Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja

STRATEGIJA

podsticanja i razvoja stranih ulaganja

1. UVODNI DEO

Svrha Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja (u daljem tekstu Strategija) jeste da se pozabavi brojnim ključnim izazovima sa kojima se Srbija suočava u nastojanju da privuče nova ulaganja u proizvodne sektore, da ukaže na nacionalni prioritet razvijanja izvoza proizvoda sa dodatom vrednošću i obezbeđivanje novih mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta.

Neposredna strana ulaganja (u daljem tekstu NSU) su samo jedan činilac – mada, na međunarodnom nivou, od sve veće važnosti – u ostvarivanju ciljeva koji se tiču ukupnog privrednog razvoja Srbije. Strategija je sačinjena tako da bude dodatak važnim nacionalnim strategijama koje se odnose na razvoj malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu MSP), reformu javnog sektora, osavremenjivanje obrazovanja i razvoj infrastrukture. Koristi koje se javljaju iz privlačenja većeg broja stranih ulaganja u zemlju omogućuju vladama ekonomsku fleksibilnost i snagu da sprovedu modernizaciju i unapređenje u svim drugim oblastima.

Srbija nije uspela da privuče veći i neprekidan priliv privatnih stranih ulaganja zbog lošeg poslovnog okruženja. Ništa ne može više doprineti poboljšanju poslovnog okruženja od povećanja ekonomske slobode i vladavine zakona. Angažovanje države u privredi treba svesti na minimum – umerena aktivnost države može dati rezultate tek kada se postave pravila tržišnog takmičenja. Cilj Strategije je unapređenje poslovnog okruženja i vladavina prava u ovoj oblasti. Razvijanje poslovnog okruženja u negativnom smislu znači uklanjanje prepreka i prekomerne državne intervencije u privredi, a u pozitivnom smislu – obezbeđenje šireg polja za poslovanje (uključujući i niže administrativne troškove). Zadatak povećane vladavine zakona jeste smanjenje propisa, njihova transparentnost i mogućnost predviđanja ponašanja učesnika.

Predložene mere predstavljaju popravljanje uslova investiranja ubrzanjem reformskih programa i jačanjem institucija na nacionalnom, opštinskom i nivou agencija. Takođe, razvijanjem boljih veza sa privatnim sektorom na nacionalnom i opštinskom nivou rešavali bi se problemi konkurentnosti, vodile kampanje o unapređenju razumevanja značaja stranih ulaganja u opštinama i javnim preduzećima, te ustanovila spoljna strategija za promociju ulaganja.

Institucionalno jačanje koje podrazumeva uspostavljanje novih funkcija države u uslovima tržišne privrede trebalo bi da dovede do razvoja tržišnih institucija, tržišta rada, liberalizacije i deregulacije i privatizacije i priliva kapitala sa međunarodnog tržišta kapitala. Ovo bi se javilo kao posledica izgradnje i funkcionisanja privrednog sistema sa ciljem afirmacije tržišnog privređivanja, tržišnih institucija i mehanizama koji su u funkciji liberalizacije tržišta i podsticanja konkurencije.

Privlačenje i zadržavanje neposrednih stranih ulaganja glavni je cilj mnogih zemalja, budući da je sasvim jasno da ona imaju važnu ulogu u stvaranju novih, trajnih radnih mesta, povećanju izvoza, prenošenju tehnologije i znanja o poslovanju, povećanju konkurentnosti, unapređenju ukupne proizvodnje i, konačno, smanjenju siromaštva putem opšteg privrednog rasta i razvoja.

Stvaranje povoljnih uslova i za domaća i za strana ulaganja, predstavlja veliki izazov za sve zemlje, s obzirom na to da sve veća globalizacija i pritisak da se bude konkurentan u poslovanju stvaraju okvir i potrebu za neprestanim poboljšanjima opšteg poslovnog okruženja i rezultata rada privrednih društava (u daljem tekstu preduzeća). Na makro nivou, u obezbeđivanju stabilnosti i poboljšanju opšteg poslovnog okruženja glavnu ulogu imaju vlade država, dok pritisci tržišta da se bude konkurentan zahtevaju stalno poboljšanje delotvornosti i veću prilagodljivost i uspešnost onih koji upravljaju preduzećima.

Dok je od 2000. godine u Srbiji učinjen značajan napredak u održavanju postojanosti na makroekonomskom nivou, zajedno sa unapređenjem zakonodavstva u mnogim oblastima, shvaćena je i prihvaćena činjenica da se ovaj reformski proces mora ubrzati i da je neophodno značajno povećati privlačenje novih neposrednih stranih ulaganja kako bi se unapredila izvozna sposobnost i konkurentnost, i otvorila nova radna mesta.

Rezultati kasnog otpočinjanja opštih privrednih reformi i programa modernizacije vide se kroz:

Relativno nizak nivo stranih ulaganja, koji privlači Srbija u poređenju sa susednim zemljama.

Većina novih stranih ulaganja je pretežno usmerena na domaće tržište i ogleda se u kupovini preduzeća i imovine koji su u programu privatizacije.

Nedovoljno preduzeća ulaže u poslovanje usmereno ka međunarodnim tržištima.

Ograničen razvoj i, unutar same države, ograničeno razumevanje potrebe za konkurentnom, savremenom industrijom i mogućih koristi od neposrednih stranih ulaganja.

Nizak nivo izvoza i stalna zavisnost od međunarodne pomoći i privatnih novčanih doznaka iz inostranstva kao podrške Vladinim programima, potvrđuju ukupno niski nivo ulaganja.

Ograničenost institucionalnih sposobnosti i nerazvijenost mehanizama za podršku investitora i sprovođenje njihovih planova.

Slabi privredni rezultati usled nedostatka novih ulaganja u proizvodnim privrednim sektorima jasno se vide i u relativnom padu ukupnog bruto društvenog proizvoda (BDP) i BDP po glavi stanovnika u Srbiji do 2000. godine, nakon čega se ostvaruje stabilan ekonomski rast. Za razliku od toga primećuje se opšti napredak onih zemalja koje su osavremenile svoje zakone i propise, obezbedile domaću podršku stvaranju olakšica za investitore i koje aktivno pomažu investitorima i promovišu nove strategije. Države u regionu, koje su modernizovale i obezbedile administrativnu postojanost, uspešno privlače značajna nova strana ulaganja usmerena ka izvozu.

Prioritetni cilj Strategije jeste da skrene pažnju na ove slabosti i stvori povoljnu klimu i okvir za privlačenje, zadržavanje i širenje međunarodno konkurentnih i ka izvozu usmerenih stranih uglaganja kao dopune razvoju sektora MSP i tekućim novim ulaganjima u okviru programa privatizacije. Glavni podsticaj koji Strategija daje jeste podsticaj da se ubrza unapređenje u poslovnom okruženju Srbije, na dobrobit svih investitora.

Strategija se predstavlja u sledećem kontekstu:

a) Srbija je napravila značajan pomak u razvoju odnosa sa Evropskom unijom i međunarodnom zajednicom i kreće se napred u procesu reformi s ciljem da podigne svoje zakonodavne i administrativne kapacitete na evropski nivo.

b) Srbija ima potencijala da povrati istaknuto mesto u regionu i utiče na razvoj međunarodne trgovine i traži načine za stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje unapređenjem proizvodnje u privatnom sektoru, kao i trgovine i ulaganja.

v) Vlada je odlučna u nameri da ubrza zakonodavne reforme i pokrene inicijativu i dodatne aktivnosti na jačanju institucionalnih kapaciteta, rešavanju problema konkurentnosti i unapređenju razumevanja značaja stranih investicija u zemlji i marketinga u inostranstvu, kako bi se obezbedile olakšice i podrška investitorima u unosnom sprovođenju njihovih investicionih planova.

Strategija je usmerena na napredak u 4 šira naslova, koja su detaljnije prikazana u Poglavlju 7, sa jasnim ciljevima, merama i aktivnostima brojnih ministarstava, agencija i opština, uz predviđanje značajne podrške i učešća privatnog sektora i partnera u saradnji.

Reforma propisa.

Jačanje institucionalnih kapaciteta i razvijanje saradnje na državnom i opštinskom nivou, kako bi se olakšao razvoj poslovanja.

Aktivnosti i inicijative za unapređenje konkurentnosti.

Razvijanje kampanja u zemlji za bolje razumevanje značaja stranih ulaganja i jasno usmerena međunarodna marketinška strategija.

Opšti pristup sprovođenju strategije i međusobna zavisnost četiri glavna gore navedena stuba, prikazani su u nastavku.

Najveće prepoznate prepreke NSU u Srbiji su:

Zakonodavni problemi:

Vlasništvo nad zemljištem i rešavanje problema vezanih za zemljište

Potreba za značajnijim unapređenjem i modernizacijom sudskog sistema

Potreba za širim zakonodavnim reformama

Reforma propisa kojima se uređuje oblast građevinarstva

Nekonkurentna i nesigurna struktura naknada i dažbina.

Ograničeni institucionalni kapaciteti za sprovođenje reformi i za strateško planiranje i marketing:

Potreba da se u mnogobrojnim administrativnim i regulatornim telima izdvoje kao prioritetna ona pitanja koja se tiču investitora

Potreba da se kao prioritet izdvoji izgradnja kapaciteta za promociju ulaganja, strateško planiranje i razvoj politike

Važna potreba da se unapredi administracija građevinskih dozvola razvijanjem načela „sve pod jednim krovom“ (One-Stop-Shop).

Potreba da se pruži podrška privatnom sektoru i obrazovnom sistemu u sveukupnom procesu reformi.

Kasno započete reforme, infrastrukturni nedostaci i ograničeni pristup merama za unapređenje konkurentnosti:

Neophodnost brzih reformi, uspostavljanja modernog regulatornog okruženja i privatizacije većih javnih preduzeća.

Potreba da se posveti pažnja razvoju industrijskih i tehnoloških parkova.

Potreba da se poboljša pristup i smanje troškovi akreditacije, kontrole kvaliteta, izdavanja potvrda (sertifikacija) i pristupa drugim međunarodnim standardima.

Potreba za boljim razumevanjem značaja stranih investicija i programa osetljivih na potrebe investitora i razvijanje usmerenog nacionalnog programa za promociju ulaganja.

Akcioni planovi koji se bave ovim pitanjima detaljnije se navode u Strategiji i razvijaće se i sprovoditi na načelima visokog stepena opredeljenosti Vlade, poboljšane saradnje među svim nivoima vlasti, aktivnog učešća privatnog sektora i donatora sa glavnim ciljem da se ubrzaju reforme i napredak u relativno kratkom periodu.

Opšti ciljevi Strategije podrazumevaju:

Povećanje broja i vrednosti novih ulaganja u proizvodne sektore privrede.

Olakšavanje i podrška investitorima u ubrzanju sprovođenja planiranih ulaganja u zemlji.

Podrška i olakšice za postojeće ulagače u produbljavanju njihovog angažmana u zemlji i maksimalno povećanje nivoa međunarodno konkurentne dodate vrednosti domaćih proizvoda i usluga u privredi.

Isticanjem značaja povećanja ulaganja u proizvodne sektore privrede nije zanemareno globalno narastanje tercijarnog, uslužnog sektora; na proizvodne sektore privrede koji se pominju u Strategiji trebalo bi gledati ne u tradicionalnom, već u širem značenju, uključujući tu i uslužne sektore koji po svojoj suštini imaju proizvodni karakter; u tom smislu, za određivanje uslužnog sektora sve se više koristi i sintagma «industrija usluga».

Strategijom se prihvata da:

Industrija u Srbiji ostvaruje rezultate znatno ispod nivoa iz 1989. godine i ima značajne praznine kada je reč o opštoj konkurentnosti.

Restrukturiranje i privatizacija većih društvenih preduzeća neće stvoriti potreban nivo zapošljavanja ili izvoza i kratkoročno će kao posledicu imati gubitak radnih mesta.

Sektor MSP, koji se zasniva na istorijskim i postojećim tokovima, neće moći da stvori veći broj radnih mesta ili izvoz u onoj meri u kojoj je to potrebno.

Iskustva iz inostranstva pokazuju da su strana ulaganja odigrala veliku ulogu u obnavljanju mnogih ekonomija i rešila ključne nacionalne potrebe za stvaranjem novih radnih mesta i razvojem izvoza. Zemlje koje su imale ograničeno shvatanje NSU, sa izuzetkom nekoliko oblasti bogatih prirodnim resursima, nisu napredovale u rastu i razvoju.

Vlade širom sveta shvatile su ove prednosti, pa usvajaju politike koje podstiču ulaganja i traže načine da unaprede svoje investiciono okruženje kao znak da su prepoznali koristi koje su im donela neposredna strana ulaganja, i to kroz:

Jak doprinos privrednom razvoju putem porasta izvoza.

Veliki rast novih mogućnosti zapošljavanja.

Pozitivan uticaj na izmene propisa, ljudskih resursa i unapređenje upravljanja preduzećima.

Povoljan uticaj na razvoj infrastrukture koja pogoduje poslovanju.

Činjenicu da su NSU glavni izvor novih tehnologija, veština, upravljanja i poslovnog znanja, globalne orijentacije i stvaranja pogodnog tla za razvoj preduzetništva.

Na kraju, značajan porast fiskalnih prihoda za olakšavanje novog razvoja infrastrukture i društvene potrošnje.

Strategija i usmereni pristup predstavljaju osnov i odražavaće se u akcionim planovima s naglaskom na:

Razvoju delotvorne konkurencije na tržištu.

Zemljama, sektorima i preduzećima kojima Srbija može da izgradi konkurentnu prednost.

Razvijanju metoda za privlačenje ciljnih investitora i stvaranje podsticajnog poslovnog okruženja za investitore.

Potrebi za inovativnim pristupom i pravovremenim predviđanjem budućih ekonomskih tokova.

Potrebi da se javnosti pokaže postignuti napredak.

Aktivnosti opisane u četiri glavna stuba Strategije podržavaju postojeće investitore, kako strane tako i domaće, nova neposredna strana ulaganja i javno-privatna partnerstva (koncesije) unapređenjem opštih uslova za poslovanje i razvijanje utvrđenih ključnih prednosti.

Ključne prednosti Srbije podrazumevaju:

Ključni regionalni položaj i povlašćeni pristup tržištima Istoka i Zapada.

Ljudske resurse i sposobnosti – kvalitetan obrazovni sistem, poznavanje stranih jezika i naročito odlično poznavanje engleskog jezika među stanovništvom ključne starosne dobi.

Industrijsku/istraživačku tradiciju i iskustvo u inženjeringu i proizvodnji.

Prirodne i ljudske potencijale i komparativne prednosti za proizvodnju poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, superiornih po pitanju kvaliteta i cene.

Nižu cenu rada zanatlija i kvalifikovanih radnika, kao i lica koja se nalaze na rukovodećim položajima.

Dok su ulaganja u svim sektorima privrede potrebna i dobrodošla, sledeći sektori su određeni kao oni koji bi mogli najviše doprineti s obzirom na konkurentsku prednost koju imaju ili mogu imati u Srbiji:

Poljoprivreda i prehrambena industrija: prehrambeni i neprehrambeni poljoprivredni proizvodi, sa naglaskom na ekološke proizvode, proizvode sa geografskim poreklom i proizvode iz tradicionalnih proizvodnih sistema dobijenih primenom autohtonih i tradicionalnih tehnologija visokog kvaliteta, kao i proizvoda konvencionalne proizvodnje i prerade za masovnu potrošnju sa superiornim kvalitativnim karakteristikama.

Autodelovi: usmerenost na preduzeća-dobavljače za nove fabrike automobila i proizvođače kamiona/teških vozila.

Bankarstvo i finansijske usluge.

Inženjering: specijalizovane službe, projektovanje, izgradnja po principu „ključ u ruke“, itd.

Drvna industrija: pre svega, izrada nameštaja od drveta, koja se zasniva na zanatskim veštinama.

Informaciono-komunikaciona tehnologija (IKT): proizvodi i usluge sa mogućnošću izrade softvera, administrativno-poslovne usluge, pozivni centri, inicijative koje se zasnivaju na sposobnostima univerziteta / istraživačkih centara.

Farmacija / zdravstvena zaštita / klinička istraživanja i hemijska industrija.

Javno-privatna partnerstva: energetika / telekomunikacije / infrastruktura / metalurgija, rudarstvo i istraživanje / saobraćajni punktovi i distributivni centri.

Tekstilna industrija: kratkoročna proizvodnja firmiranih odevnih predmeta i okrenutost određenim tržištima.

Turizam.

Gore navedeni sektori su istaknuti iz sledećih razloga:

Imaju potencijal za otvaranje značajnog broja novih, trajnih radnih mesta.

Projekti NSU u mnogim od ovih sektora mogu omogućiti napredak određenih oblasti u Srbiji.

Projekti u ovim sektorima mogu uticati na povećanje izvoza.

Može se omogućiti povezivanje domaćih preduzeća i privlačenje stranih preduzeća-snabdevača i uslužnih delatnosti.

Dati sektori se razvijaju na globalnom nivou.

Nova neposredna strana ulaganja u ove sektore postoje u jugoistočnoj Evropi (u daljem tekstu JIE).

Sektori imaju potencijal za razvijanje industrijskih klastera i daju prostora konkuretnoj prednosti po principu niša (manji tržišni segmenti).

Takođe, dalja liberalizacija u domenu ključnih javnih preduzeća i razvoj programa javno-privatnog partnerstva vide se i kao mogućnosti ulaganja i kao važni elementi za oživljavanje investicionog okruženja.

Aktivnosti predviđene Strategijom usmerene su ka unapređenju razvoja poslovnog okruženja i obezbeđenju temelja za privlačenje NSU, olakšica i podrške koja će proizvesti više neposrednih stranih ulaganja i povećati izvoz u kratkom, srednjem i dužem roku:

Mere za stvaranje investicione klime za privlačenje NSU na osnovu konkurentnosti cena, poznavanja stranih jezika, kvalifikovanog osoblja i domaćih sirovina – imaće uticaja u periodu 2006-2008. godine.

Srednjoročne mere za povećanje priliva NSU u sektorima gde znanje, veštine i sveukupna delotvornost jesu činioci koji određuju konkurentnu prednost, razvijanje inicijativa u obrazovanju, infrastrukturi – imaće uticaja u periodu 2009-2011. godine.

Mere pomoću kojih će NSU znatno doprineti povećanju nivoa dodate vrednosti i regionalnog razvoja u zemlji – imaće uticaja u periodu 2012-2015. godine

Desetogodišnja predviđanja – VIZIJA:

“Napredna Srbija sa niskom stopom nezaposlenosti, višim životnim standardom nego u zemljama koje su nedavno primljene u EU, brz porast i utrostručavanje BDP po glavi stanovnika”.

Sredstvo za dostizanje date vizije upravo je stvaranje povoljne klime i okvira za privlačenje, zadržavanje i širenje izvozno usmerenih novih neposrednih stranih ulaganja (Export Oriented Greenfield Foreign Investments).

1.1. Potreba za novim neposrednim stranim ulaganjima

Postoji niz ključnih, ozbiljnih izazova koji se nalaze pred privrednim razvojem Srbije, koji zahtevaju sistematski pristup i dosledno sprovođenje usvojenih mera:

Visoka i rastuća nezaposlenost i dalji pritisci na zapošljavanje koji se javljaju usled neophodnog restrukturiranja većih javnih preduzeća.

Značajan trgovinski deficit sa uvozom koji nadmašuje izvoz za faktor 3.

Značajni strukturni i konkurentni problemi sa kojima se suočava industrija Srbije, čiji rezultati između 1989. i 2000. g. pokazuju pad od 50%, dok tradicionalno produktivni izvozni sektori obrade metala, mašinstvo i oprema, izrada tekstila, obuća i proizvodi od kože, posluju sa manje od 25% nivoa na kojem su bili 1989. godine. Pritom, nema dokaza o značajnijim promenama industrijske proizvodnje u četvorogodišnjem periodu do 2004. godine.

Zbog kasnijeg početka procesa reformi i modernizacije, napredak se ne može očekivati bez značajnijih novih ulaganja u konkurentne i savremene sektore industrije, poljoprivrede i usluga.

Ograničeno razumevanje ključnih mogućih dobrobiti novih stranih ulaganja na mnogim nivoima društva.

Priznanje da postoje ozbiljni nedostaci u institucijama koje se bave sprovođenjem i upravljanjem reformama i modernizacijom, koji su rezultat zakasnelog početka ovih procesa.

Zemlje u razvoju, nove ekonomije i zemlje u tranziciji sve više vide NSU kao izvor privrednog razvoja i modernizacije, rasta prihoda i zapošljavanja. Zemlje teže da maksimalno povećaju koristi od prisustva stranog vlasništva u domaćoj privredi i da povećaju nivo stranih ulaganja pokretanjem niza političkih i promotivnih inicijativa.

Dodatne koristi od povećanja neposrednih stranih ulaganja obuhvataju:

Pokretanje tehnoloških transfera i prelivanje u domaću privredu.

Pomoć u razvoju ljudskih resursa i upravljačkih sposobnosti.

Doprinos uključivanju u međunarodnu trgovinu.

Pomoć u stvaranju konkurentnijeg okruženja.

Razvoj preduzetništva.

Plan podsticanja razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja međusobno su komplementarni: predstavljaju dva različita, ali međusobno povezana aspekta razvoja privatnog sektora u Srbiji. Stoga, mnogi od faktora koji utiču na uspešnost stranih ulaganja su identični ili slični onima koji su potrebni za razvoj sektora MSP:

Pravno, a naročito poresko okruženje koje bi podsticalo, a ne sputavalo preduzeća.

