Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha

Na osnovu člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. Zakona o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 10/13) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US i 72/12),

Vlada donosi

U R E D B U

O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O USLOVIMA ZA MONITORING I ZAHTEVIMA KVALITETA VAZDUHA

Član 1.

U Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 11/10 i 75/10), član 2. menja se i glasi:

„Član 2.

Uslovi za monitoring kvaliteta vazduha su: kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja; metodologija merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja i kriterijumi za ocenjivanje koncentracija); zahtevi u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha; način obezbeđenja kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025); obim i sadržaj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 10/13 – u daljem tekstu: Zakon).”

Član 2.

U članu 4. tačka 20) menja se i glasi:

„20) prosečni indikator izloženosti (average exposure indicator AEI) je

prosečan nivo određen na bazi merenja na osnovnim urbanim lokacijama na teritoriji Republike Srbije i koji odražava izloženost stanovništva a koristi se za proračun nacionalnog cilja za smanjenje izloženosti i obaveza po osnovu izloženosti određenoj koncentraciji;”

Član 3.

U članu 8. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„U skladu sa Prilogom I Deo 1 ove uredbe, raspodela i broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka na kojima se vrše merenja za izračunavanje prosečnog indikatora izloženosti suspendovanim česticama PM2,5, utvrđuju se tako da odražavaju opštu izloženost populacije. Broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka ne može biti manji od broja koji je utvrđen u Prilogu I Deo 2 Odeljak C ove uredbe.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 4.

Posle člana 8. dodaje se član 8a, koji glasi:

„Član 8a

U cilju merenja koncentracije benzo (a) pirena u vazduhu potrebno je na manjem broju mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka benzo (a) pirena pratiti i koncentracije drugih značajnih policikličnih aromatičnih ugljovodonika.

Kao minimum potrebno je pratiti koncentracije benzo (a) antracena, benzo (b) fluorantena, benzo (j) fluorantena, benzo (k) fluorantena, indeno (1,2,3-cd) pirena i dibenzo (a,h) antracena. Izbor mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka navedenih policikličnih aromatičnih ugljovodonika vrši se tako da se mogu utvrditi prostorna varijacija i dugoročni trendovi.”

Član 5.

U članu 18. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„U zonama i aglomeracijama u kojima su prekoračene ciljne vrednosti date u tački 3. Priloga XII ove uredbe, potrebno je utvrditi oblasti u kojima je došlo do prekoračenja, kao i izvore koji su tome doprineli. U oblastima u kojima je došlo do prekoračenja ciljnih vrednosti potrebno je preduzeti sve neophodne mere, posebno orjentisane na glavne izvore emisije, kako bi se dostigle ciljne vrednosti. U slučaju industrijskih postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola ovo podrazumeva primenu najboljih dostupnih tehnika, kao i dodatnih mera zaštite vazduha propisanih integrisanom dozvolom, u skladu sa propisima o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja.”

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

„Prosečni indikator izloženosti suspendovanim česticama PM2,5 utvrđuje se u skladu sa tačkom 1. Priloga XIII.”

Dosadašnji st. 5, 6. i 7. postaju st. 7, 8. i 9.

Član 6.

U članu 20. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

„U slučaju zagađenja vazduha iz prirodnih izvora nadležni organ je dužan da obezbedi informacije o koncentracijama zagađujućih materija i njihovim izvorima, kao i dokazima koji pokazuju da se prekoračenja mogu pripisati prirodnim izvorima.”

Član 7.

Posle člana 21. dodaje se član 21a, koji glasi:

„Član 21a

Ministarstvo je dužno da obavesti javnost o nadležnim organima i pravnim licima ovlašćenim za:

ocenjivanje kvaliteta vazduha;

odobravanje sistema merenja (metode, oprema);

obezbeđivanje tačnosti merenja;

analizu metoda ocenjivanja;

koordinaciju programa za obezbeđivanje kvaliteta merenja/podataka;

saradnju sa drugim državama.”

Član 8.

Prilozi I, II, III, IV, IX, X, XII, XIII i XV koji su odštampani uz Uredbu o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 11/10 i 75/10) zamenjuju se novim prilozima I, II, III, IV, IX, X, XII, XIII i XV koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.

Član 9.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj:

U Beogradu,————- 2013. godine

V L A D A

PREDSEDNIK

PRILOG I

DEO 1

ODREĐIVANJE MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA UZIMANJE UZORAKA ZA MERENJA KONCENTRACIJA SUMPOR DIOKSIDA, AZOT DIOKSIDA I OKSIDA AZOTA, SUSPENDOVANIH ČESTICA (PM10, PM2.5), OLOVA, BENZENA I UGLJEN MONOKSIDA U SVRHU OCENJIVANJA KVALITETA VAZDUHA

ODELJAK A

OPŠTE NAPOMENE

Za određivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagađujućih materija iz člana 8. stav 1. ove uredbe, u svrhu ocenjivanja kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama, primenjuju se sledeći kriterijumi:

1. Kvalitet vazduha ocenjuje se na osnovu podataka prikupljenih na svim

mernim mestima i lokacijama za uzimanje uzoraka, osim na onim mernim mestima i lokacijama iz tačke 2. ovog odeljka, saglasno kriterijumima za izbor makrolokacija i mikrolokacija za fiksna merenja, iz Odeljka B i C ovog priloga. Kad se ocena kvaliteta vazduha vrši pomoću indikativnih merenja ili tehnika modelovanja, primenjuju se i načela ustanovljena u Odeljcima B i C ovog priloga ukoliko su ona relevantna za identifikaciju posebnih lokacija na kojima su zabeležene koncentracije relevantnih zagađujućih materija;

2. Primena graničnih vrednosti, utvrđenih u cilju zaštite zdravlja ljudi ne

ocenjuje se:

1) na područjima gde javnost nema pristup i u kojima ne postoji stalno naselje;

2) u fabričkim prostorijama ili industrijskim postrojenjima na koje se

primenjuju propisi o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu;

3) na kolovozima i na pešačkim ostrvima, izuzev gde već postoji pešački

prilaz datom ostrvu.

ODELJAK B

IZBOR MAKROLOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA

Makrolokacije za fiksna merenja određuju se u cilju zaštite zdravlja ljudi, vegetacije i prirodnih ekosistema.

1. Izbor makrolokacija za fiksna merenja u cilju zaštite zdravlja ljudi

1) merna mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u svrhu zaštite zdravlja ljudi određuju se tako da se na tim mernim mestima i lokacijama obezbeđuje prikupljanje podataka o:

– područjima unutar zona i aglomeracija u kojima se očekuju najviše koncentracije kojima stanovništvo može biti direktno ili indirektno izloženo u vremenskom periodu koji je značajan u odnosu na period usrednjavanja za pojedine granične vrednosti;

– koncentracijama u drugim područjima unutar zona i aglomeracija koja su reprezentativna za opštu izloženost stanovništva;

2) merna mesta i lokacije za uzimanje uzoraka se određuju tako da se izbegnu samo merenja zagađenja na mikrolokacijama u njihovoj neposrednoj blizini, što znači da se merno mesto i lokacija za uzimanja uzorka određuju tako da je uzorak vazduha reprezentativan za kvalitet vazduha na delu ulice dužem od 100 m kada se prati zagađenje od saobraćaja i najmanje 250 × 250 m u industrijskom području, gde je to moguće;

3) na osnovnim urbanim lokacijama, merno mesto za uzimanje uzoraka određuje se tako da na nivo zagađenja na njima utiče doprinos svih izvora koji se nalaze u pravcu duvanja dominantnog vetra prema mernom mestu. Merno mesto ne bi trebalo da bude pod uticajem samo jednog izvora, osim u slučajevima kada je takva situacija tipična za šire urbano područje. Po pravilu, merna mesta za uzimanje uzoraka su reprezentativna za nekoliko kvadratnih kilometara;

4) na osnovnim ruralnim lokacijama, merna mesta za uzimanje uzoraka ne smeju biti pod uticajem aglomeracija ili industrijskih postrojenja u okruženju koja su udaljena manje od 5 km;

5) na lokacijama gde se ocenjuje uticaj industrijskih izvora, najmanje jedno merno mesto za uzimanje uzoraka određuje se u pravcu duvanja dominantnog vetra od izvora zagađenja i to u najbližoj stambenoj zoni. Na lokacijama gde osnovne koncentracije zagađujućih materija nisu poznate, određuje se dodatno merno mesto za uzimanje uzoraka u glavnom pravcu duvanja dominantnog vetra, pre izvora zagađenja;

6) merna mesta za uzimanje uzoraka treba da, gde je to moguće, budu reprezentativna za slične lokacije koje nisu u njihovoj neposrednoj blizini.

2. Izbor makrolokacija za fiksna merenja u cilju zaštite vegetacije i prirodnih ekosistema

Merna mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u cilju zaštite vegetacije i prirodnih ekosistema određuju se tako da budu udaljena više od 20 km od aglomeracija ili više od 5 km od drugih izgrađenih područja, industrijskih postrojenja, autoputeva ili velikih puteva sa intenzitetom saobraćaja od preko 50.000 vozila dnevno, što znači da merno mesto i lokaciju za uzimanje uzoraka treba odrediti tako da je uzorak vazduha reprezentativan za kvalitet vazduha u okolnom području od najmanje 1.000 km2. Merno mesto i lokacija za uzimanje uzoraka mogu se odrediti i na manjoj udaljenosti ili tako da ona budu reprezentativna za kvalitet vazduha u području manjem od 1.000 km2, u zavisnosti od geografskih uslova ili mogućnosti zaštite posebno ugroženih područja.

