Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
S T R A T E G I J U
ZA BORBU PROTIV DROGA
U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2009. DO 2013. GODINE
I. UVOD
Zloupotreba droga dovela je savremeno čovečanstvo do ozbiljnih posledica koje ugrožavaju zdravlje stanovništva, porodicu i društvo. Uticaj droga na društvo je razarajući, izaziva porast kriminala, naročito delinkvenciju, prostituciju, nezaposlenost, beskućništvo i siromaštvo.
Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija, preko 200 miliona ljudi je, bar jedanput, probalo drogu. Pritom je broj korisnika droga u stalnom porastu. Povećanje broja ljudi koji koriste droge posledica je globalnih društveno-ekonomskih dešavanja u svetu. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da su u posebnoj opasnosti zemlje u tranziciji.
Usvajanjem deklaracije Specijalne sekcije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGASS) 1998. godine, obavezane su sve zemlje članice da do 2008. godine kreiraju i sprovode svoje strategije i programe za smanjenje ponude i potražnje droga. Strategija za borbu protiv droga u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine (u daljem tekstu: Strategija) usklađena je sa Strategijom Evropske unije za područje droga i sa drugim međunarodnim dokumentima (preporuke Saveta Evrope, Jedinstvena konvencija Ujedinjenih nacija o opojnim drogama iz 1961. izmenjena i dopunjena Protokolom iz 1972. godine, Konvencija o psihotropnim supstancama iz 1971. i Konvencija protiv nedozvoljenog prometa opojnim drogama i psihotropnim supstancama iz 1988) koji regulišu organizovanu borbu protiv droga. U skladu sa preporukom Saveta Evrope, korišćeno je stručno znanje Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) i drugih evropskih stručnjaka. Ovaj dokument je primarno zasnovan na principima poštovanja osnovnih ljudskih prava: ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti, solidarnosti, kao i na poštovanju demokratije i vladavine zakona.
II. AKTUELNA SITUACIJA U REPUBLICI SRBIJI
Prema rezultatima popisa stanovništva 2002. godine, u Republici Srbiji (bez podataka za teritoriju AP Kosovo i Metohija) živi oko 7,5 miliona stanovnika. Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika iznosi oko 3.970 € u 2007 godini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2006. godini bilo je oko 916.000 nezaposlenih među licima od 15 do 65 godina starosti, koja se u smislu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04-dr. zakon) smatraju nezaposlenima .
Faktori rizika
Republika Srbija je u prethodnom periodu bila izložena ratu u okruženju, raspadu bivše države, dolasku oko 400.000 izbeglica i interno raseljenih lica, međunarodnim ekonomskim sankcijama, NATO bombardovanju. U uslovima tranzicije i socijalno-ekonomske krize zloupotreba droga je sve zastupljenija pojava i postaje značajan društveno-medicinski problem. Geostrateški položaj Republike Srbije i njeno mesto na međunarodnom putu droge koji spaja istok sa zapadom („Balkanska ruta”) doprinose da velike količine droge prolaze, ali se i zadržavaju u našoj zemlji. Procesi dezintegracije prethodnog društvenog sistema sa uspostavljanjem novog, zajedno sa porastom organizovanog kriminala, prostitucije, trgovine ljudima i generalno osiromašenje, doprineli su intenziviranju problema vezanog za droge. Ekonomski gubici zbog trgovine drogama, ilegalnih tokova novca i transakcija su ogromni (prema nezvaničnim procenama u Republici Srbiji na ilegalnom tržištu droge dnevno cirkuliše milion evra). Takođe su veliki i troškovi lečenja, socijalne zaštite, pravosuđa i dr.
Karakteristike korišćenja droga
Aktuelnu situaciju na polju droga karakteriše:
prisustvo sve više vrsta droga na ilegalnom tržištu, naročito sintetičkih;
porast korišćenja svih vrsta droga, naročito sintetičkih;
trend istovremenog korišćenja različitih vrsta droga (politoksikomanija);
zastupljenost u svim sredinama, a ne samo u velikim gradovima;
prisutnost u svim društvenim slojevima, nacionalnim i verskim zajednicama;
pomeranje starosne granice ka mlađem uzrastu.
Najbitnije karakteristike korisnika opojnih droga u našem društvu su:
diskriminacija u smislu nemogućnosti prihvatanja radnih obaveza, radi smanjene radne sposobnosti, što stvara i problem socijalne sigurnosti;
socijalna izolacija. Porodica dugo krije probleme i sama ne nalazi prava rešenja, a društvo nije u stanju da na vreme prepozna i pruži pomoć.
Dostupnost droga i korisnici
Samo u periodu od 2000. do 2008. godine došlo je do dramatičnog povećanja prometa droga. Ilustracije radi, na teritoriji Republike Srbije zaplenjeno je 2,43 tona heroina, 15,9 tona marihuane, 71,6 kg kokaina, 90,8 kg hašiša i 2,14 miliona tableta ekstazija. Takođe, od 2002. do 2007. godine, u Republici Srbiji su u uspešnim akcijama otkrivene četiri ilegalne laboratorije sa savremenom opremom i mogućnošću proizvodnje velikih količina sintetičkih droga.
Domaći stručnjaci su 2005. godine uradili studiju, prema metodologiji Evropskog školskog projekta o alkoholu i drugim drogama (European School Project on alcohol and other drugs – ESPAD), o korišćenju droga među učenicima, koja je pokazala da je kod nas približno 20% mladih probalo marihuanu. Istraživanja o korišćenju droga u odrasloj populaciji od 15 do 59 godina potvrđuju da je marihuana najčešće korišćena droga koju je probalo 11% stanovništva i ukazuju na blagu tendenciju porasta korišćenja kokaina i sintetičkih droga.
Prema podacima iz zdravstvenih centara za lečenje zavisnika, preko 70% pacijenata javlja se zbog zavisnosti od droga. Među registrovanim licima dominantni su intravenski korisnici droga (65%). Prema procenama iz istraživanja iz 2008. godine, u populaciji injektirajućih korisnika droga procenat inficiranih HIV virusom je nizak, ali je inficiranost virusom hepatitisa C visoka i kreće se od 45% do 69%. Ovo, nesumnjivo, odražava visoku prevalencu rizičnog ponašanja, tj. upotrebu zajedničkog pribora za injektiranje.
Podaci o drogama kao uzroku smrtnosti su nepotpuni, s obzirom na to da je droga navedena kao uzrok smrti u samo 0,2% ukupne smrtnosti. Tako mali broj je, svakako, pokazatelj neujednačene metodologije prijavljivanja pravih uzroka smrti, bilo zbog neprepoznavanja, bilo zbog drugih razloga.