Prioritetna usmerenost politike na one sektore poslovanja u kojima Srbija ima konkurentnu prednost.

Međunarodna konkurentnost preko moderne infrastrukture (transport, električna energija, telekomunikacije), obrazovane i sposobne radne snage, ulaganja u istraživanje i razvoj, obezbeđivanje kvaliteta i sertifikacije.

Razvijen finansijski sistem rukovođen zahtevima tržišta.

Efikasna i transparentna administracija na nacionalnom i lokalnom nivou.

Strategije MSP i stranih ulaganja se međusobno podržavaju i obezbeđuju združene (sinergetske) efekte:

Jaka mreža MSP sa bogatom ponudom poslovnih usluga doprinela bi i većoj atraktivnosti Srbije kao lokacije za strana ulaganja i višestrukim koristima za strane investitore

Sposobnost domaćih MSP da zadovolje potrebe stranih investitora bi povećala zaposlenost u Srbiji i dodala vrednost privredi

U nekim slučajevima, MSP bi doprinela porastu stranih ulaganja putem poslovne saradnje, podugovaranja, franšize i prenosa (transfera) tehnologije.

Primera radi, istraživanje koje je sproveo Evropski investicioni pregled (The Ernst and Young European Investment Monitor) pokazuje da manja ulaganja, tj. ona u kojima je angažovano manje od 200 ljudi, čine približno 50% svih projekata stranih ulaganja u Evropi.

Izazov koji podstiče celu Strategiju jeste da se stvore što bolji operativni uslovi za razvoj međunarodno konkurentnog poslovanja domaćeg privatnog sektora, kako bi se maksimalno povećao priliv novih NSU u zemlju i maksimirale aktivnosti sa dodatom vrednošću koje preduzimaju i domaća mala preduzeća u stranom i u domaćem vlasništvu.

Jedan od ciljeva Strategije je ubrzano sprovođenje plana razvoja sektora MSP kako bi se poboljšali njihovi kapaciteti, kvalitet i dobijena ovlašćenja.

NSU pružaju pomoć u:

Integrisanju u globalnu ekonomiju omogućavanjem trgovinskih veza s inostranstvom.

Razvijanju međunarodnih mreža srodnih preduzeća.

Uspostavljanju vertikalnih veza između lokalnih snabdevača i međunarodnih preduzeća.

Nova ulaganja međunarodnih kompanija obično pokreću nove poslovne mogućnosti i investicije postojećih stranih snabdevača i novih domaćih preduzeća.

Međunarodne kompanije kao deo programa garancije kvaliteta često uvode programe podrške za domaće kompanije radi poboljšanja kvaliteta robe i usluga kroz tehničku pomoć, obuku i programe informisanja i akreditovanja.

NSU su bitna zbog toga što doprinose razvoju ljudskih resursa:

Neposredan pozitivni uticaj proizlazi iz povećanog nivoa obuke koji obezbeđuju nova preduzeća, kao i zbog toga što se saznaje kakva je potražnja za određenim veštinama.

Često, kada je posledica neposrednih stranih ulaganja osnivanje novog preduzeća i kada se ono utemelji u zemlji, povećava se broj viših upravljačkih položaja za lokalno stanovništvo, čime se širi iskustvo u poslovnom upravljanju.

NSU utiču na razvoj opšteg obrazovanja, budući da je dostupnost kvalifikovane i obrazovane radne snage od izuzetnog značaja za stvaranje povoljnog okruženja za NSU.

Takođe, NSU olakšavaju nesmetanu međunarodnu trgovinu i sprovođenje nacionalnih razvojnih planova, povećavaju proizvodnju i podižu nivo konkurentnosti, te unapređuju standarde i celokupnu efikasnost. Srbija se kreće ka tome da postane punopravni član međunarodnih i regionalnih organizacija i na dobrom je putu da zbog svoje bogate industrijske tradicije i visokog kvaliteta obrazovanja privuče nova NSU.

Osnovni ciljevi

Osnovni ciljevi Strategije usmereni su ka privlačenju značajnog nivoa stranih ulaganja u sektore proizvodnje sa ciljem da se:

Povećaju izvozni – međunarodno konkurentni – industrijski, uslužni i agroindustrijski kapaciteti i sposobnosti.

Reši tekući problem neupotrebljivosti većine postojećih kapaciteta za modernu proizvodnju i snabdevanje savremenih tržišta zbog toga što godinama nije bilo ulaganja.

Stvore mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta.

Stimuliše program reformi, reši problem trgovinskog deficita i uskladi razvoj sa zemljama članicama EU.

Maksimalno poveća broj međunarodno konkurentnih proizvoda i usluga sa višom dodatom vrednošću.

Međunarodna načela

Glavni preduslovi za privlačenje novih stranih ulaganja su:

Ubrzavanje programa privrednih reformi, modernizacije zakonodavstva i primene propisa.

Povećanje razumevanja na javnim i zvaničnim nivoima o konkurentnim potrebama investitora i šire shvatanje koristi koje proizlaze iz prisustva modernih, međunarodno konkurentnih industrijskih preduzeća.

Stvaranje usmerenog, razvojnog plana za prevazilaženje prepreka.

Razvijanje inicijativa za unapređenje konkurentnog investicionog okruženja.

Razvijanje jakog osećaja partnerstva i zajedničke vizije između svih nivoa javnog i privatnog sektora.

Razvijanje marketinškog programa kojim se podstiče interesovanje i privlače strani investitori.

Ova načela su izražena u mnogobrojnim publikacijama Svetske banke (SB), Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Investment Compact i drugih međunarodnih organizacija.

Osnovne prepreke neposrednim stranim ulaganjima

Glavne prepoznate prepreke NSU u Srbiji su:

Zakonodavni problemi, tj. nerešeni vlasnički odnosi i netržišno određivanje cena korišćenja gradskog građevinskog zemljišta.

Odsustvo posebnih odeljenja u okviru sudova za specifične oblasti prava.

Infrastrukturni nedostaci u poređenju sa susednim zemljama.

Spore reforme, usled njihovog zakasnelog otpočinjanja, u poređenju s konkurencijom i opšti loš kvalitet sprovođenja.

Ograničeni institucionalni kapaciteti za strateško planiranje i marketing i usvajanje srednjoročnih i dugoročnih stanovišta.

Nepostojanje jasno usmerenog nacionalnog programa za promociju ulaganja nasuprot ranije utvrđenoj negativnoj slici Srbije u svetu.

Osnovne postavke za postizanje ciljeva

Da bi Strategiju uspešno sprovodila, Vlada je prepoznala da:

Sadašnja mešavina politika i institucionalne sposobnosti nisu odgovarajuće da bi obezbedile potreban nivo zapošljavanja i povećanje izvoza.

Postoji potreba da se ubrza i pospeši proces reformi, da se hitno razviju institucionalni kapaciteti u određenom broju ključnih ministarstava i ustanova i da se promoviše i objavi uspešan ishod Studije izvodljivosti EU.

Postoji potreba da se reši široki spektar pitanja koja utiču na troškove i konkurentnost poslovanja u Srbiji.

Postoji potreba da se ojačaju i unaprede načela partnerstva između vladinih ministarstava, opština i privatnog sektora u sprovođenju mera za postizanje željenih rezultata.

Postoji potreba da se usredsredi na ključna preduzeća i sektore u kojima bi Srbija mogla da razvije moguću međunarodno konkurentnu prednost.

Postoji potreba da se kao prioritetna izdvoje odabrana međunarodna tržišta kako bi se maksimalno iskoristili finansijski i ljudski resursi i ostvario pozitivan uticaj.

Postoji potreba da se usmere sredstva i postignu merljivi rezultati u brojnim ključnim oblastima kako bi se razrešile brige investitora u vezi sa prepoznatim rizicima ulaganja u Srbiju.

Srbija se suočava sa jakom konkurencijom u ostvarivanju svojih ciljeva budući da je većina zemalja učinila mnogo značajniji napredak kada je reč o ukupnim privrednim reformama tokom poslednjih 15 godina, a mnoge od njih su već uspostavile bazu stranih investitora.

Mnoge susedne zemlje osnovale su jake agencije za promociju ulaganja koje imaju i marketinško i sektorsko stručno znanje. Mnoge zemlje su razvile i industrijske parkove za nove investitore koji tu mogu da izgrade svoja postrojenja. U većini zemalja razvijeni su mehanizmi uz pomoć kojih i privatnici i opštinske vlasti obezbeđuju zemljište i usluge. Pored toga, sve zemlje nude određene podsticaje ulaganjima. Ovaj uticaj meri se i odslikava u sveukupnom porastu NSU, padu nezaposlenosti, povećanju izvozne aktivnosti i raznim drugim pokazateljima privrednog razvoja.

Izazov za Srbiju koja želi da postane sigurna i privlačna lokacija za NSU zasniva se na:

Priznatom statusu zemlje u procesu pristupanja EU, koja ima bescarinski pristup i regionalne sporazume o trgovini.

Uverljivom i ubrzanom programu modernizacije infrastrukture, administracije i zakonodavstva.

Ključnom položaju „prolaza“ ka zapadnoevropskom, istočnoevropskom i bliskoistočnom tržištu.

Prednostima industrijske tradicije, obrazovanoj radnoj snazi sa priznatim boljim poznavanjem stranih jezika nego u većini konkurentnih zemalja.

Cilj Strategije je postizanje značajnijeg napretka u četiri šira naslova, koja su detaljnije prikazana u Poglavlju 7, sa jasnim zadacima, merama i aktivnostima brojnih ministarstava, agencija i opština, uz predviđanje značajne podrške i učešća privatnog sektora i partnera u saradnji.

1. Reforma propisa

2. Jačanje institucionalnih kapaciteta i razvijanje saradnje na nacionalnom i opštinskom nivou, kako bi se olakšao razvoj poslovanja.

3. Aktivnosti i inicijative za unapređenje konkurentnosti.

4. Razvijanje kampanja u zemlji za bolje razumevanje značaja stranih ulaganja i jasno usmerena međunarodna marketinška strategija.

Dok se Strategija bavi unapređenjem investicione klime u kratkom, srednjem i dužem roku, potreba da se kao prioriteti izdvoje hitne aktivnosti u vezi sa širokim spektrom pitanja je više nego očigledna. To se odslikava u Akcionom planu za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja. U njemu su izneti predlozi za razvijanje veza između opština, javnih preduzeća i Vlade, i ističe se potreba da se industriji i modernim, izvozno usmerenim preduzećima olakša pristup zemljištu i infrastrukturi. U ovom procesu veoma je važno razvijanje partnerstva i veza između privatnog sektora i Vlade.

2. KLjUČNI PROBLEMI RAZVOJA PRIVREDNO-POSLOVNOG OKRUŽENjA

Osnovne snage

Postoje pozitivni i ohrabrujući znaci da Srbija može izuzetno iskoristiti svoj razvojni potencijal u narednih pet do deset godina, da može da ostvari snažan privredni rast i unapredi standard života svojih građana, istovremeno se pretvarajući u konkurentnu i funkcionalnu tržišnu ekonomiju.

Srbija se smatra prijateljskim i sve boljim okruženjem za strane ulagače, sa investicionim zakonom koji se povoljno ocenjuje u odnosu na slične zakone u drugim zemljama. Prema Zakonu o stranim ulaganjima iz 2002. godine, strana lica mogu da, samostalno ili sa lokalnim partnerom, osnuju preduzeće ili njegov organizacioni deo (filijalu i sl.), kupuju akcije već postojećeg preduzeća, steknu druga vlasnička prava u preduzeću, ili dobiju dozvolu za eksploataciju prirodnih bogatstava, proizvodnog pogona i infrastrukture ili komunikacionih objekata. U toku je program reforme zakona i ostalih propisa sa ciljem da se usaglase sa standardima Evropske unije.

Makroekonomsko i poslovno okruženje stalno se tokom poslednjih pet godina razvija, a Vlada donosi veliki broj novih zakona, stabilizuje godišnji budžet, postiže zvanične dogovore sa međunarodnom zajednicom o dugu i pitanjima podrške budžetu i čini značajan napredak programom privatizacije.

Ključne prednosti, kako ih vide mnogi investitori i predstavljaju uporedne analize, prikazane su u narednoj tabeli:

SRBIJA – KLjUČNE PREDNOSTI

Ljudstvo i sposobnosti: konkurentna radna snaga (obučena, relativno jeftina, sa znanjem engleskog jezika i tradicionalnom izloženošću inostranstvu).

Centralni položaj u jugoistočnoj Evropi i dobar pristup tržištima preko procesa pristupanja EU, regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Niža cena rada naročito za kvalifikovane i radnike koji se mogu obučiti.

Industrijska/istraživačka tradicija i iskustvo u inženjerskim/proizvodnim poslovima.

Prirodni resursi i uslovi za proizvodnju u poljoprivredi i šumarstvu.

Poboljšana investiciona klima koja se dalje unapređuje.

Postoji sve više dokaza međunarodne i lokalne saglasnosti o napretku koji je postignut u brzini i smeru ukupnih privrednih reformskih programa, što se vidi u:

Uspešnom ishodu Studije izvodljivosti EU i otpočinjanju pregovora o pristupanju EU.

Obnavljanju kreditne podrške SB/MMF do 2007.

Pozitivnoj oceni zakonodavnih reformi OECD – Investment Compact za jugoistočnu Evropu za 2004. godinu.

Izveštaju SB o poslovanju u svetu u 2005. godini, u kojem je poređeno 155 zemalja i gde je Srbiji i Crnoj Gori (SCG) dodeljena titula zemlje koja je postigla najviše napretka u unapređenju poslovnog okruženja.

Izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj o tranziciji u zemljama iz 2005. godine, u kojem je SCG proglašena za najboljeg reformatora.

Pojačanom dijalogu i podršci Vlade privatnom sektoru postojećih stranih ulagača i poslovnih grupa kao što se navodi u godišnjoj Beloj knjizi koju je objavio Savet stranih investitora (SSI).

Pozitivan stav i aktivno učešće poslovnog i privatnog sektora je važan činilac ukupnog poslovnog okruženja. Privredna komora Srbije je najveće poslovno udruženje, čiji je cilj unapređenje konkurentnosti privrede Srbije i povećanje proizvodnje i izvoza u saradnji sa Vladom. U druga važna poslovna udruženja spadaju Udruženje poslodavaca, Savez preduzetnika Srbije, Srpski poslovni klub „Privrednik“ i Savet stranih investitora.

SSI ima važnu ulogu u dijalogu sa Vladom u utvrđivanju i izdvajanju prioritetnih, ključnih inicijativa za unapređenje ukupnog okruženja za razvoj poslovanja u zemlji. On jednom godišnje objavljuje Belu knjigu o uslovima ulaganja i sebe vidi kao partnera Vlade i drugih državnih organa u isticanju ideja na koje treba obratiti pažnju i formalnom dokumentovanju godišnjeg napretka.

Članovi SSI takođe učestvuju u mnogobrojnim nacionalnim organizacijama kao što su: Američka privredna komora u Srbiji i Crnoj Gori, poslovna udruženja drugih zemalja poput Izraelskog poslovnog foruma, Grčko-srpske inicijative za partnerstvo, pslovne manifestacije «Italija u Beogradu» i Udruženja nemačkih investitora. Ova nacionalna udruženja su takođe aktivni zagovornici poslovne politike i u saradnji sa Vladom unapređuju investicionu klimu.

Slabosti

Glavne slabosti u privredi potiču od desetogodišnjeg unutrašnjeg sukoba i, kao posledice toga, međunarodne izolacije devedesetih godina prošlog veka. Početkom 1990. godine Srbija je bila industrijski i tehnološki naprednija od većine svojih suseda i mnoga njena preduzeća konkurentno su poslovala na međunarodnom tržištu.

Period međunarodne izolacije učinio je da su mnogi industrijski sektori zastareli, a time je stvorena i nekonkurentnost, iseljavanje mnogih obučenih i kvalifikovanih radnika i ukupni desetogodišnji zaostatak u otpočinjanju programa privatizacije i reforme zakonodavnog sistema.

Zapravo, glavni problem Srbije je konkurentnost (pravila igre) i to treba da bude briga Vlade. Konkurentnost preduzeća treba da se prepusti samim preduzećima.

Bez obzira na značajan napredak postignut u proteklih pet godina, ekonomska ostvarenja Srbije su slaba, što se vidi iz mnogih važnih pokazatelja:

Značajan trgovinski deficit čija je posledica oslanjanje na zajmove i spoljne privatne novčane doznake.

Stopa zapošljavanja i broj ljudi sa unosnim zaposlenjem u proizvodnoj, međunarodno konkurentnoj industriji i uslugama su prema međunarodnim standardima niski, mada su ipak bolji nego u mnogim susednim zemljama.

Manjak ukupne konkurentnosti zbog manjka investicija, zakasnelog otpočinjanja procesa privatizacije i neuspelog olakšavanja razvoja modernih industrijskih i agrarnih konkurentnih klastera.

Loša slika (imidž) u inostranstvu, predstava političke nestabilnosti i nepostojanje usmerenog marketinškog i investicionog promotivnog programa.

Ovo se ogleda u strukturnim i institucionalnim slabostima i sporoj reformi javnog sektora, čije su posledice:

Slabosti u ukupnom zakonodavnom i regulatornom okruženju.

Slabosti u administrativnim strukturama i nedosledna primena propisa.

Loše (mada se popravljaju) ocene međunarodnih privatnih kompanija koje se bave praćenjem poslovnih okruženja i dodeljivanjem rejtinga.

Tabele koje slede kritički pokazuju da Srbija zauzima vrlo loše mesto u poređenju sa susednim zemljama.

Indeks rasta konkurentnosti (IRK) pozicije i komparacija 2003. i 2004.

– Izabrane zemlje –

Država Pozicija IRK 2004 Pozicija IRK 2003 Slovenija 33 31 Mađarska 39 33 Češka Republika 40 39 Slovačka 43 43 Bugarska 59 64 Poljska 60 45 Hrvatska 61 53 Rumunija 63 75 Bosna i Hercegovina 81 – Makedonija 84 81 Srbija i Crna Gora 89 77

Ovaj indeks konkurentnog rasta pokazuje pogoršanje stanja između 2003. i 2004. godine, a izveden je iz trostubnih indeksa, uključujući:

Indeks javnog sektora

Država Pozicija Slovenija 31 Mađarska 37 Slovačka 49 Češka Republika 51 Bugarska 56 Rumunija 74 Hrvatska 76 Bosna i Hercegovina 78 Poljska 80 Srbija i Crna Gora 85 Makedonija 92

Indeks makroekonomskog okruženja

Država Pozicija Slovenija 39 Češka Republika 41 Poljska 51 Slovačka 54 Mađarska 55 Hrvatska 59 Bugarska 60 Rumunija 71 Makedonija 77 Bosna i Hercegovina 85 Srbija i Crna Gora 102

Tehnološki indeks

Država Pozicija Češka Republika 19 Slovenija 26 Slovačka 28 Mađarska 29 Poljska 45 Hrvatska 46 Rumunija 47 Bugarska 59 Srbija i Crna Gora 75 Makedonija 76 Bosna i Hercegovina 82

Ove tabele pokazuju da je, u poređenju sa većinom konkurentnih zemalja, Srbija nešto kasnije počela reforme i da ima vrlo slab osnov za nova ulaganja. Ova tri stuba Indeksa rasta konkurentnosti posvećuju posebnu pažnju izgledu i sprovođenju strategije za podsticanje konkurentnosti i za privlačenje novih stranih ulaganja.

Biće neophodno da se naglase prioriteti u zakonodavnoj reformi kako bi se unapredilo poslovno okruženje. Takođe, širokom podrškom treba omogućiti podizanje konkurentnosti i značajno ojačati institucionalne kapacitete kako bi se sprovela unutrašnja regulatorna i spoljna marketinška aktivnost.

NEPOSREDNA STRANA ULAGANjA U SRBIJI I UPOREDNE

ANALIZE

3.1. Nova neposredna strana ulaganja i privatizacija

Sva strana ulaganja su kategorisana po različitim kriterijumima. Ona mogu poticati iz netržišnih fondova (Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, itd.) i iz privatnih izvora. Po efikasnosti ulaganja netržišni fondovi su slični državnim investicijama. Netržišni fondovi ulažu u skladu sa političkim prioritetima (donacije, krediti za određene projekte), a privatni investitori u skladu sa šansama za sticanje dobiti. Iz tih razloga je bitno da statistika odslika ove dve vrste stranih ulaganja.

Privatna strana ulaganja bi trebalo dalje podeliti na nova neposredna strana ulaganja (greenfield), neposredna strana ulaganja na postojećim objektima (brownfield), klasičnu prodaju, zajednička ulaganja, ponovno ulaganje (reinvestiranje), portfolio ulaganja (ulaganja u hartije od vrednosti bez upravljačkih namera) i izvršenja investicionih obaveza iz procesa privatizacije.

Osnovne vrste neposrednih stranih ulaganja, izuzimajući oblike klasične prodaje (spajanje, pripajanje i privatizacija), klasifikuju se na sledeći način:

Greenfield – preduzeće sa stranim ulogom započinje poslovanje na potpuno novom mestu («na ledini») ili zgradi.