ODELJAK C

IZBOR MIKROLOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA

Kod izbora mikrolokacija za fiksna merenja, u meri u kojoj je to moguće, primenjuje se sledeće:

1) usisna cev za uzimanje uzoraka vazduha mora biti na otvorenom tako da omogućava slobodno strujanje vazduha (u luku od najmanje 270°) i bez prepreka koje bi mogle uticati na strujanje vazduha (to je najčešće udaljenost od nekoliko metara od zgrada, balkona, drveća i drugih prepreka ili najmanje 0,5 m od najbliže zgrade, u slučaju da merno mesto za uzimanje uzoraka reprezentuje kvalitet vazduha u okolini zgrade);

2) u većini slučajeva, usisna cev za uzimanje uzoraka postavlja se na visinu između 1,5 m (zona disanja) i 4 m iznad tla. U određenim okolnostima može biti neophodno postavljanje na veću visinu (do 8 m). Postavljanje na veću visinu takođe može biti prikladno ukoliko je merno mesto reprezentativno za veliko područje;

3) kako bi se izbegao direktan uticaj emisija zagađujućih materija koje nisu izmešane sa okolnim vazduhom, usisna cev za uzimanje uzoraka se ne sme postaviti u neposrednoj blizini izvora emisija;

4) izduvna cev instrumenta za uzimanje uzoraka se mora postaviti tako da se izbegne ponovno usisavanje ispuštenog vazduha;

5) za sve zagađujuće materije, usisna cev namenjena za uzimanje uzoraka vazduha u svrhu praćenja uticaja saobraćaja mora biti udaljena najmanje 25 m od ivice glavnih raskrsnica i najviše 10 m od ivičnjaka.

Kod izbora mikrolokacija za fiksna merenja takođe se uzimaju u obzir i sledeći faktori:

1) izvori ometanja;

2) bezbednost;

3) pristup;

4) dostupnost električne energije i telefonskih linija;

5) vidljivost mernog mesta u odnosu na okolinu;

6) sigurnost za javnost i tehničko osoblje;

7) mogućnost određivanja mesta za uzimanje uzoraka za različite zagađujuće materije na istoj lokaciji;

8) zahtevi prostornog planiranja.

ODELJAK D

DOKUMENTOVANI PRIKAZ ODABRANIH MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA UZIMANJE UZORAKA

Postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka mora biti dokumentovan detaljnim fotografijama okolnog područja i detaljnom mapom sa ucrtanim položajem lokacija najvećih izvora zagađivanja. Izbor mernog mesta i lokacije za uzimanje uzoraka, proverava se redovnim pregledom odabranih mernih mesta i lokacija, nakon određenog vremenskog perioda, u cilju potvrđivanja validnosti kriterijuma koji su korišćeni za njegov izbor.

DEO 2

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE MINIMALNOG BROJA MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA UZIMANJE UZORAKA ZA FIKSNA MERENJA KONCENTRACIJA SUMPOR DIOKSIDA, AZOT DIOKSIDA I OKSIDA AZOTA, SUSPENDOVANIH ČESTICA (PM10, PM2.5), OLOVA, BENZENA I UGLJEN MONOKSIDA U VAZDUHU

ODELJAK A

OPŠTA PRAVILA

1) U svim zonama i aglomeracijama u kojima su fiksna merenja jedini izvor podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha, broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka relevantnih zagađujućih materija ne sme biti manji od minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka utvrđenih u tački 1. Priloga I Dela 2. Odeljka B ove uredbe;

2) U zonama i aglomeracijama u kojima se podaci dobijeni uzimanjem uzoraka na mernom mestu i lokaciji za fiksna merenja dopunjuju podacima koji su rezultat primene postupka modelovanja i/ili indikativnih merenja, ukupan broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka utvrđen u tački 1. Priloga I Dela 2. Odeljka B ove uredbe može se umanjiti za najviše 50 % pod sledećim uslovima:

– ako dodatne metode obezbeđuju potrebne podatke za ocenjivanje kvaliteta vazduha, imajući u vidu granične vrednosti ili koncentracije opasne po zdravlje ljudi i pružaju odgovarajuće informacije javnosti;

– ako su broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka i prostorna pokrivenost drugim tehnikama dovoljni da se koncentracija relevantnih zagađujućih materija utvrdi u skladu sa zahtevima u pogledu kvaliteta podataka navedenim u Prilogu IX Delu 1. Odeljku A ove uredbe i da se omogući da rezultati ocenjivanja budu u skladu sa kriterijumima navedenim u Prilogu IX Delu 1. Odeljku B ove uredbe.

Prilikom ocenjivanja kvaliteta vazduha uzimaju se u obzir rezultati modelovanja i/ili indikativnih merenja.

ODELJAK B

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE MINIMALNOG BROJA MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA KONCENTRACIJA SUMPOR DIOKSIDA, AZOT DIOKSIDA I OKSIDA AZOTA, SUSPENDOVANIH ČESTICA (PM10, PM2.5), OLOVA, BENZENA I UGLJEN MONOKSIDA U VAZDUHU

Minimalni broj mernih mesta i lokacija za fiksna merenja koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljen monoksida u vazduhu određuje se u cilju prikupljanja podataka o koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu radi poređenja sa propisanim graničnim vrednostima za zaštitu zdravlja ljudi i sa koncentracijama opasnim po zdravlje ljudi, u zonama i aglomeracijama u slučaju kada su merenja na mernim mestima i lokacijama za fiksna merenja jedini izvor podataka u odnosu na naseljenost područja i na utvrđene maksimalne koncentracije.

1. Difuzni izvori emisije

Naseljenost područja(u hiljadama) Ako maksimalne koncentracije prekoračuju gornju granicu ocenjivanja (1) Ako su maksimalne koncentracije između gornje i donje granice ocenjivanja Zagađujuće materije izuzev PM PM (2)(zbir PM10 i PM2.5) Zagađujuće materije izuzev PM PM (2)(zbir PM10 i PM2.5) 0-249 1 2 1 1 250-499 2 3 1 2 500-749 2 3 1 2 750-999 3 4 1 2 1 000-1 499 4 6 2 3 1 500-1 999 5 7 2 3 2 000-2 749 6 8 3 4 2 750-3 749 7 10 3 4 3 750-4 749 8 11 3 6 4 750-5 999 9 13 4 6 ≥ 6 000 10 15 4 7

(1) Za azot dioksid, suspendovane čestice, benzen i ugljen monoksid – uključiti najmanje jednu mernu stanicu za monitoring u urbanim područjima i jednu za monitoring uticaja saobraćaja, pod uslovom da to ne povećava broj mernih stanica. Za ove zagađujuće materije, ukupan broj mernih stanica u urbanom području i ukupan broj mernih stanica za monitoring uticaja saobraćaja, u okviru broja utvrđenog u gornjoj tabeli, ne može se razlikovati više od 2 puta. Mesta za uzimanje uzoraka sa prekoračenjima granične vrednosti za PM10 u poslednje tri godine, ne menjaju se, osim ukoliko posebne okolnosti, koje se naročito tiču prostornog razvoja, ne zahtevaju izmenu lokacije mernog mesta.

(2) Kada se mere koncentracije PM2.5 i PM10 na istoj mernoj stanici za monitoring, računa se kao da je merenje vršeno na dva posebna merna mesta. Ukupan broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka PM2.5 i PM10, u okviru broja utvrđenog u gornjoj tabeli, ne može se razlikovati više od 2 puta, a broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka PM2.5 na osnovnim urbanim lokacijama u aglomeracijama i u urbanim područjima mora da bude u skladu sa zahtevima utvrđenim u Delu 2. Odeljku C ovog priloga.

2. Tačkasti izvori emisije

Broj mernih mesta i lokacija za fiksna merenja u svrhu ocenjivanja zagađenja u neposrednoj blizini tačkastih izvora, određuje se s obzirom na gustinu emisija, očekivanu raspodelu zagađujućih materija u vazduhu i potencijalnu izloženost stanovništva.

ODELJAK C

MINIMALNI BROJ MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA U CILJU PRIKUPLJANJA PODATAKA ZA POREĐENJE SA CILJEM SMANJENJA IZLOŽENOSTI SUSPENDOVANIM ČESTICAMA PM2.5 RADI ZAŠTITE ZDRAVLJA LJUDI

Za potrebe fiksnih merenja u svrhu poređenja sa ciljem smanjenja izloženosti suspendovanim česticama PM2.5 radi zaštite zdravlja ljudi obezbeđuje se jedno merno mesto za uzimanje uzoraka na milion stanovnika, a broj stanovnika se određuje sabiranjem broja stanovnika u aglomeracijama i drugim gradskim područjima sa preko 100.000 stanovnika. Merna mesta za uzimanje uzoraka mogu se poklapati sa mernim mestima iz Dela 2. Odeljka B ovog priloga.

ODELJAK D

MINIMALNI BROJ MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA U CILJU PRIKUPLJANJA PODATAKA ZA POREĐENJE SA KRITIČNIM NIVOIMA ZA ZAŠTITU VEGETACIJE U ZONAMA IZVAN AGLOMERACIJA

Kada su fiksna merenja jedini izvor podataka koji se koristi za ocenjivanje kvaliteta vazduha, broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka ne sme biti manji od minimalnog broja koji je utvrđen u ovom Odeljku. U slučaju kada su podaci dopunjeni rezultatima dobijenim tehnikama modelovanja i indikativnim merenjima, taj minimalni broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka može se umanjiti za maksimalno 50% ukoliko se procenjene koncentracije relevantne zagađujuće materije utvrde u skladu sa zahtevima u pogledu kvaliteta podataka navedenim u Prilogu IX Deo 1 Odeljak A.

