optičkim širokopojasnim pristupom opslužuje više od 6,3 miliona pretplatnika. Cene pristupa poslednjem kilometru su, takođe, bitno uticale na primenu ove tehnologije u pojednim zemljama. U zemljama u kojima je došlo do smanjenja cena za raščlanjivanje lokalne petlje i deljenog pristupa, kao što su Kraljevina Švedska i Republika Austrija, sve više dolazi do povećanja pristupa lokalnoj petlji.

Mnogi alternativni operatori su izabrali raščlanjen pristup lokalnoj petlji umesto deljenog pristupa, što im je obezbedilo mogućnost pružanja kompletnog skupa usluga, na primer trio-usluga (triple-play), nezavisno od dominatnog operatora čija je, inače, infrastruktura. Alternativni operatori su na ovaj način u mogućnosti da svojim pretplatnicima objedine troškove telefonije, Interneta i televizije, kao i da prošire i razvijaju svoj skup servisa. Bez obzira na sve prednosti raščlanjenog pristupa lokalnoj petlji, deljeni pristup je primarni način pristupa širokopojasnim strukturama u Republici Francuskoj, a i dalje beleži povećanje korisnika u Kraljevini Velikoj Britaniji, Republici Italiji, Kraljevini Španiji i Kraljevini Švedskoj.

IX. POTREBE ZA USLUGAMA ŠIROKOPOJASNOG PRISTUPA

U REPUBLICI SRBIJI

1. Širokopojasni pristup u javnom sektoru

Javni sektor, a u prvom redu državna uprava, je jedan od najznačajnih korisnika i pokretača razvoja i korišćenja širokopojasnih komunikacija. Stvaranje usluga, njihova ponuda i dostupnost rezidencijalnim korisnicima i preduzećima jedan je od najznačajnih faktora porasta broja korisnika širokopojasnog pristupa.

Elektronska uprava (e-government) obezbeđuje građanima i privredi jednostavnije i brže obavljanje poslova pred organima državne uprave. Upotreba alata i sistema baziranih na informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT) obezbeđuje promenu procesa i načina rada i omogućava pojednostavljeni pristup korisnika javnim uslugama. Efikasnost elektronske uprave ogleda se u pojednostavljenju administracije za rezidencijalne korisnike i pravna lica, povećanje transparentnosti i odgovornosti, što za posledicu ima i smanjenje korupcije u svim segmentima javne uprave.

Omogućavajući nove aplikacije, širokopojasne telekomunikacije stimulišu rast ekonomije kroz nove servise i otvorenost za investicije, stvarajući pri tom uslove za otvaranje novih radnih mesta. Samim tim se povećava produktivnost postojećih procesa rada, prihodi i brzina povratka investicija.

Širokopojasne telekomunikacije predstavljaju platformu za pružanje servisa koje na drugačiji način nije moguće ponuditi. Pored e-uprave, razvoj širokopojasnog pristupa već je pomogao povećanju efikasnosti u mnogim oblastima ljudskog života:

Obrazovanjem na daljinu (e-learning) može se u velikoj meri uticati na procese učenja i obrazovanja širokih slojeva stanovništva. Svakome ko ima širokopojasni pristup pružaju se novi sadržaji i metode rada. Na taj način obrazovanje i znanje postaju dostupni svima, čime se daje pun doprinos razvitku ekonomije bazirane na znanju.

Medicina na daljinu, ili e-zdravlje (e-health), svojim aplikacijama omogućava pružanje osnovnih medicinskih usluga bez potrebe za fizičkom posetom lekaru. Svim članovima zajednice pruža mogućnost dobijanja brzim i kvalitetnim uslugama, dok stanovnicima ruralnih područja omogućava dostupnost istih medicinskih ekspertiza kao i onima u urbanim područjima. Širokopojasne telekomunikacije omogućavaju platformu za razvoj lekarskih ordinacija koje će pored savetodavnih usluga moći da vrše merenja osnovnih parametara zdravstvenog stanja pacijenta, kao što su težina, krvni pritisak, analiza krvi. Na osnovu analize tako dobijenih mernih vrednosti mogu se obezbediti dijagnoza i odnosno ili preporuke u pogledu terapije bez obaveze fizičkog dolaska pacijenta. Ovakav način lečenja će umnogome olakšati svakodnevni život osoba sa posebnim potrebama koje redovno koriste osnovne medicinske usluge.

Elektronska trgovina ili e-trgovina (e-commerce) se primarno sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao što je Internet. Takođe uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka, i automatske sisteme za sakupljanje podataka. Širokopojasni pristup obezbeđuje idealnu platformu za implementacije svih vrsta usluga koje e-trgovina nudi široj društvenoj zajednici.

2. Širokopojasni pristup u javnim ustanovama u Republici Srbiji

Radi obezbeđivanja širokopojasnog pristupa u javnim ustanovama, kao što su škole, biblioteke, zdravstvene ustanove, itd. potrebno je obezbediti izgradnju širokopojasne mreže koja bi povezala sve obrazovne centre na području Republike Srbije, kao i sve zdravstvene ustanove.

Širokopojasna mreža koja će povezivati sve obrazovne ustanove imaće edukativni karakter tj. obezbediće obuku mladih, budućih korisnika širokopojasne mreže, a mogla bi da se realizuje u saradnji sa svim relevantnim telekomunikacionim operatorima.

Širokopojasna mreža koja povezuje sve zdravstvene ustanove (bolnice, kliničke centre, institute, laboratorije, itd.) omogućiće funkcionisanje e-zdravstva i jedinstvenog bolničkog informacionog sistema uz značajno smanjenje troškova lečenja.

3. Značaj širokopojasnog pristupa za osobe sa invaliditetom

U savremenom informacionom društvu često se postavlja pitanje dostupnosti telekomunikacionih servisa osobama sa invaliditetom. S obzirom na to da se telekomunikacioni sektor relativno brzo razvija, mogućnosti koje širokopojasni pristup pruža postaju veće. U skladu sa navedenim, jasno je da bi se svakodnevni život osoba sa invaliditetom mogao značajno unaprediti ukoliko bi im se omogućio čitav spektar usluga, od kojih bi neke obezbedile i privređivanje.

Da bi se ovim osobama omogućilo da budu korisnici različitih telekomunikacionih usluga, potrebno je obezbediti infrastrukturu za pristup i terminalnu opremu prilagođenu tipu invaliditeta. Ovom opremom i softverima za konverziju govora u tekst i obrnuto, pristupa se direktno dostupnim sadržajima. U Republici Srbiji je potrebno veći broj Internet – stranica prilagoditi osobama sa invaliditetom.

Statistike vezane za Republiku Srbiju pokazuju da se broj osoba sa invaliditetom kreće između 400.000 i 800.000. Preko 50% ovih lica je starije od 60 godina, stopa nezaposlenosti je preko 75% a oko 50% ima završenu samo osnovnu školu ili nema nikakvo obrazovanje. Broj institucija koje se brinu o njima je relativno mali. Iz prethodno navedenih podataka može se zaključiti da osobe sa invaliditetom nemaju mnogo prilika za školovanje, niti za zapošljavanje. Navedeni problemi mogli bi se ublažiti ako bi im se omogućio širokopojasni pristup.

Povećanje broja osoba sa invaliditetom koje poseduju srednje, više i visoko obrazovanje moglo bi se postići školovanjem od kuće, dopisno, posredstvom odgovarajućih Internet -stranica ili on-line prisustvom na predavanjima i različitim obukama. Samim tim što bi se prosečan nivo obrazovanja podigao, procenat njihove nezaposlenosti mogao bi se smanjiti. Pored toga, ove osobe mogle bi raditi od kuće, tako što bi sa svojim poslodavcem (i, eventualno, potrebnim bazama podataka itd.) komunicirali posredstvom mreže elektronskih komunikacija. Time bi se olakšalo i njihovo zapošljavanje. Konačno, širokopojasni pristup mogao bi omogućiti da osobe sa invaliditetom (naročito starije osobe) lakše budu pod nadzorom lekara, što bi moglo da utiče i na njihovo opšte zdravlje.

Imajući u vidu prethodno navedeno, jasno je da bi kvalitet svakodnevnog života ovih lica širokopojasnim pristupom mogao biti popravljen, odnosno, da bi se otvorio čitav niz novih mogućnosti i prilika, kako za obrazovanje i usavršavanje, tako za zapošljavanje i njihovu bolju zdravstvenu zaštitu. Stoga bi infrastruktura za pristup i terminalna oprema trebalo da budu prilagođeni osobama sa invaliditetom. Ova mera direktno obezbeđuje bolji kvalitet života navedenih osoba i to brže i jeftinije u odnosu na druge infrastrukture.

4. Primena i razvoj širokopojasnog pristupa – uticaj na obrazovanje, istraživanje i eksperimentalni razvoj u tehničko-tehnološkim naukama

Savremene metode obrazovanja su jedan od veoma važnih aspekata razvoja multimedijalnih servisa i kao takve predstavljaju snažan podsticaj za uvođenje širokopojasnog pristupa. S druge strane, istraživanje i razvoj u oblasti širokopojasnih telekomunikacija i novih usluga zasnovanih na njima, posredno obezbeđuju uslove za efikasan prenos znanja, prihvatanje novih tehnologija, uključivanje domaćih eksperata u međunarodne projekte, usvajanje međunarodnih standarda u oblasti telekomunikacija. Stoga razvoj i istraživanja u oblasti širokopojasnog pristupa moraju biti predmet interesovanja svih organa državne uprave, a posebno ministarstva nadležnog za poslove nauke i tehnološkog razvoja i ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija.