Brownfield – preduzeće sa stranim ulogom započinje poslovanje u zgradi ili na mestu koje se ranije koristilo za proizvodnju ili drugu vrstu delatnosti, na kome već postoji određena infrastruktura; imovina iz stečajnih postupaka tako može biti kupljena za nova ulaganja.

zajednička ulaganja – strano preduzeće uzima značajan udeo u novoosnovanom domaćem preduzeću.

Saradnja javnog i privatnog sektora (Public Private Partnership) je modifikacija navedene definicije zajedničkih ulaganja, pri čemu državni organi, organi lokalne samouprave ili javna preduzeća sklapaju sporazum o saradnji sa preduzećem iz privatnog sektora da bi i formalno planirali, izvršili i upravljali određenom delatnošću ili dobrima.

Najveći deo priliva NSU u Srbiju je do sada, kao i u drugim zemljama u regionu, došao putem privatizacije. Najviše aktivnosti vezanih za privatizaciju se u drugim zemljama realizovalo u drugoj polovini devedesetih godina XX veka, tokom perioda brzog rasta stranih ulaganja u svetu. Odloženi početak privatizacije u Srbiji je prikazan na dijagramu o prilivu stranih ulaganja (kojim nije obuhvaćen devizni priliv po osnovu portfolio ulaganja).

NSU u Srbiji u milionima SAD dolara, 2000 – 2005 – godišnji prilivi

[pic]Prilivi NSU u 2005. godini su se približili iznosu od 1,5 milijarde dolara, i to uglavnom zahvaljujući prodaji banaka. Međutim, ovako nizak (na nivou regiona) opšti nivo priliva iz privatizacije, gledano srednjoročno, nije održiv. Da bi se privukli značajni iznosi novih neposrednih stranih ulaganja, neophodno je pospešiti saradnju javnog i privatnog sektora, unaprediti infrastrukturu i jačati konkurenciju. Ovo je jedini način da se prevaziđe ozbiljan nedostatak ulaganja i nerazvijenost infrastrukture.

Ukupan nivo privatizacione aktivnosti u Srbiji od 2002. godine, odnosno godišnji prilivi ulaganja putem različitih metoda koje je zabeležila Agencija za privatizaciju, dati su zbirno u sledećoj tabeli .

2002.-2005. Ukupno ponuđeno Ukupno prodato Uspešnost(%) Prihod od prodaje u hiljadama € Investicioni program u hiljadama € Socijalni program u hiljadama € Aukcije 1.608 1.254 78% 602.095 160.785 — Tenderi + aukcije 1.704 1.308 77% 1.510.831 898.326 271.955 Kapitalno tržište 773 523 68% 325.838 5.902 —  Ukupno 2.477 1.831 74% 1.836.669 904.227 271.955

Treba napomenuti da su pojedina preduzeća, fabrike i banke, koje sada posluju u Srbiji, bile u vlasništvu stranih kompanija čak i pre prodaje (poput Mobtela, Delta banke – Banca Intesa). Prilikom njihove prodaje novac odlazi na račune stranih vlasnika i ne može se smatrati prilivom NSU u Srbiju.

Skoro celokupan priliv kapitala od tendera potiče od stranih ulagača, dok je potpuno obrnuto u slučaju aukcija, pri čemu dominantni priliv kapitala dolazi od domaćih ulagača. Privatizacioni prilivi koji stižu preko tržišta kapitala, podjednaki su po pitanju porekla kapitala. Strani kupci su mahom transnacionalne kompanije (Philip Morris, Interbrew, Lukoil, Holcim, US Steel, Alpha Bank, Lafarge, Carlsberg, Titan, Henkel, BAT, Galaxy Tire&Wheel, itd.).

Mnoga strana preduzeća su procenila da su opšti uslovi za investiranje u Srbiji relativno nezavisni od političke neizvesnosti, pa su iz tog razloga zanemarila potrese na srpskoj političkoj sceni. Pitanja nerešenog političkog statusa neće usporiti ekonomski razvoj zemlje. Postoje zemlje sa dugoročnim sporovima i nerešenim statusnim pitanjima, poput Južne Koreje, Tajvana, Kipra i Izraela, koje su stvorile nadmoćna poslovna okruženja i poslednjih decenija spadaju među najuspešnije ekonomije na svetu.

Pregled privatizovanih preduzeća prema sektoru

(do 5. marta 2006. godine)

SEKTOR Broj privatizovanih preduzeća Industrija i rudarstvo 521 Građevinarstvo 183 Trgovina 178 Poljoprivreda i ribarstvo 104 Finansijske i druge usluge 100 Zanatstvo 89 Ugostiteljstvo i turizam 78 Saobraćaj i veze 61 Obrazovanje i kultura 12 Stambeno komunalne delatnosti 7 Vodoprivreda 6 Društveno političke zajednice i org. 4 Zdravstvo i socijalna zaštita 1 Ukupno 1.344

Imajući u vidu broj privatizovanih preduzeća, ulagači se najviše zanimaju za prerađivačku industriju, a potom za građevinarstvo i trgovinu. Agencija za privatizaciju je od početka procesa privatizacije do kraja januara 2006. godine zbog neispunjavanja ugovornih obaveza pokrenula raskid kupoprodajnih ugovora za 194 privatizovana preduzeća; u istom periodu 70 kupoprodajnih ugovora je pravnosnažno raskinuto.

Treba se zapitati zašto kupci u velikom broju slučajeva nisu bili u mogućnosti da ostvare ugovorene investicione i socijalne programe ili pak da dodatno ulažu i preko ugovorenog šire svoje poslovanje. Obzirom na to da su investitori potrošili pozamašne svote novca za kupovinu preduzeća u privatizaciji, imali su i interes da u dato preduzeće dodatno ulažu (mahom za nabavku materijala i nove opreme), ali i da se primenom socijalnog programa oslobode viška zaposlenih, te tako obezbede povraćaj i oplodnju ukupno uloženog kapitala.

Neuspešne privatizacije (ili pak odsustva većeg postprivatizacionog ulaganja) mogu se u određenoj meri opravdati činjenicama da su planovi kupaca katkad bili preambiciozni i/ili da su stanja u datim preduzećima, kao i njihovi izgledi na tržištu bili pogrešno ocenjeni. Jedan od razloga za neuspehe ovih privatizacija ipak leži i u tome što se novim vlasnicima (kao i ulagačima uopšte) ne pruža odgovarajuća «posle-prodajna» usluga i podrška, bilo od Agencije za privatizaciju, bilo od neke druge institucije poput SIEPA (Serbian Investment and Export Promotion Agency). Razlozi izostanka poželjnog (posle-prodajnog) staranja, odnosno naknadne podrške (After-care) su:

odsustvo neposredno izražene nadležnosti odgovarajuće ustanove,

nepostojanje potrebnog autoriteta date ustanove, naročito kod lokalnih samouprava i

nedovoljna i/ili neodgovarajuća osposobljenost ljudi i opskrbljenost materijalnim dobrima.

Posmatrajući tok procesa privatizacije, 2003. godina se nameće kao period sa najvećim brojem ponuđenih i prodatih preduzeća, kao i visinom prihoda od prodaje. Pad koji se u ovim pokazateljima beleži u 2004. godini delom je rezultat i političkog potresa i nestabilnosti iz 2003. i prvih meseci 2004. godine. Takođe, 2003. godine prodavala su se neka od najprivlačnijih preduzeća koja su i donela najveće prilive novca (poput duvanske industrije, više uspešnih preduzeća iz prehrambene i pivarske industrije, kao i dela maloprodaje naftne industrije). Vlada je, u nameri da ubrza proces privatizacije u 2005. godini, predložila, a Narodna skupština usvojila, izmene i dopune odgovarajućih zakona (o privatizaciji, Agenciji za privatizaciju i Akcijskom fondu). Nadležnosti Agencije za privatizaciju su dopunjene, te ona sada obavlja i poslove stečajnog upravnika ukoliko je stečajno veće imenuje da obavlja te poslove, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Postoje mišljenja da promene u Zakonu o akcijskom fondu i Zakonu o Agenciji za privatizaciju ugrožavaju vlasnička prava, pojačavaju ionako preveliki uticaj birokratije nad preduzećima, koncentrišu moć u rukama birokrata i održavaju sukob interesa (Agencija za privatizaciju priprema preduzeća za prodaju, prodaje ih i nadgleda postupak prodaje).

Bitna izmena Zakona o privatizaciji odnosi se na to da će preduzećima koja idu na prodaju, država otpisati dugovanja prema fondovima i javnim preduzećima i time ih učiniti znatno privlačnijim za potencijalne investitore. Pomenuti dugovi bi naknadno bili izmireni iz prihoda ostvarenih prodajom ovih preduzeća. Ove mere bi trebalo da omoguće bržu privatizaciju pogotovo velikih i prezaduženih preduzeća, koja nose i pretežni deo balasta suvišne radne snage. Radi se o preduzećima iz tzv. «Grupe 67», čija bi uspešna privatizacija umnogome opredelila uspeh čitavog privatizacionog procesa u Srbiji.

Trebalo bi i odrediti šta da se radi sa preduzećima u društvenoj svojini koja su bez uspeha dva puta nuđena na prodaju – da li raditi novu procenu vrednosti i ponovo ih ponuditi na prodaju ili putem stečaja izvršiti privatizaciju imovine. Što se tenderske prodaje tiče, na red su došla i, u poređenju sa ranijim, ne tako privlačna preduzeća. Ponuda preduzeća koja se prodaju putem tendera «osvežiće se» sporednim i pomoćnim delatnostima javnih preduzeća.

Radi boljeg regulisanja tržišta hartija od vrednosti usvojene su i izmene i dopune Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Neophodno je i što brže donošenje Zakona o investicionim fondovima. Na taj način bi delovanje investicionih fondova koji već snažno učestvuju u procesu privatizacije i predstavljaju delotvorno sredstvo aktiviranja sitnog kapitala, bilo uređeno na odgovarajući način i postigla bi se veća javnost u njihovom poslovanju (rok za donošenje Zakona o investicionim fondovima je mart 2006. godine).

Priliv NSU u 2005. godini je prevazišao rekord iz 2003. godine. Tokom 2005. godine NSU su prevashodno dolazila od privatizacije banaka. Bankarski sektor se, uz zaoštravanje konkurencije u vidu sve većeg broja učesnika na tržištu, pokazao izuzetno privlačnim za strane ulagače. Glavni razlozi privlačnosti srpskog bankarskog tržišta leže u činjenici da su kamatne stope na izuzetno visokom nivou, odnosno da je zvanični «percipirani» rizik poslovanja jako visok, a da je stvarni rizik poslovanja ipak znatno niži (zanimljiv je podatak da je Srbija zemlja sa najvišom stopom vraćenih zajmova iz poslova sa stanovištvom). Strane ugledne banke će privatizovati preostale banke. To će dalje povećati konkurenciju na bankarskom tržištu, i samim tim dovesti do snižavanja kamatnih stopa. Očekuje se i zgušnjavanje bankarskog tržišta, putem međusobnih kupovina i spajanja banaka.

Zakonom je definisano da privatizacija mora biti okončana u 2007. godini, sa izuzetkom javnih preduzeća. Propisani rok treba da se poštuje, jer produžavanje istovremenog postojanja društvenih i privatnih preduzeća vodi daljem obezvređivanju društvenog kapitala, odnosno njegovom protivpravnom prelivanju ka privatnom sektoru. Isto važi i za javna preduzeća, koja očekuje organizaciono i statusno pripremanje za privatizaciju. Neophodno je da se ova preduzeća osnaže i smanje troškove svoga poslovanja. Zbog toga je potrebno da Vlada, odnosno nadležna ministarstva, što pre izrade Strategiju restrukturiranja javnih preduzeća (najdalje se u ovome otišlo u sektoru energetike). Najavljeno je i smanjivanje viška radne snage u ovim preduzećima za 10%, kao i u državnoj administraciji. Socijalni program, tj. otpremnine za ove radnike bile bi finansirane iz Tranzicionog fonda. Dodatna sredstva za ovaj fond biće obezbeđena upravo procesom restrukturiranja javnih preduzeća, tj. prodajom onih delova preduzeća koji su daleko od osnovne delatnosti.

Ukupni prilivi neposrednih stranih ulaganja koje beleži Narodna banka Srbije (NBS), obuhvataju i privatizacione prilive i nova neposredna strana ulaganja. Postojeća statistika stranih ulaganja u Srbiji se zasniva na evidenciji kapitalnih transfera, koju vodi NBS na osnovu podataka koje dobija od poslovnih banaka i registruje ih kao priliv NSU u slučajevima u kojima poslovne banke, kao osnov uplate navedu šifru 557 (strano ulaganje). Trenutak beleženja priliva je onaj kada se realizuje uplata, nezavisno od ugovorenih obaveza.

Ova statistika omogućuje praćenje ukupnog priliva stranih ulaganja iz godine u godinu, kao i poređenje stranih ulaganja u Srbiji sa stranim investicijama u drugim zemljama. Međutim, na osnovu nje se može utvrditi poreklo kapitala samo po zemlji plaćanja (kao što je prikazano u donjoj tabeli), koja u mnogim slučajevima nije stvarna zemlja porekla uloženog kapitala. Podaci u donjoj tabeli ističu Holandiju kao zemlju iz koje je došao daleko najveći priliv NSU u Srbiju; u pitanju su zapravo ulaganja ćerki-firmi kompanija čije su matične zemlje neke druge države. Preduzeća iz SAD tako dominiraju po visini ulaganja u Srbiju koja se ostvaruju preko sopstvenih preduzeća – posrednika. Raspoloživi podaci dakle ne omogućavaju analitičko praćenje stranih ulaganja (po zemljama porekla, delatnostima u koje strani kapital ulazi, regionima u koje se ulaže), te je potrebno unaprediti samu statistiku stranih ulaganja i pronaći odgovarajuću metodologiju prikupljanja podataka o stranim ulaganjima.

Neposredna strana ulaganja po zemljama plaćanja, u hiljadama SAD dolara,

2000. – novembar 2005. godine

Redni broj Zemlja Priliv NSU 1. Holandija 794.442 2. Austrija 425.037 3. Nemačka 408.308 4. Grčka 365.531 5. Slovenija 238.790 6. Velika Britanija 170.020 7. Kipar 161.537 8. Francuska 154.180 9. Švajcarska 100.190 10. Luksemburg 79.236 11. SAD 76.871 12. Hrvatska 74.848 13. Italija 61.182

Agencija za privatizaciju beleži podatke o prilivima od prodaje preduzeća u procesu privatizacije, kao i ugovorene obaveze po osnovu investicionog i socijalnog programa. Tom prilikom posebno izdvaja prilive koji su došli od stranih kupaca, odnosno vrednosti ugovora u kojima su kupci nerezidentna pravna/fizička lica. Podaci o privatizacionim prilivima koje sakuplja Agencija za privatizaciju ne uključuju uplaćene iznose po osnovu kupoprodajnih ugovora koji su naknadno raskinuti. Sa druge strane, jednom evidentirane (ugovorene) investicione obaveze i obaveze koje se odnose na socijalne programe se često ne poštuju, naročito po pitanju rokova.

Rezultat navedenog je odsustvo precizne i ažurne evidencije privatizacionih priliva. Kada bi ovi podaci bili pouzdani, od iznosa ukupnog godišnjeg priliva NSU bi se mogli oduzeti prilivi od privatizacije i na taj način bi se dobio godišnji iznos greenfield stranih ulaganja.

Uzimajući u obzir izuzetno mali broj greenfield projekata veće vrednosti (izuzev investicije Ball Packaging od 75 miliona evra) može se proceniti da greenfield ulaganja u Srbiji posle 2000. godine nikada nisu prešla iznos od 150 miliona dolara godišnje. Ovo je svakako daleko od razvojnih potreba Srbije i u tom smislu nezadovoljavajuće. Budući da je domaći kapacitet ulaganja mali i da će privatizacioni prilivi nakon restrukturiranja i prodaje sledeće ture velikih preduzeća opasti, jasno je da niski nivo stranih greenfield ulaganja mora biti povećan. Radi modernizacije i razvoja, porasta zaposlenosti i izvoza, zemlja je očigledno upućena na značajno podizanje priliva novih neposrednih stranih ulaganja i stvaranje sredine u kojoj su postojeća preduzeća podstaknuta i podržana da reinvestiraju u aktivnosti sa višom dodatom vrednošću.

Privatni ulagači koji su u prethodnih nekoliko godina kupili preduzeća od države u dosta slučajeva ne poštuju svoje ugovorne obaveze koje se odnose na socijalne i investicione programe (kao što uostalom i mediji naširoko izveštavaju). Kada ulagači procene da je dalje investiranje opravdano, oni ga sprovode, u suprotnom se ne mogu primorati na ulaganje. Državi su tada na raspolaganju dve mogućnosti: ili da reaguje i poništi prethodnu privatizaciju čime šalje lošu poruku drugim potencijalnim i postojećim ulagačima, ili da zanemari nastalu situaciju. Prva mogućnost bi obeshrabrila ionako nizak nivo ulaganja, a druga bi podrila kredibilitet države. Socijalne programe i investicione obaveze bi stoga trebalo izbaciti iz Zakona o privatizaciji i ostaviti prodajnu cenu kao jedini kriterijum. Dakle, ono što je ovde neophodno je uspostaviti stvarno, a ne obećano stanje stvari koje se odnosi na neposredna strana ulaganja.

Vrlo je značajno otkriti precizan iznos novih neposrednih stranih ulaganja, jer je to najbolji pokazatelj kvaliteta poslovnog okruženja. Prihodi od privatizacije su pokazatelj koji dovodi u zabludu, budući da privatni ulagači mogu doći ne zbog privlačnih poslovnih uslova, nego iz drugih razloga. U klasičnom slučaju, oni kupuju i tržište sa preduzećem i na osnovu toga stiču ekstra rente, jer je tržište monopolizovano ili čak zatvoreno. Najbolji primeri ovoga u Srbiji su prodaje duvanskih industrija (Duvanska industrija Vranje i Duvanska industrija Niš), ali postoje i drugi. Ostali razlozi mogu biti slaba konkurencija i/ili zaštićeno tržište, skupe nekretnine u vlasništvu preduzeća koja su u postupku privatizacije (čak i neka, inače bezvredna preduzeća poseduju atraktivne zgrade na dobrim lokacijama), itd.

Kada se privatizacioni talas okonča, nova neposredna strana ulaganja (uz strana portfolio ulaganja) će biti jedini oblici stranih direktnih investicija. Nivo NSU će zavisiti isključivo od kvaliteta poslovnog okruženja.

Iako su ulaganja privatnih domaćih preduzeća izvan Srbije još uvek relativno niska, ona su vrlo korisna i poželjna. U prvom koraku ona predstavljaju odlive kapitala, ali potom slede dobici od investiranja.

Samo 13-16% BDP Srbije odlazi u investicije, što je jedna polovina nivoa ulaganja u uspešnim tranzicionim zemljama. Srbija će teško iskusiti snažni porast NSU pre no što se domaća ulaganja značajno podignu, jer su domaći preduzetnici prvi koji testiraju kvalitet poslovnog okruženja.

Domaća ulaganja su značajna i zbog toga što su po pravilu veća od neposrednih stranih ulaganja. Tako učešće investicija u bruto domaćem proizvodu (domaća ulaganja) za 2003. godinu u Republici Srbiji iznosi  14,1%, a za 2004. godinu procena iznosi 19,2%. Neposredna strana ulaganja su u 2003. godini iznosila 1,36 mlrd. SAD dolara (obračunato po prosečnom kursu od 53,98 dinara) i činila 7,1% BDP, dok su u 2004. godini bila na nivou od 966 mln. SAD dolara (po kursu 58,38 dinara) i činila 4,3% BDP (procenjena vrednost).

3.2. Uporedne analize

3.2.1. Savremena kretanja

Globalna kretanja

Devedesete godine prošlog veka bile su period značajnog porasta globalnih NSU prouzrokovanih povećanom globalizacijom, naglim napretkom u jugoistočnoj Aziji sredinom devedesetih i povećanim kretanjima unutar programa privatizacije u zemljama istočne Evrope. Veći deo novih stranih ulaganja priticao je u zemlje s razvijenijom privredom i karakterisali su ih veliki izazovi sa kojima su se preduzeća suočavala: brzina tehnološkog razvoja, globalno restrukturiranje i unapređena logistika i protok informacija.

NSU na globalnom nivou naglo su pala od 2000. do 2003. godine u kontekstu svetskog ekonomskog usporavanja i 2001. godine taj pad je iznosio preko 40% u odnosu na 2000. godinu. Dati pad je je usledio nakon perioda stalnog rasta u globalnom kretanju NSU od 1991. i vrlo značajnog porasta u 1999. i 2000. Ove brojke odslikavaju glavne faktore:

Usporavanje privredne aktivnosti početkom ove dekade u većim industrijskim ekonomijama.

Oštar pad u poslovanju berzi hartija od vrednosti u razdoblju posle „tačka- kom“ buma.

Minimalan uspeh koji je Srbija do sada imala u poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope.

Izveštaj o svetskim investicijama za 2004. godinu pokazao je da se ovi nepovoljni globalni tokovi menjaju i da se napredak uočava naročito u Aziji, centralnoj i istočnoj Evropi. Takođe je pokazao da se rastući značaj Kine kao glavnog područja za nova strana ulaganja nastavlja i da je Kina zauzela dominantno mesto za široki spektar industrijskih sektora sa značajnim posledicama za Srbiju i ostale zemlje.

Kretanja u zemljama centralne i istočne Evrope

Zemlje u procesu pristupanja EU i ostale istočnoevropske zemlje imaju oko jedne trećine svih projekata stranih ulaganja u Evropi i očekuje se da će se ova tendencija nastaviti. Rastući trend pomeranja NSU dalje ka istoku će se nastaviti u naredne dve-tri godine i procenjuje se da će zemlje u procesu pristupanja EU sa ostalim zemljama centralne i istočne Evrope zahvatiti do 40% svih ulaganja u Evropi.

Predviđa se da će se u zemljama centralne i istočne Evrope javiti značajan procenat ukupnih novih ulaganja u Evropi u poslovno-administrativne službe, centre za čuvanje podataka, logistiku i nove investicije u proizvodnju.

Srbija, sa svojim očiglednim prednostima zbog stanovništva koje govori strane jezike, važnog regionalnog položaja, obrazovnih i tehničkih sposobnosti i ostvarenog napretka u reformama, zauzima značajno mesto i treba da iskoristi prilike koje joj se pružaju u ovim oblastima.

Koncentracija ulaganja

NSU u centalnoistočnoj Evropi (CIE) i dalje su izraženo koncentrisana u zemljama – Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj – koje su privukle značajna nova strana ulaganja uz to što su praktično završile svoje programe privatizacije do 2000. godine.

Brzi rast vrednosti ukupnog priliva NSU u Republici Češkoj (koji je porastao sa 7,4 mlrd. SAD dolara 1995. godine na 56,4 mlrd. SAD dolara 2004. godine) i u Mađarskoj (sa 11,3 mlrd. SAD dolara 1995. g. na 60,3 mlrd. SAD dolara 2004. godine) potpuno je drugačiji od vrlo niskih brojki u Srbiji od 3,9 mlrd. SAD dolara u 2004. godini.

Uticaj neposrednih stranih ulaganja

Priliv NSU kao procenat BDP u bitnoj je vezi sa promenama brojnih privrednih pokazatelja uključujući i nivoe ukupnog BDP i BDP po glavi stanovnika. Tabele sa ovim podacima, koje se zasnivaju na izdanjima Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i UN, detaljno su navedene u prilozima, a neki njihovi delovi su istaknuti u tekstu koji sledi.

PRILIV NSU U % BDP-a, BDP PO STANOVNIKU (SAD dolara)

– IZABRANE DRŽAVE

1990 1995 2000 2004 Hrvatska Priliv NSU u % BDP-a — 0.6 5.9 3.5 BDP po stanovniku 5485 4029 4090 7557 Češka Republika Priliv NSU u % BDP-a — 4.9 9.7 4.1 BDP po stanovniku 3594 5349 5425 10462 Mađarska Priliv NSU u % BDP-a — 10.7 6.0 4.6 BDP po stanovniku 3484 4325 4565 9908 Rumunija Priliv NSU u % BDP-a — 1.2 2.9 8.7 BDP po stanovniku 1648 1564 1674 3358 Bugarska Priliv NSU u % BDP-a — 0.7 8.0 11.7 BDP po stanovniku 2377 1580 1576 3137 Srbija i Crna Gora Priliv NSU u % BDP-a — — 0.6 5.3 BDP po stanovniku 2706 1412 1044 2813 Slovačka Priliv NSU u % BDP-a — 1.3 9.5 3.1 BDP po stanovniku 3103 3617 3764 6019

Poređenja radi, Irska (priznata kao međunarodni primer uspešnosti kada je reč o privlačenju NSU zasnovanog na usmerenim strategijama) imala je rast BDP po glavi stanovnika od 13.458 SAD dolara u 1990. godini do 30.629 SAD dolara u 2002. i 44.521 SAD dolara u 2004 godini.

Važnost pristupanja EU

Rumunija i Bugarska, kao zemlje u procesu pristupanja EU, imale su značajan porast i vrednosti i obima NSU u poslednjih pet godina, naglašavajući ranije postignuti tempo privatizacije, vrednost koju su investitori dali ostvarenim neophodnim zakonodavnim reformama i povećane tržišne mogućnosti koje članstvo u EU sa sobom nosi (pogledajte sledeću tabelu).

Uporedni prikaz godišnjeg priliva NSU u milionima SAD dolara

1995 Komunalne službe Troškovi i dostupnost Infrastrukturna poboljšanja Vremenski rokovi i realizacija Strategije obrazovanja / obuke Važnost savremenog nastavnog programa i obrazovni nivo i veštine. Početna usmerenost Strategije na oblast nauke i tehnologije Nadležnosti opština / zemljište / planiranje Lokalne samouprave mogu uticati na donošenje odluka o određivanju lokacija.

Početni rezultati opštinskih i drugih lokalnih inicijativa smatraju se veoma važnim za uspeh Strategije s obzirom na ulogu koju opštine imaju u planiranju i donošenju propisa i na njihov neposredni uticaj na raznovrsne usluge koje se pružaju investitorima.

Valja preduzeti sledeće aktivnosti:

MEOI i privatni sektor treba da razviju kampanju po opštinama i na univerzitetima da bi se razumele glavne prednosti NSU i potreba da se unapredi lokalno investiciono okruženje (tribine, brošure, medijske kampanje, itd.).

MEOI treba da teži razvijanju lokalne saradnje u cilju unapređenja investicionog okruženja, naročito u većim gradovima i u određivanju najpogodnijih lokacija za ulaganje.

Tokom probne faze treba se usredsrediti na razvijanje saradnje na lokalnom nivou između industrije, univerziteta i lokalnih vlasti u četiri veća grada, sa ciljem da se stvore uslovi za obezbeđivanje infrastrukture i objekata za investitore iz oblasti IKT.

Dogovoriti što skoriji sastanak „investicionih prvaka“ (zagovornika ulaganja) u svim opštinama i javnim preduzećima.

Smatra se da će ove mere unaprediti i podržati regionalne inicijative za poboljšanje lokalnog okruženja za privlačenje stranih ulaganja i njihovo zadržavanje u Srbiji. Za postizanje ovih ciljeva izuzetno je važna saradnja. Regionalne i druge sektorske strategije moraju da budu usmerene ka zajedničkim ciljevima unapređenja i olakšavanja novih ulaganja.

Očigledna je potreba da se razvije jaka zvanična koordinaciona uloga u razvijanju i olakšavanju aktivnog partnerstva među različitim akterima i insitucijama na nacionalnom i na regionalnim nivoima. Takođe, mnoge institucije su u lošoj finansijskoj situaciji i imaju neodgovarajuće kadrove.

Rezime:

Međunarodna iskustva pokazuju da se privlačenje i zadržavanje ulaganja temelje na sledećim elementima:

Unapređenje investicione klime

Izgradnja povoljne slike o Srbiji u inostranstvu (Image Building)

Privlačenje novih ulaganja (promocija)

Podrška investitorima.

Unapređenje investicione klime

Ministarstva uobičajeno imaju primarnu ulogu u unapređenju investicione klime, odnosno uslova za ulaganje u zemljama, budući da investiciono okruženje podrazumeva i široki spektar odgovarajućih propisa. Ono takođe zahteva bolje razumevanje (na svim nivoima društva) važne uloge koju NSU imaju u ekonomskom i društvenom razvoju zemlje. Upravo je to potrebno Srbiji, i na nacionalnom nivou, i na nivou lokalne samouprave.

Uzimajući u obzir probleme koje treba rešavati i potrebu da se razvije usaglašen i ubrzan pristup, kao i činjenicu da je MEOI nadležno za kreiranje politike NSU, MEOI je samim tim zaduženo i za podsticanje procesa modernizacije i aktivnosti koje su predložene Strategijom.

Izgradnja povoljne slike o Srbiji u inostranstvu, privlačenje novih ulaganja i podrška investitorima

Razvijanje strategije, tj. plana marketinških i promotivnih aktivnosti sa ciljem izgradnje povoljne slike o Srbiji, privlačenja novih ulaganja i stvaranja boljih uslova za investiranje, obično se poverava javnoj agenciji koja se bavi ostvarivanjem nacionalnih ciljeva definisanih od strane Vlade.

Ovako široke funkcije jedne agencije za promociju ulaganja (APU) mogu su precizirati na sledeći način:

Razvijanje marketinškog plana i sprovođenje promotivnog programa sa ciljem uklanjanja negativne slike Srbije među investitorima u odabranim sektorima i na ključnim tržištima.

Razvijanje istraživačkih sposobnosti radi utvrđivanja industrijskih i uslužnih sektora u kojima Srbija može imati konkurentnu prednost za nova ulaganja, kao i radi identifikovanja preduzeća kojima je u interesu da ulažu u te sektore.

Povećanje razumevanja o potrebama ulagača kada je reč o zakonodavnim, administrativnim i infrastrukturnim merama i obezbeđivanje povratnih informacija i preporuka za dalje delovanje.

Olakšavanje pristupa i podrška novim investitorima koji žele da ulažu u Srbiju.

Institucionalno su primenjivani mnogi modeli u različitim zemljama i privredama na različitim nivoima razvoja. Agencija može delovati u okviru nadležnog ministarstva, kao jedinica unutar institucije u privatnom vlasništvu ili poluautonomna vladina agencija. Međunarodna iskustva ukazuju da se najbolji rezultati postižu osnivanjem agencije koja je izdvojena iz neposredne vladine strukture, u kojoj su zaposleni profesionalci dovedeni iz privatnog i javnog sektora, sa komercijalnim usmerenjem i zadatkom da razviju i sprovedu marketinšku strategiju i promotivni program. Ova agencija obično ima podršku zvanično osnovanog upravnog odbora, predstavnika i privatnog i javnog sektora, sa ciljem da vodi i ocenjuje njene aktivnosti i ustanovi sistem za podnošenja redovnih izveštaja vladi.

Uprkos potrebi za jačanjem kapaciteta SIEPA, treba imati u vidu da je kadrovska i materijalna situacija u ovoj agenciji znatno bolja od većine drugih organa uprave. SIEPA trenutno ima 30 zaposlenih, 26 visoko obrazovanih (5 magistara); svi govore engleski jezik, a većina i još po dva strana jezika; u potpunosti vladaju svim poslovnim aplikacijama (jedan broj i radom sa bazama podataka i grafičkim softverom); najveći broj zaposlenih ima 3-5 godina iskustva u javnom i privatnom sektoru, uključujući i preduzeća u stranom vlasništvu ili radno iskustvo stečeno u inostranstvu.

U svom sadašnjem obliku, SIEPA nije finansirana na odgovarajući način, nema jasnu ulogu i nedostaje joj nivo vladine podrške koji je potreban za delotvoran rad. Osobine koje inače karakterišu efektivne APU širom sveta nisu u kontinuitetu i jasno uočljive u dosadašnjem delovanju SIEPA. Te osobine obuhvataju:

Jasne ciljeve koji su utemeljeni u vladinoj ekonomskoj politici.

Delotvoran odnos sa klijentima.

Odlično poznavanje marketinga.

Kvalitetan i iskusan kadar sa različitim znanjima.

Delotvorna saradnja sa vladom.

Odgovarajuće i pouzdano finansiranje.

Ovo pokreće ozbiljno pitanje za Vladu, budući da je efikasna APU sastavni element uspešne promocije ulaganja, a institucionalno jačanje ključna komponenta Strategije.

6.2. Načelo „sve pod jednim krovom“

Ciljevi koje podrazumeva načelo „sve pod jednim krovom“ (One-Stop-Shop, «jedna stanica») jesu obezbeđivanje jednog mesta kontakta za investitore gde bi došli do potrebnih dozvola i rešili zahteve vezane za propise koji se tiču osnivanja i poslovanja njihovih preduzeća. To mesto kontakta može biti posebna kancelarija/organizaciona jedinica u okviru neke od postojećih institucija nadležnih za pitanja stranih ulaganja.

Pored stranih ulagača zainteresovanih za investiranje u Srbiji i srpski privrednici u dijaspori ističu potrebu da na jednom mestu dobiju potrebne informacije vezane za investiranje u Srbiji. Činjenica je da su potencijalni strani ulagači, kao i srpska dijaspora zadovoljni osnivanjem i efikasnim radom Agencije za privredne registre i drugih institucija Vlade. Najviše primedbi do sada izneto je na saradnju sa lokalnim samoupravama.

Privrednici iz dijaspore mogu pomoći u ovim naporima i dodatno afirmisati ekonomsku saradnju sa Srbijom, ne samo kod ljudi srpskog porekla, već i kod svojih poslovnih partnera u zemljama u kojima rade i žive. Oni to već sada čine, iz patriotskih, ali pre svega iz poslovnih razloga.

Međutim, u praksi postoje mnogobrojni propisi koji su ugrađeni u svaki administrativni sistem i koji se odnose na različite oblasti: od regulisanja izdavanja građevinskih dozvola do ispunjavanja uobičajenih zdravstvenih i bezbedonosnih propisa kako za zaposlene, tako i za izdavanje sertifikata za proizvode. Stoga se cilj da zaista sve bude pod jednim krovom, odnosno da se celokupan obučeni kadar nalazi u jednoj kancelariji, obično ne postiže. Međutim, postoje mnogi praktični koraci koji se mogu preduzeti da bi se skratilo vreme i smanjili troškovi i smetnje sa kojima se investitori suočavaju.

Potrebno je podatke za ulaganja učiniti što lakše dostupnim, i to najbolje putem elektronskih medija i Internet sajtova, jer većina stranih ulagača, uključujući privrednike iz dijaspore na ovaj način dolazi do potrebnih informacija.

Prihvaćeno je stanovište da postojeće organizacione strukture u Srbiji ne nude odgovarajući nivo usluga za investitore i s obzirom na to treba preduzeti sledeće korake:

A) Kratkoročno:

Sve ili makar većinu obrazaca i dokumenata potrebnih investitorima za građevinske i druge aktivnosti obezbediti posredstvom jedne službe i na jednom mestu.

Osoblju ove kancelarije obezbediti kontakte i elektronsku vezu sa odgovarajućim ministarstvima, opštinama i javnim preduzećima.

Uspostaviti poziciju investicionog prvaka, kao lica nadležnog za podršku investitorima u svim ministarstvima, opštinama i javnim preduzećima, i to kao funkciju pridodatu kancelariji relevantnog izvršnog rukovodioca u pomenutim institucijama.

Razviti proces u kome se napredak po pitanju svakog podnesenog zahteva može u svako doba pratiti elektronskim putem.

Utvrditi parametre za merenje rezultata i ocenu standarda i za rokove.

Razviti mehanizam praćenja, revizije i izveštavanja Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom.

B) Srednjoročno:

Proširiti obim rada pomenute kancelarije pružanjem informacija o raspoloživom zemljištu pogodnom za izgradnju, kao i o razvoju industrijskih i tehnoloških parkova (nastalih iz ranije predviđenih partnerskih inicijativa na nacionalnom i opštinskom nivou, kako bi se unapredilo planiranje razvoja infrastrukture).

Omogućiti dalje stručno usavršavanje zaposlenih u ovoj kancelariji kako bi bili osposobljeni za pravilnu primenu zakona i drugih propisa, npr. lokalnih sanitarnih propisa, propisa vezanih za rad itd.

Razviti kapacitete zaposlenih u kancelariji kako bi na bazi povratnih informacija dobijenih od ulagača i međunarodnih standarda mogli da predlažu smanjenja prenormiranosti odnosno usavršavanja propisa.

Vodeće načelo kojim treba da se rukovodi ova kancelarija, kao jedinica za pružanje usluga naknadne podrške, jeste usmerenost na postizanje rezultata investitora – uloga investicionog prvaka. Navedena jedinica najčešće se nalazi u okviru APU, pri čemu su usluge naknadne podrške i pomoć klijentima njen najvažniji zadatak.

Iskustva susednih zemalja mogu predstavljati uzor i biti korisna u ostvarivanju ove ideje. Prema novom bugarskom Zakonu o promociji ulaganja, donetom u avgustu 2004. godine, bugarska agencija za promociju ulaganja daje informacije i administrativnu podršku stranim investitorima. Usluge koje agencija pruža su uslovljene prethodnom kategorizacijom investicije, odnosno izdavanjem sertifikata o investicionoj kategoriji. Investitori koji ulože od 5 do 20 miliona evra stiču pravo na korišćenje sledećih usluga: pružanje informacionog materijala, obezbeđivanje kontakta sa potencijalnim lokalnim partnerima, kao i informisanje o svim administrativnim procedurama koje su neophodne za realizaciju datog projekta. Do sada su izdata dva sertifikata za ovu kategoriju investicije. Ulaganje između 20 i 35 miliona evra investitoru omogućava korišćenje dodatnih personalizovanih usluga agencije i imenovanje zaposlenog lica u agenciji koje će biti ovlašćeno za obavljanje administrativnih i drugih poslova u ime investitora. Najviša kategorija (ulaganje iznad 75 miliona evra), za koju je do sada izdato deset sertifikata, a u postupku je još šest, obavezuje agenciju da investitoru bude na raspolaganju po pitanju svih potrebnih informacija, pomoći kod infrastrukturnih priključaka i da im pruži savetodavnu i administrativnu podršku.

Ključni zahtevi investitora, vođeni njihovim očekivanjima i iskustvima u drugim zemljama su:

1. Prvo i najvažnije – oni žele da posluju samo sa jednom agencijom koja je stručna, sposobna, poseduje ugled i opredeljenje da u potpunosti predvidi i zadovolji njihove potrebe.

2. Drugo – poverenje investitora je veće kada je agencija koja je nadležna za promociju ulaganja, organizovana kao javna agencija.

3. Treće – agencija treba da bude profesionalizovana i apolitična organizacija koja ima moć i ugled da prevazilazi birokratske prepreke i da dosledno deluje u najboljem interesu stranih investitora (sa ciljem da njihova ulaganja donesu neto ekonomsku dobit Srbiji).

4. Četvrto – strani investitori moraju da znaju da agencija ima dovoljno jake mreže kontakata (javne/privatne i regionalne) da im omogući da na jednom mestu, u okviru jednog paketa, dobiju sve što im je potrebno (inače bi se agencija smatrala „još jednom stanicom“ i ne bi ispoštovala načelo „sve pod jednim krovom“).

5. Peto – agencija treba da pruža efektivnu naknadnu podršku da bi se osiguralo efikasno otpočinjanje poslovanja i njegov razvoj.

Očigledno je da su pružanje usluga naknadne podrške i stvaranje zadovoljnih ulagača koji žele da prodube i prošire svoje poslovanje u zemlji, ključne mere uspeha, kako za razvijanje politike, tako i za sprovođenje marketinške strategije. Takođe, bitno je imati i jasne kriterijume za merenje ostvarenja APU.

Saradnja između obrazovnog sistema i privrede

Važna uloga obrazovnog sistema u stvaranju povoljnog okruženja za NSU ne sme se potcenjivati. Reforme obrazovnog sektora utiču na sve savremene sektore privrede i ključni su element unapređenja konkurentnosti preduzeća.

Obrazovni sistem i postojanje odgovarajućeg stručnog kadra naročito su važni za razvoj sektora IKT i zato se Strategijom predlaže veliki broj posebnih mera i inicijativa.

Gledano na međunarodnom planu, poslovna zajednica se sve više uključuje u reformu obrazovanja i biva konsultovana po tom pitanju, pa se predlaže razvijanje strukturisanog oblika saradnje, ne bi li se povećanjem ulaganja u izvozni i druge sektore sa visokom dodatom vrednošću maksimalno povećale mogućnosti zapošljavanja sadašnjih i budućih visokoobrazovanih kadrova.

Predlaže se davanje prioriteta sledećim aktivnostima:

Sprovođenje Zakona o visokom obrazovanju, koji će uz donete zakone o naučnoistraživačkoj i inovacionoj delatnosti predstavljati osnovu sektora visokog obrazovanja i istraživanja koji odgovara potrebama privrede.

Osnovati, na nivou Vlade, stručnu radnu grupu za IKT, sa snažnim uticajem poslovnog sektora IKT, koji treba da daje savete u vezi sa nastavnim planovima i programima za školovanje kadrova IKT, i sa prioritetima za finansiranje istraživačkih delatnosti u ovoj oblasti.

Razviti prenos tehnologije / industrijskih veza u sektoru visokog obrazovanja i istraživanja, te i na taj način promovisati uspešno poslovno povezivanje.

Dokumentovati postojeće i planirane inicijative na nacionalnom i regionalnom nivou u vezi unapređenja srednjoškolskog i stručnog obrazovanja i naročito istaći u kojoj meri poslovni sektor učestvuje u reformi nastavnog plana i programa i u obezbeđivanju radnog iskustva.

Praktične mere koje treba preduzeti da bi se pokrenule navedene aktivnosti podrazumevaju:

MEOI treba da uspostavi odnose sa velikim međunarodnim kompanijama u oblasti IKT, trenutno prisutnim u Srbiji, kako bi iste sa predstavnicima akademske zajednice učestvovale u razvoju mera neophodnih da se podigne nivo aktivnosti istraživanja i razvoja proizvoda u Srbiji.

MEOI treba da sa pomenutim međunarodnim kompanijama odredi projektne mogućnosti i mere koje treba preduzeti u stvaranju pogodne sredine u Srbiji za obavljanje raznih poslovno-administrativnih delatnosti (Back Office), aktivnosti pružanja podrške potrošačima (Customer Support), kao i tehničkih usluga.

MEOI i Ministarstvo prosvete i sporta treba da iniciraju osnivanje stručnih grupa, uzimajući u obzir interese privrede i univerziteta, radi utvrđivanja i rešavanja problema koji se odnose na uspostavljanje partnerstava na lokalnom nivou i na modernizaciju nastavnog plana i programa.

