Na osnovu člana 123. tačka 3. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06), člana 42. stav. 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08), a u vezi sa čl. 5. i 11. Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 116/07), članom 2. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS”, br. 42/02 i 111/09), članom 6. Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji („Službeni glasnik RS”, br. 88/09), članom 10. stav 1. tačka 7. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS”, br. 101/05 i 63/09) i članom 2. i 53. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 116/07 i 88/09),
Vlada donosi
U R E D B U
o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata
Član 1.
Ovom uredbom bliže se određuju poslovi bezbednosne zaštite određenih lica i objekata u zemlji i inostranstvu, koje neposredno vrše ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija, Vojna policija i jedinice Vojske Srbije (u daljem tekstu: organi nadležni za bezbednosnu zaštitu).
Član 2.
Lica iz člana 1. ove uredbe jesu:
predsednik Republike;
predsednik Narodne skupštine;
predsednik Vlade;
ministar spoljnih poslova;
ministar odbrane;
ministar unutrašnjih poslova;
načelnik Generalštaba Vojske Srbije;
direktor Bezbednosno-informativne agencije;
direktor Vojnobezbednosne agencije;
direktor Vojnoobaveštajne agencije;
direktor policije;
strani državnici – nosioci najviših državnih funkcija tokom službenih poseta Republici Srbiji;
nosioci najviših pravosudnih funkcija i drugi državni funkcioneri u zavisnosti od procene ugroženosti a po preporuci Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti.
Član 3.
Objekti iz člana 1. ove uredbe jesu:
Narodna skupština;
Generalni sekretarijat predsednika Republike;
Vlada;
ministarstva;
drugi objekti koje koriste lica iz člana 2. ove uredbe.
Član 4.
Predsednik Republike po prestanku funkcije ostvaruje pravo na bezbednosnu zaštitu, u skladu sa posebnim zakonom.
Član 5.
Pravo na bezbednosnu zaštitu u smislu ove uredbe, po prestanku funkcije, imaju:
predsednik Narodne skupštine;
predsednik Vlade;
ministar spoljnih poslova;
ministar odbrane;
ministar unutrašnjih poslova;
direktor Bezbednosno-informativne agencije;
direktor Vojnobezbednosne agencije;
direktor Vojnoobaveštajne agencije;
direktor policije;
načelnik Generalštaba Vojske Srbije.
Bezbednosna zaštita lica iz stava 1. ovog člana traje šest meseci po prestanku funkcije koju su obavljali, a nakon isteka tog roka – u skladu sa procenom ugroženosti i preporukom Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti.
Član 6.
Pod poslovima bezbednosne zaštite, u smislu ove uredbe podrazumevaju se:
mere kontraobaveštajne zaštite;
preventivno-bezbednosne mere;
mere preventivno tehničke zaštite;
mere fizičke zaštite;
mere preventivno medicinske zaštite.
Član 7.
Pod merama kontraobaveštajne zaštite, u smislu ove uredbe, podrazumeva se naročito:
otkrivanje indikatora i blagovremeno onemogućavanje terorističke, ekstremističke, obaveštajne i druge subverzivne delatnosti stranih obaveštajnih službi, organizacija i lica usmerenih na ugrožavanje lica i objekata iz čl. 2. i 3. ove uredbe;
učešće u proceni, predlaganju, propisivanju i realizaciji mera kontraobaveštajne zaštite, kao i u njihovom usklađivanju sa merama bezbednosne zaštite;
primenjivanje mera protivprislušne zaštite;
vršenje bezbednosnih provera po zahtevu rukovodioca objekta bezbednosne zaštite, za lica koja se primaju na rad, postavljaju ili raspoređuju na mesta rada i poslove koji se kontraobaveštajno štite;
vršenje kontraobaveštajne zaštite radnih mesta i poslova u saradnji sa rukovodiocem objekata bezbednosne zaštite.
Neposredno se kontraobaveštajno štite radna mesta i poslovi na kojima se kreiraju, izrađuju, prikupljaju, obrađuju, čuvaju, arhiviraju i uništavaju podaci od interesa za Republiku Srbiju, koji su označeni određenim stepenom tajnosti.
Član 8.
Preventivno-bezbednosne mere obuhvataju:
učešće u izradi procene stanja ugroženosti objekata bezbednosne zaštite, u saradnji sa drugim službama bezbednosti i rukovodiocem objekta bezbednosne zaštite;
pružanje stručne pomoći na utvrđivanju načina čuvanja i korišćenja tajnih podataka i dokumenata;
zaštitu poverljivih komunikacija.
Član 9.
Mere preventivno-tehničke zaštite predstavljaju skup poslova, zadataka i aktivnosti koji se preduzimaju radi otkrivanja i uklanjanja minsko-eksplozivnih, zapaljivih, radioaktivnih i drugih opasnih materija, ustanovljavanja i otklanjanja tehničkih neispravnosti na uređajima i instalacijama i sprečavanja tajnog ili nasilnog ulaska u objekte i prostorije, kao i funkcionisanja zaštićenog sistema veza.