III. ODGOVOR ZAJEDNICE
Korišćenje opojnih droga i prateće posledice njihove zloupotrebe su kompleksne pojave čijim su se rešavanjem, u najvećoj meri, bavili nadležni u oblasti zdravstvene zaštite, unutrašnjih poslova, obrazovanja, socijalne zaštite i pravosuđa. Odgovor zajednice na problem droga do sada nije bio strateški i programski koncipiran na nivou države.
Postojeći resursi, koji se u budućnosti mogu koristiti u borbi protiv droga, jesu:
organizovan sistem zdravstvene zaštite kojim se, uz dodatnu reorganizaciju i edukaciju kadrova, može obezbediti odgovarajuća zdravstvena zaštita korisnicima droga;
programi i aktivnosti na primarnoj prevenciji u različitim oblastima društvene zajednice (lokalna samouprava, zdravstvene, obrazovne i socijalne ustanove, organi unutrašnjih poslova);
prisustvo i aktivnost civilnog društva, udruženja, crkava i verskih zajednica i međunarodnih organizacija koje daju stručnu, tehničku i materijalnu pomoć;
važeća zakonska regulativa u različitim oblastima je, u većini slučajeva, usklađena sa propisima u Evropskoj uniji: u Zakonu o proizvodnji i prometu opojnih droga („Službeni list SRJ”, br. 46/96 i 37/02 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr. zakon), određuju se uslovi za gajenje biljaka iz kojih se mogu dobiti opojne droge, kao i uslovi za proizvodnju, posedovanje i promet opojnih droga, nadzor nad gajenjem biljaka iz kojih se mogu dobiti opojne droge i mere za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga. 2005. godine donet je i Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci („Službeni glasnik RS”, broj 107/05), kojim se reguliše nadzor nad proizvodnjom i prometom prekursora;
angažovanje države u proces uključivanja celokupne zajednice za rešavanje problema droga kroz međuresornu saradnju između svih aktera koji učestvuju i doprinose boljim rezultatima u borbi protiv droga.
Nedostaci u odgovoru zajednice jesu:
nacionalna politika i strategija u borbi protiv droga, kao i koordinacija postojećeg odgovora zajednice nisu u potpunosti razvijeni i definisani;
informacioni sistemi sa bazama podataka nisu ni dovoljno razvijeni na teritoriji Republike Srbije ni usklađeni sa međunarodnim standardima;
doktrinarni stavovi i metodologija lečenja zavisnika nisu jasno definisani, nema dovoljno vodiča dobre kliničke prakse, smernica i terapijskih protokola;
rehabilitacioni programi i terapijske komune su nedovoljno razvijeni, a resursi udruženja, udruženja bivših zavisnika, crkava i verskih zajednica i drugih nisu dovoljno iskorišćeni;
terenski rad radi uspostavljanja što ranijeg kontakta sa korisnicima droga je nedovoljan;
istraživanja, edukacija i evaluacija nisu dovoljno razvijene.
Zavisnici od droga članovi su ovog društva i kao svi drugi imaju pravo na zdravstvenu, socijalnu i svaku drugu zaštitu. Neophodno je podizati svest javnosti kako bi se smanjila izolacija i diskriminacija zavisnika i bili im omogućeni: potrebno lečenje, rehabilitacija i socijalna reintegracija. Sa zavisnicima koji su zbog svoje bolesti povezani sa kriminalom vezanim za droge potrebno je preispitati mogućnost uvođenja posebnog standarda postupanja tokom istrage i u postupku suđenja i izdržavanja kazne imajući u vidu njihovo specifično psiho-fizičko stanje i zato je potrebno unaprediti pravnu zaštitu lica za koja je izrečena kazna zatvora i omogućiti im pravo na odgovarajuće lečenje, po istim principima kao i svim pacijentima koji se leče u zdravstvenim ustanovama.
U sistemu izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji postoji posebna ustanova u kojoj se izvršava mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana (član 83. Krivičnog zakonika), kada se izriče uz zatvorsku kaznu. Reč je o Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Prema navedenom članu Krivičnog zakonika, mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana izriče se učiniocu koji je učinio krivično delo usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kod koga postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti krivična dela. Navedena mera traje dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine. Ukoliko je mera izrečena uz kaznu zatvora, ona može trajati duže od vremena izrečene kazne, ali njeno ukupno trajanje ne može biti duže od tri godine, pri čemu se vreme provedeno na izvršenju mere bezbednosti uračunava u kaznu zatvora.
Ukoliko je lečenje završeno pre isteka kazne zatvora, osuđeni se za ostatak kazne upućuje na dalje izvršenje u zavode za izvršenje kazne. Inače, imajući u vidu da se u Specijalnoj zatvorskoj bolnici sprovode i druge mere bezbednosti (obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno lečenje alkoholičara), kapaciteti te ustanove su već duži niz godina maksimalno popunjeni, što stvara velike probleme u radu sa licima prema kojima se izvršava ova mera bezbednosti. Prema ovim licima primenjuju se različite terapije, a najznačajnija je metadonska. Takođe, veliki značaj ima i radno angažovanje ovih lica za vreme izvršenja mere bezbednosti.
I u nekoliko drugih zavoda (u većim zavodima) postoje zdravstvene službe koje se, između ostalog, bave problemom lečenja zavisnika. Međutim, dugogodišnji problem je nedostatak kadrova u ovim zdravstvenim službama, kao i veliki broj zavisnika koji imaju hepatitis B i C.
U nekoliko zavoda (Niš, Novi Sad, Sremska Mitrovica) otvorena su odeljenja bez droga, a sličan projekat se sprovodi i u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu u kome se sprovodi mera upućivanja u vaspitno-popravnu ustanovu.
Ubuduće bi trebalo u program lečenja više uključiti zavisnike, kadrovski popuniti upražnjena radna mesta u zdravstvenoj službi zavoda i sprovoditi i druge mere koje su već predviđene Strategijom.
IV. VODEĆI PRINCIPI
Vodeći principi Strategije su:
poštovanje ustavnosti i zakonitosti – u skladu s Ustavom Republike Srbije i zakonskim obavezama, ova strategija uvažava postojeće zakonodavstvo Republike Srbije i potvrđene međunarodne konvencije i ugovore, a potrebno je i praćenje i proučavanje inicijativa za izmene i dopune propisa u oblasti opojnih droga i prekursora, uz neophodno usklađivanje sa odgovarajućim propisima EU;
jačanje institucionalnih mogućnosti – efikasna kontrola prometa opojnih droga i prekursora i stvaranje uslova za uspešno suprotstavljanje institucija države i društva nezakonitoj trgovini opojnim drogama i prekursorima;
zaštita građana Republike Srbije – ostvarivanje zaštite stanovništva Republike Srbije od posledica zloupotrebe opojnih droga (kriminalnih dela zavisnika da bi došli do droge) kroz institucije države i društva zasnovano na pravu na ličnu sigurnost i zaštitu privatnog vlasništva državljana Republike Srbije;
zaštita društvene zajednice – zaštita društvene zajednice, kolektiva, porodica i pojedinaca, od nezakonite trgovine opojnim drogama i prekursorima, uključujući i određivanje i preduzimanje odgovarajućih kaznenih mera protiv počinilaca krivičnih dela;
zaštita ljudskih prava – svim osobama koje koriste drogu, a potrebna im je usluga ili pomoć bilo koje službe, zagarantovana, odnosno dostupna im je ta pomoć, bez obzira na pol, etničku pripadnost, rasu, religiju, uzrast, obrazovni nivo i socijalni status, a uz poštovanje ljudskih prava, ljudskog dostojanstva, društvenu i ličnu odgovornost, slobodu pojedinca i zaštitu porodice;
pravo na informaciju – svi članovi društva imaju pravo na informisanje o rizicima i posledicama korišćenja droga, mogućnostima lečenja i rehabilitacije, a zavisnicima od droga koji ne mogu da prekinu da uzimaju drogu treba ponuditi i informisanje o programima smanjenja štetnih posledica prouzrokovanih korišćenjem droga;
multidisciplinarnost – obezbeđivanje saradnje svih segmenata društvene zajednice u cilju efikasnog sprovođenja nacionalne politike za smanjenje ponude i potražnje droga, kroz koordinaciju različitih pristupa i delovanja;
sveobuhvatnost i kontinuiran rad – pristup rešavanju problema korišćenja droga podrazumeva stalno učešće različitih sektora iz oblasti: socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, pravosuđa, unutrašnjih poslova, odbrane, finansija, civilnog sektora društva, udruženja i cele zajednice;
dostupnost službi – službe za pomoć zavisnicima treba da budu dostupne i da pokriju sva područja Republike Srbije. One bi trebalo da ponude različite programe koji su integrativni, kompleksni, ali sa naglašenim individualnim pristupom prilagođenom svakom pojedincu ponaosob;
decentralizacija – da bi se obezbedila ravnopravna dostupnost različitih programa u celoj zemlji neophodno je da se omogući primena specifičnih programa u jedinicama lokalne samouprave prema lokalnim potrebama i prioritetima;
etika i profesionalizam – rad sa osobama zavisnim od droga treba da bude u skladu sa osnovnim etičkim principima, maksimalno profesionalan i bez predrasuda;
destigmatizacija – svi programi za borbu protiv korišćenja droga moraju biti oslobođeni ideoloških i moralističkih interpretacija.
V. OPŠTI CILj
Opšti cilj Strategije je unapređenje i očuvanje zdravlja stanovništva smanjenjem korišćenja droga i štetnih posledica prouzrokovanih zloupotrebom droga.
Ovom strategijom obuhvaćena su sledeća područja delovanja:
koordinacija;
smanjenje ponude droga;
smanjenje potražnje droga;
informisanje, istraživanje i evaluacija;
međunarodna saradnja.
1. Koordinacija
Koordinacija svih odgovarajućih službi, institucija i organizacija na nacionalnom i lokalnom nivou je preduslov za efektivno i efikasno delovanje društva u borbi protiv droga.
Usklađivanje aktivnosti po horizontalnim i vertikalnim linijama rada u borbi protiv droga sprovodiće ministarstvo nadležno za poslove kontrole proizvodnje i prometa opojnih droga i prekursora, pri kome će se u tu svrhu obrazovati Komisija za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga. Komisiju će činiti predstavnici nadležnih organa državne uprave i eksperti iz ove oblasti.
Koordinacija, nadzor i praćenje efikasnosti sprovođenja Strategije je u delokrugu rada ministarstva nadležnog za poslove kontrole proizvodnje i prometa opojnih droga i prekursora.
Sprovođenje Strategije zahteva uravnotežen, multidisciplinaran i integrisan pristup. To podrazumeva koordinaciju sa ostalim organima državne uprave u borbi protiv opojnih droga.
Ministarstvo nadležno za poslove kontrole proizvodnje i prometa opojnih droga i prekursora, kvalitetnom kontrolom legalne proizvodnje i prometa opojnih droga i prekursora, u velikoj meri doprinosi suzbijanju njihove zloupotrebe za ilegalnu proizvodnju. Pritom se u potpunosti primenjuju principi konvencija Ujedinjenih nacija, među kojima je pravilo da lekovi koji sadrže opojne droge moraju da budu dostupni zdravstvenoj ustanovi, odnosno pacijentu. Na taj način se ne stvara ograničavanje legalne upotrebe takvih lekova.
Ciljevi koordinacije su:
doprinos uključenju svih neophodnih predstavnika državnih organa i udruženja u borbi protiv droga,
uspostavljanje efikasne saradnje organa nadležnih za poslove zdravlja, unutrašnjih poslova, carine i pravosuđa i njihovo usklađeno delovanje u borbi protiv nezakonite proizvodnje, trgovine i distribucije droga;
uspostavljanje saradnje svih učesnika na nacionalnom i lokalnom nivou na sprovođenju propisa kojima se uređuje oblast opojnih droga i prekursora.
2. Smanjenje ponude droga
Smanjenje ponude droga podrazumeva efikasne i odgovarajuće mere u cilju smanjenja proizvodnje, trgovine i distribucije droga i sprečavanje nezakonite trgovine i korišćenja prekursora, odnosno supstanci koje mogu da se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, sprečavanje organizovanog kriminala i „pranja novca” stečenog u trgovini drogama.
Ciljevi smanjenja ponude droga su:
osnaživanje kadrovskih kapaciteta podizanjem nivoa stručnog znanja profesionalaca u oblasti droga i prekursora;
izrada pravne regulative u ovom domenu i usklađenost sa međunarodnim pravom i konvencijama;
unapređenje saradnje u sprovođenju zakona i istraga u vezi sa drogama i prekursorima;
jačanje borbe protiv ilegalne proizvodnje, uvoza i izvoza, kao i trgovine opojnim drogama i prekursorima;
unapređenje kontrole proizvodnje i prometa opojnih droga i prekursora u legalnim farmaceutskim i hemijskim ustanovama;
unapređenje kontrole korišćenja opojnih droga i lekova koji sadrže opojne droge u zdravstvenim ustanovama;
jačanje borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca i finansiranja terorizma novcem stečenim ilegalnom trgovinom opojnim drogama i prekursorima;
obrazovanje komisije za uništavanje zaplenjenih količina opojnih droga i prekursora.
Na području smanjenja ponude droga, sprovodi se čitav niz aktivnosti raznih društvenih subjekata, naročito policije i carine. Sprovodeći mere i aktivnosti iz svog delokruga rada, policijski i carinski službenici prate predmetnu problematiku kao i domaće i svetske trendove vezane za zloupotrebu i krijumčarenje droga.
Problematika ponude droga u Republici Srbiji nije izolovana, već zavisi i od stanja na evropskom i svetskom ilegalnom tržištu droga.
Da bi se uspešno sprovele mere smanjenja ponude droga i efikasno suzbilo krijumčarenje opojnih droga i prekursora od organizovanih kriminalnih grupa, potrebno je uspostaviti međusobnu koordinaciju i saradnju svih merodavnih državnih organa, a naročito Ministarstva zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva fininsija i Ministarstva pravde. U tom cilju, potrebno je podsticati saradnju Ministarstva zdravlja – organizacione jedinice za opojne droge i prekursore sa policijskim, carinskim i pravosudnim organima, kao i učešće u zajedničkim projektima i istragama, u radu istražnih timova, razmeni informacija, treninga, seminara i sl.
Ministarstvo unutrašnjih poslova će u oblasti sprečavanja krijumčarenja opojnih droga preduzimati intenzivne aktivnosti u cilju otkrivanja organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem opojnih droga kao i identifikovanjem njihovih vođa. Vršiće se opsežne provere preduzeća koja se bave spoljnotrgovinskim poslovima u cilju utvrđivanja krivične odgovornosti lica koja su povezana sa krijumčarenjem opojnih droga u našu zemlju ili van nje. Kroz saradnju sa poreskom policijom izvršiće se provere stečene imovine lica koja su označena kao organizatori i vođe kriminalnih grupa. Nastaviće se saradnja sa Ministarstvom finansija – Upravom carina, s ciljem presecanja međunarodnih krijumčarskih kanala.
2.1. Cilj i područje delovanja
Kontinuiranim i efikasnim preduzimanjem svih potrebnih radnji i zakonskih mera cilj je da se doprinese smanjenju ponude, suzbijanju i kažnjavanju ilegalne proizvodnje i trgovine drogama i prekursorima, otkrivanju pranja novca i oduzimanju novca stečenog ilegalnom trgovinom drogama.
Područje delovanja::
2.1.1. Suzbijanje organizovanih oblika proizvodnje, krijumčarenja i preprodaje opojnih droga i prekursora
Potrebno je suprotstavljanje narkokriminalu razbijanjem međunarodne mreže organizovanog kriminala koja zahvata i našu zemlju. U tom smislu predložene mere jesu:
smanjenje ponude i potražnje svih vrsta opojnih droga preduzimanjem mera i radnji na suzbijanju zloupotrebe opojnih droga kao i najorganizovanijih pojavnih oblika uključujući sprečavanje krijumčarenja heroina tzv. „Balkanskom rutom”;
sprovođenje svih potrebnih mera i radnji s ciljem da se dostigne minimum proizvodnje droga ili uzgajanja biljaka iz kojih se mogu dobiti opojne droge na području Republike Srbije;
usmeravanje policijskih aktivnosti na nacionalne i međunarodne organizovane kriminalne grupe koje se bave krijumčarenjem, preprodajom i proizvodnjom opojnih droga i prekursora;
unapređenje prikupljanja, obrade i analize svih informacija o kriminalnim radnjama koje su vezane za zloupotrebu opojnih droga i prekursora, uz međusobnu razmenu tih informacija na nacionalnom i međunarodnom nivou;
jačanje međunarodne policijske i carinske saradnje, bilateralno ili u okviru međunarodnih policijskih organizacija, sprovođenje zajedničkih operativnih akcija uz međusobnu razmenu znanja, iskustava i informacija;
pravovremeno uočavanje novih pojavnih oblika krijumčarenja i zloupotrebe opojnih droga i prekursora;
unapređenje tehnike vezane za finansijske istrage i pranje novca, stečenog ilegalnom trgovinom opojnim drogama i prekursorima;
razotkrivanje i omogućavanje procesuiranja organizovanih kriminalnih grupa i pojedinaca koji učestvuju u pranju novca, stečenog krijumčarenjem i preprodajom opojnih droga i prekursora.
2.1.2. Ulična redukcija
Neophodno je suzbijanje ulične preprodaje opojnih droga. U tom smislu predložene aktivnosti su:
kontinuirana edukacija i maksimalno angažovanje policijskih službenika na suzbijanju ulične distribucije opojnih droga i njihovog konzumiranja na javnim mestima;
suzbijanje organizovane preprodaje i distribucije opojnih droga na teritoriji Republike Srbije, sprečavanje uspostavljanja otvorenih narko-scena kao i suzbijanje preprodaje manjih količina opojnih droga na ulici;
planiranje i preduzimanje preventivnih mera i aktivnosti koje su vezane za sprečavanje zloupotrebe opojnih droga u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama, dečijim vrtićima i drugim mestima koja su posebno popularna za adolescentnu populaciju;
aktivno učestvovanje u sprovođenju medijske kampanje koja ima za cilj edukaciju mladih ljudi o štetnosti upotrebe opojnih droga u cilju upoznavanja javnosti sa merama koje policija sprovodi kako bi sprečila i ublažila štete koje nastaju za pojedince i društvo u celini, a vezane su za zloupotrebu opojnih droga.
2.1.3. Kontrola granice
Pojačanjem kontrole državne granice potrebno je smanjiti ponudu i potražnju svih vrsta opojnih droga presecanjem međunarodnih krijumčarskih kanala droga i prekursora. U tom smislu predložene mere su:
sprečavanje krijumčarenja opojnih droga efikasnim nadzorom državne granice sa akcentom na otkrivanje i razbijanje međunarodnih kanala kojima se krijumčare opojne droge kroz Republiku Srbiju („Balkanska ruta”);
stalno stručno usavršavanje pripadnika granične policije kao i pripadnika Uprave carina na području suzbijanja krijumčarenja opojnih droga i prekursora;
tehničko opremanje graničnih prelaza u skladu sa evropskim standardima;
obrazovanje timova granične policije i carine (materijalno-tehnička sredstva, službeni psi za detekciju opojnih droga i dr.) specijalizovane za suzbijanje svih vrsta krijumčarenja, a naročito za krijumčarenje opojnih droga i prekursora;
u postupku uvozno-izvoznog carinjenja pojačanje kontrole uvoza i izvoza na temelju dozvola i važećih lista za lekove, psihoaktivne supstance i prekursore;
nabavljanje i na granične prelaze distribuiranje priručnih testova za otkrivanje i detekciju opojnih droga radi korisnog i pravovremenog delovanja.
2.1.4. Mere bezbednosti u saobraćaju
Potrebno je povećanje bezbednosti drumskog saobraćaja tako da se smanji broj saobraćajnih nezgoda koje izazivaju vozači pod uticajem opojnih droga. U tom smislu predložene mere su:
uspostavljanje kontrole vozača, u drumskom saobraćaju, na opojne droge;
pokretanje pilot projekta: Testiranje vozača na opojne droge;
opremanje saobraćajne policije savremenom opremom (uređajima) putem kojih će se moći brzo i efikasno sprovoditi provera (ispitivanje) vozača na opojne droge;
vođenje evidencije o vozačima koji su upravljali vozilom pod uticajem opojnih droga;
uspostavljanje kontinuirane edukacije pripadnika saobraćajne policije koji će, u okviru zakonske regulative, moći efikasno da sprovode provere vozača, u saobraćajnom prometu Republike Srbije, na opojne droge;
kontinuirano sprovođenje kontrole uređaja pomoću kojih se obavlja provera (ispitivanje) vozača na opojne droge;
uspostavljanje efikasnog nadzora nad prevozom prekursora koji mogu da se upotrebe za proizvodnju opojnih droga i sprečavanje njihovog krijumčarenja i zloupotrebe.
2.1.5. Skladištenje zaplenjenih količina opojnih droga
Neophodno je poboljšanje uslova skladištenja zaplenjenih količina opojnih droga. U tom smislu predložene mere su:
skladišni prostor tretirati kontrolisanom ventilacijom, video-nadzorom prostora, uređajima za zaštitu od požara i sistemom za alarmiranje u slučaju požara, provale i sl;
skladišni prostor osigurati informatičkom opremom za kompjutersko evidentiranje ulaza i izlaza zaplenjenih količina opojne droge.
2.1.6. Nadzor nad prekursorima
Efikasan nadzor nad proizvodnjom i prometom supstanci koje se mogu upotrebiti za ilegalnu proizvodnju opojnih droga i psihotropnih supstanci važan je elemenat u sprečavanju nezakonite proizvodnje opojnih droga i psihotropnih susptanci i vodi ka smanjenju njihove ponude. Pošto se te supstance nalaze u redovnom prometu i koriste se u hemijskoj, farmaceutskoj, kozmetičkoj i sličnim industrijama, potrebno je sprovoditi kontrolu proizvodnje i prometa, uključujući uvoz i izvoz, u skladu sa zakonskim normama, kako bi se sprečila njihova nezakonita upotreba. Da bi se to postiglo, potrebno je uspostaviti kontrolu nad proizvodnim subjektima (sirovine, tehnologije), naučnim i istraživačkim institucijama (sirovine, laboratorijska oprema), uvozom, izvozom i prometom prekursora i opreme koja se koristi prilikom njihove upotrebe.
Posebnu pažnju potrebno je usmeriti ka međunarodnom prometu tih supstanci, uz saradnju ovlašćenih državnih organa i proizvođača, trgovaca i prevoznika u cilju sprečavanja pokušaja nezakonite upotrebe prekursora. Potrebno je sprovoditi intenzivnu saradnju sa drugim resornim ministarstvima koja imaju nadležnosti u proizvodnji i prometu prekursora, uz vođenje odgovarajuće evidencije o prekograničnom prometu prekursora. Neophodno je sarađivati i razmenjivati informacije sa odgovarajućim organima drugih država i međunarodnih institucija, kao i sa institucijama koje vrše međunarodnu koordinaciju u oblasti proizvodnje i prometa opojnih droga i prekursora.
Ministarstvo zdravlja će da obezbedi uslove i sredstva za skladištenje zaplenjenih količina prekursora. Istovremeno će sprovoditi i sve neophodne mere za njihovo uništenje u zemlji, odnosno inostranstvu. Skladištenje će se obavljati pod istim uslovima koji važe za opojne droge.
2.1.7. Nacionalna laboratorija za karakterizaciju opojnih droga, lekova koji sadrže opojne droge, farmaceutskih sirovina koje se mogu zloupotrebiti kao dodaci drogama i prekursora
Za potrebe karakterizacije opojnih droga, lekova koji sadrže opojne droge, farmaceutskih sirovina koje se mogu zloupotrebiti kao dodaci drogama i prekursora, Ministarstvo zdravlja će namenski obrazovati laboratoriju. Posebna pažnja biće usmerena na otkrivanje novih ilegalnih droga na tržištu, kao i novih prekursora, a samim tim će se upotpunjavati postojeće liste opojnih droga i prekursora.
2.1.8. Kaznena politika
Kaznena politika na području suzbijanja ilegalnog posedovanja, prevoza, proizvodnje i omogućavanja upotrebe opojnih droga predstavlja sastavni deo nacionalne politike na području suzbijanja i smanjenja upotrebe opojnih droga. U skladu s prihvaćenim međunarodnim standardima i konvencijama Ujedinjenih nacija i domaćim propisima, poseban nadzor je usmeren na prekursore.
Ilegalna proizvodnja i promet opojnih droga, posedovanje, kao i omogućavanje njihove zloupotrebe, prema Krivičnom zakoniku, kvalifikovani su kao krivična dela.
Potrebno je doneti zdravstvene programe i programe socijalne zaštite za lečenje u zatvorskim uslovima i njihovu kasniju rehabilitaciju.
Budući razvoj kaznene politike i zakonodavstva u oblasti opojnih droga i prekursora treba da bude sproveden u skladu sa preporukama i odlukama Evropske unije.
3. Smanjenje potražnje droga
Smanjenje potražnje predstavlja skup sveobuhvatnih mera i aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje broja korisnika droga, smanjenje socijalnih i zdravstvenih posledica korišćenja droga i pomoć u reintegraciji bivših zavisnika u društvo. Smanjenje potražnje uključuje sledeće oblasti delovanja:
primarnu prevenciju;
rano otkrivanje i rane intervencije;
lečenje;
rehabilitaciju i socijalnu reintegraciju;
programe smanjenja štetnih posledica korišćenja droga.
3. 1. Primarna prevencija
Primarna prevencija ima za cilj promovisanje života bez droga i sprečavanje korišćenja droga, naročito kod mladih.
Primarna prevencija podrazumeva: promovisanje zdravih stilova života bez upotrebe droga, podizanje nivoa svesti pojedinca i društva o rizicima od droga, smanjenje broja novih korisnika droga i mobilisanje zajednice u borbi protiv droga.
Primarna prevencija može biti opšta, selektivna i indikovana, zavisno od toga da li je usmerena na celokupnu zajednicu, određene populacione grupe (u predškolskim ustanovama, školama, porodici, radnoj okolini i sl.) i pojedince ili grupe pod povećanim rizikom (vozači, piloti, zdravstveni radnici, vojnici, deca u domovima bez roditeljskog staranja, deca ulice, zatvorenici i dr.).
Porodica
Edukacija roditelja i staratelja je vrlo važan segment na polju primarne prevencije. Osim osnovne edukacije roditelja o štetnim posledicama droga, neophodno je osposobljavanje roditelja za dobru komunikaciju sa decom i jačanje sposobnosti porodice za rešavanje kriznih momenata. Porodica treba da pruži uslove za zdravo odrastanje dece, njihovo informisanje i donošenje odgovarajućih odluka.
Uz programe edukacije o uspešnom roditeljstvu, programe za razvoj socijalnih veština mladih, kao i programe za jačanje porodice u društvu, neophodno je i osnivanje porodičnih savetovališta ili centara koji bi imali savetodavno – informativnu ulogu.
Specifični cilj je podizanje nivoa znanja roditelja i staratelja o štetnom uticaju droga.
Aktivnosti su:
edukacija roditelja i staratelja o štetnom uticaju droga i preventivnim merama kroz rad stručnih saradnika u školama i zdravstvenim ustanovama;
razvijanje sposobnosti roditelja za rešavanje problema i kriznih situacija u porodici;
unapređenje savetodavnog rada u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite i motivisanje socijalnih i zdravstvenih radnika za rad sa roditeljima i starateljima;
razvijanje uspešne komunikacije roditelja sa decom;
Obrazovne ustanove
Osnovni princip, kada su ove ustanove u pitanju, jeste njihovo uključivanje kao celine, odnosno zajedničko učešće vaspitača, nastavnika, i pedagoga iz ovih ustanova i van njih, roditelja i dece, u programe prevencije koji treba da su informativnog i edukativnog karaktera. Programi moraju biti prilagođeni uzrastu dece, prihvatljivi i razumljivi, a takođe ih je nužno usmeriti i na rano prepoznavanje rizičnih grupa dece za koje bi trebalo razviti zaštitne preventivne programe.
Specifični ciljevi su:
usvajanje odgovornog ponašanja u vezi sa zdravljem dece u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja;
promovisanje zdravih stilova života mladih;
podizanje nivoa znanja i svesti kod dece i školske dece o štetnom uticaju droga;
povećanje nivoa znanja vaspitača, nastavnika, pedagoga i psihologa o štetnim uticajima droga na telesno, socijalno i mentalno zdravlje dece.
Aktivnosti su:
razvijanje specifičnih programa promocije zdravih stilova života i programa prevencije zloupotrebe droga;
jačanje sprovođenja postojećih programa promocije i prevencije kroz razne oblike edukativnih aktivnosti, uključujući i vršnjačku edukaciju;
podržavanje inicijativa mladih za sprovođenje akcija koje imaju za cilj afirmaciju zdravih stilova života;
razvijanje socijalnih veština;
informisanje mladih i roditelja o rizicima konzumiranja droga kroz školske nastavne programe i radionice u školama;
identifikacija i smanjenje faktora rizika u školskom okruženju;
edukacija nastavnog kadra (edukacija edukatora) o najefikasnijim načinima informisanja i motivisanja mladih za pravilne izbore i odupiranje pritiscima u izazovima savremenog društva.
Radna okolina
Preventivni programi za radnu okolinu moraju da obuhvataju aktivnosti koje se odnose na edukaciju i senzibilizaciju zaposlenih, rukovodećeg kadra, predstavnika sindikata i dr. za problem korišćenja droga. Takođe je važno omogućiti odgovarajuće postupanje sa osobama koje su pod rizikom ili su već zavisne od droga. Neophodno je organizovati aktivnosti u cilju sprečavanja korišćenja droga na radnom mestu, sa posebnim akcentom na zaposlene koji su pod povećanim rizikom zbog profesionalnog opterećenja: vozači motornih vozila, piloti, zdravstveni radnici i dr.
Specifični cilj jeste podizanje nivoa znanja i svesti kod zaposlenih i poslodavaca o štetnom uticaju droga.
Aktivnosti su:
razvijanje specifičnih programa promocije zdravih stilova života i programa prevencije zloupotrebe droga u radnoj okolini;
edukacija zaposlenih o rizicima vezanim za droge;
omogućavanje odgovarajućeg postupanja sa osobama pod rizikom;
smanjenje izolacije i diskriminacije zavisnika od droga u radnoj okolini;
sprovođenje raznih oblika edukativnih aktivnosti na temu promocije zdravih stilova života u radnoj okolini.
Zajednica
Intervencije u zajednici odnose se na mobilizaciju i aktivno učešće svih građana i civilnog sektora (nevladine organizacije), kao i odgovarajućih ustanova u oblasti unutrašnjih poslova, sudstva, zdravstvene i socijalne zaštite u sprovođenju programa prevencije zloupotrebe droga. Promovisanje volonterstva u primarnoj prevenciji je takođe jedan od zadataka zajednice.
Specifični cilj je jačanje uključivanja lokalne samouprave i civilnog sektora u preventivne programe.
Aktivnosti su:
edukativni programi za različite grupe, naročito mlade;
promotivne kampanje o zdravim stilovima života;
informisanje građana putem medija o štetnom uticaju droga;
obeležavanje svetskog dana borbe protiv droga i sl;
programi za mlade kroz terenski rad (outreach programi).
Druge institucije
Druge institucije kao što su domovi za decu bez roditeljskog staranja, sigurne kuće, zavodi za vaspitanje dece i omladine, vaspitne ustanove, vaspitno-popravni domovi i zavodi za izvršenje kazne i dr. zahtevaju posebne programe prevencije zloupotrebe droga.
Deca i mladi smešteni u ustanove socijalne zaštite suočavaju se sa brojnim faktorima rizika što ih čini posebno osetljivom populacijom.
Specifični cilj je podizanje nivoa znanja i svesti o štetnom uticaju droga kod dece i osoba koje borave u institucijama.
Aktivnosti su:
razvijanje specifičnih programa prevencije zloupotrebe droga za korisnike u ovim institucijama;
posebni edukativni programi za decu u domovima bez roditeljskog staranja;
sprovođenje posebnih edukativnih programa u drugim institucijama;
sprovođenje raznih oblika edukativne aktivnosti na temu promocije zdravih stilova života u ovim institucijama.
3. 2. Rano otkrivanje i intervencije
Rano otkrivanje je prepoznavanje osoba kod kojih postoji zloupotreba droga, a još nije razvijena zavisnost, kao i efikasno otkrivanje onih kojima je potrebna stručna pomoć.
Rane intervencije su mere kojima se osobe kod kojih postoji zloupotreba droga motivišu da prekinu ili smanje uzimanje droga, a osobe koje imaju razvijenu zavisnost da što pre započnu lečenje.
Ciljevi su:
sprečavanje da povremeno uzimanje droga preraste u redovno korišćenje;
zaustavljanje procesa narušavanja zdravlja osoba koje redovno ili povremeno uzimaju drogu.
Aktivnosti su:
unapređenje programa za rano otkrivanje i protokola za ranu dijagnostiku osoba koje povremeno koriste droge;
koordinisana aktivnost nadležnih službi na prepoznavanju i rešavanju problema i potreba osoba u riziku;
osnaživanje dispanzera za mentalno zdravlje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za rad sa osobama koje povremeno koriste droge;
unapređenje programa za rano otkrivanje i intervenciju posebno kod maloletnika i dece roditelja zavisnika;
razvijanje terenskog rada nadležnih službi radi što ranijeg kontakta sa osobama koje koriste droge i njihovim porodicama;
mobilizacija zajednice – promocija zdravih stilova života kroz različite aktivnosti i kampanje;
efikasne aktivnosti na polju smanjenja ponude droga;
kontrola zloupotrebe droga kod vozača i drugih učesnika u saobraćaju.
3.3. Lečenje
Lečenje je proces kojim se postižu apstinencija, odnosno smanjenje korišćenja droga i smanjenje posledica do kojih korišćenje droga može dovesti. Savremeni programi lečenja su koncipirani tako da u sebi povezuju farmakološke, toksikološke, psihoterapijske i socioterapijske metode i intervencije, a prilagođeni su individualnim potrebama i mogućnostima svakog pacijenta.
Lečenje se sprovodi kroz organizovani sistem zdravstvene zaštite u skladu sa usvojenom doktrinom lečenja i važećim zakonima u Republici Srbiji. Svi programi lečenja moraju da budu usklađeni sa propisanim standardima, smernicama i protokolima.
Ciljevi su:
povećanje broja korisnika droga obuhvaćenih programima lečenja;
povećanje dostupnosti programa lečenja, uključujući i supstitucionu terapiju;
smanjenje morbiditeta i mortaliteta kao posledice korišćenja droga osnivanjem kol-centara ili SOS-centara.
Aktivnosti su:
definisanje doktrine, smernica i protokola lečenja;
donošenje propisa u oblasti lečenja bolesti zavisnosti;
unapređenje organizacije i kvaliteta rada zdravstvene službe, uključujući i zdravstvenu službu u zavodima za izvršenje kazne;
povećanje kapaciteta za vanbolničko lečenje (ambulante, dnevne bolnice);
sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji učestvuju u terapijskim programima;
obezbeđivanje savremenih lekova.
Prevencija, rana dijagnostika i lečenje bolesti zavisnosti sprovode se u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Radi obavljanja poslova zdravstvene zaštite, primene, praćenja i unapređenja jedinstvene doktrine i metodologije u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji bolesti zavisnosti, potrebno je imenovati četiri zdravstvene ustanove (u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu), koje pokrivaju teritorije sa po dva miliona stanovnika.
Prevencija, rana dijagnostika i lečenje sprovodi se uz kontinuiranu saradnju zdravstvenih ustanova sa: centrima za prevenciju pri organima lokalne samouprave, organima unutrašnjih poslova, pravosuđem, ustanovama socijalne zaštite, ustanovama u oblasti obrazovanja, kulture i sporta, crkvom, poslodavcima, nevladinim organizacijama i dr.
3.4. Rehabilitacija i socijalna reintegracija
Rehabilitacija i socijalna reintegracija predstavljaju skup aktivnosti i mera kojim se osobama koje su koristile ili koriste droge pomaže da se uključe u različite oblike društvenog života, poboljšaju kvalitet života i smanje štetne posledice prouzrokovane korišćenjem droga (siromaštvo, neobrazovanost, nezaposlenost, kriminal, prostitucija, HIV i druge bolesti koje se prenose putem krvi, socijalna izmenjenost, mentalni poremećaji i sl).
Programi rehabilitacije i socijalne reintegracije usklađeni su sa usvojenom doktrinom lečenja i propisima u ovoj oblasti.
Ciljevi su:
uključivanje što većeg broja osoba koje su koristile droge u programe rehabilitacije i socijalne reintegracije;
povećanje rehabilitacionih potencijala korisnika droga za bolje funkcionisanje u porodici ili drugoj društvenoj grupi;
obezbeđivanje uslova za završetak školovanja, prekvalifikaciju, zapošljavanje i efikasno radno funkcionisanje;
smanjivanje broja osoba koje se vraćaju korišćenju droga nakon lečenja.
Aktivnosti su:
razvijanje i sprovođenje programa rehabilitacije i socijalne reintegracije (ustanove socijalne zaštite i sva udruženja);
kontinuirana edukacija osoba koje realizuju programe;
razvijanje tehnika motivacije za pristupanje terapijskim programima, odnosno programima za smanjenje štete prouzrokovane korišćenjem droga i uključivanje u takav program;
osnivanje i vođenje terapijskih zajednica i komuna, osnivanje stambenih jedinica za rehabilitovane zavisnike i porodice sa decom;
osnivanje udruženja zavisnika, udruženja roditelja i drugih članova porodica u cilju samopomoći i uzajamne pomoći;
sprovođenje programa za završavanje školovanja, prekvalifikacije i zapošljavanja za zavisnike koji dolaze iz terapijskih zajednica, komuna ili iz zavoda za izvršenje kazne.
3.5. Programi smanjenja štetnih posledica
Programi smanjenja štetnih posledica predstavljaju skup aktivnosti usmerenih na smanjenje posledica (zdravstvenih, socijalnih i dr.) do kojih dovodi korišćenje droga.
Programi smanjenja štetnih posledica namenjeni su osobama koje ne mogu da prestanu sa korišćenjem droga u cilju postizanja pozitivnih promena stavova i ponašanja u zaštiti svog i zdravlja drugih.
Ciljevi su:
smanjenje širenja infektivnih bolesti (hepatitis B i C, HIV);
smanjenje smrtnosti korisnika droga;
smanjenje kriminala povezanog sa korišćenjem droga;
smanjenje izolacije i diskriminacije;
smanjenje ekonomskih troškova izazvanih posledicama korišćenja droga.
Aktivnosti su:
razvijanje mreže zdravstvenih ustanova za primenu supstitucione terapije u skladu sa principima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije;
razvijanje terenskog rada i uličnih timova (autrič programi);
razvijanje mesta za kontakt i informisanje zavisnika, dnevnih i noćnih utočišta;
pružanje informacija i olakšavanje pristupa korisnicima droga u vezi sa rizicima kod korišćenja droga i edukacija o merama za smanjenje rizika (uključujući i informisanje korisnika o merama zaštite od predoziranja);
edukacija o postupcima kod predoziranja;
dostupnost kondoma i podsticanje na korišćenje kondoma;
razvijanje programa razmene špriceva i igala;
informacije i olakšavanje pristupa zdravstvenim i socijalnim službama i pomoć za uključivanje u programe lečenja i rehabilitacije;
uvođenje programa za smanjenje štetnih posledica u kazneno-popravne zavode;
pružanje pomoći organizacijama zavisnika;
dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje na HIV virus i viruse hepatitisa B i C.
Ove programe sprovode, sem profesionalaca, udruženja, edukovani volonteri, bivši korisnici droga i dr.
4. Informisanje, istraživanje i evaluacija
Potrebna je kontinuirana informisanost građana i edukacija stručnjaka različitih profila u svim službama koje učestvuju u sprovođenju Strategije, i to u oblasti: zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, unutrašnjih poslova, sudstva, vojnih ustanova i zavoda za izvršenje kazne, medija i informisanja, lokalne samouprave; kao i predstavnika udruženja i civilnog društva.
Etiologija zavisnosti od droga je uzrokovana brojnim činiocima. Zato su i pristupi problemu i rešenja multidisciplinarni. Potrebno je unaprediti znanja svih učesnika uključenih u borbu protiv droga iz različitih disciplina kako bi se problem zavisnosti razumeo i kreirali odgovarajući programi prevencije, ranog otkrivanja, lečenja i rehabilitacije.
Potrebno je sprovoditi stručno osposobljavanje studenata i poslediplomaca iz područja zloupotrebe droga, kao i specijalizovane edukacije stručnjaka i drugih osoba koje se bave oblašću droga. Za sve zaposlene koji se direktno bave ovom oblašću potrebno je organizovati stalnu edukaciju pri matičnim fakultetima. Takođe je potrebno razraditi program multidisciplinarnih poslediplomskih studija. Osim toga, treba obezbediti edukaciju za planiranje i evaluaciju preventivnih programa, kao i specifičnu dodatnu edukaciju (informativna predavanja, okrugli stolovi i sl.) svih učesnika u sprovođenju Strategije, uključujući i najširu javnost.
Ovu edukaciju treba sprovoditi u saradnji sa stručnjacima i naučnim institucijama, kao i u saradnji sa međunarodnim organizacijama.
Praćenje korišćenja droga sprovodi se u vidu prikupljanja, obrade i pružanja informacija o ilegalnim drogama, osobama koje koriste drogu i posledicama korišćenja droga, a u cilju obrazovanja jedinstvene baze podataka za međusektorski koordinirano skupljanje podataka i razmenu informacija na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Prema preporukama Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) na listi prioriteta su podaci koji se odnose na socijalne aspekte zavisnika, prevalenciju upotrebe droga u opštoj populaciji i u posebnim socijalnim i starosnim grupama, broj registrovanih korisnika droge, smrtnost, prevalencija i incidencija zavisnika inficiranih virusom HIV-a i hepatitisa i broj lečenih zavisnika.
U cilju obrazovanja jedinstvene baze podataka dosadašnje informacione sisteme u svim oblastima potrebno je proširiti, usavršiti i uskladiti sa međunarodnim sistemima za praćenje u oblasti droga (EMCDDA, Pompidou Group).
Potrebno je obezbediti da u slučajevima pojava novih vrsta opojnih droga i prekursora na tržištu, nadležni organi uprave pravovremeno reaguju; da se pri tome ostvari odgovarajuća saradnja između organa državne uprave, lokalne samouprave i stručnih institucija i da se u tome ostvari saradnja sa odgovarajućim međunarodnim institucijama (INTERPOL, EUROPOL, EMCDDA, INCB, UNODC).
U saradnji sa relevantnim institucijama i istraživačkim ustanovama i pojedinim istraživačima, uz podršku međunarodnih organizacija uključenih u borbu protiv droga, potrebno je sprovoditi rutinska i vanredna istraživanja o uzrocima korišćenja droga, trendovima korišćenja i posledicama njihove upotrebe, kao i istraživanja vezana za pojavu novih droga na ilegalnom tržištu.
Radi uvida u prednosti i nedostatke aktivnosti predviđenih Strategijom i akcionim planom neophodna je kontinuirana i sveobuhvatna evaluacija svakog programa koja se sprovodi na nacionalnom nivou.
5. Međunarodna saradnja
Korišćenje droga predstavlja problem internacionalnog karaktera kome se mora pristupiti kroz saradnju sa institucijama i organizacijama u regionu, Evropi i svetu.
S obzirom na to da je nacionalni cilj integracija u Evropsku uniju, od velikog značaja je povezivanje i tesna saradnja sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) i drugim institucijama uz pomoć kojih bi se na teritoriji čitave zemlje uspostavio ujednačen, jedinstven sistem i metodologija prikupljanja i epidemiološke obrade podataka, a koji bi bili podudarni sa podacima koji se prate u Evropskoj Uniji. Ovi podaci se prvenstveno odnose na prevalenciju zloupotrebe droga u opštoj populaciji, prevalenciju zloupotrebe droga u odnosu na različite socijalne i starosne grupe, broj registrovanih zavisnika, broj lečenih zavisnika, broj obolelih od HIV-a, odnosno hepatitisa kod zavisnika, itd. Ujednačenost u prikupljanju, obradi i tumačenju podataka olakšali bi komunikaciju sa međunarodnim partnerima i značajno unapredili saradnju. U ovom smislu neophodno je uspostaviti čvrste veze sa EMCDDA i Grupom za suzbijanje zloupotrebe droga i nedozvoljene trgovine drogama (Pompidou Group) Saveta Evrope, kao i Svetskom zdravstvenom organizacijom, Kancelarijom za droge i kriminal Ujedinjenih nacija (UNODC), Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i dr.
U okviru približavanja Evropskoj uniji koristeći odgovarajuće namenske fondove ustanoviće se i saradnja sa državama članicama Evropske unije.
Međunarodna saradnja umnogome olakšava borbu protiv organizovanog kriminala, pranja novca i korupcije, kao i uvid u tokove kretanja droga i njihovih prekursora. U tom smislu, neophodna je saradnja sa odgovarajućim službama susednih i drugih zemalja, kao i koordinacija sa INTERPOL-om i EUROPOL-om.
VI. IZVORI FINANSIRANjA
Za realizaciju ciljeva ove strategije, a u skladu sa Akcionim planom, obezbeđuju se finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, gradova i opština, u skladu sa njihovim obavezama i nadležnostima.
VII. AKCIONI PLAN
Akcionim planom za sprovođenje Strategije za borbu protiv droga detaljnije se opisuju pojedini ciljevi i načini ostvarivanja postavljenih ciljeva, kao i konkretni zadaci pojedinih izvršilaca za odabrano budžetsko razdoblje na osnovu smernica Strategije.
Akcioni plan suzbijanja zloupotrebe droga donosi se za četvorogodišnji period.
Vlada će u roku od 30 dana od dana usvajanja Strategije, doneti Akcioni plan kojim će se preciznije definisati pojedinačni ciljevi, nadležnost i načini njihovog ostvarivanja, rokovi izvršenja i procena potrebnih sredstava za određeno budžetsko razdoblje.
VIII. ZAVRŠNI DEO
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 500-1176/2009
U Beogradu 26. februara 2009. godine
V L A D A
PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić