Na osnovu člana 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije, a u vezi sa Zakonom o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenju usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru (“Službeni glasnik RS“, br. 39/96, 20/97, 46/98, 24/99, 25/99, 33/99, 34/99, 34/01-dr.zakon, 80/02-dr.zakon i 101/05-dr.zakon),
Vlada donosi
UREDBU
O IZMENAMA UREDBE O POSEBNIM USLOVIMA I NAČINU UVOZA I PRERADE NAFTE, ODNOSNO NAFTNIH DERIVATA
Član 1.
U Uredbi o posebnim uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, odnosno naftnih derivata (“Službeni glasnik RS“, br. 37/03, 90/03, 56/05, 76/05 i 8/06) u članu 4. stav 1. reči: “Javno preduzeće «Naftna industrija Srbije»“ zamenjuju se rečima: “Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa“.
U stavu 3. reči: “NIS je dužan“ zamenjuju se rečima: “Javno preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima «Transnafta» je dužno“.
Član 2.
U članu 6. stav 2. reči: “Upravni odbor“ zamenjuju se rečima: “Skupština“, zapeta posle reči: “NIS-a“ zamenjuje se tačkom, a reči: “uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove energetike.“ brišu se.
Stav 3. briše se.
Član 3.
U članu 10. st. 1, 3 , 4. i 5. reči: “Republike Srbije“ brišu se, a u stavu 5. tačka 2. reči: “su upisana u sudski registar za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja ako“ brišu se.
Član 4.
Član 12. menja se i glasi:
“U cilju stvaranja uslova za slobodan uvoz naftnih derivata, ministar nadležan za poslove energetike, ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove trgovine obrazuju međuresorsku komisiju za pripremu Programa organizacionih mera koje će omogućiti slobodan uvoz derivata bez štete po naplatu prihoda budžeta.
Zadatak međuresorske komisije je da do kraja 2006. predloži Vladi predlog programa iz stava 1. ovog člana.
Međuresorsku komisiju čine predstavnici ministarstva nadležnog za poslove energetike, ministarstva nadležnog za poslove trgovine, ministarstva nadležnog za poslove finansija i ministarstva nadležnog za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Program iz stava 1. ovog člana sadrži i mere kojima će se stvoriti uslovi za slobodan uvoz naftnih derivata“.
Član 5.
U članu 13. stav 1. posle reči: “Vlada“ reči: “Republike Srbije“ brišu se.
Član 6.
U članu 16. stav 1. tač. 5) i 5a) reči: “Republike Srbije“ brišu se.
Član 7.
U članu 20. reči: “30. juna 2006. godine“ zamenjuju se rečima: “31. decembra 2010. godine“.
Član 8.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“.
05 Broj
U Beogradu
VLADA
PREDSEDNIK
O B R A Z L O Ž E Nj E
I Pravni osnov za donošenje Uredbe
Pravni osnov za donošenje Uredbe sadržan je u članu 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije prema kome Vlada donosi uredbe, odluke i druge akte za izvršavanje zakona, a u vezi sa Zakonom o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenju usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru («Službeni glasnik RS» br.39/96, 20/97, 46/98, 24/99, 25/99, 33/99, 34/99, 34/01 i 80/02).
II Razlozi za donošenje Uredbe
Tokom devedesetih godine uvoz nafte i naftnih derivata bio je uređen propisima o spoljnotrgovinskom poslovanju koji je predviđao različita ograničenja (dozvole za uvoz, kontigenti).
U toku NATO bombardovanja 1999. godine, domaći rafinerijski kapaciteti bili su preko 70 % uništeni. U ovakvoj situaciji država je bila prinuđena da u potpunosti liberalizuje uvoz nafte i naftnih derivata. Liberalizacija uvoza trajala je od 1999. do 2001. godine, u kom periodu se nastojalo da se osposobe za rad porušene rafinerije i pokrene domaća naftna industrija. Raspoloživi nivo investicionih ulaganja nije bio dovoljan za uspešan oporavak domaće naftne industrije, s obzirom na to da je direktna materijalna šteta u Rafineriji nafte Pančevo procenjena na više od 360 miliona dolara, dok je materijalna šteta u Rafineriji nafte Novi Sad procenjena na oko 320 miliona dolara. Ovaj sektor energetike, za razliku od ostalih, nikada nije bio primalac donacija i pored ogromnih šteta koje su učinjene tokom NATO bombarodovanja. Obnova sektora naftne i gasne privrede odvijala isključivo na osnovu finansijskih sredstava sredstava koja se generišu u ovom sektoru.
