Na osnovu člana 32. stav 2. i člana 33. stav 2. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), člana 7. stav 4. Zakona o standardizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), a u vezi sa Zakonom o potvrđivanju sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi – CEFTA 2006 („Službeni glasnik RS”, broj 88/07),
Vlada donosi
U R E D B U
O POSTUPKU PRIJAVLjIVANjA I NAČINU INFORMISANjA KOJI SE ODNOSE NA TEHNIČKE PROPISE, OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTI I STANDARDE
Član 1.
Ovom uredbom uređuje se postupak prijavljivanja tehničkih propisa, standarda i postupaka ocenjivanja usaglašenosti u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima(u daljem tekstu: međunarodni sporazum) čiji je potpisnik Republika Srbija i pravilima Evropske unije (u daljem tekstu: EU).
Član 2.
Odredbe ove uredbe primenjuju se na tehničke propise, postupke ocenjivanja usaglašenosti i standarde za industrijske i poljoprivredne proizvode, uključujući i proizvode od ribe, osim na one koji se donose prvenstveno radi zaštite radnika pri upotrebi proizvoda ukoliko ne utiču na proizvode.
Odredbe čl. 15. do 28. ove uredbe primenjuju se i na tehničke propise za usluge informacionog društva, osim tehničkih propisa koji sadrže pravila za:
1) radijsko emitovanje;
2) televizijsko emitovanje;
3) telekomunikacione usluge;
4) finansijske usluge navedene u listi primera iz Priloga 3 ove uredbe – Lista primera finansijskih usluga, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Televizijsko emitovanje iz stava 2. tačka 2) ovog člana je emitovanje sadržaja televizijskog programa namenjenog javnosti, uključujući razmenu televizijskih programskih sadržaja između pružaoca usluga emitovanja koji su namenjeni javnosti, osim pružanja informacija na pojedinačan zahtev, kao što su telekopiranje, elektronske banke podataka i druge slične usluge.
Telekomunikacione usluge iz stava 2. tačka 3) ovog člana su usluge koje se, u potpunosti ili delimično, sastoje od prenosa i usmeravanja signala kroz telekomunikacione mreže, u skladu sa zahtevima korisnika i telekomunikacionog procesa, osim radijskog i televizijskog emitovanja.
Član 3.
Nadležno ministarstvo, odnosno organizacija nadležna za pripremu tehničkih propisa (u daljem tekstu: nadležni organ) dostavlja Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) tehnički propis u pripremi, kada je on spreman za slanje na mišljenje nadležnim organima, zajedno sa obaveštenjem koje sadrži naročito:
1) podatke o nadležnom organu (broj telefona i faksa, elektronsku adresu i podatke o osobi određenoj za komunikaciju);
2) naziv tehničkog propisa u pripremi;
3) pravni osnov za donošenje tehničkog propisa u pripremi;
4) vrstu, odnosno naziv proizvoda i druge podatke radi bliže identifikacije proizvoda na koje se tehnički propis u pripremi odnosi;
5) razloge za donošenje tehničkog propisa;
6) podatke o standardima ili tehničkim specifikacijama na koje se tehnički propis u pripremi poziva, odnosno koji se koriste kao osnova za njegovu izradu;
7) kratak sadržaj tehničkog propisa u pripremi;
8) očekivan datum donošenja tehničkog propisa i njegovog stupanja na snagu;
9) naziv propisa koji su propisom u pripremi predviđeni za stavljanje van snage;
10) podatke o međunarodnim standardima za proizvode koji su predmet tehničkog propisa u pripremi koji se ne koriste kao osnova za njegovu izradu, kao i razloge za njihovo nekorišćenje;
11) procenu da li tehnički propis u pripremi treba prijaviti u skladu sa određenim međunarodnim sporazumom čiji je potpisnik Republika Srbija;
12) podatak da li je tekst tehničkog propisa dostupan i na nekom od stranih jezika.
Nadležni organ dostavlja podatke iz stava 1. ovog člana i u elektronskom obliku preko internet portala Ministarstva.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na tehnički propis donet u hitnom slučaju, a nadležni organ dužan je da u obaveštenju iz stava 1. ovog člana navede i razloge hitnosti.
Član 4.
Ministarstvo unosi podatke iz obaveštenja iz člana 3. ove uredbe u registar tehničkih propisa u pripremi, u skladu sa propisom kojim se propisuje sadržina i način vođenja registara koji se odnose na tehničke propise.
Ministarstvo razmatra tehnički propis u pripremi i obaveštenje iz člana 3. ove uredbe i u saradnji sa nadležnim organom odlučuje o potrebi njegovog prijavljivanja u skladu sa odredbama ove uredbe.
Član 5.
Nadležni organ ponovo dostavlja Ministarstvu tehnički propis u pripremi, ukoliko je prethodno dostavljeni tekst značajno izmenjen u pogledu područja primene, skraćivanja prethodno predviđenih rokova ili u pogledu dodatnih ili pooštrenih specifikacija ili zahteva.
Član 6.
Nadležni organ, bez odlaganja, dostavlja Ministarstvu tekst objavljenog tehničkog propisa, a ukoliko je propis donet u hitnom slučaju i obaveštenje iz člana 3. stav 3. ove uredbe.
Član 7.
Ministarstvo, u skladu sa odredbama međunarodnog sporazuma, prijavljuje nadležnom međunarodnom telu tehnički propis u pripremi tako što, na osnovu primljenog obaveštenja iz člana 3. ove uredbe dostavlja podatke zahtevane odredbama tih sporazuma.
Ako je predviđeno međunarodnim sporazumom, Ministarstvo na zahtev potpisnika međunarodnog sporazuma dostavlja tekst, odnosno sažeti prikaz tehničkog propisa u pripremi i kada je moguće ukazuje na delove tehničkog propisa koji u značajnoj meri odstupaju od odgovarajućih međunarodnih standarda.
Ako je u skladu sa međunarodnim sporazumom propisana obaveza dostavljanja tehničkog propisa u pripremi i na stranom jeziku, nadležni organ Ministarstvu dostavlja tekst tehničkog propisa u pripremi na engleskom jeziku.
Član 8.
Ministarstvo obaveštava nadležni organ da je postupak prijavljivanja pokrenut i obaveštava ga o roku za dostavljanje primedaba u skladu sa odgovarajućim međunarodnim sporazumom, koji se može produžiti na zahtev potpisnika tog sporazuma.
Nadležni organ odlaže usvajanje tehničkog propisa u pripremi do isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Član 9.
Ministarstvo dostavlja nadležnom organu primedbe na tehnički propis u pripremi, kao i zahteve za dodatnim informacijama, koje u pismenom obliku primi od potpisnika međunarodnog sporazuma.
Nadležni organ, u najkraćem mogućem roku, dostavlja Ministarstvu dodatne informacije i predlog sadržaja odgovora na primedbe, na srpskom i engleskom jeziku.
Odgovor na primedbe koje Ministarstvo dostavlja potpisniku međunarodnog sporazuma sadrži i izjavu da li će primedbe biti prihvaćene u celini ili delimično, a ako su primedbe delimično prihvaćene ili nisu prihvaćene, odgovor mora da bude obrazložen.
Ministarstvo u saradnji sa nadležnim organom vodi pregovore sa potpisnikom međunarodnog sporazuma čije primedbe nisu prihvaćene.
Član 10.
U hitnom slučaju, kada je ugrožena, odnosno kada postoji realna opasnost da bude ugrožena bezbednost, život i zdravlje ljudi, životna sredina ili nacionalna bezbednost, Ministarstvo nije dužno da prijavljuje tehnički propis u pripremi nadležnom međunarodnom telu na način predviđen u članu 7. ove uredbe, ali je dužno da:
1) po donošenju tehničkog propisa i prijemu obaveštenja iz člana 3. stav 3. ove uredbe, bez odlaganja, dostavi nadležnom međunarodnom telu podatke o sadržini tehničkog propisa, cilju koji se želi postići njegovim donošenjem, proizvodima na koje se tehnički propis odnosi i razlozima hitnosti;
2) dostavi tekst donetog tehničkog propisa potpisniku međunarodnog sporazuma, na njegov zahtev;
3) omogući svakom potpisniku međunarodnog sporazuma, bez diskriminacije, razuman rok za dostavljanje primedaba u pismenom obliku i razmotri te primedbe radi davanja odgovora.
Odredbe člana 7. stav 3. i člana 9. ove uredbe primenjuju se i na tehnički propis donet u hitnom slučaju.
Član 11.
Odredbe čl. 3 – 10. ove uredbe primenjuju se i u slučaju značajne izmene tehničkog propisa, uključujući i promenu proizvoda na koje se tehnički propis odnosi.
Član 12.
Odredbe čl. 3 – 11. ove uredbe primenjuju se i na prijavljivanje postupaka ocenjivanja usaglašenosti.
Član 13.
Institut za standardizaciju Srbije (u daljem tekstu: Institut) najmanje jedanput u šest meseci objavljuje plan donošenja standarda, prijavljuje ga međunarodnim organizacijama za standardizaciju i izvršava sve ostale obaveze u skladu sa Kodeksom dobre prakse za pripremu, donošenje i primenu standarda (Code of Good Practice for the Preparation, Adoption and Application of Standards), koji čini Prilog 3 Sporazuma Svetske trgovinske organizacije o tehničkim preprekama u trgovini.
Član 14.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom odeljku imaju sledeće značenje:
1) tehnički propis je propis koji sadrži tehničke specifikacije i ostale zahteve za proizvode ili pravila za usluge, uključujući odgovarajuće upravne akte koji se obavezno moraju poštovati, de jure (pravno) ili de facto (faktički), prilikom trgovine, pružanja usluga, osnivanja uslužnog operatera ili prilikom upotrebe, kao i zakoni, drugi propisi ili drugi upravni akti kojima se zabranjuje proizvodnja, uvoz, trgovina ili upotreba proizvoda, ili kojima se zabranjuje pružanje ili korišćenje usluga, ili osnivanje pružaoca usluga, osim propisa iz člana 15. ove uredbe. De facto tehnički propisi uključuju:
(1) zakone, druge propise ili upravne akte, koji se pozivaju bilo na tehničke specifikacije ili druge zahteve ili na pravila za usluge, bilo na pravila struke ili pravila dobre prakse, koji se dalje pozivaju na tehničke specifikacije ili na druge zahteve ili pravila za usluge, a usklađenost sa tim tehničkim specifikacijama ili drugim zahtevima ili pravilima za usluge stvara pretpostavku o usaglašenosti s obavezama koje proizilaze iz navedenih zakona, drugih propisa ili upravnih akata,
(2) dobrovoljne sporazume, kojima je državni organ ugovorna strana, a koji u opštem interesu obezbeđuju usklađenost sa tehničkim specifikacijama ili drugim zahtevima ili sa pravilima za usluge, izuzev specifikacije za konkurs javne nabavke,
(3) tehničke specifikacije ili druge zahteve ili pravila za usluge koji su povezani s fiskalnim ili finansijskim merama koje utiču na upotrebu proizvoda ili korišćenje usluga putem podsticanja na usklađivanje s tim tehničkim specifikacijama ili drugim zahtevima ili pravilima o uslugama, osim tehničkih specifikacija ili drugih zahteva ili pravila za usluge koji su povezani s nacionalnim sistemom socijalnog osiguranja,
2) tehnički propis u pripremi je tekst pripremljen u cilju donošenja tehničkog propisa, u fazi u kojoj su još uvek moguće izmene i dopune tog teksta;
3) dokument o tehničkoj specifikaciji (u daljem tekstu: „tehnička specifikacija”) je dokument čiji je sadržaj specifikacija kojom se utvrđuju potrebne karakteristike proizvoda kao što su nivo kvaliteta, funkcionalnost, bezbednost ili dimenzije, uključujući zahteve koji se odnose na proizvod u vezi sa imenom pod kojim se proizvod prodaje, terminologijom, simbolima, ispitivanjem i metodama ispitivanja, pakovanjem, označavanjem ili obeležavanjem i postupcima ocenjivanja usaglašenosti. Tehnička specifikacija obuhvata i proizvodne metode i procese koji se koriste za poljoprivredne proizvode, proizvode namenjene za ljudsku i životinjsku ishranu i medicinske proizvode, kao i proizvodne metode i procese koji se odnose na druge proizvode kad oni utiču na karakteristike proizvoda;
4) ostali zahtevi su zahtevi, koji nisu tehničke specifikacije, koje proizvod mora ispuniti u cilju zaštite, posebno potrošača ili životne sredine, i koji utiču na životni vek proizvoda nakon njegovog stavljanja na tržište, a odnose se na uslove za upotrebu, recikliranje, ponovnu upotrebu ili odlaganje koji mogu značajno uticati na sastav ili prirodu proizvoda ili trgovinu tim proizvodom;
5) usluga je svaka usluga informacionog društva, odnosno svaka usluga koja se uobičajeno pruža uz naknadu, na daljinu, elektronskim sredstvima i na pojedinačan zahtev primaoca usluga. Izraz usluga upotrebljen u članu 14. stav 1. tačka 5) ima sledeće značenje:
(1) na daljinu: znači da se usluga pruža bez istovremenog fizičkog prisustva obe strane,
(2) elektronskim sredstvima: znači da se usluga inicijalno šalje i prima na svome odredištu pomoću elektronske opreme za obradu (uključujući digitalnu kompresiju) i čuvanje podataka, i da se u celini predaje, prenosi i prima telegrafski, putem radija, optičkim sredstvima ili drugim elektromagnetnim sredstvima,
(3) na pojedinačan zahtev primaoca usluga: znači pružanje usluge kroz predaju podataka na pojedinačan zahtev. Lista primera usluga koje nisu obuhvaćene ovom definicijom, navodi se u Prilogu 2 – Lista primera usluga koje nisu obuhvaćene članom 14. tačka 5), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo;
6) pravilo za usluge je opšti zahtev koji se odnosi na započinjanje i obavljanje uslužnih delatnosti u smislu značenja iz tačke 1) ovog stava, a naročito na odredbe koje se odnose na pružaoca usluga, na usluge i na primaoca usluga. U ovoj definiciji pravilo:
(1) se odnosi na usluge informacionog društva kad je, uzimajući u obzir njegov smisao i njegovo sprovođenje, cilj i predmet svih ili nekih njegovih pojedinačnih odredaba da izričito i ciljano uredi takve usluge,
(2) se ne odnosi na usluge informacionog društva, ako ono na te usluge utiče samo posredno ili slučajno;
7) standard je tehnička specifikacija koju je odobrilo priznato telo za standardizaciju, namenjena za višekratnu i trajnu primenu i sa kojom usaglašenost nije obavezna, a može biti:
(1) međunarodni standard: standard koji je donela međunarodna organizacija za standardizaciju i koji je dostupan javnosti,
(2) evropski standard: standard koji je donela evropska organizacija za standardizaciju i koji je dostupan javnosti,
(3) nacionalni standard: standard koji je donelo nacionalno telo za standardizaciju i koji je dostupan javnosti;
8) plan donošenja standarda je onaj deo programa rada priznatog tela za standardizaciju koji sadrži listu predmeta na kojima se radi;
9) nacrt standarda je dokument koji sadrži tekst tehničkih specifikacija u vezi sa određenim predmetom rada koji se razmatra za donošenje u skladu sa nacionalnim postupkom za donošenje standarda, u obliku koji je dobio nakon pripremnog rada odnosno u kojem je dostavljen na javnu raspravu ili razmatranje;
10) evropske organizacije za standardizaciju su organizacije u koje se mogu učlaniti odgovarajuća nacionalna tela za standardizaciju evropskih država, i to:
(1) Evropski komitet za standardizaciju (CEN);
(2) Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC);
(3) Evropski institut za standarde iz oblasti telekomunikacija (ETSI);
11) nacionalno telo za standardizaciju je telo navedeno u Prilogu 1 – Nacionalna tela za standardizaciju, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 15.
Odredbe čl. 15. do 28. ove uredbe ne primenjuju se na tehničke propise u pripremi kojima nadležni organi:
1) usklađuju te propise sa obavezujućim aktima EU;
2) ispunjavaju obaveze prema međunarodnim sporazumima;
3) izriču mere kojima se sprovode zaštitne klauzule koje su deo obavezujućih akata EU;
4) izriču mere u skladu sa obavezujućim aktima EU o opštoj bezbednosti proizvoda;
5) sprovode presude Evropskog suda pravde;
6) vrše izmenu i dopunu tehničkog propisa na zahtev Komisiji Evropske unije (u daljem tekstu: Komisija), u cilju uklanjanja prepreka u slobodnom kretanju robe, a kada su u pitanju pravila za usluge u cilju uklanjanja prepreka u slobodnom kretanju usluga ili slobodnom osnivanju uslužnih operatera.
Član 16.
Ministarstvo prijavljuje Komisiji tehnički propis u pripremi, tako što dostavlja njegov tekst i razloge za njegovo donošenje.
Ministarstvo dostavlja Komisiji i tekst odredaba važećih propisa koje su povezane sa odredbama tehničkog propisa u pripremi, ako je to neophodno radi ocene njegovih efekata.
Podaci dostavljeni Komisiji na osnovu ovog člana nisu poverljivi, osim na obrazložen zahtev nadležnog organa.
Ministarstvo ponovo dostavlja Komisiji tekst tehničkog propisa u pripremi, ukoliko se taj tekst značajno izmeni u odnosu na prethodno prijavljeni tekst u pogledu područja primene, skraćivanja prethodno predviđenih rokova ili u pogledu dodatnih, odnosno pooštrenih specifikacija ili zahteva.
Član 17.
Ministarstvo ne dostavlja Komisiji tekst tehničkog propisa u pripremi ako se tim tehničkim propisom isključivo preuzima tekst međunarodnog ili evropskog standarda, ali dostavlja podatke o tom standardu.
Član 18.
Kada tekst tehničkog propisa u pripremi, radi zaštite javnog zdravlja, potrošača ili životne sredine, ograničava trgovinu ili upotrebu hemijskih supstanci, preparata ili proizvoda, Ministarstvo dostavlja Komisiji i dostupne bitne podatke o tim hemijskim supstancama, preparatima, proizvodima i njihovim postojećim zamenama.
Pored dostavljenih podataka iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo obaveštava Komisiju i o očekivanim uticajima tog tehničkog propisa u pripremi na javno zdravlje, zaštitu potrošača ili životnu sredinu, i dostavlja odgovarajuće analize sprovedene u skladu sa opštim načelima procene rizika tih hemijskih supstanci, preparata ili proizvoda sadržanim u propisima koji se odnose na procenu i kontrolu rizika postojećih, odnosno novih hemijskih supstanci.
Član 19.
Nadležni organ je dužan da u tehničkom propisu u pripremi navede da su ispoštovani svi zahtevi ove uredbe tj. zahtevi direktiva EU br. 98/34/EZ i 98/48/EZ.
Ako se tehnički propisi u pripremi moraju dostaviti Komisiji u fazi pripreme u skladu sa nekim drugim aktom EU, nadležni organ može izvršiti prijavljivanje i po tom aktu, pod uslovom da naznači da takvo prijavljivanje predstavlja i prijavljivanje u smislu direktive iz stava 1. ovog člana.
Član 20.
Ministarstvo obaveštava nadležni organ da je postupak prijavljivanja pokrenut i naznačava datum kada je Komisija primila prijavu iz člana 16. ove uredbe (u daljem tekstu: prijava), propisani rok odlaganja usvajanja tehničkog propisa u pripremi i obaveze nadležnog organa koje proističu na osnovu mogućih dostavljenih primedaba odnosno detaljnog mišljenja Komisije ili države članice EU.
Član 21.
Nadležni organ odlaže usvajanje tehničkog propisa u pripremi za tri meseca od dana kada Komisija primi prijavu, ako ovom uredbom nije drugačije propisano.
Nadležni organ odlaže usvajanje tehničkog propisa u pripremi za četiri meseca, ako je u pitanju dobrovoljni sporazum iz člana 14. stav 1. tačka 1) podtačka (2) ove uredbe.
Član 22.
Nadležni organ je dužan da prilikom dalje pripreme tehničkog propisa, u najvećoj mogućoj meri, uzme u obzir primedbe na prijavljeni tehnički propis koje su dostavljene Ministarstvu od strane Komisije ili države članice.
Primljene primedbe iz stava 1. ovog člana ne produžavaju rok odlaganja usvajanja tehničkog propisa iz člana 21. ove uredbe.
Član 23.
Nadležni organ odlaže usvajanje tehničkog propisa u pripremi na šest meseci od dana kada Komisija primi prijavu, ako u roku od tri meseca od tog dana Komisija ili država članica EU dostavi detaljno mišljenje da taj propis predstavlja prepreku za slobodno kretanje robe na unutrašnjem tržištu.
Odredbe stava 1. ovog člana ne odnose se na pravila za usluge.
Nadležni organ odlaže usvajanje tehničkog propisa u pripremi koji sadrži pravila za usluge, na četiri meseca od dana kada Komisija primi prijavu, ako u roku od tri meseca od tog dana Komisija ili država članica EU dostavi detaljno mišljenje da taj propis predstavlja prepreku za slobodno kretanje usluga ili prepreku za slobodno osnivanje uslužnih operatera na unutrašnjem tržištu.
Ministarstvo, u saradnji sa nadležnim organom dostavlja Komisiji informaciju o aktivnostima koje nadležni organ preduzima na osnovu detaljnog mišljenja i razlozima zbog kojih detaljno mišljenje nije uzeto u obzir.
Član 24.
Nadležni organ odlaže usvajanje tehničkog propisa u pripremi na 12 meseci od dana kada Komisija primi prijavu, ako u roku od tri meseca od tog dana Komisija objavi svoju nameru da će predložiti ili doneti direktivu, uredbu ili odluku u istoj oblasti, odnosno da je predlog takvog akta već podnet Savetu EU.
Odredbe stava 1. ovog člana ne odnose se na pravila za usluge.
Nadležni organ odlaže usvajanje tehničkog propisa u pripremi na 18 meseci od dana kada Komisija primi prijavu, ako Savet EU zauzme zajednički stav o podnetom predlogu direktive, uredbe ili odluke, za vreme perioda odlaganja iz stava 1. ovog člana.
Član 25.
Obaveza odlaganja usvajanja tehničkog propisa u pripremi iz člana 24. ove uredbe prestaje:
1) kad Komisija obavesti Ministarstvo da više nema nameru da predloži ili donese obavezujući akt EU iz člana 24. stav 1. ove uredbe;
2) kad Komisija obavesti Ministarstvo o povlačenju predloga obavezujućeg akta EU;
3) kad su Komisija ili Savet usvojili obavezujući akt EU.
Član 26.
Ministarstvo, bez odlaganja, dostavlja Komisiji tekst objavljenog tehničkog propisa.
Odredba iz stava 1. ovog člana primenjuje se i na tehničke propise koji sadrže pravila za usluge investiranja koje se odnose na hartije od vrednosti na regulisanim tržištima odnosno pravila za druga tržišta ili tela koja obavljaju funkcije obračuna ili poravnanja za ta tržišta, a za koje ne postoji obaveza prijavljivanja u skladu sa ovom uredbom.
Član 27.
Odredbe čl. 21, 23. i 24. ove uredbe ne primenjuju se u hitnom slučaju prouzrokovanom:
1) ozbiljnim i nepredvidivim okolnostima, a radi zaštite javnog zdravlja ili bezbednosti, zaštite životinja i biljaka, odnosno kod pravila za usluge i zbog državne politike, prvenstveno radi zaštite maloletnika, kada nadležni organ mora da pripremi tehnički propis u veoma kratkom roku, u kom nije bilo mogućnosti za konsultacije pre njegovog donošenja, ili
2) ozbiljnim okolnostima koje se odnose na zaštitu sigurnosti i nepovredivosti finansijskog sistema, prvenstveno na zaštitu depozitora, investitora i osiguranih lica, kada nadležni organ bez odlaganja mora da donese i primeni pravila za finansijske usluge.
Ministarstvo prilikom donošenja tehničkog propisa u hitnom slučaju, u prijavi navodi i razloge hitnosti.
Član 28.
Odredbe čl. 21, 23, 24. i 27. ove uredbe ne primenjuje se na tehničke propise u pripremi:
1) kojima se zabranjuje proizvodnja, ako oni ne sprečavaju slobodno kretanje robe;
2) koji sadrže pravila za usluge koja se odnose na fiskalne ili finansijske mere iz člana 14. stav 1. tačka 1) podtačka (3) ove uredbe.
Odredbe člana 24. ove uredbe ne primenjuju se na dobrovoljne sporazume iz člana 14. stav 1. tačka 1) podtačka (2) ove uredbe.
Član 29.
Institut obaveštava Komisiju, organizacije za standardizaciju iz člana 14. stav 1. tačka 10) ove uredbe i tela za standardizaciju iz Priloga 1 – Nacionalna tela za standardizaciju, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo o tome da je u svoj plan donošenja standarda uključio pripremu novog ili izmenu postojećeg standarda, osim ako je reč o standardu koji je identičan ili ekvivalentan sa međunarodnim odnosno evropskim standardom.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži i podatak o tome da li je standard u pripremi neekvivalentan sa nekim međunarodnim standardom, odnosno da li je standard u pripremi novi ili izmenjeni izvorni srpski standard.
Institut neće doneti i objaviti standard koji nije prijavio u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.
Član 30.
Institut, na zahtev Komisije, dostavlja plan donošenja standarda.
Institut, na zahtev Komisije, odnosno organizacija i tela za standardizaciju dostavlja nacrte standarda i obaveštava ih o svim preduzetim aktivnostima u vezi sa primljenim primedbama na nacrte standarda.
Član 31.
Institut, na zahtev tela za standardizaciju iz Priloga 1 – Nacionalna tela za standardizaciju, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo omogućava uključivanje tih tela u aktivnosti Instituta povezane sa pripremom predmeta iz plana donošenja standarda iz člana 29. ove uredbe.
Institut omogućava i da predmet iz plana donošenja standarda bude razmatran na evropskom nivou, u skladu sa pravilima evropskih organizacija za standardizaciju i neće preduzimati bilo kakve aktivnosti koje bi mogle uticati na konačnu odluku o tom predmetu.
Član 32.
Institut, tokom pripreme evropskog standarda ili nakon njegovog odobravanja u evropskim organizacijama za standardizaciju iz člana 14. stav 1. tačka 10) ove uredbe, neće preduzimati aktivnosti koje bi mogle uticati na planirano usklađivanje, odnosno neće objaviti novi ili izmenjeni srpski standard koji nije u potpunosti usklađen sa postojećim evropskim standardom.
Odredbe iz stava 1. ovog člana ne odnose se na rad koji Institut sprovodi na zahtev nadležnog organa, u cilju donošenja i objavljivanja standarda ili tehničkih specifikacija na koje će se pozivati tehnički propis u pripremi.
Tehnički propis u pripremi iz stava 2. ovog člana prijavljuje se Komisiji u skladu sa članom 16. ove uredbe.
Član 33.
Nadležni organ neće pripremati i donositi tehničke propise koji se pozivaju na standarde koji nisu prijavljeni u skladu sa odredbama ove uredbe, osim u slučaju iz člana 32. stav 2. ove uredbe.
Član 34.
Prijave stranih tehničkih propisa koje Ministarstvo primi od potpisnika međunarodnih sporazuma, odnosno država članica EU dostavljaju se nadležnom organu.
Ako je tehnički propis u pripremi na koji se odnosi primljena prijava iz delokruga više nadležnih organa, Ministarstvo taj tehnički propis u pripremi dostavlja svakom od njih i istovremeno određuje jednog za koordinatora aktivnosti za dostavljanje objedinjenih primedaba nadležnih organa.
Ministarstvo odmah po prijemu prijave iz stava 1. ovog člana objavljuje na svojoj internet stranici njen tekst.
Nadležni organ, na pismeni zahtev, zainteresovanim stranama dostavlja dodatne informacije o prijavi iz stava 1. ovog člana.
Član 35.
Ako su podaci iz prijave iz člana 34. ove uredbe (u daljem tekstu: strana prijava) naznačeni kao poverljivi nadležni organ može zatražiti stručni savet od fizičkih ili pravnih lica izvan državne uprave, samo ako su preduzete propisane mere radi obezbeđivanja zaštite poverljivosti.
Član 36.
Ako zainteresovana strana smatra da tehnički propis u pripremi na koji se odnosi strana prijava, predstavlja prepreku slobodnom kretanju robe, odnosno usluga, ili prepreku za slobodno osnivanje uslužnih operatera, ona svoje komentare i predloge dostavlja nadležnom organu.
Ako nadležni organ smatra da tehnički propis u pripremi, na koji se odnosi strana prijava, predstavlja prepreku iz stava 1. ovog člana, on o tome obaveštava Ministarstvo, tako što u pismenoj formi dostavlja obrazložene primedbe, predlaže izmene tog tehničkog propisa u pripremi ili traži da Ministarstvo zahteva odlaganje njegovog donošenja (na primer dostavljanjem detaljnog mišljenja).
Ministarstvo razmatra primedbe nadležnih organa i komentare, odnosno predloge zainteresovanih strana iz stava 1. ovog člana, i u saradnji sa njima donosi odluku o sadržaju i obliku mogućih primedaba, odnosno detaljnog mišljenja i dostavlja ih potpisniku međunarodnog sporazuma, odnosno državi članici EU.
Član 37.
Primedbe, odnosno detaljna mišljenja u vezi sa prijavljenim tehničkim propisima iz člana 14. stav 1. tačka 1) podtačka (3) ove uredbe odnose se samo na aspekte koji mogu ometati slobodno kretanje robe, odnosno slobodno kretanje usluga ili slobodno osnivanja uslužnih operatera, a ne na fiskalne ili finansijske aspekte tih tehničkih propisa.
Detaljna mišljenja u vezi sa prijavljenim tehničkim propisima koji propisuju pravila za usluge ne mogu da se odnose na mere kulturne javne politike, naročito na audiovizuelnom području, koje države članice EU usvajaju u skladu sa svojim zakonodavstvom, zbog jezičke različitosti, nacionalnih i regionalnih karakteristika i kulturnog nasleđa.
Član 38.
Ako potpisnik međunarodnog sporazuma ne prihvati dostavljene primedbe, Ministarstvo može, u skladu sa pravilima međunarodnog sporazuma, zahtevati odlaganje donošenja tehničkog propisa u pripremi i otpočinjanje pregovora u cilju donošenja tehničkog propisa koji neće predstavljati prepreku slobodnom kretanju robe.
Pregovore iz stava 1. ovog člana vodi Ministarstvo u saradnji sa nadležnim organom koji na zahtev Ministarstva dostavlja informacije potrebne za vođenje pregovora u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Član 39.
Odredbe čl. 34. – 38. ove uredbe primenjuju se i na strane prijave postupaka ocenjivanja usaglašenosti.
Član 40.
Institut, na svojoj Internet stranici objavljuje obaveštenja o tome da je strano telo za standardizaciju u svoj plan donošenja standarda uključilo pripremu novog ili izmenu postojećeg standarda koji nije identičan ili ekvivalentan međunarodnom odnosno evropskom standardu.
Zainteresovane strane mogu da zahtevaju od Instituta da obezbedi tekstove nacrta standarda iz plana donošenja standarda stranih tela za standardizaciju.
Institut na osnovu razmatranja obaveštenja iz stava 1. ovog člana i zahteva zainteresovanih strana iz stava 2. ovog člana odlučuje da li će od stranog tela za standardizaciju zatražiti tekst nacrta nekog od standarda iz plana donošenja standarda.
Institut na osnovu razmatranja primljenog nacrta standarda i komentara zainteresovanih strana na nacrt tog standarda, po potrebi, dostavlja primedbe stranom telu za standardizaciju.
Član 41.
Ministarstvo, pod istim uslovima koji važe za domaće zainteresovane strane, obezbeđuje odgovore na razumne zahteve potpisnika međunarodnih sporazuma, odnosno država članica EU i drugih zainteresovanih strana iz tih zemalja, kao i dokumentaciju u vezi sa:
važećim tehničkim propisima i tehničkim propisima u pripremi u Republici Srbiji;
važećim postupcima ocenjivanja usaglašenosti, kao i onima u pripremi;
3) učešćem nadležnih organa ili privrednih subjekata Republike Srbije u bilateralnim ili multilateralnim sporazumima o ocenjivanju usaglašenosti, uključujući i razumne informacije o pravilima takvih sporazuma.
Ministarstvo na zahtev obezbeđuje i druge dostupne informacije o tehničkim propisima i postupcima ocenjivanja usaglašenosti.
Ministarstvo će odbiti da pruži informacije koje bi mogle da ugroze bezbednost Republike Srbije.
Dokumentacija iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u elektronskom ili pismenom obliku.
Troškovi obezbeđivanja dokumentacije iz stava 1. ovog člana plaćaju se prema stvarnim troškovima za pružene usluge i jednaki su za zainteresovane strane iz Republike Srbije i inostranstva, izuzev troškova dostave.
Član 42.
Institut, pod istim uslovima koji važe za domaće zainteresovane strane, obezbeđuje odgovore na razumne zahteve potpisnika međunarodnih sporazuma, odnosno država članica EU i drugih zainteresovanih strana iz tih zemalja, kao i dokumentaciju u vezi sa donetim standardima i nacrtima standarda u Republici Srbiji.
Institut, na zahtev, obezbeđuje informaciju o mestu na kome se objavljuju obaveštenja o standardima prijavljenim u skladu sa međunarodnim sporazumima kao i druge dostupne informacije iz oblasti standardizacije.
Troškovi obezbeđivanja dokumentacije iz stava 1. ovog člana plaćaju se prema stvarnim troškovima za pružene usluge i jednaki su za zainteresovane strane iz Republike Srbije i inostranstva, izuzev troškova dostave.
Član 43.
Ova uredba je usklađena sa svim načelima i zahtevima iz Direktive 98/34/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 22. juna 1998. godine i Direktive 98/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 20. jula 1998. godine, koje propisuju postupak pružanja informacija u oblasti tehničkih standarda i propisa i pravila o uslugama informacionog društva.
Član 44.
Odredbe čl. 14. – 33. ove uredbe primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije EU.
Odredbe čl. 34. – 40. ove uredbe koje se odnose na prijave država članica EU, primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije EU.
Član 45.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o načinu informisanja i obaveštavanja o tehničkim propisima, standardima i ocenjivanju usaglašenosti („Službeni glasnik RS”, broj 126/07).
Član 46.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:
U Beogradu,
V L A D A
PREDSEDNIK
PRILOG 1
NACIONALNA TELA ZA STANDARDIZACIJU
Kraljevina BelgijaIBN/BIN
Institut belge de normalisation
Belgisch Instituut voor NormalisatieCEB/BEC
Comité électrotechnique belge
Belgisch Elektrotechnisch Comité
2. Republika BugarskaBIS
Bljgarskijat institut za standartizacija
3. Češka RepublikaČNI
Český normalizační institut
4. Kraljevina DanskaDS
Dansk StandardNTA
Telestyrelsen, National Telecom Agency
5. Savezna Republika NemačkaDIN
Deutsches Institut für Normung e.V.DKE
Deutsche Elektrotechnische Kommission im DIN und VDE
6. Republika EstonijaEVS
Eesti Standardikeskus
7. Republika GrčkaELOT
Ellinikos organismos typopoiisis A.E.
8. Kraljevina ŠpanijaAENOR
Asociación Española de Normalizatión y Certificatión
9. Republika FrancuskaAFNOR
Association française de normalisation
UTE
Union technique de l’electricité – Bureau de normalisation auprès de l’AFNOR
10. IrskaNSAI
National Standards Authority of Ireland
ETCI
Electrotechnical Council of Ireland
11. Republika ItalijaUNI
Ente nazionale italiano di unificazioneCEI
Comitato elettrotecnico italiano
12. Republika KiparCYS
Kypriakos organismos typopoiisis
13. Republika LetonijaLVS
Latvijas standarti
14. Republika LitvanijaLSD
Lietuvos Standartizacijos Departamentas
15. Veliko Vojvodstvo LuksemburgITM
Inspection du travail et des minesSEE
Service de l’énergie de l’État
16. Republika MađarskaMSZT
Magyar Szabványügyi Testület
17. Republika MaltaMSA
Malta Standardization Authority
18. Kraljevina HolandijaNNI
Nederlands Normalisatie-instituutNEC
Nederlands Elektrotechnisch Comité
19. Republika AustrijaONI
Österreichisches NormungsinstitutÖVE
Österreichischer Verband für Elektrotechnik
20. Republika PoljskaPKN
Polski Komitet Normalizacyjny
21. Republika PortugalijaIPQ
Instituto Português da Qualidade
22. RumunijaASRO
Asociatia de Standardizare din România
23. Republika SlovenijaSIST
Slovenski inštitut za standardizacijo
24. Slovačka RepublikaSUTN
Slovenský ústav technickej normalizácie
25. Republika FinskaSFS
Suomen Standardisoimisliitto SFS ry
Finlands Standardiseringsforbund SFS rfTHK/TFC
Telehallintokeskus
TeleförvaltningscentralenSESKO
Suomen Sähktiteknillinen Standardisoimisyhdistys SESKO ry
Finlands Elektrotekniska Standardiseringsförening SESKO rf
26. Kraljevina ŠvedskaSIS
Standardiseringen i SverigeSEK
Svenska elektriska kommissionenITS
In formationstekniska standardiseringen
27. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne IrskeBSI
British Standards InstitutionBEC
British Electrotechnical Committee
PRILOG 2
LISTA PRIMERA USLUGA KOJE NISU
OBUHVAĆENE ČLANOM 14. TAČKA 5) OVE UREDBE
1. Usluge koje se ne pružaju „na daljinu”:
usluge koje se pružaju uz fizičku prisutnost pružaoca i primaoca, čak i ako se pri tom koriste elektronski uređaji:
a) lekarski pregledi ili lečenje u zdravstvenoj ambulanti uz pomoć elektronske opreme, kada je pacijent prisutan;
b) konsultovanje elektronskog kataloga u trgovini s korisnikom na licu mesta;
v) rezervacija avionskih karata u putničkoj agenciji u ličnom prisustvu korisnika, uz pomoć umreženih računara;
g) elektronske igre koje su dostupne u video-igraonici u kojoj je korisnik prisutan.
2. Usluge koje se ne pružaju putem „elektronskih sredstava”:
– usluge materijalnog sadržaja, iako pružene putem elektronskog uređaja:
a) automatski uređaji za izdavanje gotovine ili karata (novčanica, voznih karata);
b) naplaćivanje korišćenja pristupa drumskim mrežama, parkiralištima, itd. čak i ako se koriste elektronski uređaji za kontrolu ulaza/izlaza kako bi se osiguralo propisno plaćanje,
– vanmrežne usluge (off-line): distribucija CD-romova ili softvera na disketama,
– usluge koje se ne pružaju putem elektronskih sistema obrade/čuvanja:
a) usluge govorne telefonije;
b) usluge telefaksa/teleksa;
v) usluge pružene putem govorne telefonije ili telefaksa;
g) konsultacije sa lekarom putem telefona/telefaksa;
d) konsultacije sa pravnikom putem telefona/telefaksa;
đ) direktno kupovanje telefonom/telefaksom.
3. Usluge koje se ne pružaju „na pojedinačan zahtev primaoca usluga”: usluge koje se pružaju putem prenosa podataka bez pojedinačnog zahteva za istovremeni prijem neograničenog broja pojedinačnih primaoca (predaja od jednog pošiljaoca ka više primaoca):
a) usluge televizijskog emitovanja (uključujuči usluge na paravideu, na zahtev), obuhvaćene članom 2. stav 3. ove uredbe;
b) usluge radijskog emitovanja;
v) (televizijski) teletekst.
PRILOG 3
LISTA PRIMERA FINANSIJSKIH USLUGA
1. Investicione usluge,
2. Poslovne operacije osiguranja i reosiguranja,
3. Bankarske usluge,
4. Poslovne operacije koje se odnose na penzijske fondove,
5. Usluge u vezi sa poslovanjem fjučersima ili opcijama.
Ove usluge posebno uključuju:
a) investicione usluge, koje se navode u propisu kojim se preuzima aneks Direktive 93/22/EEZ; usluge obavljanja zajedničkih investicionih ulaganja,
b) usluge obuhvaćene delatnostima koje podležu uzajamnom priznavanju, navedene u propisu kojim se preuzima aneks Direktive 89/646/EEZ,
v) poslovne operacije koje su obuhvaćene poslovima osiguranja i reosiguranja, a koje se navode u propisima koji preuzimaju:
– član 1. Direktive 73/239/EEZ
– aneks Direktive 79/267/EEZ
– Direktiva 64/225/EEZ
– Direktive 92/49/EEZ i 92/96/EEZ