X. REZIME

Mreža za pristup u Republici Srbiji je nepotpuno izgrađena, kako sa stanovišta geografske pokrivenosti, tako i sa stanovišta ponude usluga, sa delimično zastarelim tehnologijama primenjenim u poslednjem kilometru. Na velikom broju lokacija ne postoji pristup infrastrukturi koja je u vlasništvu više od jednog operatora. Primarni način plaćanja usluga širokopojasnog pristupa zasnovan je na protoku. Reč je o nefleksibilnom sistemu tarifiranja uz relativno visoke cene koji predstavlja prepreku za veću upotrebu širokopojasnog pristupa. Obezbeđivanje kvalitetnije infrastrukture, iskorišćenje njenih punih kapaciteta i razvoj savremenih servisa zahtevaju konkurentnije tržište, odnosno, liberalizaciju tržišta adekvatnom regulativom.

Kako bi se obezbedilo značajno povećanje penetracije širokopojasnih priključaka, a po ugledu na zemlje sa značajnom penetracijom širokopojasnih priključaka, nameće se zaključak da je neophodno sprovoditi određene aktivnosti.

Stvaranje odgovarajućeg regulatornog okvira koji podrazumeva liberalizaciju tržišta, uključujući i tehničke uslove za raščlanjivanje pristupa lokalnoj petlji pod jednakim i nediskriminatornim uslovima

Liberalizacija telekomunikacionog tržišta podrazumeva razvoj konkurencije kako na tržištu tehnologija širokopojasnog pristupa, tako i na tržištu usluga koje će preko postojećih i alternativnih mrežnih kapaciteta biti moguće ponuditi krajnjim korisnicima, i to:

konkurenciju kojom se omogućava iskorišćenje postojećih kapaciteta i razvoj alternativnih mreža, što za posledicu ima i smanjenje cena iznajmljivanja telekomunikacione infrastrukture, kako u veleprodaji, tako i u maloprodaji;

konkurenciju na tržištu usluga, koja će se obezbediti i raščlanjivanjem lokalne petlje i kojom će se omogućiti razvoj savremenih multimedijalnih aplikacija koje korisniku mogu olakšati svakodnevnu komunikaciju, informisanje i poboljšati kvalitet života.

Takođe je bitno da se prilikom razvoja novih mrežnih struktura primene nove tehnologije pristupa, odnosno razviju mreže za pristup nove generacije sa odgovarajućom regulativom koja će obezbediti konkurenciju u istim.

Tehnološki neutralan pristup, odnosno, razvoj kako žičnih, tako i bežičnih tehnologija pristupa, a izbor između pojedinih tehnologija širokopojasnog pristupa prepustiti korisnicima

Unapređivanje postojeće telekomunikacione infrastrukture i razvoj novih telekomunikacionih mreža zahteva:

formiranje katastra telekomunikacione kanalizacije;

rešavanje vlasničkih odnosa, odnosno prava prolaza kroz postojeću telekomunikacionu kanalizaciju;

donošenje podzakonskih akata na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji kojim se reguliše plansko postavljanje optičkih kablova do krajnjeg korisnika (tehnologije pristupa FTTH/FTTB) prilikom rekonstrukcija saobraćajne infrastrukture (puteva, ulica, trotoara i ivičnjaka), izgradnje novih građevinskih objekata, polaganja vodovodnih i kanalizacionih cevi, kao i cevi toplovoda i gasovoda. Ovi podzakonski akti obuhvatiće i definisanje novih uslova za postavljanje i razvoj telekomunikacionih mreža unutar zgrada i drugih građevinskih objekata;

razvoj bežičnih širokopojasnih tehnologija izmenom Plana namene radio-frekvencijskih opsega.

[pic]Slika 10.1. Razvoj infrastrukture i servisa

Donošenje propisa i nadzor nad njihovim sprovođenjem

Radi obezbeđivanja liberalizacije, odnosno, konkurencije u svim oblastima telekomunikacionog tržišta potrebno je da Agencija donese niz propisa i omogući njihovo sprovođenje, odnosno da posredno svojim delovanjem krajnjim korisnicima obezbedi usluge zadovoljavajućeg kvaliteta zasnovane na tržišnom principu.

4. Razvoj širokopojasnih telekomunikacija u Republici Srbiji

U cilju podsticanja upotrebe širokopojasnog pristupa Internetu kako od strane republičkih i organa lokalne samouprave, tako i od strane građana u komunikaciji prema tim organima, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo (u daljem tekstu: Ministarstvo) će sprovoditi različite razvojne programe i projekte, što podrazumeva:

program uvođenja i širenja e-uprave i program korišćenja širokopojasnih usluga od strane javnih organa, što za cilj ima poboljšanje efikasnosti komunikacije sa građanima i privrednim subjektima,

podsticanje razvoja elektronskog poslovanja i trgovine.

Razvoj savremene telekomunikacione mreže državne uprave omogućio bi efikasniju komunikaciju između pojedinih organa državne uprave, odnosno, omogućio bi svakom građaninu da komunikaciju sa državnim organima obavlja od kuće. Na ovaj način pojednostavljuje se procedura izdavanja pojedinih dokumenata, smanjuju se troškovi rada državne uprave, a dramatično povećava transparentnost rada i sužava prostor za korupciju.

Elektronsko poslovanje i trgovina prirodno se razvijaju inicijativom preduzetnika u slobodnoj tržišnoj utakmici, pa su samim tim većim delom van neposrednog uticaja države. Međutim, stepen prihvatanja i upotrebe takvog načina trgovanja u velikoj meri zavisi od poverenja preduzetnika i potrošača u bezbednost elektronskih transakcija. Takođe, kao centralna pitanja nameću se pitanja sadržaja prenesenih putem javne mreže, te zaštite privatnosti i intelektualne svojine. Iz tog razloga državni organi imaju značajnu ulogu u ostvarivanju preduslova za razvoj elektronskog poslovanja i trgovine.

Stalno praćenje i unapređivanje tržišta i kvaliteta usluga koje se pružaju građanima i privredi

Penetracija širokopojasnih priključaka u mnogome zavisi i od potreba korisnika, pa je zato potrebno ukazati i na značaj ove infrastrukture za opšti kvalitet života svih građana. Stoga bi i infrastruktura za pristup i terminalna oprema trebalo da budu prilagođeni osobama sa posebnim potrebama. Ova mera direktno obezbeđuje bolji kvalitet života osoba sa posebnim potrebama i to brže i jeftinije u odnosu na druge infrastrukture. Na ovaj način se omogućava i rad od kuće, odnosno, samozapošljavanje.

Ova strategija definiše mere kojima će organi državne uprave omogućiti primenu novih širokopojasnih tehnologija i njihov brži razvoj i to obezbeđivanjem slobodne tržišne utakmice i infrastrukturne konkurencije. Kako bi se obezbedilo ublažavanje digitalnog jaza, odnosno, omogućio regionalni razvoj, Ministarstvo će kontinuirano prikupljati, vršiti evaluaciju i objavljivati rezultate aktivnosti na sprovođenju Strategije.

Ministarstvo će aktivno promovisati ciljeve Strategije, odnosno delovati na popularizaciji i podršci korišćenja Interneta, a pogotovo novih tehnologija i usluga koje podržava širokopojasni pristup.

XI. AKCIONI PLAN

Akcioni plan za sprovođenje Strategije odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj: 090-6187/2009

U Beogradu, 1. oktobra 2009. godine

VLADA

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić

AKCIONI PLAN

kvartal 2009. |MTID |IV

kvartal 2009. |Agencija |IV

kvartal 2009. |Agencija |IV

kvartal 2009. |Agencija |I

kvartal 2009. |Agencija |IV

kvartal 2009. |Agencija |IV

kvartal 2009. |Vlada |IV

kvartal 2009.. |MTID |IV

kvartal 2009. |MŽSPP |I

kvartal 2010 |MŽSPP |I

kvartal 2009. |Narodna skupština Republike Srbije | III kvartal

2009. |MŽSPP |III

kvartal 2009 |MTID |I

kvartal 2010 |MTID |I

kvartal 2009. |MTID |IV

kvartal 2009. |Agencija |IV

kvartal 2009. |MTID |IV

kvartal 2009. |MTID |Određen organ za održivo upravljanje AMRES-om | |

kvartal 2010. |MTID |II

kvartal 2009. |MTID |IV

MK |II

kvartal 2010. |MTID

MK |II

kvartal 2012. |MTID |IV

kvartal 2009 |MTID |I

kvartal 2011. |Agencija

RZII |I

kvartal 2009. |Agencija |IV

kvartal 2012. |Agencija |IV

kvartal 2009 |Agencija |III

kvartal 2012. |MTID |IV

kvartal 2012. |MTID |Dostupnost širokopjasnog pristupa korisnicima u prostorijama javnih ustanova i organima državne uprave | |

———————–(u evrima)

Ostavite komentar Odustani od odgovora