U 2001. godini Vlada Srbije je bila suočena sa visokom stopom kriminaliteta kojim se u to vreme odlikovalo liberalizovano tržište nafte i naftnih derivata. Crno tržište iznosilo je oko 85% od ukupne potrošnje u Republici Srbiji. Priliv sredstva po osnovu carinskih stopa i ostalih fiskalnih davanja je bio minimalan i prema procenama kretao se ispod 30% očekivane naplate.
Imajući u vidu dominantan uticaj crnog tržišta Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, odnosno naftnih derivata (u daljem tekstu: Uredba), sa ciljem uvođenja reda na ovo tržište.
Pored značajnih rezultata koji su postignuti primenom Uredbe u oblasti naplate fiskalnih obaveza i suzbijanju crnog tržišta, značajan napredak ostvaren je i u smislu upošljavanja delimično obnovljenih rafinerijskih kapaciteta. Istovremeno, Uredba je omogućila da se kroz cenu prerade delimično obezbede sredstva za neophodne investicije u obnavljanje naftne industrije.
Nova rešenja u Uredbi o posebnim uslovima i načinu uvoza i prerade nafte su zasnovana na načelu konkurentnosti i jednakog pravnog položaja svih subjekata, odnosno nediskriminacije subjekata u obavljanju poslovanja prerade i prometna nafte i naftnih derivata. Prema ovim rešenjima:
– Uvoz sirove nafte naftovodom i plovnim putem je slobodan, pod uslovom da je preduzeće registrovano za obavljanje spoljno trgovinske delatnosti i da raspolaže kapacitetima za preradu nafte ili ima zaključen ugovor o preradi nafte sa prerađivačem nafte, odnosno zaključen ugovor o isporuci uvezene nafte sa preduzećem koje ima zaključen ugovor o preradi nafte. Rafinerije koje prerađuju sirovu naftu, dužne su da svim zainteresovanim preduzećima koja su registrovana za promet nafte i naftnih derivata u Republici Srbiji, omoguće preradu nafte pod jednakim uslovima. Ovim se uvela delimična liberalizacija na domaćem tržištu u vezi sa naftnim derivatima.
– Uvoz osnovnih derivata nafte u periodu do kada važi uredba nije slobodan, jer se uvoz osnovnih naftnih derivata vrši po odluci Vlade Republike Srbije. Vlada može da donese odluku o uvozu osnovnih derivata nafte, i to ako je to neophodno za realizaciju Energetskog bilansa Republike Srbije i ako je to neophodno za sprečavanje poremećaja na tržištu naftnih derivata, kao i kada je u pitanju opšti interes.
– Tranzit osnovnih derivata nafte preko teritorije Republike Srbije odobrava Vlada, a tranzit ostalih naftnih derivata je slobodan.
Jedan od bitnih elemenata Uredbe o posebnim uslovima i načinu uvoza i prerade nafte jeste princip pristupa prerađivačkim kapacitetima (rafineriji Pančevo i Novi Sad) pod jednakim uslovima svim preduzećima koja su registrovana za uvoz nafte. Ovim principom su obuvaćeni i delovi NIS-a koji se bave prometom. Uslovi korišćenja prerađivačkih kapaciteta domaćih rafinerija definišu se u dokumentu koji se zove Opšti uslovi prerade. Prema važećoj Uredbi opšte uslove donosi Upravni odbor uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove energetike. Opšti uslovi podložni su izmenama. U periodu oktobar 2003-2005 bila je definisana formula za utvrđivanje cene prerade sirove nafte koja se zasnivala na principu da je u uslovima niske cene sirove nafte na svetskom tržištu (do 30 USD/bbl), cena prerade sirove nafte veća. Time je bilo planirano da se akumuliraju sredstva neophodna za obnovljanje razrušenih rafinerijskih kapaciteta, kao i za dalje investiranje i modernizaciju.
U uslovima visoke cene sirove nafte na svetskom tržištu (preko 30 USD/bbl), cena prerade u domaćim rafinerijama pokriva samo fiksne troškove prerade i rafinerije ne akumuliraju dodatna sredstava za investicije.
Tokom 2004. i 2005. godine, rafinerije su poslovale pretežno u uslovima visoke cene sirove nafte (preko 30 USD/bbl).
U cilju liberalizacije tržišta derivata nafte donete su dve izmene Uredbe o posebnim uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, odnosno naftnih derivata, tokom 2005. godine. Prvom izmenom liberalizovan je uvoz ostalih vrsta derivata nafte (motorna ulja, industrijska ulja, bazna ulja, primarni benzin, specijalni benzini za industriju boja i lakova, farmaceutsku industriju itd),(«Službeni glasnik RS» br. 56/05), a drugom liberalizovan je uvoz evro dizela («Službeni glasnik RS» br. 76/05).
Primenom Uredbe o posebnim uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, odnosno naftnih derivata od polovine marta 2001. godine, došlo je do značajnih pozitivnih promena u naftnoj privredi Srbije od kojih su najznačajnije sledeće:
Eliminisana je ulična prodaja benzina i dizel goriva na samom početku njene primene;
Stavljeno je u funkciju 16 akciznih skladišta širom Srbije i obezbeđeno uredno snabdevanje tržišta osnovnim naftnim derivatima;
Ostvareni su pozitivni efekti na privredne i vanprivredne aktivnosti Republike Srbije kroz povećani priliv novca u Budžet od uplaćenih akciza i poreza na dodatu vrednost naftnih derivata.
Obezbeđen je kontinuiran rad rafinerijskih kapaciteta (Rafinerija Pančevo i Rafinerija Novi Sad);
Delimično je omogućeno investiranje u rafinerijske kapacitete, obnova porušenih delova i podizanje nivoa kvaliteta proizvodnje;
Omogućena je uslužna prerada sirove nafte svim kompanijama koje se bave prometom derivata nafte izvan sistema NIS-a;
Ostvarena je proizvodnja novih, kvalitetnijih vrsta derivata nafte (bezolovnog benzina BMB-95, EVRO dizela).
Vlada je donela Odluku (avgust 2005. godine) o pokretanju postupka javne nabavke konsultantskih usluga privatizacionog savetnika za «NIS» a.d.. koji će Vladi predložiti optimalnu Strategiju privatizacije «NIS» a.d-a. kompanije koja se bavi istraživanjem,proizvodnjom i preradom nafte i prometom derivata nafte.Optimalna strategija podrazumeva put kojim se na najbolji način zadovoljavaju očekivanja Vlade o privlačnosti i izvodljivosti stvaranja nove vrednosti i realizacije interesa interesnih grupa (države, kompanije, dobavljača, zaposlenih, zaštite životne sredine, investitora, itd.).
U Decembru 2005. godine Vlada je donela odluku o dodeli ugovora Konzorcijumu: Merrill Lynch International i Raiffeisen Investment AG.
Prema projektnom zadatku privatizacioni savetnik treba da, između ostalog, pruži detaljnu analizu prednosti procesa privatizacije AD NIS-a u odnosu na sadašnje državno vlasništvo kompanije, s posebnim osvrtom na realnost ostvarenja ciljeva koji su definisani Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine. Posebna pažnja treba da bude usmerena ka proceni uticaja procesa privatizacije na realizaciju strateških ciljeva Vlade da AD NIS postane efikasna kompanija koja podstiče i doprinosi realizaciji razvojnih ciljeva u oblasti privrede Srbije, u potpunosti zadovoljava zahteve tržišta Srbije po količini i kvalitetu derivata, koja je integrisana u regionalno tržište derivata nafte i koja, po svojim performansama, ima potencijal da nastupa na trećim tržištima.
U skladu sa izvršenim analizama «NIS» a.d.-a, postojećeg okruženja, kao i na osnovu ostvarenih kontakta sa potencijalnim investitorima, privatizacioni savetnik je istakao sledeća zapažanja:
– Svi strateški investitori uočili su potrebu za značajnim kapitalnim investicijama u cilju modernizacije kompanije (oko 200 – 400 miliona USA dolara), pre svega u cilju povećanja njene konkurentnosti na regionalnom tržištu i proizvodnje goriva u skladu sa standardima EU.
– Neposredne reakcije svih potencijalnih investitora ukazuju na “zainteresovanost za liberalizaciju tržišta, ali i uverenje da je rafinerijama potrebno još nekoliko godina zaštite “, odnosno da “ograničenja uvoza derivata nafte moraju ostati dok se rafinerije ne unaprede i ne osposobe za proizvodnju goriva EU kvaliteta, u suprotnom one neće moći da prežive “.
– Po mišljenju gotovo svih potencijalnih strateških investitora realizacija kapitalnih investicija zahteva neophodnost zaštite tržišta u narednih nekoliko godina.
– Analize Privatizacionog savetnika ukazuju na to da produženje zaštitnih propisa u vezi sa uvozom nafte i naftnih derivata pozitivno utiču na vrednost NIS-a, a samim tim i na podsticaj na investiranje u NIS a.d.
– Ista analiza ukazuje da će u slučaju da kvalitet rafinerijskih proizvoda ne bude povećan, položaj rafinerija biti progresivno pogoršavan, te je u tom smislu dostavio podatke u vezi sa kvalitetom derivata u Srbiji kao i procenu rizika od liberalizacije uvoza koji vodi ka manjoj rafinerijskoj proizvodnji.
Stupanje na snagu Uredbe 30. juna 2006. godine, odnosno prestanak važenja Uredbe evidentno bi moglo da izazove sledeće posledice:
– Ukidanjem Uredbe pre završetka procesa modernizacije rafinerija, nastala bi opasnost od “značajnog slabljenja položaja domaće proizvodnje nafte“, odnosno do “značajnog umanjenja proizvodnje, produktivnosti i iskorišćenosti postojećih NIS-ovih kapaciteta. Proces negativnih uticaja mogao bi dovesti do obustave rada rafinerije uz veliku neizvesnost za ponovno pokretanje proizvodnje;
– Ukidanjem Uredbe domaće tržište bi bilo izloženo stalnom uvozu osnovnih derivata i nesigurnosti snabdevanja , a istovremeno bi sa prestankom rada NIS-a,
– Ukidanjem Uredbe smanjio bi se siguran priliv od 25% budžetskih sredstava Republike Srbije
– Ukidanjem Uredbe prestala bi sa radom i Javno preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima ( JP “Transnafta“),
– Ukidanjem Uredbe prestala bi sa radom HIP Petrohemija Pančevo, s obzirom na to da se ekonomija poslovanja ne može održavati na 100% uvozu primarnog benzina, zbog uticaja troškova transporta i troškova uvoza. Procenjuje se da bi bez posla moglo ostati 7.000 radnika u petrohemijskom kompleksu,
– Ukidanjem Uredbe stvorili bi se uslovi za ponovno širenje “sivog tržišta“, koje je pre donošenja Uredbe bilo karakteristično za Srbiju. Posledica umanjenja budžetskih prihoda bila bi više nego evidentna, jer bi se država lišila naplate akciza i poreza na dodatu vrednost;
Mišljenje privatizacionog savetnika i potencijalnih investitora je da bi period od četiri godine (kraj 2010. godine), na koji bi trebalo produžiti uredbu, mogao biti realan vremenski rok u kome bi se:
– Obezbedilo dovoljno vremena da “NIS“ izvrši potrebna ulaganja koja su neophodna za usvajanje EU standarda o kvalitetu proizvoda i zaštiti životne sredine;
– Optimizirao komercijalni rezultat kompanije;
– Liberalizovalo energetsko tržište sa cenama sirove nafte i derivata nafte;
– Obezbedilo da uvoz sirove nafte i naftnih derivata više ne podleže bilo kakvim ograničenjima čime bi bili uklonjeni i poslednji mehanizmi koji ograničavaju konkurenciju.
III Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Čl. 1. i 2. Predloga uredbe izvršene su izmene u cilju usaglašavanja sa postojećom strukturom preduzeća koja su nastala prestankom postojanja JP «Naftna industrija Srbije». Naime, donošenjem Zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa JP «Naftna industrija Srbije» prestalo je da postoji i počeli su sa radom Javnog preduzeća za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima «Transnafta», Javnog preduzeća za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa «Srbijagas» i Akcionarskog društva za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa «NIS» a.d..
Čl. 3¸ 5 i 6. Predloga uredbe izvršeno je usklađivanje u skladu sa Zakonom o Vladi («Službeni glasnik RS» broj 55/05), i u članu 3. sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Članom 4. Predloga uredbe propisuje se da će se u cilju stvaranja uslova za liberalizaciju uvoza naftnih derivata, ministar nadležan za poslove energetike, ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove trgovine obrazovati međuresorsku komisiju za pripremu Programa organizacionih mera koje će omogućiti liberalizaciju uvoza derivata bez štete po naplatu prihoda budžeta. Zadatak međuresorske komisije je da do kraja 2006. predloži Vladi Predlog programa. Navedeni program, u cilju liberalizacije tržišta naftnih derivata treba da sadrži i mere postepene liberalizacije uvoza naftnih derivata, kako bi se 2010. godine stvorili uslovi za potpunu liberalizaciju tržišta.
S tim u vezi, do stvaranja uslova za potpunu liberalizacije tržišta, u skladu sa Predlogom programa međuresorske komisije, važeću uredbu koja se primenjuje do 30. juna 2006. godine, treba produžiti do 31. decembra 2010. godine (član 9. Predloga uredbe).
IV Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje uredbe
Za sprovođenje ove uredbe nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V Pregled odredava važeće Uredbe koje se menjaju
Član 4.
Javno preduzeće „Naftna industrija Srbije“ AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA ISTRAŽIVANjE, PROIZVODNjU, PRERADU, DISTRIBUCIJU I PROMET NAFTE I NAFTNIH DERIVATA I ISTRAŽIVANjE I PROIZVODNjU PRIRODNOG GASA (u daljem tekstu: NIS) dužno je da, u istim ili objektivno uporedivim okolnostima, omogući korišćenje svojih kapaciteta za preradu nafte, pod jednakim uslovima, transparentno i bez diskriminacije, svim zainteresovanim preduzećima upisanim u sudski registar za obavljanje delatnosti prometa nafte i naftnih derivata, u skladu sa opštim uslovima ugovora o preradi nafte, iz člana 6. ove uredbe.
Prerada nafte iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu ugovora o preradi nafte, koji zaključuju NIS i zainteresovano preduzeće.
NIS je dužan JAVNO PREDUZEĆE ZA TRANSPORT NAFTE NAFTOVODIMA I TRANSPORT DERIVATA NAFTE PRODUKTOVODIMA «TRANSNAFTA» JE DUŽNO da preduzećima iz stava 1. ovog člana, sa kojima je zaključen ugovor o preradi nafte, obezbedi pristup naftovodu pod jednakim uslovima.
Član 6.
Ugovor o preradi nafte zaključuje se u skladu sa opštim uslovima ugovora.
Opšte uslove iz stava 1. ovog člana donosi Upravni odbor SKUPŠTINA NIS-a, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove energetike.
Opšti uslovi iz stava 2. ovog člana primenjuju se i na poslovanje između delova NIS-a za preradu nafte (u daljem tekstu: rafinerija) i prometnih delova NIS-a.
Član 10.
Uvoz osnovnih naftnih derivata iz člana 9. stav 2. ove uredbe može se odobriti odlukom Vlade Republike Srbije ako je to:
1. neophodno za realizaciju Energetskog bilansa Republike Srbije;
2. neophodno za sprečavanje poremećaja na tržištu naftnih derivata.
Predlog odluke u slučaju iz stava 1. tačka 1. ovog člana podnosi ministarstvo nadležno za poslove energetike, a u slučaju iz tačke 2. ministarstvo nadležno za poslove trgovine. Uz predlog odluke dostavlja se i predlog načina realizacije uvoza.
Odobreni uvoz osnovnih naftnih derivata realizuje se, po pravilu, prikupljanjem ponuda, koje sprovodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine, osim kada Vlada Republike Srbije, u slučaju hitnosti, odlukom iz stava 1. ovog člana odredi da uvoznik bude NIS.
Na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, Vlada Republike Srbije može odobriti uvoz osnovnih naftnih derivata i preduzeću sa kojim rafinerija nije bila u mogućnosti da potpiše ugovor o preradi nafte zbog zauzetih kapaciteta ili drugih tehničkih razloga, a ministarstvo nadležno za poslove energetike, povodom zahteva koji to preduzeće podnese ministarstvu, oceni da bi uvoz u konkretnom slučaju bio od opšteg interesa.
Uvoz osnovnih naftnih derivata Vlada Republike Srbije može da odobri, na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, i:
1. stranim i domaćim humanitarnim organizacijama i drugim međunarodnim organizacijama, kao i diplomatsko-konzularnim predstavništvima sa sedištem na teritoriji Republike za svoje potrebe, u skladu sa propisima koji uređuju spoljnotrgovinski promet i donacije i humanitarnu pomoć i potpisanim međunarodnim ugovorima;
2. preduzećima koja su upisana u sudski registar za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja ako uvoz osnovnih naftnih derivata vrše za potrebe stranih i domaćih humanitarnih organizacija i drugih međunarodnih organizacija i diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Preduzeće iz stava 5. tačka 2. ovog člana kojima je odobren uvoz osnovnih naftnih derivata dužna su da, u roku od pet dana od dana izvršenog uvoza, odnosno od dana isporuke ukupno odobrenih količina osnovnih naftnih derivata dostave ministarstvu nadležnom za poslove energetike i ministarstvu nadležnom za poslove trgovine dokaz o realizovanom uvozu i potvrdu o isporučenim količinama osnovnih naftnih derivata.
Uvoz osnovnih naftnih derivata može se vršiti i prema Programu organizacionih mera koje će omogućiti normalizaciju uvoza derivata bez štete po naplatu prihoda budžeta, iz člana 12. ove uredbe.
Član 12.
U cilju otklanjanja institucionalnih problema u stvaranju uslova za SLOBODAN UVOZ naftnih derivata, ministar nadležan za poslove energetike i ministar nadležan za poslove finansija I MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE TRGOVINE obrazuju međuresorsku komisiju za pripremu Programa organizacionih mera koje će omogućiti normalizaciju SLOBODAN uvoz derivata bez štete po naplatu prihoda budžeta.
Zadatak međuresorske komisije je da do kraja 2003. 2006. godine predloži Vladi Republike Srbije predlog programa iz stava 1. ovog člana.
Međuresorsku komisiju čine predstavnici ministarstva nadležnog za poslove energetike, ministarstva nadležnog za poslove trgovine, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, I ministarstva nadležnog za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Program iz stava 1. ovog člana sadrži i mere KOJIMA ĆE SE STVORITI USLOVI ZA SLOBODAN UVOZ postepene liberalizacije uvoza naftnih derivata.
Član 13.
Tranzit nafte i osnovnih naftnih derivata preko teritorije Republike Srbije nije dozvoljen, osim kada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, to odobri Vlada Republike Srbije.
Tranzit ostalih naftnih derivata preko teritorije Republike Srbije je slobodan
Izuzetno od odredaba st. 1. ovog člana tranzit nafte i naftnih derivata preko teritorije Republike Srbije dozvoljen je plovnim putevima.
Član 16.
Novčanom kaznom od 40.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) uveze naftu, a nema kapacitete za preradu nafte ili nema zaključen ugovor o preradi nafte sa prerađivačem nafte, odnosno zaključen ugovor o isporuci uvezene nafte sa preduzećem koje ima zaključen ugovor o preradi nafte (član 3. stav 1);
2) transport uvezene nafte ne vrši naftovodom ili plovnim putem (član 3. stav 2);
3) u istim ili objektivno uporedivim okolnostima, ne omogući korišćenje svojih kapaciteta za preradu nafte svim zainteresovanim preduzećima upisanim u sudski registar za obavljanje delatnosti prometa nafte i naftnih derivata pod jednakim uslovima, transparentno i bez diskriminacije, u skladu sa opštim uslovima ugovora o preradi nafte iz člana 6. ove uredbe (član 4. stav 1);
4) svim preduzećima sa kojima je zaključen ugovor o preradi nafte ne obezbedi pristup naftovodu pod jednakim uslovima (član 4. stav 3);
5) uveze osnovne naftne derivate bez odobrenja Vlade Republike Srbije (član 10. stav 4);
5a) uveze osnovne naftne derivate suprotno odobrenju Vlade Republike Srbije, odnosno odobrene uvezene količine osnovnih naftnih derivata ne isporučuje u skladu sa odobrenom namenom organizacijama i diplomatsko-konzularnim predstavništvima za čije potrebe je uvoz odobren (član 10. stav 5. tačka 2);
5b) u propisanom roku ne dostavi dokaz o realizaciji odobrenog uvoza i potvrdu o isporučenim količinama osnovnih naftnih derivata (član 10. stav 6).
Novčanom kaznom od 2.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu.
Za prekršaje iz stava 1. tač. 1, 2, 5, 5a i 5b ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši uvoz nafte, odnosno osnovnih naftnih derivata u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Član 20.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se do 30. juna 2006. godine 31. DECEMBRA 2010. GODINE..