Činjenica je da sektor IKT može značajno doprineti privrednom rastu i porastu izvoza i NSU u Srbiji ako se ciljane aktivnosti budu preduzimale u sledećim oblastima:

Telekomunikacije;

Razvijanje veština i istraživačkog rada, uključujući mere koje treba preduzeti u cilju povratka stručnih kadrova iz redova srpskih iseljenika;

Poslovna infrastruktura (naučno-tehnološki parkovi);

Informaciono društvo.

7. PITANjA, MERE I AKTIVNOSTI

Do danas su glavne prepreke razvoju NSU u Srbiji:

Zakonodavna i regulatorna pitanja, poput složenih problema vlasništva nad zemljištem i netržišnih cena za korišćenje zemljišta i činjenice da je sudski sistem nespecijalizovan

Reforme započete sa zakašnjenjem i njihovo nedosledno sprovođenje

Ograničeni institucionalni kapaciteti, kako u razvijanju politika, tako i na operativnom nivou za pokretanje inicijativa

Infrastrukturni nedostaci u poređenju sa susednim zemljama

Nedostatak struktura koje podržavaju savremenu industriju

Nedostatak jasnog nacionalnog programa za promociju ulaganja.

U Pregledu Svetske banke, kaže se da je u Srbiji potrebno povećati poverenje investitora i nastaviti proces reformi. Među neophodnim merama izdvojeni su sledeći prioriteti:

Unaprediti sprovođenje ugovora (jačanje poverenja u sudsku vlast).

Umanjiti teret koje stvara preterano administriranje i prenormiranost u određenim oblastima.

Ojačati vlasnička prava i povećati fleksibilnost tržišta rada.

Pored gorenavedenog treba da se sprovedu i sledeće mere:

Doneti Zakon o restituciji i sprovoditi ga, dajući prednost fizičkoj restituciji gde god je to moguće. Zahvaljujući tome doći će do izmirenja dela obaveza i smanjiće se pritisak na javne finansije.

Nakon brze denacionalizacije (i predavanja imovine opštinama) dozvoliti domaćem i stranom privatnom sektoru kupovinu nekretnina, naročito gradskog građevinskog zemljišta.

Sniziti troškove osnivanja novih preduzeća. Nova preduzeća mnogo su efikasnija od preduzeća koja su još uvek u društvenom vlasništvu (većina njih samo predstavlja teret i za društvo i za privredu). Naročito su važna nova preduzeća sa stranim kapitalom. Treba raditi na daljem smanjenju dokumentacije i vremena potrebnog da se preduzeće osnuje, posluje ili da se zatvori. Smanjiti mogućnosti za korupciju organa lokalne samouprave osnivanjem kancelarija po sistemu „sve pod jednim krovom“. Smanjiti mogućnosti za korupciju na visokom nivou donošenjem zakona protiv korupcije, koji će sankcionisati mešanje političara u postupak dobijanja dozvola i dozvoljavanjem medijima, finansijskoj policiji i sudstvu da deluju nezavisno od izvršne vlasti.

Dalje unapređivati radno zakonodavstvo, pre svega otklanjanjem pojedinih rešenja zaostalih iz samoupravnog nasleđa koja otežavaju poslovanje preduzeća, a ne povećavaju primanja zaposlenih pošto im poslodavci za data obavezna plaćanja nužno umanjuju zaradu; tu spadaju raznovrsne naknade: za topli obrok, za minuli rad, za regres, kao i neodgovarajuće osnovice za utvrđivanje naknade za odsustvovanje sa posla.

Objediniti dobijanje poslovnih/građevinskih dozvola i uvođenja komunalija (uvođenje vode, struje, gasa, telefona, itd.).

Nastaviti privatizaciju, otpočeti privatizaciju javnih preduzeća i giganata iz doba socijalizma.

Osnovati samo jednu agenciju (sa posebnim odsecima) za praćenje rada odgovarajućih mreža (gasovoda, naftovoda, električnih mreža, vodovoda, kanalizacije, fiksne telefonije itd). Ovom merom se smanjuju troškovi.

Sprovoditi Zakon o stečaju i likvidaciji u preduzećima koja su pod stečajem. Ovo će sprečiti dalju akumulaciju duga i osloboditi njihova sredstva za novo, produktivnije korišćenje.

Nastaviti sa snižavanjem carina.

Liberalizovati unutrašnje tržište smanjenjem broja cena koje kontroliše Vlada. Posredno i neposredno, Vlada sada kontroliše oko 40% od ukupnog broja cena. Iskustvo razvijenih ekonomija pokazalo je da je uvek bolje da što šire funkcioniše tržišni sistem formiranja cena.

Smanjiti obavezna bankarska rezervisanja, što će srednjoročno dovesti do smanjenja kamata i zahvaljujući tome, uticati na pojeftinjenje novca i stimulaciju poslovanja.

Postepeno ustanovljavati administraciju naklonjenu poslovanju, početi sa uvođenjem elektronske vlade (e-vlade).

Stvoriti uslove za efikasnu primenu usvojenog Zakona o zaštiti konkurencije radom nezavisnog tela koje će sankcionisati zloupotrebe monopolskog položaja na tržištu ili, još jednostavnije, umesto kontrole tržišnog udela preduzeća omogućiti potpuno slobodan ulaz konkurenciji iz inostranstva.

Donošenjem odgovarajućeg zakona dozvoliti osnivanje i normalno funkcionisanje investicionih, osiguravajućih, penzionih, uzajamnih i drugih fondova.

Započeti reformu državnog penzionog fonda, koristiti prihode od privatizacije za pokrivanje troškova tranzicije, umesto njihovog trošenja kroz budžet.

Razmotriti uklanjanje ograničenja kod kapitalnih poslova, i to kod kupovine kratkoročnih hartija od vrednosti na stranom i domaćem tržištu novca, kod sticanja vlasništva nad nekretninama, kao i ograničenja kod tekućih transakcija koje se tiču plaćanja i prenosa na ime iznosa koji se odnosi na izdržavanje porodice. Raditi na uklanjanju ograničenja za transakcije sa kratkoročnim hartijama od vrednosti, imajući u vidu iskustvo Republike Hrvatske, gde je prvo izvršena delimična liberalizacija poslova sa hartijama od vrednosti na tržištu novca, a nakon dve godine i potpuna.

Dozvoliti slobodan promet stranih hartija od vrednosti. Ovo će fondovima stvoriti mogućnosti da investiraju, ali će takođe primorati NBS i Trezor da ponude povoljnije uslove za domaće hartije od vrednosti.

Donositi zakone koji će pružati uravnoteženu zaštitu svim zainteresovanim stranama: dužnicima i poveriocima, zaposlenima i poslodavcima, sindikatima radnika i udruženjima preduzetnika, državljanima i strancima, državnim i privatnim preduzećima i fondovima itd.

Povećati efikasnost trgovačkih sudova. Doneti Zakon o arbitraži, koji će urediti postupak domaće i međunarodne arbitraže što će doprineti bržem i efikasnijem rešavanju poslovnih sporova.

Na osnovu donetih zakona u oblasti upravljanja kvalitetom unaprediti organizaciju i rad odgovornih tela (Zavod za standardizaciju, Akreditaciono telo i Zavod za metrologiju), u cilju usaglašavanja sa evropskim standardima, naročito po pitanju licenci, sertifikata, robnih marki, oznaka kvaliteta koji su neophodni da bi se roba izvezla.

Tokom procesa usaglašavanja domaćih sa zakonima EU, prvenstveno prihvatati ona rešenja koja povećavaju ekonomske slobode i vladavinu prava.

Postoje mišljenja da liberalniji reformski koraci treba odmah da se preduzmu. Ako se razmišlja u tom pravcu, treba razmotriti sledeće promene i ostvariti ih kao „drugi korak“ u izgradnji Srbije kao povoljnog investicionog odredišta:

Smanjiti državne troškove na maksimalnih 40% BDP. Sniziti poreze, naročito na lični dohodak. Smanjiti broj postojećih poreza. Zadržati niske poreze i jedinstvene poreske stope.

Smanjiti subvencije u što većoj meri. Postoji veliki broj različitih subvencija: gotovinska plaćanja, prenosi sredstava, poreske olakšice i odbici, „javni radovi“, omogućavanje zakupa zemljišta ispod tržišne cene, obrazovanje zaposlenih, subvencije na izvoz, subvencije na stambene kredite, itd. Treba imati na umu da EU dozvoljava subvencionisanje u visini od oko 1% BDP.

Smanjiti državna ulaganja, jer to znači ili neefikasno korišćenje kapitala ili prosto rasipanje novca poreskih obveznika.

Ukloniti netržišne rente i obeshrabriti zahteve za istim (rent-seeking) gde god je to moguće.

Opozvati neposredno učestvovanje države u privredi; otkloniti prenormiranost. Ograničiti ulogu države na obezbeđivanje i kontrolisanje pravila tržišne igre.

Oblasti za preispitivanje:

Godišnja Bela knjiga koju objavljuje SSI je zapravo javni forum za preispitivanje aktivnosti preduzetih kako bi se uklonile moguće prepreke novim stranim ulaganjima i povećanju investiranja postojećih preduzeća u stranom vlasništvu. Strategija se temelji na načelu uključivanja privatnog sektora u određivanje prioritetnih reformskih mera i u stalnom dijalogu privatnog sektora sa Vladom.

Mere koje se preporučuju Strategijom potpadaju pod četiri šira naslova:

1. Reforma propisa.

2. Jačanje institucionalnih kapaciteta i razvijanje saradnje na nacionalnom i opštinskom nivou, kako bi se olakšao razvoj poslovanja.

3. Aktivnosti i inicijative za unapređenje konkurentnosti.

4. Razvijanje kampanja u zemlji za bolje razumevanje značaja stranih ulaganja i jasno usmerena međunarodna marketinška strategija.

Ovi naslovi su odabrani kao ključne oblasti na koje treba obratiti pažnju kako bi se povećala privlačnost Srbije za nova ulaganja i kako bi se unapredila njena celokupna konkurentnost. Predložene mere u pomenutim ključnim oblastima osmišljene su da Srbiju postave na mesto najpoželjnije investicione destinacije u JIE i da je svrstaju među 10% najpoželjnijih odredišta za ulaganja u Evropi u periodu od pet godina.

Postoji mnogo različitih problema koje treba rešiti, a koji su svrstani pod ova četiri šira naslova, s tim što je jasno da postoje preklapanja i visok stepen međuzavisnosti predloženih inicijativa.

Vodeća načela koja podupiru opredeljenost za ubrzavanje reforme propisa nalaze se u sporazumima o saradnji sa Evropskom unijom. Treba ubrzati usvajanje i sprovođenje svih zakona koji utiču na privredno i investiciono okruženje.

I Reforma propisa

Cilj

Ubrzavanje tekućih reformi i ubrzano unapređenje zakonskog i regulatornog okruženja.

Pitanja za razmatranje:

Problemi zemljišta – regulisati vlasničke odnose, odrediti glavne lokacije za razvoj u većim gradovima, odrediti mesta za industrijske, naučne i tehnološke parkove i posvetiti se širenju infrastrukture.

Razmotriti problem restitucije i pojasniti vlasničku situaciju prvo nad ključnim lokacijama i objektima.

Unapređenje privatizacije i deregulacije sektora telekomunikacija.

Usvajanje plana rada Komisije za podsticanje stranih ulaganja koja će sprovoditi Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, kao i čitavu Strategiju.

Pritom se usredsrediti na:

Učešće opštinskih vlasti u zvaničnom procesu rešavanja problema u vezi sa zemljištem.

Razvijanje veza između predstavnika obrazovanja/opština/industrije na nacionalnom i regionalnom nivou.

Razvijanje javno-privatnih partnerstava i zaključivanje koncesionih ugovora u ključnim oblastima infrastrukture.

Takođe, potrebno je imati u vidu da pojedini propisi koji su poslednjih godina reformisani i zahvaljujući kojima su dobijene pozitivne ocene o napretku reformi treba da budu dalje unapređivani. Na to ukazuju ponovljeni predlozi, a katkad i pritužbe postojećih stranih ulagača, ali i drugih poslovnih ljudi. Propisi o radu su neki od tih i treba preduzeti mere da se isti učine još fleksibilnijim.

Aktivnosti bi obuhvatile:

Studije koje bi odredile glavne lokacije u urbanim sredinama za industrijske parkove i potrebu da one zadovolje standarde konkurentnosti u odnosu na druge zemlje,

Zaključivanje sporazuma o lokalnoj saradnji između opština, pružaoca komunalnih i infrastrukturnih usluga, sa ciljem razvijanja i obezbeđivanja traženih usluga,

Usvajanje zakona o industrijskim parkovima,

Godišnje takmičenje opština u ostvarenom napretku i unapređenju uslova za investiranje.

Mogući rezultati bi obuhvatili:

Početno određivanje (vlasnički) jasnih lokacija u nekoliko većih gradova,

Pojačan naglasak na obezbeđivanju dobrih lokacija sa infrastrukturom,

Napredak u razvoju tržišta nekretnina i građevinskog zemljišta,

Napredak u deregulaciji sektora telekomunikacija,

Donošenje Zakona o restituciji, imajući u vidu najbolja iskustva u regionu.

IIJačanje institucionalnih kapaciteta i razvoj saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou

Cilj

Unapređenje investicione klime definisanjem i omogućavanjem ostvarivanja uloga koje različite institucije iz privatnog i javnog sektora imaju u unapređenju investicionog okruženja.

Od strane SIEPA su već započete aktivnosti u vezi sa jačanjem saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou. U periodu oktobar – decembar 2005. godine SIEPA je održala veći broj seminara na temu “Strane direktne investicije-praktični aspekti“ na kojima su učestvovali predstavnici lokalnih organa vlasti, odnosno službenici lokalne uprave koji rade na poslovima vezanim za lokalni ekonomski razvoj (gradski menadžeri, zaposleni na poslovima privrednog razvoja itd.). Cilj ovih seminara bio je upoznavanje lokalnih organa vlasti sa prednostima i izazovima stranih direktnih investicija i načinima za njihovo uspešno privlačenje i realizaciju. Seminari su imali edukativni karakter gde je akcenat bio na pripremi prezentacija, načinima komuniciranja i pripremi sastanaka sa potencijalnim investitorima. Poseban značaj je i u činjenici da većina lokalnih organa vlasti nije bila upoznata sa ulogom SIEPA i sa mogućnostima mećusobne saradnje i podrške. Za mesta održavanja seminara izabrani su gradovi koji predstavljaju okružne centre i u koje su dolazili predstavnici opština koje pripadaju okrugu. U navedenom periodu održano je 17 seminara, kojima je obuhvaćeno ukupno 115 opština u Srbiji, a svakom seminaru je prisustvovalo, u proseku, po 15 predstavnika opštinskih organa uprave. Na taj način je uspostavljena saradnja Agencije sa preko 200 članova opštinskih uprava, koji sada poseduju jasnu sliku o značaju NSU za lokalnu zajednicu, i zemlju uopšte, kao i detaljne smernice o načinima komunikacije sa stranim investitorima i načinima da se investicioni projekti efikasno realizuju. SIEPA ima u planu da u 2006. godini nastavi i intenzivira saradnju sa ovim službenicima opštinskih uprava i da kroz seriju konferencija i seminara od njih stvori nadležne eksperte za NSU na lokalnom nivou.

Pitanja za razmatranje:

Jačanje uloge i zadataka MEOI/SIEPA u promovisanju regionalnih ulaganja i organizacija za razvoj poslovanja.

Povećanje sredstava MEOI kako bi se intenzivirao rad Komisije za podsticanje ulaganja u privredu Srbije.

Povećanje sredstava SIEPA kako bi se mogla baviti marketingom i pružanjem usluga naknadne podrške investitorima sa ciljem ostvarenja načela „sve pod jednim krovom“, te kako bi bila u stanju da angažuje i iskusnije kadrove, a naročito stručnjake za određene privredne sektore koji su Strategijom utvrđeni kao sektori u kojima Srbija ima ili može imati konkurentsku prednost.

Osnovati stručnu radnu grupu za IKT na nivou Vlade – javni sektor/privatni sektor/univerziteti kako bi se pažnja posvetila problemima obrazovanja i infrastrukture.

Ispitati mogućnost imenovanja odgovornog lica/kontakt osobe za oblast za koju je nadležno odgovarajuće ministarstvo, opština ili javno preduzeće, koji bi predstavljali „investicione prvake“.

Podstaći učestvovanje privatnog sektora u svim inicijativama.

Javlja se potreba za preduzimanjem niza mera na nacionalnom i opštinskom nivou u koje valja uključiti veliki broj značajnih institucija.

To će obuhvatiti:

MEOI, kao ministarstvo koje je po Zakonu o ministarstvima nadležno za definisanje politike privlačenja NSU, pokretanje inicijativa koje se tiču NSU i unapređenja investicione klime u zemlji.

Druga ministarstva čije će se politike i inicijative usmeriti na sprovođenje dogovorenih prioriteta u vezi privlačenja NSU.

SIEPA, kao agencija osnovana u cilju promovisanja i olakšavanja ulaganja, i sve druge regionalne agencije koje se mogu osnovati.

Lokalnu samoupravu koja ima određena zakonska ovlašćenja i mogućnost da utiče na uslove investiranja na svojoj teritoriji.

Veliki broj pružalaca komunalnih usluga, pri čemu su cena i efikasnost usluga od prevashodne važnosti za konkurentnost.

Jačanje i olakšavanje uloge privatnog sektora i njegovo učešće u pripremanju i određivanju prioritetnih inicijativa predloženih u okviru raznih nacionalnih i regionalnih komisija za akcione planove.

Pitanja partnerstva:

Između nadležnih ministarstava radi određivanja prioritetnih inicijativa.

Između Vlade i zainteresovanih strana iz privatnog sektora, uključujući tu SSI, privredne komore, sektorska udruženja.

Između republičkih i opštinskih organa uprave.

Između ministarstava i agencija, npr. SIEPA i VIP (Vojvodina Investment Promotion).

Na opštinskom nivou, sa lokalnim univerzitetima, fakultetima, višim školama i privatnim sektorom.

Aktivnosti će obuhvatiti:

Razvijanje akcionog plana za pokretanje navedenih partnerstava.

Postizanje saglasnosti o proširenju ciljeva postojećih komisija kako bi se obuhvatili svi vidovi unapređenja investicione klime i različite zainteresovane strane.

Postizanje saglasnosti o osnivanju specijalizovanih podkomisija u okviru Komisije za podsticanje ulaganja u privredu Srbije.

Isticanje ključnih učesnika u ministarstvima/agencijama/opštinama kao „investicionih prvaka“ u sprovođenju Strategije.

Mere za postizanje najboljih rezultata bi obuhvatile:

Ozbiljnost i opredeljenje da se značajno povećaju resursi u MEOI i u SIEPA.

Postizanje saglasnosti o zadacima i odgovornostima svih učesnika u implementaciji Strategije.

Transparentno, učestalo i kvalitetno izveštavanje Vlade i javnosti o ostvarenom napretku.

Obezbeđivanje godišnjeg pregleda napretka, uz učešće relevantnih predstavnika privatnog sektora.

Sastav i stepen uključivanja raznih komisija.

Poželjni rezultati bi podrazumevali:

Unapređenje usluga naknadne podrške postojećim investitorima kroz usmerenost na prioritete i uklanjanje prepreka.

Transparentno bavljenje problemima sa kojima se suočavaju investitori.

Izrada studija i pokretanje aktivnosti za određivanje ključnih preduzeća i donosioca odluka.

Rad na ključnim pitanjima koja utiču na razvijanje sektora informacionih tehnologija (IT), uključujući pristup modernoj infrastrukturi širokopojasnog interneta, jačanje veza između industrije i sistema obrazovanja i reformu nastavnog plana i programa.

Aktivnije uključivanje ključnih predstavnika međunarodnih preduzeća koja već posluju u Srbiji, sa ciljem unapređenja podrške privatnog sektora u identifikaciji potencijalnog daljeg investiranja tih preduzeća ili drugih sa kojima oni sarađuju.

Određivanje pogodnih lokacija/objekata u opštinama i saglasnost u vezi sa koracima koje treba preduzeti u određivanju prioriteta u planiranju infrastrukture i jasnom određivanju vlasništva kao i ubrzavanju pristupa preduzećima koja ispunjavaju uslove.

IIIUnapređenje opšte konkurentnosti

Cilj

Povećati privlačnost Srbije kao investicione destinacije razvojem inicijativa u oblasti konkurentnosti, proizvodnje i pristupa tržištu.

Razmotriti sledeća pitanja:

Razvijanje i sprovođenje programa javno-privatnog partnerstva i koncesija u važnim komunalnim i infrastrukturnim oblastima.

Ubrzavanje liberalizacije značajnih sektora i pojačavanje uloge istraživačkih i naučnih ustanova u razvoju industrije.

Podrška razvijanju klastera i inicijativama koje bi se bavile zajedničkim izazovima na sektorskom nivou.

Uspostavljanje industrijskih i naučno-tehnoloških parkova.

Mere za olakšavanje potpune primene regionalnih i međunarodnih sporazuma o trgovini.

Dalji razvoj i obezbeđivanje podrške po pitanju uvođenja standarda kvaliteta i akreditacije kako bi se olakšao pristup međunarodnom tržištu.

Zaštita karakterističnih srpskih «brendova» (kajmak, ajvar, lozova rakija…) u cilju njihove promocije i plasiranja na stranim tržištima.

Unapređenje produktivnosti i obuke putem usredsređenih inicijativa u saradnji sa privatnim sektorom.

Otklanjanje prepreka za razvoj izvoza uključujući omogućavanje uvođenja moderne logistike kroz razvoj infrastrukture i pravnog okvira.

Aktivnosti će obuhvatiti inicijative vezane za infrastrukturu/koncesije, i to:

Razvijanje modela javno-privatnih partnerstava imajući u vidu najbolja međunarodna iskustva – pravna dokumentacija, zaštita itd.

Određivanje mogućih javno-privatnih projekata u oblasti infrastrukture i predlaganje njihovog vremenskog rasporeda.

Utvrđivanje osnovnih pokazatelja za ocenjivanje predloga i ponuda za saradnju javnog i privatnog sektora.

Utvrđivanje važnih potencijalnih međunarodnih partnera.

Razvijanje baze podataka mogućih uglednih međunarodnih partnera.

Određivanje ključnih uslova i praksi međunarodnih kreditnih insituticija (npr. Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj).

Poželjni rezultati mogli bi uključivati:

Određeni broj i nivo pozicionih dokumenata pripremljenih i podnetih Vladi na odobrenje.

Određeni broj značajnih projekata javno-privatnih partnerstava identifikovanih za reklamiranje u inostranstvu.

Maksimalno iskorišćavanje centralnog položaja Srbije u regionu.

Opšte inicijative:

Tehnička i pravna podrška za određivanje lokacija za uspostavljanje industrijskih i tehnoloških parkova.

Razvijanje i usaglašavanje kriterijuma za širi pristup univerzitetskoj mreži širokopojasnog interneta, u zavisnosti od celokupne modernizacije usluga.

Unapređenje dostupnosti i pristupa raznim međunarodnim modelima obezbeđenja i sertifikacije kvaliteta.

Unapređenje pristupa specijalizovanim savetodavnim agencijama, konferencijama, dokumentima i međunarodnim sastancima.

Poželjni rezultati bi mogli obuhvatiti:

Sprovođenje mera za olakšavanje i pružanje podrške modernoj industriji i izvoznim poslovima.

Olakšavanje trgovine kroz dalje ukidanje carinskih i vancarinskih mera zaštite kao i otklanjanje svih prepreka za slobodan protok robe.

Pokretanje inicijativa u cilju razvoja industrijskih i tehnoloških parkova na važnim lokacijama.

Povećan pristup standardnoj „univerzitetskoj“ mreži širokopojasnog interneta i njena unapređenja.

Iskorišćavanje prednosti industrijske tradicije, poznavanja stranih jezika i, uopšte, visokog standarda obrazovanja.

Razvijanje sektorskih akcionih planova usmerenih na ključna pitanja koja utiču na međunarodnu konkurentnost, koristeći razvojni program sektora IKT kao model.

Razvoj izvozno orijentisanih sektora proizvodnje robe visokog kvaliteta po principu niša.

Definisanje potreba i pokretanje programa za dobijanje posebnih sertifikata i ispunjavanje uslova kvaliteta koje nameće moderno tržište.

Pružanje podrške za pokretanje ključnih (privatnih) industrijskih sektora i sektorskih specijalističkih grupa, npr. udruženje izvoznika, klastera za preradu voća itd.

IVRazvoj obrazovnih kampanja i usmerene strategije reklamiranja u inostranstvu

Cilj

Povećanje razumevanja značaja i koristi od novih investicija u zemlji i delotvorno reklamiranje Srbije.

Široki spektar pitanja za razmatranje:

Početna kampanja za informisanje lokalnih političara i zvaničnika.

Razvijanje procesa koji bi lokalnim političarima i zvaničnicima omogućio da shvate sopstvenu važnu ulogu u stvaranju povoljnog lokalnog okruženja.

Razvijanje usmerene međunarodne kampanje na ključnim tržištima kojom bi se promovisala ulaganja u Srbiju, s ciljem da se podigne nivo obaveštenosti o realnosti unapređenog investicionog okruženja u Srbiji.

Razvijanje kampanja za određivanje i privlačenje investitora (Investor Targeting and Attraction) iz ključnih sektora.

Godišnje merenje i ocena uspešnosti marketinških aktivnosti.

Inače, SIEPA je u ovoj oblasti imala dosta aktivnosti. U saradnji sa OECD ova agencija već više godina vrši izbor „Investitora godine u Srbiji“, i kandiduje investitore iz Srbije za regionalne nagrade za najveće investitore u jugoistočnoj Evropi u nekoliko kategorija. Najprestižnija regionalna nagrada za greenfield investiciju dve godine za redom – za 2003. i 2004. godinu dodeljuje se investitorima koji su svoje investicione projekte realizovali u Srbiji (Ball Packaging i Coca Cola).

Aktivnosti u okviru ovog stuba Strategije bi obuhvatile:

Razvijanje Plana za promociju ulaganja, usklađenog sa Strategijom.

Razvijanje marketinško-komunikacionih ciljeva i sredstava.

Razvijanje sektorski usmerenih marketinških poruka.

Razvijanje i sprovođenje kampanja za unapređenje razumevanja značaja NSU za Srbiju, kao i kampanja za stvaranje povoljne slike o Srbiji u svetu.

Razvijanje baze podataka mogućih investicionih projekata koja bi, pored greenfield ulaganja, obuhvatala i ostale mogućnosti za ulaganja kao što su brownfield ulaganja, preostala preduzeća u procesu privatizacije, moguće koncesione projekte, kao i zajednička ulaganja.

Poželjni rezultati bi podrazumevali:

Stalno širenje baze podataka ciljnih preduzeća (Target Companies).

Povećan broj poseta investitora mogućim lokacijama za ulaganja u Srbiji.

Povećan broj ulaganja u proizvodne sektore i u sektor međunarodno razmenljivih usluga.

Ubrzano sprovođenje investicionih projekata podrškom lokalnog okruženja.

V Mere zbirno

a) Reforma propisa

Ovde sažete mere su opširnije opisane u Akcionom planu za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja za 2006. godinu i u odeljku I glave 7 – Pitanja, mere i aktivnosti.

Oblast Preporuke Cilj Nosilac Rok Administrativne prepreke za priliv NSU Usvajanje ažuriranog Akcionog plana za 2006. godinu Realizacija novih obaveza radi ostvarivanja ciljeva MEOI zajedno sa Strategijom Građevinsko zemljište Zakonodavne aktivnosti u ključnim oblastima Usvajanje novih i izmene i dopune važećih propisa MEOI 2006.-2008. Tehničke aktivnosti Izrada registra ključnih lokacija MEOI / opštine 2006. Industrijski parkovi Zakonodavne aktivnosti Usvajanje Zakona MEOI april 2006. Tehničke aktivnosti Usvajanje kriterijuma i identifikacija zemljišta MEOI / opštine/ privatni sektor 2006.-2007. Naučno-tehnološki parkovi Zakonodavne aktivnosti Implementacija zakona MEOI / Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine (MNZŽS) /Vlada 2006. Tehničke aktivnosti Usvajanje kriterijuma, identifikacija zemljišta MEOI / MNZŽS /univerziteti 2006.-2007. Slobodne zone Zakonodavne aktivnosti Preispitivanje propisa / prakse i opravdanosti MEOI, Ministarstvo finansija (MF), Ministarstvo trgovine, turizma i usluga (MTTU) 2006. -2007. Deregulacija telekomunikacija Obezbediti delotvoran rad Agencije za telekomunika-cije Povećanje konkurencije / poboljšanje usluga Ministarstvo za kapitalne investicije 2006. Partnerstvo javnog i privatnog sektora / koncesije u oblastikomunalnih službi i usluga, npr. putevi, nafta, gas, električna energija, upravljanje otpadom Razvoj detaljnih programa Obezbeđivanje modernizovane infrastrukture MEOI / nadležna ministarstva 2006.-2007.

b) Jačanje institucionalnih kapaciteta i razvoj saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou

Ovi predmeti su detaljno pokriveni u poglavlju 6: Institucionalni okvir i u odeljku II glave 7: Pitanja, mere i aktivnosti.

Oblast Preporuke Cilj Nosilac Rok Nivoi državne uprave i agencija Razjasniti i podeliti uloge i odgovornosti Poboljšanje usluga za strane investitore Vlada / MEOI / SIEPA 2006 Jačanje najvažnijih institucija, odgovornih za privlačenje NSU Jačanje kadrovskih kapaciteta i budžeta Napredak u odnosu na postojeću nekonkurentnu situaciju Vlada / MF / MEOI 2006 Razvoj pilot-projekta «One-Stop-Shop» – planirana početna studija o obezbeđivanju građevinskih dozvola Usmerena usluga naknadne podrške stranim ulagačima oko dobijanja raznih dozvola MEOI / SIEPA 2006- Imenovanje investicionih prvaka na nivou lokalne samouprave / komunalnih službi / univerziteta Obezbeđenje ključnih tačaka za kontakt, neposredno praćenje i unapređenje usluga ulagačima MEOI 2006 Osnivanje revizionog odbora na najvišem nivou Naglasiti rešenost Vlade i zvanično praćenje napretka Vlada Razvoj partnerstava u oblasti informacionih tehnologija Osnivanje odbora na nivou univerziteta / industrije / Vlade Reforme strukture obrazovanja MEOI / Ministarstvo prosvete i sporta (MPS) / univerziteti / obrazovne ustanove / IT industrija 2006 Uspostavljanje 4 pilot IT odbora na lokalnom nivou, uz učešće privatnog sektora Davanje prioriteta razvoju tehnoloških parkova / inicijative na lokalnom nivou MEOI / univerziteti / gradovi Niš, Novi Sad, Beograd i Kragujevac 2006 Partnerstvo javnog i privatnog sektora/koncesije Razvoj kadrovskih kapaciteta Savetovanje i podrška Vladi u razvoju projekata partnerstava javnog i privatnog sektora MEOI da inicira formiranje međuresorne komisije za predlaganje prioriteta 2006-2007

v) Unapređenje opšte konkurentnosti

Ova pitanja su detaljnije pokrivena u odeljku III glave 7: Pitanja, mere i aktivnosti, u glavi 5 o sektorima i u odeljku 4.5 o koncesijama.

Oblast Preporuke Cilj Nosilac Rok Partnerstvo javnog i privatnog sektora Razvoj i implementacija programa koncesija Unapređenje sektora usluga i infrastrukture MEOI / nadležna ministarstva 2006- Logistika MEOI u saradnji sa privatnim sektorom da prouči prepreke u kretanju robe Olakšavanje povećanog obima trgovine MEOI / MTTU 2006-2007 Međunarodni trgovinski sporazumi Zakonodavna i tehnička revizija Olakšavanje trgovine ukidanjem mera zaštite MEOI / MTTU 2006- Istraživački i naučni instituti Prioritetan razvoj partnerstva javnog i privatnog sektora Pojačavanje marketinških aktivnosti u cilju predstavljanja sredstava i kvalifikovane radne snage na međunarodnom planu MEOI da podstakne ove aktivnosti u saradnji sa nadležnim ministarstvima i naučnim institutima 2006- Uspostavljanje industrijskih i tehnoloških parkova Prioritetan razvoj politike u ovoj oblasti, kao i podsticaja Omogućiti ulagačima lak pristup zemljištu i objektima MEOI u saradnji sa SIEPA 2006- Kvalitet i akreditacija, uporedna analiza Identifikacija i razvoj programa za poboljšani pristup međunarodnoj ekspertizi Podrška preduzećima u razvoju izvoza na strana tržišta MEOI / SIEPA da istaknu trenutne i potencijalne inicijative 2006-2007 Produktivnost i obuka Identifikacija i razvoj programa za unapređenje pristupa međunarodnoj ekspertizi Obezbediti podršku savremenoj, izvozno-orijentisanoj industriji MEOI / SIEPA da sistematizuju postojeće i planirane inicijative 2006-2007 Razvoj klastera Obezbediti podršku za razvoj sektorskih grupa i udruženja Poboljšanje opštih mogućnosti i rast dodate vrednosti sa lokalnog nivoa MEOI / SIEPA 2006-

g) Razvoj obrazovnih kampanja i usmerene strategije reklamiranja u inostranstvu

Ova pitanja su detaljnije pokrivena u odeljku IV glave 7: Pitanja, mere i aktivnosti i u glavi 6 – Institucionalni okvir

Oblast Preporuke Cilj Nosilac Rok Kampanje u zemlji za bolje razumevanje značaja priliva NSU Pristup (sa visokog nivoa) lokalnoj samoupravi i javnim / komunalnim preduzećima Istaći faktore konkurentnosti u okviru njihovih oblasti delovanja i njihovu značajnu ulogu u privlačenju NSU SIEPA, uz podršku MEOI i Vlade 2006-2007 Proglašenje investicionih prvaka na nivou univerziteta / lokalne samouprave / komunalnih službi Porast razumevanja (kod ovih odgovornih lica i institucija) značaja NSU za razvoj zemlje MEOI / SIEPA sa organima lokalne samouprave 2006- Osnivanje lokalnih odbora koji bi uključili lica i institucije koji su od velikog značaja za NSU na lokalnom nivou Obezbediti koordinaciju i omogućiti rešavanje problema vezanih za infrastrukturu i građevinsko zemljište MEOI i SIEPA uz podršku Vlade 2006- Pilot inicijativa u sektoru IT koja će uključiti 4 univerziteta i lokalne samouprave Usmeriti pažnju na lokalnom i nacionalnom nivou na neophodnost razvoja sektora IT MEOI / MNZŽS / MPS 2006 Međunarodni marketing Razviti i usvojiti odgovarajući Plan investicione promocije Odrediti prioritete u vezi sa korišćenjem sredstava i fondova MEOI / SIEPA 2006 Izgradnja pozitivne slike Srbije i kampanja za promovisanje Srbije kao investicione destinacije Unaprediti razumevanje i istaći pozitivan napredak MEOI / SIEPA 2006-2007 Aktivnosti koje uključuju razvoj reklamnih poruka, kao i osmišljenih govora, prezentacija, itd. Vlada / MEOI / SIEPA 2006-2007 Dogovor o ciljevima marketinško-komunikacionih aktivnosti Osigurati jedinstveno razumevanje i ostvarenje srednjoročnih efekata Vlada / MEOI / SIEPA 2006 Razvoj planova promocije ulaganja ka određenim sektorima i sprovođenje istih Usmeriti pažnju na ključne sektore sa mogućim komparativnim prednostima SIEPA / MEOI 2006- Usmeriti marketinške poruke na ciljna tržišta SIEPA / MEOI 2006-

VI Mogući ishod

Promene predložene Strategijom po svom karakteru, dubini i planiranoj brzini sprovođenja daleko prevazilaze sve što je urađeno ekonomskim reformskim planom Srbije posle 2000. godine. To je praktično ponuda da se reforma proširi. Koristi od reforme zavise od njene dubine, doslednosti i brzine sprovođenja. Reforma bi popravila kvalitet poslovnog okruženja i time obezbedila uslove za nagli porast kako domaćih ulaganja, tako i stranih (naročito greenfield) investicija u srpsku privredu. Reforma bi popravila kvalitet života u Srbiji.

Mada bi za godinu ili dve dana donela poboljšanje života velikoj većini stanovništva, reforma ima i svoju cenu. Promene obično prati posle-reformska recesija, otpuštanje i prekvalifikacija određenog broja zaposlenih, gubljenje brojnih renti i prihoda od korupcije, veća konkurencija pri zapošljavanju. Neke zainteresovane grupe, koje bi izgubile privilegije, su naravno protiv reforme. Korumpirani političari su po pravilu reformski gubitnici. Političari koji sprovode reformu kratkoročno gube podršku, jer ih deo biračkog tela kažnjava zbog cene koju mora da plati. Međutim, dugoročno gledano, oni se politički oporave i mogu ponovo da pobede na izborima. Antireformski političari gube, jer nestaju uslovi u kojima se država meša u privredu, tj. oni gube moć i mogućnost da se bogate putem korupcije. Zato su protiv reformi i taj se otpor mora pobediti.

Obavljanjem zadataka predviđenih Strategijom, i u zavisnosti od toga koliko će se sprovoditi, Srbija će dobiti poslovno okruženje koje neće biti lošije od onoga u Bugarskoj ili Hrvatskoj, a podjednako dobro kao ono u baltičkim zemljama i Britaniji. Zemlja će zauzeti između 10. (ako se sprovedu dublje reforme) i 75. mesta (ako se sprovedu slabije reforme) na lestvici zemalja rangiranih prema ekonomskoj slobodi i spiskovima investitora.

To je veliki pomak u odnosu na sadašnje 140. mesto od 200 ukupno analiziranih država i teritorija. Investicioni ekvivalent bi se kretao oko 2-6 milijardi evra godišnje u narednih deset godina, u zavisnosti od odabrane varijante. Plaćene reklame (u časopisu The Economist i sličnima) i druge propagandne aktivnosti pre nego što se preduzmu koraci predloženi u Strategiji mogli bi biti neracionalno trošenje novca.

8. TABELE

TABELA 1

SRBIJA: UVOZ I IZVOZ 1998.- 2005.

(u milionima SAD dolara)

Period Visina uvoza Visina izvoza Spoljnotrgovinski deficit 2005 10.576 4.553 6.023 2004 11.139 3.701 7.438 2003 7.473 2.755 4.718 2002 6.320 2.275 4.045 2001 4.837 1.903 2.934 2000 3.711 1.723 1.988 1999 3.296 1.676 1.620 1998 4.770 3.636 1.134

Izvor:Republički zavod za statistiku.

TABELA 1A

UPOREDNI PODACI O IZVOZU ZA 2004. GODINU

– IZABRANE ZEMLjE JUGOISTOČNE EVROPE

Ukupan izvoz (a) (% od BDP) Izvoz u EU (a)(% od ukupnog izvoza) Izvoz u EU(% od BDP) Srednja Evropa (prosek) 49.9 67.1 33.2 ALBANIJA 7.1 89.4 6.4 BiH 20.5 52.7 10.8 BUGARSKA 37.3 56.2 21.0 HRVATSKA 21.9 51.5 11.3 BJR MAKEDONIJA 29.1 47.0 13.7 RUMUNIJA 30.9 68.2 21.1 SRBIJA I CRNA GORA (b) 13.8 42.7 5.9 Balkan (prosek) 23.0 58.2 12.9

Izvor: The Economist Intelligence Unit.

Napomena: Srednja Evropa obuhvata Češku Republiku, Mađarsku, Poljsku, Slovačku i Sloveniju.

(a) Izvoz – odnosi se na izvoz robe. EU- misli se na EU-15 pre njenog proširenja.

(b) Podaci za SCG ne obuhvataju Kosovo i Metohiju.

TABELA 2

SRBIJA – STRUKTURA INDUSTRIJSKE PROIZVODNjE 1989.-2004.

Republika Srbija 1989 1990 1993 1994 1995 Industrija ukupno 100 100 100 100 100 Vađenje rude i kamena 5.10 4.50 4.50 7.40 6.40 Prerađivačka industrija 75.20 76.20 76.20 76.50 80.70 Proiz. i distr. el. energije, gasa i vode 19.70 19.90 19.30 16.10 12.90 Vađenje rude i kamena Vađenje i briketiranje uglja 2.51 2.35 2.34 3.80 3.50 Vađenje sirove nafte i gasa 1.12 0.92 0.76 2.40 1.80 Vađenje ruda urana i torijuma 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Vađenje metala  0.65 0.40 0.44 0.20 0.10 Vađenje nemetala i kamena 0.85 0.81 0.98 1.00 1.00 Prerađivačka industrija Proiz. prehrambenih proizvoda i pića 19.97 19.50 20.63 26.50 23.00 Proiz. duvanskih proizvoda 1.61 1.47 1.71 1.70 1.30 Proiz. tekstilnih prediva i tkanina 4.11 4.31 3.74 1.90 1.50 Proiz. odevnih predmeta i krzna 3.00 3.09 2.00 1.30 1.20 Proiz. kože, predmeta od kože i obuće 1.23 1.22 0.99 1.00 0.70 Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja 0.84 0.69 0.46 0.40 0.50 Proiz. celuloze, papira i prerada papira. 2.68 2.73 2.65 1.90 2.00 Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa 0.97 0.89 0.84 0.70 0.90 Proiz. koksa i derivata nafte 1.14 1.85 2.24 4.90 5.80 Proiz. hemikalija i hemijskih proizvoda 9.50 10.62 10.95 10.60 12.10 Proizvodi od gume i plastike 3.63 4.04 4.12 3.60 3.50 Proizvodi od nemetalnih minerala 5.49 5.65 5.52 4.60 4.20 Proizvodnja osnovnoh metala  5.74 5.21 5.20 5.40 9.60 Proiz. metalnih proizvoda, osim mašina 3.20 2.73 2.99 2.70 2.70 Proiz. mašina i uređaja, osim električ. 3.11 3.16 3.05 3.30 5.10 Proiz. kancelar. i računskih mašina  0.01 0.01 0.00 0.00 0.60 Proiz. eletričnih mašina i aparata 2.41 2.22 2.47 1.60 1.90 Proiz. radio, tv i komunikacione opreme 0.31 0.23 0.89 0.20 0.30 Proiz. preciznih i optičkih instrumenata 0.22 0.21 0.22 0.20 0.20 Proiz. motornih vozila i prikolica 3.10 2.64 2.95 1.80 1.80 Proiz. ostalih saobraćajnih sredstava 0.76 0.66 0.69 0.40 0.30 Proiz. nameštaja i raznovrsnih proizvoda 2.02 2.34 1.80 1.60 1.20 Reciklaža 0.11 0.13 0.12 0.20 0.30 Proiz. i distr. el. energije, gasa i vode Proiz. i distr. el. energije, gasa i vode 19.69 19.92 19.25 15.00 12.00 Sakupljanje, prečišćavanje i distrib. vode 0.00 0.00 … 1.10 0.90

Izvor: Republički zavod za statistiku

Napomena: Struktura industrijske proizvodnje je do 1999. godine data u skladu sa starom klasifikacijom delatnosti (Zakon o jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti), dok je struktura industrijske proizvodnje od 2000. godine prikazana u skladu sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja, donetom 1. januara 2001. godine.

TABELA 3

REZULTATI PRIVATIZACIJE 2002. – 2005. godine (u hiljadama evra)

2002

Izvor: Agencija za privatizaciju Republike Srbije.

TABELA 4

PRILIVI NSU U SVETU, PO REGIONIMA I U SCG, 1992.-2004.

(u milionima SAD dolara)

Region primalac/ privreda 1992-1997 (godišnji prosek) 1998 1999 EU-25 424,2 357,5 189,8 EU-15 399,7 346,4 174,5 10 novih članica od 2004. g. 24,5 11,1 15,3 Belgija 13,3 28,5 27,7 Češka Republika 9,0 2,3 3,6 Danska 4,0 2,3 – Nemačka 38,3 24,2 -31,1 Estonija 0,3 0,8 0,8 Grčka 0,05 0,6 1,1 Španija 38,2 22,7 7,9 Francuska 52,0 41,6 21,6 Irska 30,8 23,8 11,3 Italija 15,5 14,6 12,1 Kipar 1,1 0,9 1,0 Letonija 0,4 0,3 0,6 Litvanija 0,8 0,2 0,7 Luksemburg 124,3 81,8 45,9 Mađarska 3,0 2,1 3,3 Malta – – – Holandija 28,2 17,1 -3,6 Austrija 1,0 6,5 3,9 Poljska 4,4 3,7 4,9 Portugalija 2,0 5,8 0,9 Slovenija 1,0 0,2 0,4 Slovačka 4,5 0,6 – Finska 7,4 2,9 3,7 Švedska 12,5 -0,1 -3,8 Velika Britanija 29,5 18,0 63,1

Izvor: Eurostat, News release 94/2004, July 29, pp. 1-4;

News release 88/2005, July 8, 2005, pp. 1-4.

TABELA 14

UPOREDNI PODACI – IZABRANE ZEMLjE

SRBIJA BUGARSKA HRVATSKA poljoprivreda, lov i šumarstvo 23,8 25,0 19,2 prerađivačka industrija 33,9 32,0 30,3 vađenje ruda i kamena 1,8 2,5 2,2 proizvodnja elektro energije, gasa i vode 1,8 2,3 5,0 građevinarstvo 6,1 5,4 5,0 trgovina na veliko i malo, opravke 17,6 16,4 18,6 hoteli i restorani 1,9 2,0 2,1 saobraćaj, skladištenje i veze 9,2 10,9 12,4 poslovi trgovine i iznajmljivanje nekretnina 3,5 3,0 3,4 ostalo 0,4 0,5 0,4

Učešće društvenog sektora u BDP 1989. godine bilo je 90,8%, a privatnog 9,2%. Odnos se bitno menja u 2000. godini. Društveni sektor u BDP učestvuje sa 59,5%, a privatni sa 40,5%. Taj odnos će se i dalje menjati u korist privatnog sektora, tako da je učešće privatnog sektora u BDP u 2002. godini porastao na 42,6%. U svetlu ekonomskih reformi ovo je nesumnjivo pozitivan trend. Pri ovome treba imati u vidu da je BDP 2002. godine iznosio samo 45,3% od BDP u 1989. godini. Kada se isključi privreda Kosova i Metohije, onda je BDP u posmatranom periodu oko 2 puta manji.

4. Sektorske mogućnosti i potrebe za ulaganjima

Telekomunikacije

Telekomunikacioni saobraćaj je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih sistema savremenog sveta. On je neophodan za dobro funkcionisanje privrednih sistema, u prvom redu sektora informacionih i komunikacionih tehnologija, saobraćaja, elektroprivrede, bankarstva, ali i za funkcionisanje drugih velikih sistema: zdravstva, školstva, policije, vojske, poreske uprave, itd.

Osnovni sektorski cilj, koji se želi postići neposrednim stranim ulaganjima, je ubrzan razvoj i postizanje znatno višeg nivoa telekomunikacione razvijenosti i smanjivanje razlike u razvijenosti u odnosu na susedne i zemlje EU.

Telekomunikaciona razvijenost se meri brojem stabilnih i mobilnih telefonskih priključaka, priključaka kablovske televizije, personalnih računara i interneta po stanovniku. Ako se telekomunikaciona razvijenost Srbije označi sa 1,0, onda je Rumunije 1,5, Bugarske 1,7, Hrvatske 2,0, Mađarske 2,8, Češke 2,8, Slovenije 4,1, Austrije 5,5, a Švedske, kao jedne od najrazvijenijih zemalja, 8,0. Ovi podaci pokazuju da su potrebe za dugoročnim ulaganjima u telekomunikacioni sektor u Srbiji velike.

Resursi:

značajno domaće tržište,

visokoobrazovani i obučeni kadrovi,

relativno dobra postojeća mreža.

Problemi:

disparitet cena telefonskih impulsa za domaće i međunarodne razgovore.

Potrebna ulaganja:

modernizacija postojećih i izgradnja novih telefonskih centrala,

izgradnja komunikacione i pristupne mreže,

uvođenje novih servisnih usluga.

Domaći inputi u ulaganjima bi mogli biti oko 20%, sa tendencijom porasta.

Preporuke:

Donošenje programa privatizacije sektora telekomunikacija, kao preduslova za priliv stranih ulaganja (država je sada većinski vlasnik u sektoru telekomunikacija).

Elektroprivreda

Nakon zanemarivanja ulaganja u elektroenergetski sektor u poslednjoj deceniji prošlog veka, što je dovelo do tehnološkog zastarevanja elektroenergetskih objekata, u poslednjih 5 godina obavlja se revitalizacija i modernizacija kapaciteta i povećanje njihove efikasnosti, koje daje rezultate, a što tehnički parametri pokazuju. Zakonom o energetici već omogućeno stranim investitorima da investiraju u elektroprivredu pod jednakim uslovima kao i domaćim licima. Ne postoje rezervni kapaciteti, pa je potrošnja u zimskim mesecima na granici održivosti sistema. Potrebne količine su obezbeđivane po cenama koje su znatno niže od troškova proizvodnje, prenosa i distribucije, kao i cena u okruženju.

Potrošnja električne energije u Srbiji nije velika u odnosu na druge zemlje EU – oko 3.500 kwh godišnje po stanovniku; međutim, ona jeste velika ako se svede na energetski intenzitet (oko 1.400 kwh/1.000 dolara nacionalnog dohotka, Grčka 400, Portugal 300, Danska 200).

Uz sadašnju stopu rasta potrošnje električne energije i izrazite cenovne disparitete sa drugim gorivima, Srbija se ubrzano suočava sa problemom ispunjavanja elektroenergetskog bilansa, kako zbog nedostajućih proizvodnih kapaciteta, tako i zbog nepovoljne strukture potrošnje električne energije. Neposredan sektorski cilj je izgradnja novih proizvodnih kapaciteta.

Resursi:

domaći lignit,

visokoobrazovani i obučeni kadrovi,

obnovljivi energenti (drvni otpad, slama, kukuruzovina i sl.).

Problemi:

značajan disparitet cena kwh koji nije moguće otkloniti u kratkom roku,

veliki ekološki problemi (pepeo, fenol, itd.).

Potrebna ulaganja:

termoelektrana snage od 700-750 MW

kombinovano postrojenje za proizvodnju električne energije i toplote na gas, snage 200-300 MW,

više manjih elektrana koje bi služile za grejanje većih gradova i distribuciju tople vode,

oprema za površinsku eksploataciju uglja,

prenosni sistemi,

interkonekcija,

zaštita okoline,

briketiranje ugljene prašine i drugih obnovljivih energenata,

izgradnja malih hidroelektrana.

Domaći inputi u ulaganjima bi mogli iznositi 35-40%.

Preporuke:

Podsticanje stranih investitora da učestvuju u izgradnji novih proizvodnih i ostalih kapaciteta, nezavisno od toka, i dinamike restrukturisanja i reorganizacije elktroprivrede, uz stvaranje uslova za formiranje tržišnih cena električne energije i usluga. Neadekvatne cene ne mogu biti privlačne za investitore. Doneti odluku o sudbini započete TE-TO Kolubara.

Naftna industrija i gasifikacija

Sektor nafte obuhvata eksploataciju domaćih rezervi nafte, uvoz, transport i preradu sirove nafte i naftnih derivata, kao i distribuciju i prodaju / izvoz derivata nafte. Kao posledica niskog nivoa ulaganja u održavanje postojećih proizvodnih pogona, kao i nedovoljnog istraživanja zbog nedostatka sopstvenih sredstava, prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa. Ukupni instalirani prerađivački kapacitet domaćih rafinerija iznosi 7.8 miliona tona godišnje, čiji su trenutni operativni kapaciteti, zbog teških razaranja tokom bombardovanja 1999. godine, svedeni na 6.6 miliona tona.

Donošenjem Zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa i odgovarajućim odlukama Vlade, u 2005. godini osnovani su: Javno preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima, Javno preduzeće za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa i Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje prirodnog gasa. Stupanjem na snagu ovih odluka uspešno je završena prva faza procesa restrukturiranja javnog preduzeća «NIS-Naftna industrija Srbije».

Prema Strategiji razvoja energetike u okviru naftnog sektora predviđena su ukupna ulaganja od 360 miliona SAD dolara, u sektoru gasa 840 miliona SAD dolara, dok su ukupna potrebna ulaganja u celom energetskom sektoru 6.375 miliona SAD dolara.

“NIS” a.d. Novi Sad je sastavljen od četiri ogranka: NIS-Naftagas, NIS-Petrol (objedinjuje dosadašnje delove NIS-Rafinerija nafte Pančevo, NIS-Rafinerija nafte Novi Sad, NIS-Jugopetrol i NIS-Naftagas promet), NIS-TNG (organizacioni delovi NIS-Gasa, NIS-Energogasa i NIS-Jugopetrola koji su se bavili prometom tečnog naftnog gasa u bocama i prometom autogasa), NIS-Ugostiteljstvo i turizam (u koji ulaze ugostiteljski objekti, restorani i hoteli iz svih dosadašnjih delova kompanije). Privatizacioni savetnik za Naftnu industriju Srbije (NIS) je izabran i u skladu sa predloženom i usvojenom Strategijom privatizacije se prva faza privatizacije očekuje sredinom 2006. godine.

Dalja gasifikacija na području Republike Srbije u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za gasifikaciju, izgradnja podzemnog skladišta gasa i alternativnog pravca snabdevanja prirodnim gasom, obezbediće sigurnost u snabdevanju prirodnim gasom i podići nivo korišćenja prirodnog gasa kao goriva, što će se višestruko pozitivno odraziti kako sa ekološkog, tako i sa aspekta rasterećenja elektro-energetskog sektora Republike Srbije.

Usvajanjem Zakona o energetici i formiranjem Agencije za energetiku, koja između ostalog treba da donese i tarifni sistem za gas u Republici Srbiji, stvoreni su uslovi za formiranje odgovarajuće cene prirodnog gasa za pojedine kategorije potrošača u skladu sa zahtevima koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Ugovora o osnivanju zajednice za energetiku. Velikim industrijskim potrošačima omogućeno je sticanje statusa kvalifikovanog kupca koji može kupovati energiju za sopstvene potrebe i koji može slobodno izabrati svog snabdevača energije.

Srbija ima veliku zavisnost od uvoza nafte i gasa. Oko 75% domaćih potreba pokriva se uvozom. Domaće rafinerije proizvode sve derivate nafte, u skladu sa potrebama domaćeg tržišta, ali ti proizvodi, zbog tehničke opremljenosti rafinerija, ne zadovoljavaju standarde EU.

Razvoj petrohemije i hemijske industrije, za čijom proizvodnjom raste tražnja u svetu, a koja se naslanja na preradu nafte, može donositi značajan devizni priliv i pokriti izdatke za uvoz energenata. Prirodni gas ne koristi se u Srbiji samo kao energent, već i kao sirovina za proizvodnju veštačkih đubriva i metanola.

Ulaganja u naftnu industriju, izgradnja novih proizvodnih kapaciteta, povećanje obima proizvodnje naftnih derivata kao i povećanje nivoa kvaliteta naftnih derivata, preduslov su za razvoj pratećih industrija petrohemije i bazne hemije. Razvoj ove grane neposredno utiče na razvoj hemijske industrije, industrije plastičnih masa i gumarske industrije. Po svom multiplikativnom uticaju, ova ulaganja spadaju među najznačajnija.

Potrebna ulaganja:

revitalizacija i modernizacija postojećih rafinerija,

izgradnja dela međunarodnog naftovoda kroz Srbiju,

izgradnja savremenih skladišnih postrojenja za naftne derivate (Beograd, Novi Sad, Smederevo, Niš, Prahovo, Bor),

izgradnja velikog podzemnog skladišta prirodnog gasa (neophodno radi izravnjavanja neusklađenosti zimske i letnje potrošnje)

gasifikacija gradova,

proizvodnja motornih ulja,

širenje mreže gasnih pumpi.

Mogući domaći inputi u investicijama su na nivou 30%.

Preporuke:

Donošenje strategije privatizacije. Privatizacija naftne industrije će otvoriti mogućnosti daljeg investiranja u naftnu industriju Srbije i podizanje tehničkog nivoa proizvodnje.

Dalja gasifikacija u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za gasifikaciju.

Izgraditi podzemno skladište gasa i alternativni pravac snadbevanja gasom.

4.4. Poljoprivreda i prehrambena industrija

Uslovi za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji su uglavnom povoljni. Poljoprivredna površina iznosi 5,12 miliona hektara, ili 66% površine zemlje. Ovo odgovara iznosu od 0,68 hektara po stanovniku, što je znatno više od proseka u Evropi (0,28 hektara po stanovniku).

Nekih 83% poljoprivredne površine je obradivo, od čega se najveći deo nalazi u Vojvodini, dok je ostatak od nekih 17% zemljište koje nije pogodno za obradu, a čine ga pašnjaci (16%), te ribnjaci, trstici i bare (1%). Obradiva površina po stanovniku iznosi 0,57 hektara, što je više od proseka u Evropi (0,18 hektara po stanovniku). Raspoloživa obradiva površina i njena lokacija pružaju povoljne uslove za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom.

Danas poljoprivreda u BNP učestvuje sa oko 21%, zapošljava više od 10% stanovništva, a u izvozu učestvuje sa 26%. Struktura gazdinstava je dvojna: velike korporativne farme sa 15% ukupne obradive površine (0,8 miliona hektara) i porodična gazdinstva sa 85% ukupne obradive površine (3,6 miliona hektara). Struktura gazdinstava je takođe i nepovoljna: 94,5% gazdinstava poseduje manje od 10 hektara. Prosečna veličina gazdinstva je oko 3 hektara, dok samo 5,5% proizvođača od ukupno 778.891 obrađuje preko 10 hektara. Izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta Republike Srbije čine preko 2% bruto nacionalnog dohotka (EU u tu svrhu izdvaja 0,5%).

Osnovne karakteristike poljoprivrede Srbije su:

poljoprivreda u tranziciji od značajno državno regulisane ka tržišno orjentisanoj poljoprivredi,

poljoprivreda opterećena značajnom socijalanom ulogom u periodu tranzicije,

još uvek visoko zaštićena poljoprivreda koja zbog toga nije u stanju da jasno profiliše svoje konkurentne proizvode,

poljoprivreda opterećena neulaganjem u protekloj deceniji i još uvek neuspostavljenim funkcionalnim tržištem kredita,

poljoprivreda sa jasno izraženim monopolima u mnogim sektorima i neizgrađenim tržišnim lancima.

Zato valja realno sagledati šta se može, a šta ne može očekivati od srpske poljoprivrede u narednim godinama i decenijama.

Poljoprivreda može da proizvede više bogatstva nego što to čini sada i da na taj način značajno doprinese oporavku i rastu celokupne ekonomije.

Poljoprivreda može da proizvede bezbednu i visoko kvalitetnu hranu, privlačnu za potrošače u Srbiji i inostranstvu.

Poljoprivreda može da utiče na zaštitu životne sredine i ima potencijal da razvije profitabilnu turističku ponudu.

Poljoprivreda može da podnese promene koje su Srbiji neophodne da se pridruži EU i STO, i ona će definitivno imati korist od toga.

Poljoprivreda može da bude kratkoročni pufer i pomogne da se olakšaju posledice bolne tranzicije.

Ali poljoprivreda ne može da nastavi da zapošljava broj ljudi koji je trenutno uposlen, niti da im obezbedi prihvatljiv životni standard na maloj mešovitoj farmi koja danas preovlađuje.

Resursi :

raspoloživo poljoprivredno zemljište dobrog kvaliteta,

pogodno klimatsko područje za gajenje poljoprivrednih kultura,

dobar geografski položaj (blizina velikih potrošača),

šumski i vodni resursi.

Problemi:

nizak nivo obrazovanja proizvođača, naročito u oblasti prodaje,

nizak nivo povezanosti među farmerima,

loše razvijena ruralna infrastruktura,

tržište zemljišta ne funkcioniše na odgovarajući način,

tržište ruralnih kredita jedva da postoji,

spora privatizacija, sa malo stranih ulaganja,

nerazvijena tržišna infrastruktura, institucije i organizacije,

manjkava zakonska regulativa i nepostojanje institucionalnog okvira,

nedovoljna kadrovska, organizaciona i tehnička opremljenost institucija koje pružaju podršku sektoru poljoprivrede.

Potrebna ulaganja:

u cilju povećanja konkurentnosti invensticije u

opremu, mehanizaciju, farme, zasade, prerađivačke i skladišne kapacitete

znanje

ulaganja u izgradnju institucija i tržišne infrastrukture u poljoprivredi.

Preporuke :

Graditi tržišnu ekonomiju u poljoprivredi.

Formulisati različite mere agrarne politike za ostvarivanje ciljeva definisanih Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije.

4.5. Turizam

Turistički potencijali Srbije su veliki, ali nema zaokružene turističke ponude. Snage treba usmeriti na privlačenje stranih turista, ali i imati u vidu da nema jakog inoturizma bez jakog domaćeg turizma.

Turistička privreda je višestruko značajna, jer se kroz nju valorizuju druge privredne grane (prozvodnja hrane, pića, saobraćaj i usluge) i angažuje značajan broj radnika. Iz tog razloga, ključni ciljevi turističke razvojne politike i strategije turističkog razvoja Srbije biće:

povećanje učešća turizma u BDP,

povećanje deviznog prihoda od turizma na nivo uporediv sa susednim zemljama,

otvaranje novih radnih mesta i smanjenje siromaštva kroz razvoj turizma,

povratak Srbije na evropsko i svetsko tržište, kao važne turističke destinacije,

utvrđivanje konkurentnih turističkih proizvoda Srbije, kao što su gradski i kongresni turizam, banjski i planinski turizam i seoski turizam.

Resursi:

banje (Vrnjačka, Niška, Sokobanja, Mataruška, Melenci i dr.),

planine (Kopaonik, Tara, Zlatibor, Zlatar, Divčibare, Goč),

reke (Dunav, Tisa, Drina),

gradovi,

lovni turizam,

tranzitni turizam,

kadrovi.

Lovni turizam u Srbiji je bio jedan od najznačajnijih oblika privredne aktivnosti u turizmu sve do početka devedesetih godina prošlog veka. Potencijal u lovištima, divljači, smeštajnim kapacitetima namenjenim lovcima iz zemlje i inostranstva je slabo iskorišćen prvenstveno zbog nepostojanja odgovarajućeg pravnog okvira koji bi na moderan način regulisao ovu delatnost i činjenice da Srbija nije na spisku «trećih zemalja» EU za izvoz divljači. Imajući u vidu ne samo neposredne efekte od lovnog turizma, već i činjenicu da su gosti iz inostranstva koji dolaze radi lova najčešće osobe višeg društvenog statusa, bitni su i posredni efekti za promociju imidža zemlje i podsticanje drugih privrednih aktivnosti.

Problemi:

nedostatak kvalitetne turističke infrastrukture, uključujući i manjak savremene saobraćajne infrastrukture,

neadekvatni smeštajni kapaciteti u gradskim centrima, banjama i planinskim centrima i često nizak nivo kvaliteta usluga (posebno sanitarni problemi), kao i nedovoljno razvijena ponuda vanpansionske potrošnje,

nizak nivo stranih investicija u turizmu,

nedostatak finansijskih sredstava za podršku turističkim promotivnim aktivnostima,

nerešeno pitanje ekološke zaštite turističkih centara (odlaganje otpada, zaštita okoline),

nedovoljni obrazovni kapaciteti, naročito u pogledu trening centara,

nepostojanje simbola Srbije kao turističke destinacije, suvenira, karte grafičkih identiteta, slogana, logoa (mogao bi se za rešenja ovih pitanja raspisati konkurs).

Potrebna ulaganja:

hoteli srednje i visoke kategorije (Beograd, Novi Sad, Niš),

unapređenje zdravstveno-rekreativnih centara (Vrnjačka Banja, Soko Banja i dr.),

izgradnja hotela visoke kategorije u zimskim turističkim centrima,

izgradnja nautičkih centara na Dunavu (Donji Milanovac, Golubac i dr.). Indikativan je podatak da naša rečna flota još nije dostigla brojnost i kvalitet od pre II svetskog rata.

Preporuke:

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Turistička organizacija Srbije i predstavnici turističke privrede bi trebalo da odrede ciljna tržišta i tržišne segmente u skladu sa mogućnostima srpske turističke ponude i da im pristupe usmerenom marketinškom kampanjom;

uvrstiti Srbiju na spisak «trećih zemalja» EU za izvoz divljači, kao i doneti nov Zakon o lovu (lovstvu).

ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu i zaštitu okoline turističkih centara;

omogućavanje kupovine zemljišta ili dugoročnog zakupa za izgradnju turističkih objekata.

4.6. Automobilska industrija – industrija saobraćajnih sredstava

Najveće pojedinačno tržište u Srbiji je tržište automobila i saobraćajnih sredstava. U Srbiji je registrovano preko 1.400.000 putničkih automobila i oko 400.000 teretnih vozila, autobusa, specijalnih putničkih vozila i priključnih vozila. Prosečna starost putničkih automobila je preko 12 godina, a teretnih i više od toga. Polazeći od pretpostavke da se u narednih 10 godina zameni 2/3 svih vozila, stvara se tržište od 1.200.000 vozila, odnosno u proseku 120.000 vozila godišnje. Proizvodnjom rezervnih delova i servisnim uslugama ostvaruje se vrednost od oko 2 milijarde evra godišnje.

Toliko tržište opravdava nalaženje strateškog partnera, koji bi u „Zastava Automobilima“ postavio jednu finalnu proizvodnju vozila male i srednje kubikaže i specijalnih vozila (dostavna vozila, servisna, sanitetska) koja bi se razvila na bazi osnovnog modela.

Moguća godišnja proizvodnja je između 80.000 i 100.000 vozila. Takva finalna proizvodnja bila bi praćena proizvodnjom komponenti (ventili, klipovi, auto gume, točkovi, akumulatori, kočioni i upravljački sistemi, filteri, itd.). Industrija komponenti za vozila bi bila osposobljena da proizvodi delove za prvu ugradnju i rezervne delove za veći broj vozila evropskih proizvođača.

Resursi:

domaće tržište,

postojanje prozvodnih hala sa odgovarajućom infrastrukturom,

visokoobrazovni kadrovi.

Preporuke:

neposredni pregovori sa velikim svetskim kompanijama,

ubrzati privatizaciju „Zastava Automobila“,

osnivanje klastera proizvođača auto-komponenti,

obezbediti podsticaje kojima će se privući ozbiljan svetski proizvođač automobila.

4.7. Hemijska industrija

Strani investitori su kroz proces privatizacije već prisutni u hemijskoj industriji, a očekuje se njihovo učešće i u narednim privatizacijama. Izgradnja novih kapaciteta u hemijskoj industriji vezana je za dalji razvoj rafinerija i petrohemije kao bazne industrije.

Potrebna ulaganja:

izgradnja fabrike čađi, koja je značajna za gumarsku industriju (sada se čađ uvozi); postoji projekt za izgradnju takve fabrike kod Elemira – ali su prisutni otpori lokalnog stanovništva zbog ekoloških problema, koji su, imajući u vidu savremene tehnologije, rešivi;

izgradnja fabrike sintetičkog korda (kord se koristi kao „armatura“ u automobilskim gumama).

4.8. Logistika i intermodalni transport

Srbija ima povoljan geografski položaj, naročito u saobraćajnom smislu. Pritom, tražnja za logističkim uslugama se neprestano uvećava u zemlji i u svetu.

Potrebna ulaganja:

kargo terminali na Aerodromu Beograd,

robno-transportni centar na Dunavu (u blizini Beograda); Srbija nema ni jedan savremeni kontejnerski terminal,

izgradnja mreže robno-transportne infrastrukture.

4.9. Reciklaža sirovina

Reciklaža sirovina nije razvijena u Srbiji. Ne postoje domaća iskustva u ovoj oblasti. Potrebno je izraditi studije izvodljivosti i idejne projekte u saradnji sa EU.

Država ima ključnu ulogu u organizaciji i kontroli reciklaže sirovina, posebno opasnog (hazardnog) otpada. Moguća su značajna strana ulaganja u ovom sektoru, kao i pristup evropskim fondovima. Reciklaža sirovina omogućiće i osnivanje značajnog broja manjih preduzeća u privatnom vlasništvu.

Problemi:

velike količine otpada (10 miliona tona godišnje, 7 miliona tona pepela, 2 miliona tona komunalnog otpada),

velike količine otpadnih voda,

velike količine otpadnih gasova.

Preporuke:

zakonska regulativa po ugledu na EU,

određivanje lokacija pogodnih za deponije,

oslobađanje novih investicija od poreza i taksi,

privatizacija komunalnih preduzeća i davanje koncesija za reciklažu i preradu komunalnog otpada.

4.10. Drvna industrija

Razvoj drvne industrije treba da se zasniva na izvozu nameštaja od masiva (punog drveta) koji je napravljen od drveta iz tzv. obnovljivih šuma. Povećana je tražnja za pomenutim nameštajem.

Postoje domaće sirovine i kadrovi ali nedostaje dizajn i kvalitet koji je konkurentan. Postoji prostor za osnivanje više malih i srednjih preduzeća.

Preporuke:

obezbediti strane partnere radi tržišta, dizajna i savremene tehnologije;

razvojem prerađivačke industrije izvršiti određenu destimulaciju izvoza sirovih trupaca.

4.11. Industrija kože

Imajući u vidu postojanje domaće sirovinske osnove kao i povećanu svetsku potražnju za proizvodima od kože, postoji potencijal za izgradnju kapaciteta za preradu koža.

Potrebne su investicije u tehnologiju i opremu.

Obezbeđivanjem uslova za razvoj prerade kože destimulisao bi se izvoz sirove kože.

Rudarstvo i geološka istraživanja

Srbija poseduje značajne mogućnosti za dalji razvoj mineralno-sirovinskog sektora. Geološke karakteristike područja ukazuju na mogućnost za otkrivanje novih ležišta obojenih i plemenitih metala (bakra, olovo-cinka, nikla, molibdena, antimina, zlata, srebra, …) u postojećim metalogenetskim zonama (Karpato-balkanska, Srpsko-makedonska, Dinarska, …) koje obuhvataju oko jedne trećine površine Srbije.

U protekle dve decenije izuzetno malo se ulagalo u geološka istraživanja mineralnih sirovina, a eksploatacija se vršila na račun poznatih rezervi. Ovaj period se poklapa sa ukidanjem fondova ili drastičnim smanjenjem sredstava koje je država ulagala u ovu granu industrije. Sa druge strane, postojeća društvena preduzeća (RTB Bor, RMHK Trepča, …) nisu uspela, u početku, da odgovore izazovima tržišnog poslovanja, a potom, se u periodu sankcija i izolacije forsirala proizvodnja na neekonomskim osnovama i bez vođenja računa o njenoj održivosti u budućem periodu. Imperativ vremena je, stoga, da se stvore što pogodniji uslovi za ulaganje privatnog kapitala (domaćeg i stranog porekla) u ovaj sektor. Pri tome, institucije sistema i zakonodavni okvir predstavljaju logičan početak, kada se govori o preduslovima za ispunjenje zadatog cilja.

Zakonodavni okvir kojim se reguliše način i uslovi izvođenja geoloških istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina čine Zakon o geološkim istraživanjima, Zakon o rudarstvu, kao i brojna podzakonska akta. Odobrenja za izvođenje geoloških istraživanja se izdaju prema postojećem Zakonu o geološkim istraživanjima, shodno principu prvenstva prve podnete aplikacije (First Come – First Served). Eksploataciju mineralnih sirovina može vršiti preduzećekoje je izvršilo istraživanja, po principu sigurnosti ulaganja (Security of Tenure).

Geološka istraživanja mineralnih sirovina finansira, gotovo u potpunosti, privatni sektor (domaće i strane kompanije). Procena je da će se u sledećih 3-5 godina u Srbiji utrošiti 100-150 miliona dolara na istraživanja svih vrsta mineralnih sirovina.

Svi rudnici metala (bakra i olovo-cinka) uključujući i RTB Bor se nalaze u procesu privatizacije, a neki su već uspešno privatizovani. Ovaj proces treba ubrzati, odnosno završiti do kraja 2006. godine, kako bi se iskoristio povoljni trend kretanja cena na svetskim berzama. Proces privatizacije rudnika nemetala ulazi u završnu fazu, cementare su privatizovane, kao i brojni kamenolomi i ciglane, te nema sumnje da će cilj biti ispunjen do kraja naredne godine.

Zadaci koji se postavljaju pred Vladu i Ministarstvo rudarstva i energetike, a prema nalazima ekspertskog tima Svetske banke, ogledaju se u donošenju Strategije upravljanja i razvoja mineralno-sirovinskog sektora (Mineral Policy). Ova strategija, ukratko, definiše zadatke i odgovornosti za postizanje održivog razvoja i pravi funkcionalnu vezu sa fiskalnim okruženjem, u skladu sa pitanjima koji proističu iz načela upravljanja ovom granom industrije.

Drugi važan zadatak, ogleda se u hitnom donošenju izmena i dopuna Zakona o geološkim istraživanjima i Zakona o rudarstvu. U perspektivi (u roku od dve godine), ova dva zakona treba da se spoje u jedinstven Zakon o mineralnim sirovinama. Time bi se postigla veća pravna sigurnost, pojednostavio postupak izdavanja odobrenja za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina, ojačale nadležnosti i odgovornosti kod sprovođenja zakona.

Treći važan zadatak tiče se donošenja savremene podzakonske regulative, koja je do formiranja državne zajednice Srbija i Crna Gora bila u nadležnosti savezne administracije. Ovaj posao obaviće Agencija za rudarstvo (koja se osniva prema predloženim izmenama Zakona o rudarstvu) u narednih nekoliko godina. Prioritetno treba doneti nov Pravilnik o sadržini rudarskih projekata i nov Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (uključujući i prateća podzakonska akta). Ove zakone treba doneti po ugledu na najbolja svetska rešenja – široko priznata od strane međunarodnih finansijskih institucija, komercijalnih banaka i berzi.

Da bi se navedeni ciljevi mogli uspešno realizovati, odnosno trajno sprovoditi, neophodno je otkloniti više nego očigledne institucionalne nedostatke. Od strane ekspertskog tima Svetske banke i državnih ekspertskih timova Nemačke i Japana koji su imali prilike da se, kroz razne projekte, temeljno upoznaju sa praksom i iskustvima u radu Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, konstatovano je da treba učiniti sledeće:

Sektor rudarstva i geologije u okviru Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije (opciono Agencije za rudarstvo) treba potpuno tehnički opremiti, brojčano ojačati i dopuniti nedostajućim odeljenjima:

u oviru Sektora rudarstva i geologije (opciono Agencije za rudarstvo) povećati brojnost i ojačati tehničku opremljenost Odeljenja za katastar istražnih i eksploatacionih polja i Odeljenja za sakupljanje naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina;

u okviru prethodno pomenutog povećati brojnost i ojačati tehničku opremljenost Odeljenja za rudarsku i Odeljenja za geološku inspekciju;

u okviru istog oformiti Odeljenje za pitanja zaštite životne sredine i uticaja rudarske eksploatacije na lokalne društvene zajednice, kako bi se ojačala dvosmerna veza Ministarstva rudarstva i energetike sa Ministarstvom nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvom za lokalnu samoupravu i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike i efikasnije regulisalo prikupljanje neophodnih podloga za ocenu svakog pojedinačnog slučaja;

oformiti Odeljenje za upravljanje rudarskom privredom, kako bi se napravila dvosmerna veza između potencijalnih investitora i sektora rudarske industrije, vršila promocija ulaganja u rudarstvo, poboljšalo finansijsko planiranje i obezbedila veća administrativna efikasnost i transparentnost;

osnovati – reaktivirati Nacionalnu geološku kuću (Geological Survey), utvrditi način finansiranja i definisati program rada u skladu sa utvrđenim ciljevima. Srbija je jedina država u Evropi i jedna od retkih u svetu koja trenutno nema ovakvu ustanovu, a imala ju je početkom dvadesetog veka. Ministarstvo nauke i životne sredine u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, već je pripremilo potrebna akta, čije se usvajanje uskoro očekuje. Ovaj zadatak se ostvaruje kroz transformaciju postojećih instituta. U 2006. godini treba obezbediti potrebna novčana sredstva (iz budžetskih sredstava koja su, podrazumeva se, uvek ograničena ili pak iz eksternih izvora) za restrukturiranje i poboljšanje veoma loše tehničke opremljenosti.

4.13. Ekstraktivna metalurgija

Metalurški kapaciteti van teritorije Kosova i Metohije u Republici Srbiji su Zorka – Šabac (topionica cinka) i Topionica i rafinerija (bakra) koja posluje u sastavu RTB Bor, kao i Železara u Smederevu. Svi pogoni, zbog nedostatka ili zastarelosti tehnologije, za zaštitu životne sredine predstavljaju velike zagađivače.

Železara Smederevo je privatizovana i od tada uspešno radi. Novo poslovodstvo ulaže velika novčana sredstva u cilju smanjenja zagađenja. Ovaj proces treba da se nastavi i dalje sa nesmanjenim intenzitom kako bi se u realnom vremenu postrojenje dovelo na visok nivo. Prema postojećim saznanjima, Srbija nema potencijala za iznalaženje ekonomski interesantnih ležišta gvožđa kao i koksnih ugljeva, tako da će se ove sirovine, potrebne za rad smederevske železare, i u budućnosti nabavljati iz uvoza.

Budućnost ostale dve topionice je pod direktnim uticajem stanja u rudarskom sektoru i zavisi od uspeha restrukturiranja i privatizacije domaćih rudnika. Pošto su, trenutno i u regionu i u Evropi, ovakvi kapaciteti nedovoljno zaposleni, ekonomski smisao postojanja domaćih topionica, može se naći samo ukoliko, u budućnosti, bude ostvarena dovoljna proizvodnja koncentrata iz domaćih rudnika.

Kada su u pitanju obojeni metali, Srbija ih danas pretežno izvozi kao polufabrikate, a uvozi finalne proizvode. Moguće je izgraditi proizvodne kapacitete za finalnu proizvodnju. Pošto bi podizanje ovih kapaciteta povoljno uticalo na ublažavanje ekonomskih problema određenih regiona (Bor, Zaječar, Niš, Užice) treba razmotriti davanje posebnih pogodnosti za ulagače koji se opredele za ove aktivnosti.

4.14. Proizvodnja nemetala

Proizvodnja nemetala beleži rast u svetu. Nemetali se sve više koriste u zaštiti životne sredine i poljoprivredi. Neki nemetali se uopšte ne koriste u Srbiji (fosfati, bor, zeolit), a neki neznatno (bazalt).

Izdavanje koncesija za eksploataciju barita, fluorita, fosfata, borita, bentonita, dumita, diabaza i bazalta. Na bazi eksploatacije nemetala moguće je razviti preradne kapacitete, što bi bilo značajno za razvoj naročito nerazvijenih krajeva.

4.15. Eksploatacija mineralnih voda

Svetska potrošnja i potražnja za mineralnim vodama raste, a Srbija ovde ima značajne resurse.

Potrebno je omogućiti koncesije stranim ulagačima u ovoj oblasti.

Budući da se uz eksploataciju mineralnih voda razvija i prateća industrija bezalkoholnih pića, za očekivati je da će povećana ulaganja u eksploataciju mineralnih voda u Srbiji dovesti i do pojačanog razvoja industrije bezalkoholnih pića.

Prilog br. 5

Akcioni plan za unapređenje sektora informacionih i komunikacionih tehnologija

Telekomunikacione usluge

Politika telekomunikacija i pravni okvir

Delotvoran rad Agencije za telekomunikacije i donošenje odgovarajućih propisa kako bi se ostvarila liberalizacija u telekomunikacionim uslugama.

Privlačenje dodatnih nosilaca telekomunikacionih usluga u Srbiju i „razmršenje lokalnog čvora“, čime će se okončati monopol nad uslugama fiksne telefonije.

Završavanje zakonskog okvira za usvajanje elektronskog poslovanja i usklađivanje sa zakonodavstvom EU.

Infrastruktura

Pregled međunarodnih modela o načinima izgradnje telekomunikacione infrastrukture i odabir odgovarajućeg razvojnog modela za Srbiju.

Dovršiti digitalizaciju telefonske mreže.

Omogućiti slobodan pristup mreži optičkih kablova koja povezuje glavne gradske centre i omogućiti vezu sa najvažnijim naučno-tehnološkim parkovima koji će se razvijati.

Znanje i veštine

Sprovođenje zakona o visokom obrazovanju, nauci i inovacijama kao osnove sektora visokog obrazovanja i istraživanja koji odgovara potrebama privrede.

Osnivanje stručne radne grupe za informacione i komunikacione tehnologije (IKT), uz značajno učešće poslovnog sektora IKT, radi davanja saveta u vezi sa planiranjem broja diplomiranih IK tehnologa, sadržajem plana i programa za nastavu IKT i prioritetima za finansiranje istraživačkog rada u oblasti IKT.

Razvijanje mehanizama za prenos tehnologije/veza sa industrijom u okviru sektora visokog obrazovanja, kao dela nacionalnog inovacionog sistema, radi stvaranja efikasnih poslovnih veza.

Poslovna infrastruktura IKT

Razvijanje investicionih planova za stvaranje 4-6 vodećih tehnoloških parkova u većim gradovima koji imaju dobro razvijen pristup infrastrukturi i koji su povezani sa ustanovama visokog obrazovanja.

Iskoristiti studiju izvodljivosti u vezi sa tehnološkim parkovima u Srbiji radi stvaranja razvojnog modela za ove parkove, koji bi mogli da uključe poslovne inkubatore, unaprede posebne jedinice za opsluživanje preduzeća, obezbede pristup širokopojasnom internetu velike brzine i pojačaju procese povezivanja tehnoloških transfera i poslovnog razvoja.

Razvijanje baze podataka za promociju diplomiranih IK tehnologa, istraživanja i razvoja u IKT i postojećih preduzeća u IKT sektoru; ovakve baze razviti na svakoj od pomenutih lokacija, kao osnovu za promociju i reklamiranje centara za odabrane podsektore IKT.

IKT i poslovanje

Sprovođenje onog programa elektronskog poslovanja koji se pokazao kao najbolje rešenje i praćenje pokazatelja o usvajanju e-poslovanja.

Davanje odgovora na nedostatak preduzetničkog kapitala (Venture Capital) i mehanizama za finansiranje poslovnog razvoja, naročito za nova preduzeća u sektorima koji se zasnivaju na znanju.

Olakšavanje i promovisanje programa klastera – uključujući profesionalni razvoj – i ostvarivanje saradnje među preduzećima čije se poslovanje zasniva na IKT u zasebnim regionima.

Informaciono društvo

Pripremiti, pokrenuti i širiti svojevrsni program razvoja informacionog društva za Srbiju, sa snažnim političkim vođstvom, jasnim ciljevima, razrađenim planovima sprovođenja i redovnim merenjima ostvarenog napretka.

Sprovođenje programa za razvijanje pristupa Internetu i sertifikovanim IT veštinama u školama, kao i programa prekvalifikacije kao dela Programa za razvoj informacionog društva.

Sprovođenje posebnih aktivnosti e-vlade, koje mogu vidno i brzo unaprediti pružanje usluga građanima, kao deo Programa za razvoj informacionog društva.

Činjenica je da sektor IKT može snažno da doprinese razvoju privrede, izvoza i NSU u Srbiji ako se sprovedu ciljane aktivnosti u navedenim ključnim oblastima.

———————–Strategija

stranih ulaganja

Reforma propisa

Inicijative za jačanje konkurentnosti

Obrazovne i marketinške kampanje

Razvoj

institucionalnih kapaciteta

Legal and Reguleform

CIE

EU (15)

Preuzimanje / Zaj. ulaganje

Distribucija

Pomoćni sektori

Pozivni centar

Informativni centar

Proširenje kapaciteta

Grinfild proizvodnja

Logistika

Ostalo

Istraživanje i razvoj

Sedišta preduzeća

Prodaja i marketing

Tehnička podrška

Sve aktivnosti

100%

90%

80%

70%

60%

50%

40%

30%

20%

10%

0%

35%

34%

40%

35%

50%

40%

44%

40%

35%

38%

33%

30%

27%

33%

65%

66%

60%

65%

50%

60%

56%

60%

65%

62%

67%

70%

73%

67%

PROCENjENA ULAGANjA U EVROPI PO DELATNOSTIMA 2004.-2005.

CIE

EU (15)

Sve

Automob. / Avio industrija

Trgovina na malo

Industrija

IT / Softver

Med. tehnologija

Poslovne usluge

100%

80%

60%

40%

20%

0%

OBLASTI ULAGANjA U EVROPI PO SEKTORIMA

– PROCENE 2004.-2007.