Ako maksimalne koncentracije prelaze gornju granicu ocenjivanja Ako su maksimalne koncentracije između gornje i donje granice ocenjivanja 1 merna stanica na svakih 20 000 km2 1 merna stanica na svakih 40 000 km2

PRILOG II

MINIMALNI BROJ MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA UZIMANJE UZORAKA U SVRHU MERENJA KONCENTRACIJA I BRZINE TALOŽENJA ARSENA, KADMIJUMA, ŽIVE U GASOVITOM STANJU, NIKLA, POLICIKLIČNIH AROMATIČNIH UGLJOVODONIKA (RAN) I BENZO (A) PIRENA U VAZDUHU

ODELJAK A

OPŠTA PRAVILA

U zonama i aglomeracijama u kojima se podaci dobijeni uzimanjem uzoraka na mernom mestu i lokaciji za fiksna merenja dopunjuju podacima iz drugih izvora (inventari emisija, modelovanje i/ili indikativna merenja) ukupan broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka i prostorna pokrivenost drugim tehnikama moraju biti dovoljni da se koncentracija relevantnih zagađujućih materija utvrdi u skladu sa Prilogom II Odeljak B i Prilogom IX Deo 2. Odeljak A ove uredbe.

ODELJAK B

IZBOR MAKROLOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA

Lokacije za uzimanje uzoraka određuju se tako da se:

1) obezbede podaci o područjima unutar zona i aglomeracija u kojima je verovatno da će stanovništvo direktno ili indirektno biti izloženo najvišim koncentracijama uprosečenim za kalendarsku godinu;

2) obezbede podaci o nivoima u drugim područjima unutar zona i aglomeracija koji reprezentuju izloženost opšte populacije;

3) obezbede podaci o brzini taloženja koja reprezentuju indirektnu izloženost populacije kroz lanac ishrane;

4) merna mesta i lokacije za uzimanje uzoraka treba odrediti tako da se izbegnu merenja zagađenja mikrolokacija u njihovoj neposrednoj blizini. Kao smernica, jedno merno mesto i lokacija za uzimanje uzoraka treba da reprezentuje kvalitet vazduha u okruženju ne manjem od 200 m2 na lokacijama na kojima se prati uticaj saobraćaja, najmanje 250h250 m u industrijskim područjima gde je to moguće i nekoliko km2 na osnovnim urbanim lokacijama.

Kad je cilj merenja ocena osnovnih nivoa na mernim mestima i lokacijama za uzimanje uzoraka, merno mesto i lokacija za uzimanje uzoraka ne smeju biti pod uticajem aglomeracija ili industrijskih područja u njihovoj blizini.

Na lokacijama gde se ocenjuje uticaj industrijskih izvora, najmanje jedno mesto za uzimanje uzoraka određuje se u pravcu duvanja dominantnog vetra od izvora zagađenja i to u najbližoj stambenoj zoni. Tamo gde osnovne koncentracije nisu poznate, treba odrediti dodatno mesto za uzimanje uzoraka u glavnom pravcu duvanja dominantnog vetra, pre izvora zagađenja;

Merna mesta lociraju se tako da se može pratiti primena najboljih dostupnih tehnika u skladu sa propisima o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja.

Merna mesta treba takođe, kad god je moguće, da reprezentuju slične lokacije koje nisu u njihovoj neposrednoj blizini. Ako je to moguće ona mogu da budu zajednički locirana sa mernim mestima za PM10.

ODELJAK C

IZBOR MIKROLOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA

Kod izbora mikrolokacija za fiksna merenja, u meri u kojoj je to moguće, primenjuje se sledeće:

1) usisna cev za uzimanje uzoraka vazduha mora biti na otvorenom tako da omogućava slobodno strujanje vazduha i bez prepreka koje bi mogle uticati na strujanje vazduha (to je najčešće udaljenost od nekoliko metara od zgrada, balkona, drveća i drugih prepreka ili najmanje 0,5 m od najbliže zgrade, u slučaju da merno mesto za uzimanje uzoraka reprezentuje kvalitet vazduha u okolini zgrade);

2) u većini slučajeva, usisna cev za uzimanje uzoraka treba da bude na visini između 1,5 m (zona disanja) i 4 m iznad tla. U određenim okolnostima može biti neophodno postavljanje na veću visinu (do 8 m). Postavljanje na veću visinu takođe može biti prikladno ukoliko je merno mesto reprezentativno za veliko područje;

3) kako bi se izbegao direktan uticaj emisija zagađujućih materija koje nisu izmešane sa okolnim vazduhom, usisna cev za uzimanje uzoraka se ne sme postaviti u neposrednoj blizini izvora emisija;

4) izduvna cev instrumenta za uzimanje uzoraka se mora postaviti tako da se izbegne ponovno usisavanje ispuštenog vazduha;

6) za merenje brzine taloženja na osnovnim ruralnim lokacijama, ukoliko je to moguće i kad to nije predviđeno ovom uredbom, primenjuju se EMEP smernice i kriterijumi.

Kod izbora mikrolokacija za fiksna merenja uzimaju se u obzir i sledeći faktori:

1) izvori ometanja;

2) bezbednost;

3) pristup;

4) dostupnost električne energije i telefonskih linija;

5) vidljivost mernog mesta u odnosu na okolinu;

6) sigurnost za javnost i tehničko osoblje;

7) mogućnost određivanje mernih mesta za uzimanje uzoraka za različite zagađujuće materije na istoj lokaciji;

8) zahtevi prostornog planiranja.

ODELJAK D

DOKUMENTOVANI PRIKAZ ODABRANIH MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA UZIMANJE UZORAKA

Postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka mora biti dokumentovan detaljnim fotografijama okolnog područja i detaljnom mapom.

Izbor mernog mesta i lokacije za uzimanje uzoraka, proverava se redovnim pregledom odabranih mernih mesta i lokacija, nakon određenog vremenskog perioda, u cilju potvrđivanja validnosti kriterijuma koji su korišćeni za njegov izbor.

ODELJAK E

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE MINIMALNOG BROJA MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA KONCENTRACIJA ARSENA, KADMIJUMA, NIKLA I BENZO (A) PIRENA U VAZDUHU

Minimalni broj mernih mesta i lokacija za fiksna merenja određuje se u cilju prikupljanja podataka o koncentracijama arsena, kadmijuma, nikla i benzo (a) pirena u vazduhu radi poređenja sa propisanim graničnim vrednostima za zaštitu zdravlja ljudi u zonama i aglomeracijama u slučaju kada su merenja na mernim mestima i lokacijama za fiksna merenja jedini izvor podataka.

1. Difuzni izvori emisije

(1) najmanje jedna merna stanica za monitoring u urbanim područjima i jedna za monitoring uticaja saobraćaja za benzo (a) piren, pod uslovom da to ne povećava ukupan broj mernih stanica

2. Tačkasti izvori emisije

Merna mesta lociraju se tako da se može pratiti primena standarda najboljih dostupnih tehnika u skladu sa propisima o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja.

ODELJAK F

Određivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za indikativna merenja koncentracije i brzine taloženja arsena, kadmijuma, žive, nikla, policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) i benzo (a) pirena na osnovnim lokacijama vrši se primenom sledećih kriterijuma:

1) jedno merno mesto određuje se na svakih 100000 km2;

2) u svakoj pograničnoj zoni i aglomeraciji određuje se najmanje jedna merna stanica ili jedna ili više zajedničkih mernih stanica u skladu sa sporazumom zaključenim sa susednim zemljama, koje pokrivaju susedne zone i aglomeracije u cilju obezbeđivanja neophodne prostorne pokrivenosti.

2. Po potrebi, ova merenja se koordinišu sa strategijom monitoringa i Zajedničkim programom monitoringa i ocenjivanja prenošenja zagađujućih materija na velike udaljenosti u Evropi (Cooperative program for monitoring and evaluation of the long-range trasmision of air pollutants in Europe – EMEP);

3. Određivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka mora se izvršiti tako da prostorna varijacija i dugoročni trendovi budu uzeti u obzir.

U slučaju kada se ocenjuju regionalni obrasci uticaja zagađenja na ekosisteme može se razmatrati i upotreba bioloških indikatora.

PRILOG III

DEO 1.

KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I ODREĐIVANJE MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA UZIMANJE UZORAKA U SVRHU MERENJA KONCENTRACIJA PRIZEMNOG OZONA

ODELJAK A

IZBOR MAKROLOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA

Vrsta stanice Ciljevi merenja Reprezentativnost (1) Kriterijumi za određivanje makrolokacija Urbana Zaštita zdravlja ljudi: za ocenu izloženosti gradske populacije koncentracijama prizemnog ozona, tj. na mestima gde su gustina naseljenosti i koncentracije prizemnog ozona relativno visoki i reprezentativni za izloženost opšte populacije Nekoliko km2 Daleko od uticaja lokalnih izvora emisije kao što su saobraćaj, benzinske pumpe, itd.; lokacije gde postoji provetravanje i gde se mogu meriti dobro izmešani nivoi; lokacije poput stambenih i trgovačkih četvrti gradova, parkovi (udaljene od drveća), široke ulice ili trgovi sa malim intenzitetom saobraćaja ili bez njega, otvorena područja karakteristična za sprovođenje edukativnih, sportskih ili rekreativnih aktivnosti. Prigradska Zaštita zdravlja ljudi i vegetacije: za ocenu izloženosti populacije i vegetacije na rubovima aglomeracije, gde su izmerene najviše koncentracije prizemnog ozona, kojima su stanovništvo i vegetacija najverovatnije direktno ili indirektno izloženi Nekoliko desetina km2 Na određenoj udaljenosti od područja maksimalnih emisija, u pravcu niz vetar, prateći glavni pravac/pravce vetra i to u uslovima pogodnim za formiranje prizemnog ozona; tamo gde su stanovništvo, osetljivi usevi ili prirodni ekosistemi, zbog položaja uz rub aglomeracije, izloženi visokim nivoima prizemnog ozona; kada je moguće, na nekim prigradskim lokacijama koje se nalaze u smeru suprotnom od glavnog smera strujanja i maksimalnih emisija, radi utvrđivanja regionalnih osnovnih nivoa prizemnog ozona. Ruralna Zaštita zdravlja ljudi i vegetacije: za ocenu izloženosti stanovništva, useva i prirodnih ekosistema koncentracijama prizemnog ozona na podregionalnom nivou Podregionalni nivoi(nekoliko stotina km2) Merne stanice mogu biti smeštene u manjim naseljima i/ili područjima s prirodnim ekosistemima, šumama ili usevima; reprezentativne za prizemni ozon daleko od uticaja neposrednih izvora emisija poput industrijskih postrojenja i puteva; na lokacijama na otvorenom, ali ne na vrhovima većih planina. Osnovna ruralna Zaštita vegetacije i zdravlja ljudi: za ocenu izloženosti useva i prirodnih ekosistema koncentracijama prizemnog ozona na regionalnom nivou, kao i za ocenu izloženosti stanovništva Regionalni/ nacionalni nivoi(1 000 do10 000 km2) Merne stanice smeštene u područjima sa manjom gustinom naseljenosti, npr. sa prirodnim ekosistemima, šumama, na najmanje 20 km udaljenosti od gradskih i industrijskih područja kao i lokalnih izvora emisija; izbegavati lokacije na kojima dolazi do pojave temperaturne inverzije izazvane lokalnim uslovima, kao i lokacije na vrhovima većih planina;

(1) Merna mesta treba, gde je to moguće, da budu reprezentativna za slične lokacije koje nisu u njihovoj neposrednoj blizini.

ODELJAK B

IZBOR MIKROLOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA

Kada je to moguće, prilikom izbora mikrolokacija primenjuju se kriterijumi opisani u Prilogu I Delu 1. Odeljku C ove uredbe, pri čemu treba obezbediti da usisna cev za uzimanje uzoraka bude smeštena dovoljno daleko od izvora kao što su peći i otpadni gasovi od spaljivanja i da je udaljena više od 10 m od najbližeg puta, s tim što tu udaljenost treba povećavati u zavisnosti od intenziteta saobraćaja.

ODELJAK C

DOKUMENTOVANI PRIKAZ ODABRANIH MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA UZIMANJE UZORAKA

Postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka mora biti dokumentovan detaljnim fotografijama okolnog područja i detaljnom mapom.

DEO 2.

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE MINIMALNOG BROJA MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA KONCENTRACIJA PRIZEMNOG OZONA

ODELJAK A

OPŠTA PRAVILA

1) U svim zonama i aglomeracijama u kojima su fiksna merenja jedini izvor podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha, broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka prizemnog ozona ne sme biti manji od minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka utvrđenih u Prilogu III Deo 2. Odeljak B ove uredbe;

2) U zonama i aglomeracijama u kojima se podaci dobijeni uzimanjem uzoraka na mernom mestu i lokaciji za fiksna merenja dopunjuju podacima koji su rezultat primene tehnika modelovanja i/ili indikativnih merenja, ukupan broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka utvrđen u Prilogu III Deo 2. Odeljak B ove uredbe može se umanjiti pod sledećim uslovima:

– ako dodatne metode obezbeđuju potrebne podatke za ocenjivanje kvaliteta vazduha, imajući u vidu ciljne vrednosti, dugoročne ciljeve, koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izveštava javnost;

– ako su broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka i prostorna pokrivenost drugim tehnikama dovoljni da se koncentracija prizemnog ozona utvrdi u skladu sa zahtevima u pogledu kvaliteta podataka navedenim u Prilogu IX Delu 1. Odeljku A ove uredbe i da se omogući da se rezultati ocenjivanja utvrde u skladu sa kriterijumima propisanim u Prilogu IX Delu 1. Odeljku B ove uredbe;

– ako je u svakoj zoni ili aglomeraciji postavljeno najmanje jedno merno mesto i lokacija za uzimanje uzoraka na svakih dva miliona stanovnika ili na 50.000 km2, u zavisnosti od toga koji od datih kriterijuma dovodi do većeg broja mesta za uzimanje uzoraka, s tim da broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svakoj od zona ili aglomeracija ne sme biti manji od jedan;

– ako se azot dioksid meri na svim ostalim mernim mestima i lokacijama za uzimanje uzoraka izuzev na osnovnoj ruralnoj stanici u skladu sa Prilogom III Deo 1. Odeljak A.

Prilikom ocenjivanja kvaliteta vazduha u odnosu na ciljne vrednosti uzimaju se u obzir rezultati tehnika modelovanja i/ili indikativnih merenja.

3) Koncentracije azot dioksida mere se na minimum 50 % mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja koncentracije prizemnog ozona, propisanih u Prilogu III Deo 2. Odeljak B. Ova merenja obavljaju se kontinualno, osim na osnovnim ruralnim stanicama, na kojima se u skladu sa Prilogu III Deo 1. Odeljak A, mogu koristiti i druge metode merenja.

4) U zonama i aglomeracijama u kojima, tokom svake od prethodnih pet godina merenja, nisu prekoračeni dugoročni ciljevi, broj mernih mesta i lokacija za fiksna merenja određuje se u skladu sa Prilogom III Deo 2. Odeljak B.

ODELJAK B

MINIMALNI BROJ MERNIH MESTA ZA FIKSNA KONTINUALNA MERENJA U CILJU PRIKUPLJANJA PODATAKA ZA POREĐENJE SA PROPISANIM CILJNIM VREDNOSTIMA, DUGOROČNIM CILJEVIMA I KONCENTRACIJAMA O KOJIMA SE IZVEŠTAVA JAVNOST I KONCENTRACIJAMA OPASNIM PO ZDRAVLJE LJUDI TAMO GDE SU TAKVA MERENJA JEDINI IZVOR INFORMACIJA

Naseljenost(× 1 000) Aglomeracije (gradska i prigradska) (1) Ostala zone (prigradska i ruralna) (1) Osnovne ruralne lokacije < 250 1 1 merna stanica/50000 km2 kao prosečna gustina u svim zonama na čitavoj teritoriji zemlje (2) < 500 1 2 < 1 000 2 2 < 1 500 3 3 < 2 000 3 4 < 2 750 4 5 < 3 750 5 6 > 3 750 1 dodatna merna stanica na 2 miliona stanovnika 1 dodatna merna stanica na 2 miliona stanovnika

(1) Najmanje jedna merna stanica u prigradskim područjima gde se očekuje najveća izloženost populacije. U aglomeracijama najmanje 50% mernih stanica treba da bude smešteno u prigradskim područjima.

(2) U slučaju raznovrsnog terena preporučuje se jedna merna stanica na svakih 25000 km2.

ODELJAK C

MINIMALNI BROJ MERNIH MESTA I LOKACIJA ZA FIKSNA MERENJA U ZONAMA I AGLOMERACIJAMA GDE SU POSTIGNUTI DUGOROČNI CILJEVI

Broj mernih mesta i lokacija za fiksno merenje prizemnog ozona, u kombinaciji sa drugim načinima dodatnog ocenjivanja kao što su modelovanje kvaliteta vazduha i merenja azot dioksida na istoj lokaciji na kojoj se meri prizemni ozon, određuje se tako da bude dovoljan za ispitivanje trenda zagađenja i proveru usaglašenosti sa dugoročnim ciljevima. Broj mernih stanica u aglomeracijama i drugim zonama iz tabele iz Dela 2. Odeljka B ovog priloga, može se smanjiti na jednu trećinu broja datog u toj tabeli. Tamo gde su podaci sa mernih mesta i lokacija za fiksna merenja jedini izvor podataka, treba zadržati najmanje jednu mernu stanicu za monitoring. Ako u zonama u kojima je izvršeno dodatno ocenjivanje, rezultat te ocene bude da nema potrebe za mernim stanicama, radi adekvatnog ocenjivanja nivoa zagađenja u odnosu na dugoročne ciljeve, koordinirano se koriste rezultati merenja iz susednih zona. Broj mernih stanica na osnovnim ruralnim lokacijama određuje se prema kriterijumu jedna stanica na 100000 km2.

DEO 3.

MERENJA SUPSTANCI PREKURSORA OZONA

ODELJAK A

CILJEVI MERENJA

Glavni ciljevi merenja prekursora prizemnog ozona su:

1) analiza trendova koncentracija prekursora prizemnog ozona;

2) provera efikasnosti strategija za smanjenje emisija;

3) provera pouzdanosti registra emisija i

4) određivanje doprinosa izvora emisija izmerenim koncentracijama zagađenja.

Dodatni cilj je razumevanje procesa formiranja prizemnog ozona i disperzije njegovih prekursora i primena fotohemijskih modela.

ODELJAK B

SUPSTANCE PREKURSORI PRIZEMNOG OZONA

Merenje koncentracija supstanci prekursora prizemnog ozona obuhvata najmanje okside azota (NO i NO2) i odgovarajuća isparljiva organska jedinjenja. Preporučuje se merenje sledećih isparljivih organskih jedinjenja:

1-buten Izopren etil benzen Etan trans-2-buten n-heksan m + p-ksilen Etilen Cis-2-buten i-heksan o-ksilen Acetilen 1,3-butadijen n-heptan 1,2,4-trimetilbenzen Propan n-pentan n-oktan 1,2,3-trimetilbenzen Propen i-pentan i-oktan 1,3,5-trimetilbenzen n-butan 1-penten Benzen Formaldehid i-butan 2-penten Toluen Ukupni ugljovodonici (izuzev metana)

ODELJAK C

IZBOR LOKACIJA ZA MERENJE KONCENTRACIJA SUPSTANCI PREKURSORA PRIZEMNOG OZONA

Merenja koncentracija supstanci prekursora prizemnog ozona vrši se posebno u urbanim i prigradskim područjima, na bilo kom mernom mestu i lokaciji za uzimanje uzoraka uspostavljenim u skladu sa ovom uredbom.

PRILOG IV

CILJEVI MERENJA, LISTA PARAMETARA KOJI SE MERE I KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE MERNIH MESTA I LOKACIJA NA OSNOVNIM RURALNIM LOKACIJAMA NEZAVISNO OD KONCENTRACIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA

ODELJAK A

CILJEVI MERENJA

Glavni cilj merenja na osnovnim ruralnim lokacijama je da se obezbedi dostupnost odgovarajućih informacija o osnovnim koncentracijama zagađujućih materija. Ove informacije su od ključne važnosti za ocenu povišenih koncentracija u veoma zagađenim područjima (kao što osnovne urbane lokacije, industrijske lokacije, saobraćaj), za ocenu mogućeg doprinosa prekograničnog prenosa zagađujućih materija na velike udaljenosti, za analizu doprinosa izvora ukupnom zagađenju i za razumevanje ponašanja određenih zagađujućih materija, kao što su suspendovane čestice. Merenja na osnovnim ruralnim lokacijama su od ključne važnosti i za povećanu primenu modelovanja u urbanom području.

ODELJAK B

PARAMETRI KOJI SE MERE

Merenje koncentracije suspendovanih čestica PM2.5 mora da obuhvata najmanje ukupnu masenu koncentraciju i koncentracije odgovarajućih jedinjenja kako bi se opisao hemijski sastav supendovanih čestica PM2.5. Merenja moraju obuhvatiti najmanje sledeće hemijske parametre:

SO42– Na+ NH4+ Ca2+ Elementarni ugljenik NO3– K+ Cl– Mg2+ Organski ugljenik

ODELJAK C

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE MERNOG MESTA I LOKACIJA ZA UZIMANJE UZORAKA ZA FIKSNA MERENJA

1. Određivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za fiksna merenja na

osnovnim ruralnim lokacijama udaljenim od značajnih izvora zagađenja vazduha vrši se primenom sledećih kriterijuma:

1) jedno merno mesto određuje se na svakih 100000 km2;

3. Prilog IX Deo 1. Odeljci A i C ove uredbe se primenjuju u pogledu kvaliteta podataka za merenja masenih koncentracija suspendovanih čestica.

Ocena kvaliteta i izbor mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka na osnovnim ruralnim lokacijama vrši se u skladu sa Prilogom I Delom 1. Odeljak A, B i C ove uredbe.

PRILOG IX

ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA PODATAKA

ZA OCENJIVANJE KVALITETA VAZDUHA

DEO 1

ODELJAK A

ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA PODATAKA ZA OCENJIVANJE KVALITETA VAZDUHA (SUMPOR DIOKSID, AZOT DIOKSID I OKSIDI AZOTA, SUSPENDOVANE ČESTICE (PM10, PM2.5), OLOVO, BENZEN I UGLJEN-MONOKSID, PRIZEMNI OZON I PRIDRUŽENI AZOT MONOKSID I AZOT DIOKSID)

Sumpor dioksid, azot dioksid i oksidi azota i ugljen monoksid Supspendovane čestice (RM10/RM2.5) i olovo Benzen Prizemni ozon i pridruženi azot monoksid i azot dioksid Fiksna merenja (1) Maksimalna merna nesigurnost 15% 25% 25% 15% Minimalna raspoloživost podataka 90% 90% 90% 90% leti75% zimi Minimalna vremenska pokrivenost: – gradska sredina i saobraćaj − − 35% (2) − – industrijske lokacije − − 90% − Indikativna merenja: Maksimalna merna nesigurnost 25% 50% 30% 30% Minimalna raspoloživost podataka 90% 90% 90% 90% Minimalna vremenska pokrivenost 14% (4) 14% (4) 14% (3) > 10 % leti Nepouzdanost modeliranja: Jednočasovni prosek 50% − − 50% Osmočasovni prosek 50% − − 50% Dnevni prosek 50% još uvek nijeutvrđeno − − Godišnji prosek 30% 50% 50% − Objektivna ocena: Maksimalna merna nesigurnost 75% 100% 100% 75%

(1) Umesto kontinualnih merenja za benzen, olovo i suspendovane čestice, mogu se vršiti i povremena merenja ukoliko je moguće pokazati da merna nesigurnost, uključujući i onu koja potiče od povremenog uzimanja uzoraka, zadovoljava mernu nesigurnost od 25% i vremensku pokrivenost koja mora biti veća od vremenske pokrivenosti propisane za indikativna merenja. Povremena uzimanja uzoraka moraju biti pravilno raspoređena tokom godine. Nesigurnost povremenih uzimanja uzoraka može se odrediti na osnovu postupka koji je utvrđen standardom SRPS ISO 11222, „Kvalitet vazduha — Određivanje merne nesigurnosti i srednje vrednosti rezultata merenja kvaliteta vazduha u određenom vremenskom periodu”. Ako se povremena uzimanja uzoraka koriste za ocenu prekoračenja granične vrednosti za PM10, ocenjuje se 90,4 – percentil (koji treba da je niži od ili jednak 50 µg/m3) umesto broja prekoračenja, što umnogome zavisi od raspoloživosti podataka.

(2) Raspoređeno tokom godine tako da bude reprezentativno u odnosu različite klimatske uslove i saobraćaj.

(3) Jednodnevna merenja tokom nedelje kao rezultat slučajnog izbora, ravnomerno raspoređena tokom godine ili osam jednako raspoređenih nedelja tokom godine.

(4) Jedno merenje tokom nedelje kao rezultat slučajnog izbora, ravnomerno raspoređeno tokom godine ili osam nedelja ravnomerno raspoređenih tokom godine.

Nepouzdanost metoda korišćenih za ocenjivanje (izražena u intervalu pouzdanosti od 95%), ocenjuje se u skladu sa uputstvom kojim se utvrđuje izražavanje merne nesigurnosti, metodologijom standarda SRPS ISO 5725-1, Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja – Deo 1: Opšti principi i definicije, i smernicama propisanim u Izveštaju Evropskog komiteta za standardizaciju Kvalitet vazduha — Pristup proceni nesigurnosti referentnih mernih metoda za vazduh ambijenta (CEN Report „Air quality-approach to uncertainity estimation for ambient air refernce measurement methods” – SRPS CR 14377). U tabeli iz ovog odeljka prikazan je procenat nesigurnosti za vremenski prosek pojedinačnih merenja koji je definisan graničnom vrednošću (ili ciljnom vrednošću u slučaju prizemnog ozona), za interval pouzdanosti od 95%. Merna nesigurnost fiksnih merenja se tumači u odnosu na odgovarajuću graničnu vrednost (ili ciljnu vrednost u slučaju prizemnog ozona).

Nepouzdanost modelovanja definiše se kao najveće odstupanje izmerenih i preračunatih nivoa koncentracija u 90% pojedinačnih mernih mesta, u datom vremenskom periodu, u odnosu na granične vrednosti (ili ciljne vrednosti u slučaju prizemnog ozona), nezavisno od vremena kada se odstupanje dogodilo. Nepouzdanost modelovanja tumači se u odnosu na odgovarajuću graničnu vrednost (ili ciljnu vrednost u slučaju prizemnog ozona). Fiksna merenja koja treba odabrati u cilju upoređivanja sa rezultatima modelovanja reprezentativna su za skalu koju ovaj model obuhvata.

Nepouzdanost kod objektivne ocene definiše se kao najveće odstupanje izmerenih i proračunatih nivoa koncentracija u 90% pojedinačnih mernih mesta, u datom vremenskom periodu, od granične vrednosti (ili ciljne vrednosti u slučaju prizemnog ozona), nezavisno od vremena kada se odstupanje dogodilo.

Zahtevi za minimalnu raspoloživost podataka i vremensku pokrivenost ne uključuju gubitak podataka koji nastaje usled redovnog etaloniranja i održavanja instrumenata.

ODELJAK B

REZULTATI OCENJIVANJA KVALITETA VAZDUHA

U zonama i aglomeracijama u kojima su rezultati merenja dopunjeni podacima iz nekih drugih izvora ili u kojima su ti podaci jedino sredstvo ocenjivanja kvaliteta vazduha, sakupljaju se informacije o:

1) aktivnostima sprovedenim za potrebe ocenjivanja;

2) metodama koje su korišćene, sa referencama za opis metoda;

3) izvorima podataka i informacija;

4) opisu rezultata, uključujući analizu nesigurnosti i, naročito, veličinu nekog područja ili, ako je relevantno, dužinu ulice u zonama ili aglomeracijama u kojima je došlo do prekoračenja graničnih ili ciljnih vrednosti ili dugoročnog cilja uvećanih za granicu tolerancije gde je ona propisana, kao i informacije o svakom području u kojem koncentracije prekoračuju gornju ili donju granicu ocenjivanja;

5) populaciji koja je potencijalno izložena prekoračenju bilo koje od navedenih graničnih vrednosti u cilju zaštite zdravlja ljudi.

ODELJAK C

OBEZBEĐIVANJE KVALITETA PODATAKA ZA OCENJIVANJE KVALITETA VAZDUHA (VALIDACIJA PODATAKA)

Tačnost merenja i usaglašenost sa zahtevima kvaliteta vazduha utvrđenim u Prilogu IX Delu 1. Odeljku A ove uredbe obezbeđuje se ispunjavanjem sledećih uslova:

1) da su sva merenja izvršena za potrebe ocenjivanja kvaliteta vazduha u skladu sa zahtevima iz Odeljka 5.6.2.2 standarda SRPS ISO/IEC 17025;

2) da nadležni organ i ovlašćena pravna lica koje vrše merenja imaju ustanovljen sistem obezbeđivanja i kontrole kvaliteta kojim se predviđa redovno održavanje mernih instrumenata radi obezbeđivanja tačnosti njihovog rada;

3) da nadležni organ i ovlašćena pravna lica koja vrše merenja imaju uspostavljen sistem obezbeđivanja i kontrole kvaliteta prikupljanja podataka i izveštavanja i da aktivno učestvuju u odgovarajućim programima obezbeđivanja kvaliteta Evropske zajednice;

4) da laboratorije koje su akreditovane prema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025, učestvuju u programima međulaboratorijskih poređenja za zagađujuće materije koje su regulisane ovom uredbom.

Svi podaci objavljeni u izveštajima smatraju se validnim, izuzev podataka označenih kao privremeni.

DEO 2

ODELJAK A

ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA PODATAKA ZA OCENJIVANJE KVALITETA VAZDUHA (ARSEN, KADMIJUM, NIKL, POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI, ŽIVA U GASOVITOM STANJU) I ZAHTEVI ZA MODELOVANJE KVALITETA VAZDUHA

Ciljevi kvaliteta podataka, dati kao smernice za obezbeđenje kvaliteta, su:

Arsen, kadmijum i nikl Benzo (a) piren Policiklični ugljovodonici izuzev benzo (a) pirena; živa u gasovitom stanju Ukupno taloženje Maksimalma merna nesigurnost: Fiksna i indikativna merenja 40% 50% 50% 70% Modelovanje 60% 60% 60% 60% Minimalna raspoloživost podataka 90% 90% 90% 90% Minimalna vremenska pokrivenost: Fiksna merenja 50% 33% − − Indikativna merenja (*) 14% 14% 14% 33%

(*) Indikativna merenja su merenja koja se izvode sa smanjenom učestalošću ali ispunjavaju druge uslove za kvalitet merenja

Nepouzdanost metoda korišćenih za ocenjivanje (izražena u intervalu pouzdanosti od 95%), ocenjuje se u skladu sa uputstvom kojim se utvrđuje izražavanje merne nesigurnosti, metodologijom standarda SRPS ISO 5725-1, Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja – Deo 1: Opšti principi i definicije, i smernicama propisanim u Izveštaju Evropskog komiteta za standardizaciju Kvalitet vazduha — Pristup proceni nesigurnosti referentnih mernih metoda za vazduh ambijenta (CEN Report „Air quality-approach to uncertainity estimation for ambient air refernce measurement methods” – SRPS CR 14377). U tabeli iz ovog odeljka prikazan je procenat nesigurnosti za individualna merenja, usrednjena za uobičajeno vreme uzimanja uzoraka, za interval pouzdanosti od 95%. Nesigurnost merenja se tumači u odnosu na odgovarajuću ciljnu vrednost. Fiksna i indikativna merenja moraju biti ravnomerno raspoređena tokom godine da bi se izbegla iskrivljenost dobijenih rezultata.

Zahtevi za minimalnu raspoloživost podataka i minimalnu vremensku pokrivenost podataka ne uključuju gubitke podataka tokom redovnog etaloniranja ili redovnog održavanja opreme. Dvadesetčetvoročasovno uzimanje uzoraka se zahteva prilikom merenja benzo (a) pirena i drugih policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Pojedinačni uzorci uzeti u periodu od najviše jednog meseca mogu se kombinovati i analizirati kao zbirni uzorak, pod uslovom da metod osigurava da su uzorci stabilni u tom periodu. Tri srodna jedinjenja benzo(b)fluoranten, benzo(j)fluoranten, benzo(k)fluoranten je ponekad teško analitički odrediti. U takvim slučajevima ova jedinjenja se mogu u izveštajima izraziti zbirno. Dvadesetčetvoročasovno uzimanje uzoraka je takođe pogodno i za merenje koncentracija arsena, kadmijuma i nikla. Uzimanje uzoraka bi trebalo podjednako raspodeliti tokom radnih dana i godine. Za merenje brzine taloženja preporučuju se mesečna ili nedeljna uzimanja uzoraka tokom cele godine.

Podaci dobijeni primenom metode mokrog taloženja mogu se koristiti umesto ukupnog taloženja ukoliko je moguće dokazati da razlika između mokrog i ukupnog taloženja ne iznosi više od 10%. Merna jedinica za brzinu taloženja je µg/m2 po danu.

Može se obezbediti i manja vremenska pokrivenost uzimanja uzoraka u odnosu na onu vremensku pokrivenost datu u tabeli, pri čemu ona ne sme biti niža od 14% za fiksna merenja i 6% za indikativna merenja. Pored ovoga mora se ispuniti uslov od 95% nesigurnosti za srednju godišnju vrednost, izračunatu na osnovu ciljeva kvaliteta datih u tabeli, a u skladu sa standardom SRPS ISO 11222 – „ Određivanje merne nesigurnosti i srednje vrednosti rezultata merenja kvaliteta vazduha u određenom vremenskom periodu”.

ODELJAK B

ZAHTEVI ZA PRIMENU MODELA ZA KVALITET VAZDUHA

Kada se za ocenjivanje koristi model za kvalitet vazduha, uz reference za opis modela moraju biti dati i podaci o njegovoj nesigurnosti. Nesigurnost modelovanja se definiše kao maksimalna devijacija izmerenih i izračunatih nivoa koncentracija tokom cele godine, ne uzimajući u obzir vreme događaja.

ODELJAK C

ZAHTEVI ZA PRIMENU METODA OBJEKTIVNOG OCENJIVANJA

Pri korišćenju metoda objektivnog ocenjivanja, nesigurnost ne sme prekoračiti 100%.

ODELJAK D

STANDARDIZACIJA

Za supstance koje se analiziraju u frakciji PM10, za izračunavanje se koristi zapremina uzorka u ambijentalnim uslovima.

PRILOG X

KRITERIJUMI ZA PROVERU VALIDNOSTI, GRANIČNE VREDNOSTI, TOLERANTNE VREDNOSTI I GRANICA TOLERANCIJE ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA LJUDI

ODELJAK A

KRITERIJUMI ZA PROVERU VALIDNOSTI

Za proveru validnosti prilikom sakupljanja podataka i izračunavanja statističkih parametara, van slučajeva utvrđenih u Prilogu IX ove uredbe, primenjuju se sledeći kriterijumi:

1) Sumpor dioksid, azot dioksid i oksidi azota, suspendovane čestice (PM10, PM2.5), olovo, benzen i ugljen monoksid

Parametar Zahtevan udeo validnih podataka Jednočasovne vrednosti 75 % (tj. 45 minuta) Osmočasovne vrednosti 75 % vrednosti (tj. 6 sati) Najveća dnevna osmočasovna srednja vrednost 75 % jednočasovnih proseka za 8 uzastopnih sati (tj. 18 jednočasovnih proseka dnevno) 24-časovna vrednost 75 % jednočasovnih proseka (tj. barem 18 jednočasovnih vrednosti) Godišnji prosek 90 % (1) jednočasovnih vrednosti ili (ako nisu raspoložive) 24-časovne vrednosti u toku godine

(1) Zahtevi za izračunavanje godišnjeg proseka ne uključuju gubitak podataka koji je rezultat redovnog etaloniranja ili uobičajenog održavanja instrumenata.

2) Prizemni ozon

Parametar Zahtevan udeo validnih podataka Jednočasovne vrednosti 75 % (tj. 45 minuta) Osmočasovne vrednosti 75 % vrednosti (tj. šest sati) Najveća osmočasovna srednja vrednost za 8 uzastopnih sati u toku dana 75 % jednočasovnih proseka za 8 uzastopnih sati(tj. 18 jednočasovnih proseka dnevno) AOT40 90 % jednočasovnih vrednosti u toku vremenskog perioda koji je određen za izračunavanje AOT40 vrednosti (1) Godišnja srednja vrednost 75 % jednočasovnih vrednosti leti (od aprila do septembra) i 75 % zimi (od januara do marta, od oktobra do decembra) zasebno mereno Broj prekoračenja i maksimalne mesečne vrednosti 90 % maksimalnih dnevnih osmočasovnih prosečnih vrednosti(27 dostupnih dnevnih vrednosti mesečno)90 % jednočasovnih vrednosti između 8.00 h i 20.00 h po centralnoevropskom vremenu Broj prekoračenja i maksimalne godišnje vrednosti pet od šest meseci u toku leta (od aprila do septembra)

(1) Kada nisu dostupni svi mogući rezultati merenja, za izračunavanje AOT40 vrednosti se koristi sledeći faktor:

ukupan mogući broj sati

AOT40 procena = AOT40 izmerena × —————————————

broj izmerenih jednočasovnih

vrednosti

Ukupan mogući broj sati u okviru vremenskog perioda AOT40 vrednosti, (tj. od 08:00 h do 20:00 h po srednjeevropskom vremenu od 1. maja do 31. jula svake godine za zaštitu vegetacije, i od 1. aprila do 30. septembra svake godine za zaštitu šuma).

Vrednost AOT40 (izražena u µg/m3 h sati) označava sumu razlike između jednočasovnih koncentracija većih od 80 µg/m3 (= 40 delova u milijardi) i 80 µg/m3 u toku određenog vremenskog perioda izračunatu na osnovu jednočasovnih vrednosti merenih između 8.00 i 20.00 časova po centralnoevropskom vremenu svakog dana.

ODELJAK B

GRANIČNA VREDNOST, TOLERANTNA VREDNOST I GRANICA TOLERANCIJE

Granična vrednost, tolerantna vrednost i granica tolerancije za sumpor dioksid, azot dioksid, suspendovane čestice (PM10, PM2.5), olovo, benzen i ugljen monoksid

Period usrednjavanja Granična vrednost Granica tolerancije Tolerantna vrednost Rok za dostizanje granične vrednosti (1)

Sumpor dioksid

Jedan sat 350 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini 1. januara 2010. godine iznosi 150 µg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 20% početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 500 µg/m3 1. januar 2016. godine Jedan dan 125 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 3 puta u jednoj kalendarskoj godini — 125 µg/m3 1. januar 2016. godine Kalendarska godina 50 µg/m3 — 50 µg/m3 1. januar 2016. godine

Azot dioksid

Jedan sat 150 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 18 puta u jednoj kalendarskoj godini 1. januara 2010. godine iznosi 75 µg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 10% početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2021. godine dostiglo 0 % 225 µg/m3 1. januar 2021. godine Jedan dan 85 µg/m3 1. januara 2010. godine iznosi 40 µg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 10 % početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2021. godine dostiglo 0 % 125 µg/m3 1. januar 2021. godine Kalendarska godina 40 µg/m3 1. januara 2010. godine iznosi 20 µg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 10% početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2021. godine dostiglo 0 % 60 µg/m3 1. januar 2021. godine

Period usrednjavanja Granična vrednost Granica tolerancije Tolerantna vrednost Rok za dostizanje granične vrednosti (1)

Suspendovane čestice PM10

Jedan dan 50 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini 1. januara 2010. godine iznosi 25 µg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 20% početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 75 µg/m3 1. januar 2016. godine Kalendarska godina 40 µg/m3 1. januara 2010. godine iznosi 8 µg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 20% početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 48 µg/m3 1. januar 2016. godine

Suspendovane čestice PM2.5 STADIJUM 1

Kalendarska godina 25 µg/m3 31.12. 2011. godine iznosi 5 µg/m3. Od 1. januara 2013. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 0.7143 µg/m3 do dostizanja 0 do 1. januara 2019. godine. 30 µg/m3 1. januar 2019. godine

Suspendovane čestice PM2.5 STADIJUM 2 (2)

Kalendarska godina 20 µg/m3 — 20 µg/m3 1. januar 2024. godine

Period usrednjavanja Granična vrednost Granica tolerancije Tolerantna vrednost Rok za dostizanje granične vrednosti (1)

Olovo

Jedan dan 1 µg/m3 — 1 µg/m3 1. januar 2016. godine Kalendarska godina 0,5 µg/m3 (3) 1. januara 2010. godine iznosi 0,5 µg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 20 % početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 1 µg/m3 1. januar 2016. godine (3)

Benzen

Kalendarska godina 5 µg/m3 1. januara 2010. godine iznosi 3 µg/m3, umanjuje se svakih 12 meseci za 0,5 µg/m3 da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 8 µg/m3 1. januar 2016. godine

Ugljen monoksid

Maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost (4) 10 mg/m3 1. januara 2010. godine iznosi 6 mg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 20 % početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 16 mg/m3 1. januar 2016. godine Jedan dan 5 mg/m3 1. januara 2010. godine iznosi 5 mg/m3. Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na svakih 12 meseci za 20 % početne granice tolerancije da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 10 mg/m3 1. januar 2016. godine Kalendarska godina 3 mg/m3 — 3 mg/m3 1. januar 2016. godine

(1) Rok za dostizanje graničnih vrednosti počinje da teče od 01. januara 2010. godine.

(2) Stadijum 2 — indikativna granična vrednost.

(3) Granična vrednost koju treba dostići do 1. januara 2016. godine u neposrednoj blizini određenih industrijskih izvora smeštenih na lokacijama koje su decenijama zagađivane industrijskom aktivnošću. U tim slučajevima, granična vrednost koju treba dostići do 1. januara 2015. biće 1,0 µg/m3. Područje u kojem se primenjuju veće granične vrednosti ne sme se nalaziti na više od 1 000 m udaljenosti od takvih izvora.

(4) Izbor najveće dnevne osmočasovne srednje vrednosti zasniva se na proučavanju osmočasovnih uzastopnih proseka, izračunatih na osnovu jednočasovnih podataka ažuriranih svakog sata. Svaki tako izračunat osmočasovni prosek pripisuje se danu u kojem se utvrđivanje proseka završava, tj. prvi period računanja za svaki pojedinačni dan je period od 17:00h prethodnog dana do 01:00h tog dana; poslednji period računanja za svaki pojedinačni dan je period od 16:00h do 24:00h tog dana.

PRILOG XII

CILJNE VREDNOSTI ZA SUSPENDOVANE ČESTICE PM2.5, PRIZEMNI OZON, ARSEN, KADMIJUM, NIKL I BENZO (A) PIREN

1. Ciljna vrednost za suspendovane čestice PM2.5

Period usrednjavanja Ciljna vrednost Rok za dostizanje ciljne vrednosti Kalendarska godina 25 µg/m3 1. januar 2019. godine

2. Ciljna vrednost za prizemni ozon

Cilj Period računanja prosečne vrednosti Ciljna vrednost Rok za dostizanje ciljne vrednosti (1) Zaštita zdravlja ljudi Maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost (2) 120 µg/m3 se ne sme prekoračiti u više od25 dana po kalendraskoj godini u toku tri godine merenja (3) 1. januar 2018. godine Zaštita vegetacije Od maja do jula Vrednost AOT40 (izračunata iz jednočasovnih vrednosti)18 000 µg/m3 ∙ h u toku pet godina merenja (3) 1. januar 2018. godine

(1) Od tog datuma će se ocenjivati usaglašenost sa ciljnim vrednostima. Odnosno, podaci iz 2018. godine biće prvi podaci koji će se koristiti za određivanje usaglašenosti u narednih tri do pet godina, u zavisnosti od potrebe.

(2) Izbor maksimalne dnevne osmočasovne srednje vrednosti zasniva se na proučavanju osmočasovnih uzastopnih proseka, izračunatih na osnovu jednočasovnih podataka i ažuriranih svakog sata. Svaki tako izračunat osmočasovni prosek pripisuje se danu u kojem se utvrđivanje proseka završava, tj. prvi period računanja za svaki pojedinačni dan je period od 17:00h prethodnog dana do 01:00h tog dana; poslednji period računanja za svaki pojedinačni dan je period od 16:00h do 24:00h tog dana.

(3) Ako trogodišnji ili petogodišnji prosek ne može da se odredi na osnovu kompletnih i skupova uzastopnih godišnjih podataka, minimalni godišnji podaci neophodni za proveru usaglašenosti sa ciljnim vrednostima su:

— za ciljnu vrednost u cilju zaštite zdravlja ljudi: validni podaci za period od jedne godine,

— za ciljnu vrednost u cilju zaštite vegetacije: validni podaci za period od tri godine.

U zonama i aglomeracijama u kojima je prekoračena ciljna vrednost za prizemni ozon smanjenje koncentracije prizemnog ozona postiže se primenom nacionalnog programa za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija i primenom plana kvaliteta vazduha, kako bi se dostigle ciljne vrednosti, izuzev u slučajevima kada to nije ostvarivo merama koje ne iziskuju nesrazmerne/prekomerne troškove, počev od datuma koji je utvrđen u tabeli 1. ovog priloga.

3. Ciljne vrednosti za arsen, kadmijum, nikl i benzo (a) piren

Zagađujuća materija Ciljna vrednost (1) Arsen 6 ng/m3 Kadmijum 5 ng/m3 Nikl 20 ng/m3 Benzo (a) piren 1 ng/m3

(1) Za prosečnu godišnju vrednost ukupnog sadržaja suspendovanih čestica PM10.

PRILOG XIII

NACIONALNI CILJ ZA SMANJENJE IZLOŽENOSTI SUSPENDOVANIM ČESTICAMA PM2.5 I DUGOROČNI CILJEVI ZA PRIZEMNI OZON

1. Nacionalni cilj za smanjenje izloženosti suspendovanim česticama PM2.5

Cilj za smanjenje izloženosti od važnosti za AEI u 2012. godini Rok za dostizanje cilja za smanjenje izloženosti Početna koncentracija u µg/m3 Cilj smanjenja izražen u procentima 2022. godina < 8,5 = 8,5 0 % > 8,5 — < 13 10 % = 13 — < 18 15 % = 18 — < 22 20 % ≥ 22 Sve odgovarajuće mere u cilju dostizanja 18 μg/m3

Prosečni indikator izloženosti izražen u µg/m3 (average exposure indicator – AEI) zasniva se na rezultatima merenja na lokacijama u osnovnim urbanim područjima, koje se nalaze u zonama i aglomeracijama. AEI se ocenjuje kao prosečna godišnja koncentracija zasnovana na rezultatima merenjima iz tri uzastopne kalendarske godine, koja su vršena na svim mernim mestima. AEI za referentnu 2012. godinu računa se kao prosek koncentracija za 2010, 2011. i 2012. godinu.

Kada podaci za 2010. godinu nisu raspoloživi, mogu se upotrebiti prosečne koncentracije za 2011. i 2012. godinu ili prosečne koncentracije za 2011, 2012. i 2013. godinu.

AEI za 2022. godinu biće utvrđen kao prosek koncentracija za tri uzastopne godine, izračunat na svim onim mernim mestima predviđenim za 2020, 2021. i 2022. Ovaj AEI se koristi za procenu ostvarenosti nacionalnog cilja za smanjenje izloženosti.

AEI za 2017. godinu biće utvrđen kao prosek koncentracija za tri uzastopne godine izračunat na svim onim mernim mestima predviđenim za 2015, 2016. i 2017. Ovaj AEI služi za proveru da li je postignut dozvoljeni nivo izloženosti.

Potrebno je obezbediti da prosečni indikator izloženosti za 2017. godinu, utvrđen u skladu sa ovom uredbom, ne prekorači dozvoljeni nivo izloženosti utvrđen tačkom 2. ovog priloga.

Kada je AEI u referentnoj godini 8,5 µg/m3 ili manji, cilj za smanjenje izloženosti je nula. Cilj za smanjenja je takođe nula u slučajevima kada AEI dostigne nivo od 8,5 µg/m3 u bilo kom trenutku u periodu između 2012. i 2022. godine i održava se na tom nivou ili ispod njega.

2. Dozvoljeni nivo izloženosti za suspendovane čestice PM2.5

Dozvoljeni nivo izloženosti Rok za dostizanje dozvoljenog nivoa izloženosti 20 µg/m3 2017. godina

3. Dugoročni ciljevi za prizemni ozon

Cilj Period usrednjavanja Dugoročni cilj Rok za dostizanje dugoročnog cilja Zaštita zdravlja ljudi Maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost u jednoj kalendarskoj godini 120 µg/m3 Neutvrđen Zaštita vegetacije Od maja do jula Vrednost AOT40 (izračunata iz jednočasovnih vrednosti)6 000 µg/m3 ∙ h Neutvrđen

Fiksna merenja prizemnog ozona vrše se u zonama i aglomeracijama u kojima koncentracije prizemnog ozona prekorače napred navedene dugoročne ciljeve u toku bilo koje od prethodnih pet godina.

U slučaju da su dostupni rezultati merenja koja su vršena u periodu kraćem od pet godina, nadležni organi mogu, u svrhu utvrđivanja da li su dugoročni ciljevi iz podtačke 1. tačka 3. prekoračeni u toku tih pet godina, kombinovati rezultate kratkotrajnih kampanja merenja, koja su vršena na mestima i u vremenskim periodima u kojima se očekuju maksimalne koncentracije prizemnog ozona, sa rezultatima dobijenim iz katastara emisija i primenom tehnika modelovanja.

PRILOG XV

MAKSIMALNE DOZVOLJENE KONCENTRACIJE ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA LJUDI U SLUČAJU NAMENSKIH MERENJA

ODELJAK A

MAKSIMALNE DOZVOLJENE KONCENTRACIJE

Gasovite neorganske materije

Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena koncentracija

Amonijak (HN3)

Tri časa 200 µg/m3 Jedan dan 100 µg/m3

Vodonik sulfid (H2S)

Jedan dan 150 µg/m3

Hlorovodonik (HCl)

Tri časa 50 µg/m3 Jedan dan 15 µg/m3 Kalendarska godina 100 µg/m3

Hlor (Cl2)

Tri časa 100 µg/m3 Jedan dan 30 µg/m3

Fluorovodonik (HF)

Tri časa 20 µg/m3 Jedan dan 3 µg/m3

Organske materije

Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena koncentracija

Ugljen disulfid (SS2)

Jedan dan 100 µg/m3

Stiren

Sedam dana 0,26 mg/m3

Toluen

Sedam dana 0,26 mg/m3

Formaldehid

Jedan dan 0,1 mg/m3

1,2 dihloretan

Jedan dan 0,7 mg/m3

Akrolein

Jedan dan 0,1 mg/m3

Tetrahloretilen

Jedan dan 5 mg/m3 Kalendarska godina 0,25 mg/m3

Kancerogene materije

Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena vrednost

Akrilonitril

Kalendarska godina 0,5 µg/m3

Arsen

Kalendarska godina 6 ng/m3

Hrom šestovalentni

Kalendarska godina 0,3 ng/m3

Nikl

Kalendarska godina 20 ng/m3

Azbest

Kalendarska godina 200 vl/m3

Ukupne suspendovane čestice

Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena vrednost Jedan dan 120 µg/m3 Kalendarska godina 70 µg/m3

Ukupne taložne materije

Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena vrednost Jedan mesec 450 mg/m2/dan Kalendarska godina 200 mg/m2/dan

Čađ

Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena vrednost Jedan dan 50 µg/m3 Kalendarska godina 50 µg/m3

O B R A Z L O Ž E NJ E

I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE PROPISA

Pravni osnov za donošenje Uredbe o izmenama i dopunama uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha je član 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US i 72/12”) i odredbe člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. Zakona o zaštiti vazduha („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 36/09 i 10/13), prema kojima Vlada na predlog Ministarstva utvrđuje uslove za monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije i propisuje zahteve kvaliteta vazduha.

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE PROPISA

Osnovni razlozi za donošenje Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 11/10 i 75/10) bili su uređenje ove oblasti u skladu sa načelnim rešenjima ustanovljenim i sadržanim u Zakonu o zaštiti vazduha i uređenje ove oblasti u skladu sa međunarodnim propisima. Pored toga, dosadašnja praksa odavno je nametala određene izmene i dopune zakonskih rešenja u ovoj oblasti i ukazala u kom pravcu i obimu bi one trebale biti izvršene radi efikasnije i potpunije zaštite vazduha.

Prilikom izrade Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha kao osnovni dokumenti korišćeni su Direktiva 2008/50/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 21. maja 2008. godine o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijeg vazduha za Evropu (Directive 2008/50/EC of the European Parliament and of the Council of 21 May 2008 on ambient air quality and cleaner air for Europe) i Direktiva Saveta 2004/107/ES Evropskog Parlamenta i Saveta o arsenu, kadmijumu, živi i policikličnim aromatičnim ugljovodonicima u ambijentalnom vazduhu (Directive 2004/107/EC of the European Parliament and of the Council of 15 December 2004 relating to arsenic, cadmium, mercury, nickel and polycyclic aromatic hydrocarbons in ambient air).

Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha postići će se potpuno prenošenje odredbi direktive 2008/50/EZ i direktive 2004/107/EZ, izuzev odredbi koje se odnose na izveštavanje Komisije, kao i onih odredbi kojima su propisane obaveze koje se striktno odnose na zemlje članice EU.

Jedan od bitnih razloga za izradu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha je i potreba za pojašnjenjem načina na koji se umanjuje granica tolerancije.

III PREGLED ODREDABA UREDBE KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

Član 1.

Član 2. menja se i glasi:

„Član 2.

Navedeni član je izmenjen jer je dana 07.02.2013. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 10/13)

Član 2.

U članu 4. u tačka 20) menja se i glasi:

„20) prosečni indikator izloženosti (average exposure indicator AEI) je

Navedena tačka je izmenjena u cilju pojašnjenja skraćenice koja se koristi za prosečni indikator izloženosti.

Član 3.

U članu 8. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„U skladu sa Prilogom I Deo 1 ove uredbe, raspodela i broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka na kojima se vrše merenja za izračunavanje prosečnog indikatora izloženosti suspendovanim česticama PM2,5, utvrđuju se tako da odražavaju opštu izloženost populacije. Broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka ne sme biti manji od broja koji je utvrđen u Prilogu I Deo 2 Odeljak C ove uredbe.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Navedeni stav je unet u cilju potpunog prenošenja odredbi direktive 2008/50/EZ koje se odnose na raspodelu i broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka na kojima se vrše merenja za izračunavanje prosečnog indikatora izloženosti suspendovanim česticama PM2,5.

Član 4.

Posle člana 8. dodaje se član 8a, koji glasi:

„Član 8a

Navedeni član je unet u cilju potpunog prenošenja odredbi direktive 2004/107/EZ koje se odnose na praćenje i drugih značajnih policikličnih aromatičnih ugljovodonika.

Član 5.

U članu 18. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„U zonama i aglomeracija u kojima su prekoračene ciljne vrednosti date u tački 3. Priloga XII ove uredbe, potrebno je utvrditi oblasti u kojima je došlo do prekoračenja, kao i izvore koji su tome doprineli. U oblastima u kojima je došlo do prekoračenja ciljnih vrednosti potrebno je preduzeti sve neophodne mere, posebno orjentisane na glavne izvore emisije, kako bi se dostigle ciljne vrednosti. U slučaju industrijskih postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola ovo podrazumeva primenu najboljih dostupnih tehnika, kao i dodatnih mera zaštite vazduha propisanih integrisanom dozvolom, u skladu sa propisima o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja.”

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

„Prosečni indikator izloženosti suspendovanim česticama PM2,5 utvrđuje se u skladu sa tačkom 1. Priloga XIII.”

Dosadašnji st. 5, 6. i 7. postaju st. 7, 8. i 9.

Stav 3. je dodat u cilju usaglašavanja sa odredbama direktive 2004/107/EZ koje se odnose na zone i aglomeracije u kojima su prekoračene ciljne vrednosti.

Stav 6. je dodat u cilju usaglašavanja sa odredbom direktive 2008/50/EZ koja se odnosi na prosečni indikator izloženosti suspendovanim česticama PM2,5.

Član 6.

U članu 20. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

Stav 4. je dodat u cilju usaglašavanja sa odredbom direktive 2008/50/EZ koja se odnosi na zagađenje vazduha iz prirodnih izvora.

Član 7.

Posle člana 21. dodaje se član 21a, koji glasi:

„Član 21a

Ministarstvo je dužno da obavesti javnost o nadležnim organima i pravnim licima ovlašćenim za:

ocenjivanje kvaliteta vazduha;

odobravanje sistema merenja (metode, oprema);

obezbeđivanje tačnosti merenja;

analizu metoda ocenjivanja;

koordinaciju programa za obezbeđivanje kvaliteta merenja/podataka;

saradnju sa drugim državama.”

Navedeni član je unet u cilju potpunog prenošenja odredaba direktive 2008/50/EZ koja se odnosi na informisanje javnosti.

Član 8.

Navedeni prilozi su izmenjeni u cilju potpunog usaglašavanja sa odredbama direktive 2008/50/EZ i direktive 2004/107/EZ, kao i u cilju bolje formulacije odredaba Uredbe.

Kako je tokom primene Uredbe zapaženo da se nailazi na problem izračunavanja granice tolerancije a samim tim i tolerantne vrednosti, tabela koja se nalazi u Prilogu X Odeljak B je izmenjena u cilju pojašnjenja načina na koji se smanjuje granica tolerancije.

Član 9.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE PROPISA

Za sprovođenje ove uredbe nije potrebno izdvojiti dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Ostavite komentar Odustani od odgovora