Član 10.
Mere fizičke zaštite predstavljaju skup poslova, zadataka i aktivnosti koji se preduzimaju radi obezbeđenja određenih lica i objekata i obuhvataju:
neposrednu fizičku zaštitu određenih lica;
fizičku zaštitu određenih objekata koje lice koristi stalno ili povremeno;
fizička zaštita bezbednosno osetljivih tačaka na pravcima kretanja;
regulisanje saobraćaja i obezbeđenje kretanja vozila pod pratnjom.
Član 11.
Mere preventivno-medicinske zaštite predstavljaju skup poslova, zadataka i aktivnosti koji se preduzimaju sa ciljem pronalaženja i otklanjanja mikrobioloških, hemijskih i radioloških materija, štetnih po zdravlje i život određene ličnosti i obuhvataju:
sprovođenje sanitarno-tehničkih pregleda određenih objekata i osoblja koje radi u objektima;
kontrolu zdravstvene ispravnosti i kvaliteta prehrambenih artikala, vode i vazduha;
kontrolu higijene transporta i skladištenja životnih namirnica;
preduzimanje mera i obezbeđivanje adekvatne i pravovremene zdravstvene zaštite lica iz člana 2. ove uredbe.
Član 12.
Mere bezbednosne zaštite iz čl. 7, 8, 9, 10. i 11. ove uredbe preduzimaju se u skladu sa:
procenom ugroženosti određenih lica i objekata;
stepenom tajnosti podataka od značaja za bezbednosnu zaštitu.
Organ nadležan za bezbednosnu zaštitu iz člana 1. ove uredbe, na osnovu propisa koji uređuju ovu oblast, određuje koje će se mere bezbednosne zaštite (vrsta, obim, stepen) preduzimati za određeni objekat bezbednosne zaštite.
Član 13.
Poslove bezbednosne zaštite predsednika Republike po ovoj uredbi obavljaju:
Vojnobezbednosna agencija i Bezbednosno-informativna agencija – kontraobaveštajnu zaštitu;
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vojna policija u saradnji sa specijalizovanim ustanovama – mere fizičke zaštite, preventivno-tehničke, preventivno-medicinske i zdravstvene zaštite.
Član 14.
Poslove bezbednosne zaštite po ovoj uredbi, izuzev poslova iz člana 13. ove uredbe, obavljaju, i to tako što:
kontraobaveštajnu zaštitu objekata bezbednosne zaštite, iz čl. 2. i 3. ove uredbe, vrši Bezbednosno-informativna agencija, izuzev ministarstva nadležnog za poslove odbrane, koje kontraobaveštajno štiti Vojnobezbednosna agencija;
preventivno tehničku zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz ove uredbe vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, a za objekte bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane vrši Vojna policija;
fizičku zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz ove uredbe vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, a za objekte bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane vrši Vojna policija i jedinice Vojske Srbije;
preventivno medicinsku i zdravstvenu zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz ove uredbe vrše specijalizovane ustanove u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, a za objekte bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane u saradnji sa Vojnom policijom.
Za potrebe Bezbednosno-informativne agencije Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove spoljnog fizičkog obezbeđenja objekata i prostora koje koristi agencija.
Član 15.
U vršenju poslova bezbednosne zaštite nadležni organi dužni su da sarađuju i razmenjuju podatke od značaja za bezbednosnu zaštitu određenih lica i objekata.
Član 16.
Koordinaciju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata, vrši Savet za nacionalnu bezbednost, preko Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, u skladu sa odredbama posebnog zakona.
Član 17.
Lica iz člana 2. i rukovodioci objekata iz člana 3. ove uredbe dužni su da omoguće primenu mera bezbednosne zaštite, koje se preduzimaju u cilju njihove bezbednosti.
Organi zaduženi za bezbednosnu zaštitu dužni su da redovno izveštavaju Vladu i Savet za nacionalnu bezbednost o stanju i problemima bezbednosne zaštite i predlažu preduzimanje mera iz njihove nadležnosti.
Član 18.
Rukovodioci organa nadležnih za bezbednosnu zaštitu bliže će urediti, posebnim aktom iz svoje nadležnosti, način obavljanja i primenu mera bezbednosne zaštite.
Sadržina akta iz stava 1. ovog člana predstavlja tajni podatak i kao takav se štiti opštim i posebnim merama zaštite u skladu sa propisima o zaštiti tajnih podataka.
Član 19.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o određivanju poslova bezbednosne zaštite koju neposredno vrše Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija i Vojna policija („Službeni glasnik RS”, broj 12/09).
Član 20.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 110-7047/2010
U Beogradu, 30. septembra 2010. godine
V L A D A
PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić